Битка за Оскара

Три српска филма предложена су за националног кандидата за Оскара Кад сване дан Горана Паскаљевића, Парада Срђана Драгојевића и Устаничка улица Мирослава Терзића.

Кандидатура изазива жучне полемике. Драгојевић оптужује Паскаљевића за фаворизовање његовог филма, тражи измене правилника, а Паскаљевић узвраћа подсећањем да Драгојевић није тражио промене када је његов филм био кандидат за Оскара.

Одлуку доноси 15-члани одбор Академије филмске уметности и науке(АФУН). Кажу, водиће се искључиво уметничким квалитетима и донети непристрасну одлуку.

Председништво АФУН, у писму редитељу Срђану Драгојевићу, одбацило је његове оптужбе, истичући да је то „непрофитно удружење лауреата филмске уметности и науке чији су чланови својим животним опусом потврдили не само своју стручност, знање и таленат већ и лични интегритет".

Писмо које је за Председништво потписао генерални секретар Мирко Беоковић достављено је и медијима.

„С обзиром на изнете увреде и клевете најмање што од Вас очекујемо је јавно извињење свим члановима Академије. У супротном, заштиту угледа потражићемо на надлежном месту", најављује се у писму.

Према речима генералног секретара АФУН Мирка Беоковића, у Академији нема пара, па самим тим ни шта да се корумпира.

„Зачикавам Паскаљевића, Драгојевића и Терзића, нек изволе, нека покушају да нам нареде како да гласамо", позвао је Беоковић, у изјави за РТС, редитеље номинованих филмова.

Драгојевић је оптужио АФУН да је „тендерско-буразерска организација", а повод је било конкурисање филма Горана Паскаљевића Кад сване дан за српског кандидата за Оскара, с обзиром на то да је он донедавно био председник АФУН. На конкурс су пријављени и Драгојевићева Парада и Устаничка улица Мирослава Терзића.

Председништво Академије одговорило је да „не постоји ни институционални ни фактички механизам којим би било који члан Академије, па ни Паскаљевић, као први међу једнакима, могао или желео да утиче на стручни и естетски став чланова Стручног одбора".

„Такву моралну дисквалификацију ниједан члан Академије не би дозволио себи нити би је оћутао другоме. Прејудицирати одлуку вишечланог Стручног одбора било би не само непримерено већ и нетачно", наводи се у писму.

Додаје се како „дугогодишње искуство стручних одбора потврђује да једино снага филма може да уједини мишљење 15 стручних и независних стваралаца, без обзира на свакојака лобирања".

„Поредити Академију и њене чланове са мутним радњама председника општине је, најблаже речено, малициозно и глупо. Чланови Академије су људи који су Вас, пре непуна два месеца, предложили за члана Европске филмске академије. За тај предлог и избор је најзаслужнији, управо, Паскаљевић", наводи, се између осталог, у писму Драгојевићу.

Председништво Академије прецизира да је након оставке Паскаљевића од 4. аугуста на функцију председника, урађено све што Статут и Правилник дозвољавају, а Паскаљевић је изузет из свих активности у вези са предлагањем, избором и радом Стручног одбора Академије.

„Што се тиче оставке, њу по Статуту може да разматра само тело које је и изабрало председника, а то је Скупштина АФУН. Дакле, Скупштина АФУН ће на првој редовној седници ценити да ли је и којим конкретним радњама председник угрозио објективност спровођења процедуре избора и тиме угрозио углед Академије", додаје се у писму.

Драгојевић је претходно у медијима указао на сукоб интереса око српског кандидата за Оскара и оценио да овогодишња процедура избора изгледа као „када неки власник компаније конкурише на општинском тендеру за јавне набавке, а притом зна да је председник општине такође одлучио да са својом фирмом конкурише на истом тендеру".

Редитељ је упутио примедбе Паскаљевићу, без обзира на то што је предао оставку на функцију председника Академије, уз коментар да је то „честа пракса код корумпираних и лицемерних политичара".

Додајући да о кандидатури одлучују људи које је Паскаљевић поставио, Драгојевић је предложио да о кандидатури гласа или свих 200 чланова Академије или да се 15 чланова комисије одређује жребом.