Артур, највернији пас луталица

Исцрпљени, прљави и очајнички гладни, чланови шведског такмичарског тима решили су да направе паузу пре него што наставе пут дуг 32 километра кроз еквадорску прашуму, када су приметили напуштеног пса, како их посматра.

Вођа тима Микаел се одмах сажалио и поделио са изгладнелим псом свој оброк, што је очигледно створило нераскидиву везу између њих двојице – до краја ове напорне трке.

Од тог тренутка, пас је одбијао да напусти Микаела и његов тим, без обзира да ли је требало да плива поред њиховог кајака у леденој реци, пење се по брдима или пролази кроз блато до колена.

Спортисти су били толико импресионирани његовом лојалношћу и издржљивошћу, да су га назвали Артур и прогласили га почасним чланом њиховог тима.

До краја трке, Микаел и Артур су били најбољи пријатељи, а Швеђанин је одлучио да пса поведе са собом кући и усвоји га.

Микаел је изјавио: „У једном тренутку смо морали да направимо паузу и пас је био тотално исцрпљен. Отворили смо две конзерве хране и дали му да једе, јер уопште није могао да нађе храну за себе, у џунгли“.

Пре једног од сегмената трке - кајаком кроз реку, организатори су упозорили тим да узимање Артура са собом представља ризик и за њихову, али и за његову сигурност.

Након тога, покушали су да крену без њега, али док су одлазили он је скочио у воду и почео очајнички да плива поред њих. Чланови тима су се сажалили, покупили га, и ставили у кајак заједно са њима. Гест је изазвао овације и клицање гледалаца који су посматрали трку са обале.

Када су коначно завршили трку после шест дана путовања кроз џунглу, чланови тима су решили да одведу Артура код ветеринара да га прегледа, док су још у Јужној Америци.

Микаел је помислио да након таквог искуства, никако не може да напусти Артура, па је одлучио да га поведе са собом у Шведску. Он је упутио молбу на Jordbruksverket (шведски одбор за пољопривреду) и сачекао да добије одговор.

Након неколико напетих дана, екипа је стигла на шведски аеродром заједно са Артуром. Међутим, због правила карантина у Европи, Артур мора да буде неколико дана у центру за изолацију животиња, док ветеринари не изврше све прегледе и не буду сигурни да је потпуно здрав.

Микаел је рекао да његова мала ћерка Филипа не може да дочека да пожели добродошлицу новом другару, у свом дому: „Само је понављала 'Куцо, куцо, куцо' и чинила се веома заинтересовано. Мислим да се још увек мало плаши да га помази, али то ће се све средити кад Артур дође у нашу кућу. Он је миран и доброћудан пас“, рекао је Микаел.

Швеђанин је додао и да није имао појма да је Артур толико болестан, када су се срели: „Био је у веома лошем стању када смо га одвели код ветеринара. Имао је велику и прилично дубоку, крваву рану на леђима заражену паразитима. Ветеринар ми је рекао да Артур те ране вуче вероватно већ три до шест месеци“.

„Ми смо стално пазили на те ране, да нешто не би угрозило шансе за његов долазак кући са мном. Али срећом, после посете ветеринару, све је ишло како треба. Ветеринар му је дао лек и зашио рану, тако да је био као нов“, додао је Микаел.

Он је завршио речима: „Дошао сам у Еквадор да освојим светско првенство. Уместо тога, добио сам дивног новог пријатеља“.

Авантуристичка трка је облик екстремног спорта који комбинује планинарење, пешачење, бициклизам и вожњу кајака током неколико узастопних дана.

Светско првенство одржано у Еквадору укључивало је три различите географске регије - Анде, Пацифик и прашуме Амазона.