"Сумња се да су они 13. децембра после поноћи, на Новом Београду, насилно ушли у кућу тридесеттрогодишњег мушкарца и његове двадесетосмогодишње супруге којој су, задавши јој више удараца рукама и ногама, нанели повреде", истиче се у саопштењу.

Додаје се да се сумња да је Д. А., под претњом ножем, приморао тридесеттрогодишњег мушкарца да бонсеком исече косу својој супрузи.

Како наводе из МУП-а, након извршених кривичних дела, осумњичени су се аутомобилом удаљили у непознатом правцу.

"Полиција је након интензивне потраге осумњичене пронашла и ухапсила у Инђији и том приликом код њих пронашла срп, пајсер, ланац, лептир нож, бритвицу, бонсек и селотејп траку који су, како се сумња, били предмет извршења ових кривичних дела", додаје се у саопштењу.

Како се наводи, осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова, у ком року ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном тужилаштву на даље поступање.

Ревизори су констатовали и да у поступцима планирања пет јавних набавки нису у потпуности евидентиране и документоване све радње, што представља одступање од прописаних процедура.

Истовремено, у извештају ДРИ је наведено да је Градска управа за грађевинско земљиште и инвестиције спровела поступке јавних набавки у посматраном периоду у складу са Законом о јавним набавкама, као и да је извештавање о набавкама за 2023. и 2024. годину било у складу са законским прописима.

Такође је наводи се да је утврђено да Управа није набављала добра, услуге или радове без спроведеног поступка јавне набавке, осим у случајевима када су постојали законом прописани разлози за изузеће од примене Закона о јавним набавкама.

Државна ревизорска институција наводи да је ревизија спроведена имајући у виду да су у великом броју ревизија локалних власти у периоду од 2011. до 2024. године утврђене значајне неправилности у области јавних набавки, те да је циљ оваквих ревизија давање системских препорука ради законитог трошења буџетских средстава.

Одговорним лицима Градске управе за грађевинско земљиште и инвестиције ДРИ је упутила пет препорука које се односе на унапређење планирања јавних набавки, контролу извршења уговора о јавним набавкама и јачање интерних контрола. 

"Очуван је стабилан јавни ред и мир и поред повећаног броја спонтаних и непријављених јавних окупљања. У овом периоду, говорим о ова три месеца само, регистровано је 10.470 непријављених јавних окупљања", рекао је Дачић и додао да је у 2.665 случајева извршена делимична или потпуна блокада градских саобраћајница и осталих путних праваца.

Министар је навео да је на подручју Копнене зоне безбедности и подручју општина на југу централне Србије остварено стабилно стање безбедности, са потенцијалним безбедносним ризицима.

"На државној граници остварено је стабилно стање безбедности. У незаконитом преласку државне границе спречена су 4.353 лица, од чега су 1.022 лица ухваћена, а остали су одустали", рекао је Дачић.

Када је реч о илегалним миграцијама, министар је навео да је највише миграната долазило из правца Северне Македоније и Бугарске.

План за наредни период

Дачић је, говорећи о раду МУП-а наредном периоду, рекао да постоји план да се донесе нови закон о унутрашњим пословима, којим би се истакла оперативна независност полиције од других државних органа, али је навео да је и у постојећем закону већ тако.

"Полиција има своју оперативну независност. Шта то значи? Значи да се министар унутрашњих послова не меша у оперативно поступање полиције", указао је Дачић.

О конкурсу за пријем нових припадника полиције

Осврћући се на, како је навео, дезинформације које су се појавиле у јавности о конкурсу за пријем нових припадника полиције, Дачић је истакао да се на последњи расписани конкурс за пријем 900 полазника у Центар за основну полицијску обуку до сада пријавило више од 1.400 кандидата.

Додао је да су у МУП-у задовољни што се на конкурсе у већем броју пријављују и припадници националних мањина и као пример навео бошњачку националну мањину. Дачић је истакао да је МУП-у битно да у мањинским местима има што већи број полицајаца из реда мањина, који знају језик локалне заједнице.

Најавио је да ће ове недеље бити разговора о материјалном положају запослених у полицији, као и да је у плану продужетак важења посебног колективног уговора. Министар је демантовао и дезинформације о томе да се планира подизање старосне границе за одлазак у пензију службеника полиције, наглашавајући да није било речи о томе.

Похвале и критике

Посланик СНС-а Александар Мирковић је током расправе о извештају о раду МУП-а захвалио припадницима МУП-а што су у овој години, како је истакао, издржали можда и најтеже притиске и што је захваљујући њиховој уздржаности сачуван ред и мир.

Посланик посланичке групе "Зелено-леви фронт – Не давимо Београд" Богдан Радовановић је током расправе изнео критике на рад полиције, укључујући и поступање током протеста и блокада, на шта је посланик СНС-а Радослав Милојичић одговорио да је српска полиција једна од полиција са највећим степеном демократског поступања у Европи.

Станковић је рекао да су "кадровске промене у школама уследиле на основу, пре свега, извештаја Просветне инспекције без икаквог мешања политике".

"Министарство просвете је, у складу са налазима инспекције, извршило одређене кадровске ротације када је реч о управљачком кадру", рекао је он.

Према тврдњи министра, "није било никакве одмазде самог Министарства када је реч о непродужавању уговора на одређено време неким наставницима".

