Током протеклог месеца, СЗО, Африка ЦДЦ и партнерске организације, подржале су здравствене власти ДР Конга у проширењу капацитета за лечење еболе, лабораторијско тестирање и надзор, као и у обуци додатног здравственог особља за клиничку негу и спречавање ширења инфекције.

Тедрос је навео да су и даље потребни додатни центри за лечење, више обучених здравствених радника и неговатеља, већи обим тестирања и јаче укључивање локалних заједница у одговор на епидемију.

Он је истакао да је за сузбијање епидемије неопходан безбедан и одржив приступ погођеним подручјима, континуирана подршка међународне заједнице, као и мир и стабилност у Демократској Републици Конго.

Ипак, премијер у оставци сер Кир Стармер и његов потенцијални наследник Енди Барнам нису спремни на тај потез.

Британска Игра престола

Пре тачно десет година извештавала сам са овог места у тренутку када се огласио Биг Бен и тиме означио крај гласања на референдуму о изласку Уједињеног Краљевства из Европске уније.

Мене лично резултат тог референдума није изненадио, али многе аналитичаре јесте.

Оно што је уследило може се назвати правом британском Игром престола у реалном времену.

Први је оставку поднео Дејвид Камерон само дан после гласања.

"Док одлазимо последњи пут, једина ми је жеља да ова сјајна земља, коју волим, настави да буде успешна", рекао је пре десет година Камерон док се са породицом опраштао од улице Даунинг број 10.

Тререза Меј оставку на место лидера Конзервативне и унионистичке странке поднела је 24. јула 2019. године – три године од почетка мандата.

Борис Џонсон задржао се на положају премијера још краће. Отишао је 6. септембра 2022. године, али је земљу и званично извео из Европске уније.

"За неколико сати идем у Балморал да се сретнем са краљицом. Штафету ће коначно преузети нови лидер конзервативаца. Ова трка неочекивано се претворила у штафетну", нашалио се подносећи оставку Џонсон.

Његова наследница Лиз Трас трајала је само тридесет три дана, која су британску државу коштала четрдесет милијарди фунти.

"Не могу да спроведем мандат због којег ме је Конзервативна странка изабрала", поручила је Трас у опроштајном говору.

Риши Сунак успео је да земљу врати са економског понора, али је платио цену губитком парламентарних избора.

"Извињавам се. Дао сам овом послу све од себе“, поручио је Сунак одлазећи са места премијера 4. јула 2024. године.

"Чуо сам одговор своје парламентарне странке. Прихватам га у духу добре воље", закључио је јуче, ни две године од почетка мандата лабуриста Кир Стармер.

Десет година од Брегзита, Британија је на прагу да добије и седмог премијера.

Да ли је за то једино крив излазак из Европске уније?

Професорка Џил Ратер за британског Института за управу сматра да је за политичку буру делимично је крива и пандемија, а делимично британска рањивост на скок цена енергената, а поготово гаса.

"Зато смо посебно тешко погођени последицама руског напада на Украјину", истиче професорка Ратер.

Добра страна Брегзита

Откако се педесет два одсто бирача определило за Брегзит, еврофили тај потез виде као узрок свих зала у друштву. Да ли развод са Бриселом има и добру страну?

Професор Ананд Менон, директор Института Уједињено Краљевство у променљивој Европи, подсећа да је Уједињено Краљевство вратило контролу над сопственом законском регулативом и имиграционом политиком.

"За неке је то било вредно високе економске цене. Друго, постоје сектори где Британија има користи од закона, који се разликују од оних у Унији. Реч је пре свега о високој технологији", наглашава професор Менон подсећајући да је Британија трећа дестинација у свету када је реч о развоју вештачке интелигенције.

За професорку Џил Ратер са британског Института за управу добра страна Брегзита је та што политичари сада морају да преузму одговорност за сопствене одлуке.

"Не могу да криве Европску унију. Ако политичари склопе лош трговински споразум, а сељаци су незадовољни, знају ко је одговоран. Слично, ако број имиграната нагло порасте, народ зна кога да криви. Друга добра страна брегзита је што је народ донео ту одлуку упркос томе што тај став није делила политичка елита", указује професорка Ратер.

Активисти су поводом десетогодишњице самом небу послали поруку да је „брегзит сломио Британију“.

Еврофили тврде да њихова опција данас има већину и надају се новом референдуму.

"Сада подацима можемо да поткрепимо тезу да је брегзит имао негативан утицај на британску привреду. Готово сигурно је ослабио Британију на светској позорници", закључује професор Ананд Менон, директор института Уједињено Краљевство у променљивој Европи.

Сви грађани Уједињеног Краљевства слажу се у једном – узроци и разлози, који су довели до изласка из Европске уније само су дубљи, а друштво све подељеније.

Тај састанак важан је и нашао се у медијима не само државе домаћина и земаља поменуте асоцијације из Југоисточне Азије, већ и доста шире - не само зато што је, гледано очима западњачких елита, контроверзан јер Русија, сматрају они, завређује политичку и економску изолацију, већ и стога што трговински и стратешки значај највеће словенске и светске државе за чланице АСЕАН-а сада расте због проблема са снабдевањем енергентима изазваног ратом у Персијском заливу.

Медијском интересу су допринели и чињеница да су највиши функционери тих 11 држава одлучили да отпутују у Русију упркос све тежем бомбардовању дроновима које спроводе украјинске снаге и то што се самит делимично подударио са састанком Г7 у Француској, због чега је, на неки начин, послужио као његова противтеза.

Фокус на енергетици

Самит у Казању, први од почетка рата у Украјини, са руске стране је предводио председник Владимир Путин, а са стране АСЕАН-а председавајући те организације филипински председник Фердинанд Маркос млађи.

Састанак је послужио је да се оцени успех спровођења заједничког петогодишњег плана развоја односа, који је усвојен на претходном самиту 2021, и формулише нови програмски документ те врсте.

Важно је напоменути и да су руски председник и његови гости дискутовали о могућностима за развој читавог Евроазијског континента, односно, економском повезивању чланица АСЕАН-а са земљама Шангајске организације за сарадњу и Евроазијске економске уније.

Оно што, међутим, привлачи највише пажње је заједничко саопштење учесница самита о сарадњи у области енергетике, будући да су се државе АСЕАН-а, међу којима и Филипини (који су, нарочито под председником Маркосом, близак војнополитички савезник САД), током трајања кризе у Персијском заливу, окренуле, између осталих, и руској нафти и гасу, те сада траже помоћ Москве за даље.

Рецимо, крајем марта, писали су филипински медији, у луку Лимај у провинцији Батан пристао је први од неколико танкера накрцаних руском нафтом, што је био први контингент руског црног злата који је та острвска земља са око 110 милиона становника купила након петогодишњег затишја.

Осим Филипина, руску нафту по избијању рата у Заливу увезли су и Тајланд, Вијетнам и Индонезија.

Поменуто саопштење предвиђа јачање међусобних веза и диверсификацију снабдевања кроз повећање трговине енергентима, инвестиције и развој обновљивих извора енергије; снажење отпорности на енергетске кризе кроз заједничке студије, трагање за новим изворима и стварање стратешких резерви; те међусобну сарадњу у повезивању електричних мрежа и гасовода на простору АСЕАН-а.

Како у Азији виде сусрет у Казању

Аналитичари у Азији оцењују да земље АСЕАН-а не подржавају напад Русије на Украјину, али да су врло свесне да су државе Запада сличне грехе починиле много пута, те да су стога усвојиле прагматичну политику чији је циљ да заштите своје интересе.

Поред председника Маркоса у главни град руског Татарстана отпутовали су и премијери Малезије, Тајланда, Сингапура, Лаоса, Вијетнама, Камбоџе и Источног Тимора, као и султан Брунеја. Дакле, чак девет од једанаест државних лидера одлучило је да се упути на пут који би потенцијално могао да буде по њих ризичан.

