Ђорђе Матић: Награда „Момо Капор“ је дошла у прави час

Књиженику Ђорђу Матићу за роман „Ниоткуда с љубављу“ данас ће у Скупштини града Београда бити уручена награда за књижевност која носи име књижевника Моме Капора, рођеног на данашњи дан пре 87 година. Гостујући у Јутарњем програму, Ђорђе Матић је рекао да је дуго чекао на прву награду у животу, али да је дошла у прави час.

Како је напоменуо Ђорђе Матић, пошто је дуго живео у иностранству, и како је у ствари повратник, све му се дешавало са неким закашењем, али и да за писца није добро да прерано добије награду, тако да мисли да је њему дошла у правом тренутку.

„Припадам генерацији која је имала ту несрећу да тај бели свет упозна не баш у најбољем свијетлу, кад смо онако колективно почели да одлазимо тамо. Онда сам приметио да у Капуровим књигама има и овај тамнији дио заправо о том истом свету, само што смо га ми тада мало прескакали, узимали смо онај лепши дио. Тако да је он мени био водич и унапред, у оној доброј линији и касније у тежим временима. Увек је некако био ту са својом литературом“, истиче Матић.

Момо Капор је говорио да му је важно да га разуме и чита жена на Каленић пијаци и у Политикином додатку, исто као и гастарбајтер који се први пут враћа у своју земљу, у свој град, Јатовим авионом, па чита Капора у Јатовој ревији.

„Ја пишем доста овако високопарну, високо поетизирану и прилично интелектуалистичку литературу. И у том смислу мени је Капор био писац којем ја завидим на тој лакоћи, што би се рекло, иако смо мотивски слични били. А знате, има та чувена анегдота кад је мој духовни учитељ, Мирослав Крлежа, сједио са Бранком Ћопићем па је рекао 'Е, да је мени твој стил, а моје идеје, па да ме народ разумије напокон'“, додаје гост Јутарњег програма.

Рад на порталу Око

Као један од аутора који пише за РТС-ов портал Око, Ђорђе Матић истиче да пре свега има невероватну слободу, што је за аутора страховито важно. И не само слободу израза, него и оно што, кад се човек бави темом до које му је највише стало, слободу дужине текста.

„Данас, у новинама кад је све кратко, кад је тај кликабилити, то су есеји дужи. И свака тема која мене опседа, ја ту имам прилику да је обрадим колико хоћу и докле хоћу с једном савршеном уредничком обрадом са линковима, са додацима. Ја сам иначе човек аналогног доба. Ја више волим штампано, тискано. Али овај портал је показао да се можете и те како одлично писати за портале и да то изгледа фантастично, да човек ништа не губи, чак да добива овим линковима итд“, наглашава Матић.

Спона Београд – Загреб

Момо Капор је некада био спона између Београда и Загреба, а за Ђорђа Матића се може рећи исто.

„Нисам о томе тако размишљао док људи из награде нису направили ту везу. Наравно, Капор је објављивао у Загребу и имао огромну чителачку публику. Имао је мислим, најбољег издавача тамо, некадашња кућа 'Знање', и чувена 'Хит библиотека', код уредника Златка Црнковића“, напомиње Матић.

Сматра да је Капор по својим манирима и по својој култури припадао тамо, тако да је лако успостављена та спона, а што се њега тиче, оставља да то други процене.

понедељак, 29. април 2024.
23° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво