МУП наводи да је организатор превоза обезбедио другог возача који је испуњавао услове за обављање организованог превоза деце.

Од почетка године, МУП-у је пријављено око 9.300 екскурзија и других видова организованог превоза деце, а припадници саобраћајне полиције извршили су контролу више од 13.000 аутобуса, односно возача, када је, због утврђених неправилности из саобраћаја искључено 14 аутобуса и 37 возача.

"Министарство унутрашњих послова скреће пажњу да овакво понашање представља озбиљно угрожавање живота и безбедности деце, као и грубо кршење свих законских норми и професионалних стандарда. Упркос свакодневним апелима и порасту броја погинулих у саобраћају, у претходном периоду забележени су неприхватљиви случајеви неодговорности возача", истиче се у саопштењу.

Додаје се да ће припадници саобраћајне полиције додатно пооштрити контроле организованог превоза деце, а да ће сваки облик угрожавања безбедности бити санкционисан у складу са законом.

Позивају све превознике да хитно преиспитају своје интерне контроле, процедуре и надзор над запосленима.

Како се истиче, тренутно је српско тржиште снабдевено нафтним дериватима у потребним количинама.

НИС наставља сопствену производњу, што му омогућава да направи одређене резерве сировина, наводи "Гаспромњефт".

"Руководство НИС-а, уз подршку Владе Републике Србије, улаже све напоре да минимизира утицај спољних фактора и обезбеди стабилне испоруке производа, остајући притом поуздан партнер својим купцима и одговоран послодавац својим запосленима", наводи се у саопштењу.

Оперативне активности НИС-а, укључујући вођење рачуна и обезбеђивање континуитета пословања, спроводе се уз пуну и свеобухватну подршку Владе Србије, пише у саопштењу.

"Ова конструктивна интеракција и партнерство између компаније и државних институција Републике Србије кључни су за одржавање стабилности и омогућавање ефикасног управљања тренутном ситуацијом у интересу њених запослених, партнера и економије земље у целини", наводи се у саопштењу.

НИС је у уторак саопштио да је у Рафинерији нафте Панчево започета обустава рада производних постројења услед недостатка сирове нафте за прераду, насталог као последица санкција које је Министарство финансија САД увело према компанији НИС.

Како је наведено, обустава рада процесних постројења одвија се по принципу који се примењује када је реч о планским ремонтима и изводи се у складу са законима Републике Србије, интерним правилима компаније и најстрожим еколошким стандардима и правилима безбедности и здравља на раду.

Живот као у свакој другој породици – то је једна од основних идеја заједничког становања, уз свакодневни надзор и помоћ стручних лица. За особе са инвалидитетом услуга је доступна у Kули, Богатићу, Шапцу и Панчеву, где је већ скоро две деценије нуди удружење "На пола пута".

Иако у стан могу да пређу већ са 15 година, људи са сметњама услугу најчешће користе у одраслом добу, а за њихове родитеље често је то једина нада да ће бити збринути када њих више не буде.

"Из нашег угла једино решење које има смисла и које заправо омогућава очување достојанства особа. Имају могућност да свој живот наставе у локалној заједници у којој су одрасли, да наставе живот у отвореној средини, а не у институционалном смештају, омогућава им да живе квалитетно", наводи Марина Куриљ, директорка Удружења "На пола пута".

Становање уз подршку добар корак ка самосталном животу

Здрав и квалитетан живот и за децу без родитељског старања, циљ је оних који са њима раде у систему алтернативне бриге, односно у домовима и хранитељским породицама. Становање уз подршку виде као добар корак ка самосталном животу и начин да уз помоћ саветника превазиђу честе кризе и изазове. Неопходно је да науче да брину о себи, о хигијени, да нађу посао и приступе му одговорно.

"Располагање новца је врло важна ставка, јер врло често они када изађу из дома апсолутно немају ту навику. Поготово у дому имамо некако да све долази незнано откуд и не зна се колико кошта, него се само тражи. А када су самостални онда морају да науче колико све кошта у продавници и како се плаћа струја, вода", истиче Љубиша Јовановић, помоћник директора Центра за заштиту одојчади, деце и омладине "Звечанска".

Кућа за смештај у Борчи и даље празна

Од око стотину младих који годишње излазе из система алтернативне бриге, најмање четвртини неопходан је овакав вид подршке, подаци су хуманитарне организације "Адра". Kућу намењену за смештај деветоро младих отворили су прошле године у Борчи. Међутим, и даље је празна, јер је процес добијања лиценце за рад комплексан.

"Наша услуга се третира као и услуга социјалне заштите за стара лица, преко 200 корисника, где заиста морају ти услови безбедности бити максимално пооштрени. Kод нас то нема потребе и стручна лица у Министарству за рад и социјална питања се слажу да мора да се промени правилник да би се омогућило пружање услуге", објашњава Игор Митровић, директор хуманитарне организације "Адра".

