„Једе као мећава, а не гоји се“ – тајна се крије у генима

Бити мршав изгледа да није само питање здраве исхране, већ и генетике. Научници су открили одређене генетске регије које омогућавају неким људима да буду мршави.

Међународни тим који је своје истраживање објавио у часопису ПЛОС џенетикс (PLOS Genetics) сматра да су за витак стас неких људи више заслужни гени неголи обраћање пажње на исхрану.

Упркос томе што су протеклих година научници пронашли стотине различитих генетских промена које повећавају шансу да људи постану гојазни, много мање пажње било је усмерено на потрагу за генима чији је ефекат потпуно супротан.

Овај пут, стручњаци су упоредили узорке ДНК од 1.600 особа у Великој Британији са индексом телесне масе испод 18 са узорцима 2.000 изузетно гојазних људи и 10.400 људи уобичајене масе.

Осим тога, узимани су у обзир детаљно попуњени упитници, у којима су испитаници морали да дају информације о свом стилу живота и потенцијалним поремећајима у исхрани.

Тако је откривено да гојазни људи врло често поседују гене повезане са вишком килограма. Са друге стране, витки људи су имали врло мало поменутих гена, али су имали промене у генетским регијама које се повезују са здравом мршавошћу.

Вођа истраживања, професор Садаф Фаруки са Универзитета Кембриџ, позвао је људе да мање осуђују гојазне људе.

„Ова студија први пут је показала да су здрави мршави људи често такви зато што су мање оптерећени лошим генима који су повезани са гојазношћу, а не зато што су морално супериорнији или имају снажнију вољу, како често воле да истичу“, наглашава Фаруки.

Ипак, стручњаци истичу да упркос овим закључцима на стање тела умногоме и даље утичу начин живота, исхрана, стомачна флора и физичка активност.