То несумњиво говори о значају који они придају односима са Русијом и јасно показује да Москва, супротно жељи њених геополитичких противника, није изолована на међународној сцени.

Поједини економисти у Југоисточној Азији сматрају да је криза у Ормуском теснацу створила услове да се Русија конструктивно укључи у пројекте енергетске интеграције и безбедности у Југоисточној Азији.

Овде ваља напоменути да су земље АСЕАН-а тржиште које брзо расте, које је последњих година, рецимо, колективно највећи спољнотрговински партнер Кине, већи од ЕУ и САД (с годишњим обимом размене од чак око 970 милијарди долара у 2022!).

Међутим, укупна размена између Русије и АСЕАН-а у 2019. години износила је невеликих 18,2 милијарди долара и након почетка рата у Украјини је пала на око 15,4 милијарди у 2022, да би се прошле године опоравила на око 17,8. Сигурно је да има доста простора за напредак.

Када су у питању трендови у тој размени, приметно је да, због притисака Вашингтона и заокупљености Москве интервенцијом у Украјини, последњих десетак година опада продаја руског наоружања у региону (са око 30 посто у 2014. на око десет одсто од 2018. наовамо), док расте значај Русије као снабдевача енергентима.

Москва би могла да одигра важнију улогу у Југоисточној Азији и као извозник вештачких ђубрива и житарица, али и снабдевач нуклеарним технологијама, бар када су у питању њени традиционални пријатељи попут Вијетнама.

Повратак Русије у регион АСЕАН-а преко нафте и гаса?

Значај Русије за АСЕАН у енергетском погледу био је видан у историјском граду на ушћу Казањке и Волге, где су се председник Путин и малезијски премијер Анвар Ибрахим договорили да Русија у будуће на дужи рок снабдева (претежно) муслиманску земљу са око 34 милиона становника бензином, сировом нафтом и гасом.

Два лидера су на маргинама самита разговарали и о могућности сарадње у области дигитализације, вештачке интелигенције, фармације и пољопривреде, као и о модалитетима плаћања роба и услуга у сопственим валутама.

Председник Филипина Фердинанд Маркос изјавио је у Казању да је са руским домаћином разговарао о могућим редовнијим набавкама енергената, да је рад на стварању система набавки почео, али да чврст договор још увек није постигнут. Он је сугерисао да ће имати на уму проблеме геополитичке природе, али и додао да би диверсификација извора енергената била добра по његову земљу.

Филипинска страна види могућност за проширење трговинске размене са Русијом, која сада износи око једну и по милијарду долара, и у више других привредних грана, као што су туризам, прехрамбене прерађевине или козметика.

У Русији и традиционални амерички савезници

Интересантно је, дакле, да је један посвећени савезник Вашингтона, чија је цела породица почев од оца (Фердинанда Маркоса старијег), диктатора Филипина од средине шездесетих до средине осамдесетих, снажно политички, економски и безбедносно везана за САД, био у посети председнику Путину за време трајања војних операција у Украјини.

Штавише, он је председника Путина позвао да учествује у раду Источноазијског самита АСЕАН-а, који ће Манила, као земља која председава том асоцијацијом, организовати у новембру ове године. Реч је о састанку на највишем нивоу једанаест држава АСЕАН-а (Југоисточне Азије) и земаља Источне Азије, као што су Кина, Јапан, Република Кореја и Русија.

Такође, важно је приметити да се у Казању нашао и Лоренс Вонг, премијер Сингапура - државе која служи као војно упориште за америчку морнарицу, сопствено војно особље деценијама обучава у САД и која од самог почетка сукоба у Украјини проводи санкције против Русије. Сингапур је, заправо, једина држава АСЕАН-а која увела санкције Русији. Но, треба рећи да се оне односе на материјале и производе који имају војну или двојну цивилно-војну употребу, те да Сингапур није забранио увоз руских енергената.

Вонг је на друштвеним мрежама крајем прошле недеље написао да су санкције уведене не зато што се град-држава сврстава уз некога, већ зато што се залаже за поштовање суверенитета и независноти, а да је у Русију отишао на тражење Кремља, односно, председника Путина лично.

Ипак, азијски новинари, оцењују да је Вонг вероватно био превасходно мотивисан својим обавезама према другим државама региона Југоисточне Азије, које прижељкују добре односе са Москвом, поготову што он следеће године треба да преузме дужност председавајућег АСЕАН-а.

Релативно независна политика

С тим у вези, аналитичари у Југоисточној Азији сматрају да су лидери АСЕАН-а, за разлику од својих колега са Запада, проценили да је важно да одрже дијалог са Русијом, како би, између осталог, остали релевантни у међународним односима у безбедносном погледу.

Такође, они већ извесно време схватају да њиховом региону (конкретно, Јужном кинеском мору) прети сукоб између две суперсиле САД и Кине, који би имао катастрофалне последице по даљи економски развој њихових држава и просперитет њихових популација. Они зато желе мултидимензионалне односе и отворени су за укључивање других актера, попут Русије и Индије на пример, у економске, па и безбедносне токове у Југоисточној Азији.

Видно је, дакле, да АСЕАН, као организација која се састоји од држава међусобно врло различитих култоролошких карактеристика, идеолошких опредељења и политичко-економских уређења, настоји да води јединствену спољну политику, која је уравнотежена, прагматична и неоптерећена диктатима са стране. Она за циљ има сарадњу са свима и мир са свима.

Залагање за мултиполарност?

Треба напоменути да је на самиту у Казању усвојена декларација која одражава ту филозофију дијалога и сарадње, али и у великој мери одражава поглед Москве на међународне односе - у њој стоји да учеснице самита прижељкују "праведни мултиполарни свет, који се руководи међународним правом и принципима Повеље Уједињених Нација." То је поглед на свет који је супротстављен оном који намећу Вашингтон и његови савезници и који говори о "поретку занованом на правилима".

Настојање држава "АСЕАНА"-а да успоставе релативно независну и неутралну спољну политику представља прилику за Русију да прошири економску размену и оствари већи политички и безбедносни утицај у региону Југоисточне Азије него у претходне четири или више година.

Остаје да се види да ли ће државе АСЕАН-а и надаље бити у стању да бране своје економске интересе увозом енергената из Русије, или ће можда ипак попустити под притиском Вашингтона да купују његов гас и нафту, те се одрекну руских.

"Орден ће бити чуван достојанствено и са поштовањем у депозиту Бироа за одликовања и номинације. Легитимација губи важност, па ће заједно са орденом бити смештена у депозит Канцеларије председника", рекао је Лешкевич, преноси портал Полсат њуз.

Да ли се очекује заоштравање односа две земље

Говорећи о односима Пољске и Украјине након одлуке Навроцког да одузме одликовање Зеленском, Лешкевич је оценио да не очекује даље заоштравање спора између две земље.

Према његовим речима, одлука није усмерена против украјинског народа, већ представља реакцију на потезе украјинских власти у вези са величањем припадника Украјинске устаничке армије (УПА), које Пољска сматра одговорним за злочине над Пољацима током Другог светског рата.

"Председник Карол Навроцки је јасно навео да повлачење Ордена белог орла није усмерено против Украјинаца, да је Русија заправо непријатељ Украјине и целе слободне Европе и слободног света", рекао је Лешкевич.

Он је напоменуо да је украјинска страна у више наврата покушала да успостави контакт са канцеларијом председника Пољске, али да до разговора између Зеленског и Навроцког није дошло.

Додао је и да председник Пољске није добио позив за предстојећу конференцију о обнови Украјине у Гдањску, због чега неће присуствовати том скупу.

