Зајф је новинарима рекао да је возач аутобуса током ноћи у уторак уочио дрон како лети ниско, док је радио на аеродрому Лајпциг/Хале, а затим га је избацио из области аеродрома, преноси Ројтерс.

Дрон, за који су тужиоци рекли да је био опремљен професионалним експлозивом и детонатором, се након тога срушио у близини.

"Возач аутобуса је шутнуо дрон док је летео ниско. Затим се срушио и спустио на земљу. Поступак возача аутобуса био је веома смео и храбар, али и веома опасан. Могуће је да је његова интервенција спречила планирани напад", рекао је Зајф, који је и члан парламентарног одбора за унутрашње послове.

Шустер: Није модел који треба опонашати

Министар унутрашњих послова немачке савезне државе Саксонија, Армин Шустер, где се налази аеродром Лајпциг/Хале, похвалио је поступке возача, али је упозорио да то "није модел који треба опонашати".

"Било би довољно да нас обавестите", рекао је Шустер регионалном емитеру МДР.

Савезни тужиоци саопштили су раније да су покренули истрагу против тероризма о озбиљном нападу који је могао утицати на спољну и домаћу безбедност.

Власти нису именовале мушкарца који је избацио дрон, нити су рекле одакле је дрон дошао и како је успео да уђе у ограничени део аеродрома.

Немачки медији су пренели да је дрон био уочен близу неколико украјинских теретних авиона Антонов Ан-124, који су међу највећим теретним авионима на свету.

Полиција претражује део аеродрома у Лајпцигу

Око 100 немачких полицајаца претражује део аеродрома у Лајпцигу у склопу истраге. Немачко савезно тужилаштво потврдило је за немачку агенцију да су на аеродрому у току истражне мере, али без образложења шта тачно тражи полиција, преноси Дојче веле.

Како се наводи, северни део писте затворен је од 10 часова ради претраге, а акција није утицала на путничке летове.

Због инцидента са дроном Национални савет за безбедност Немачке одржао је састанак али телефонски, будући да је немачки канцелар Фридрих Мерц на годишњем одмору.

Власти су издале наређења за евакуацију за скоро 260.000 становника у префектурама Кагошима и Окинава, док је Тојота данас обуставила рад у девет фабрика.

Очекује се да ће Делфин задржати своју снагу док се приближава префектури Окинава, повећавајући ризик од ветрова који би могли да оштете или сруше неке објекте, упозориле су власти.

Метеоролошка агенција је саопштила да би могле да се појаве и интензивне падавине и грмљавине, што би могло да изазове поплаве.

Велика олуја је такође захватила већи део најјужнијег главног острва Кјушу са јаким ветровима, укључујући и префектуру Кумамото, која се још увек опоравља од прошлонедељног земљотреса.

Око 6.700 становника Кумамота и даље је у евакуационим центрима након што су се многе куће срушиле.

Метеоролошка агенција је, такође, упозорила на ризик од топлотног удара, а очекује се да ће температуре у неким подручјима достићи 36 степени.

Две повређене особе налазе се у критичном стању.

Полиција је саопштила да је пре пуцњаве у школи, нападач код куће убио своје бабу и деду.

Приликом напада у школи испалио је најмање 26 метака, а код њега је пронађено још 34 метака, навела је полиција и додала да је пиштољ припадао његовом деди.

Према речима заменика министра унутрашњих послова Тајланда Полапија Суванчавија, полиција је након претреса куће осумњиченог пронашла доказе да је био страствени играч видео-игара, преноси Ројтерс. 

Након напада на наставнике у школи, ученик је пуцао у себе и преминуо на путу до болнице.

Други наставници из школе описали су га као мирног ученика и навели да није био познат по агресивном понашању. 

Пуцњава је пријављена око 10 часова у школи у округу Банг Круаи, након чега су на лице места упућени полиција и припадници специјалних јединица како би ставили ситуацију под контролу, пренео је портал Nation Thailand.

Командни центар за инциденте покрајине Нонтабури раније је саопштио да се верује да је нападач ученик, да је био наоружан пиштољем и да се налазио унутар школе, због чега су ангажоване и специјалне јединице.

Школа је најавила да ће издати званично саопштење, док надлежни настављају истрагу инцидента.

Осам највећих светских бродарских удружења упозорило је УН да би евентуално увођење путарина угрозило слободну пловидбу, глобалну трговину и могло да доведе до раста цена енергије.

Истовремено, британски УКМТО саопштио је да је танкер у Ормуском мореузу пријавио две експлозије, али да није било штете ни повређених.

У међувремену, висока представница ЕУ Каја Калас поздравила је најаву споразума који предвиђа трајно разоружавање Хамаса и других наоружаних група, као и фазно повлачење израелских снага из Појаса Газе, позвавши све стране да га што пре прихвате и спроведу.

Из Вашингтона стижу различите поруке о Ирану. Потпредседник Џеј Ди Венс оценио је да ће преговори са Техераном потрајати, док је председник Доналд Трамп поручио да САД располажу великим залихама муниције и настављају да јачају војну производњу.

Полиција је саопштила да се трамвај који се користио за обуку нагло зауставио, а трамвај са путницима је потом ударио у њега.

"Око 25 људи је повређено, од којих седам тешко. Троје од тих седморо су у тешком стању", рекла је портпаролка полиције за Билд.

Повређенима је пружена прва помоћ на лицу места, а они са тежим повредама су превезени у болнице.

Подручје око улице Курт-Шумахер, главне градске саобраћајнице, било је затворено у оба смера након несреће. Једна трака је поново отворена за саобраћај у шпицу касно поподне.

Још није утврђен разлог због којег је трамвај за обуку изненада закочио, а на лицу места је специјално обучени тим за истрагу несреће.

Израелска војска саопштила је да је у Појасу Газе уништила тунел у којем је, како наводи, пронађено више десетина ракета, док је на југу Либана објавила да је уништила тунел и складиште оружја које приписује Хезболаху.

Истовремено, либански медији јавили су да је у израелском ваздушном нападу на Тибнин погинула једна особа, а 11 повређено.

Масуд Пезешкијан, председник Ирана, рекао је у интервјуу за државну телевизију да је интеракција са врховним вођом земље Моџтабом Хамнеијем тренутно "веома тешка".

Иран је поручио да ће подржати одлуке палестинских представника у индиректним преговорима Хамаса и Израела о Гази, док је премијер Израела Бенјамин Нетанјаху поновио да његова влада није прихватила предлог о разоружању Хамаса.

Анализа аудио-снимака контроле летења потврдила је да су пилоти председничког хеликоптера најмање три пута информисали контролу летења у кули аеродрома Вашингтон Нешенал да се спремају за полетање, али чини се да контролор лета није потврдио пријем те поруке и саобраћај на аеродрому је настављен.

