У неколико руских градова одржане су војне параде. У церемонијама у Владивостоку, Чити, Хабаровску, Улан Удеу и Новосибирску учествовало је неколико хиљада људи, међу којима су били припадници Источног и Централног војног округа и кадети војних школа.

Централна свечаност и ове године одржана је на Црвеном тргу у Москви, где су руски државни врх, војска и ветерани одали пошту милионима страдалих у борби против нацизма.

Овогодишње обележавање било је специфично због појачаних мера безбедности услед рата у Украјини.

Према наводима руских и светских медија, први пут после скоро две деценије парада је одржана без приказа тешке војне технике на Црвеном тргу.

Москва је украшена заставама, плакатима и симболима победе Црвене армије, док су у центру града постављене бројне фотографије ратних хероја и историјске инсталације посвећене 1945. години.

Руски медији посебно наглашавају улогу Совјетског Савеза у слому нацистичке Немачке, уз оцену да је победа у Другом светском рату темељ савременог руског идентитета.

Истовремено, две стране се међусобно оптужују за кршење примирја у Ормуском мореузу. Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да примирје између САД и Ирана остаје на снази, упркос новој размени ватре између америчких и иранских снага у теснацу.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи оптужио је САД да се сваки пут, када је дипломатско решење могуће, одлучују за "непромишљену војну авантуру".

Америчка Централна команда, у међувремену, саопштила је да снаге САД блокирају 70 танкера да уплове или исплове из иранских лука које, наводе, треба да превезу иранску нафту у вредности од око 13 милијарди долара.

Иранске власти, међутим, навеле су да производња и извоз нафте нису били прекинути током 40 дана сукоба, додајући да разматрају нове изворе прихода кроз јачу контролу Ормуског мореуза, односно наплату пролаза.

За то време, амерички Стејт департмент најавио је да ће САД посредовати у интензивним дводневним преговорима Израела и Либана који ће се одржати 14. и 15. маја.

Годину и по дана након почетка другог председничког мандата америчког председника Доналда Трампа, удео испитаника који виде САД као најважнијег партнера Европе опао је за 20 процентних поена.

Ово је само део из студије Фондације Бертелсман која је објављена уочи Дана Европе.

"Наше репрезентативно истраживање показује да Европљани желе да постану независнији од Сједињених Држава. Заправо, 73 процената Европљана каже да Европа у будућности треба да иде својим путем. Штавише, већина Европљана нема поверења у Сједињене Државе", каже коаутор истраживања и виши стручњак за европска стратешка питања из ове Фондације Флоријан Комер.

Истраживање је спроведено у периоду од септембра 2024. до марта 2026, а подаци указују на јачање неповерења грађана ЕУ према Сједињеним Државама.

"Поуздано партнерство" и сумња

На питање колико су САД поуздан партнер Европској унији, најскептичнији су у Немачкој, где то мисли само 27 процената испитаника.

Следе Белгијанци са 34 одсто, Французи са 39 посто... Пољаци су једини који мисле другачије, тачније 61 одсто испитаника је уверено да су САД поуздан партнер Европи.

Истовремено, све више грађана ЕУ верују да Унија треба да крене "сопственим путем".

Грађани Белгије и Португала предњаче у том ставу јер је више од 80 одсто испитаника одговорило потврдно.

Нешто мањи, али убедљиви проценти су и у Француској (69 одсто), Немачкој (76 посто), Шпанији (74 процента), Италији (72 одсто)...

Европљани и "Трампов ефекат"

Све те бројке су за десетак процената веће у односу на испитивање које је спроведено само две године раније када је 63 процента грађана било за то да ЕУ "крене својим путем".

Комер каже да у таквом сценарију највећу корист не би имала Кина, што је опште мишљење, већ Велика Британија и Канада.

Упитан шта је узрок све мање поверења у САД код Европљана, овај стручњак наводи да је реч о "Трамп ефекту".

"Ово је посебан тренутак. Оно што видимо називамо 'Трамп ефекат" јер смо гледали бројке упоређујући их непосредно пре избора Трампа 2024. године. Ако погледамо питање да ли су Сједињене Државе највреднији савезник за Европу, видимо пад од 20 одсто у том периоду. Зато ове ефекте називамо 'Трамп ефекти', јер верујемо да европска јавност заиста реагује на политике Трамповог председништва које су веома агресивне према Европи", сматра Комер.

Упитан колико је удаљавање од Сједињених држава реално, овај истраживач наглашава да су Европљани "веома свесни да су и даље зависни од САД", посебно када је реч о безбедности.

Отуда већина испитаника, већина Европљана, и даље верује да је НАТО она институција која их штити од претњи миру.

"Зато мислим да треба да разликујемо краткорочну зависност која је и даље веома реална када је реч о Сједињеним Државама, и дугорочни циљ веће европске независности", наглашава Комер.

Половично расположење за проширење ЕУ

Део ове студије бавио се и расположењем Европљана приступу нових држава Европској унији.

Комер каже да су Европљани подељени по овом питању.

"У нашем истраживању имамо и бројке у вези са приступањем нових држава чланица, као што је, на пример, Србија. Питали смо Европљане да ли су спремни да прихвате нове чланице у будућности. И ту су Европљани заиста подељени, отприлике 50-50 да ли да прихвате или не прихвате будуће чланице", каже овај стручњак.

Наводи да су за разлику од Шпаније, Португалије или Пољске које су за проширење ЕУ новим државама, грађани Француке, Немачке и Холандије далеко скептичнији по овом питању.

"Расправа око председника Трампа и да ли Европа треба да постане стратешки више аутономна такође покреће дебату о проширењу, и мислим да то заправо помаже државама чланицама или будућим чланицама да изнесу свој став да треба да постану чланице Европске уније у будућности", закључује Комер.

Обама популарнији од Трампа

Истраживач Института за европске студије Петар Ћурчић каже да резултати ове студије не треба да чуде због честих промена у односима нове америчке администрације према ЕУ.

"За Европљане је Трампова администрација непоуздана због честих промена политике према Европи. Више и не говоримо о царинама које је та администрација увела, нити говоримо о Гренланду, него о Ирану и питању политичких поремећаја које блокада Персијског залива изазива за светску економију. Европљани су доста забринути", каже Ћурчић.

На то указују, додаје, и ранија истраживања која указују да Трамп није био омиљен у ЕУ ни током свог првог мандата.

"У суштини европски грађани више везују спољну политику САД са актуелном администрацијом. Ако то упоредимо са временом Барака Обаме. Он је и даље веома омиљен амерички председник у европском јавном мњењу", сматра Ћурчић.

Објашњава да су односи САД и Немачке били затегнути и током прве Трампове администрације.

"Сећамо се непријатних разговора између Ангеле Меркел и Доналда Трампа. Међутим, то се са доласком Бајдена изменило и сменом на канцеларском месту. Али сада видимо да Немачка покушава да тражи баланс између Вашингтона и Европе. То некада успева, а некада не", истиче Ћурчић.