Због чега је орден одузет

Навроцки је у петак саопштио да је одлучио да одузме украјинском председнику Володимиру Зеленском највише пољско одликовање, Орден белог орла, након што је Зеленски преименовао војну јединицу по националистичким побуњеницима који су масакрирали Пољаке у Другом светском рату и поручио да у пољско-украјинским односима "постоје границе које се не могу прећи".

Зеленски је у суботу саопштио да је Орден Белог орла послао поштом председнику Пољске, наводећи да Украјина остаје отворена за све "суштинске облике сарадње" са партнерима.

Бивши председници Украјине одрекли се одликовања

Након тога, и бивши украјински председници Леонид Кучма, Виктор Јушченко и Петро Порошенко такође су се одрекли пољских одликовања. Шеф кабинета председника Украјине Кирил Буданов, одрекао се Златног официрског крста Ордена "За заслуге Пољској".

Украјинска устаничка армија била је националистичка формација која је покренула герилски рат против нацистичке Немачке, Совјетског Савеза, као и пољских комуниста и извршила је масакре над Пољацима у Волинији и Источној Галицији, што за Пољску представља геноцид.

Пуних 112 година Панамски канал сматра се инжењерским чудом које спаја Карипско море, односно Атлантик и Пацифик. Да би то било могуће, користи се систем од три превојнице које из једног океана подижу бродове на 26 метара висине до језера Гатун и затим их спуштају превојницама до другог океана. Цела процедура траје осам до десет сати.

"Капије које видите иза нас, то су и даље исте капије из 1914. године. Оно што радимо је да их сваких 10 до 13 година вадимо ради одржавања", каже Денсел Маршал из протокола Панамског канала.

Највишу таксу платио контејнерски брод

Таксе које убире Панами доносе између пет и осам одсто БДП-а. Оне, међутим, нису исте за све бродове.

У Панамском каналу истичу да је највишу путарину платио један контејнерски брод.

"Највишу путарину на каналу платио је контејнерски брод, преко милион долара. А најнижу путарину платила је особа која је препливала канал 1928. године. Измерили су тог човека, био је висок 165 центиметара, имао је 63 килограма, па су му према висини и тежини наплатили 36 центи", прича Денсел Маршал.

Изградња додатних резерви воде

У плану је даљи развој канала, пре свега логистичког пута на западној страни, односно лука Корозал и Фарфан, као и формирање новог језера како сушне године не би угрожавале рад канала.

"Идеја је да имамо резервоар воде како бисмо задржали довољно воде за становништво, за бродове које тренутно пропуштамо и за производњу електричне енергије. Дакле, канал користимо у три главне сврхе: за пиће, за пролаз бродова, а такође и за производњу струје", рекао је саговорник РТС-а.

Осим нових лука, Панама планира да овим водним путем у наредне четири године прође и гасовод који би имао капацитет од 397.500 кубних метара гаса дневно.

У међувремену, први пут у историји управу над каналом преузела је једна жена.

Белгијске власти су, према истим изворима, позвале Аврамопулоса да сведочи још пре готово годину дана, али се он није одазвао позиву.

Аврамопулос, који је био европски комесар за миграције од 2014. до 2019. године, био је почасни члан управног одбора организације "Fight Impunity". Из организације је иступио одмах након избијања афере.

Тада је саопштио да није имао извршне нити управљачке надлежности у организацији и да је од ње примио 73.000 евра у периоду од фебруара 2021. до фебруара 2022. године.

Аврамопулос одбацио оптужбе

Димитрис Аврамопулос одбацио је све оптужбе.

"Овај случај никада није имао никакве везе са мном. Питање које је покушано да се доведе у везу са мојим именом затворено је пре три године, уз потпуну институционалну транспарентност и одобрење Европске комисије, на основу одлуке коју је потписала Урсула фон дер Лајен", навео је Аврамопулос.

Додао је да ће се сам обратити грчком правосуђу и затражити потпуну истрагу случаја.

Да би европски налог за хапшење био спроведен, грчки парламент морао би претходно да изгласа укидање његовог посланичког имунитета.

Шта је афера "Катаргејт"

Афера "Катаргејт" избила је у децембру 2022. године, када је белгијска полиција извела низ рација у Бриселу, ухапсила више осумњичених и запленила велике суме новца у једној од највећих корупционашких истрага која је погодила институције Европске уније.

Према наводима истраге, појединци повезани са Европским парламентом примали су новац и поклоне у замену за заступање интереса Катара.

У оквиру истраге већ су ухапшени бивши посланик Европског парламента Пјер Антонио Панзери, бивша потпредседница Европског парламента Ева Каили и њен супруг Франческо Ђорђи. Они се терете за корупцију, прање новца и учешће у криминалној организацији, али се тренутно бране са слободе до почетка суђења.

С друге стране, Иран поручује да није преговарао о свом нуклеарном програму, уз најаву да ће сарадњу са Међународном агенцијом за атомску енергију наставити у складу са постојећим обавезама и одлукама државних институција.

У оквиру спровођења меморандума о разумевању, америчко Министарство финансија издало је привремену лиценцу којом се до 21. августа омогућава производња, испорука и продаја иранске нафте и петрохемијских производа. 

У међувремену, Њујорк тајмс пише да су Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) добиле наређење да се војне операције у Либану ограниче на одбрамбена дејства и строге контроле употребе оружја и рушење објеката. 

Либански безбедносни званичници наводе да се примирје између Израела и Хезболаха од суботе увече поштује готово у потпуности, иако повремени инциденти успоравају повратак расељених становника на југ земље.

Ипак, олакшање није исто што и тријумф. Ирански режим, који је Доналд Трамп желео да сломи, остао је на ногама. Опстали су и ирански нуклеарни програм, балистичке ракете, дронови и мрежа савезника у Ираку, Либану и Јемену.

"Чини ми се да је Америка свакако већи релативни губитник, не у односу Америка–Иран, већ у односу на то где је била пре рата и где је сада", каже за емисију Свет.Уживо Страхиња Матејић, директор Тима за геостратегију Евроазијске групе.

Иран није Венецуела

Матејић оцењује да је улазак САД у сукоб са Ираном био резултат комбинације идеологије, тржишних интереса и, пре свега, великог утицаја Израела.

Према његовим речима, Трамп је у Иран ушао охрабрен претходном америчком акцијом у Венецуели, али је Техеран био "потпуно друга зверка".

"Корумпирани режим Венецуеле, еродирана полиција и војска и договор са делом власти који наставља да води државу – то је један пар рукавица. Иран, са Револуционарном гардом која је искусна, добро плаћена и идеолошки мотивисана, јесте потпуно друга лига", каже Матејић.

Додаје да Иран, упркос озбиљном слабљењу, и даље има полуге моћи у региону – преко Јемена, Ирака, шиитских структура у Либану, као и мрежа повезаних са Газом и Западном обалом.

"То је Америка научила на тежи начин", истиче Матејић.

Lax Americana уместо Pax Americana

На питање да ли договор са Ираном означава крај Pax Americana, америчког поретка који је деценијама гарантовао глобалну стабилност, Матејић каже да се тај крај није догодио сада – већ много раније.

"Многи ће рећи да је Pax Americana трајала до Ирака и Авганистана, можда до 11. септембра, можда до светске економске кризе 2008. године. Не бих се усудио да кажем да је тек сада завршена. Мислим да је то одавно био случај", наводи Матејић.

У том контексту објашњава и појам Lax Americana – Америке која више не жели, али све мање и може, да буде глобални полицајац.

"То је и изабрано и условљено. Изабрано, јер Трамп не жели да буде глобални полицајац. Али је и условљено, јер када нешто почне, више не може лако да контролише последице", каже Матејић.

Између Хувера и Регана

Бранећи договор са Ираном, Доналд Трамп је поручио да не жели да буде Херберт Хувер – председник кога историја памти по почетку Велике депресије. Тиме је, сматра Матејић, Трамп показао да рат и договор са Ираном посматра пре свега кроз економску цену.

