„Дивљи живот“ – идилична слика повратка природи

Снимљен по истинитој причи Ксавијера Фортина, филм Седерика Кана Дивљи живот покушава да прикаже „рат“ далеко од цивилизације, попут оног у Вијетнаму, који се, у герилском стилу, углавном одигравао у грмљу, а све из перспективе деце.

Пако (Матју Касовиц) и Нора (Селин Салит) изгледали су као идеалан пар, заљубљени у природу и номадски начин живота, посвећени томе да своју децу одгајају далеко од потрошачког друшва.

Након развода брака, Нора добија старатељство над њихово двоје деце и одводи их у град. Разочаран њеном одлуком, Пако киднапује децу и успешно се скрива са њима пуних 11 година.

У почетку, деца су сувише млада да би схватила последице таквог детињства и придржавају се рутине скривања од полиције, доживљавајући целу ситуацију попут игре.

Временом, ова обмана узима свој данак, приморавајући их да измишљају нове идентитете и историју на свакој станици, да Пако не би био ухапшен, а они се вратили Нори.

Сам редитељ Седрик Кан је одрастао у руралној животној средини, те из сопственог искуства покушао да представи ту идиличну слику повратка природи: певање поред логорске ватре, прављење козјег сира и хватање пастрмке рукама.

У Француској, они који су чули причу углавном заузимају страну мајке, јер су се медији фокусирали на њен немир кад су дечаци нестали.

Фокусирајући се на оца, преименованог у Пака Фурнијера (изузетно убедљива улога Матјуа Касовица), Кан покушава да објасни киднаповање.

Када је реч о питањима родитељства, већина одлука је сувише комплексна и лична да би им се лако судило, а Кан и косценаристкиња, Натали Најем, су мудро одлучили да не подржавају, нити осуђују боемски начин живота ове породице.