"Кула, да ли ме чујете. 'Марин Један', три минута до полетања", рекао је пилот хеликоптера у 14.31, а потом се поново огласио, међутим контролор је одговорио да је пренос "прекинут и нејасан".

"Марин Један" (Marine One) је полетео са хелиодрома Беле куће око 14.33, а око минут касније, у 14.34, са писте аеродрома Вашингтон Нешенал узлетео је авион компаније Американ ерлајнс 3742, на линији за Пенсаколу на Флориди.

Комерцијални авион је прошао на мање од 1,5 миље (око 2,4 километра) од председничког хеликоптера, показују подаци сајта за праћење летова Флајтрадар 24, али оба ваздухоплова су безбедно слетела.

"Лет председничког хеликоптера 'Марине један' 4. августа био је рутински. Контролни торањ аеродрома Вашингтон Нешенал није задржавао посаду хеликоптера, није захтевао да чекају у ваздуху, нити је на било који други начин мењао путању њиховог лета", изјавио је за Си-Ен-Ен-а портпарол америчких маринаца.

Портпарол Беле куће Куш Десаи изјавио је за Волстрит џорнал да хеликоптером "Марин један" управљају неки од најбољих пилота на свету и "председник ни у једном тренутку није био изложен опасности".

Након прошлогодишњег судара хеликоптера "блекхок" америчке војске и путничког авиона компаније "Американ ерлајнс", у којем је погинуло свих 67 људи у авиону, контрола летења помно надзире велику гужву у ваздушном простору око аеродрома Вашингтон Нешенал, а Федерална управа за ваздухопловство је увела строга ограничења за хеликоптере који лете у близини аеродрома.

Данашњој државној церемонији у Јерусалиму присуствовали су израелски председник Исак Херцог, израелски премијер Бењамин Нетањаху, високи државни званичници, представници Светске ционистичке организације, чланови породице Херцл, као и српски званичници, преноси "Џерузалем пост".

Сахрана је одржана тачно 77 година, према јеврејском календару, након преноса Херцлових посмртних остатака на брдо које данас носи његово име, чиме је испуњен још један део његове жеље да чланови његове породице буду сахрањени у Израелу.

Посмртни остаци предака Теодора Херцла испраћени су 30. јула уз свечану церемонију са Београдског аеродрома за Израел.

Испраћају посмртних остатака Шимона и Ривке Херцл, бабе и деде Теодора Херцла, присуствовао је министар спољних послова Србије Марко Ђурић и изјавио да се тиме исписује још једно поглавље у историји срдачних, топлих и братских односа између српског и јеврејског народа.

Ђурић је тада рекао је Србија била прва земља која је 1917. године подржала Балфурову декларацију и право јеврејске државе да постоји.

"Срби су током најтежих тренутака наше заједничке историје били међу народима који су се највише истицали када је реч о чувању прогоњених Јевреја у окупираној Европи", додао је Ђурић.

Навео је, такође да је, на иницијативу председника Александра Вучића, Србија била прва земља у Европи која је донела закон којим се уређује повраћај имовине јевреја без наследника.

Церемонији 30. јула су присуствовали и амбасадорка Израела у Србији Авивит Бар-Илан, као и председавајући Светске ционистичке организације Јаков Хагоел и врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији Исак Асиел.

Теодор Херцл се сматра утемељивачем ционизма, политичке идеје која је крајем 19. века заговарала стварање Израела као националне државе Јевреја, и оснивач је Светске ционистичке организације, која постоји од 1897. године.

Ваздух је нагло продро у кабину, авион су затресле снажне вибрације, а са плафона су се аутоматски спустиле маске са кисеоником.

Стјуардесе и двојица путника успели су да жену увуку назад у авион. Уследило је принудно слетање.

Од тешких повреда главе, врата и трупа, Џенифер Риордан, мајка двоје деце из Новог Мексика, преминула је истог дана у болници у Филаделфији. Више путника је повређено.

Хаварија на мотору, која се догодила пола сата након полетања, претворила је редован лет компаније “Саутвест ерлајнз“ у несрећу која је значајно утицала на измене безбедносних стандарда у цивилној авијацији.

Шта се тачно догодило

Према званичном извештају америчког Националног одбора за безбедност саобраћаја (НТСБ), до несреће је дошло јер се лопатица вентилатора левог мотора сломила услед замора материјала. Затим је отказала заштитна оплата мотора, чији су делови погодили труп авиона код путничког прозора. Прозор је потом испао, што је довело до нагле декомпресије кабине.

Нешто слично догодило се и 10. јула ове године на лету компаније “Рајанер“, сматра Василис Цијарас, адвокат Љубише Каровића, Србина који је, према сопственом сведочењу и сведочењу сведока, око два минута вирио кроз прозор летелице.

"На основу доказа којима располажемо, сматрамо да би исти сценарио као 2018. могао бити и овде, али то не можемо са сигурношћу да тврдимо док не добијемо извештаје НТСБ и других агенција", каже адвокат.

Док се чека званични извештај истраге, анализирају се снимци техничког стручњака, којег је ангажовао Каровићев правни тим. Он је, према речима адвоката, прегледао авион, фотографисао оштећења и прикупио документацију.

"Оштећено је много лопатица, а једна лопатица чак недостаје на турбовентилатору мотора", каже Цијарас.

Претпоставка Каровићевог правног тима је да се нешто унутар самог мотора или откачило или сломило, а да су затим ти делови, односно фрагменти, изазвали даље ломљење и стварање још већег броја фрагмената.

Наложен редизајн оплате мотора и строжа контрола

Несрећа из 2018. довела је до низа техничких и регулаторних промена.

НТСБ је препоручио измене конструкције заштитне оплате мотора на авионима боинг 737 next generation, пошто је утврђено да се након лома лопатице вентилатора заштитна оплата распала.

Америчка Федерална управа за ваздухопловство (FAA) је ту препоруку претворила у обавезну директиву. Дат је рок да се модификације заштитне оплате на летелицама којима располажу авио-компаније спроведу до 2028. године.

Истовремено, за моторе CFM56-7B уведене су строже и чешће инспекције лопатица вентилатора, како би се благовремено откриле пукотине настале услед замора материјала.

Да ли је нешто промакло

Актуелна истрага о инциденту на лету "Рајанера" подстакала је ФАА да преиспита свој одговор на несрећу из 2018.

Иако, према речима администратора ФАА Брајана Бедфорда, први показатељи не указују на то да су та два догађаја настала по истом механизму, Бедфорд истиче да је за коначне закључке ипак прерано.

"Да ли нам је нешто промакло? Прерано је да се то каже, али ту могућност још не можемо да искључимо“, рекао је Бедфорд за Ројтерс.

Од несреће 17. априла 2018. до коначног извештаја НТСБ прошло је 19 месеци.

Истрага инцидента на лету "Рајанера" jе у току.