С друге стране, републикански јастребови тврде да се Роналд Реган "преврће у гробу", јер сматрају да је Америка направила превелике уступке Ирану.

"Лично бих био ближи овој другој страни, која критикује Трампа на нивоу лоше спољно-политичке одлуке", каже Матејић.

Ипак, додаје да се Трамп вероватно не руководи превише предстојећим изборима за Конгрес, јер ће у последње две године мандата покушати да обликује сопствено политичко наслеђе.

"Он ће свакако желети да стави последњу тачку на своју осмогодишњу политику, на трампизам и MAGA покрет, који у ширем смислу траје већ десет година", оцењује Матејић.

Може ли Трамп да контролише Нетанјахуа

Једно од кључних питања после договора са Ираном јесте да ли Америка може да гради мир ако не контролише израелску владу.

Матејић каже да ће Израел наставити да се води старом логиком: „Прво нешто уради, па онда тражи дозволу или се извињава.“

"Не заборавимо да у октобру долазе избори у Израелу. Ова спољнополитичко-војна акција јесте и у контексту избора за Нетанјахуа, који пре рата није стајао добро, а сада има огромну подршку за наставак конфронтације са Ираном", каже Матејић.

Ормуски мореуз као иранска економска атомска бомба

На питање да ли се показало да је Ормуски мореуз иранска атомска бомба, Матејић каже да у корпоративном и инвестиционом смислу – јесте.

"Илустративно, свакако. Корпоративно и инвестиционо, то јесте атомска бомба", каже Матејић.

Ипак, додаје да су инвеститори већ научили да живе са кризама на Блиском истоку.

"Један инвеститор нам је у шали рекао: падају бомбе над Абу Дабијем, ваздушни простор Израела је поремећен, Иран је изгубио још једног лидера, Америка не зна шта се дешава – а за нас је то само уторак", наводи Матејић.

Како објашњава, тржишта брзо апсорбују ризике, а конфликти у том региону већ су делимично урачунати у цене.

"Не очекујем да наредни период буде толико волатилан као претходних шест до осам месеци. Тржишта су се прво успаничила, затим схватила да је то нова реалност и почела да прилагођавају пословне одлуке", каже Матејић.

Шта остаје од "Америке на првом месту"

На крају, Матејић оцењује да рат са Ираном неће нужно нанети непоправљиву политичку штету Трампу међу бирачима, али може додатно да отвори питање његовог политичког наслеђа и наследника унутар републиканског покрета.

Као важне фигуре помиње Џеј Ди Венса и Марка Рубија, за кога каже да тренутно држи две кључне позиције какве нико није обједињавао још од Хенрија Кисинџера.

"Видећемо шта ће се десити са Кубом. Марко Рубио, као кубански Американац и тврд антикомуниста, већ једним, а можда и са оба ока гледа ка Куби", каже Матејић.

За сада, међутим, кључна последица иранског рата није само унутрашња америчка политика, већ и промена слике америчке моћи.

Договор са Ираном донео је предах тржиштима, али није решио питања Ирана, Либана, Хезболаха, Израела, Ормуза нити америчког утицаја на Блиском истоку. Ако је то мир, онда је то мир са роком трајања и са отвореним питањем да ли је Трамп зауставио рат или је само купио време.

"Алан је јутрос преминуо у нашем дому у 101. години од компликација изазваних Паркинсоновом болешћу. Био је великан који је деценијама помагао у обликовању америчке економије под председницима обе политичке странке, али је увек био довољно искрен да призна сопствене грешке", навела је Мичелова у саопштењу.

Нагласила је да је за њу био пре свега супруг, који је обележио њен живот још од њиховог првог сусрета 1984. године.

"Имао је 'ирационални ентузијазам' за бејзбол, тенис, голф и музику – посебно џез. Памтиће га по бриљантности и доброти. Бити његов животни сапутник била је радост мог живота", поручила је Мичелова.

Федералне резерве су изразиле саучешће породици и истакле да су Гринспенови доприноси монетарној политици и економској мисли оставили трајан печат на институцију, економску науку и Сједињене Државе.

Њујорк, џез и врх америчке економије

Алан Гринспен рођен је 6. марта 1926. године у њујоршкој четврти Вашингтон Хајтс. Од најранијих дана показивао је изузетан таленат за математику. У младости је похађао престижну музичку школу Џулијард и свирао саксофон и кларинет у џез саставу.

Економију је студирао на Универзитету у Њујорку, где је дипломирао 1948, а мастер студије завршио је две године касније. Докторске студије започео је на Универзитету Колумбија под менторством Артура Бернса, будућег председника Федералних резерви.

Током педесетих година прошлог века приближио се филозофкињи и списатељици Ајн Ранд, ауторки романа "Побуњени Атлас", чија је идеја објективизма и слободног тржишта снажно утицала на генерације либертаријанаца и конзервативаца.

"Ајн Ранд и ја остали смо блиски све до њене смрти 1982. и захвалан сам на утицају који је имала на мој живот. Интелектуално сам био ограничен све док је нисам упознао", написао је Гринспен у мемоарима "Доба турбуленција: авантуре у новом свету".

Године 1953. напустио је Колумбију и придружио се консултантској фирми која ће касније постати позната као "Таунсенд–Гринспен". Пет година касније постао је њен председник и већински власник.

Од Никсона до Регана

У политички живот ушао је 1967. као саветник у председничкој кампањи Ричарда Никсона. Иако је помагао у транзицији америчке власти након Никсонове победе, одбио је да преузме званичну функцију у администрацији.

После Никсонове оставке 1974, председник Џералд Форд именовао га је за председника Савета економских саветника – на функцији на којој је остао до 1977. Политике које је тада заступао, заједно са рестриктивнијом монетарном политиком Федералних резерви под вођством Пола Волкера, допринеле су смањењу инфлације са 11 на 6,5 одсто.

По доласку Џимија Картера на власт вратио се приватном сектору и предавању на Универзитету у Њујорку, где је стекао докторску титулу из економије.

Нови повратак у јавну службу уследио је када га је председник Роналд Реган именовао за председника Федералних резерви. Сенат је потврдио његову номинацију 11. августа 1987. године.

Економски процват

Само два месеца након ступања на дужност, 19. октобра 1987, догодио се "Црни понедељак", када је индекс "Дау Џонс" пао више од 22 одсто у једном дану, што је и даље највећи једнодневни процентуални пад у његовој историји.

Гринспен је брзо реаговао како би обезбедио ликвидност тржишта, а касније су интервенције Федералних резерви током финансијских потреса постале познате као "Гринспенов ослонац".

Посебне похвале добио је због управљања америчком економијом током најдужег периода раста у историји САД до тада, од 1991. до 2001. године. То је било време убрзане глобализације и експанзије интернета.

Током свог мандата суочио се са пуцањем "дотком" балона и последицама терористичких напада 11. септембра 2001.

За време америчког председника Била Клинтона, када су берзански индекси достизали рекордне вредности, Гринспен је стекао готово статус славне личности. Писац Кристофер Хиченс назвао га је "најневероватнијом америчком славном личношћу", магазин Економист прозвао га је "рок звездом", док су га поштоватељи звали "маестро".

На челу Федералних резерви остао је до 31. јануара 2006. Са скоро 19 година мандата, други је по дужини службовања председник ФЕД-а у историји, иза Вилијама Мекчеснија Мартина.

Критике 2008. године

Након глобалне финансијске кризе 2008. године, Гринспен је био изложен оштрим критикама због одлука за које су многи сматрали да су допринеле стварању услова за колапс.

Иако је још 1996. упозоравао на "ирационални ентузијазам" инвеститора који вештачки пумпа цене акција, замерало му се што није препознао опасности такозваног грађевинског балона почетком двехиљадитих.

