Камертон: 432 херца?

Но зашто онда користимо 440 херца? Постоји теорија о томе да се озлоглашени нацистички министар пропаганде Јозеф Гебелс својевремено залагао за увођење стандарда од 440 херца како би натерао људе да размишљају на одређени начин и тако их правио својеврсним затвореницима одређеног стања ума. Упркос томе, Сједињене Државе су четрдесетих година почеле да уводе стандард од 440 херца, који је 1953. постао међународно прихваћен.

Та фреквенција се ипак сматра врло неприродном, што тврди и др Леонард Хоровиц, који је у чланку „Култ за контролу музике" и написао: „Музичка индустрија изводи ту наметнуту фреквенцију која код популације ствара већу агресију, психо-социјалну агитацију и емоционални стрес, чиме се стварају предиспозиције за развој физичких болести".

Можда се тајна ипак крије у стимулацији десне хемисфере мозга, што су, чини се, интуитивно знали и неки други велики композитори који су обилато у својим делима користили 432 херца, као што су Шопен, Бах, Дебиси, Моцарт и Регер.

Кад се те две фреквенције испитују у експериментима о утицају вибрација на материју, образац показује да 432 херца ствара специфичне облике који указују на усклађеност с природнима, док подешавање на 440 херца ствара нејасне обрасце који откривају мањак кохерентности.

Док фреквенција од 432 херца у телу ствара склад, она од 440 херца може узроковати болести. Исто тако, све је више музичких и метафизичких група које се залажу за увођење оптималног интегритета у музичку индустрију и духовност ‒ подешавањем на 432 херца.

Тако је један холандски новинар још 2008. основао одбор назива „Враћање на 432 херца", тврдећи да је то изворна фреквенција коју су користиле готово све древне културе и која је откривена на разним старим инструментима. Тај одбор стога жели да људе поново упозна са квалитетима фреквенције од 432 херца и да уведе нови стандард у музику, иако је мало вероватно да ће у томе бити успешан, понајвише због техничких потешкоћа. Наиме, не може се сваки инструмент штимовати на ову фреквенцију, а посебно не они дувачки јер би то узроковало промену хармоније целог инструмента, чиме би се јавила потреба за дизајнирањем потпуно нове врсте таквих инструмената.

Већина историчара верује да је музика настала као начин опонашања птица или звукова које мајка користи да би успавала бебу. Данас нема сумње да музика мења наше емоције и стање ума. Подсетимо се да се фреквенција мери у циклусима по секунди, тј. користи се стандардна јединица времена да би се утврдио број фреквенција. Херц је тако један модеран појам настао тек 1930. г.

Сви ћемо признати да музика утиче на нас иако нисмо потпуно сигурни у разлог и начин на који то чини. Модерна истраживања углавном показују моћ музике, али еволуцијски процес и разлог остају необјашњени. Ми ћемо зато морати да и даље уживамо у омиљеним делима слушајући их углавном на 440 херца, док ће музика и наш мозак и даље стварати своју исконску, нама још несхватљиву везу.