"Није деловао нарочито одушевљено. Зато се распитује, ради оно што је за Трампа уобичајено, пита људе шта мисле о идеји да се путем интернета преноси погубљење", рекао је извор.

Други извор који је разговарао са Трампом је навео да би јавно погубљење могло бити "то додатно понижење" које Хасан заслужује али да председник "истовремено, не жели да од тог човека направи мученика".

Још један извор је наговестио да ће бити пуцано у човека у инвалидским колицима, јер је Хасан (56) задобио трајне повреде када је упуцан током хапшења, па се поставља питање да ли то треба да се преноси уживо.

Амерички министар одбране Пит Хегсет је идеју преноса погубљења уживо, која представља раскид са досадашњом праксом, најавио прошле недеље.

"Обезбедићемо да људи могу то да гледају, да буде јавно, јер људи морају да схвате да постоје озбиљне последице за такве ствари", рекао је Хегсет.

Трамп је у почетку пружио подршку тој идеји, наводећи да "то апсолутно одобрава" али је касније почео да даје опрезније изјаве наводећи да "није учествовао у доношењу те одлуке, али да је разуме".

"Постоје два мишљења, не приказивати то или приказати. Јер, знате, ако се то прикаже, можда други људи неће радити оно што је он урадио. Дакле, на крају ћу ја донети одлуку. Знам шта би војска желела да уради, али ми ћемо донети одлуку", рекао је Трамп новинарима у Белој кући.

Хасан је, уз повике "Алаху екбер" 5. новембра 2009. године усмртио 13 особа, укључујући и једну трудницу, и ранио је још 32 људи, док су чекали у реду за лекарске прегледе у Центру за проверу спремности војника у бази "Форт Худ".

У међувремену, француски премијер Себастијен Лекорни наложио је Националној агенцији за сајбер-безбедност да истражи напад, рекао је извор из његовог кабинета за Ројтерс.

Према речима тог извора, Француска координира активности са европским партнерима, јер постоји могућност да су погођене и друге земље. Истовремено се испитује да ли су и друге француске компаније изложене ризику.

Компанија "Мускетер", у чијем је власништву трговински ланац "Интермарше", саопштила је да је напад погодио око 150 њених продавница, у којима је температура у расхладним уређајима током шест сати била подигнута на 50 степени Целзијуса.

Портпарол компаније навео је да је сва храна из тих уређаја бачена како би се избегли здравствени ризици.

Генерални директор трговинског ланца "Кооператив У" Доминик Шелше потврдио је да су и њихове продавнице биле мета напада.

"Напад на опрему која је од суштинског значаја за очување свежих производа и снабдевање француског становништва храном изузетно је озбиљан и представља преседан", навео је Шелше на 

Компанија "Карфур" саопштила је да је напад погодио 80 њених супермаркета, али да велика већина од укупно 6.000 продавница није била погођена.

Безбедносни проблеми и у Холандији

Tрговинска компанија "Ахолд Делез", која управља највећим ланцем супермаркета у Холандији "Алберт Хајн" и послује у Сједињеним Америчким Државама, као и Србији, саопштила је да се суочава са "безбедносним проблемом" у својој мрежи у Холандији и да је превентивно искључила неколико система.

Корисници апликације тог трговинског ланца обавештени су да због "сајбер-безбедносног инцидента" испорука намирница тренутно није могућа.

Онлајн поруџбине чине око 10 одсто продаје ланца "Алберт Хајн".

Физичке продавнице наставиле су да раде, док је холандска новинска агенција АНП известила да су конкурентски трговински ланци забележили повећан број поруџбина за доставу.

За сада није познато да ли постоји веза између сајбер-напада на француске супермаркете и проблема које је пријавила компанија "Ахолд Делез".

Није познато да ли су погођени и други делови пословања компаније.

Откривена рањивост у софтверу данске компаније

Извор близак француском премијеру навео је да је Национална агенција за сајбер-безбедност идентификовала безбедносни пропуст у софтверу данске компаније "Данфос".

Из те компаније саопштено је да су упознати са инцидентима у Француској који су погодили ограничен број система за управљање расхладним уређајима.

"Погођени уређаји користили су застарели фирмвер (софтвер)", навели су из "Данфоса", наглашавајући да компанија већ дуго саветује корисницима да редовно ажурирају софтвер подржаних система и да застарелу опрему замене решењима новије генерације.

Убиство дављењем одиграло се 3. октобра у хотелу у граду Нахи, највећем насељу на том тропском острву које је накрцано америчким војним базама. За злочин се сумњичи двадесетогодишњи маринац Девин Џејкоб Балард.

На Окинави су стога избили мањи протести грађана и мировних група, који су тражили одлазак америчких трупа. Они су изражавали незадовољство због учесталих криминалних радњи припадника америчке војске, попут силовања, убистава и судара проузрокованих вожњом под дејством алкохола. Током протеста и у изјавама медијима они су указивали на иронични парадокс да су амерички војници присутни на Окинави да би је заштитили од могућих спољних опасности, али да они заправо континуирано продукују реалне унутрашње ризике.

По писању листа Маињићи, који преноси државне статистике, у периоду од 1972. (када су САД вратиле Окинаву под јапански суверенитет) до 2022. године амерички војници, цивили на служби у војсци и чланови њихових породица су на Окинави починили 27 убистава. Укључујући те најтеже злочине, они су били одговорни за укупно 6.136 криминалних недела, од чега 134 силовања, 398 пљачки и преко 3.000 крађа. Годишње, између 51 и 61 одсто свих криминалних преступа које почине амерички војници и службеници војске у Јапану се десе на територији Окинаве. Прошле године, укупни кумулативни број преступа америчких војника на том острву је нарастао на 6.409.

Проблем екстратериторијалности америчких трупа

Један од великих узрока страха и незадовољства становника Окинаве је и осећај несигурности који проистиче из војних несрећа које проузрокују америчке трупе.

Наиме, у прошлости су се дешавале незгоде као што су погибије окинављанских цивила током бојевог гађања америчке војске или падови америчких ратних ваздухоплова на школе и универзитете.

Ипак, слични протести у прошлим деценијама нису довели до измештања америчких трупа, па вероватно неће ни ови. Поготово, сматрају коментатори, стога што је на недавним локалним изборима за гувернера изгубио досадашњи шеф локалне владе (независни кандидат) Дени Тамаки, који се залагао за уклањање америчких база, а победио његов противкандидат Кођа Гента, који је за њихов останак, а којег подржава владајућа Либерално-демократска партија.

Ипак, ових дана локални парламент је готово једногласно усвојио резолуцију којом тражи промене у споразуму о стационирању америчких трупа (СОФА), који је протеклих деценија америчке војнике штитио од домаћих јапанских власти (полиције и судова), па су амерички починиоци криминалних преступа често пролазили само са благим дисциплинским казнама. Треба рећи да слична резолуција донесена 2024. након неколико силовања није донела никакве резултате у том погледу.

Наиме, Јапан је успео да избори право да суди америчким војницима који су злочин починили ван дужности, али још нема јурисдикцију над њима док су на дужности или се налазе унутар америчких база, што практично значи, да амерички починилац може да се у потпуности заштити од јапанских судова тако што ће након злочина почињеног ван дужности побећи у окриље своје касарне.

