Мождани удар – најважније су превентива и редовна терапија

Од укупног броја оних који доживе мождани удар, хиљаду људи је млађе од 40 година. Стручњаци наводе да таква статистика упозорава да постоје још неки фактори ризика о којима се раније није размишљало. 

„То су, пре свега, злоупотреба психоактивних супстанци и овај невероватно брз начин живота. Људи су углавном активни и по 16-17 сати за компјутером, не одмарају се, слабо спавају, а ако имају одређене болести које ми можемо коригујемо – они не узимају адекватну терапију“, рекао је, гостујући у Јутарњем дневнику, неуролог др Ранко Раичевић.

Додаје да су уз помоћ савремене медицинске стратегије, само контролом једног фактора ризика, рецимо хипертензије, у САД је смањили оболевање од можданог удара за једну петину.

„Сматра се да, када бисмо кориговали на адекватан начин, факторе ризика као што су хипертензија, шећерна болест, поремећај састава и промета липида... ми бисмо могли да смањимо број можданих удара за половину. Замислите колика је то уштеда за друштво а и добит за пацијента“, испричао је др Раичевић.

Доктор наводи да је старосна доб од 45 година граница, до које не би требало да се јављају мождани удари, али се, нажалост, дешавају. Нарочито је важна генетичка предиспозиција, па се код таквих случајева препоручују редовни превентивни прегледи.

„Неурологија и неуроваскуларна медицина код нас прати све трендове. У понедељак, у Скупштини града, правимо пресек о томе где смо сада и где желимо да будемо. Желимо да остваримо, на нивоу Београда, 365 дана, 24 сата, збрињавање можданог удара на најбољи могући и квалитетан начин“, додао је доктор Раичевић.

Доктор Раичевић наглашава инсистирање на превентиви у сваком случају. Међутим, како каже говорећи о факторима ризика, када се јаве асиметрија лица, поремећај говора и слабост половине тела, треба их третирати као симптоме можданог удара, што је сигнал за одлазак у терцијарну здравствену установу, без губљења времена.