Према сазнањима адвоката Цијараса, прве званичне информације о томе шта се заиста догодило на линији Солун - Меминген могле би бити саопштене током овог месеца.

Од резултата истраге зависи кога ће Љубиша Каровић тужити због онога што је преживео и колику ће одштету тражити. Каровић тврди да од "Рајанера" није добио никакву помоћ ни подршку - ни у току инцидента, ни касније у току болничког лечења.

Његов адвокат верује да, поред евентуалне одговорности авио-компаније, постоји одговорност и произвођача авиона и мотора. Уколико истрага то потврди, тужбе би могле да стигну на више адреса.

Тражићемо значајну одштету од свих одговорних, поручује Цијарас.

Јужне поморске руте кроз Ормуски мореуз остају слободне и отворене за сва комерцијална пловила која туда пролазе, саопштила је Америчка централна команда.

CENTCOM наводи да су преусмерили 45 пловила у оквиру "блокаде Ирана" откако је започета средином јула.

Наставили су се и разговори Ирана и Омана о обезбеђивању протока саобраћаја кроз Ормуски мореуз, у ком Иран жели да успостави контролу улазног и излазног поморског саобраћаја уз могућност интервенције уколико је то потребно.

Сједињене Америчке Државе забележиле су напредак у разговорима са Ираном и Оманом, али споразум још није закључен, изјавио је амерички државни секретар Марко Рубио.

Док је портпарол катарског Министарства спољних послова Маџед ел Ансари изразио наду да ће споразум између САД и Ирана бити постигнут у најкраћем року, додајући да Катар посебно подржава оманско посредовање у преговорима.

Такође се наставила и седма рунда преговора између Либана и Израела, који се воде уз посредовање САД, а која је почела јуче у Риму.

Ирански председник Масуд Пезешкијан тврди да ће његова земља бранити своје границе, али да не тежи ширењу рата. Пезешкијан је истакао да Техеран мора да се усредсреди на унутрашњу снагу и јединство.

"Седамдесет две хиљаде људи је илегално ушло у Шпанију, а 70.000 се већ вратило. Тренутно решавамо илегални статус оних који остају у Шпанији. Они који немају право да остану, биће депортовани", рекао је Фернандо Гранде-Марласка, министар унутрашњих послова Шпаније.

Осим из Марока, у Сеути су и мигранти из других афричких држава. Они су направили шаторско насеље на плажи.

"Овде има људи који долазе из земаља у којима постоји рат и тероризам. Ја сам један од њих. Из Малија сам", навео је Јаџа, мигрант из Малија.

Истичу да нису дошли да праве проблеме.

"Нисмо лопови. Ово су одговорни људи који имају родитеље, жене и децу", рекао је Џабрил, мигрант из Сенегала.

Није се разговарало о увођењу унутрашњих граничних контрола у ЕУ

На видео-састанку се није разговарало о увођењу унутрашњих граничних контрола. Финска министарка каже да ниједна земља не може бити избачена из Шенгена - само зато што то захтева једна њена чланица.

"Заиста је добро што је Шпанија ставила ситуацију под контролу. На састанку је Шпанија добила безусловну подршку свих држава чланица", рекла је Мари Рантанен, министарка унутрашњих послова Финске.

Сарадња унутар Шенгена је кључна за решавање миграционих изазова, каже француски министар унутрашњих послова Лоран Нуњез.

"Енклава Сеута је под посебним правилима. Постоје строге контроле уласка, а посебно изласка на копно. И све државе чланице су очигледно то признале, пре свега Шпанија", навео је Нуњез.

Мароко: Улазак миграната у Сеуту није био спонтан

Долазак миграната из Марока изазвао је узбуну широм европског блока. После прикупљених података, мароканске власти тврде да то није било спонтано - већ организовано.

"То је резултат неколико међусобно повезаних фактора. Најпре злонамерне експлоатације дигиталног простора, промоције обмањујућих информација, ту су и банде за трговину људима и погрешно тумачење закона усмерених на илузију могућности приступа европском простору лако и без правних последица", поручио је Рашид Ел Халифи, генерални директор Министарства унутрашњих послова Марока.

Миграције су једно од важнијих политичких питања Европске уније још од 2015. године. Подсетимо, тада је бежећи од рата у Сирији, више од милион избеглица стигло у Европу.

Снег је прекрио Данидин, други по величини град на Јужном острву, што је навело полицију да апелује на становнике да избегавају путовања осим ако није апсолутно неопходно, због залеђених путева.

Снежне падавине су реткост у Данидину, посебно у приобаљу, иако у брдска предграђима повремено може пасти снег услед хладних таласа.

Комплетан аутобуски саобраћај у граду је обустављен, саопштиле су власти, док су трајектне линије између Северног и Јужног острва Новог Зеланда прекинуте због јаких ветрова и великих таласа.

Новозеландски метеоролошки завод саопштио је да се очекује да ће талас хладноће потрајати наредна два дана, доносећи снег или суснежицу до близу нивоа мора широм источног дела Јужног острва.

С тим у вези, међу страним посетиоцима је често предмет чуђења како је могуће да та два урбана центра нису била напуштена када се зна да је период полураспада радиоактивних честица такав да би та насеља теоретски требало да буду немогућа за живот стотинама, па и хиљадама година.

Забуни нарочито доприноси пример Чернобиља, чија околина и данас изгледа као пустош у којој владају дивље животиње, о којима се, као о мутантима, понекад испредају хорор приче.

У Хирошими и Нагасакију не само што се нормално живи већ су ти градови обновљени и настањени врло брзо након рата. Данас су то велике урбане целине са више од милион, односно, близу четири стотине хиљада становника и развијеном индустријом. У њима је последњих деценија радијација на истом нивоу као и у било ком другом граду у свету.

Висина као пресудан фактор

Први и основни разлог за другачији третман Чернобиља од Хирошиме и Нагасакија је разлика у висини на којој је дошло до ослобађања радијације.

Наиме, док се несрећа у близини (тада) административне границе Украјине с Белорусијом десила у нуклеарној централи, односно, на површини земље, атомске бомбе које су разориле Хирошиму и Нагасаки су експлодирале у ваздуху на висинама од више стотина метара. 

То су, нажалост, биле висине оптималне за наношење највеће могуће штете архитектури и популацији на широком подручју – експлозија А-бомбе у ваздуху омогућава стварање јачег ударног таласа и његово ефикасно хоризонтално ширење.

Реч је о ефекту који се назива "Махово стабло", где се примарни ударни талас настао експлозијом и секундарни талас настао одбијањем потиснутог ваздуха о земљу, спајају и заједно као један велики моћни зид ваљају по површини рушећи објекте са бока. 

Истовремено, међутим, опредељење за детонацију у ваздуху поштедело је настрадале јапанске градове дугорочне радијације, јер су ветрови однели највећи део радиоактивних облака и распршили их, углавном над Источнокинеским и Јапанским морем, те Пацифичким океаном.