Током епидемије ковида Окинава је била једно од првих места у Јапану на којем се она распламсала јер јапанска држава није имала право да уведе мерење температуре и карантин за америчко војно особље, које је улазило у земљу потпуно слободно ван контроле јапанских власти и без потврде о вакцинисању.

Аргументи за останак америчких база

Највећи аргумент за останак америчких база је безбедносна претња коју влада у Токију осећа у односу на суседну Кину, с којом има спор око оближњих острваца из ланца Сенкаку.

Чињеница је и да Окинава, која је у прошлости служила као одскочна даска за дејство и снабдевање америчке војске у Вијетнаму, има важан геостратешки положај који САД омогућава војну контролу над широким простором у Источној и Југоисточној Азији. Нарочито битна је њена географска близина Тајвану.

Штавише, војна важност Окинаве као упоришта за пребацивање трупа, снабдевање и медицинско старање о рањеницима расте последњих година паралелно с јачањем кинеске морнарице и напора јапанске владе и армије да мања, удаљена острва из ланца Рјукју, којем припада Окинава, (која су још ближа Тајвану) опреми радарима, противбродским и противваздушним системима и мобилним јединицама маринаца.

Односно, интереси јапанске и америчке државе сувише су јаки да би мишљење локалних становника који прижељкују повлачење Американаца могло да буде услишено.

На самом острву постоје и економски интереси за очување присуства америчке војске. Овде се првенствено мисли на власнике земљишта које се изнајмљује Американцима, а онда и на угоститељство и друго.

Тешки терет Окинаве

Јасно је, међутим, да Окинава трпи знатно већи терет од остатка Јапана, када је у питању стационирање америчке војске.

За то, осим поменутих геостратешких, постоје и историјски разлози – током педесетих и шездесетих година, када је у Јапану била јака левица и широм земље избијали протести против војног савеза са САД, више америчких јединица и војних инсталација пребачено је са највећих јапанских острва на Окинаву јер је она тада била под управом Сједињених Држава.

Окинава, острво са око 1,3 милиона становника, представља 0,46 одсто јапанске територије, али се на њему налази 70,3 одсто америчких војних упоришта у Земљи излазећег сунца – укупно 31 војни комплекс, укључујући ту аеродроме и касарне. На том острву налази се око 30.000 америчких војника, који са породицама чине велику страну заједницу од чак 80.000 људи.

Нажалост, мада постоје назнаке да у САД постоји размишљање да би америчка војска требало да се повуче из Јапана и заузме позиције даље од кинеске обале јер би у евентуалном сукобу са НР Кином могла да претрпи велике губитке пошто Пекинг поседује мноштво дронова, крстарећих и балистичких ракета, укључујући ту и хиперсоничне, тешко је замислити да би положај локалног јапанског становништва у односу на америчку војску која се стационира на његовом острву могао да се промени у скоријој будућности.

Јеменски побуњеници Хути преузели су одговорност за нападе на аеродром у Ријаду и друге мете у Саудијској Арабији, укључујући рафинерију нафте и објекте повезане са нафтном компанијом "Арамко".

У међувремену, медији под контролом Хута јавили су да је нападнут и аеродром у Сани, као и да је изведено седам ваздушних удара северно од града.

Тензије расту и у Ормуском мореузу, оштећен је танкер након што га је погодио неидентификовани пројектил. Истовремено, америчка војска саопштила је да је у Оманском заливу онеспособила теретни брод који је, како тврди, покушао да пробије поморску блокаду Ирана.

На дипломатском плану, још нема договора Ирана и САД. Представник врховног вође Ирана Мохсен Резаи изјавио је да је Вашингтон одговорио на седам услова Техерана, али да је део захтева остао нерешен. Резаи је поручио да Иран неће наставити преговоре док не добије додатна разјашњења.

Истовремено, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху не искључује могућност новог напада на Иран, објавио је израелски лист Марив, позивајући се на неименованог војног званичника.

Израелска војска и Шин Бет саопштиле су да је у Гази убијен командант Хамасове јединице Нухба Хишам Џамал Мухамед Абу Глала, за кога тврде да је учествовао у нападима 7. октобра 2023. године и отмици талаца.

На југу Либана погинула су двојица мушкараца током бербе маслина. Један је страдао у израелском артиљеријском нападу у месту Јатер, док је други погинуо у експлозији заосталог експлозивног средства у месту Фроун.

"Мушкарац који је претио атентатом је ухапшен. Захваљујем полицајцима на брзој и одлучној акцији", написао је пољски премијер.

Према писању пољских медија, надлежне службе добиле су информацију о могућем нападу током ноћи између суботе и недеље.

Како је пренео Полсат њуз, пријава се односила на план напада ватреним оружјем на високе државне званичнике, уз могуће учешће радикалне организације која је наводно тражила особе спремне да изведу напад.

Телевизија ТВН24 пренела је да је особа која је поднела пријаву навела да је разговарала са мушкарцем по имену Кшиштоф о оружју, мржњи према влади и планираном масовном убиству.

У Центру за борбу против тероризма пољске Агенције за унутрашњу безбедност одржан је састанак представника полиције, Службе државне заштите и Агенције за унутрашњу безбедност.

Портпарол министра координатора специјалних служби Пољске Јацек Добжински изјавио је раније у току дана да су информације о могућем атентату на Туска и Владислава Косињак-Камиша веродостојне и "смртно озбиљане".

"Службе су процениле да су информације толико веродостојне и узнемирујуће да постоји велика вероватноћа да претње буду остварене. Због тога је одлучено да се предузму даљи кораци и додатне оперативне радње", нагласио је Добжински након састанка служби које су под ингеренцијом Министарства унутрашњих послова, пренео је ТВП.

По његовим речима, из године у годину службама пристиже све више претњи упућених јавним личностима, а свака од њих се анализира, али је у овом случају дојава третирана са посебном озбиљношћу.

Портпарол није открио на шта се тачно претње односе нити ко би могао да стоји иза њих.

Објаснио је да је поступак у току и да део информација мора остати тајна због радњи које се спроводе. Информација о могућој претњи стигла је око 7 часова ујутру.

Прво ју је примила Служба државне заштите, а потом је случај прослеђен полицији.

"Ово је трагичан губитак људских живота. Наше мисли су уз преживеле и породице које су изгубиле своје најмилије или још немају вести о својим рођацима", изјавио је шеф мисије ИОМ-а у Џибутију Александре Коасак.

Потврдио је и да су тимови ИОМ-а на терену и да заједно са властима Џибутија пружају хитну помоћ.

"Ова трагедија је суров подсетник на опасности са којима се мигранти суочавају на овој миграционој рути док траже економске могућности", рекао је Коасак, указујући на ризике преласка мореуза Баб ел Мандеб ка Јемену, одакле мигранти покушавају да стигну до земаља Персијског залива.

Међу 109 пронађених тела су 52 мушкарца, 42 жене и петнаесторо деце – девет девојчица и шест дечака, наведено је у саопштењу.

Бродолом је преживело више од 80 људи, а сви су држављани Етиопије.

