„Разоткривање“ на Фестивалу науке

За три дана посетиоцима, међу којима су најбројнија била деца, много тога је постало јасније. На шест хиљада квадрата, шест стотина учесника на шездесет штандова. А сваки је нудио другу тему и експеримент – шта нашем организму раде шећери, где је змија сакрила ноге, да ли је земља ипак округла, тајни записи наших зуба, енергија која покреће све(т) на боље.

Једноставан тест са флашицама и коцкицама шећера, многима је био занимљив. На које поље ставити флашице разних напитака, од воде до воћног јогурта. Многи су се двоумили кад су стигли до средине и енергетског пића. Многи су и грешили.

Истраживања су показала да се највише шећера налази у кока коли, па у воћном јогурту и води са разним укусима. Да је веће запремине, енергетско пиће би заузело тек четврто место, после леденог чаја и спортског напитка.

На штанду Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ разни експерименти, а циљ је само један. Да покаже „Слатки терор: како шећери мењају наш мозак и тело“.

„Када питам посетиоце да ли би појели 12 коцки шећера, сви одговоре одрично. Али на питање да ли бисте попили пола литра неког газираног напитка, сви кажу врло лако и врло брзо. Зато остају јако затечени када сазнају какве последице на наш организам остављају шећери“, објашњава др Данијела Војновић Милутиновић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.

На штанду нишке Гимназије „Светозар Марковић“ гужва, с разлогом. Ученици одговорају на бројна питања која се односе на то како од јајне ћелије настаје беба.

„Када дођу мала деца, њима то и није толико јасно. Старија деца знају и њих више интересује контрацепција“, наводи Милица Панић, ученица гимназије „Светозар Марковић“ из Ниша.

Одговор на питање да ли је планета Земља ипак равна плоча, дали су студенти Катедре за астрономију Математичког факултета.

Факултет за физичку хемију Београдског универзитета бавио се темом зрачења. Шта нас све и колико зрачи, какве су последице по здравље људи?

На Епсовом штанду презентација снаге ветра и стварање енергије која покреће свет на боље.

На поду трагови крви, кредом опцртано тело и простор оивичен тракама. И злочин је нашао своје место на фестивалу науке. Посетиоци су могли да сазнају шта се догоди са људским умом када особа пожели да почини злочин, како се злочин открива и кажњава.

У хали пет сасвим другачије презентације.

„Најчешће покушавамо да то буде неки експлозиван експеримент, да има доста ватре, експлозије, да има доста буке. Дакле, све оно што може да нас заинтересује и да останемо без даха када изађемо из хале“, напомиње Ненад Зарић, главни програмски координатор 13. Фестивала науке.

Институти, факултети, па чак и средње школе понудиле су, на шездесет штандова, одговоре на бројна питања из скоро свих сфера друштва и науке. Експеримент је најлакши начин да се теорија докаже у пракси, томе Фестивал науке управо и служи.