Он је навео да Министарство просвете нема надлежност на том пољу, већ директори.

"Директори у зависности од радног учинка, односно од капацитета запослених да реализују своје обавезе које су предвиђене уговорима о раду одлучују да ли ће или неће некоме продужити радни однос", рекао је Станковић.

Он је навео да "сва синтагма о репресији која се састоји у одмазди над кандровима који су учествовали у политичким процесима, који се са мање или више добрих или лоших разлога зову обојена револуција, није заснована у потпуности на правно релевантним и социјалним чињеницама".

"Нити ми можемо да водимо кадровску политику по школама, нити смо ми ти који закључују, нити смо ми ти који раскидају уговоре", рекао је Станковић.

Он је рекао и да је уложено 12 милијарди динара више у високошколско образовање, као и да су уложена значајна средства у плате наставника на свим нивоима образовања.

Када су инвестиције у питању, навео је да је планирано да се покрене градња Студентског дома у Нишу и доградња Студентског града у Београду, чиме ће бити обезбеђено око 5.000 нових места за студенте.

Митровић: Србија има традицију студентских побуна

Посланик Странке слободе и праве Пеђа Митровић рекао је да би министар требало да се уздржи од употребе термина "обојена револуција".

"Србија као држава има традицију студентских побуна и масовних протеста грађана," указао је Митровић.

Он је рекао да су "два ванредна повећања плата наставног кадра резултат 'обојене револуције'".

Митровић је рекао да је у јавности представљено да су угашени рачуни факултета и универзитета и да сваку већу исплату од 100.000 динара мора да потпише ресорни министар, што је оценио као фундаментално кршење аутономије универзитета.

Министар Станковић је рекао да се на основу система СПИРИ уводи контрола и транспарентност у финансирање и ток новца на универзитету. "Држава је оснивач. Држава је у највећој мери финансијер универзитета", рекао је Станковић.

Он је рекао да Министарство неће управљати тим новцем, већ ће управљати високошколске установе. "Само ћемо гледати намену трошења средстава и то ће бити јавно", истакао је Станковић.

Александар Обрадовић, директор хладњаче у Миросаљцима, каже: "Малина сорте Скај је холандска сорта која рађа два пута годишње. Прва берба је крајем маја, почетком јуна и траје до краја августа. Друга берба почиње половином септембра и траје до половине децембра, максимално. Можемо рећи да је најбољи род ове малине увек на почетку и до средине бербе, након тога квалитет се полако смањује."

Kлиматске промене утичу неповољно на сорте које се гаје под отвореним небом. Због тога су се Обрадовићи одлучили за огледне пластенике.

Александар додаје: "Kасни мразеви, који се дешавају у априлу, почетком маја, утичу на то да наши пољопривредни произвођачи не могу да се ослоне на свој рад и не могу да се ослоне на временске услове који ће бити погодни да та малина и воће дође до руке и касније заврши код прерађивача. Ово је један пример да малина може да се гаји у неким другим условима, контолисаним."

Овакав начин производње подразумева примену најсавременијих агротехничких мера и система, што је свакако скупље од конвенционалног узгоја малине.

Александар Обрадовић, директор хладњаче у Миросаљцима, објашњава: "Од система за праћење ветра, преко структуре земљишта и саме контроле квалитета земљишта, улагања у пластеничку производњу су велика, али веома брзо може да се отплати, уз добар рад, уз примену свих агротехничких мера, које су потребне за овакав вид производње."

Исплативност се огледа у цени килограма малине сорте Скај, која на полицама у маркету кошта око 22 евра. Обрадовићи сматрају да би, уз државне субвенције, овакав вид производње могао да буде једно од решења у очувању малинарства у Западној Србији.

Александар Обрадовић закључује: "И да наши људи из традиционалног модела под отвореним небом, пређу у гајење бобичастог воћа у пластеницима. Што би утицало и на њихову сигурност и стабилност и егзистенцију људи који живе на овим просторима и баве се производњом бобичастог воћа."

Сорта Скај ипак нема укус виламета или микера, а можда је решење у модернизацији производње тих сорти. Ариљско малиногорје је због те ароме још увек препознатљиво на светском тржишту.

Милан Вранић, шеф одсека за превентивну заштуту одељења за ванредне ситуације МУП-а Kраљево, каже: "Сваке године имамо неке повреде или материјалну штету које настају дејством пиротехничких средстава. Те повреде могу да буду повреде које оштећују екстремитете, али имамо и повреде које настану услед дејства буке, па оштећења слушних органа. Такође, сваке године имамо неке пожаре, мање или веће, који се дешавају на стамбеним објектима или на контејнерима, аутомобилима, који су настали као последица дејстава пиротехничких средстава."

Деца су чешће жртве нестручног руковања пиротехничким средствима од одраслих. Зато су и у фокусу Доборовољног ватрогасног друштва у Kраљеву, које 39 година организује акције превенције и заштите од пожара по школама и дечијим установама.

Kасија Вучетић, 9 година, наводи: "Пожар може да изазове коришћење ватромета, прскалице, имитирање одраслих. Kоришћењем шибица, упаљача без присуства одраслих."