Проклетство Хирошиме

Граду Хирошими пресудио је касније чувени или, боље рећи, озлоглашени бомбардер Б-29 по имену "Енола Геј" којим је пилотирао капетан Пол Тибетс, по чину пуковник, који је и крстио ту летелицу, неумесно јој давши име своје сопствене мајке. Њега су пратила још два авиона исте врсте чији је задатак био да осматрају и анализирају метеоролошке услове и изврше снимање акције. 

Превалили су пут од преко 2.500 километара од острва Тинијан, без ловачке пратње. Она им, реално, није ни била потребна јер је ретко који јапански ловац могао да достигне висине на којима су летели. Осим тога, у августу 1945. опкољена и ослабљена острвска царевина више није имала горива, па ни пилота и летелица, да би могла да пресреће америчке казнене експедиције.

Хирошима је у то време имала нешто више од 340.000 становника и била седми по величини град у Јапану. Садржала је више фабрика које су радиле за потребе војске, складишта муниције и других војних потрепштина, а служила је и као регионални командни центар и логистичко чвориште за снабдевање јапанских трупа у иностранству. 

Када је 6. августа по локалном времену уранијумска бомба експлодирала на висини од око 580 метара над центром града снагом равном отприлике 15.000 тона ТНТ-а, све у пречнику од седам километара је зачас плануло.

Од грађевина је остало само нешто скелета најмодернијих бетонских здања – пар банака и зграда за промоцију индустрије округа Хирошима. Не зато што су заиста биле отпорне на удар, већ стога што се експлозија А-бомбе десила изнад њих, па је сила на њихове носеће стубове деловала под правим углом, због чега су они делом остали да стоје. Све друго је било одувано као да никада није ни постојало. 

Тела људи су просто испарила, а на камену и бетону ту и тамо су остале само сабласне сенке у људском облику, налик каквом гротескном фотографском негативу – оне и данас сведоче о грозоморном, непојмљивом крају грађана Хирошиме.

Трагично и ужасавајуће, те сени заправо нису остаци изгорелих жртава, како се често мисли, јер су на температури од око 4.000 степени Целзијуса људска бића била разграђена у атоме и молекуле – то су фарба и прљавштина који су опстали тамо где су тела страдалих плочнике и зидове моментално заклонила од страховитог олујног удара који је брисао и љуштио површину асфалта, бетона и камена. 

Око 80.000 људи је, процењује се, одмах погинуло, док је још око 60.000 издахнуло у најгорим мукама до краја те 1945. године од радијацијске болести, тешких опекотина и других повреда. На листи страдалих нашло се и преко 10.000 корејских радника присилно доведених у Јапан на ропски рад, као и туце заробљених америчких авијатичара.

Зла коб Нагасакија

Други џелат Јапана био је извесни мајор Чарлс Свини, буцкасти летач симпатичног осмеха који је командовао бомбардером "Б-29 стратофортрес" који је 9. августа 1945. на Нагасаки истоварио плутонијумску атомску бомбу, још моћнију од оне која је збрисала Хирошиму – снаге која је равна експлозији 20.000 тона ТНТ-а. Куриозитет је да је због страха да би она могла да разнесе цело острво Тинијан, детонатор био монтиран тек када је авион већ био у ваздуху.

Нагасаки је био други циљ по важности за тај робусни, издржљиви ваздухоплов – облаци и, могуће, плашт дима настао од бомбардовања суседног насеља запаљивим бомбама претходне ноћи спасили су од атомског Армагедона Кокуру, град на северу острва Кјушу који је због џиновске државне фабрике наоружања, која је између осталог правила и хемијско оружје, био примарна мета. 

Нагасаки своју злу коб има да захвали војном бродоградилишту и фабрикама торпеда, бомби, топовских граната, пушака, али и делова за ратне авионе у саставу дивовског предузећа "Мицубиши". 

Детонација на висини од око 500 метара сместа је усмртила око 40.000 људи, међу којима и десетак холандских и британских ратних заробљеника, док је још нешто више од 30.000 преминуло од задобијених повреда и радијационе болести до краја године. 

Усуд Чернобиља

Мада су губитак живота и разарање у оба случаја били несхватљивих пропорција, сам временски интервал у којем је дошло до ослобађања радијације био је екстремно кратак и буквално је износио само делић секунде.

С друге стране, изливање радијације у нуклеарној централи "Владимир Иљич Лењин", на око 100 километара северно од Кијева, десило се на површини земље и трајало је чак десет дана. 

У нуклеарки, која је почела са радом 1977. и у свом саставу имала четири реактора, сваки снаге 1.000 мегавата, те кобне 1986. особље је покушало да изврши тест који је требало да утврди да ли би могло да дође до топљења нуклеарног горива у језгру реактора након пада редовног напајања струјом.

Конкретно, идеја је била да се провери да ли би парне турбине, у условима губитка напајања из енергетске мреже, успеле да произведу довољно струје да пумпе за хлађење реактора могу да наставе да раде док се не укључе резервни генератори струје. 

Иронично, испоставиће се да је сам тај експеримент или вежба у којој је фингирана ванредна ситуација гурнула централу, цео исток Совјетског Савеза, па и северну и источну Европу у ванредну ситуацију и велику опасност: незнање и пропусти у организацији довели су до експлозија у језгру реактора бр. 4 и изливања огромних количина радијације – чак четири стотине пута више него над Хирошимом или Нагасакијем. 

Чернобиљ је по том мрачном критеријуму (количини ослобођене радијације) остао и далеко испред Фукушиме, где је 2011. године, упркос томе што је дошло до топљења горива у чак три реактора, у околиш испуштено чак десет пута мање радиоактивних честица него из хаварисаног реактора у централи названој по комунистичком идеологу и оснивачу Совјетског Савеза. 

Количина и састав ослобођеног радиоактивног материјала од суштинског значаја

Други разлог, дакле, зашто је становање у околини Чернобиља забрањено док се живот у бомбардованим јапанским градовима наставио је драстична разлика у количини ослобођеног радиоактивног материјала. 

Илустрације ради, проблематични реактор на северу Кијевске области имао је у језгру око 190 тона нуклеарног горива, док су америчке атомске бомбе носиле 64 килограма уранијума, односно, 6,2 килограма плутонијума. Сматра се да је кроз експлозију у реактору и потоњи вишедневни пожар у Чернобиљу у ваздух доспело између шест и девет и по тона радиоактивног горива.  

Такође, мада је експлозија у реактору у Чернобиљу била врло мала у поређењу са атомским бомбама (еквивалент снази која се ослобађа експлозијом 225 тона ТНТ-а), она је у ваздух скупа са радиоактивним материјалом подигла доста прашине и земље, која је потом пала назад на тло измешана са радиоактивним честицама. 

С друге стране, сматра се, да је око 90 одсто радиоактивних честица ослобођених у атомским експлозијама над Јапаном завршило у атмосфери, где су се распршиле преко великог пространства услед чега је битно опала њихова концентрација.