Национална двопартијска Комисија за истрагу финансијске кризе закључила је 2011. да су кризу делимично изазвали Гринспенов неуспех да обузда трговину хартијама од вредности заснованим на високоризичним стамбеним кредитима, као и његово залагање за дерегулацију финансијског сектора.

У извештају је наведено да је више од три деценије дерегулације и ослањања на саморегулацију финансијских институција, коју су заступали Гринспен и други, уклонило важне заштитне механизме који су могли да помогну у спречавању катастрофе.

Сведочећи пред Конгресом 2008, Гринспен је кризу описао као "кредитни цунами који се дешава једном у сто година".

"Криза се, међутим, показала много широм него што сам могао да замислим", признао је тада.

Поглед на председнике и бројна признања

После одласка из Федералних резерви основао је консултантску компанију у Вашингтону и објавио више књига.

У мемоарима и интервјуима износио је и своје утиске о председницима са којима је сарађивао. За Никсона је говорио да је био изузетно интелигентан, али и параноичан. Форда је описивао као доброг човека који није био немилосрдно амбициозан. О Регану је говорио да је дубоко веровао у мали број важних принципа и да је поступао у складу с њима.

Иако је читавог живота био републиканац, имао је веома добар однос са демократом Билом Клинтоном, кога је хвалио због интелигенције и фискалне дисциплине. У шали је говорио да је Клинтон "најбољи републикански председник којег су САД имале у последње време".

Односи са Џорџом Х. В. Бушом и Џорџом В. Бушом били су сложенији. Старији Буш га је јавно кривио за лоше економске прилике које су, по његовом мишљењу, допринеле изборном поразу 1992. године. За млађег Буша Гринспен је говорио да га је разочарао јер није успео да обузда буџетску потрошњу у време када су републиканци контролисали Конгрес.

"Републиканци у Конгресу изгубили су свој пут. Заменили су принципе за моћ. На крају су остали без оба", написао је у својој књизи.

Међу бројним признањима која је добио налазе се француски Орден Легије части, који му је додељен 2000. године, титула почасног витеза Британске империје коју му је 2002. доделила краљица Елизабета Друга, као и Председничка медаља слободе, највише цивилно одликовање у САД, коју му је 2005. године уручио председник Џорџ В. Буш.

У опроштајном саопштењу Федералне резерве навеле су да је Гринспен у монетарну политику унео "строгу аналитичку дисциплину" и помогао у изградњи кредибилитета који и данас представља једну од најважнијих вредности централне банке.

"Наслеђе председника Гринспена живи у Федералним резервама – у људима које је лично подучавао, у економистима и државним службеницима које је инспирисао, као и у оквирима и праксама које је помогао да се обликују", наведено је у саопштењу ФЕД-а.

Победом на подручју које је на изборима у мају припало реформистима Најџела Фаража, Барнам је показао да може да окупи гласаче либерал-демократа, па чак и конзервативаца око добре економске политике.

Барнам је тако показао владајућој странци пут ка победи на следећим парламентарним изборима у тренутку када је морал међу лабуристима низак, а страх од победе реформиста скоро опсесиван.

Бивши градоначелник Манчестера данас постаје посланик, чиме постаје и квалификован да се кандидује за председника Лабуристичке странке и премијера.

Константан притисак

У таквој атмосфери, Kир Стармер провео је викенд у резиденцији британског премијера Чекерсу разговарајући са породицом, посланицима и саветницима о наредном потезу.

Притисак лабуриста на Стармера растао је из минута у минут.

Зато нико није био изненађен када се већ у понедељак у девет сати изјутра испред Улице Даунинг број 10 појавио подијум и развучено озвучење.

Најнепопуларнији премијер у британској историји потом је изашао из Улице Даунинг број 10 у пратњи супруге и одржао можда једини емотиван говор у каријери.

Очекивано, он се осврнуо на оно што сматра својим успесима – на освајање надмоћне парламентарне већине пре две године, на "чишћење“ странке од антисемитизма, које је било ендемско док је Џереми Kорбин био вођа партије.

Стармер је британску економију описао као "јаку, која расте брже од осталих развијених привреда“.

Изнео је тврдњу да плате надмашују инфлаторну стопу, а да се смањују листе чекања на специјалистичке прегледе у државном здравству.

Међутим, Стармер је истакао да његова странка сада поставља питање да ли је он личност која треба да поведе лабуристе у наредне изборе.

Он је истакао да је "чуо одговор своје странке и да га прихвата у духу добре воље".

Део посланика Лабуристичке странке не дели такву оцену резултата владе.

Стармер је објаснио да је своју одлуку да поднесе оставку саопштио краљу Чарлсу Трећем у получасовном разговору.

Он је објаснио да ће 9. јула бити покренут поступак избора новог лидера лабуриста и да ће тај процес бити окончан пре него што се посланици буду вратили са одмора у парламентарне клупе у Вестминистеру.

Подношењем оставке Стармер је спречио даљи хаос у странци и "крунисање краља са севера“ по хитном поступку о чему се последњих дана такође спекулисало.

Барнам главни фаворит

Барнам је у међувремену допутовао у Лондон и након полагања заклетве преузео посланички мандат. У наредне две недеље покушаће да се представи бирачима широм земље и придобије подршку за свој политички програм.

Додатни подстицај Барнамовој кандидатури стигао је пошто је бивши министар здравља Вес Стритинг, који се сматрао његовим најозбиљнијим противкандидатом, објавио да га подржава.

Могуће је да ће се у трку укључити и друге личности владајуће странке, али Енди Барнам остаје фаворит.

Истовремено, Барнам је одбацио позиве лидера Реформске странке Најџела Фаража за расписивање превремених парламентарних избора.

У првим реакцијама, аналитичари, али и грађани поздрављају одлуку премијера Стармера и негирају већину тврдњи о његовом заслугама, које је изнео у говору оставке.

Лондонски Сити позитивно реагује не толико на саму оставку, већ на начин на који је поднета, којим се избегава даља неизвесност, а процес избора новог лидера постаје уређен и стављен у јасан временски оквир.

Адвокат Чарлс Гатри оценио је да ће Барнам, након повлачења потенцијалних противкандидата, вероватно без већих проблема доћи на чело странке.

"Изгледа да ће бити крунисан", рекао је Гатри.

С друге стране, службеник Алекс Брет изразио је резерву према могућем избору Барнама.

"Бојим се да ћемо из тигања ускочити у ватру са тим Ендијем Барнамом", навео је Брет.

Пројектни менаџер Конор Мекфаден поздравио је промене на челу владе, али је поручио да још нема јасан став о Барнаму.

"Срећан сам, али не знам какав ће бити тај човек из Манчестера", рекао је Мекфаден.

"Складиште које је изгорело је као кад би цео Делта сити горео четири дана", рекао је Павловски.

Истиче да ветар сав тај дим носи ка унутрашњости континента.

"Простор који је тај дим прекрио је као када би Београд, Нови Сад, Крагујевац и Ниш заједно били под црним небом", рекао је Павловски.

Навео је да је било и проблема приликом гашења пожара – кад су ватрогасци стигли на лице места хидранти нису радили, тако да није могла да се угаси ватра. С друге стране, када су хеликоптерима покушали да угасе пожар, вода од соларних плоча није могла да продре до ватре.

Становништву речено да не излази напоље

Становништву је издата наредба да остане у затвореном простору због опасности од загађеног ваздуха. Саветовано је и да се затворе прозори и вентилациони отвори, да се искључе клима уређаји и да се не излази напоље.

Лука Павловски истиче да је око 40.000-50.000 евакуисано док се дим не слегне, а школе су затворене.

Додаје и да је у складишту било меса и прерађене хране који сада труле и почиње да се осети смрад амонијака и трулог меса.

"Прво, постоји правило, које је да постоји континуитет јавне службе, то је принцип. Затим, постоји систем изузећа, од тренутка када је вероватно да ће безбедност особља или деце бити доведена у питање, она мора бити затворена", рекао је министар образовања Едуар Жефре.

