Да ли је трудноћа заиста друго стање?

Очигледно је да у трудноћи стомак постаје већи, али ретко ко примећује да се женама повећавају и стопала. Некима чак и за један број. Kоје се још промене дешавају па трудноћу називамо и друго стање, екипа РТС-а питала је оне које се у том стању налазе.

„Ја лично највећу промену коју сам осетила јесте емотивна, била сам прилично плачљива, раздражљива, све ми је сметало, што сад сунце сија, што киша пада и то је стално тако било“, каже трудница Мирјана Перовић. 

Трудница Мирјана Пешић трудноћу ће запамтити по раздражљивости и поспаности, али и по променама на кожи лица. Њена цимерка Наташа Луковић каже да трудноћа дефинитвно јесте друго стање јер се тада јаве необични прохтеви за храном.

Гојазност је само један од проблема с којим се суочавају труднице. Друго стање може бити окидач и за доста озбиљније ствари, упозоравају лекари.

„Често се јављају поремећаји штитне жлезде у вези са лучењем хормона јер они рапидно расту и појављују се неки нови у току трудноће које лучи и сама плацента, значи врло су осетљиве, сви поремећаји ендокриних жлезда, затим кардиоваскуларни систем“, набраја др Бранка Лазић из Дома здравља „Стари град“.

Зато је још један изазов пред трудницама препознати шта је лажна узбуна, а шта реалан проблем.

„Уколико је у питању само јутарња мучнина ради се о нечему што је релативно нормално за трудноћу, али уколико трудница рецимо повраћа, па повраћање може да буде праћено престанком узимања хране више пута у току дана, наравно да се треба јавити лекару“, упозорава доц. др Весна Мандић Марковић из ГАК „Народни фронт“.

Такође, труднице не треба да се стиде уколико су несигурне у себе и потомство. Јер осим хормона који управљају њиховим телом, подједнако је важан и утицај средине.

Психотерапеуткиња Леонора Павлица већ годинама у психолошком саветовалишту са трудницама пролази кроз друго стање.

„Најуобичајеније зашто долазе у саветовалиште јесу неке промене у спавању, нека нелагода нека врста несанице, промена апетита. Исто тако врло су честе промене расположења, било да је то неки депресиван афекат у смислу да имају црне мисли да се брину око потомства око тога како ће прођај протећи, до тога да су јако честе флуктуације у расположењу. Испади беса такође, немогућност самоконтроле и то прво осете чланови породице“, објашњава психотерапеуткиња Леонора Павлица.

Повратак у прво стање, према речима лекара, жена може да очекује шест недеља након порођаја, односно након бабиња.

Трудноћа није болесно, али свакако јесте друго стање и ту нема сумње. Мучнине и промене у димензијама тела само су део онога на шта будућа мајка мора да буде спремна.

Осим тога, то је и период суочавања са сопственим страховима и очекивањима, па је зато важна подршка најближих. За почетак, већ у првим месецима трудноће битно је направити реорганизацију и трудницу ослободити претходних задужења.