Срећом по Хирошиму и Нагасаки, ватрене лопте настале експлозијом А-бомби нису дотакле тло – да јесу, усисале би још неколико милиона тона земље, гарежи и шута, који би онда пали назад на тло покривени радиоактивним честицама.

Односно, вишесатна радиоактивна киша црне боје која се обрушила на Хирошиму свега пола часа након атомског удара, чију су смртоносну кишницу, трагично, поједини преживели због опекотина и несносне жеђи пили, вероватно би дуже потрајала и имала још озбиљније еколошке последице. 

И, коначно, Чернобиљ и Фукушима, осим што су били контаминирани већом количином радиоактивног материјала од Хирошиме и Нагасакија, били су загађени и честицама веће радиоактивности, као што су цезијум и стронцијум.

Наиме, околина Чернобиља углавном је била покривена радиоактивним изотопом јода 131 и изотопима цезијума 134 и 137.  Нарочито овај први – јод, удисањем и конзумацијом контаминираног поврћа и млечних производа, уме да се наталожи у штитној жлезди и изазове канцер. 

У Чернобиљу и Фукушими данас посебно велики проблем представљају цезијум-137 и стронцијум-90, који имају време полураспада од приближно 30 година, а који су се у великој количини били наталожили у језгрима реактора током пуно месеци нуклеарних реакција пре него што су били ослобођени у ваздух. 

Сви поменути елементи имају много краћи полураспад, али су и знатно више радиоактивни од, гледано с људске тачке гледишта, готово вечних уранијума 235 и плутонијума 239, који су се у релативно мањој количини могли наћи у бомбардованим јапанским градовима. 

Прерана обнова

Ваља, међутим, поменути и да у време када су Хирошима и Нагасаки били изложени дејству атомских бомби, човечанство није поседовало довољно знања о ефектима радијације на људско здравље. Ако су и постојале одређене слутње, оне су биле у главама малог броја физичара, од којих су многи радили за америчку државу. 

Отуд је сигурно да је обнова Хирошиме и Нагасакија почела прерано и без уклањања површинског слоја земљишта и других метода деконтаминације, те да су њихови становници у првим данима и годинама након бомбардовања били изложени ризику по здравље, нарочито кроз конзумацију локалних пољопривредних производа. 

Тај ризик, међутим, у случају Хирошиме осетно је био умањен захваљујући наиласку два тајфуна у септембру и октобру 1945. који су проузроковали поплаве и, практично, у доброј мери спрали контаминирани површински слој земље.

Атомско доба

У Хирошими и Нагасакију, дакле, већ деценијама стање је редовно. Како сване, пале се мотори комбија и камионета, разносе се флашице и конзерве сока, воде и чаја за продајне аутомате, те сендвичи, ланч пакети, цигарете и новине за самопослуге. Онда опрезно на улице изађу и први трамваји – они се по правилу већ увелико ваљају утихнулим градом када људи као мрави у већем броју измиле из својих кућа и пођу сваки за својим послом успут дижући буку.

Све незамисливо уништење, непојмљиви бол, огромна неправда – све то као да је покрио тежак тепих времена.

И путник намерник који из неког разлога не оде у спомен-паркове у Хирошими и Нагасакију или се не задржи мало дуже уз тамошње старе крај клупе или на станици трамваја и ослушне шушкање на њиховом језику о томе како је та и та госпођа била у обданишту када је срећно преживела бомбу или како се та и та породица доселила у град неколико месеци након несреће не знајући за опасност од радијације – такав дођош, дакле, не би могао ни да наслути да је у тим насељима једног врелог и загушљивог августа какав је и овај освануло ново, Атомско доба и да је ту човечанство поставило нову дефиницију зла.

Оно је ту доживело и велику самоспознају – о карактеру и домету сопствене суровости и гнусности.

Баш зато, та два града, уписана у анале планете ватром, плодно су тло за учити не само о историји и рату, већ и самој суштини човека. 

Пошто су савршено безбедна када је у питању радијација, за оне који су у могућности да то учине – није на одмет посетити их.    

"Мислим да бисмо могли нешто да добијемо. Желим да им дам сваку шансу пре него што им буде 'одсечена глава'. Веома сам поносан на чињеницу да ћу људима дати шансу", рекао је Трамп.

Иако је Трамп у више наврата тврдио да су преговори САД и Ирана у току, из Техерана поручују да не преговарају са Вашингтоном.

"Да би се избегла двосмисленост, треба рећи са ким се преговара. Тренутно не преговарамо са Сједињеним Државама, а преговори са Оманом су усмерени на споразум о безбедном проласку бродова кроз Ормуски мореуз", рекао је портпарол иранског министарства спољних послова Есмаил Багаи.

Према његовим речима, покушава се да се, у консултацији са Оманом, што пре одреди рута, која је обично привремена, да би се на основу тога осигурала безбедност пловидбе у Ормуском мореузу.

Швајцарско Министарство спољних послова саопштило је да су званичници те земље у контакту са Сједињеним Америчким Државама и Ираном, и да је Швајцарска спремна да буде домаћин преговора.

Немачки информациони систем о ниском водостају саопштио је да је 44 одсто мерних станица на Рајни и 78 одсто на Дунаву забележило изузетно ниске водостаје крајем јула.

Мартин Волтерс из Управе за водне путеве и бродарство Рајне рекао је да, иако је мало вероватно да ће пловидба на Рајни бити потпуно обустављена, мораће се предузети мере предострожности, као што је распоређивање терета на више бродова како би били лакши.

Од тада су још најмање четири жене добиле позитивне одлуке којима се потврђује постојање “коначних основа” за признавање статуса жртве модерног ропства, а очекује се да ће их бити још, навела је агенција ПА Медиа.

Међу најновијим случајевима су жене које су биле жртве трговине људима на међународном нивоу и унутар Уједињеног Краљевства, укључујући један случај у којем се трговина људима одвијала искључиво унутар саме робне куће “Хародс”.

Правни стручњаци су раније изјавили за Би-Би-Си да одлуке о давању статуса жртве модерног ропства могу да ојачају кредибилитет сведока у кривичним поступцима и утичу на начин на који полиција води истраге.

Закон о модерном ропству, који је ступио на снагу 2015. године, дефинише трговину људима као организовање или омогућавање путовања друге особе унутар земље, или преко граница ради њене експлоатације.

Једна од жртава је била ангажована за фиктивну позицију у “Хародсу”, док су друге две биле запослене на легалним радним местима пре него што су изабране за сексуалну експлоатацију.

Четврта жена је радила као кућна помоћница за породицу Ел Фајед након што ју је ангажовала агенција за издавање некретнина “Hude Park Residence”.