Јачање партнерстава унутар ЕУ

Коментаришући све мање поверење Европљана у САД, овај аналитичар каже да су чланице ЕУ увек ближе доживљавале своје суседе.

"У неким ранијим истраживањима немачког јавног мњења Француска је перципирана као кључан партнер. Та немачко-француска сарадња ће се наставити и то високо поверење европског грађанства према европским институцијама и савезницима унутар европског блока".

Чурчић наглашава да "амбиције осамостављивања ЕУ" треба посматрати кроз економију која функционише у "својим оквирима".

"Постоји евро зона која има међународни утицај. Евро је по снази друга валута у свету, ако гледамо новчане резерве 'трећих банака', не америчких и не европских. Европа дакле има своју снагу. По неким прорачунима ове године је чак претекла Кину по бруто друштвеном производу", објашњава Ћурчић.

"Осамостаљивање" Европе види и кроз иницијативе о заједничкој одбрани ЕУ.

"Оне су комплементарне са НАТО-ом и у суштини европске земље ће кроз ове иницијативе покушати да постигну и задрже европску стабилност", сматра Ћурчић.

Као доказ томе наводи споразуме између Велике Британије и Француске, али и споразум између Велике Британије и Немачке.

"То је европско уланчавање кроз неке пројекте попут 'Сејфа' који је вредан 150 милијарди евра", наглашава овај истраживач.

Додаје да се то "уланчавање" види и у сарадњи ЕУ са Канадом.

"Не очекујем да ће до краја Трамповог мандата ту бити драстичних промена. Критичан однос Европљана ће се наставити, али је кључно питање кога Европа жели за наредног председника САД".

Ћурчић каже да "половична" подршка грађана ЕУ проширењу Уније у новим околностима може да се промени.

"Пуно тога је на агенди. Треба имати у виду да су све земље Западног Балкана истакле своју јасну европску оријентацију. Неке су и чланице НАТО-а, тако да имамо и тај степен интегрисаности. Са инвазијом Русије на Украјину и новим подстицајима у проширењу то може бити шанса западнобалканских земаља да се тај процес убрза и да се негде одобровољи и европско јавно мњење у овим новим околностима. Али, то је процес који не зависи само од њихове добре воље, већ и од европских институција и дугих процеса преговарања", сматра Ћурчић.

Највећи победник су реформисти, који су са два скочиили на број од око хиљаду четири стотине општинских одборника и освојили апсолутну власт у тринаест општина.

Исти број локалних самоуправа контролишу у еврофилне либерал-демократе, које ипак нису успеле да добитак осамдесет четири одборничка мандата преточе у контролу над више од једне додатне општине.

Конзервативци су изгубили око четири стотине одборника и власт у чак шест општина, те тренутно имају већину само у осам локалних самоуправа.

У успону је странка Зелених, која контролише четири општине у Лондону.

У Шкотској је владајућа Шкотска национална партија обезбедила пети узастопни мандат, али није успела да освоји парламентарну већину, која би јој омогућила да поново на дневни ред стави питање независности. У овом тренутку се и даље не зна ко ће бити опозиција у Шкотској пошто су лабуристи, конзервативци, реформисти и Зелени скоро изједначени по броју гласова.

У Велсу је Лабуристичка партија доживела највећи пораз. Велшки парламент поделили су Плаид Камри и рефомисти, али нико није освојио апсолутну већину. Посланичко место изгубила је чак и лидерка велшких лабуриста Елунед Морган, која је поднела оставку. 

Узроци Стармергедона

Предвиђања да се британском премијеру спрема Стармергедон су се обистинила. Владајући лабуристи губе чак и општине, које су држали од њиховог оснивања. Активисти владајуће странке, који су у недељама пред изборе обилазили терен, откривају да грађани уопште неће ни да разговарају са "Стармеровим представницима".

Неповољно мишљење о британском премијеру има чак шездесет седам одсто грађана чиме Стармер држи титулу најнепопуларнијег премијера у Британској историји.

Замерио се пензионерима укидањем новчане помоћи за зимски огрев. Довео је пољопривреднике до очаја због увођења пореза на наслеђивање пољопривредних имања. Ударио је на мала и средња предузећа новим наметима. Оштетио је рибарску индустрију једностраном одлуком да рибарима из Европске уније да право коришћења британских вода у наредних дванаест година.

Иако британска привреда на папиру бележи раст, она је на позитивној нули, а позитивни економски трендови приписују се фискалној политици његовог претходника конзервативца Ришија Сунака.

Стармер се доживљава и као фактор, који доприноси националним и верским поделама. Јеврејска заједница му замера што не успева да је заштити од рекордног пораста напада и антисемитских инцидената. Муслиманска заједница му замера оно што сматра млаким одговором на израелску акцију у Гази, коју већина Британаца сматра геноцидом.

Хришћани му замерају оно што називају „двоструким правним аршинима“ тј. благим или недовољним казнама за масовно силовање малолетница и младих девојака у сиромашним деловима земље од стране, махом група старијих мушкараца, пореклом из Пакистана, у време док је Стармер био на челу државног тужилаштва.

Шкоти му замерају да је запоставио колевку лабуризма. Велшани не опраштају чињеницу да је та регија и после брегзита остала најсиромашнија у Европи. Из Вестминстера у медије већ цуре мишљења лабуристичких посланика да, ако се овако настави, "смрт Радничке партије изгледа извесном".

Стармера не воле чак ни они, који желе да умру, јер парламент није усвојио помпезно најављивани Закон о еутаназији.

У том контексту, британски премијер изашао је пред бираче, признао катастрофалне резултате за лабуристе и преузео за њих одговорност.

Но, оставка, коју све нације нескривено прижељкују, је изостала.

"Нећу се окренути и отићи, а земљу поринути у хаос", поручује Стармер.

Реформисти преузимају упоришта лабуриста у Енглеској

Бирачи су гласали за одборнике у стотину тридесет шест од триста седамнаест општина у Енглеској.

Лабуристи су покушали да одложе изборе у делу општина уз образложење да намеравају да им прекроје границе, те да је гласање бесмислено.

Ту одлуку оборио је Врховни суд као „неуставну и недемократску“ што је само продубило непопуларност владајуће странке.

Резултати локалних избора у Енглеској додатно су усложени, јер се у многим општинама бира само трећина одборника.

Зато, на први поглед, дебакл лабуриста не би требало да изгледа толико катастрофалан колики у ствари јесте.

Гласови цуре из лабуристичке кутије како ка тврдо десним реформистима Најџела Фаража, тако и еколошким комунистима странке Зелених.

Фрагментација политичке мапе Лондона

У Лондону су лабуристи до јуче контролисали двадесет једну од тридесет две општине.

Сада контролишу само осам, док конзервативци држе једну мање пошто су Вестминстер вратили у своје окриље преотевши ту општину либерал-демократама.

У британској престоници, либерал-демократе контролишу три, а реформисти и странка Зелених по две општине.

