Срећа се може платити... до 56.000 евра!

Када се пређе овај праг, трка за већим богатством удаљава нас све више од ствари које нас заиста чине срећним: од хармоничног односа са вољеним особама и пријатељима и личног развоја.

Истраживање, представљено Америчком удружењу психолога, открива да нам срећу доносе умереност и одупирање материјализму.

Аутор студије др Миријам Тацел, са Њујоршког државног универзитета, каже: „Емотивно благостање расте са приходима, али нема напретка када годишња примања премаше 75.000 долара“.

„Друштво у којем појединци представљају предмет дивљења зато што су баснословно богати поставља стандард успеха који је неостварив и наводи нас да се свим силама трудимо да га досегнемо, тако што ћемо више радити и више трошити“, објаснила је она, преноси Телеграф.

„Обуздавање потрошачке привреде, као и смањење рада и потрошње позитивно утичу на околину и људе“, истакла је америчка научница.

Позитивна психологија, или проучавање среће, благостања и квалитета живота, нуде одговоре на питање шта заиста потрошаче чини срећним.

Неке ранија истраживања указала су да основне људске потребе чине способност, аутономност, позитивни односи, прихватање себе и лични развој.

Уместо да испуњава те потребе, трка за новцем и поседовањем одваја нас од активности које нас лично више испуњавају и од друштвених веза.

„Људске потребе ескалирају када нам досади оно што имамо и пожелимо нешто друго, што доводи до још веће потрошње“, рекла је др Тацел.

„Што је јаз између оног што желимо и оног што имамо већи, то је веће и незадовољство. Мање материјализма значи више среће“, додала је.

„Штедљиви људи су генерално задовољнији својим животом. То може бити с тога што избегавају негативне последице претераног трошења и упадања у дугове“, навела је др Тацел, истичући да људи више воле да нешто раде него да нешто поседују.

„Искуства живе у нашем сећању, а то је нешто што се ничим не може мерити, а можемо да поделимо са другима, и то без већег трошка“, закључила је Тацелова.