Марија Корина Мачадо је рекла да је Трампу испричала анегдоту о латиноамеричком револуционару Симону Боливару.

"Пре двеста година генерал (маркиз де) Лафајет је Симону Боливару дао медаљу са ликом Џорџа Вашингтона. Боливар је чувао медаљу до краја живота. Двеста година касније, народ Боливара враћа наследнику Вашингтона медаљу, у овом случају медаљу Нобелове награде за мир, као признање за његову јединствену посвећеност нашој слободи", истакла је Мачадо.

Она је навела да је разговор са Трампом био "одличан" и да је прошао "веома добро".

Након што је напустила резиденцију америчког председника, Мачадо је пришла окупљенима испред Беле куће који су махали венецуеланским заставама.

Марија Корина Мачадо је прошле недеље рекла да би желела да награду додели америчком председнику.

Трамп је након тога изјавио да ће разговарати о понуди Мачадо "када следеће недеље буде посетила САД".

Он је додао да би му била "част" да прихвати награду.

Трамп је раније критиковао Нобелов комитет што га је заобишао и доделио награду Мачадо.

“Чули смо да се бивши конгресмен Били Лонг, Трампов кандидат за амбасадора на Исланду, синоћ нашалио са представницима у Конгресу да ће Исланд бити 52. држава и да ће он бити гувернер“, пренео је Политико.

Реакција у Рејкјавику била је муњевита. У саопштењу за Гардијан, исландско Министарство спољних послова је навело да је контактирало амбасаду САД ради појашњења.

“Министарство спољних послова контактирало је амбасаду САД на Исланду како би проверило веродостојност наводних коментара“, истичу из Министарства.

Петиција којом се захтева да Били Лонг не буде амерички изасланик на Исланду

Били Лонг је бивши републикански конгресмен из Мисурија кога је Трамп номиновао за новог америчког изасланика на Исланду, како би заменио Карин Патман. Након наводних Лонгових коментара, Исланђани су покренули петицију којом позивају министарку спољних послова Катрин Гунардотир да не прихвати његово именовање.

“Ове речи, које је изговорио Били Лонг, кога је Доналд Трамп номиновао за амбасадора у Исланду, можда су изговорене у шали. Ипак, оне су увредљиве за Исланд и исландски народ, који је морао да се бори за своју слободу и увек је био пријатељ Сједињених Држава“, истиче се у петицији.

У року од неколико сати од објављивања, више хиљада људи је потписало петицију, подржавајући позив да "САД номинују другу особу која показује веће поштовање према Исланду и исландском народу".

Лонг: Извињавам се ако се неко увредио

Били Лонг се наводно извинио због изјава у интервјуу за Arctic Today, новински веб-сајт који прати тај регион. Овај портал га је цитирао како каже да су коментари изнети у шали, јер су се други шалили на рачун Џефа Лендрија, Трамповог специјалног изасланика за Гренланд.

“Није било ништа озбиљно у вези с тим, био сам са неким људима које нисам срео три године и они су се шалили да је Џеф Лендри гувернер Гренланда, а затим су почели да се шале на мој рачун. Ако се неко увредио због тога, онда се извињавам“, цитирали су Лонгове речи.

Иако је Лонг рекао да може да разуме зашто би коментари изазвали реакцију, био је непоколебљив да је у питању шала и да је не треба озбиљно схватити.

“Извињавам се и то је мој једини коментар. Радујем се сарадњи са народом Исланда и извињавам се што је то тако схваћено. Био сам са групом пријатеља и није било ништа озбиљно у вези с тим“, поручује Лонг.

Амерички председник Доналд Трамп је након састанка поновио да је "Гренланд потребан САД-у због националне безбедности", након чега је Данска почела са размештањем додатних војних снага на том острву.

Данска премијерка Мете Фредериксен изјавила је да је одбрана Гренланда "заједничка брига" целог НАТО-а. Додала је да су војне снаге неколико чланица НАТО-а на путу ка Гренланду, који је аутономна територија у саставу Краљевине Данске, док је Копенхаген најавио и повећање сопственог војног присуства.

На војну вежбу ће, осим нордијских земаља, своје војнике послати и Холандија, Немачка и Француска.

Председник Француске Емануел Макрон поручио је да Европа има посебну одговорност према Гренланду и да су први припадници француске војске већ стигли на острво.

"У наредним данима биће појачани копненим, ваздушним и поморским снагама", рекао је Макрон у новогодишњем обраћању француским војницима.