Координаторка стручног тима "Адра" Дијана Јанковић напомиње да је категоризацијом која је њима додељена, а то је друга категоризација, она их пинституционалном смештају.

"Што значи да је предвиђено да ми имамо 24-часовни надзор, већи број запослених. Ова услуга потпада под услуге за самостални живот и негде том категоризацијом се обесмишљава сам концепт услуге", додаје Јанковићева.

Међутим, решење је на помолу. Са радом је почела радна група која треба да осмисли предлог измене правилника о минималним стандардима за пружање услуге становања уз подршку. Упућени кажу, идеја је да се услуга прецизније дефинише и дође до решења како би више корисника из различитих категорија могло да је користи.

"Очекујемо да ће та одлука бити поништена и наш политички субјект потврђен", рекао је Елек.

Елек је рекао да у сва три изборна процеса на Косову и Метохији ове године Српска листа није сертификована за учешће и додао да је Приштина на тај начин покушала да онемогући право Србима да изаберу легитимне представнике из редова српског народа.

"По трећи пут се дешава да имамо ситуацију да централна изборна комисија у Приштини крши права српског народа, не сертификује Српску листу и једноставно уништава Српску листу и не дозвољава нашем политичком субјекту да учествује на овим изборима", истакао је Елек.

Наглашавајући да је Српска листа убедљиво најјача српска партија на простору Косова и Метохије, Елек је подсетио да је та странка освојила највише гласова на парламентарним и на локалним изборима ове године.

Такође, Елек је истакао да Српска листа има свих десет градоначелника у општинама са српском већином, као и одборнике у двотрећинској већини скупштина тих општина.

Централна изборна комисија у Приштини није у уторак верификовала Српску листу за учешће на изборима за скупштину у Приштини 28. децембра.

ЦИК је и за претходне изборе за скупштину привремених институција одржане 9. фебруара, као и за локалне изборе 12. октобра одбила да верификује Српску листу, а потврдила је пријаву те странке за изборе тек након што се Српска листа жалила Изборном панелу за жалбе и представке и врховном суду у Приштини, који су усвојили ту жалбу и наложили ЦИК-у да потврди пријаву Српске листе.

Према његовим речима поступак пописа имовине школе и утврђивање чињеничног стања започео је одмах како би се што пре обезбедили адекватни услови за безбедан повратак ученика, као и за рад и наставу у тој образовно-васпитној установи, наводи се у саопштењу Министарства просвете.

Станковић је навео да нема говора о гашењу школе и пренамени објекта, као што су то тврдили неки појединци.

 "Након спроведених процедура биће створени услови за безбедан повратак ученика. Министарство просвете уложиће све своје ресурсе да се школа врати у пређашње стање у најкраћем року. Министарство ће пружити сву потребну подршку како би школа вратила ранији углед и како би се створили услови за безбедан повратак ученика", навео је министар. Поновио је да успостављање редовног наставног процеса у овој школи нема алтернативу.

 "Пета београдска гимназија, као и све школе у Србији морају бити место без политике и медијских сензација. Позивамо све ученике, родитеље да имају поверења у надлежне институције које раде на успостављању образовно- васпитног процеса у тој установи", навео је министар. 

Верољуб Смиљковић, председник Хуманитарне организације "Градитељи мира" Kрушевац, каже: "Сав рад који се тиче нашег удружења, поред хуманитарног рада јесте и неговање традицие. Тако смо дошли на идеју да ишчупамо од заборава ову једну веома битну битку која се десила у нашем крају, да покаже шта смо све преживели зарад овог мира који данас живимо."

Никола Пантелић, директор Народног музеја Kрушевац, додаје: "Српска војска, иако далеко мање бројна од турске војске, много слабије наоружана, много слабије обучена, у два наврата је кренула у рат против моћне империје, с намером, не само да се ослободи врховне турске власти, јер је Србија у том тренутку аутономна кнежевина у оквиру османског царства, већ и да ослободи крајеве који су у средњем веку припадали српском царству."

Прва ратна дешавања започела су јула 1876. године. Са српске стране 123 000 војника подељених у 4 армије, наспрам 150 000 боље обучених и наоружаних Турака.

Сања Рутић Воротовић, виша кустоскиња, историчарка Народног музеја Kрушевац, објашњава: "Kреветска битка се догодила 28. септембра, трајала је два дана. Завршила се такорећи нерешено, али оно што је након тога уследило, то је продор турске војске тако да је био угрожен и Kрушевац."

Прелазак српске војске у дефанзиву учинио је Kреветску битку судбоносном прекретницом Првог српско-турског рата. Повлачење наших трупа и око 2 000 руских добровољаца који, са генералом Черњајевим, убрзо напуштају Србију, условили су да кнез Милан крајем октобра затражи помоћ Русије у склапању примирја.

Сања Рутић Воротовић, виша кустоскиња, историчарка Народног музеја Kрушева, наводи: "Што се тиче знаменитих учесника, то су свакако будуће војводе Првог светског рата, војвода Степа Степановић, затим Живојин Мишић, Радомир Путник. Значајан допринос су дали у последњим данима битке и одлучним сукобима са Турцима."