Једна од жена које су преживеле злостављање, Рејчел Лу, изјавила је да је оваква судска одлука за њу веома значајна, те да осећа да је то “потврда” и “признање” чињенице да је влада уважила њен случај.

У својој коначној одлуци, Министарство унутрашњих послова утврдило је да је она била изложена сексуалној експлоатацији у Уједињеном Краљевству и Француској током периода од три године, а починиоци су били Ел Фајед и његов брат Салах.

Стотине оптужби против Ел Фаједа

Стотине жена оптужиле су Ел Фаједа, који је био власник луксузне робне куће “Хародс” у Лондону између 1985. и 2010. године, за силовање, сексуални напад и трговину људима.

Ел Фајед је преминуо 2023. године у 94. години живота, 26 година након саобраћајне несреће у којој су страдали његов син Доди и принцеза Дајана.

Истрага лондонске Метрополитен полиције, названа “Операција Корнпопи”, испитује да ли су друге особе помагале или омогућиле извршење кривичних дела Ел Фаједа.

Полиција је сада проширила истрагу тако да обухвата и трговину људима, а у марту је саопштила да су четири особе саслушане у својству осумњичених поводом кривичних дела која укључују трговину људима ради сексуалне експлоатације и помагање у извршењу силовања.

Наведено је да су се јавиле 154 жртве које су пријавиле случајеве сексуалног напада, силовања, сексуалне експлоатације и трговине људима.

Багаи наводи да разговори који се воде између Ирана и Омана о Ормузу нису ни у каквој вези са отварањем или затварањем тог пловног пута, пренела је иранска новинска агенција Фарс.

Ирански министар Абас Аракчи претходно је рекао да су преговори између Ирана и Омана, око управљања Ормуским мореузом, у завршној фази, преноси Ирна.

Са друге стране, израелски званичници су сазнали да је амерички председник Доналд Трамп одлучио да одустане од великог планираног напада на Иран преко објаве на његовој мрежи Truth Social, пренео је израелски Канал 12.

Наиме, Трамп је у суботу саопштио да је отказао велики напад на Иран након што су га Техеран и друге земље Блиског истока уверили да је постигнут оквир за договор о потпуном поновном отварању Ормуза.

Амерички Политико, позивајући се на званичнике америчке администрације, пише да је Бела кућа је фрустрирана због кризе са Ираном и суочена са ограниченим могућностима за решавање спора, док тим америчког председника Доналда Трампа сматра да је мало вероватно да ће до избора у новембру за Конгрес САД бити пронађен одговарајући излаз из ситуације.

Сједињеним Америчким Државама Израел је пренео "озбиљну забринутост за безбедност” у вези са споразумом о разоружању Хамаса.

Иначе, план који се појавио крајем прошле недеље предвиђа да се Хамас разоружа, а да се Израел повуче из Газе.

"Сви смо љути због онога што се десило. Да будем искрен осећам се изневерено", рекао је један становник Сеуте.

"Није ово недеља као што су биле пре. У центру је мирно, али по четвртима има још мањих група људи", навела је становница Сеуте.

Шпанске власти не желе да им се упад миграната понови, па постављају 500 метара дугу плутајућу баријеру на морској граници између Сеуте и суседног Марока.

"Ситуација је много боља. На улицама је 3.000 припадника снага безбедности. Сада решавамо проблеме оних који су нелегално успели да уђу, како би се што пре вратили у Мароко", рекао је Мигел Анхел Перез, делегат шпанске владе у Сеути.

Опозиција за кризу оптужује Санчеза

Полиција је морала да реагује како би у Сеути спречила сукобе демонстраната крајње деснице и учесника контрапротеста. Стигао је и председник странке Вокс који за мигрантску кризу директно оптужује премијера Санчеза.

"Одговоран је Санчез, али део кривице сноси и Мароко. Суочени смо са инвазијом и то се мора тако назвати. Ово се није догодило нигде другде у свету. Чак је и председник Трамп рекао да је реч о слабим законима и лошем управљању", навео је Сантијаго Абаскал, председник странке Вокс.

Од четвртка је око 60.000 људи прешло у шпанску еннклаву копном и морем. Како тврде власти готово сви су се вратили у Мароко у року од 48 сати.

Људи су се вратили када су видели да се руше њихови снови о доласку у Европу. Многи су кренули због због економских тешкоћа и гласина на друштвеним мрежама да ће добити визе и посао.

Европски званичници о заштити граница ЕУ, папа Лав XIV забринут

Многи немају дилему да је све било добро организовано. То захтева анализу, слажу се власти у Шпанији и Мароку.

Невиђени прилив миграната на копненој граници Европске уније с Африком, изазвао је узбуну широм ЕУ. Двадесет две државе чланице, затражиле су од Шпаније да појача граничне контроле.

О координираном деловању за заштиту граница и другим мерама, хитно расправљају европски званичници на видео конференцији.

Папа Лав XIV забринут је због мигрантске кризе у Сеути и позива на проналажење мирних и праведних решења.

Тај систем омогућиће корисницима да мењају локалну валуту јуан у злато и обрнуто, што ће, сматра се, имати значајне последице по статус те валуте у свету, односно, допринети јачању поверења у њу и њеној интернационализацији. 

Истовремено, тај систем ће имати и последице по цену злата - омогућиће већи утицај Кине и уопште Азије, где је потражња за тим драгоценим металом деценијама већа него другде у свету, на формирање његове цене. Односно, механизам за клиринг у Хонгконгу ће допринети исправљању неправилности о којој се у Кини одавно говори отворено - реч је о парадоксу, који је кратко и јасно изражава позната крилатица која се приписује некадашњем шефу берзе злата у Шангају Хсу Луодеу и која каже да "Азија купује злато, а Запад му одређује цену". 

Јер, традиционално, поред Кине, и Индија, па и Тајланд су велики потрошачи злата, јер у њима постоји култ златног накита и новчића и пуно радионица које се баве његовом обрадом, док су прилично спекулативна тржишта у Лондону и Њујорку до сада била та на којима се практично одређивала цена злата.

Бројне реформе у вези злата

Поред увођења новог система за клиринг и поравнање, у Кини су у последњих неколико месеци приметни и други потез усмерени на учвршћивање и консолидацију тржишта злата.

Неколико највећих кинеских банака у последњих неколико месеци су укинули трговину златним сертификатима за мале улагаче (обичне грађане), како би заштитиле себе и своје клијенте од изненадних и крупних губитака у спекулацији у вези вредности злата, али и тржиште злата у својој земљи учиниле здравијим и отпорнијим на флуктуације. наиме, сертификати који би требали да буду доказ о поседовању злата сами по себи нису злато и могу се фалсификовати или издавати без физичког покрића у злату, па њихово сузбијање доприноси елиминацији корупције и спекулације, те објективнијем одређивању цене тог метала. 

