Београд 25. пут домаћин Гитар арт фестивала

За четврт века Гитар арт фестивал је претворио Београд у престоницу гитаре, коју су посетили Енио Мориконе, затим Стинг, Пако де Лусија, Мариза, Томи Емануел, Луз Касал, Розенберг трио, Пинк Мартини, „Ваја кон Диос“ и многи други.

Гост Београдске хронике, Бошко Радојковић, директор и оснивач Гитар арт фестивала, признаје да је до Фестивала дошло сасвим спонтано, без неког плана.

„Пошто сам професор гитаре, онда је све произашло из неке потребе, поготово после оних деведесетих, а с обзиром на то да сам ја неко дете Југославије, ми смо тад путовали, једноставно смо расли осамдесетих уз неке друге фестивале и добро сам знао колико је то неопходно било и мојим и другим ђацима. И онда сам тако потпуно, природно и спонтано кренуо то да радимо у Београду“, наводи Радојковић.

Програм у Коларчевој задужбини отвара бразилско вече на коме наступа породица Асад, Серђо и Одаир Асад са њиховом сестром Бађеи. За све који воле јужноамеричку класику и бразилску музику ово ће бити прави ужитак.

Марцин је познат као водећи млади виртуоз гитаре у свету чији су музички видео-снимци и извођења остварили стотине милиона прегледа и привукли пажњу угледних публикација. Он се посебно истиче по јединственој комбинацији перкусивног свирања гитаре, савремених продукција и оркестрске музике.

„И он је направио заиста тај један сопствени стил, то јест од тог фингер стајла, свирање прстима, које је њему нормално много лакше зато што је класичар, али има као Томи Емануел, на пример, он је први кренуо тај фингер стајл, а на то кад се дода заиста овако један таленат за перкусије и осећај за ритам и то неко знање које му је донела музичка школа, како је сам рекао у интервјуу. Сва та теорија и то вежбање и та класика и опет, тај рокендрол је створио управо то“, истиче Бошко Радојковић.

Марцин наступа 16. маја у МТС дворани, али без обзира што он звучи као цео оркестар, неће бити сам. На сцени ће имати и виолину, бубњеве и бас гитару.

У суботу, 18. маја наступа Михајло Ђурђевић, освајач прве награде на Гитар арт фестивалу прошле године. Иначе студира гитару код проф. Александера Светеа на Универзитету за музику и извођачке уметности у Бечу. Гостујући у Београдској хроници, каже да дневно вежба три до четири сата.

„Треба доста времена и труда које мора да се уложи. Имам трему, али се јако радујем и велика ми је част да свирам у Народном позоришту, наравно“, додаје Ђурђевић.

„Михајло је прошле године био први у најстаријој, шестој категорији гитариста, а Гитар арт јесте од почетка заиста имала врло, врло висок ниво за извођење, неопходног да би се уопште неко и пријавио, а камо ли ушао у финале, а камо ли победио“, истиче директор Фестивала. Идеја о „Концерту за рекорд“ такође је потекла спонтано, напомиње Радојковић, јер у оквиру овогодишњег фестивала учествује Асоцијација класичних гитариста југоисточне Европе (АСЕГ) коју је основао у децембру 2001. године у Београду, у Културном центру Београда.

„Пошто се од пандемије коронавируса нисмо дружили, и онда сам ја, ето, хајде на јубилеј да се поново окупимо. Имаћемо заиста делегације из свих шест бивших југословенских република, и онда из Мађарске, Румуније, Бугарске, Грчке и Турске.“

С обзиром на то да ће делегације чинити од пет па до 30-40 чланова, а када се уз то додају професори и сви ученици који долазе из земље и из иностранства, музичке школе из Србије и оркестри, на крају ће бити најмање око 300-400 гитариста. Зато је одлучено да се изађе на трг и да свако одсвира макар десетак акорда.

На тргу ће бити и „Ју група“ и Кики Лесандрић, а свако ко макар мало зна да свира гитару може да се пријави и појави на овом концерту.

„Циљ није да обарамо било какав рекорд, јер у сваком случају смо га поставили, пошто нико до сада то није радио“, наглашава на крају гостовања Бошко Радојковић, оснивач и директор Гитар арт фестивала.