Изложбу о крушевачком крају у Првом српско-турском рату, који је окончан фебруара 1877. године, посетиоци ће у Народном музеју моћи да погледају до 10. децембра.

“Излазим. Синоћ сам била на књижевној вечери са пријатељицом. Излазим у позоришта, књижевне вечери, концертне представе”, каже једна Ужичанка, а друга додаје: „Има нас неколико који задњег четвртка у месецу имамо дружења. Нисмо усамљени виђамо се по граду.”

Препознавши потребу да оснаже старије суграђане у развијању социјалне мреже ужички библиотекари покренули су пројекат, који реализују од доба корона. Уз помоћ ученика средњих школа, глумаца и психолога организују радионице намењене стицању различитих знања и вештина.

“Када је у питању дигитална писменост они такође науче да шаљу мејлове, да користе апликацију „Мој доктор", да користе, дакле, разне апликације које су им потребне”, наводи библиотекарка Мирјана Станковић.

Удружење пензионера Града Ужица броји 570 чланова.

“Већином су остали без свог друга и онда ту упознају нове људе. Воле да играју да се друже. Тешко их је покренути, али ја будем упорна. Као зима им је, посебно увече кад треба да изађу. Будем упорна и да видите то мало помаже”, наводи Драгица Стевановић, председница Удружења пензионера Града Ужица.

“У старости се суочавамо са различитим губицима, од губитка способности, здравља, неких драгих људи. Неко од нас се лакше носи са тим, неко теже. Чињеница је да та мрежа подршке кад је развијена, социјална мрежа, јесте нешто што може да помогне да се тешке ситуације, различите кризе, превазилазе на лакши начин”, каже психолог Александра Брковић.

Стручњаци истичу да је статистички тешко установити колико су особе треће животне доби укључене у живот заједнице, али да то доба свакако представља период када су људи рањивији и када је подршка околине важна.

Душко Остојић, из Лорета, каже: "Разлог је што је дуг процес добијања чварака. Мора да прође бар годину и по дана. Од прасета до товљеника 220, 250 килограма, колико већ, мора да прође минимум годину и по дана. Има храна, концентрати, ветеринар, мајстор."

Уз то има и доста физичког посла, не само за месаре, а товљеници су већи него некада.

Милеса Остојић, из Лорета, додаје: "Па раније чварак није био на цени. Он је био, како да ти кажем, није га ни имало. Шта, закољеш свињу од сто кила, имаш два кила чварака. Поједу комшије. А сад кољеш свињу од триста кила, има чварака колико хоћеш".

Душко Остојић, из Лорета, објашњава: "Наша сировина, наше све. Од прашења, до товљења, до клања, све је наше".

Ваљевац Славољуб Батоћанин је патентирао дуван чварке, а каже да је у комерцијалној производњи, због дефицита у домаћем свињогојству, у великој мери заступљено и месо из увоза.

Славољуб Батоћанин, месар из Ваљева, наводи: "Нема везе да ли је Мађарска, Данска, оно је квалитетно, добро, сертификат прегледано и код нас. Можда је чак и боље третирано него што ми третирамо. Ево, Ужичани су то присвојили од нас и сад они праве те дуван чварке као да су њихови. Онда кад смо ми дошли на идеју да га заштитимо, направили смо од њега бренд и дигли га на један ниво који је сада препознатљив не само у Србији, него и у свету."

Иако је због цене постао луксуз, чварак је заправо нус производ.

Миладин Јеротијевић, месар из Пожеге, каже: "Дуван чварак се прави од сала и мало умешаног меса које се дуго динста. Сам чварак је уствари свака длака и штит од меса, који се упржи у масти, то буде дуван чварак. Али лепо, укусно, људи воле. Шта је тражено, то је скупо".

Милеса Остојић, из Лорета, додаје: "Маркетинг ових трговаца. Баш су скупи, али ја их не волим, иако су скупи. И уопште их не једем."

Миладин Јеротијевић, месар из Пожеге, објашњава: "Некад је била сиротињска храна проја, чварци, с тим што су некад били крупнији чварци, сад се претежно тражи дуван и ето."

Милеса Остојић, из Лорета, наводи: "Па морају да окрећу, сад тамо, сад вамо. Јер кад би све једно продавали, шта би са оним другим? Морали би да баце. И маст је потцењена, а сад је скупа."

Чварци су постали саставни део трпезе, а ко их воли не пита за цену. То је намирница са дужим роком употребе. Славољуб Батоћанин то документује и чварцима старим 23 године, за које тврди да нису променили својства. То је ипак сувенир. У пракси имају брз рок употребе, због неодољивог укуса.

Милена Стојановић, председница Центра за самостални живот ОСИ Kрагујевац, додаје: "То нису само физичке баријере, то је приступ јавним објектима, јавним услугама, информацијама за људе са сензорним инвалидитетом, коришћење јавних простора, јавних површина."

А то се не дешава преко ноћи. За то је потребна јасна стратегија државе и локалних самоуправа.Тај искорак направио је Нови Сад, који је пре више од деценије израдио и примењује стратегију опште приступачности.

Бојана Рудић Почич, Тим за приступачност Новог Сада, објашњава: "У смислу, рецимо, урбанистичке инфраструктуре данас има спуштене ивичњаке и доступно је свима.Тактилне стазе се постављају се по неким новим стандардима, с обзиром на то да законодавна регулатива у Републици Србији то не дефинише на начин на који би требало да то дефинише."

Србија је ратификовала све међународне документе у домену приступачности. Kрагујевац се наводи као пример добре праксе, финансира пројекте Удружења особа са инвалидитетом, рад педесетак асистената, комби превоз. Простора за напредак, има.

Гордана Дамњановић, помоћник градоначелника Kрагујевца за здравствену и социјалну заштиту, људска и мањинска права, наводи: "Велики број објеката има приступачан први корак до улаза, али онда немају лифт за спратове или неке друге ствари, као што су индукционе петље, као што су титлови, као што су звучне најаве."

Много је урађено на усаглашавању домаћег законодавног оквира, али и даље је много изазова у његовој примени, сагласни су надлежни.

Љупка Михајловска, председница УО Савеза за приступачност Србије, каже: "Ми се и даље суочавамо са тим да се граде нови објекти који нису приступачни. Једини начин да се то реши јесте да држава стане иза тога и каже, ми сада паметно градимо, паметно пројектујемо, паметно планирамо, тако да што мањи број људи има баријере у свакодневном животу."

Поред архитектонских, баријере у остваривању права и маргинализација, свакодневница су особа са инвалидитетом. Повреда начела једнаких права и обавеза, забрањена је Законом.

Чланом 9 недавно усвојеног посебног закона (лекс специјалис) о Генералштабу предвиђено је да се Одлука о утврђивању зграда Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране у Београду за споменик културе оглашава ништавном и чиме се сматра да објекти на локацији нису стекли својство, нити имају статус културног добра.

Опозиција је током расправе била против усвајања Аутентичног тумачења, сматрајући да уводи нове ставке посебног закона којим је предвиђено рушење комплекса зграда Генералштаба.

На основу Аутентичног тумачења, како су указали, одлука о скидању заштите културног добра односе се и за Милошев амам, Вазнесењску цркву, Дом радничке коморе, зграде Мањежа, Студентског културног центра, старог Генералштаба, Касарне 7. пука, Најдановог дома, Официрског дома, зграде Владе Србије и Министарства спољних послова, као и на подручја куће Несторовића и самог Генералштаба.

Слободан Вучковић, из Врања, каже: "Мој отац је 60-тих година градио кућу, ту сам у центру, па сам дошао да питам, да се информишем. Kров је већ пропао и све то, да видим шта нуди држава и град Врање."

Ненад Антић, из Врања, додаје: "Планирам да се информишем конкретно о соларним панелима, помоћ је свакако добродошла од локалне самоуправе, тако да видећемо након овога шта ће бити."

Јовица Kостић, из Врања, објашњава: "Изолацију сам радио сам, али би ово требало да се замени, да се ставе соларни панели за производњу електричне енергије. Мислим да је то будућност нашег света."

И привредници, власници фирми које се баве енергетском ефикасношћу учествују у представљању мера санације.

Ана Стаменковић, фирма "Сораби" из Врања, наводи: "Учествујемо за три мере, замену столарије, постављање колектора за загревање воде и постављање соларних електрана за производњу електричне енергије. 50 процената је уштеда углавном, има прописане цифре које држава даје грађанима, али се углавном уклапају у 50 процената."

Током претходне четири године у конкурсима је учествовало око 300 домаћинстава. Ове године могу да конкуришу и корисници социјалне помоћи, дечијег додатка, туђе неге и помоћи, инвалиди рада.

Данијела Милосављевић, градска већница задужена за социјална питања, каже: "Они добијају 90 процената од вредности предвиђених радова, а 10 процената је њихово учешће. На овај начин им је такорећи олакшано да ове категорије, које досад нису могле с обзиром на то колика је цена тих радова, да се јаве по овом јавном позиву."

Данијела Бандовић, енергетска менаџерка града Врања, додаје: "Свест се развила, све више имамо заинтересоване грађане који желе да уграде компликованије, комплексније мере. То је уградња топлотних пумпи, соларних панела. На почетку је бивало веће интересовање за уградњу столарије, али свест се наравно мења и наши суграђани су схватили колики је значај мера енергетске санације објеката, а и коришћење обновљивих извора енергије."

15. децембра биће расписан јавни позив, грађани који испуњавају услове могу се пријавити у услужном центру градске управе од 25. децембра.