Опасна рута ка земљама Персијског залива

Сваке године десетине хиљада миграната са Рога Африке пролазе кроз Џибути и прелазе мореуз Баб ел Мандеб ка Јемену, надајући се да ће стићи до земаља Персијског залива у потрази за безбедношћу, стабилношћу и послом.

"Сиромаштво, несигурност и све израженије последице климатских промена приморавају многе да крену на овај пут, упркос растућој нестабилности широм Блиског истока", саопштила је Међународна организација за миграције.

Према подацима ИОМ-а, од 10. септембра забележено је више од 20.000 долазака миграната из Етиопије у Џибути.

Међутим, опасности се не завршавају преласком мора. Мигранти који стигну у Јемен суочавају се са ризиком од насиља, произвољног хапшења и притварања, експлоатације и трговине људима.

Овај 26-годишњи мушкарац је са сарадницима водио посао трговине азот-субоксидом великих размера.

Он ће сада морати да плати више од 897.000 евра на име зараде остварене незаконитом активношћу, а већ је био осуђиван у претходних пет година због кријумчарења гаса смејавца, при чему је више пута кршио и услове претходних условних казни.

Надлежни органи су пронашли укупно 646 килограма те супстанце ускладиштене на две локације.

Суд је изрекао строжу казну због ранијих осуда, као и велике количине супстанце и дугог временског периода током којег се овај мушкарац бавио том трговином, навео је Нл тајмс.

Володимир Зеленски је то назвао "непоштеним" потезом, који је, према његовим речима, уговорен Украјини "иза леђа" и послужиће Русији да "повећа своје шансе на бојном пољу".

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић истиче да повратак руског дизела на светско тржиште не мора да представља економски ударац Европи, иако Европска унија не увози руске нафтне деривате.

"Не бих рекао у економском смислу да је то ударац, пошто, иако Европа не увози руске нафтне деривате, у суштини би вероватно требало да цена дизела падне на светском тржишту, тако да би Европа била мало растерећена тим новим ценама", објаснио је Зечевић.

Међутим, сматра да ће за европске земље много већи проблем бити однос америчког председника према украјинском председнику Володимиру Зеленском, будући да је поручио да не би требало више да буде председник Украјине.

Према његовим речима, сукоб је додатно продубљен након што је Трамп затражио од Зеленског да обустави нападе на руска нафтна постројења, а украјинске снаге наставиле да гађају рафинерије.

"Трамп је тражио од Зеленског да не гађа нафтна постројења, јер Америци треба тај руски дизел, а Зеленски је само можда пар сати касније већ гађао неку од рафинерија", навео је Зечевић.

Цене горива и избори у Америци

Зечевић оцењује да су Трампови потези у великој мери условљени унутрашњом политичком ситуацијом у Сједињеним Америчким Државама и предстојећим новембарским изборима за Конгрес.

"Трамп жури због унутрашњих политичких потреба да смањи цене горива. Следе избори у новембру и он покушава, већ је у кампањи и подржава републиканске кандидате", рекао је Зечевић.

Програмски директор Новог трећег пута Димитрије Милић указује да је америчка администрација и раније привремено ублажавала санкције руским енергентима, посебно током поремећаја на светском тржишту изазваних блокадом Ормуског мореуза.

Ипак, наглашава да је садашња ситуација другачија због политичких порука које прате економске мере.

"Када смо имали та привремена омекшања режима санкција када се говори о руским фосилним горивима, она нису била интерпретирана кроз то какав је Зеленски председник и каква би требало да буде украјинска политика", објаснио је Милић.

Према његовој оцени, постоје два могућа објашњења најновијег Трамповог потеза – покушај да се утиче на расположење америчких бирача или настојање да се поново отвори простор за разговоре са Москвом.

"Једна је да је то тактички, у смислу због међуизбора у новембру, а друго може бити да је то можда поновно отварање неке могућности дијалога са Москвом, која је један вид уступка у политичком смислу", навео је Милић.

Може ли Трамп да приближи Русију Западу

Говорећи о последицама америчко-руског договора по Европу, Зечевић сматра да Брисел тренутно није у средишту Трампове политике.

"Трампу уопште није Европа у фокусу. Он жели да постигне тај мир између Украјине и Русије, јер мисли да би могао Русију да окрене ка Западу и да би то отворило нове прилике за америчке инвестиције", рекао је Зечевић.

Наводи да амерички председник настоји да оконча рат у Украјини, али и да обезбеди додатне изворе нафте како би стабилизовао светско тржиште енергената.

Милић, међутим, упозорава да би приближавање Вашингтона и Москве могло да буде ограничено због различитих економских и геополитичких интереса.

"Највећи проблем је што су преклапања руских и америчких интереса доста мала, а постоје тачке где су њихови интереси на поприлично супротним странама и то је једним делом баријера", истакао је Милић.

Подсећа да је трговинска размена Русије и САД и пре почетка рата у Украјини била релативно мала у поређењу са америчком трговином са Европском унијом и Кином.

"Много је већи пресек интереса између Европске уније и Русије у економском смислу, а опет је много већи антагонизам сада, четири године након (почетка) рата, него што је између Америке и Русије", оценио је Милић.

Шта чека односе Брисела и Вашингтона

Милић сматра да ће европске земље пажљиво пратити исход новембарских избора у САД, јер би промена односа снага у Конгресу могла да утиче на Трампову спољну политику.

"Ако говоримо из угла Брисела, вероватно ће се надати да Трамп ослабљен уђе у другу половину мандата, односно да демократе имају што већи пробој у Сенату и Представничком дому, зато што са њима имају много већу сарадњу и предвидивији оквир сарадње", навео је Милић.

Са друге стране, Зечевић сматра да би на будуће односе Европе и САД могли значајно да утичу и председнички избори у Француској, као и јачање десничарских политичких опција у појединим европским земљама.

"Мислим да Доналд Трамп очекује да победи крајња десница. Он би то волео и гураће ту опцију, да Марин ле Пен добије на тим изборима, и у другим европским државама да ојача крајња десница, што би њему ојачало позицију унутар Европе", оценио је Зечевић.

Указао је да Европску унију у наредном периоду очекују важне расправе о проширењу, новом буџету и додатним санкцијама Русији, што ће, према његовој оцени, такође утицати на односе Брисела и Вашингтона.

"Заједнички бојкот међу тржишним конкурентима може да представља кршење Шермановог закона", рекао је представник америчког Министарства правосуђа.

Шерманов закон је амерички савезни закон о заштити тржишног надметања. Донет је 1890. године, а између осталог, забрањује договоре међу конкурентима којима се ограничава тржишно надметање, што може да укључује и координиране бојкоте.

"Одсек за заштиту тржишног надметања спроводи истрагу како би утврдио да ли су ове медијске организације прекршиле законе о заштити тржишног надметања", наводи Министарство правосуђа.

Истрага је покренута након вишенедељних сукоба Трампове администрације са великим америчким медијима.

Трамп је 18. септембра објавио да Си-Ен-Ену (CNN), Политику и Ем-Ес Нау (MS NOW) забрањује приступ Белој кући, а дан касније њиховим новинарима су ускраћене акредитације и улазак у комплекс.

После ове одлуке, они су тужили Трампову администрацију, тврдећи да је забрана, у ствари, одмазда због њиховог извештавања и да крши уставом загарантоване медијске слободе.

"Ураган 'Исаијас' је погодио Алабаму, Џорџију и друге савезне државе, регистрована је снага ветра од 116 миља на сат, расте ниво воде. Ураган је ослабио и постао тропски циклон. Иако је центар олује даље од Флориде остаје на снази претња од поплава. Већина настрадалих била је у својим кућама", рекао је гувернер Флориде Рон Десантис.

Погођена је и савезна држава Алабама, гувернерка Ајви каже да је двоје људи погинуло, упозорила је на могућу појаву торнада, замолила становнике да се припреме за најгоре. Иако невреме слаби и даље постоји претња од поплава и торнада док се креће ка унутрашњости америчког копна.

"Морамо да обезбедимо нормално функционисање саобраћаја, али људи морају бити на опрезу. Сви желе да виде какве су последице невремена, али обећавам да ћемо све сликати и послати власницима објеката. Позивамо људе да и даље остану у склоништима. Желимо да помогнемо нашој заједници, на располагању смо, најважније је да су људи на безбедном", поручио је Коди Ривс из Њу Броктона у Алабами.

У три савезне државе захваћене олујом "Исаијас", без струје је остало више од 860.000 људи. Власти су предузеле све мере и почеле са санирањем штете.

Након најновијег напада на саудијску престоницу, амерички председник Доналд Трамп изјавио је да САД разматрају могућност придруживања Саудијској Арабији у нападима на Хуте.

Кремљ је, у међувремену, саопштио да је руски председник Владимир Путин, уз сагласност иранског председника Масуда Пезешкијана, пренео Трампу став Техерана о могућем решењу сукоба између САД и Ирана, преноси агенција Интерфакс, позивајући се на портпарола Кремља Дмитрија Пескова.

Истовремено, специјални изасланик САД Џаред Кушнер, Трампов зет, оценио је да предстоји много посла на спровођењу споразума о прекиду ватре у Гази и ослобађању талаца.

Кушнер је истакао да је потребно разоружати Хамас, успоставити безбедност, обновити основне услуге и поново изградити заједнице.

За то време, Министарство здравља палестинске енклаве саопштило је да је укупан број погинулих у рату у Појасу Газе премашио 74.000, док је више од 175.000 људи рањено.

"Захвална је екипама хитне помоћи и свом медицинском тиму на бризи у овим ванредним околностима. Пајк наставља да прима медицинску негу у затвору, а ми ћемо наставити да пратимо њен опоравак", истиче се у саопштењу.

Пајк је након неуспелог погубљења 30. септембра изгубила свест и пребачена је у болницу у критичном стању.

Према наводима њених адвоката, поново је дошла свести и почела да говори. Њен адвокат Ренди Спиви рекао је да су њене прве речи биле: "Где сам?" и "Ко сте ви?".

На конференцији за новинаре, њени адвокати су навели да је Пајк имала упалу плућа и отоке на рукама, као и да није могла да гута. Њен правни тим је раније упозорио да је пред њом дуг опоравак.

Пајк је преживела две дозе пентобарбитала, лека који се користи за извршење смртне казне. Власти Тенесија још нису објасниле зашто погубљење није спроведено према плану, али су браниле примењени метод.

Шта ће бити са смртном казном

Помоћник главног тужиоца Тенесија Вил Ајерс рекао је да не зна да ли држава намерава да поново покуша да изврши смртну казну над Пајк. Судија је наложио држави да сачува све доказе у вези са неуспелим давањем инјекција, који би могли да буду основ за будућу тужбу против државе.

Адвокати Пајк поново су затражили да јој смртна казна буде преиначена у доживотни затвор без могућности условног отпуста.

Пајк је осуђена на смрт због учешћа у мучењу и убиству деветнаестогодишње Колин Слемер 1995. године. Имала је 18 година када је са тадашњим дечком претукла, мучила и убила Слемер, коју су упознали у програму стручне обуке за младе из породица са ниским примањима.

Шип није осуђен на смрт јер у време злочина није био пунолетан и и даље је у затвору.

Пајк је била прва жена у Тенесију над којом је требало да буде извршена смртна казна после више од 200 година.

То звучи једноставније него што јесте. Један од многих примера: водоводне и канализационе цеви пројектоване су за одређене количине. Када кроз њих протиче знатно мање воде, она се дуже задржава у цевима.

Тиме се погоршава квалитет воде, микроорганизми се лакше размножавају, а цеви морају чешће да се испирају. Смањивање обима мреже је скупо.

Немачка ће имати више пензионера и мање запослених

Број становника у Немачкој могао би до 2045. да се смањи на око 81,8 милиона. То би било 1,7 милиона људи мање него крајем 2025. године.

Тај прорачун објавио је Берлински институт за становништво и развој у новој студији, израђеној у сарадњи са Фондацијом Вистенрот.

Само смањење броја становника није главни проблем. Веће последице имаће то што ће бити све више пензионера, а све мање запослених. Њихов број могао би до 2045. да се смањи за 4,7 одсто на нивоу целе земље.

"Генерације бејби-бумера одлазе у пензију, а за њима долазе знатно малобројније генерације. Број рођених опада, а досељавање не надокнађује све већу разлику између броја умрлих и рођених“, рекла је председница Института Катарина Хинц на представљању студије у Берлину.

Бејби-бумерима називају се људи рођени шездесетих година прошлог века. Тада се у свакој генерацији рађало милион деце и више. Потом је стопа наталитета драстично пала, практично се преполовила.

Привреда одређује будућност региона

Немачка се смањује, али не свуда подједнако. Савезна Република има федерално уређење. Постоје савезни ниво, покрајине и општине.

Најнижи ниво подељен је на укупно 400 округа и градова. Управо њих студија анализира помоћу система оцењивања који обухвата 26 показатеља из области демографије, привреде, образовања и социјалних прилика.

Резултат изненађује.

"Добро познате разлике између истока и запада, севера и југа, града и села говоре само део приче“, оценила је Хинц.

У будућности ће, још много више него данас, пресудно бити колико је неки регион економски привлачан и, захваљујући томе, финансијски добро стоји.

"Неки региони ће у наредним годинама изгубити знатан број становника и радника, док ће други наставити да расту. Чак и унутар истока, југа и руралних подручја продубљује се демографски и економски јаз“, рекла је Хинц.

Демографске промене траже политичку акцију

"Демографске промене одвијају се сада, пред нашим очима, и осећају се свуда“, упозорава председница Института.

"Њихове последице могу да се ублаже, али више не могу да се избегну. Што дуже чекамо, то ће маневарски простор бити мањи.“

Фредерик Зикстус из Берлинског института нагласио је да готово свуда има више умрлих него рођених, што је последица деценијама ниских стопа наталитета. Последица је јасна: о кретању броја становника неког региона одлучују досељавање и одсељавање.

Досељавање из иностранства протеклих деценија доприносило је стабилизацији демографских кретања. Међутим, старење друштва више не може да се заустави само миграцијама.

Према студији, неколико предуслова важно је да би неко место привлачило досељенике и из иностранства и из других делова Немачке.