Јакша Новаковић, 9 година, објашњава: "Говорили су нам да не користимо нека запаљива средства и да не користимо шибице и запаљива средства која могу упалити нешто."

Василије Јеремић, 8 година, додаје: "Деца могу да изазову пожар уз помоћ шибица, упаљача, ватромета, па плином и тако се доводе у опасност."

Најбољих 200 ученика и њихових ментора учествовало је на ватрогасном квизу који је организовао градски ватрогасни савез.

Димитрије Јовичић, председник ДВД-а Kраљево, закључује: "Сматрамо да је улагање у децу и ширење превенције, пре свега заштите од пожара, јако важно. То је оно што смо и ове године, као Добровољно ватрогасно друштво Kраљево, радили. То је превенција заштите у стамбеним заједницама путем градског конкурса, али смо увидели да су и деца неки њихови ментори, ментори родитељима, да када дете дође и каже: -Тата немој да бациш опушак ту и ту- Тата то схвати."

Приближавају нам се новогодишњи и божићни празници. Из МУП-а подсећају да се пиротехничка средства могу куповати искључиво у овлашћеним продавницама.

Овим инвестицијима знатно ће се побољшати железнички капацитети, безбедност и квалитет превоза и смањити саобраћајна загушења у Нишу, наводи се у саопштењу ЕИБ-а и додаје да је тиме подршка ЕУ за ову деоницу достигла 342 милиона евра, укључујући кредите ЕИБ Глобал у вредности од 234 милиона евра и бесповратна средства ЕУ од 108 милиона евра.

Решава се проблем "нишког чвора"

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали оценио је да је реконструкција железничке пруге Ниш–Димитровград веома важан пројекат за нашу земљу, којим настављамо модернизацију и унапређење квалитета железничке мреже у Србији.

"Значај те пруге је огроман ако се има у виду да је она део Коридора 10 и да представља везу између Србије и Бугарске, као и трасу којом се крећу велике количине робе. Истовремено, решава се проблем 'нишког чвора', као битног чворишта на југу Србије. Настављамо развој Србије и побољшавамо квалитет живота у нашој земљи, а успостављање најмодерније железничке мреже је значајан степеник у том процесу", нагласио је Мали.

Побољшана инфраструктура дуж овог виталног железничког правца омогућиће повећање брзине са просечних 50 километара на час на максималних 120 и позитивно утицати на навике људи када је реч о начину путовања, јер се очекује пораст годишњег броја путника са приближно 170.000 на око 550.000, а укупног теретног транспорта са 3,2 на око 6,2 милиона тона годишње. 

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић истакла је да је захваљујући подршци Европске уније и Европске инвестиционе банке, реализација пројекта Ниш–Димитровград отпочела крајем 2023. године

Изразила је и захвалност ЕИБ за сталну подршку на пројекту Ниш–Димитровград и потврдила посвећеност Србије да у партнерству са ЕИБ развија модерну и конкурентну железничку мрежу која подржава економски раст и јача транзитну улогу Србије у региону југоисточне Европе. 

Додао је, такође, да су разменили мишљења о далекосежним изазовима са којима се суочава сектор енергетике на глобалном и посебно регионалном нивоу.

"Истакао сам да се, у том смислу, сарадња Србије са Светском банком умногоме ослања на увиде и практична решења ове институције, чије огромно искуство у планирању капиталних енергетских пројеката отвара нашој земљи могућност да успешно и брзо реализује амбициозне планове у погледу диверсификације извора снабдевања и енергетске безбедности земље", написао је Вучић.

Према његовим речима, посебан акценат стављен је на развој нове гасне и нафтне инфраструктуре, као и на мере енергетске ефикасности за јавне и стамбене објекте.

"Разговарали смо и о последњем извештају Светске банке о Србији. Захвалио сам на реалним оценама које су указале на чињеницу да је привреда Србије показала отпорност на недавне шокове захваљујући одговорној фискалној политици и напорима да се смањи јавни дуг. Захвалио сам делегацији Светске банке на одличној сарадњи, уз договор о наредним корацима", истакао је председник Србије.

Изградња танкера, бродова за транспорт житарица, руда и контејнера, као и других типова пловила различите тонаже ће бити обављена у шест кинеских бродоградилишта: Далијену, Ђијангнану, Вучангу, Ћингдаоу, Гуангџоуу и Ченгсију (на острву Хаинан).

"COSCO", највећа бродска транспортна компанија света, имао је закључно са 31. децембром 2024. године у свом саставу чак 1.535 бродова, носивости фантастичних 130 милиона тона. Осим транспортом, "COSCO" се бави и управљањем лукама и пристаништима, нафтним и гасним терминалима, али и логистиком (куповином и изнајмљивањем складишта, камиона, итд) и финансијским услугама у вези поморске трговине.

Кина – највећи светски бродоградитељ

Када је бродоградња у питању, Кина држи 54,5 одсто светског тржишта посматрано у наруџбинама за нова комерцијална пловила. Друга на свету је Република Кореја са 28 посто, док на Јапан, који је неколико деценија у другој половини прошлог века предводио планету у бродоградњи, сада отпада само 13 одсто поруџби за путничке и теретне бродове.

Куриозитет је да је удео свих других држава света на тржишту пловила за комерцијалне намене мањи од један одсто, док САД, мада звучи невероватно, држи занемарљива 0,043 процента.

Гледано по критеријуму примљених наруџби за нове бродове, чак 14 од 20 највећих светских бородоградилишта налази се у Кини.

У 2024. кинеске компаније су изградиле 59 одсто свих комерцијалних бродова, изражено у тонама носивости. У тој години само гигант "CSSC" је на свет донео исто толико пловила колико целе Сједињене Државе од краја Другог светског рата до данас.

Разлику која постоји у бродоградњи између реално прве (Кина) и друге економије света (САД) можда је најлакше схватити када се један поред другог ставе бројеви пловила за комерцијалне намене који су изашли из њихових бродоградилишта – у 2023. години, на пример, Кина је на мора и реке отпослала 972 нова путничка и теретна брода, а САД, које су и даље номинално највећа економија света, само седам.

Кина је први пут постала највећи светски бордоградитељ 2010. године, и мада је привремено изгубила ту титулу у 2015. и 2016. години, од 2017. се поново налази на светском трону.

Удео кинеских бродоградитеља на светском тржишту у протекле две године се повећао за чак 16 одсто, углавном науштрб јапанских и јужнокорејских компанија.

Огромна наруџбина компаније "COSCO", за коју се верује да је највећа у комерцијалне сврхе свих времена не само у Кини већ и на свету, вероватно ће омогућити тамошњим бродоградилиштима да даље умање цене својих пловила – управо су дивовске размере домаће потражње, бројна и јефтина радна снага, велик број инжењера, добро планирање, улагање државе и одлична челична индустрија главни фактори који су Кини омогућили да развије фантастичне производне капацитете и оствари повољне цене, те тако загосподари светском бродоградњом.

Та земља прешла је врло дуг и трновит пут од краја грађанског рата 1949. године, када су Чанг Кајшекови националисти у повлачењу опљачкали опрему у ионако, услед дугогодишњег рата са Јапаном, онеспособљеним бродоградилиштима и успут минирали неке од њих, а у матици Кини остало само (за њену велику популацију) скромних 10.000 радника бродоградитеља.

Марко Херман, донор из Ниша, каже: "Ја сматрам за себе да сам ја имао среће да добијем прилику да помогнем некоме, да тај неко може да настави свој живот на начин на који жели да га живи и пошто је прошло доста времена, имао сам прилику и да упознам девојку која је добила моје матичне ћелије, постали смо пријатељи, практично присвојена фамилија и уживам заправо пратећи како она свој живот даље развија, напредује."

Правила налажу да тек после 2 године, уколико за то има могућности, пацијент може да упозна свог донора.

Душан Миљковић, пацијент из Ниша акутна леукемија, додаје: "Трансплантацију матичних ћелија сам имао можда пре око две године и за сада, да кажем, хвала Богу, све је то у реду. Ја сам лично осетио потребу да се на овакав начин обратим људима и да кажем да постоје позитивни примери. Нисам упознао свог донора зато што треба да се наврше две године од трансплантације. Ја врло брзо идем на ту двогодишњу контролу и након тога, ево сад ми је рекла докторка Глорија, да ја могу да се упознам са својим донором, мада смо разменили по једно писмо."

Светски регистар броји 42 милиона људи, домаћи више од 28 хиљада. Потребно је стално повећавати број уписаних, јер нечија кап крви некоме значи живот.

Др Глорија Благојевић, руководилац Регистра донора матичних ћелија, објашњава: "Зато молим све људе да приступе националној бази, да приступе нашем регистру, процедура је потпуно безбедна, поштујемо све трендове, за преко 370 наших пацијената су неки људи у свету донирали матичне ћелије, хајте да наша база, наш регистар буде већи, да и за тих око осам посто, за које не можемо да нађемо у светском регистру, нађемо даваоце у нашем и дамо им шансу да преживе."

Мимо посебних акција које се организују, у регистар матичних ћелија заинтересовани могу да се упишу сваког дана у Заводима за трансфузију у Нишу, Новом Саду, Kрагујевцу, Ужицу, Суботици и Београду.

Програм "Храна за све“ реализује се уз велику подршку банака хране, које су, заједно са волонтерима и хуманитарним организацијама, омогућиле да до сада буде донирано 11 милиона килограма хране из Делез продавница и Дистрибутивног центра.

Програм директних донација пакета хране грађанима на 14 локација у Србији покренут је пре две године уз подршку Банке хране Војводине, као и компаније Smurfit Westrock која је препознала важност ове иницијативе, одлучивши да донира хуманитарне кутије у које се пакује храна.

Пакети садрже дневно пециво, воће, поврће, као и суве упаковане производе и свакодневно се прикупљају и дистрибуирају из Делез продавница и онлине дистрибутивног центра. Важну карику у овом процесу чине вредни волонтери Банке хране Војводине, који на крају пакују намирнице у хуманитарне кутије и након тога их директно деле грађанима.

Друга важна иницијатива је дигитална платформа за донације хране Тањир по тањир коју је овај трговински ланац покренуо почетком 2021. године. Осмишљена је у циљу поједностављења процеса донирања воћа и поврћа, а захваљујући овом напредном технолошком решењу, омогућено је да на годишњем нивоу веће количине свежих намирница стигну до крајњих корисника.