Према подацима француске метеоролошке службе, данас се у тој земљи очекује интензивирање топлотног таласа, због чега је у 49 департмана проглашен црвени степен упозорења, док је у 40 проглашен наранџасти степен упозорења, што је за сада рекордан број департмана који су погођени највишим упозорењима на топлотни талас.

Према прогнозама метeоролога, данас се у Француској очекује максимална температура од 37 до 42 степени Целзијуса, која ће се "приближити или чак премашујући апсолутне рекорде (за све месеце) у неким подручјима". Очекује се да ће изузетно високе минималне и максималне температуре потрајати и у наредним данима.

Француски председник Емануел Макрон саопштио је да ће влада те земље, поводом топлотног таласа, данас одржати нови међуресорни кризни састанак.

Макрон је подсетио грађане да је важно да "следе све препоруке", и да буду "опрезни".

Но, разговоре о тешком времену, чини се, ових дана повремено у други план потискују расправе о томе шта је и зашто Индија обећала САД током недавне посете америчког државног секретара Марка Рубија Њу Делхију. 

Јер, у медијским студијима и ступцима у Индији и даље од‌јекују речи америчког министра, који је упркос том свом звању месецима седео на резервној клупи препуштајући своје обавезе у односу на иностранство шатл дипломатама Стиву Виткофу и Џереду Кушнеру, да би се онда крајем маја изненада појавио у Њу Делхију и на друштвеним мрежама написао да се Индија "обавезала да у наредних пет година купи америчку робу у износу од 500 милијарди долара, с фокусом на енергенте, технологију и пољопривреду".

Такође, након кратког сусрета председника Доналда Трампа и премијера Нарендре Модија у Евијану прошле недеље на маргинама састанка Г7, у Индију би требало да поново стигну амерички преговарачи да би утаначили (контроверзни) трговачки споразум између две земље. 

Вербална бомба

Речи Марка Рубија од‌јекнуле су као бомба, јер Индијци себе и своју земљу не виде као довољно моћну да сваке године потроши читавих сто милијарди долара само на америчку робу.

Такође, енергенти и пољопривредни производи су неуралгичне тачке за Индију, у којој чак око 900 милиона становника живи на селу – они због раста цена проузрокованог коришћењем скупљих америчких енергената или због конкуренције крупних америчких пољопривредних добара и супермаркета врло лако могу да банкротирају и западну у глад.     

Рубио није дао даље детаље у вези са тим на које конкретно артикле и услуге ће се та куповина односити.

А индијски премијер Нарендра Моди је након разговора са америчким државним секретаром само дао кратку, релативно шкрту објаву, у којој је користећи уобичајене дипломатске фразе изразио задовољство поводом разговора и рекао да се садржај састанка односио на међусобно стратешко партнерство и политичке и безбедносне теме у региону и свету.

Проклетство стратешког глобалног партнерства

Све је заправо почело још половином фебруара 2025. када су председник Доналд Трамп и премијер Нарендра Моди у Њу Делхију објавили своју преданост ширењу билатералне економске сарадње и, у склопу свог "свеобухватног глобалног партнерства", најавили почетак рада на "Мисији 500", како су је назвали – на подизању своје међусобне трговинске размене са око 130 на 500 милијарди долара годишње до 2030. године.

Медији су били обавештени о инвестицијама индијских предузећа од 7,35 милијарди долара у производњу челика, алуминијума, лекова и електричних батерија у више америчких држава.

Индија је најављивала набавку америчких цивилних авиона компаније "Боинг", војних транспортних летелица Ц-130, борбених хеликоптера "апач", транспортних "чинук", итд. 

Међутим, врло брзо, у априлу исте године, Трампова влада је ударила на Индију тзв. "реципрочним царинама" од 25 одсто.

Потом, након неколико неуспелих рунда разговора које су за циљ имале да изнуде смањење трговинског суфицита Индије у замену за ублажавање царина, нестрпљива влада у Вашингтону је на постојеће тарифе у августу додала још 25 одсто, као казну за то што бивша британска колонија добавља нафту из Русије. 

Међутим, након наставка преговора, почетком фебруара ове године дошло је до преокрета.

По извештавању индијских медија, у телефонском разговору председник Трамп је саопштио свом саговорнику премијеру Модију да ће високе царине од 50 одсто које је раније био увео на више индијских привредних грана (изузети су били лекови и електроника) смањити на 18 одсто, али да за то очекује уступке, од којих је главни одустајање Индије од куповине руског црног злата, на шта је индијски лидер пристао. 

Царинска погодба

И мада је у међувремену Трампове "реципрочне царине" оборио Врховни суд у САД, индијска влада је пристала и да умањи царине на амерички алкохол (виски), мотоцикле, метале, производе из области интернета и комуникација и поједине пољопривредне артикле. 

Но, што је још битније за тему овог чланка, индијска влада је тада изнела "намеру" да удовољи жељи председника Трампа који је од ње тражио да удвостручи набавку америчке робе. Као артикле које би Индија могла да купи у већој мери него раније у заједничком саопштењу су били наведени нафта, гас и угаљ. 

Чувши ту вест, индијски економисти су у фебруару коментарисали да је реч просто о аспирацији, да њихова држава нема толико новца и да би удовољити Трампу захтевало превелике законске и економске пертурбације, које би знатно поскупеле живот обичних индијских грађана и биле тешко изводиве.

Сада је, међутим, из речи Марка Рубија познато да не само што добар део будућег раста билатералне робне размене предвиђеног стратешким партнерством треба да падне на индијска плећа (јер Вашингтон очекује од те државе потконтинента да сваке од наредних пет година на олтар добрих односа са "најпривлачнијом земљом света", како Доналд Трамп воли да ласка својој држави, треба да принесе по сто милијарди), већ се и зна да се индијска држава обавезала да поднесе тај терет.

Барат у проблему

То је за Индију, чији је домаћи назив "Барат", проблематично из више разлога, тврде тамошњи економисти. 

Најпре, Индији су за сопствени развој потребне крупне инвестиције, нове фабрике и радна места.

Она има огромну популацију од око 1,4 милијарде људи, још је претежно сељачка земља са лошом саобраћајном и енергетском инфраструктуром, те не може себи да дозволи да тешко зарађени новац улива у иностранство, поготово не темпом који тражи Трампова влада.

За Индију је врло штетно, ако не и погубно, да на овом степену развоја, када мора да убрзано генерише посао за домаће раднике, великим, нерезонским куповинама практично приоритизује запошљавање радне снаге у иностранству, поготово у богатој држави каква је САД.

Друго, амерички енергенти скупљи су од других, нарочито руских, и довешће до поскупљења која ће многе породице из руралних крајева гурнути дубље у сиромаштво и могуће да ће проузроковати масовне протесте широм земље.

Такође, могуће је да ће поједини амерички пољопривредни производи, који се производе на великим површинама савременим технологијама, што их чини врло компетитивним, истиснути с тржишта многе мале фармере у Индији, који по правилу имају врли скроман вишак, од којег живе продајући га на локалним пијацама.

И ово би могло бити узрок великог незадовољства и допринети нестабилности у земљи. 

Да ли је Индија матирана

У Индији, па и у другим земљама БРИКС-а, зато се питају зашто је Њу Делхи одступио од своје деценијске политике независности и прихватио споразум који је по њега неповољан, те се, по некима, може сматрати и понижењем, јер је Индија, чини се, устукнула пред америчким уценама и претњама.

Мада се сам Рубио у поменутој објави на друштвеној мрежи Икс није дотакао конкретних робних артикала, разумно је претпоставити да је реч о оним истим који су били унети у заједничко саопштење у фебруару – о нафти, гасу и угљу, поготово што је и он сам кратко поменуо категорију енергената.