Даље, Народна банка Кине је недавно укинула праксу контроле изношења злата из земље, у којем је свако ко је желео да понесе тај племенити метал у иностранство морао прво да властима поднесе захтев са образложењем. Тиме је либерализовано и преношење фичког злата у Хонгконг, што ће унапредити ликвидност тамошњег система.

У том велеграду са око седам и по милиона становника желе да изграде трезоре у којима ће моћи да буде смештено чак 2.000 тона метричких тона злата, што ће омогућити да плаћање и трговина на кинеској берзи злата буду вршени у доброј мери у правом злату, а не папирним сертификатима, који су подложни манипулацији. 

Мрежа трезора злата широм света - за дедоларизацију трговине с иностранством и интернационализацију јуана

Такође, поред тих трезора у Хонгконгу, Кина је, сматра се, потписала уговоре о успостављању трезора за чување злата и у неколико страних држава, попут Сингапура, Саудијске Арабије и Швајцарске. Они ће омогућити муштеријама које тргују са њом у јуанима да исте, ако то желе, замене за злато.

Ово је од суштинског значаја када је у питању дедоларизација, односно, прелазак трговине на кинески јуан, јер омогућава страним клијентима који, након што су продали своју робу Кинезима, не желе да држе јуан или за њега купе кинеску робу, да тај вишак који имају у кинеској валути замене за (право, физичко) злато.

Тако долазимо до чињенице поменуте на почетку текста да је акумулација злата и успостављање система за трговину њиме усмерено пре свега на јачање кинеске валуте јуана и њену интернационализацију, чиме се јача отпорност Пекинга на економске санкције и финансијске притиске из Вашингтона, под којима се, рецимо, сада налази Русија. Истовремено, кинеска држава се тиме штити и од евентуалног краха долара, до којег може доћи због презадужености америчке државе и растуће инфлације у САД.

Злато - стара љубав

Афинитет кинеске централне банке и економских (и политичких) субјеката према злату није новитет. Наиме, Кина је почела да акумулише злато, тврде стручњаци, још почетком осамдесетих година прошлог века, након економског отварања према иностранству, у доба владавине и реформи које је покренуо Денг Сјаопинг. Реч је о куповинама тог метала у иностранству које су вршене не само званично за потребе централне банке, већ и незванично, за потребе армије, партије, итд.

По њима, монетарне власти у НР Кини су тада оцениле да се подвајање долара од златне подлоге извршено почетком седамдесетих и увођење фијат валута, које су уместо на неком драгоценом металу засноване просто на сагласности или договору о њиховој вредности, мора некад у будућности завршити ломом тих валута.

Кинези су тада искористили то што су у Вашингтону били вољни да се ослободе (дела) својих резерви злата и заузврат узму доларе - систематском продајом злата иностранству за сопствену валуту Американци су јачали потражњу за доларом и тако га практично подупирали у условима када се он више није ослањао на злато.

У периоду до 2002. године у Кини увоз злата из иностранства није био дозвољен приватницима, тако да се држава није суочавала са конкуренцијом приватног сектора у тим набавкама. Те године, међутим, отворена је берза злата у Шангају и дозвољен увоз приватницима. Од тада, по неким проценама, кинеске компаније су увезле око 28.000 тона злата. Од 2014. у трговину на тој берзи су се укључили и странци.

Треба и рећи да је Кина напорно радила на улагању у куповину и развој рудника злата и да је 2007. године претекла Јужну Африку и заузела прво место у свету међу произвођачима злата. Она тај трон држи и данас - по подацима Светског савета за злато, Кинези су прошле године ископали око 384 тоне тог драгоценог метала, те иза себе оставили Русију са 345 тона и Аустралију са 293.

Убрзање куповине злата

Мада је јасно да у Кини већ деценијама акумулирају злато, није познато колико тог метала поседују кинеска држава, разне организације и привредни субјекти.

Рецимо, мада Народна банка Кине званично има око 2.300 тона злата, многи економисти у Источној Азији верују да је права цифра вишеструко већа, те да вероватно прелази 5.000.

Процене засноване на разним параметрима, као што су количина злата које се размењује на берзи у Шангају или количина злата коју производе рудници у власништву кинеских компаније, итд. говоре о преко 70.000 тона у поседу разних кинеских субјеката.

И док су то мање-више спекулације, оно што је сигурно је то да су кинеска централна банка и фирме интензивирале куповину злата након што је Запад 2022. године замрзао (и практично одузео) руску имовину у новцу и хартијама од вредности која је чувана у иностранству, као и да је нови подстицај за набавке племенитог метала за Кинезе било увођење нових Трампових царина прошле године. 

Конкретно, Народна банка Кине је у јуну ове године је купила, сматра се, 16 тона злата, док је укупни увоз тог метала у Кину, по извештавању агенције Блумберг које се ослања на податке кинеске царине, износио 173 тоне, што је највише у последње две године.

У првих шест месеци ове године у Кину је увезено око 820 тона злата - то је други највећи шестомесечни резултат икада и свега десет тона слабији резултат од рекордног, који је остварен у истом периоду у 2024. години.

Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да овакав налет миграната мора бити организован, будући да је Сеута итекако ограђена и брањена, високим двоструким оградама са бодљикавом жицом и уз присуство преко хиљаду полицајаца.

На питање шта је довело до овако масовног покушаја уласка у ЕУ с афричког континента, с обзиром на то да је копнена граница између Африке и Европе, односно две шпанске ексклаве, дугачка укупно свега око 18,5 километара, Ђуровић је истакао да је један од повода пресуда шпанског Врховног суда у спору о томе како људи могу да траже азил у тим ексклавама, али да је суштински разлог много дубљи.

"Ради се о очају људи који некако траже неки спас и виде на европској територији, између осталог, и ове две ексклаве, као могућност да можда затраже азил, можда нађу бољи живот", објаснио је Ђуровић.

Нагласио је да овако масован улазак миграната у Сеуту није могао бити стихијски.

"Да шездесет хиљада људи у нешто више од 24 часа уђе у тако брањену ексклаву... није нешто што је случајно и не може да се реализује без добре организације, па макар и толерисања са мароканске стране", рекао је Ђуровић.

Говорећи о шенгенским правилима која важе за улазак у ексклаву Сеута, с обзиром на то да се сматра да је то заправо улазак у ЕУ, Ђуровић је објаснио да контрола уласка из ексклаве у Шпанију и даље постоји и да пролаз није слободан.

"Ко год дође у енклаву, нема могућност да се несметано домогне шпанског копна и одатле настави даље, што је био неки од аргумената других земаља. Значи, у пракси то не стоји", рекао је Ђуровић, објаснивши да је тражење азила могуће само ако се у енклаву дође морским путем, те да су процедуре строге.

Италија уводи контроле на летовима и бродовима

Долазак више десетина хиљада миграната у Сеуту изазвао је снажну реакцију италијанске владе. Рим је одлучио да од 1. августа, на месец дана, поново уведе контроле у авионском и поморском саобраћају са Шпанијом, уз образложење да је циљ заштита националне безбедности спољних граница ЕУ.

