Заслуге за разбиjaње „Eнигме“ припадају (и) Пољацима

Први светски рат је донео револуцију у примени науке у криптологији. Све масовнија употреба кодова и шифара приморала је непријатеља да проналази начине за разбијање, што је најчешће било кључно за доношење одлуке о акцијама које су утицале на ток и исход сукоба.

Прве машине за шифровање конструисане су у последњим месецима рата. Њихова примена фактички је обесмислила већину метода за разбијање кодова које су се хиљадама година примењивале у криптологији.

Чинило се да ће се наредни рат водити на бојним пољима, а не у кабинетима криптолога.

Ипак, на неочекивани развој ситуације утицала су два фактора. Први је био доктрина блицкрига, која је подразумевала уиграну акцију оклопне војске, авијације и пешадије.

Таква координација је била могућа искључиво уз свакодневно коришћење радио-везе, за шта су биле неопходне машине за шифровање. Најпознатија машина за шифровање у историји, немачка „Енигма“, постала је камен темељац концепта блицкрига.

Други фактор била је одлука пољских официра Бироа за шифровање о ангажовању математичара. Крајем двадесетих и почетком тридесетих година 20. века нико на свету није разматрао могућност примене математике у кодовима и шифрама.

Пољаци су први осмислили и организовали обуку из криптологије за групу студената Универзитета у Познању, након чега им је омогућено да наредне четири године стажирају пре него што им је постао јасан прави разлог њиховог ангажмана - разбијање кодова „Енигме“.

Стрпљење се ипак исплатило, јер је у јесен 1932. године Марјан Рејевски након само три месеца разбио код који је, по мишљењу свих, било немогуће разбити. Рејевски је савршено осетио прави тренутак, постигавши успех непуних месец дана пре доласка Хитлера на власт у Немачкој.

Ипак, успех Рејевског и његових колега Јежија Ружицког и Хенрика Зигалског имао је и други, дубљи значај. Заједно су осмислили математички основ за напад на кодове, што је довело до револуције у криптологији. Јула 1939. године, пред сам почетак Другог светског рата, Пољаци су одлучили да поделе своје знање са француским и британским специјалним службама.

Британци, који су до тада одбацивали идеју ангажовања математичара у криптологији, брзо су прихватили нови тренд и у Центар за криптологију у парку Блечли довели најбоље младе математичаре са престижних државних универзитета.

Они су за само неколико година успели да надограде математичку основу коју су пре рата поставили Пољаци. Треба истаћи да су за већину метода које су користили заслужни управо Пољаци, чија су се предратна достигнућа користила и деценијама после рата.

Свет је, међутим, тек седамдесетих година прошлог века сазнао за разбијање кода „Енигме“ и за кључну улогу пољских математичара у том успеху.

Рејевски, Ружицки и Зигалски су преминули пре него што је резултат револуције постао очигледан. Савремени историчари су сагласни да је њихов успех несумњиво допринео скраћењу Другог светског рата за 2-3 године и, сходно томе, спасавању великог броја потенцијалних жртава.

Верује се да су и наш континент спасли од ужаса нуклеарног рата – да је рат потрајао неколико месеци дуже, прве нуклеарне бомбе пале би на Берлин и друге немачке градове. Тајна којом је био обавијен рад криптолога највише је утицала на то што за живота нису добили признање за своја достигнућа.

Ова изложба жели да подсети грађане на људе којима Европа много дугује. Марек Возњак, председник Великопољског војводства, и војводска локална самоуправа већ неколико година шире информације о пољским математичарима и службеницима Бироа за шифровање који су допринели разбијању кодова немачке „Енигме“.

Председник Возњак је 10. новембра 2007. године присуствовао свечаном откривању споменика великој тројци криптолога из Познања. Такође, на заједничку иницијативу председника Возњака и градоначелника Шамотула, у Пољску су, у његов родни град, пребачени посмртни остаци Максимилијана Ћеншког, координатора Одељења за дешифровање немачких порука при Бироу за шифровање.