Радна места са добрим условима и примањима, довољно радника за предузећа, финансијски добро опремљене општине, могућности за бригу о деци за породице и функционалан саобраћај.

Берлин предњачи у расту становништва

Многи велики градови вероватно ће наставити да расту, рекао је Мануел Слупина из Фондације Вистенрот. Према студији, предњачиће Берлин.

Број становника немачке престонице требало би да порасте за готово десет одсто. Али људе привлаче и Хамбург, Франкфурт на Мајни, Минхен и Диселдорф, као и Лајпциг, Дрезден и Потсдам.

Ипак, класичне разлике између града и села не важе свуда, наводе аутори. Вероватно ће расти и околна подручја бројних великих градова. Док се млади чешће селе у метрополе, породице са децом радије одлазе у околину.

Међу губитницима су и многи велики градови на западу Немачке, попут Бремена, Дуизбурга, Дортмунда и Кајзерслаутерна. Они су економски све мање привлачни.

На самом зачељу листе налазе се бројна слабо насељена подручја у Немачкој, многа од њих на истоку земље.

Регионима предстоји надметање за раднике

Од 20 округа и градова који нису у саставу округа са најлошијим укупним оценама, њих 12 налази се у источној Немачкој.

У претходном истраживању, из 2019. године, било их је пет. Управо тамо број радно способних људи нарочито снажно опада: према студији, до 2045. могао би да се смањи и до 18 одсто.

Надметање за раднике зато ће постати један од кључних демографских изазова, наводе аутори студије.

У том надметању најбоље шансе дају се двема јужним немачким покрајинама, Баварској и Баден-Виртембергу. Баварска се истиче пре свега привредом која у многим местима добро послује и функционалним тржиштем рада.

У Баварској су и жене, старији и људи без немачког пасоша чешће запослени него у другим деловима земље. Ранг-листа показује да економски успешни региони боље укључују различите групе становништва у тржиште рада него слабији региони.

Решења морају да се траже у регионима

За Мануела Слупину резултати студије указују на велику потребу за политичким деловањем.

"Колике регионалне неједнакости заправо може да поднесе политички циљ уједначених животних услова?“, пита он, позивајући се на немачки Основни закон.

Према Уставу, Савезна Република поставила је себи политички циљ да људи, независно од места становања, имају упоредиве могућности, односно шансу за добар живот.

Научници имају јасне препоруке. Пажња мора да се усмери на структурне изазове и регионалне разлике.

"Оно што је добар одговор за велики град који расте не мора истовремено да буде добро и за рурални округ чији се број становника смањује“, каже Слупина.

Потребна су решења прилагођена конкретним околностима, али и одговарајући оквир да би се она спровела.

"Потребно је мање крутих правила, више простора за самостално обликовање решења, али и финансијских могућности, нарочито за локалне самоуправе и људе који се ангажују у својим срединама.“

Слупина тражи више поверења у способности региона.

Локалне самоуправе би то сигурно поздравиле. Градоначелници и начелници округа већ дуго желе више финансијског простора за деловање. Сада траже да се повећа удео локалних самоуправа у укупним пореским приходима државе.

Савезне и покрајинске власти томе се противе и указују на сопствене буџетске проблеме. Ипак, обема странама је јасно да ће реформа финансијских односа између нивоа власти вероватно бити неизбежна.

Једна од жртава, 17-годишња девојка, превезена је у болницу са посекотинама на подлактици, преноси пољски портал Polsatnews.

Портпарол варшавске полиције, командант Јацек Вишњевски, рекао је да њен живот није у опасности. Двоје других повређених није захтевало хоспитализацију.

Према изјавама очевидаца, напад се догодио на другом спрату школске зграде.

"Били су затворени у учионици на другом спрату јер се све дешавало у ходнику“, рекла је једна од особа са места догађаја за Polsatnews.

Пољска полиција саопштила је да је јуче извршила инспекције око 50.000 школа и ухапсила 79 особа широм земље након напада у школама у ​​Остроленки и близу Вишкова и спреченог инцидента у Серпцу.

У саопштењу се наводи да је током инспекција забележено више од 230 инцидената, пренео је пољски портал.

Полиција је истакла да су широм Пољске у току акције како би се осигурала безбедност деце, младих и свих запослених у образовним установама, као и да непрекидно реагује на све пријаве.

У основној школи у Лешчидол-Новинима петнаестогодишњак је у четвртак напао три особе, укључујући 37-годишњег запосленог у установи, који је подлегао повредама.

Дан раније, у стручној школи у Остроленки, деветнаестогодишњи ученик је ножем избо девет људи, укључујући пет ученика и два наставника.

Такође је имао ранац са експлозивом домаће израде.

Полиција је такође спречила могући напад у школи у Серпцу, а седамнаестогодишњи дечак, који је ухапшен због претње да ће "учинити нешто лоше" оптужен је и притворен на два месеца.

Школе и вртићи у Мазовецком округу, у којем су се догодили напади, стављени су под додатни надзор полиције у петак уз подршку градске гарде.

Када су стигли на место догађаја, полицајци су на улици затекли тела две убијене жене.

Полиција и специјалне јединице потом су опколиле кућу, а убрзо су се чули нови пуцњи изнутра.

По уласку у кућу, полицајци су пронашли још седам убијених особа, међу којима и децу, као и осумњиченог, који је, према првим налазима истраге, извршио самоубиство пуцњем из ватреног оружја.

Начелник полиције Ерија Рик Лора описао је место злочина као једно од најтежих и најпотреснијих са којима су се полицајци и истражитељи икада суочили.

Истражитељи још утврђују околности које су довеле до пуцњаве, а мотив напада за сада није познат. Полиција је саопштила да, према тренутно доступним информацијама, нема даље опасности по јавност.

Најпре је, према речима председника Ли Џе Мјуна, украјински лидер Володимир Зеленски прекршио договор међу њима да ће изручење два севернокорејска војника Сеулу, које је украјинска војска заробила у јануару 2025. у Курској области у Русији, остати у тајности.

Чињеница да је Украјина половином септембра пребацила у Јужну Кореју два севернокорејска војника које је држала у заробљеништву у Кијеву требало је да остане тајна како би се од евентуалне одмазде Пјонгјанга заштитиле њихове породице, али и јужнокорејска држава, али је Зеленски у свом говору пред Генералном скупштином Уједињених нација ту чињеницу на изненађење Сеула обелоданио. 

Када су украјинске власти негирале тврдњу јужнокорејског председника да су се две државе договориле да трансфер заробљеника остане у тајности, његова влада је од Кијева затражила званично извињење, јер су, како је сам јужнокорејски лидер навео, Украјинци учинили да он изгледа као лажов.

Међутим, иако су, по извештавању новинске агенције Јонхап, министарства две земље заједно радила на томе да сроче текст јавног извињења који би задовољио Сеул и истовремено сачувао образ председника Зеленског, коначна формулација коју су објавили у Кијеву није испунила очекивања корејског председника, због чега је Сеул ове недеље повукао свог амбасадора из Украјине.

Храбро у заштиту части

Република Кореја је тако постала прва држава војнополитички савезник Вашингтона која се усудила да се јавно супротстави украјинском лидеру, који иза себе има моћне војнополитичке и обавештајне структуре Запада и који се у свом спољнополитичком вербалном дискурсу и захтевима према другим државама у прошлости неретко понашао као да је водећи државник данашњице.