У осталима нико нема апсолутну већину, што не иде на руку странци Најџела Фаража са којом нико не жели у коалицију.

Већ се чују гласови да треба укинути градску скупштину и место градоначелника на чији буџет отпада четвртина високог месечног општинског пореза, који плаћају сви грађани.

Добитници и губитници

Општина Хаверинг на североистоку британске престонице, поприште немира грађана због сексуалних напада на локалне жене и девојке од стране имиграната, смештеним у локалне хотеле, прва је очекивано прешла у руке реформиста.

Лидер реформиста Најџел Фараж тај резултат назвао је "историјским помаком у британској политици" и најавио да ће лабуристи „бити збрисани“. Њихови бирачи махом нису факултетски образовани.

Шездесет посто њихових бирача чине млади што указује на тренд даљег раста популарности.

Но, да се избори за британски парламент одржавају данас, Најдел Фараж постао би премијер, а његова странка освојила двадесет седам одсто гласова – четири процента мање него што се очекивало.

Зелени лете на крилима популарности новог лидера Зака Поланског, који је, први пут у историји, успео да створи истински националну партију фокусирану на социјална питања и заштиту човекове околине.

Реагујући на одличне резултате своје странке, која би, да се одржавају општи избори освојила око 17 одсто гласова, исто колико и либерал-демокарте, Полански је оценио да је „двопартијски систем у Британији мртав“.

Хакни, на истоку Лондона, традиционално упориште лабуриста, добио је прву градоначелницу из странке Зелених – вредну и популарну Зои Габет.

Зелени су освојили власт у тој лондонској општини, као и у суседном Валтамстоу, а лабуристима отели апсолутну већину у свим општинама северног Лондона.

Конзервативцима се, међутим, надзире светло на крају тунела у који су ушли после историјског пораза на општим изборима 2024. године.

Да се парламентарни избори одржавају данас, торијевци би били друга странка по снази са двадесет одсто гласова, испред лабуриста са процентом мање.

Аналитичари такав релативан успех приписују чињеници да је лидерка Конзервативне странке Кеми Бејденок једини политичар у Британији чија популарност бележи сталан, мада умерен, раст. Она је најавила "повратак конзервативаца".

"Обећала сам да ћу обновити нашу странку. Рекла сам да ћемо градити од темеља после најгорег пораза у историји и сада свуда где се кандидујемо видимо знаке те обнове", рекла је лидерка конзервативаца Кеми Бејденок обећавајући да је то „тек почетак, а не крај“.

И либерал-демократе успевају да задрже општине на југозападу Лондона и југу Енглеске, али не успевају да благи раст броја одборника преточе у нове општинске већине.

Статистичари указују да је за то разлог чињеница да, упркос бројним инвентивним и необичним активностима и акцијама, лидер либерал-демократа Ед Дејви није препознатљив за већину бирача чиме његова странка пропушта историјску прилику да капитализује пораз лабуриста.

Лабуристи су успели да очувају део упоришта у Манчестеру и Ливерпулу, али су изгубили Бирмингем – највећу општину по површини у Енглеској.

Опоравак Шкотске националне партије

У Шкотској су се гласови лабуриста прелили реформистима, а њихова непопуларност погодује Шкотској националној партији.

Шкотски лабуристи месецима позивају на оставку Кира Стармера, али то дистанцирање им није много помогло на биралиштима.

Такав стицај околности вратио је националисте из политичке коме у којој су се нашли после низа корупционашких скандала у чијем је центру била бивша лидерка Никола Стурџен.

На руку има иде и политичко умеће новог лидера и политичког ветерана Џона Свинија, који акценат ставља на побољшавање здравства и смањење трошкова живота.

Иако реформисти уживају подршку двадесетак одсто бирача, нису успели да тај постотак преточе у посланичке мандате у већинском систему у којем "победник узима све" – целу изборну јединицу.

Шкотски националисти остали су без апсолутне већине, која би има обезбедила да поново покрену питање референдума о независности, али таква ситуација погодује и парламенту у Холируду и Вестминстеру, јер за поновљено гласање нема апетита у клими економске неизвесности.

Посланичко место у Холируду освојио је популарни Стивен Флин, вођа одборничке групе шкотских националиста у британском парламенту.

Он се сели у Единбург, а за његово посланичко место на националном нивоу бориће се кандидати на поновљеним изборима.

Тиме је постало јасно да Флин и званично намерава да стане на чело Шкотске националне партије као млада снага уз благослов актуелног лидера.

Пошто се Флин залаже за експлоатацију нафте и гаса у Северном мору, несумњиво ће се сукобити са шкотским Зеленима, који су се по популарности изједначили са лабуристима, конзервативцима и реформистима у тој регији

Боре да - Добар дан за велшке националисте

Ако је Шкотска колевка радничког покрета, Велс је његово упориште.

Лабуристи су контролисали најсиромашнију регију Европе од 1922. године.

Велс је и једина регија у Великој Британии где је гласање пропорционално, а не већинско.

Од данас та контрола сели се или у руке Плаид Камрија – Велшке партије, који су велшки парламент – Сенед Камри – поделили са реформистима на равне части.

С обзиром да нико неће имати апсолутну већину, предност имају националисти, јер ниједна странка неће у коалицију са реформистима.

Велшки лабуристи позивају на оставку Кира Стармера кога криве за историјски пораз.

Подржавају мањинску владу националиста, којима је само шест мандата било потребно да освоје апролутну већину.

Лидер Плаид Камрија Рин ап Јорверт каже да је његова странка "спремна за власт" и да ће донети просперитет најсиромашнијој регији Европе.

Крај двопартијског система

Трајна заоставштина локалних и регионалних избора у Великој Британији је не толико апсолутни дебакл лабуриста, колико крај двопартијског система у Великој Британији.

Уместо торијевско-лабуристичке клацкалице, политичко игралиште вртеће се на вишепартијском рингишпилу.

То значи да ће прави победници бити не само странке са највише гласова, већ оне, које могу да вешто преговарају и стварају коалиције како на локалном, тако и на регионалном и националном нивоу.

Реформисти можда славе Пирову победу, јер им популарност већ опада, а локална власт их ставља по лупу бирача.

Премијер Стармер преживео је данашњи дан, али у редовима лабуриста влада велика паника и није извесно колико ће посланици успети да се уздрже од покретања његовог опозива.

Руски медији Дан победе представљају као најважнији државни и историјски празник, симбол националног јединства и победе Совјетског Савеза у Другом светском рату.

Овогодишње обележавање специфично је и због појачаних мера безбедности услед рата у Украјини.

Према наводима руских и светских медија, први пут после скоро две деценије парада ће бити одржана без приказа тешке војне технике на Црвеном тргу.

Помоћник руског председника за међународне послове Јуриј Ушаков рекао је за Спутњик да ће се одржати парада пешадијских одреда, прелет авиона акробатских група и додао да ће и Владимир Путин одржати говор пре почетка параде.

