Депресија – страх од лекара за душу или претежак терет свакодневице?

Депресија је реч коју често употребљавамо. Неретко погрешно, јер је не разумемо. Многи је мешају са тугом или нерасположењем.

Психијатар и психотерапеут Невена Чаловска истиче да потиштеност и депресија нису исте: „Оне могу да изгледају на нивоу понашања слично. Када говоримо о депресији, говоримо о психолошки, психијатријском поремећају, значи патолошкој тузи.“

По правилу, она не пролази сама. Стручњаци упозоравају – када лоше расположење, губитак воље и повлачење у себе трају дуже од две недеље, време је за аларм.

„Ту често имамо и проблеме са спавањем, пад сексуалне заинтересованости, пад или скок апетита, губитак концентрације, окривљавање себе и све то мора да траје довољно дуго и да особу чини дисфункционалном“, објашњава психијатар и психотерапеут Милан Милић.

Од благе, преко умерене до тешке депресије линије су понекад танке. Све чешће се прикрива и излази из оквира у којима се лако препознаје.

„Некада људи покушавају чак и своје лоше расположење да контролишу или да га поправе различитим формама понашања. То на дуже стазе исцрпљује и празни емоционални резервоар и чини да се депресија продубљује“, каже др Чаловска.

Могу да је пробуде или продубе празници који долазе. Најтежи су за оне који су сами или усамљени. Али многи тада своде рачуне претходне године.

„Код људи који су склони депресији ти резултати, односно скорови углавном бивају негативни. Други моменат је то што празници подсећају на топлину, задовољство, на срећу, на благостање, на породичну топлину“, истакао је др Милић.

Не зна се тачан број људи у Србији који се боре са депресијом. Све је више младих који траже помоћ, кажу стручњаци. Али статистика би помогла да сазнамо плашимо ли се мање лекара за душу или све теже подносимо терет свакодневице. Лек је увек и само помоћ стручњака.