Када се даље узме у обзир и тајминг његове посете (24. мај, у јеку рата у Персијском заливу), постаје јасно и зашто је Индија попустила (ако је истина да се она формално обавезала на крупне куповине америчке робе у наредних пет година, како то он тврди). 

Наиме, Ормуски мореуз је био неколико месеци (готово) непроходан, што је Индију, која нема велике државне резерве нафте, довело у пат -позицију због тога што је, управо под притиском Вашингтона, претходно почела да осетно редукује количину црног злата коју је увозила из Русије и да се поново (већим делом) ослања на заливске енергенте.

Такође, њеним инвестицијама у иранску луку Чабахар и железницу, предузетим ради пробијања саобраћајног коридора на север до Русије и централнозијских република, претило је физичко уништење од америчког бомбардовања.

Дакле, чини се да је Вашингтон претио Њу Делхију не само санкцијама и високим царинама, већ га и довео пред свршен чин сировом силом, односно изазивањем војно-политичке кризе у земљама произвођачима нафте и разарањем иранске инфраструктуре.

Да ли је Индија понижена

Зато се може сматрати да је Индија попустила пред комбинацијом економског уцењивања и војне силе. Реч је либералном хипокризијом о људским правима и демократији неприкривеном "поштеном" силеџијском приступу новог америчког врха којем, чини се, Модијева влада није дорасла. 

Она се у прошлости снажно опирала критикама које су долазиле из Европске уније, али, изгледа, нема решење за грубу игру владе председника Трампа, којег је премијер Моди, и сам десничар, све до прошлогодишњих несугласица у вези са царинама и веродостојности Трампове тврдње да је лично окончао кратки индијско-пакистански оружани сукоб, сматрао за блиског пријатеља и колегу.

У том одступању многе искусне индијске дипломате, које се оглашавају на Јутјубу и другим порталима, виде губитак суверенитета и понижење за своју земљу, поготово када се има на уму да је влада у Њу Делхију, пре овог најновијег уступка, у фебруару обећала САД да ће одустати од увоза руске нафте, чиме се огрешила о вишедеценијског верног војно-политичког савезника и пријатеља.

Страни аналитичари пак у економској капитулацији Модијеве владе виде озбиљан изазов за групу БРИКС, односно корак у смеру њеног разграђивања.

Ваља с пажњом пратити даље потезе владе у Њу Делхију – од њих ће зависити добробит тамошњег народа и њен сопствени опстанак а, могуће, и динамика унутар организације БРИКС.    

Члан иранског тима рекао је да је готов нацрт документа о изузећима од ембарга за њихову нафту, као и да се разговарало о одмрзавању имовине.

Дипломатски извори светских агенција навели су да су ирански преговарачи напустили зграду у којој се разговарало, али да је тиме "дијалог само прекинут, али не и окончан“.

У телефонском разговору за Фокс њуз, Трамп је рекао да би САД могле да "преузму“ Ормуски мореуз ако се не постигне договор са Техераном, запретивши је иранској делегацији која се окупила у Швајцарској.

"Затворите ли га (Ормуски мореуз), нећете имати државу. Нећете се ни вратити у своју проклету земљу“, поручио је Трамп иранским званичницима.

Претходно је у објави на мрежи Трут соушал запретио новим ударима на Иран, истакавши да Техеран мора одмах зауставити нападе либанске милитантне групе Хезболах на Израел.

Потом је иранска делегација, која тренутно присуствује преговорима у Швајцарској, уложила протест.

Председник иранског парламента и главни преговарач Мохамед Багер Галибаф одбацио је претње, рекавши да је Техеран спреман да одговори ако је потребно.

Aмерички потпредседник Џеј Ди Венс, пред састанак на високом нивоу у Швајцарској, рекао је да су САД спремне да "фундаментално трансформишу“ своје односе са том земљом.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху истакао је да ће, упркос захтевима Техерана, трупе ИДФ-а остати у "безбедносној зони“ у јужном Либану, дуж израелске границе, "колико год буде потребно“.

У саопштењу се додаје да су за све догађаје које организују држава и њене агенције издата упутства да се не служи алкохол.

"Веома високе температуре задржаће се у дужем периоду широм земље", саопштила је Метео Франс у најновијем извештају, у коме је за данас проглашено црвено упозорење на топлотни талас за 35 департмана, укључујући и Париз.

Либанска милитантна група Хезболах саопштила је да ће поштовати прекид ватре, али да неће оклевати, како је истакла, да се супротстави сваком покушају Израела да заузме територију у Либану.

Исламска револуционарна гарда, у међувремену, саопштава да је поново обустављен поморски саобраћај кроз Ормуски мореуз, због израелског кршења примирја.

Саветник иранског врховног вође Мохамед Мокбер поручио је да ће проток енергената на Блиском истоку, укључујући пловидбу кроз теснац, зависити од пуне примене америчко-иранског споразума.

Америчка војска, међутим, одбацила је иранске тврдње, наводећи да је тај кључни пловни пут и даље отворен и да снаге САД прате ситуацију како би осигурале несметан пролаз бродова.

Израелске одбрамбене снаге саопштиле су  да настављају операције у оквиру проглашене "безбедносне зоне" у јужном Либану, укључујући нападе на, како су навеле, стратешки систем подземних тунела Хезболаха.

За то време најављен је наставак преговора на техничком нивоу између Ирана и САД у Биргенштоку у Швајцарској, уз посредовање Пакистана и Катара.

Иран је потврдио да његова делегација путује у Биргеншток, а потпредседник САД Џеј Ди Венс навео је да ће Америку представљати специјални изасланик за Блиски исток Стив Виткоф и саветник Беле куће Џаред Кушнер, али је синоћ стигла вест да је и он отпутовао у Швајацарску.

Обе композиције кретале су се ка истој железничкој станици у Лондону, али и даље није јасно како је до несреће дошло.

Док траје истрага, од осамдесет првобитно хоспитализованих путника, њих двадесет осам је и даље у болници. Деветоро је у критичном стању.

Преживели сведоче да је снага судара два воза била толика да су путници мислили да је експлодирала бомба.

Седишта су полетела услед инерције, а са њима и људи.

Полиција настоји да заузда бројне спекулације на друштвеним мрежама о томе шта је могло да проузрокује судар возова.

Њени представници моле јавност за стрпљење, уверавајући грађане да истрагу воде специјализоване јединице Саобраћајне полиције и истражног одељења за железничке несреће.

"Веровали смо да је Орден белог орла упућен украјинском народу и нашој војсци 2023. године. То је тада речено. Данас сам послао орден господину председнику Пољске", навео је Зеленски на Телеграму.

Он је истакао да је Навроцки саопштио да је реч о једном од највиших пољских одликовања, које симболизује посебну повезаност и поверење између држава.

"Такав симбол захтева не само заслуге, већ и поштовање вредности које чине темељ наше заједнице… Ако се верује да овај посебан симбол може остати код Катарине II, Бенита Мусолинија и Герхарда Шредера, онда се ми у Украјини нећемо расправљати са тим", додао је.

Зеленски је поручио да Украјина остаје захвална народу Пољске на подршци током рата са Русијом и остаје отворена за све смислене формате интеракције "како бисмо покушали да спречимо различита тумачења сложених и болних страница прошлости наших народа и да обезбедимо дужно поштовање према свим невиним жртвама 20. века".

"Украјина никада не заборавља солидарност и зна да је сарадња између држава и народа у нашем региону једна од опипљивих гаранција безбедности како за Украјинце, тако и за сваку суседну државу. И наша земља ће наставити да се брани у овом рату, нагласио је украјински лидер.

Он је поручио да Украјина чини све што је у њеној моћи да спречи да "Европа изгуби у овом веку", напомињући да је поносан на украјински народ и војску и на, како је навео, "херојство које су показали у одбрани од руске агресије".