"У основи, све ће бити као и обично, осим приказа војне технике“, прецизирао је Ушаков.

Москва је украшена заставама, плакатима и симболима победе Црвене армије, док су у центру града постављене бројне фотографије ратних хероја и историјске инсталације посвећене 1945. години.

Руски медији посебно наглашавају улогу Совјетског Савеза у слому нацистичке Немачке, уз оцену да је победа у Другом светском рату темељ савременог руског идентитета.

Најављен је и долазак више страних званичника, међу којима ће бити и руководство Републике Српске на челу са председником Синишом Караном.

Пренос на Другом програму РТС-а. Параду коментаришу новинарка Биљана Радуловић и стручни консултант пуковник др Слободан Ђукић.

Обојица талаца су пронађена неповређена и након спасавања су збринута и испитана.

Инцидент је почео јутрос око 9.06, када је активиран аутоматски аларм банке.

На лице места одмах су упућене јаке полицијске снаге, хитна помоћ и ватрогасци, а део центра града био је блокиран.

Према наводима медија, осумњичени је пресрео једног од запослених приликом уласка у банку, непосредно након доласка возила за транспорт новца.

Форензичке екипе настављају увиђај, док потрага за починиоцима траје.

Катар такође тврди да постоји "велика шанса" за дипломатско решење кризе на Блиском истоку, уз учешће других актера у региону.

С друге стране, Техеран истиче да још разматра амерички предлог за окончање сукоба и поруке Пентагона пренете посредством Пакистана.

Немачка подвлачи да сваки потенцијални мировни споразум мора да обезбеди да Исламска Република не дође у посед нуклеарног оружја.

За то време, у Либану је најмање троје цивила погинуло у израелским нападима на положаје Хезболаха на југу земље.

О томе има ли мир шансу да победи макар уочи и за време 9. маја - Дана победе, у емисији Четвртком у 9 говорили су академик Славенко Терзић, директор истраживања у ИСАК фонду Игор Новаковић и истраживач студија безбедности Никола Вујиновић.

Вујиновић: Авиони у авиопрограму оспособљени да униште дронове 

Никола Вујиновић је рекао да ће бити на стотине прекршаја примирја у наредна два дана.

"Ми видимо већ у овом тренутку да су и са једне и са друге стране ти далекометни дронови у погону и да бомбардовања – како у пограничним деловима Руске Федерације, тако и у деловима Украјине који су на фронту – постоје. Сад је питање колико ће бити. Ако се не варам – у време васкршњег примирја, које су такође обе стране наводно подржале – било је око 600 прекршаја тог примирја", истакао је Вујиновић.

Када је реч о самом Дану победе, биће параде, како су најавиле руске власти, без војне технике.

"Међутим, када је реч о ваздушном програму, биће акробатских група, а биће и авиона који ће да боје московско небо бојама руске заставе", каже Вујиновић, напомињући да су авиони у том авио-програму оспособљени да униште дронове. 

Новаковић: Руска одбрана учиниће све да не дође до инцидената

Игор Новаковић каже да је интересантно ко долази на војну параду која ће бити одржана у Москви, напомињући да ће ту бити и званичници из Републике Српске, а појавиће се и словачки премијер Роберт Фицо.

Објашњава да ће на паради бити они који чвршће изражавају своје блиске односе са Москвом.

"Мислим да ће руска одбрана учинити све да не дође до инцидената", наводи Новаковић уз оцену да ће бити кршења примирја, као што је, како је навео, рекао и Вујиновић.

Терзић: Дан победе изузетан историјски датум

Академик Славенко Терзић напомиње да је Дан победе за Русе изузетан историјски дан. "Данима пре параде, деца и млади људи на колима носе плакате – хвала деди на победи", наводи као пример Терзић.

Терзић подсећа да је у Другом светском рату СССР дао трећину жртава и пита се зар то није довољно. Истиче да је на сцени брутална ревизија историје – да се докаже да Руси немају допринос у победи. 

"Запад жели да изврши ревизију историје. Већински део Европе је био уз (Адлофа) Хитлера. Европа је током периода од Наполеона до Другог светског рата ишла на Русију. После битке код Стаљинграда, немачка војна машина је била сломљена", истакао је Терзић.

Према његовим речима, кључни допринос сламању војне немачке машине дао је СССР.

Дан победе и Дан Европе

Новаковић каже да Европи Дан победе није у фокусу као Русији, већ да је то за њих Дан Европе.

"Дан победе, као легитимизација од стране Русије за оно што се дешава у Украјини", наводи Новаковић.

Терзић подвлачи да "нацизам идеолошки није поражен" и да постоје многе манифестације тога. 

Вујиновић сматра да је Дан победе оправдање за оно што се ради у борби против Украјине од стране Русије.

Терзић још једном указује да долази до транспарентних појава неонацизма у Украјини.

Финансијска и нефинансијска помоћ Украјини

Говорећи о помоћи за Украјину, Вујиновић наводи да ће ЕУ омогућити помоћ Украјини.

"Ако ствари на терену буду ишле у прилог Украјини, наћи ће се средства. (Мађарски премијер) Петер Мађар је дао одређене услове за будућу помоћ Украјини. Постоји много више нефинансијске помоћи, само Немачка ће испоручити Украјини 80.000 дронова до краја године", подвлачи Вујиновић.

Према његовим речима, финансијска помоћ брине грађане ЕУ.

Време за завршетак сукоба

Терзић каже да је питање стратегије Запада према Русији, као и да све упућује да до мира неће брзо доћи.

"Немачка и њени савезници се нису опаметили у претходним ратовима... И ако крене на Русију са савезницима, може изазвати велики европски рат", каже академик.

Вујиновић упозорава на кључне тачке – безбедносне гаранције, 800.000 украјинских војника и "четири области које је Русија уврстила у устав, а садашњим темпом Русија иде ка томе да то оствари".

Такође, Вујиновић каже да дронови изолују бојиште и то су Украјинци довели до врхунца.

Ко ће наследити Путина

Терзић истиче да је руски председник Владимир Путин спасио Москву из, како каже, (Борис) Јељцинове провалије.

"Русија је држава са моћном територијом и мора се управљати централистички, Путин има јасну државну идеју, вешт је и образован, разуме Европу и европску цивилизацију", закључује Терзић.

Новаковић каже да је у економском смислу Русија највећи добитник.

"Русији је у интересу постизање неког споразума, али нису заинтересовани на трајни, закуцани мир без трајних добитака", истиче Новаковић.

Вујиновић закључује да се наследник Путина тражи већ неко време. 

Безбедносне службе и стручњаци већ две године бележе бројне насилне инциденте и ширење десничарске пропаганде из тих кругова.

На мети напада најчешће су припадници ЛГБТQ+ заједнице, особе које се перципирају као мигранти, као и млади које десни активисти сматрају левичарима. Напади су учестали у Берлину, али и другим градовима, нарочито током поворки геј популације.