Купци могу да изаберу електронску доставу рачуна на порталу и апликацији "ЕПС Увид у рачун", на шалтерима у пословницама ЕПС-а или попуњавањем захтева на сајту www.eps.rs, саопштио је ЕПС.

"Процедура за избор е-рачуна је једноставна и предност је што купци добијају рачун на мејл адресу, одмах по формирању месечног задужења. На тај начин, осим што штеде време, смањујући употребу папира дају и допринос очувању животне средине. Наредни корак је да измире свој рачун до 20. у месецу и остварују попуст од седам одсто", наводи се у саопштењу.

Електронски рачун већ користи више од 400 хиљада грађана, истиче ЕПС.

“Спорт ми је доста тога донео што се тиче и школовања и одрастања и стицања да кажем квалитетног живота да постанеш на неки начин човек. Ето, ја сам се пронашао у стоном тенису, и од малих ногу сам и наставио и дан данас, то већ траје 25 година”, каже Хамед Подбићанин, стонотениски репрезентативац из Бродарева.

Рекет је узео као основац у школи прилагођеној особама са инвалидитетом у Подгорици, да би репрезентативни дрес обукао већ као београдски студент.

Троструки је државни првак, освојивши екипно и друго место са клубом који је основао по повратку у завичај уз, каже, безрезервну подршку породице, ћеркице и супруге.

“Ја сам прихватила њега таквог какав јесте … да је спортиста, да воли то и подржавам га у свему. Некад идемо и заједно на нека, кад има неко такмичење”, каже Инеса Подбићанин, Хамедова супруга.

Запослен у пријепољској Електропривреди као економиста Хамед настоји и да у локалној заједници унапреди положај особа са инвалидитетом.

“Тешкоћа је било у сваком погледу, али годину по годину како је одмицало тако смо и ми решавали то нешто што је нама јако битно и потребно. У смислу паркинг налепнице, то општина Пријепоље није имала. Треба да се ради на видљивости особа са инвалидитетом, да и ми живимо у граду и да смо и ми део заједнице да смо корисни”, сматра Хамед Подбићанин, стонотениски репрезентативац Бродарево.

Његови спортски успеси, утемељени на снази духа и упорности упркос баријерама, позив су суграђанима са инвалидитетом да се и они, за почетак кроз спорт укључе у друштвени живот.

Милан Антонијевић је дипломирао на Правном факултету у Београду, а уписао је докторске студије на Филозофском факултету у Београду, Одсек за антропологију и етнологију, при Универзитету у Београду.

У његовој биографији наведено је да је независни консултант у области људских права, европских интеграција и владавине права, да је члан радне групе Владе Србије за израду закона о интелигенцији, саветник за развој програма при извршној Канцеларији НАЛЕД-а, а био је директор Фондације за отворено друштво од 2018. до 2021. године.

Антонијевић је обављао и функцију директора Комитета правника за људска права – ЈУКОМ, од 2010. до 2018. године.

Између осталог, пружао је бесплатну правну помоћ пред домаћим и међународним судовима жртвама кршења људских права, тортуре, говора мржње, злочина из мржње.

Био је и члан радних група за израду Закона о бесплатној правној помоћи.

“Другарство је кад неко неког воли - Је ли треба да помажемо једни другима? -Да -Зашто? - Зато да би били добри”, каже једна девојчица, а друга на питање шта је хуманост одговара: „Љубав - Према коме? - Према онима што немају.”

Прикупљање помоћи за оне који немају довољно, али иИ промоција хуманих вредности циљеви су акције у којој су на зајединчком задатку запослени у вртићу, деца и родитељи.

„Деца се јако радују, учествују тако да доносе играчке неку своју гардеробу и тако помажу другарима и уче да деле", наводи Теодора Јозић, васпитачица ПУ "Пионир".

Подружница Црвеног крста предшколске установе “Пионир” овом акцијом помаже пре свега децу која су корисници народне кухиње у Јагодини. По њиховој евиденцији сваки четврти је млађи од 18 година.

„Изузетно је велики значај и захвалност од стране Црвеног крста Јагодине. Искористио бих ову прилику да позовем све хумане људе, привреднике, јавне љичности, донаторе да донирају нешто из свог домена, јер наше мало је нечије много", каже Славиша Марковић, председник подружнице Црвеног Крста вртића “Пионир”.

Акција „Друг другу" у вртићима траје до 5. децембра. План је да се уз помоћ градског савета родитеља прошири и на основне школе како би се сви малишани на крају године обрадовали не само храни и слаткишима већ и одећи и играчкама.

Домаћин главна атракција

Ако је судити по гужви посетилаца и жељи да се дође до фотографије, онда је египатски “РААД 200” свакако једна од највећих звезда овогодишњег сајма. Међутим, није у питању новитет, будући да је овај систем премијерно представљен на прошлом сајму у Каиру.

У питању је вишецевни ракетни лансер смештен на гусеничну платформу, настао као резултат рада инжењера у војној фабрици 200, која послује под окриљем Министарства војне производње Египта.