У међувремену, шпански премијер Педро Санчез поручио је да миграциони притисак није само шпански проблем, и позвао на европско јединство. Подсетио је да је, према подацима Фронтекса, Италија последњих година била главна улазна рута за илегалну миграцију у ЕУ.

Одлука италијанске владе носи јасну политичку поруку. Кабинет премијерке Мелони већ дуже време повезује илегалну миграцију са питањем безбедности, тврдећи да неконтролисани токови погодују криминалним мрежама и повећавају ризике за грађане. Ту линију додатно су ојачали случајеви насиља међу младима, посебно у великим градовима попут Милана, где се одомаћио израз "маранза" за део малолетника, често севернoaфричког порекла и такозване друге генерације који нису у потпуности интегрисани.

У том контексту усвојен је пакет мера познат као "анти-маранза". "Ко напада, пљачка или уништава, мора да одговара, чак и са петнаест или шеснаест година", наведено је поводом новог пакета. До сада су малолетници од 14 до 18 година кривично одговарали само ако би суд утврдио да су били свесни својих поступака, а по новом, та способност се претпоставља, осим ако се пред судом не докаже супротно.

Француска диже дронове, на граници чете специјалаца

Рим и Париз су се у међувремену договорили око строжих контрола дуж заједничке копнене границе, у оквиру раније потписаног споразума о сарадњи полицијских снага. Француска је, након кризе у Сеути, ангажовала 170 полицајаца и две чете специјалних јединица на граници са Шпанијом.

"Појачали смо контроле на унутрашњим границама у оквиру Шенгенске зоне на француско-шпанској граници. Реч је о превентивној мери која би требало да траје 10 дана и у којој учествује 170 полицајаца. Имаћемо додатне дронове и надзорне авионе за спровођење мисија посматрања и праћења", наводи се у образложењу француских власти.

Слабости концепта ограда и баријера

Шпанска полиција почела је постављање пловеће баријере дуге пет стотина метара како би спречила нове покушаје преласка морем, а најновија криза поново је отворила расправу о миграцијама и функционисању Шенгена, који у ванредним околностима омогућава привремене контроле на унутрашњим границама.

Ђуровић је оценио да актуелна ситуација указује на слабости концепта који се све више заговара у ЕУ - баријере и ограде. Подсетио је да су Сеута и Мелиља најутврђенији делови шпанске територије према спољном свету, те да су све мере и пре овог инцидента требало да зауставе овакав прилив.

"Можда је потребно размислити о концепту да се граде сигурне луке, односно сигурне територије око Медитерана и око Европске уније, где би људи могли да остану и имају нормалан и одржив живот", предложио је Ђуровић.

Подсетио је да међу људима који долазе има много жена и деце, и да то нису само људи из Марока, већ да велики број долази и са Сахела и из јужних делова Африке, где постоје сукоби и нестабилност.

"Сама баријера ништа није решила. Људи су нашли начин уз помоћ кријумчара", закључио је Ђуровић, додајући да ће се, уколико се овако буде дешавало и у будућности, отворити многа питања за Европу.

Где је европска солидарност

Ђуровић је нагласио и питање односа са земљама у суседству, наводећи да мароканске полиције није било, односно да није било интервенције која би зауставила овако велики број људи. Са друге стране, поставља се и питање солидарности.

"Ови коментари италијанске премијерке, мере Италије према Шпанији нису у духу онога што је европски acquis, односно европски прописи и стандарди, где у оваквим ситуацијама је потребно, пре свега, да земље чланице буду солидарне. Не само да обезбеде војску да помогну Шпанији или неке друге мере, већ и хуманитарну помоћ, па чак и да поделе терет избеглица", казао је Ђуровић, оценивши да ће се управо о томе расправљати на састанку министара унутрашњих послова.

Подсетио је и да је Финска подржала идеју о потпуном искључењу Шпаније из Шенгена.

"Европа упорно пада на тесту"

На питање да ли све ово показује да мигрантски притисак поново почиње да угрожава једно од основних достигнућа ЕУ, слободно кретање унутар њених граница, Ђуровић је одговорио да су овакве кризе тест за целу ЕУ по питању солидарности, њихових принципа и вредности, па чак и прописа.

Подсетио је да је недавно, 12. јуна, почео да се примењује нови Пакт о азилу и миграцији, по којем је овакава ситуација морала одмах да се решава, што значи солидарност и подела терета. "Ништа од тога нисмо видели у овом тренутку", констатовао је Ђуровић.

Изразио је наду да ће се, уз иницијативу Европске комисије, ситуација унапредити и да ће се правила примењивати, што значи брзе процедуре у самој ексклави, ако неко жели да тражи азил.

"Ако Шпанија буде затрпана са захтевима за азил из саме Сеуте, онда би требало и друге земље у суседству да јој помогну у томе по европским прописима. Тако да то јесте један велики изазов и ја се бојим да Европа упорно пада на том тесту, како поделити терет избеглица или миграната", рекао је Ђуровић.

Уложене милијарде да се ово не деси - где је запело

Подсетио је и на велику мигрантску кризу од пре десетак година, из 2015. године, као и на ону из 2021.

Упитан зашто данас, за разлику од периода пре 10 година када је Европа показивала више јединства и спремности да равноправно распореди терет миграната, постоје тако различите поруке из европских престоница, Ђуровић је одговорио да јесте много рађено на новом плану и да су сви напори били усмерени на то да се овакви сценарији не десе.

"Много новца је уложено, милијарде евра, да се обезбеде границе, ангажују додатне трупе Фронтекса, да се ради термовизија и друге мере надзора", навео је Ђуровић. Истакао је, међутим, да је кључно питање како решавати овакве проблеме када недостаје солидарност и када су земље на југу Европске уније оне које трпе највећи притисак.

"Лако је из Финске коментарисати, из Чешке, па чак и из Немачке, како се понашају земље на југу које су изузетно оптерећене мигрантским приливом. Подсетићу, Италија, Шпанија, Грчка - то су земље које трпе највећи притисак људи који долазе и траже помоћ", казао је Ђуровић, оцењујући да те земље у једном тренутку неће моћи, нити ће желети, само да решавају проблем.

Подсетио је да у ЕУ и даље важе прописи по којима је прва земља уласка миграната уједно и земља која одлучује о његовом статусу, што у теорији значи да би сви људи који улазе у Европу преко Медитерана морали да остану у процесу одлучивања управо у Италији, Шпанији и Грчкој.

"То је оно што је један горки закључак свега овога, да солидарности и равномерне поделе терета нема, и да какве год мере ви предузимали да унапредите мигрантску политику, ако земље сматрају да су у неравномерном положају, и ако оне то стварно јесу, онда ЕУ не следи нека светла будућност по овом питању", закључио је Ђуровић.