Ове среде, 6. маја, у јутарњим часовима спроведена је полицијска рација којој је координисало Савезно државно тужилаштво из Карлсруеа: око 600 полицајаца претресало је бројне станове у 12 немачких покрајина. Мере су усмерене против 36 осумњичених, али хапшења није било.

Млади мушкарци спремни на насиље

Због јавних позива на насиље против политичких противника, Савезно државно тужилаштво води истраге против група "Немачка омладино напред" и "Млади и јаки" као могућих злочиначких удружења.

Према саопштењу, чланови се умрежавају путем друштвених мрежа и на редовним састанцима, а део осумњичених наводно је физички нападао припаднике левичарске сцене. Жртве је притом претукло више нападача и задобиле су тешке повреде.

Немачка министарка правде Штефани Хубиг поздравила је акције снага безбедности, поручивши да се поново потврђује да је реч о свеобухватној претњи насилног десног екстремизма у читавој земљи. Истакла је да је десни екстремизам највећа унутрашња претња Немачкој, упозоривши на све већи прилив младих у милитантне групе.

Неколико дана пре рација, Дојче веле је разговарао са истражним органима о младим десним екстремистима и мрежама у Берлину, где се редовно одржавају десничарски скупови уз учешће особа повезаних с наведеним групама.

Шеф одељења за десни екстремизам Берлинског криминалистичког бироа, Волфганг Пемп, упозорава да је данашња екстремно десна сцена мање структурисана него раније, али да су проблематичне управо младе групе које се, како каже, брзо оснивају, брзо преименују, а брзо потом и "нестају".

Циљ полиције: спречити екстремистичке каријере

Берлин је, према Пемповој процени, добро организован у борби против десног екстремизма. Специјализоване јединице омогућавају брзо поступање код политички мотивисаних кривичних дела, нарочито када су укључени малолетници – уз брзе оптужнице или кривичне налоге, каже: "Циљ нам је да спречимо развој екстремистичких каријера."

Групе "Немачка омладино напред" и "Млади и јаки" већ отприлике две године циљано покушавају да привуку младе, а њихови чланови важе за веома младе и изразито насилне.

Њихова идеологија заснива се на мржњи и позивању на нацизам Адолфа Хитлера, чији је режим између 1933. и 1945. године одговоран за убиства милиона Јевреја, Рома, особа с инвалидитетом и политичких противника широм Европе.

Данашњи млади неонацисти често се истичу милитантним стилом облачења, налик класичним неонацистима и скинхедима.

Савезни министар унутрашњих послова Александер Добринт захвалио је полицији и тужиоцима на акцији, нагласивши да држава неће толерисати позиве на насиље нити насилне нападе.

Деца и млади честе жртве расистички мотивисаног насиља

Пораст подршке десном насиљу међу младима већ дуже време заокупља безбедносне службе.

Саветовалишта се притом фокусирају на помоћ жртвама. Берлински центар за подршку жртвама "ReachOut" у документарцу из априла 2026. године упозорава да деца и млади све чешће постају мете десничарских напада.

У разговору за Дојче веле, Парто Тавангар из тог берлинског центра указује да жртве и даље сувише често морају да се боре за признање претрпљеног насиља, нарочито у контакту с полицијом.

Додаје да се и у истрагама често дешава да се жртве погрешно евидентирају као починиоци и позива да се жртвама расистичког и екстремно десног насиља у немачком друштву обезбеди већа видљивост и поштовање људских права.

"Американцима се не допада сложена процедура ратификације споразума унутар Европске уније", рекла је Митровићева и додала да у Вашингтону сматрају да се тиме мења суштина споразума.

Професорка Митровић: Циљ америчког притиска је убрзање директних инвестиција

Митровићева оцењује да је нова најава Доналда Трампа последица великог незадовољства које је кулминирало одлуком о могућем поновном повећању царина на увоз аутомобила и других возила на 25 одсто.

"Циљ америчког притиска је да се директне инвестиције у америчку аутоиндустрију убрзају и да европски произвођачи мање извозе аутомобиле на америчко тржиште, а да их производе тамо на лицу места", објаснила је Митровићева.

Митровићева упозорава и да би нове царине могле да нанесу озбиљну штету европској економији, посебно немачкој ауто-индустрији.

"Велики произвођачи, нарочито из Немачке, кажу да нема смисла извозити са царинама преко двадесет посто, јер просто немају никакав профит", истакла је Митровићева.

Историчар Станислав Сретеновић је рекао да тензије између САД и Европске уније нису новост и подсећа да су слични спорови постојали и током првог Трамповог мандата.

"То није први пут да се догодило у односима између Сједињених Држава и Европске уније", навео је Сретеновић, подсећајући на раније спорове око царина на европски челик.

Сретеновић такође указује да су најављене мере, пре свега, усмерене ка немачкој ауто-индустрији.

Сретеновић: Србија може да искористи добре односе са глобалним актерима

Говорећи о последицама глобалних трговинских сукоба по мање економије, Сретеновић је оценио да су мале државе најосетљивије на поремећаје у односима великих сила.

"Мале економије, нажалост, изгледа највише страдају", рекао је Сретеновић.

Говорећи о Србији, навео је да би наша држава могла да искористи добре односе са различитим глобалним актерима како би пронашла простор за економско позиционирање.

"Србија можда има могућност да у таквој ситуацији за себе пронађе најбољи пут", истакао је Сретеновић, указујући на односе Београда са Кином, Русијом и Сједињеним Државама.

Он сматра да би Србија, избегавајући политички део овог проблема, уз паметну економску политику могла да се позиционира као неки играч преко кога иде светска трговина.

Доналд Трамп саопштио је да ће повећати царине на аутомобиле и камионе из Европске уније на 25 одсто, уз тврдњу да европски блок није у потпуности поштовао трговински споразум постигнут са САД.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен одбацила је Трампове претње упозоривши Вашингтон да се придржава постигнутог трговинског споразума са Бриселом.

Хантавирус се не шири на исти начин као коронавируси, већ путем "блиског, интимног контакта", тврде из СЗО.

Генерални директор Светске здравствене организације Тедрос Гебрејесус објашњава да се у претходним епидемијама пренос између људи дешавао само због "продуженог контакта", што је, како каже, био случај и овде.

Др Тедрос каже да је СЗО упозната са извештајима о другим људима са симптомима који су можда имали контакт са путницима и да су у контакту са надлежним органима.

С обзиром на период инкубације ове болести – који може трајати и до шест недеља – могуће је да ће бити пријављено још случајева, рекао је Тедрос, и додао да СЗО "процењује ризик по јавно здравље као низак".

Данашње гласање требало би да им одузме половину тих места.

С обзиром на то да је владајућој странци јасно да ће на биралиштима доживети дебакл, влада је покушала да откаже гласање у великом броју општина чије границе намерава да прекраја.

Ту одлуку оборио је Врховни суд као ускраћивање демократског права на изјашњавање.

Битка за Лондон

Најжешћа битка бије се у Лондону где владајућа странка контролише двадесет једну од тридесет две општине.