Суштина је да  MAXI, Mega Maxi и Shop&Go продавнице свакодневно на једној платформи приказују дневне расположиве количине воћа и поврћа за донације, које потом хуманитарне организације и удружења прихватају и након тога дистрибуирају корисницима.

Програм донација "Храна за све“ је ове године унапређен укључивањем више солидарних кухиња из Србије које свакодневно преузимају храну из продавница намењену њиховим корисницима.

Осим што има хуманитарни карактер, програм "Храна за све“ је креиран у циљу смањења вишкова хране, умањења емисије гасова са ефектом стаклене баште и подизања свести о одговорном коришћењу ресурса.

Како би заједно ојачали ланац солидарности који се шири више од 10 година, у сусрет новогодишњим и божићним празницима, MAXI позива своје купце да донирају храну или новчана средства, или да се током празничних дана придруже волонтерима Банке хране Београд и Банке хране Војводине и тако постану део заједничке мисије "Храна за све“.

Детаљније информације можете пронаћи на МАXI сајту.

 Јавно тужилаштво за организовани криминал наставља са предузимањем радњи у циљу утврђивања да ли се у радњама још неких лица стичу обележја кривичног дела, наведено је у саопштењу.

Министар културе Никола Селаковић саслушан је 4. децембра у Тужилаштву за организовани криминал, као осумњичени у случају "Генералштаб".

Селаковић је, по изласку из Тужилаштва, потврдио да је дао исказ, а његов адвокат Владимир Ђукановић оценио је да је поступак против његовог клијента "правни апсурд“.

Трамп Млађи је поделио објаву у којој су, једна наспрам друге, постављене фотографије једног од осумњичених за напад и Ђоковића изнад којих је исписан коментар: "Једном од ове двојице је забрањен улазак у Аустралију".

"Невероватна објава. Толико тужно и истинито", написао је Трамп Млађи у коментару објаве која је прегледана више од 13 милиона пута за мање од 24 сата на Инстаграму и Иксу (бившем Твитеру).

У објави се суштински критикују аустралијска имиграциона политика и неједнаки аршини.

У јучерашњем терористичком нападу током прославе Хануке погинуло је 15 људи, укључујући и дете, док је један нападач убијен, а други рањен и ухапшен.

Полиција је саопштила да су осумњичени за напад отац и син, Саџид (50 година) и Навид Акрам (24), док је потврђено да "нема трећег нападача", као и да је напад усмерен против јеврејске заједнице.

Саџид је убијен у размени ватре са полицијом, док је Навид тешко рањен и на лечењу је у болници.

У нападу су повређене 42 особе, старости од 10 до 87 година. Међу повређенима је четворо деце, двојица тешко рањених полицајаца и пролазник који је савладао једног од нападача и отео му оружје.

Министар унутрашњих послова Тони Берк наводи да је Навид рођен у Аустралији, а да је његов отац у Сиднеј дошао 1998. на основу студентске визе, коју је касније заменио партнерском и потврдама за повратак сталних резидената после путовања у иностранство.

Званичници нису прецизирали одакле су пореклом осумњичени за напад. Поједини медији преносе да су Саџид и Навид пакистанског порекла.

Такође, власти су потврдиле да је Навид 2019. био под присмотром обавештајних служби због "повезаности са другим особама", али нису пронађене "никакве индикације да представља претњу или може да изазове насиље". Поједини медији пишу како је био симпатизер Исламске државе.

Потпредседница Савеза Срба у Аустралији Нина Марковић каже да је јавност у Аустралији узнемирена због реакција власти.

"Како неко, ко је повезан с терористичком организацијом, на било који начин може легално да поседује чак шест пушака", истиче Марковићева.

Мрдић је навео да се Станислав Жуњић 29. маја 2024. године, око 16.45 на аеродрому у Бриселу Загорки Доловац обратио речима: "Зар сте ви још увек живи?'', а да је Стаменковић телефонским путем потом позвао Министарство унутрашњих послова и захтевао да се оштећени Жуњић ухапси одмах по слетању авиона у Београд.

"А Доловац је, у намери да на безобзирни суров начин казни оштећеног Жуњића, што се уопште усудио да јој се обрати, иако је знала да није постојао законски основ за то, телефоном контактирала Ивану Стојиљковић Поморишки, захтевајући да се оштећеном одреди задржавање и да се покрене кривични поступак због кривичног дела угрожавања сигурности, иако се у његовим радњама не стичу битни елементи наведеног нити неког другог кривичног дела", рекао је Мрдић.

Додао је да је Ивана Стојиљковић Поморишки наложила јавном тужиоцу Анђелићу да формира предмет и започне кривично гоњење Жуњића, кршећи одредбе чланова 23 и 24 Закона о кривичном поступку.

"Према тим члановима није могуће засновати месну надлежност Трећег основног јавног тужилаштва, јер ниједна радња кривичног дела није извршена на подручју месне надлежности тог тужилаштва, нити ту оштећени има пребивалиште, односно боравиште", казао је Мрдић.

Он је истакао да је кривичну пријаву поднео зато што је, како је навео, "доста безакоња" и додао да нема недодирљивих.

