Филмови о политичарима и „обичним“ људима на БФДКФ-у

Аутор филма Константин Коча Поповић, познати редитељ и сценариста Горан Марковић није могао да дође на редовну фестивалску конференцију за новинаре, због обавеза у позоришту, али се синоћ задржао у разговору са публиком после пројекције коју је са пажњом пратило више од 1.000 људи, преноси Танјуг.

Те „кју енд еј" сесије (Q&А, питања и одговори), одавно присутне на светским фестивалима, сада су постале добра пракса и на БФДКФ-у.

Документарац Константин Коча Поповић (52 минута) поставља питање ко је тај човек, иначе високи комунистички функционер и својевремено потпредседник Југославије - уметник, песник, надреалиста, филозоф, ратник, генерал, циник, државник, размажени богаташки син, генијални војсковођа или бонвиван.

Све је то стало у један живот, показује Марковићев филм, а одговор би могао да гласи - Коча је био све то помало и ништа од тога сасвим.

У разговору после филма, уз честитке аутору, чуле су се и примедбе да није укључио извесне догађаје који главног јунака приказују у негативном светлу. Марковић је изјавио да је правио ауторски филм - портрет виђен из свог угла, а не историјску реконструкцију.

Редитељ је истакао да је такав приступ заступљен у целој серији документарних филмова из Титовог доба, коју режирају различити аутори у продукцији Филмских новости. Серија се већ емитује на РТС-у, па ће у наредном периоду и шира публика моћи да види епизоду посвећену Кочи Поповићу.

Још један политичар, овога пута актуелни, Чедомир Јовановић постао је главни јунак филма Чедо, ожени ме редитеља и сценаристе Пурише Ђорђевића.

Доајен српске кинематографије изјавио је данас на конференцији за новинаре БФДКФ-а да је тај филм погрешно сврстан у документарце, јер је он заправо радио играни филм на основу докумената.

„Монтажним поступком комбиновао сам искључиво архивске материјале, али то није само прича о Чеди, већ сам ја ту видео један класични вестерн образац: прво имате студента који се буни и председника који држи сву власт, ту се умеша НАТО, студент одлази у утврђену вилу, победи председника, постаје министар и богаташ, али на крају оно исто што је претило председнику почиње да прети и њему“, духовито је сажео свој филм Ђорђевић.

Чедо, ожени ме је већ приказан у Београду, прошле јесени на Фестивалу ауторског филма.

Пажњу публике на БФДКФ-у привукао је и филм из регионалне селекције Потрошени, први филмски подухват позоришног редитеља Борута Шепаровића и уметничког колектива „Монтажстрој“ из Загреба.

Шепаровић, који потписује режију и сценарио, познат је нашој публици као добитник две специјалне награде Битефа.

Врло је задовољан реакцијом гледалаца и претпоставља да су се многи препознали у овом документарцу о људима старијим од 55 година.

Потрошени је завршетак пројекта "55+", који је обухватио и истоимену представу.

Протагонисти, такозвани „обични“ људи, проговорили су о сопственој незавидној позицији у друштву које ту популацију третира као терет и вишак и суочили се са вишегодишњим ћутањем и одговорношћу за свет који предају младима у рушевинама.

Пред учеснике филма био је постављен посебан изазов - да између 30 милиона минута које су проживели до сада изаберу најважнији. Брутално и искрено су проговорили о суштини живота, питајући се имају ли снаге и одлучности да докажу да нису потрошени и да минути које су им преостали могу бити уложени у изградњу неког бољег и праведнијег друштва.

Шепаровић је најавио следећи пројекат „Монтажстроја“, такође на рубу активизма и артизма. Тема је разминиравање у Хрватској, а снимало би се на некадашњим минским пољима која су данас, 20 година после рата, званично безбедна. На симболичном плану пројекат говори о (не)поверењу у систем.