У североисточном Лондону, општине Ислингтон, у којој се налази изборна јединица Џеремија Корбина, као и Хакни и Харингеј, традиционална су упоришта лабуриста.

Данашњи дан би могао све да промени и у општинске зграде би, уместо њих, могли да се уселе Зелени.

Бивша лидерка странке Зелених Зои Гарбет води жестоку кампању за место градоначелнице Хакнија.

"Реч је о комбинацији осећаја народа да је изневерен док жуди за променом и нашег све храбријег иступања на националној сцени док напорно радимо на локалном нивоу", оцењује Зои Гарбет.

Разочарани политиком лабуриста, гласачи левице у Лондону иду још левље ка новом радикалном лидеру Зелених Заку Поланском.

Тако се очекује да Зелени на северу престонице и тврдо десни реформисти на њеном југу, отму барем шест општина лабуристима.

Тиме би слика локалне власти у Лондону постала шаролика, а лабуристи остали без вишедеценијске доминације над тим нивоом власти.

Јуриш реформиста на Енглеску

Реформисти Најџела Фаража јуришају и на све општине у Енглеској у којима је победио брегзит.

"Ми смо једина странка која истински делује на националном нивоу. Водимо кампању у свим деловима Уједињеног Краљевства и изненадићете се колики ентузијазам постоји за нашу поруку", наглашава лидер реформиста Најџел Фараж.

Питање је да ли ће реформисти успети да број добијених одборника преточе у конкретну власт с обзиром на то да нико са њима неће у коалицију.

Чак ни лидерка конзервативаца Кеми Бејденок не жели коалицију са реформистима по општинама.

"То су људи које смо избацили из Конзервативне странке", подсећа Кеми Бејденок.

Националисти освајају Шкотску и Велс

Рекордна непопуларност лабуриста у целој Британији зауставила је слободан пад корупционашким скандалима разорене Шкотске националне партије.

Сецесионисти, под руководством ветерана Џона Свинија, иду ка петом узастопном мандату и апсолутној већини у шкотском парламенту – Холируду.

"Ако буду гласали за Шкотску националну партију, добиће владу, која је увек на страни Шкотске, која наставља да унапређује здравство, помаже људима да изађу на крај са трошковима живота и наставља борбу да Шкотска одлучи о будућности на референдуму о независности", обећава лидер Шкотске националне партије Џон Свини.

Иако шкотски лабуристи позивају на оставку британског премијера Стармера, очекује се да их Фаражови реформисти потисну на чак треће место и то у колевци лабуризма.

Слична слика очекује се и у утакмици за парламент Велса – Сенед, где се најављују политичке пата карте између велшких националиста и тврде реформистичке деснице.

И ту би реформисти могли да остану без већине, јер су токсични коалициони партнери.

Лабуристи се боре за трећу позицију са конзервативцима.

Ко год да освоји бронзу, имаће прилику да уђе у власт са националистима.

Лидер Плаид Камрија Рин ап Јорверт истиче да у Влесу сви знају да лабуристи не могу да победе.

"После сто година изборних победа у Велсу за лабуристе, све се своди на две опречне визије будућности. Плаид Камри представља наду и визију за будућност наше нације, док реформисти Најџела Фаража симболизују поделе", примећује лидер велшких националиста.

Ормуз – спас од Стармергедона

Медији су данашње гласове већ окарактерисали као Стармергедон – Судњи дан за британског премијера.

Може да га спасе само глобална енергетска криза, проузрокована блокадом Ормуског мореуза.

Тим Бејл, политиколог Унивезитета Краљице Мери у Лондону, оцењује да је Кир Стармер несумњиво у невољи.

"Међутим, посланици његове странке и даље оклевају да га смене због геополитичке неизвесности", закључује он.

Јаснија слика о резултатима ових изузетно сложених локалних и регионалних избора биће позната тек током викенда, али једно је јасно – двопартијска лабуристичко-торијевска клацкалица претворила се у вишепартијски политички рингишпил.

У међувремену, Светска здравствена организација (СЗО) је навела да су три заражена члана посаде већ евакуисана у Холандију.

Шпанска влада је у уторак одобрила захтев СЗО, у складу са међународним правом, да дозволи броду да пристане на Канарска Острва, иако је председник владе Канарских Острва, Фернандо Клавихо, осудио недостатак информација које је национална влада Шпаније пружила у вези са овом одлуком.

Влада Шпаније је потврдила да ће крузер пристати у секундарну луку Гранадиља де Абона 9. маја, како је и раније планирано.

Потврђено је да је сој хантавируса откривен на броду “андски сој” , један од ретких преносивих међу људима.

До сада је осам људи заражено овим вирусом: троје који су преминули, троје путника који су евакуисани у Холандију, једна лечена особа у Јужној Африци и једна особа која је у Цириху.

Крузер ће пристати у луку Гранадиља де Абона у покрајини Санта Круз, на Тенерифима на Канарским Острвима.

Део путника у априлу напустило брод на острву Света Јелена

Компанија Oceanwide Expeditions која управља крузером "МВ Хондиу", саопштила је данас да је 29 путника напустило брод 24. априла на удаљеном острву Света Јелена, скоро две недеље након што је први путник преминуо на броду.

Компанија је раније саопштила да је тело преминулог Холанђанина изнето са брода на Светој Јелени, као и да је његова супруга, такође, напустила крузер, преноси АП.

Она је потом отпутовала у Јужну Африку, где је касније преминула.

Међутим, компанија раније није признала да је у том тренутку брод напустило још неколико десетина људи. Путници који су напустили брод и вратили се у своје матичне земље били су најмање 12 различитих националности, саопштила је компанија.

Епстин је у августу те године пронађен мртав у ћелији у Метрополитанском поправном центру у Њујорку, а медицински вештак је смрт званично окарактерисао као самоубиство.

Документ је објављен након што је Њујорк тајмс поднео захтев да се писмо отпечати. Суд је одлуку донео уз образложење да постоји јавни интерес.

У тексту, који није независно потврђен као Епстинов, наводи се низ емоционалних и изазовних порука, укључујући тврдње да су против њега вођене истраге без резултата.

"Истраживали су ме месец дана – нису ништа нашли", почиње Епстинова порука након чега је додао да су резултат биле оптужбе које сежу много година уназад.

"Уживање је моћи да изаберете време за опроштај", наставља се у поруци и додаје: "Шта желите да урадим - да се расплачем?".

На крају пише великим словима: "Није забавно... Не вреди".

Америчко Министарство правде навело је да није раније имало увид у ову белешку, док се адвокати Николе Тартаљанеа нису противили њеном објављивању.

Судски документи такође указују да аутентичност поруке није потврђена и да се она није налазила у раније објављеним списима везаним за Епстинов случај.

Порука је сада део ширег судског списа у поступку који се односи на Тартаљанеа, који је раније осуђен и који тренутно издржава затворску казну.