С обзиром да се одмах након што је јужнокорејска влада најавила да ће "предузети мере" против Кијева у британској штампи појавио чланак о томе како Сеул крши санкције против Русије испоручујући на Далеки исток највеће словенске и светске државе прерађевине од нафте, јасно је да одлука председника Лија и његових сарадника да повуку амбасадора из Украјине како би одбранили своју част (мада су они то учинили уз саопштење помирљивог тона у којем наводе да настављају контакте са украјинском владом) неће проћи без последица. 

Остаје да се види какве ће оне конкретно бити – поред притисака у вези трговине са Русијом, могући су, рецимо, и притисци на нордијске и источноевропске чланице НАТО пакта које последњих година наручују јужнокорејско наоружање вредно десетине милијарди долара да смање или обуставе те куповине.

Сукоб и са Вашингтоном

Готово истовремено, Сеул се суочио са још једним проблемом у комуникацији, који га може озбиљно економски погодити. 

Наиме, прошле недеље амерички министар за трговину Хауард Лутник изјавио је током прес конференције у Белој кући у друштву председника Трампа да ће Јужна Кореја уложити чак 54 милијарде долара у изградњу гасовода у америчкој држави Аљаска.

Реч је о 1.300 километара дугом гасоводу који би био постављен за око три године и почео да функционише за пет година. Он је есецијални део стратегије Вашингтона за преузимање енергетске доминације у Источној и Југоисточној Азији – инфраструктура која би из конкуренције требало да избаци или бар осетно потисне садашње велике снабдеваче тамошњих економија као што су Русија, Катар и Аустралија. 

У четвртак, међутим, јужнокорејски министар индустрије Ким Ђункван саопштио је јавности да Лутникова изјава није тачна, јер влада у Сеулу није дала никакво обећање САД у вези са гасоводом на Аљаски – по њему, јужнокореанци не само што нису одредили суму којом би евентуално учествовали у великом пројекту на Аљаски, већ нису ни донели одлуку да ли уопште желе да буду део тог сложеног пројекта.

Ово стога што би због сурових климатских услова на Аљаски он могао да се одужи и пробије све рокове, те и уопште буде економски неисплатив. (Министру Киму се објавом на друштвеним медијима придружио и председник Ли, који је нагласио да ће сарадња на пројекту евентуално почети тек када буде урађена студија о његовој економској исплативости). 

Председник Трамп и његов тим већ су нудили улагање у гасовод на Аљаски Токију и Тајпеју и судећи по томе да се у Лутниковој прошлонедељној изјави слово свело на Сеул, нису успели у томе да тамошње компаније привуку да уложе свој новац.

Лути на небу са дијамантима

Јужнокорејска влада тако се поново нашла у вербалном раскораку са неком од влада политичког или колективног Запада, овог пута са самим шефом тог блока – Сједињеним Америчким Државама.

Медији у Источној Азији склони су томе да поверују јужнокорејској страни, јер је господин Лутник и раније јавности саопштавао бомбастичне вести о страним улагањима које су ласкале политици и личности председника Трампа, али нису биле у складу са оним што је било договорено у међудржавним преговорима. 

Тако су прошле године у Токију морали да сместа реагују на његов ТВ интервју у којем је рекао да ће председник Трамп сам одлучити где ће и у којој мери отићи 550 милијарди долара новца које је Јапан обећао САД како би издејствовао обарање Трампових "реципрочних" царина са 25 на 15 одсто.

Представници владе у Токију тада су појаснили да је договорено да и јапанска страна има право на одлуку о томе у које пројекте у САД ће ићи њихов новац, јер и јапанске компаније улагачи треба да кроз њих остваре профит, као и да поменути пакет од 550 милијарди не обухвата искључиво бесповратне инвестиције у новцу, већ и зајмове и гаранције за предузећа извођаче пројеката.

Но, у Сеулу, где се сада рвају сa каприциозним тумачењима раније постигнутих договора од стране својих западних партнера, били би мудри ако би се фокусирали не толико на проблем тачности или истине, већ на питање перцепције.

Јер, мада је министар Лутник изјавом да ће Јужна Кореја платити цео скупи, ризични пројекат на Аљаски направио отклон од стварности и зашао у бајковити домен слатких снова, треба имати на уму да је он ту изјаву дао у једном конкретном унутрашњеполитичком контексту – само месец дана пред парламентарне изборе у САД у тренутку када су у посети Белој кући били гувернер Аљаске Мајк Данливи и сенатор из те државе Ден Саливан, обојица кандидати Трампове Републиканске партије на предстојећим изборима.

Републиканци у истраживањима јавног мњења у САД доста заостају за својим вечним ривалима из Демократске партије, те су им пред изборе потребни велики успеси којима би могли да обрадују гласаче и бар ублаже незадовољство маса, ако не и да преокрену неповољни тренд с којим се суочавају.

Јужнокорејски министар индустрије Ким не само што је демантовао Лутникову изјаву, већ је изјавио да је том америчком званичнику упутио снажан протест. Тај деманти је, као цунами, убрзо преплавио све важније медије у Републици Кореји и САД. 

Међутим, можда би било мудрије да је, упркос узнемирености дела јужнокорејских привредника и питањима домаће штампе, влада у Сеулу деманти обавила донекле дискретније и сачекала завршетак гласања у САД на предстојећим изборима (3. новембра) да натера Лутника да одступи од своје изјаве како би избегла неки исхитрен осветнички потез владе у Вашингтону, попут поновног подизања царина. 

Старомодни Кореанци

Јужнокорејски врх, чини се, и даље верује у истину и комуникацију засновану на њој и међусобном уважавању. То је вредно поштовања.

Међутим, на Западу, који пролази кроз доба пост-истине у којем су важни наративи, перцепција и утисци, а не како нешто заиста јесте (и у којем се стога посебно вреднују празна обећања, пропагандни слогани и позирање), то већ представља застарели приступ дипломатији и односима са јавности.

Тој чињеници или промени у схватању политике и међународних односа, изгледа, још увек се нису прилагодили у Сеулу. Јужнокорејски председник, који је професионални политичар, човек који се у политички живот своје земље укључио у младости као борац за људска права, као да и даље не схвата да преко пута њега у Кијеву и Вашингтону седе глумац и звезда ријалити шоа.

Можда у Сеулу рачунају на пораз Трампове опције на предстојећим парламентарним изборима. Ипак, нема гаранција за то да ће Конгрес, у којем би доминирале демократе, поништити одређене Трампове потезе према државама Источне Азије као што је Република Кореја и да ће се економски и реторички притисак на њу да брзо улије 350 милијарди долара инвестиција у САД ублажити.

Стручњаци подсећају да куга није нестала, али да медицина данас има ефикасне антибиотике за њено лечење. Истовремено, о околностима овог случаја још нема довољно поузданих информација.

Примаријус доктор Бисерка Обрадовић истиче да куга данас не представља опасност какву је представљала у средњем веку, када је од ове болести само у Европи страдало више десетина милиона људи.