Навроцки је у видео-поруци нагласио да ова одлука није усмерена "против украјинске нације" и да "не значи промену стратешког правца пољске безбедносне политике", као и да се "ништа није променило", поводом пољске подршке Украјини у борби против Русије.

Украјинска устаничка армија била је националистичка формација која је покренула герилски рат против нацистичке Немачке, Совјетског Савеза, као и пољских комуниста и извршила је масакре над Пољацима у Волинији и Источној Галицији, што за Пољску представља геноцид.

Навроцки је навео да овим чином жели да заштити историјско сећање и достојанство државних симбола.

Овај потез би могао да гурне односе две суседне земље у дубоку дипломатску кризу – и то само неколико дана пре Међународне конференције о обнови Украјине која се 25. и 26. јуна 2026. одржава у Гдањску на пољској обали Балтичког мора. Сада је нејасно да ли ће Зеленски присуствовати том догађају.

Остаје нејасно и да ли Навроцки може самостално да одузме "Орден белог орла", јер то питање није експлицитно регулисано уставом. Стручњаци сматрају да такав документ мора да потпише и пољски премијер Доналд Туск. Међутим, пољски медији тренутно одлуку председника представљају као коначну. 

Туск је на мрежи Икс написао да сукоб између Пољске и Украјине "радује (руског председника Владимира) Путина и шокира наше савезнике".

"Задатак председника Зеленског и Навроцког је да смире страсти, а не да подстичу тензије", рекао је Туск. "Линија фронта се налази на другом месту."

Када је и зашто је Зеленском додељен орден?

Орден белог орла (OrderOrłа Białego) уручен је председнику суседне Украјине  која се брани од руске агресије, према званичној одлуци и указу тадашњег пољског председника Анджеја Дуде од 5. априла 2023. године са следећим образложењем: 

"У знак признања за изузетне заслуге у продубљивању пријатељских и свестраних односа између Пољске и Украјине, за развијање сарадње у циљу демократије, мира и безбедности у Европи, као и за непоколебљивост у одбрани неотуђивих људских права."

Шта је изазвало огорчење Пољске?

Раздор између две земље изазван је тиме што је Володимир Зеленски 26. маја 2026. објавио званични декрет о додељивању почасног имена "Хероји УПА" једној специјалној јединици украјинске војске:

"У циљу обнављања историјских традиција националне војске, као и у знак признања за узорно испуњавање постављених задатака током одбране територијалног интегритета и независности Украјине, Одвојеном центру за специјалне операције 'Север' Снага за специјалне операције Оружаних снага Украјине додељује се почасни назив 'Хероји УПА'." 

Шта је била Украјинска устаничка армија?

Украјинска устаничка армија (УПА), основана крајем 1942. године, била је војно крило Организације украјинских националиста (ОУН). Сама ОУН основана је још 1929. године у Бечу као радикално десничарска и терористичка организација са циљем стварања потпуно независне и етнички чисте украјинске државе.

Према анализама немачке Савезне централе за политичко образовање (бпб), припадници ове организације су пре формирања УПА сарађивали са нацистима у антисемитским погромима и Холокаусту, док је сама УПА одговорна за брутално етничко чишћење и масакр пољских цивила у Волинији и Источној Галицији.

Према пољским званичним подацима, украјински националисти су на овим просторима од 1943. до 1945. године убили до 100.000 Пољака.

Део Украјинаца посматра УПА као хероје отпора који су се борили за независност против Совјетског Савеза и нацистичке Немачке, док се из пољске перспективе она сматра фашистичком организацијом одговорном за геноцид над цивилима. Украјински наратив наглашава да су и пољске илегалне формације (покрет отпора) биле умешане у акције одмазде, што је резултирало великим бројем цивилних жртава на обе стране.

Шта је рекао Навроцки?

У свом обраћању на мрежи Икс (X), Навроцки је навео да је Пољска "више пута" позивала Украјину да промени назив ове јединице. "Став украјинске стране се није променио", додао је он.

"Због тога, а у светлу пристанка председника Володимира Зеленског да се једној од јединица Оружаних снага Украјине додели назив 'Хероји УПА'... донео сам одлуку да председнику Украјине одузмем Орден белог орла", поручио је Навроцки.

"Историјска истина није, нити икада може бити, предмет трговине. Сећање на жртве је морална обавеза пољске државе", истакао је Навроцки.

Како је додао, ова одлука није усмерена против украјинског народа. Пољска је и даље спремна да сарађује са Украјином, а овај корак не значи промену стратешког правца пољске безбедносне политике.

Како је реаговала Украјина?

Украјински министар спољних послова Андриј Сибига реаговао је изјавом да је Пољска направила "стратешку грешку" одлуком свог председника да Зеленском одузме државно одликовање.

"Одлука да се председнику Украјине одузме Орден белог орла је стратешка грешка председника Пољске од које корист има само Москва", написао је Сибига на Фејсбуку.

"Жалимо што је пољска страна, уместо да тражи решења, одлучила да овај конфликт ескалира на неприхватљив и непримерен ниво", додао је он. "Ниједан председник друге земље нам неће диктирати нашу историју".

Авион, офарбан у црвену, белу и тамноплаву боју, што представља одступање од светлоплаве шеме на претходном моделу, користиће се током догађаја којим ће бити обележен велики јубилеј америчке државе.

"Нико не може да надмаши овај авион и тако треба да буде када је реч о нашој земљи. Нико му није ни близу", рекао је Трамп.

Додао је да ће авион предводити свечани прелет изнад Вашингтона 4. јула, у којем ће учествовати и друге војне летелице.

"Биће то призор какав до сада нисмо видели", поручио је Трамп.

"Најбољи и највећи"

Трамп је више пута хвалио нови авион, називајући га "највећим и најбољим у сваком погледу".

"Биће то летећа Бела кућа на нивоу луксуза какав нико до сада није видео", додао је Трамп.

Наговестио је да је повратак са самита Г7 у Француској ове седмице вероватно последњи пут да користи постојећу председничку флоту.

Авион вреди око 400 милиона долара, а трошкови преправке су папрени

Вредност авиона процењује се на око 400 милиона долара, али се сматра да је америчка влада потрошила знатно више како би га прилагодила председничкој употреби.

Према проценама стручњака из ваздухопловне индустрије, трошкови преправки и безбедносних унапређења могли би да премаше милијарду долара.

Америчко ваздухопловство саопштило је да ће нова летелица ускоро почети пробне летове који представљају "завршни испит" свих модификација.

Према оцени америчког ратног ваздухопловства, нова летелица требало би да "растерети постојећу флоту" која се користи за превоз председника.

Ознака "Air Force One" користи се за било који авион у којем се у том тренутку налази председник САД. Тренутно се за ту намену користе две летелице типа "боинг 747".

Поклон који је изазвао бројне полемике

Луксузни авион требало би да премости период између два модификована авиона "боинг 747-200", који служе као "Air Force One" још од 1990. године, и две нове летелице које компанија "Боинг" тренутно преуређује, а чија испорука касни око две године.

Kашњења су посебно фрустрирала Трампа након што је сазнао да нови авиони можда неће бити завршени пре истека његовог мандата 2029. године.

Тада је уследио потез Kатара, који је прошле године Пентагону поклонио нови авион.

Учешће Kатара у овом пројекту изазвало је оштре критике и републиканаца и демократа, који су оценили да је прихватање тако вредног поклона од стране државе непримерено и да отвара безбедносна и етичка питања.

Бела кућа је одбацила етичке, правне и безбедносне примедбе због прихватања поклона вредног 400 милиона долара од стране друге државе.

На питање шта ће бити са два 35 година стара председничка авиона, Трамп је одговорио: "Мало ћемо их средити, не као овај авион, и сместићемо их у музеје. То су сјајни авиони и важан део историје".