Према судском извору који је говорио за БФМТВ, пресудом од уторка његов захтев је одобрен и одобрен му је условни отпуст, почев од данас, због његових година.

Одлуку о начину извршења казне донео је судија за извршење кривичних санкција, који је раније одбио спајање казни у одвојеним предметима "Бизмут" и "Бигмалион".

У предмету "Бигмалион", Саркози је у фебруару 2024. године осуђен због незаконитог финансирања председничке кампање из 2012. године, коју је изгубио, на казну од једне године затвора, од чега шест месеци безусловно.

Та пресуда постала је правоснажна 26. новембра 2025. године, након што је Касациони суд Француске одбацио његову жалбу.

Случај "Бигмалион" односи се на наводно прикривање трошкова председничке кампање, који су према оптужници прекорачили законске лимите.

Према наводима, САД очекују одговор Техерана у наредним данима, док се у Вашингтону разматра оквирни споразум о нуклеарном програму и ублажавању санкција.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху у контакту је са америчким званичницима због преговора са Ираном, уз забринутост да би договор могао донети уступке Техерану. Израел се, према изворима, припрема за могућу ескалацију.

Истовремено, Бејрут је поново био мета израелских ваздушних удара, док су настављени и сукоби на југу Либана.

Ирански Корпус исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) саопштио је да ће транзит кроз Ормуски мореуз постепено постати безбедан и стабилан, уз тврдње да су "претње неутралисане".

У међувремену, САД су саопштиле да су америчке снаге онеспособиле ирански танкер у Оманском заливу, оптужујући га за кршење блокаде.

Француски председник Емануел Макрон позвао је на деескалацију и слободну пловидбу кроз Ормуски мореуз.

Иран и Кина поручили су да желе стабилизацију ситуације на Блиском истоку, док САД најављују резолуцију у УН о слободи пловидбе.

Цене бензина у Сједињеним Америчким Државама достигле су највиши ниво у скоро четири године, услед поремећаја на тржишту нафте.

 Инцидент се догодио у близини раскрснице 15. улице и Авеније Индепенденс, где су полицајци реаговали на дојаву да се мушкарац налази у близини комплекса Беле куће са скривеним оружјем.

Према наводима из пријаве, Маркс је извадио пиштољ док је бежао и запуцао на једног службеника, при чему је случајно рањен тинејџер који се налазио иза полицајца.

Полиција је узвратила ватру и погодила осумњиченог у стомак, руку и шаку. Повређени пролазник није животно угрожен и пуштен је из болнице.

Против Маркса су подигнуте оптужбе за напад на службено лице опасним оружјем, употребу ватреног оружја током насилног кривичног дела и незаконито поседовање оружја, с обзиром на ранију пресуду за трговину дрогом из 2011. године.

У тренутку инцидента, председник Доналд Трамп налазио се у Белој кући, која је привремено била блокирана из безбедносних разлога. Власти наводе да за сада није утврђено да ли је нападач имао конкретну мету.

Али тај брижљиво грађени имиџ пољуљан је ратом с Ираном. Ирански ракетни и напади дроновима на циљеве у Заливу проузроковали су снажан економски шок – берзе у Дубаију и суседном Абу Дабију у кратком периоду изгубиле су око 120 милијарди долара вредности.

Истовремено је и туризам потонуо: попуњеност хотела пала је на око 20 одсто, у односу на уобичајених 70 до 80 процената, док је авио-саобраћај из и према аеродрому Дубаи смањен за готово две трећине, према подацима лондонске аналитичке куће Capital Economics.

Иако су ваздушни саобраћај, туризам и пословни доласци почели да се опорављају након (привременог) примирја, неколико нових напада дроновима били су подсетник да продужавање сукоба Вашингтона и Техерана представља све већу претњу репутацији Дубаија као глобалног пословног центра.

Статус сигурног уточишта под упитником

Део имућних појединаца који су Дубаи прихватили као "игралиште" богатих и славних сада преиспитује да ли је емират заиста сигурно уточиште каквим се представљао. Многи су део имовине већ преусмерили у друга два водећа финансијска центра – Сингапур и Швајцарску.

Саветници за управљање имовином у обе земље извештавају о наглом порасту упита клијената са седиштем у Дубаију, док швајцарски приватни банкари очекују прилив десетина милијарди долара из Залива. Ипак, ти центри нису нужно конкуренти, објашњава Рајан Лин, правник и директор сингапурске адвокатске канцеларије Baufront Law.

"Швајцарска више привлачи европске и глобалне клијенте, док Сингапур пре свега служи азијском капиталу", објашњава Лин за Дојче веле.

Сингапур је већ раније развио модел који је Дубаи касније следио – софистицирани еко-систем за тзв. породичне канцеларије, приватне структуре за управљање улагањима, порезима и наследством. Та решења су посебно привлачна породицама из Кине, Индије и Индонезије.

Швајцарска се, с друге стране, ослања на дугу традицију приватног банкарства и репутацију политичке неутралности. Према Тилу Кристијану Буделману, главном инвестиционом директору приватне швајцарске банке Бергос, одлука о преусмеравању имовине често се своди на "избор између раста и очувања“.

"Сингапур је одличан за профитирање од азијског раста, али Швајцарска остаје водеће светско сидро за очување капитала", оценио је Буделман, додавши да алпска земља нуди "ниво удаљености од геополитичких жаришта коју Сингапур не може увек да гарантује".

Хлађење тржишта некретнина

Осим тренутног пада, сукоб прети и дугорочној привлачности Дубаија за исељенике и компаније. Космополитски начин живота био је кључан за процват тржишта некретнина – цене луксузних вила и станова готово су се удвостручиле између периода пандемије и краја 2024. године.

Сада расте забринутост. Укупна вредност стамбених трансакција у марту је пала готово 20 одсто у односу на претходни месец – на око 10,1 милијарду долара, објавио је Блумберг. Прогнозе консултантских кућа Citi Research и Knight Frank наводе могућу корекцију цена од 7 до 15 одсто.

Упркос иранским нападима, већина најбогатијих појединаца ипак не напушта Дубаи у потпуности, већ се одлучује на диверзификацију. Буделман то описује као "стратешку хибридност": клијенти задржавају оперативне послове и део животног стила у УАЕ, али дугорочну имовину премештају у Сингапур или Швајцарску, често уз успостављање "друге базе".

Економски замах на чекању

Око петине Линових клијената са седиштем у Дубаију планира да остане, јер сматра да је нестабилност привремена док трају напори за поновно отварање Ормуског мореуза. За многе друге, присуство у некој другој земљи постаје својеврсна (и неопходна) полиса осигурања.

Пре избијања рата, економија Дубаија бележила је снажан раст – у првих девет месеци 2025. раст БДП-а био је око 4,7 процената. Прошле године у Дубаи се преселило рекордних 9.800 милионера, који су са собом донели процењених 63 милијарде долара новог богатства, према подацима консултантске куће Henley & Partners.

