Мање од десет одсто медицинских истраживања има поуздане доказе

Нова студија објављена у часопису Journal of Clinical Epidemiology, којом је руководио професор Џереми Хауик, са Унивезитета у Оксфорду, испитано је 154 научних радова у којима су представљена нова медицинска истраживања објављена између 2015. и 2019. године.

На велико изненађење, Хауик и његове колеге истраживачи установили су да је само 15, односно, 9,9 одсто радова имало висококвалитетне доказе према научно установљеном стандарду GRADE (оцењивање препорука, процене, развоја и евалуације). Неких 37 одсто је имало умерено квалитетне доказе, 31 ниске, а 22 одсто врло низак квалитет доказа који поткрепљују њихов предложени третман.

Ови резултати су само појачали већ деценијску забринутост академске и научне медицинске заједнице да су истраживања све нижег квалитета.

Заправо, управо овај тренд прети да медицинска истраживања увуче у зачарани круг, тако што ће будућа истраживања која се буду заснивала на претходним са неадекватним доказима ићи у све погрешнијем смеру.

Мада има оних у научној заједници који тврде да је постављени златни стандард престрог да би уопште био од користи, и може се применити на врло ограничена истраживања, нова студија професора Хауика указује да је академска јавност преплављена истраживањима сумњивог квалитета.

Истраживачки тим, као и многе њихове колеге, оштро осуђују менталитет „објавити или пропасти“ раширен у медицинској академској заједници. Као пример наводе портал Пабмед, базу података у коју се уносе сви радови примљени у Националну медицинску библиотеку.

Пабмед дневно објави око 30 нових радова или 12.000 годишње. Немогуће је обавити толико систематских испитивања како би се проверили сви радови, што поново отвара тему превеликог броја информација са малим нагласком на контролу квалитета.

Хауик и његови сарадници наглашавају хитну потребу да се побољша квалитет, а не квантитет истраживања. Такође, тврде да нема доказа да се квалитет медицинских истраживања побољшао у последњих 30 година.