"Куга као црна смрт је један историјски појам који апсолутно не представља никакву опасност данас за глобално здравље", каже Обрадовићева.

Ипак, наглашава да болест није искорењена. Према подацима СЗО, од 2019. до 2025. године у свету је пријављено 3.860 случајева куге, од којих је 2.646 лабораторијски потврђено, уз 423 смртна исхода.

Случајеви су, како наводи, забележени у Демократској Републици Конго, Уганди, Кини, Монголији и Сједињеним Америчким Државама.

Шеклер: Није потврђено да је запослена у Русији умрла од куге

Вирусолог Миланко Шеклер упозорава да још нема довољно поузданих информација о узроку смрти запослене у руској лабораторији.

"У овом случају има везе са лабораторијом утолико што је радница, жена која ради у лабораторији, била први пацијент и жена која је, нажалост, умрла. Међутим, још увек званично није потврђено да је куга", истиче Шеклер.

Објашњава да лабораторијски радници приликом анализе узорака животињског порекла не могу увек да знају који се све микроорганизми налазе у материјалу који испитују.

"Ви трагате за нечим што је релативно безопасно и не преноси се на људе, на пример. Али ви не знате шта има у том узорку друго што може вас да зарази", објашњава Шеклер и додаје да су због тога најважније мере заштите.

Не искључује могућност да је узрок смрти у Русији био неки други микроорганизам.

"Пало ми је на памет да је можда нешто потпуно друго било узрок тога и да је можда у узорку било нешто сасвим, можда и непознато, а што је изазвало смрт те жене", каже Шеклер.

Истиче да су мере које су предузете у Русији оправдане, јер се у таквим ситуацијама мора поступати као да је реч о најопаснијем могућем узрочнику, све док се не утврде чињенице.

"Предузимате највиши степен контроле док се не уверите о чему се ради, да једноставно зауставите свако преношење па макар и не знали шта је у питању", наглашава Шеклер.

Како се куга преноси и који су први симптоми

Обрадовићева објашњава да је узрочник куге бактерија Yersinia pestis и да постоје три основна облика болести – бубонска, септикемијска и плућна куга.

Једино се плућна куга може преносити директно са човека на човека капљичним путем.

"Када се удахне бактерија Yersinia pestis, долази до наглог скока температуре, јаке грознице, а може доћи и до искашљавања крви и пенушавог садржаја", наводи Обрадовићева.

Наглашава да је код плућне куге изузетно важно брзо реаговати и започети лечење.

"Треба реаговати буквално у првих 18 до 24 сата од појаве првих симптома“, истиче докторка.

Према њеним речима, савремена медицина располаже ефикасним антибиотицима за лечење куге, међу којима су гентамицин, стрептомицин и доксициклин.

Ипак, подсећа да висока температура и грозница могу бити симптоми бројних других инфекција и да нема разлога да грађани сваку респираторну болест повезују са кугом.

"Стручњаци треба да раде свој посао, без стварања панике"

Говорећи о великој медијској пажњи коју је изазвао случај у Русији, Шеклер оцењује да на интересовање јавности утиче и земља у којој се одређени случај догодио.

Сматра да сличан догађај у некој другој држави не би нужно привукао исту пажњу медија.

"Да се десило ово у Украјини, не би било у медијима. Да се десило у Конгу или било којој другој афричкој земљи, такође сам сигуран да не би уопште била оваква медијска помама", каже Шеклер.

Истиче да је најважније омогућити стручњацима да испитају случај и утврде шта се заиста догодило.

"Треба да буду опрезни експерти и стручњаци који раде на обради оваквих узорака и треба државе да пусте своје стручне људе да раде свој посао и да међусобно сарађују. То је најважније", поручује Шеклер.

Хигијена и антибиотици променили борбу против куге

Обрадовићева наглашава да је, поред напретка медицине, побољшање хигијенских услова један од најважнијих разлога због којих куга данас не представља опасност као у прошлости.

"Не само да немамо кугe зато што имамо антибиотике, него зато што нам је јача хигијена", наводи докторка.

Подсећа да је контрола глодара и бува важна мера спречавања ширења болести.

Истиче и да не треба страховати од куге, већ да пре свега треба водити рачуна о хигијени.

"Плашите се вашег понашања, неодржавања вашег имунитета, ваше хигијене. То је битно", поручује Обрадовићева.

Шеклер је на крају разговора указао да би, уместо ширења страха од непотврђених случајева заразе, више пажње требало посветити предстојећој вакцинацији против сезонског грипа, посебно код старијих особа и хроничних болесника.

Нобелов комитет упозорава да је међународно право данас под великим притиском. Политичка моћ све чешће потискује правне норме и институције које би требало да их штите. 

Нобелова награда као порука великим силама

Гостујући у Јутарњем програму, некадаши амбасадор Србије у Берлину Зоран Јеремић рекао је да додела награде представља сигнал оних који желе да очувају значај међународног права, али да је питање колики ће бити њен практични домет.

"Међународно право се све мање примењује у међународним односима. Први велики ударац његовом поретку било је бомбардовање Југославије 1999. године, које представља прекретницу у његовој примени. Од тог тренутка расте употреба силе, а међународно право све више се користи селективно, попут шведског стола - свако бира оно што му одговара", оценио је Јеремић.

Према његовим речима, великим силама међународно право одговара онда када се поклапа са њиховим интересима, док је мањим државама потребно као средство заштите.

"Ова награда је сигнал у ком правцу се очекује да се настави одбрана међународног права. Ипак, нисам сигуран да ће имати велике ефекте у конкретним ситуацијама“, навео је Јеремић.

Он је додао да Нобелове награде за мир готово увек носе политичку поруку, али да је њихов утицај на понашање великих сила ограничен.

Газа, Мјанмар и границе међународне правде

Историчар Предраг Марковић указао је на значај професионалног ангажмана Нави Пилај у поступцима који се односе на ратне злочине и геноцид, као и на њене ставове о страдању цивила у Гази.

Марковић је оценио да је ситуација у Гази један од фактора који су могли да утичу на политичку поруку Нобеловог комитета. Према његовом мишљењу, страдање цивила и обим разарања отварају озбиљна питања о примени међународног хуманитарног права.

Истовремено, указао је на раскорак између ставова дела јавности и политике појединих држава према израелској војној операцији.

"Влада Бенјамина Нетанјахуа својом политиком доприноси стварању услова за обнову антисемитизма. То, наравно, не значи да је Израел јединствен у подршци таквој политици. Реч је о дубоко подељеном друштву, у којем постоје и снажни гласови против насиља у Гази", рекао је Марковић.

Подсетио је и на ангажман Нави Пилај у питањима одговорности "за злочине у Мјанмару, као и на њен допринос ширем разумевању сексуалног насиља у контексту масовних злочина".

Историјска веза са Гандијем

Марковић је указао и на историјску везу са Махатмом Гандијем, који је значајан део живота провео у Јужној Африци, где је развијао идеје ненасилног отпора. Према његовој оцени, овогодишња награда може да се посматра и као покушај повратка изворним идеалима Нобеловог комитета за мир.

Зоран Јеремић сматра да награда истовремено открива поделе у међународној заједници.