Емират нуди нулту стопу пореза на доходак, нема пореза на капиталну добит, ни наследство, док порез на добит износи само девет одсто за профите изнад 100.000 долара. Фирме у слободним зонама на квалификовани приход порез уопште не плаћају.

Популаран с разлогом

Од скромног пустињског насеља, Дубаи је у последњих 50 година померао границе иновација и инжењерства. Аналитичари сматрају да би, ако примирје потраје и поверење се убрзо врати, град могао нагло да се опорави.

Упозоравају да не би требало прерано отписати дом највише зграде на свету, Бурџ Калифе, и низа других пројеката који су постали глобални симболи.

Владар Дубаија, шеик Мохамед бин Рашид Ал Мактум, још пре рата покренуо је планове за претварање новог аеродрома у Дубаију у највеће светско ваздухопловно чвориште и за удвостручење економског обима до 2033. године.

Међу најављеним мегапројектима су и 93 километра дугачка климатски контролисана пешачка стаза The Loop, највећи вештачки систем коралних гребена на свету с више од милијарду корала, као и футуристичко одмаралиште Artificial Moon.

Иако многи богаташи данас улажу с опрезом, потпуни одлазак из Дубаија за многе би значио одрицање од узбудљивог, космополитског живота усред пустиње.

Ту информацију нису могли да поделе ни полицајци који су сатима истоваривали пакете из тајних преграда, скривених иза челичних плоча брода "Арконијан", који је шпанска Цивилна гарда заробила недалеко од обала Канарских острва.

До понедељка увече, мол на којем је био укотвљен заплењени брод био је у потпуности прекривен пакетима и црним врећама пуним кокаина. Полицајци су товар упоредили са 2.000 великих кофера.

Лов на "Дебелог" у Сијера Леонеу

Полиција је за организатора шверцерске операције одмах прогласила Јозефа Јоханеса Лијдекерса, познатог и под надимком "Дебели", једног од најтраженијих шефова мароканске мафије у Холандији, који се бежећи од робије сакрио у Сијера Леонеу.

Суд у Холандији га је осудио на 24 године затвора због шверца седам тона кокаина, оружане пљачке у Финској и умешаност у убиство које је, како је доказала полиција, платио 200.000 евра.

Иако је Холандија у више наврата тражила његово изручење, "Дебели" се у Сијера Леонеу осећа прилично сигурно, јер се, како тврди опозиција, оженио ћерком председника ове државе, са којом има дете.

Лијдекерс је недавно снимљен како са Агнес Био у цркви седи два реда иза њеног оца, председника Маде Биоа. У цркви су снимљени и премијер, министар полиције и низ других званичника.

Агнес Био је акредитована као дипломата при сталној мисији Сијера Леонеа у Уједињеним нацијама у Њујорку.

Дипломате из Сијера Леонеа биле су прошле године ухапшене у Гвинеји и у њиховом аутомобилу је тада откривено око 180 килограма кокаина и 100.000 долара. Амбасадору је дозвољено да напусти Гвинеју тек када је по њега дошао министар спољних послова Сијера Леонеа Тимоти Каба.

"Кокаинска република" Сијера Леоне

Неколико дана касније, полиција је недалеко од обале Сијера Леонеа просто набасала на напуштену подморницу, какве се користе за шверц кокаина, али су службе безбедности недуго затим саопштиле да на пловилу није пронађено "ништа значајно".

Везе шверцера кокаина са врхом државе потпуно су разориле политичку сцену у Сијера Леонеу, па је Фритаун последњих година постао стециште свакојаких мафијаша, који из ове земље, преко Либије, шаљу дрогу даље ка Европи.

Тако је на пут кренуо и брод "Арконијан" са посадом од двадесетак људи, од којих су најмање шесторица били наоружани аутоматским пушкама и пиштољима.

Употреба тако великог брода за шверц десетина тона кокаина, како сматрају шпански полицајци, наводи на закључак да иза операције стоји богата и добро организована група, која је, заобилазећи традиционалне канале, покушала да у Европу допреми оволику количину дроге.

Осим шверца дроге, ова мафија бави се прањем новца, наводи холандска полиција, тврдећи да су кроз руке мароканских мафијаша прошле десетине милиона долара те више стотина килограма злата.

Ова мафијашка група, наводно, одговорна је и за серију убистава, отмица и мучења, укључујући и донедавно мистериозни нестанак Наиме Џилал пре седам година. Њена судбина расветљена је тек недавно, када су у телефону једног од припадника ове мафије пронађене фотографије мучења и убиства ове жене.

Епидемија хантавируса, који се обично шири међу глодарима, избила је на холандском крузеру након што је 1. априла испловио из аргентинске луке Ушуаја.

Светска здравствена организација је саопштила да је вирус "могао да се прошири и међу људима који су били у веома блиском контакту", уз напомену да је "ризик за ширу јавност низак".

Према ранијем договору, брод је требало да пристане у луку Санта Круз на канарском острву Тенерифе у суботу, након што је током претходних дана био усидрен на Зеленортским Острвима, али је председник ове шпанске аутономне покрајине одбацио такву могућност и затражио хитан састанак са премијером државе Педром Санчезом.

"Ова одлука није заснована ни на каквим техничким критеријумима, нити нам је пружено довољно информација да одржимо поруку смирености и гарантујемо безбедност становништва на Канарским острвима", рекао је Клавихо.

Министарство здравља Шпаније претходно је саопштило да поступа у складу са "моралним и законским обавезама" и захтевом СЗО да се обезбеди медицинска нега, наводећи да су Канарска острва најближа локација са потребним капацитетима.

У међувремену, холандска влада евакуисала је троје путника са брода, док су здравствене институције пренеле да двоје од њих имају "акутне симптоме" и да су пребачени у адекватне медицинске центре у Холандији.

Трећа путница је, наводи се, "била у блиском контакту са путником који је на броду преминуо 2. маја" и такође се налази у изолацији.

Генерални директор Светске здравствене организације (СЗО) Тедрос Адханом Гебрејесус изјавио је да у овој фази укупни ризик по јавно здравље остаје низак.

"Троје путника код којих се сумња на инфекцију хантавирусом евакуисано је са крузера и пребачено у Холандију ради медицинског збрињавања, у координацији са Светском здравственом организацијом (СЗО), оператером брода и надлежним властима Зеленортских Острва, Уједињеног Краљевства, Шпаније и Холандије", написао је Гебрејесус на Иксу (Твитеру).

Нагласио је да СЗО наставља да сарађује са оператером брода на блиском праћењу здравственог стања путника и посаде, као и са државама у обезбеђивању одговарајућег медицинског праћења и евакуације у случају потребе.

Такође, у Швајцарској је један мушкарац хоспитализован пошто је заражен вирусом током путовања на крузеру.

Локалне власти наводе да је пренос са човека на човека "редак" и да је ризик по становништво Швајцарске "низак", а да је заражени пацијент у изолацији.

На броду у Атлантском океану налази се око 150 путника и чланова посаде из 23 земље.