У Гостуши и даље умеју да праве женске црепуље

Израда црепуља за печење хлеба, иако изузетно тежак, искључиво је женски посао.

„По пет-шест пута мора да се пребацује земља и гази, с лопату, с мотику, није важно. Кад се све лепо угази, дели се на кругове и праве се црепње“, објашњава Вера Манић из Гостуше.

Мештанка села на Старој планини Љубина Николић каже да је све научила од баке и сестре: „То би било добро кад би заживело, да има туриста, да се меси хлеб, да пробају у црепуљи хлеб, укус без адитива, без конзерванса“.

Стручњаци су покренули иницијативу да израда женских црепуља на Старој планини, уђе у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа.

„Начин на који су жене овде доскора правиле црепуље, када кажем овде, не мислим само на Гостушу, него на целу Стару планину, веома је архаичан и можемо готово са сигурношћу рећи да се није мењао последњих 7.000 година, јер најстарије црепуље које познајемо потичу још из неолита“, објашњава Биљана Ђорђевић, музејски саветник Народног музеја у Београду.

Архитекте, већ годинама, раде на очувању амбијенталне целине каменог села Гостуша.

„Једном када човек дође у Гостушу, не може да се не враћа поново. Наш циљ је био да се стара црква, први део цркве је изграђен 1867. године, реконструише и стави у функцију“, истакла је Данијела Младеновић из Завода за заштиту споменика културе у Краљеву.

„Веома је значајно да сви радимо на једном истом задатку, да се вратимо у села и природу. Пуно смо разговарали са мештанима. Они су увелико кренули да камене кровове мењају и да стављају цреп, као покривач и наша главна идеја је да они схвате да јесте могуће да се камени кровови очувају на кућама и на другим објектима и да имају апсолутну подршку и помоћ, када им је то потребно“, закључила је Елена Васић-Петровић из Фондације „Архитекта Александар Радовић“.

Гостуша је, кажу стручњаци, архитектонски бисер Старе планине. Треба је сачувати, али и открити свету. Изградњом пута, иако сакривена, више није далеко.