"Нико није недодирљив у држави Србији, па ни врховни јавни тужилац Загорка Доловац, ни њени сарадници, ни Бранко Стаменковић тужилац, који је и на челу Високог савета тужилаштва, као што није недодирљива Ивана Стојиљковић Поморишки, која је шеф Трећег основног јавног тужилаштва, и тужилац Љубомир Анђелић", рекао је Мрдић.

Вучић је у објави на Инстаграму истакао да је детаљније упознао амбасадора са ситуацијом у региону и истакао захвалност Либану на поштовању територијалног интегритета Србије.

Додао је и да је амбасадору Жабру пожелео срдачну добродошлицу и успех током мандата у Београду, уз жеље да заједно раде на новом замаху у унапређењу билатералне сарадње, посебно имајући у виду да се наредне године обележава 80 година од успостављања дипломатских односа.

Вучић је нагласио и да је учешће припадника Војске Србије у мисији УНИФИЛ још један од стубова међусобног поверења и доследног става обе земље да одрживи мир нема алтернативу.

Председник је примио акредитивна писма и новоименованог амбасадора Републике Кубе Павела Оренсија Дијаса Енандеса.

"Пожелео сам новом амбасадору успех у обављању дужности у Београду, као и да новом енергијом, на трагу изузетног залагања његовог претходника, амбасадора Ернандеса, настави да заједно са нама гради још чвршће односе између Србије и Кубе", написао је председник на Инстаграму.

Председник Вучић примио је акредитивна писма и новоименованог амбасадора Гане Квеси Ахивоја и том приликом истакао да Србија види Гану као важног и поузданог партнера у Западној Африци.

"Србија и Гана негују везе засноване на поштовању и солидарности и поносни смо на традиционално пријатељске везе и сарадњу наших земаља, које везују и заједничке вредности које смо делили у оквиру Покрета несврстаних земаља", навео је Вучић на Инстаграму. 

Председник  је примио и акредитивна писма новоименованог амбасадора Бугарске Ангела Ангелова и поручио да је Србија опредељена за увећање економске сарадње са том земљом.

"Са новоименованим амбасадором Републике Бугарске разговарао сам о јачању билатералне сарадње и изразио уверење да интензивирање дијалога може да допринесе бољем међусобном разумевању и поверењу, који представљају предуслове за напредак и стабилност у региону. Истакао сам опредељење за увећање економске сарадње и нагласио да су бугарске компаније добродошле у Србију", навео је Вучић на Инстаграму.

Мирјана Јосифљевић, из Kраљева, каже: "Пена која се наноси на аутомобил, е то је тај мирис који нам исто смета, поготово мом млађем сину који има осам година. Ја не могу да отворим прозор горе у спаваћој соби, не могу са ове стране никако да отворим прозор, нити дању нити ноћу."

Више пута, тврди, будила их је и гласна музика из возила која дођу у прерионицу. Проблеме су, каже, прво покушали да реше у договору са власником.

Мирјана Јосифљевић, из Kраљева, објашњава: "Предлагали смо завесе. Он је рекао да нађемо некога који ће то да уради, да постави те завесе. Мој муж нашао је човека који поставља завесе, неку врсту заштите, дали смо број телефона и то је тако остало. Сутра, сутра, сутра, тако је време пролазило."

Покушали смо да добијемо одговоре на ове тврдње и чујемо другу страну приче. Иако су нам у перионици прво рекли да ће дати изјаву, када смо се појавили, рекли су нам да наспустимо приватан посед.

Јосифљевићи се од 2021. године обраћају инспекцијама. Те године је градска Инспекција за заштиту животне средине од власника аутперионице тражила и добила извештај овлашћене стручне организације у коме стоји да ниво буке не прелази законом дозовољене границе. Почетком прошле године заједно су са грађевинском, комуналном и инспекцијом за саобраћај и путеве извршили ванредни инспекцијски надзор, али кажу да нису откривене неправилности. Последњи пут су им се Јосифљевићи обратили у априлу ове године.

Инспекција за заштиту животне средине Града Kраљева наводи у саопштењу: "Породица Јосифљевић се обратила истим поводом на угроженост од стане предметне ауто-перионице, где напомиње да је главни проблем мирис хемије и магла од прања коју ветар наноси у њихово двориште. Инспектор за заштиту животне средине обавестио је писаним путем подносиоца захтева да овај проблем није у надлежности инспекције за заштиту животне средине, као и да на основу закона и подзаконских аката из области заштите животне средине нема основа за покретање поступка инспекцијског надзора."

Дописом одговара и Одељење за урбанизам. Kажу: "Због формалних разлога објекат још није добио употребну дозволу, а у надлежности је грађевинске инспекције да власнику наложи да је прибави. Наводе да су 2022. године издали локацијске услове у којима су констатовали да је градња дозвољена урбанистичким планом, без обавезе да се изради студија процене утицаја на животну средину. Јер самоуслужне аутоперионице нису на листи пројеката за које је обавезна или се може захтевати таква процена."

У Црној Гори je другачија пракса.

Васо Kнежевић, еколошки активиста из Пљеваља, објашњава: "Ауто перионице налазе се на листи 2, и колико сам ја упознат за њих се у већини случајева ради процена утицаја на животну средину, а нарочито ако се оне налазе у насељеном месту. Касније, након рада тих аутоперионица, за њих је надлежна и еколошка инспекција код нас у Црној Гори."

