Читај ми!

„Дормио“ уређај који ће вам помоћи да сањате снове по жељи

Научници са МИТ-а тврде да су успели да утичу на снове људи техником сличном такозваним луцидним сновима помоћу посебног апарата названог „Дормио“.

Истраживачи из лабораторије МИТ-а осмислили су технику названу „циљана инкубација снова" (targeted dream incubation - TDI). Ова техника примењује се у прелазној фази између будности и сна, названој хипнагогија. Она је по можданој активности слична РЕМ фази сна, с тим што особа у фази хипнагогије и даље може да чује звукове око себе.

Испитаници су снимили гласовне поруке у којима су поручивали сами себи: „не заборави да мислиш на дрво“ или „не заборави да будеш свестан својих мисли“, па су им ти снимци пуштани у одговарајућем тренутку.

Како би утврдили тренутак када испитаници улазе у фазу хипнагогије у којој треба да се пусти снимак, испитаници су на шакама носили електронски монитор сна, који открива промене у броју откуцаја срца, електричном напону на кожи и покретима прстију.

Вођа истраживања, Адам Хар Хоровиц, напомиње да овај монитор, назван „Дормио“, у правом тренутку пушта испитаницима аудио-снимак, и омогућава им да сниме извештај о својим сновима.

„Једноставно речено, људи нам просто кажу да ли им се у сну појавило оно о чему су снимили поруку. Често се те теме јављају у неком измењеном облику – на пример, аутомобил у облику дрвета – али лако се уочавају директне везе", додаје Хар Хоровиц.

Према истраживању, више од две трећине испитаника пријавило је да им аудио-снимци утичу на снове. Један учесник описао је сан где прати корење дрвета, док се други испитаник у сну присетио дрвета из свог детињства.

Ипак, с обзиром на то да је на много начина управљање сновима и даље мистерија, још није јасно какву добробит људи могу имати од овакве процедуре.

Хар Хоровиц наглашава да „за сваку добробит за коју се сматра да је повезана са сновима потребно је експериментално утврдити неку узрочно-последичну везу са сновима. Ово се односи и на старије радове о кошмарима и посттрауматском стресу, као и на савремена истраживања о усвајању језика или еурека-моментима у сну“.

Прототип за „Дормио“ настао је 2018. године. На семинарима који су организовани у јануару 2019. истраживачи су дискутовали о новим технологијама за проучавање, бележење и утицање на снове. Нове експерименталне технике заснивају се на принципу утицања на снове на „почетку спавања“, када је могуће да се информације приме и уткају у сан.

Резултати ових радионица објављени су у специјалном издању научног часописа Свест и сазнање, које је добило назив „Инжењеринг снова“.

„Већина истраживања сна и спавања је до сад била ограничена на универзитетске лабораторије, много је коштала и била исцрпљујућа, и за учеснике и за истраживаче“, наводи професорка Пети Мејс, руководилац истраживачке групе која ради на „Дормију“.

„Веома смо узбуђени што развијамо нове, компактне и јефтине технологије за проучавање спавања и што ће то отворити нове прилике да се оваква истраживања раде ефикасније и у природним условима“, додаје професорка.

У интервјуу за Индипендент, доктор Валдас Норика, предавач психологије на Универзитету „Краљица Мери“ у Лондону, наглашава да је истраживачима одавно познато да догађаји за време будног стања утичу на снове, али прави изазов је спровести довољно велико истраживање које ће ово експериментално и потврдити.

„Технологија циљне инкубације снова помоћу уређаја 'Дормио' је веома добродошла новост која нам омогућава да пратимо пресликавање конкретних и одређених тема и речи у снове. Штавише, 'Дормио' нам омогућава да се овај процес одвија од куће, без потребе да истраживачи лично прате испитанике. То нам омогућава да повећамо размере истраживања, јер сам сигуран да би многи људи радо сами експериментисали са 'Дормиом' код куће“, каже доктор Норика.

„Са истраживачке стране”, додаје, „волео бих да се резултати добијени 'Дормиом' провере и упореде са стандардном методом полисомнографије, како би се утврдило да су се сви снови из извештаја заиста десили за време спавања.”

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 02. мај 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво