Да ли је Виминацијум сведок револуционарног открића

Уколико стручњаци потврде тумачење овог натписа, значило би да се на сребрном листићу из Виминацијума налази најстарији помен Христа на свету.

На једном од обележених локалитета на коме се веше археолошка истраживања у оквиру комплекса Виминацијума, само ове године је пронађено преко 500 гробова, наглашава гост Јутарњег програма, професор Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду и руководилац пројекта Виминацијум.

„Изненадило нас је да смо нашли на том простору релативно мало, само три саркофага оловна. Изненађење је у томе што у тих 14.500 ископаних гробова, само тридесетак су оловни саркофази, што већ само по себи представља једну посебност. Наравно, то одмах упућује на питање одакле су ти људи који су ту сахрањени“, наглашава професор.

Уобичајена претпоставка је да се порекло тих људи везује за област Блиског истока јер је велики број легионара и обичног света долазио у Виминацијум који је био богат и велики град. Када су отворена два саркофага која су била у потпуности сачуване и нису била опљачкана, археологе је дочекало изненађење.

„Ми смо у првом тренутку пажњу више обратили на златне предмете, јер било је и њих, и то врло интересантних, а показаће се да су и они у корелацији са овим налазом. А, међу свим тим стварима нашли смо једно парченце лима, мањег од нокта домалог прста, згужваног и испресавијаног“, објашњава проф. Кораћ.

Пронађени комад лима је био толико згужван да археолози нису ни очекивали да ће успети да га одмотају. Када су успели, пред њима се указала плочица 3,5 са 5,5 центиметара на којој је у девет редова нешто исписано. Урађен је калк отиска и свима се учинило да су у натпису препознали Х, Р, С, Т и то су објавили. Како професор сликовито објашњава, „ставили су главу на пањ“ пред научном заједницом. Сада предстоји провера и чека се потврда.

Оно што је значајно су и орнаменти који се могу видети на пронађеним саркофазима који упућују да су у њима можда сахрањени хришћани, али из једног сасвим новог угла. Можда су у питању гностици за којима је остало јако мало писаних трагова. Уколико се то покаже, професор Кораћ истиче да ће то бити прилика да се овај простор расветли и из тог периода.

„Пошто је тај лим истањен до десетог дела милиметра, онда када је он тањен или урезиван, јављају се као дуплирани знаци који се могу тумачити различито. Кренули смо да путем великих увећања покушамо да добијемо и ту дубинску слику. Наравно, они који се баве тиме већ сви различито читају разне ствари. Али видећемо како ће се развијати ситуација“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму професор Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду и руководилац пројекта Виминацијум.