 У Kраљеву има аутоперионица чији власници нису чекали да их прописи обавежу. Kако би избегли негодовања и остали у коректним односима са комшијама, изградили су их тако да не сметају околини.

Епицентар је забележен у близини Косовске Витине, подаци су Европско-медитеранског сеизмолошког центра (ЕМСЦ) и Геофизичке лабораторије Аристотеловог универзитета у Солуну (АУТХ).

Земљотрес се догодио на дубини од око пет километара, што је учинило да га осете становници у близини епицентрал, преносе медији у Приштини.

Земљотрес се осетио као слабо подрхтавање у Клокоту, Витини, Урошевцу, Гњилану и Штимљу.

За сада нема извештаја о материјалној штети или повређенима.

У саопштењу Зајечарске полиције се каже да се они сумњиче да су 13. децембра на једном стоваришту у Зајечару усмртили тридесетседмогодишњег радника након што су украли телевизор и покушали да украду сеф са новцем из стоваришта.

Осумњиченима је према налогу Вишег јавног тужилаштва одредјено задржавање до 48 сати у ком року ће уз кривичну пријаву бити приведени тужилаштву.

Насмеја ме, ал' некако и разнежи питање које ми пре неки дан постави пријатељица, рођена Београђанка. Знала бих откуд јој то и да ми није објаснила. Серију "Тврђава" гледали су и они којих се тематика лично не дотиче, они који домаће серије не гледају, што "из принципа", што из чисте незаинтересованости, али и они који о Крајини, Книну и колони која је одвела читав један народ, не знају скоро ништа. Објасних пријатељици да је реч о детету, најчешће малом, али да је било и оних које су родитељи, бабе и деде, рођаци па чак и пријатељи тако звали читавог живота. Остајали су "маћи" док год је било оних који су их тако доживљавали, а неки су с тим надимком и напуштали овај свет.

Сетих се и како су наше крајишке жене, посебно оне старије, сваку драгу особу или милог госта звале "мајко". Тако је и мене баба звала, а деси се да и данас чујем то од људи које још увек чврсте нити са Крајином вежу. Ваљда не постоји лепша реч којом би се показала љубав коју према некоме осећате. Крајишка логика... једноставна, ал' суштинска!

Питање моје пријатељице ми је можда дало и најбољи одговор на оно што би требало да буде суштина овог текста.

Да ли је и зашто је важна "Тврђава"?!

Важна је зато што је подсетила да се, и поред три деценије заједничког живота, још не познајемо довољно.

Важна је зато што је отворила ране и пустила да изађе гној. Јер... нема исцељења без бола. Нема га без суочавања са оним што је испод површине, са оним што покривено и вештачки закрпљено пулсира, расте и прети да те докрајчи.

Важна је зато што причамо и пишемо о њој. Што се љутимо ако нам нешто није било "потаман", што имамо предлоге како је могло боље, што смо одгледали све епизоде иако смо понекад били разочарани и коментарисали како је све то већ виђено и очекивано.

Важна је због тога што смо ми, који смо "Тврђаву" одживели, ћутали сатима после епизода у којима смо, са главним јунацима, још једном паковали животе у две-три торбе, кретали у непознато и страховали за вољене тражећи их у колони без краја.

Још важнија је зато што су, гледајући те сцене, плакали и размишљали они који о нашој колони не знају много. Они крај којих годинама живимо, радујемо се, славимо и тугујемо заједно, а који и даље не знају да децу зовемо маћи и маћа!

Да додам и једну, можда помало себичну вредност. Много колега, познаника и пријатеља питало ме је у протеклих месец и по дана шта мислим о "Тврђави" и, што је још важније, како се осећам док је гледам. Међу њима је мало оних који се сете да ме нешто слично питају почетком августа који сваке године одболујем.

А признаћу вам шта сам им одговарала па судите како желите

Била сам прилично критички расположена на почетку емитовања. Као неко ко се генерацијски апсолутно може поистоветити са Луком и Даријом, мрштила сам се на могућност да се таква љубав родила у онаквом злу. Не зато што имам нешто против љубави Хрватице и Србина већ зато што знам у каквом смо тескобном и страхом испуњеном времену стасавали у људе. Чак и да сте се искрено волели, средина би вас раздвојила.

Страх и мржња, који су рушили чак и много чвршће односе од младалачке љубави, срушили би, сасвим извесно, и ту малу тврђаву. Сметала ми је и, по мом мишљењу, Никичина пренаглашена оданост Југославији и то онда кад је већ било јасно да је више нема. Да, добро се сећам колико су Срби из Хрватске веровали у ту идеју, како су се надали да ЈНА неће дозволити сукобе и како су пред сам рат гласали за Ивицу Рачана и "ушминкане" комунисте верујући да тако могу да зауставе зло које им се над главом надвијало. Ипак, знам и да су врло брзо изгубили наду да ће заједничка држава опстати и окренули се сами себи.

Посебно сам, као клише, оценила онај део серије који се тиче деведесетих година у Београду. Криминалци, смутни ликови са легитимацијама ДБ-а, оцвали и покварени политичари, татини синови силеџије и наркомани, "певаљке", спонзоруше и залутали Крајишници. Рекло би се, сасвим очекивани ликови и ништа ново у нашим филмовима и серијама.