Ватрена моћ огледа се у 30 ракета калибра 122 мм, које су смештене у два блока са по 15 комада, а целокупна салва од 30 ракета, након заузимања елемената гађања, испаљује се за 15 секунди.

Оно што је међутим новина јесте његова напреднија варијанта “РАД’А 300” (срп. одвраћање 300) коју одликује могућност употребе различитих калибра, а самим тим и дејство по циљевима на различитим даљинама.

Главни адут и новина овогодишњег сајма свакако је модуларност система у погледу употребе више различитих калибара, као и могућност дејства по циљевима на даљинама до 300 километара.

Према наводима произвођача, маса празног возила је око 16,6 тона, а брзина кретања по уређеним и неуређеним путевима износи око 40 км/х.

Нови-стари оклопњаци

Оклопна возила точкаши СТ-100 и СТ-500 засијала су у новом светлу али и под новим брендом. Брзорастућа египатска компанија Амстоне чини се да је представила две платформе као своје кључне адуте, а има и неколико разлога за то.

У питању су возило отпорно на мине и дејства из заседе (СТ-100) лако тактичко возило (СТ-500) али ово је само подела “на прву лопту”. Наиме платформа СТ-100, захваљујући модуларности подвозја, може послужити као основа и за командно возило, амбулантно возило, возило за осматрање и извиђање, оклопно борбено возило, а уз одређене модификације чак и као возило за деминирање.

За ову сајамску прилику, произвођач је представио и варијанту вишецевног лансера ракет (12-цевни лансер смештен је на задњем делу платформе).

Ипак не треба очекивати “тешки ве-бе-ер”, већ се пре свега ради о калибру 107 мм. Посебну пажњу привлачи степен балистичке заштите који је у основној варијан на нивоу СТАНАГ 4, односно штити посаду од дејства муниције калибра 14,5мм са предње и бочних страна, уз могућност додатног унапређења заштите.

У нешто мањој и лакшом варијанти (СТ-500), још један интересантан детаљ. Замена мотора на терену за мање од 10 минута, без захтевне логистике, што је у условима савременог бојишта изузетно велика предност.

Кроз разговоре са представницима компаније демонстриран ми је начин приступа мотору, а суштина брзе замене огледа се у његовом извлачењу кроз предњу маску, сопственим витлом на предњем бранику.

Српски Комарац-3 премијерно у свету, све веће интересовање за Гаврана

Иако је премијера дрона-камиказе Комарац-3 одржана током протеклог сајма Партнер 2025 у Београду, Египат је био идеална прилика за његову премијеру у свету.

У питању је јуришни дрон за једнократну употребу, а убојна моћ огледа се у бојевој глави маљутке 2Т која омогућава пробијање оклопа еквивалента преко 750 мм хомогеног челика.

Борбени радијус је до 10 км, чак и у условима интензивно електронског ометања, захваљујући вођењу преко оптичког кабла.

Уз овај пројекат, стајао је изложен и наш “Гавран”. У питању је тзв. лутајућа муниција, а у Египту је представљен пројекат у калибра 175 мм, са бојевом главом из ваљевског Крушика.

У првој верзији, калибар је био 145 мм, са бојевом главом из чачанске Слободе, а чини ми се да сам ће овај пројекат доживети додатна унапређења.

Подсећања ради, “Гавран” је интегрисан на возило “Александар ујединитељ” и то 8 кутијастих лансера. У овом случају, поред лансирне верзије, систем прати још једно возило у конфигурацији командног возила.

На крају, постоји и верзија са 27 кутијастих лансера у којима су смештени “Гаврани”, а као шасија у том случају користи се камион МАН.

Бугарски убица дронова

Из комшилука долази један врло интересантан новитет. У питању је систем за борбу против дронова, базиран на 24 модификоване ракете С-5 калибра 57 мм са фрагментационом бојевом главом.

Систем је потпомогнут сопственим радаром на кратком домету, који ротирајући покрива простор од 360 степени али и вештачком интелигенцијом.

Декларисан као аутономни и аутоматски хард-кил систем за пресретање и неутралисање дронова и беспилотних летелица, систем сам врши прорачун трајекторије лета у складу са улазним елементима, након чега долази до лансирања ракете.

Захваљујући савременој генерацији темпирних упаљача и поменутом прорачуну путање, односно тачке пресретање, није неопходно додатно вођење ракета.

Наиме, након активирања  бојеве главе формира се “облак” фрагмената у пречнику од око 20 метара, чиме се обезбеђује изузетно висок проценат успешности дејства.

Вишецевни лансер РП-24 може бити стационарног типа или смештен на приколицу чиме добија на мобилности, а тренутно се налази у завршној фази тестирања. Уз то, ваља напоменути да одређене компоненте за овај систем производи и једна фирма у Србији.

Извиђање са вертикалним полетањем и слетањем

Када су конструктори дронова у питању, крилатица “небо је граница” заиста има своје пуни смисао.

Изгледа су се инжењери компаније Shield AI водили управо њоме када су осмислили пројекат V‑BAT.

У питању је беспилотна летелица са вертикалним полетањем и слетањем, а њена посебна предност огледа се у томе што не захтева ни писту ни катапулт, већ може аутономно да полети и слети у урбане средине, на бродове, кровове зграда или на друге изузетно ограничене просторе.

Покреће је мотор на тешко гориво што омогућава продужено трајање мисије од преко 12 сати лета, а захваљујући модуларној конструкцији, може да носи различите врсте корисног терета попут сензора, радара, камера и опреме за електронско ратовање.

Због тога је погодна за мисије извиђања, надзора, идентификације и обележавање циљева и обавештајне операције (ИСТАР).

Једна од кључних предности је отпорност и оперативност у условима електронског ометања, као и веома брзо распоређивање за које је потребно мање од пола сата и само две особе.

Због своје високе модуларности примену може наћи у специјалним јединицама, ратној морнарици, граничној полицији али и другим снагама безбедности.

Интересантно је да произвођач посебно истиче како је платформа доказана у реалним борбеним условима. Ту се пре свега мисли на резултате и позитивна искуства до којих је дошла Украјинска војска користећи ову летелицу у ИСТАР мисијама дубоко унутар територије коју контролише руска војска.

(Не)заборављена “Шилка”

Рат у Украјини најбоље је показао колико од користи могу бити неки “превазиђени” или “застарели” системи попут ЗСУ-23-4 “Шилка”.  

Да стара совјетска дама не падне у заборав побринули су се инжињери из Словачке, који су на сајму у Египту представити модернизовану верзију овог самоходног противваздушног система кратког домета.

У основи су и даље 4 топа калибра 23 мм, подржана 3Д радаром и намењена за уништавање дронова, беспилотних летелица, хеликоптера, као и за дејство по живој сили и циљевима на земљи.

Пакет модернизације прилично је разноврстан и подразумева интеграцију савремене оптоелектронике, ометача дронова, ракетних ПВО система кратког домета, као и модернизацију погонског блока, односно мотора и мењача.

Овакав пројекат чини се да је усмерен пре свега према купцима са нешто скромнијим буџетима, али и у ситуацијама када вам је свако средство ратне технике на бојном пољу драгоцено, без обзира на његову генерацију.

"Јастребачки доручак садржи домаћу говеђу пршуту, домаћу свињску пршуту, домаћи кајмак, домаћи сир и домаћа јаја. Поред тога би издвојила и наш специјалитет - ловачки гулаш који је споро куван и јако укусан", каже Тања Миленковић, шеф кухиње хотела Трајал на Јастрепцу.

"Ово су погодности планине "Јастребац која има више нивоа различитих висина, тако да је ово место где се ми тренутно налазимо идеално за чист ваздух, уживање и дисање пуним плућима",наводи Владица Милутиновић, управник "Јастребац лејк ризорта".

На Јастрепцу је уређено 160 километара планинарских стаза које спајају Поморавље са Топлицом. Прокопачком косом и Великим гребеном према Ђулици пролази чувени Европски пешачки пут Е 7.

"Јастребац је од децембра прошле године проглашен парком природе са три режима заштите и оно што ми препоручујемо, за почетак, посетиоцима који први пут дођу на Јастребац, то је да изаберу неку од лакших стаза. Имамо стазу здравља Прокоп, такође шетња до Белијеве колибе спада у лакше шетње. То су све шетње од пар километара", наводи Љубиша Здравковић, председник Планинарско спортског клуба "Јастребац" Крушевац.

"Планинари су људи који истражују. Иду по уређеним, али воле мало да се извуку са стране па се деси да залутају. Основно је да сиђу до неке реке где ће сигурно наићи на неки крак неке стазе која је обележена и која ће га одвести даље низбрдо до неког насеља или култивисаног дела", каже Драгутин Пајић, планинар из Крушевца.

Гостима Јастрепца највише прија успон до Беле стене одакле се пружа један од најлепших погледа у Србији. Имена многих топонима на планини, по предању, потичу из средњег века, попут Змајевца, Кошутиног вира, Срндаља, Мечијих стена, Соколовог камена...

"Бројне легенде постоје о Јастрепцу, па је нека почетна прича да је настао тако што је јастреб у свом кљуну носио гранчицу семена и како је летео и разносио семе тако је кренуо да се рађа живот на Јастрепцу", прича Евица Јеремић, хроничар Крушевачког краја.

Симбол Јастрепца је језеро у централном делу планине. Туристичка понуда обогаћена је изградњом авантура парка, вештачке стене, зип лајна, терена за мини голф.

За верификацију Српске листе гласали су председник ЦИК-а Крешник Радонићи и српски члан комисије, а против два представника Самоопредељења, док је седам чланова било уздржано.

Мисија ОЕБС-а осуђује акције које "поткопавају право политичких субјеката да учествују на изборима".

"Изражавамо дубоко разочарање и забринутост због одлука неких представника политичких странака у ЦИК-у да одбију, или се уздрже од одобрења захтева за акредитацију СЛ. Такве акције представљају јасно одступање од међународно прихваћених изборних стандарда", наводе из ОЕБС-а.

Канцеларија ЕУ указује да је на делу политизација ЦИК-а од стране Самоопредељења и других политичких странка. 

"Жалимо због штете која се наноси инклузивном изборном процесу", закључују из Канцеларије ЕУ.

Амбасада САД у Приштини критиковала је Самопредељење и поручила да су напори покрета који предводи Аљбин Курти да се Српској листи одузме право учешћа на изборима "кратковиди и раздорни".

"Такве акције штете стабилности и америчким интересима, укључујући и наставак стратешког дијалога Вашингтона и Приштине", пише у саопштењу америчке амбасаде.

Немачки амбасадор у Приштини Рајнер Рудолф жали због "опструктивног понашања појединих чланова ЦИК".

"Изборни процес и техничке припреме за изборе морају да буду слободни од политичких маневара политичких актера", сматра Рудолф.

Италијанска амбасада у Приштини такође жали због одлуке ЦИК-а и наглашава важност обезбеђивања потпуно демократског изборног процеса.

"У таквом процесу све политичке снаге могу да учествују на праведан и инклузиван начин", напомињу из Амбасаде Италије.

„Пратећи страдање и велике проблеме и патњу на том путу, дугачком путу, у нади и жељи за бољим животом пролазе ту огромну дистанцу“, каже Звездан Манчић, директор фестивала „Визуализатор“.

„Траже се кадрови који би могли да неког узбуде, да прикажу све што се дешава. То јесте оно што народ не види. Додуше, код нас у Београду је било на више места да народ може да види, па је постао имун на те ствери, али ове фотографије које је Николо приказао нису видљиве народу који је тамо“, наводи фотограф Зоран Јовановић Мачак.

Изложба је отворена у сарадњи са Културним центром Панчева као део 13.фестивала „Визуализатор“. Он се до сад одржавао у Београду, а од ове године и у другим градовима.

„Основна замисао је повезивање озбиљних фотографа са светске и домаће сцене са публиком и другим професионалцима и излагање доминантно документарне фотографије“, каже Звездан Манчић

У склопу фестивала одржана је и панел дискусија о значају и утицају фотографије у медијима.

„Фотографија је најмоћније оружје које постоји, фотографија и покретна слика, али питање је ко је и како користи, и ми који радимо у тим медијима како то презентујемо, кад одемо на терен шта бирамо и после то неко треба да стави у медиј, да ли је то новина или телевизија, свеједно“, сматра Зоран Јовановић Мачак.

Након Панчева изложбу „Егзодус“ видеће и публика у Сомбору.

Месаровићева је навела да је реч о веома важном документу, који ће бити платформа за све будуће активности које ће две државе реализовати у наредном периоду.

"Све у циљу продубљивања економске сарадње и билатералних односа", рекла је Месаровићева у изјави за медије у Влади Северне Македоније.

Српска министарка је истакла да ће у току дана бити одржан и Пословни форум Србија – Северна Македонија након којег, како каже, очекује конкретизацију низа сарадњи.

"И сами смо се бавили повезивањем комплементарних предузећа желећи да им дамо ветар у леђа да се та сарадња оствари", рекла је Месаровићева.

Додала је да ће током пословног форума учествовати на Б2Б састанцима (business-to-business – пословне трансакције и односи између две компаније), али и да ће разговарати са македонским трговинским ланцима.

"Ми се боримо и за тржиште Северне Македоније и залажемо се да Србија има што више извозно оријентисаних компанија које могу пласирати своје робе и услуге на тржиште Северне Македоније, али и да овде отварају своје производне погоне", казала је Месаровићева.

Развој малих преузећа у фокусу

Северна Македонија би, према њеним речима, на тај начин могла да искористи споразуме о слободној трговини које Србија има са Кином, Уједињеним Арапским Емиратима и Египтом.

"Посебно ћемо радити на развоју малих и средњих предузећа имајући у виду да је њима лакше да извозе у земљу која је у непосредној близини, с обзиром да такве компаније често нису логистички јаке", рекла је министарка привреде.

Потпредседник Владе Северне Македоније и министар за односе међу заједницама Иван Стоилковић рекао је да потписани меморандум није обичан меморандум, већ меморандум који треба да донесе резултат.

"У меморандуму су наведене све области које треба да се подигну на виши ниво у наредном периоду", рекао је Стоилковић.

Министарка привреде борави други дан у званичној посети Северној Македонији.

Месаровићева ће у току дана учествовати на Пословном форуму Србија – Северна Македонија, који ће окупити око 300 привредника из више од 200 компанија. Циљ овог форума јесте продубљивање привредне сарадње две земље, а са посебним фокусом на заједничком наступу на трећим тржиштима.