"То је одраз дела светске јавности који на међународне сукобе гледа на начин на који их је формулисао Нобелов комитет. Ова одлука указује на подељеност у Европи, али и на постојање снажне жеље да се међународно право одржи на нивоу значаја који је некада имало", оценио је Јеремић.

Косово и Метохија: може ли награда да помогне аргументима Србије

Посебно је значајно то што је Нави Пилај, као висока комесарка УН за људска права, боравила на Косову и Метохији 2013. године. Тада је указивала на важност непристрасног утврђивања одговорности за ратне злочине и упозоравала да правда која се примењује само на једну страну дугорочно може бити контрапродуктивна.

На питање да ли њени ранији ставови, у светлу доделе Нобелове награде за мир, могу да буду додатни аргумент Србије у залагању за доследну примену међународног права и утврђивање одговорности за злочине почињене на КиМ, Марковић је рекао да је она својим боравком на КиМ и радом у међународним организацијама могла да уочи несразмеру у третману страна у сукобу.

"То није проблем само нашег региона, већ и других сукоба. Фаворизовање једне стране не доприноси миру, већ може да отежа решавање конфликта“, рекао је Марковић.

Он је додао да искуства афричких и азијских земаља са етничким насиљем и сложеним сукобима могу да допринесу бољем разумевању положаја Србије.

Шта може да буде релевантно у дијалогу 

Јеремић сматра да би Србија требало да искористи поруку награде у својим дипломатским активностима, посебно у разговорима о Косову и Метохији.

"То је један од елемената на које свакако треба усмерити дипломатску активност. Став да подршка само једној страни може да буде неправедна представља важан аргумент у нашој политици према Косову и Метохији“, оценио је Јеремић.

Према његовим речима, искуство Нави Пилај у међународним институцијама и њени ставови о једнаком третману страна у сукобима могу да буду релевантни у дијалогу Србије са међународним актерима.

"Не знам да ли је Нобелов комитет то имао у виду као пресудан елемент приликом доделе награде, али за Србију то свакако може да представља аргумент у разговорима са онима који учествују у решавању косовског питања. На то се можемо и треба позивати“, нагласио је Јеремић.

Саговорници су указали да награда сама по себи не гарантује промену политике великих сила, али да може да отвори простор за снажније истицање принципа међународног права, једнаке примене правде и одговорности за ратне злочине.

Трамп и политичка порука Нобеловог комитета

Гости Јутарњег програма Јеремић и Марковић су се осврнули и на однос америчког председника Доналда Трампа према Нобеловој награди за мир и на његову спољну политику.

Јеремић је оценио да додела награде представља и поруку онима који оспоравају или селективно примењују међународно право. Међутим, указао је да није извесно да ће таква порука довести до промене политике великих сила.

Марковић је критиковао Трампово јавно инсистирање на томе да заслужује Нобелову награду за мир и оценио да потези америчке администрације у међународним односима отварају питања о последицама такве политике.

Говорећи о Венецуели и Ирану, Марковић је оценио да исход америчких потеза тек треба сагледати, док досадашњи развој догађаја у Ирану, према његовом мишљењу, не указује на остварење америчких циљева.

Тензије су додатно порасле после инцидента јужно од Ормуског мореуза, где је погођен и запалио се танкер за превоз течног нафтног гаса у власништву вијетнамске компаније.

Иранска револуционарна гарда тврди да је брод покушао да прође неодобреном рутом. У међувремену, код обале Уједињених Арапских Емирата непознатим пројектилом погођен је још један брод, на којем је избио пожар. Одговорност за напад није преузета.

После ових инцидената, Иранска револуционарна гарда упозорава да неће дозволити мешање страних сила у контролу над Ормуским мореузом.

Упркос дипломатским напорима, Вашингтон разматра могућност тродневне војне операције против Ирана, објавио је Њујорк тајмс, позивајући се на америчке званичнике. 

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да Сједињене Америчке Државе воде продуктивне разговоре са Ираном и да неће покренути напад на ту земљу пре избора на средини председничког мандата за Конгрес САД у новембру.

Преговоре и даље оптерећују неслагања око иранског нуклеарног програма.

Иран неће одустати од права на обогаћивање уранијума, поручио је шеф иранског нуклеарног програма Мохамед Еслами, оценивши да је обогаћивање "саставни део" нуклеарног процеса и основа научног и технолошког развоја земље.

О ситуацији на Блиском истоку разговарали су руски председник Владимир Путин и ирански председник Масуд Пезешкијан, на маргинама самита у Туркменистану. Путин је рекао да је Москва спремна да помогне у решавању кризе.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху критиковао је одлуку Нобеловог комитета да награду за мир додели Наванетем Нави Пилај. Оценио је да је комитет погрешио и оптужио лауреаткињу за предрасуде према Израелу. Израелске власти претходно су доделу награде назвале злоупотребом признања.

Према извештају британског јавног сервиса, четрдесетпетогодишњи политичар обезбедио је 229 гласова локалног становништва. То представља око 34 процента важећих листића, што му је донело победу над кандидатом десничарске странке 'Реновасион популар Перу' за само 25 гласова.

Флорес је рођен у департману Хуануко, на око 360 километара удаљености од престонице Лиме.

Пре него што је постао кандидат социјалдемократске опције, Флорес је био активан на потпуно другачијем делу политичког спектра. Све до 2025. године био је члан десничарске партије 'Популарна снага', из које је накнадно иступио.

У професионалном животу, нови градоначелник познат је као менаџер инвестиционе групе „Симеон сак“. Сада његова нова странка обећава борбу за децентрализацију и оштро се противи сваком облику дискриминације.

Заоставштина нацистичких бегунаца

Феномен необичних имена историјских личности није редак у овом делу света, па тако у Перуу више од 3.900 људи званично носи име Хитлер.

Стручњаци објашњавају да родитељи често деци дају имена звучних историјских фигура без потпуног разумевања негативних конотација које она носе на глобалном нивоу.

Слични примери бележе се широм Латинске Америке, где образовање о историји 20. века није увек детаљно покривало европске тоталитарне режиме. Флорес до сада није давао опширније изјаве за медије поводом међународног интересовања за његове личне податке.

Претходни случајеви и глобални контекст

Ово није први пут да особа са оваквим именом бележи политички успех у андској држави.

Током изборне трке 2018. године, Хитлер Гуесклин Алба Санчез изабран је за градоначелника округа Јунгар у два мандата. Његова тадашња кампања привукла је пажњу јер му је главни противкандидат био човек по имену Ленин Владимир Родригез Валверде.

Током борбе за гласове, Алба Санчез је предњачио са слоганом „Ја сам добри Хитлер", објашњавајући новинарима да његов отац није познавао мрачно историјско наслеђе немачког диктатора.

Сличне ситуације забележене су и на другим континентима, посебно у бившим колонијама где су европска имена оставила траг.

Политичар под именом Адолф Хитлер Уунона освојио је власт на локалним изборима у Намибији пре шест година. Он је тада задобио поверење гласача са високих 85 процената подршке у својој заједници.

Уунона је касније изјавио да као дете није схватао тежину свог имена, наглашавајући да не дели никакве идеолошке ставове са нацизмом, због чега је накнадно избацио име Хитлер из званичних докумената.