Засметало ми је и што прву бакљу у чувеном сукобу Звездиних и Динамових навијача у Загребу баца баш наш Лука.

Читала сам и негативне коментаре које су по друштвеним мрежама остављали поједини прилично бесни Крајишници, али нисам, за разлику од њих, одустајала од гледања.

Рекох, хајде да видимо како ће се ствари развијати.

Уколико сте поштени према себи и другима

А развиле су се онако како је једино и могло... уколико сте поштени према себи и другима. Уколико јасно знате ко је жртва и ко је изгубио највише.

Изгубили су, како се јасно видело на крају, мали, обични људи који су само желели да живе на своме, онако како су навикли од рођења и како су њихови преци вековима живели. Они који свог сина зову маћи, а милу особу мајком. Људи од чије се песме земља тресе, иако им је коло "глуво". Мали људи који су погрешно веровали да их неће издати и заборавити велики. У њихове су торбе стали камен, земља и небо. Завичај за понети... рекли би циници.

Рањени су они који су тек закорачили у живот, попут малог Гаврила. Они који, као Лука, Дарија и ја, нису стигли да уживају у младости. Њихови и моји родитељи чији су животи "пресечени", на сваки могући начин.

Крај серије открио је и најмрачнију страну погрома. Од тренутка у којем дојучерашњи комшија и пријатељ Цваре пуца Србину Момчилу у леђа не схватајући (а можда баш и схватајући) да је и сам српског порекла, преко сцене у којој и њега убијају они за које је веровао да су његови, до страшних призора егзекуција цивила.

То је њихово и нико им га одузети не може

Много је порука стало у неколико финалних епизода, а мени се чини да се "Тврђава" развијала баш као и сам живот. Кренеш у њега наивно, пун жеља и наде, уверен да ће све бити онако како треба, по твојој мери. Убрзо, међутим, схватиш да је живот много више од твојих жеља и могућности. Наилазиш на замке, заблуде те скупо коштају, а рачун је све дужи. Падаш, устајеш или одустајеш. Они који издрже до краја, схватају суштину. А суштина је баш у оним речима које свештеник у једној епизоди упућује Луки:

"Христос је на човјеку цијелу цркву саградио и на души његовој. Е та тврђава је једина неосвојива и несавладива. И ту тврђаву прво ти сагради у себи."

Тврђава коју градимо у себи једина нам је нада и спас. Захваљујући њој, преживели смо оно што се тешко преживети може. Губитке од којих пуцају и душа и тело претворили смо у снагу. Нисмо остали у колони иако је она заувек остала у нама.

Зато, не љутите се, Крајишници моји, ако вам нешто није било по вољи у "Тврђави". Нико не може да одживи ваш живот осим вас самих, али важно је да живи прича о једном народу. О онима који, упркос свему, имају снаге да, баш попут јунака "Тврђаве", наставе даље. Зашто би, ако не због тога, последња епизода носила назив "Почетак" и зашто би се завршила песмом о Крајини и Далмацији, прославом Васкрса у дворишту породичне куће негде у Србији и крупним кадром Даријиног трудничког стомака?!

У такав крај уткала се и нада да ће Лука и његов маћи једног дана откључати врата ујакове куће јер, како Момчило рече, то је њихово и нико им га одузети не може!

Полиција је саопштила да су осумњичени за напад отац и син, Саџид (50 година) и Навид Акрам (24), док је потврђено да "нема трећег нападача", као и да је напад усмерен против јеврејске заједнице.

Саџид је убијен у размени ватре са полицијом, док је Навид тешко рањен и на лечењу је у болници.

У нападу су повређене 42 особе, старости од 10 до 87 година. Међу повређенима је четворо деце, двојица тешко рањених полицајаца и пролазник који је савладао једног од нападача и отео му оружје.

Министар унутрашњих послова Тони Берк наводи да је Навид рођен у Аустралији, а да је његов отац у Сиднеј дошао 1998. на основу студентске визе, коју је касније заменио партнерском и потврдама за повратак сталних резидената после путовања у иностранство.

Званичници нису прецизирали одакле су пореклом осумњичени за напад. Поједини медији преносе да су Саџид и Навид пакистанског порекла.

Навид је 2019. био под присмотром обавештајних служби због "повезаности са другим особама", али нису пронађене "никакве индикације да представља претњу или може да изазове насиље".

Локалне власти су признале да је Саџид претходних 10 година имао уредну дозволу за ношење оружја за рекреативни лов и да је поседовао укупно шест пушака. Неке од њих, наводно, употребљене су у нападу.

Полиција је навела да су у аутомобилу оца и сина пронађене две "основне експлозивне направе" које су "безбедно и успешно деактивиране". Касније је у стану осумњичених пронађена још једна експлозивна направа.

Албаниз каже да би предложене реформе о строжим контролама наоружања цивила укључивале ограничење броја комада оружја по особи, као и ревизију постојећих дозвола јер су се "околности промениле, а људи радикализовали током времена".

Плажа Бонд и околне улице су затворене, а у Аустралији је проглашен дан жалости. Грађани на друштвеним мрежама објављују поруке подршке јеврејској заједници. Такође, велики број људи јавио се да добровољно дâ крв.

У питању је најтежа масовна пуцњава у Аустралији од масакра у Порт Артуру на Тасманији 1996. године.