Подршку пружа и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен која је обећала нову безбедносну стратегију за Европу и поручила да ЕУ удвостручује своју економску подршку Гренланду.

"Јасно је да Гренланд може да рачуна на нас у политичком, економском и финансијском смислу. А када је у питању његова безбедност – дискусије о арктичкој безбедности су пре свега кључно питање НАТО-а", поручила је Фон дер Лајен.

Бела кућа: Трамп и даље жели да има контролу над Гренландом

Портпаролка Беле куће Керолајн Левит је у последњем обраћању медијима поручила да број војника из Европе на Гренланду неће променити Трампов став.

"Доналд Трамп и даље жели да има контролу над Гренландом. Више војника на Гренланду вероватно неће направити разлику", истакла је Левит. 

Додала је да је састанак у среду био добар и најавила наставак разговора између САД и Данске.

Копенхаген се припрема за петак и састанак америчких и данских парламентараца, а према најавама из Вашингтона, делегација ће се састојати од 11 конгресмена из обе странке. Састанку ће присуствовати и чланови гренландског парламента.

Осим са данским и гренландским парламентарцима, амерички конгресмени састаће се и са данском премијерком Мете Фредериксен и представницима данских компанија.

Из Фолкетинга, данског парламента, најављено је да ће се испред Кристијансборга, седишта данске владе и скупштине, осим данске вијорити и застава Гренланда.

Данска и Гренланд – мање од независности, више од аутономије

Гренланд, на којем живи око 56.000 становника, ужива велику аутономију у оквиру Краљевине Данске, односно, како се то у данској јавности назива rigsfællesskabet – у буквалном преводу, заједница краљевине, коју чине још Данска и Фарска Острва.

Од проглашења независности Исланда од Данске 1944. године, почиње да се говори и о промени статуса других данских прекоморских територија. Фарска Острва добијају широку аутономију 1948. године, а Гренланд 1953. године постаје равноправни део Данске.

Када је Данска ушла у Европску заједницу 1972. године, Гренланд је такође постао њен део, упркос противљењу локалног становништва, док су Фарска Острва због раније стечене аутономије остала ван Заједнице.

Након стицања аутономије 1979. године, становници Гренланда су на референдуму 1982. изгласали напуштање Европске заједнице, што се и остварило три године касније.

Нови референдум на Гренланду одржан је 2008. када су се грађани већином од 75 одсто изашлих бирача изјаснили за додатно проширење овлашћења острвских власти.

Локалне институције су након тога постепено стекле контролу над свим областима изузев одбрамбене, спољне и монетарне политике које су остале у надлежности Копенхагена.

Осим тога, однос унутар државне заједнице Данске, Гренланда и Фарских Острва има доста специфичности. Примера ради, Гренланд и Фарска Острва имају по два представника у парламенту Данске, док нема данских представника у тамошњим парламентима.

Некадашњи шеф косовске верификационе мисије ОЕБС-а био је бржи и од истражних органа, а своје закључке изнео је на хитно сазваној конференцији за новинаре.

"На тој конференцији је рекао да је оно што се догодило у Рачку злочин против човечности и на тој конференцији сам схватио да ће реч - злочин против човечности бити код за почетак НАТО агресије", каже Александар Митић, некадашњи дописник агенције Франс прес.

Митић је у то време био дописник Франс преса. На Косово и Метохију стигао је управо 15. јануара и остао до краја бомбардовања. Сећа се да су, обилазећи више од 40 тела у Рачку, Вокер и Албанци тврдили да је реч о недужним цивилима, док су истражни органи и званични Београд саопштавали да су у питању терористи убијени у борби.

Након размене ватре, Рачак је остао без надзора, а српски тим је током увиђаја утврдио да су припадници ОВК пресвучени у цивилну одећу. На лицу места пронађени су спискови, распореди страже, оружје, бомбе и обимна документација такозване ОВК.

Притисак на Хелену Ранту

Ипак, прихваћена је другачија истина о Рачку — она коју је, недељу дана уочи бомбардовања, изнела Хелена Ранта, шеф финског тима форензичара.

"Седео сам преко пута ње у тренутку када је Вокер на њу вршио притисак, јер је током целе конференције избегавала да употреби термин злочин против човечности. На крају, под притиском западних новинара и након што је Вокер сломио оловку и упозорио је, изговорила је ту формулацију - злочин против човечности. Тада је Вокер одахнуо, као и многи у НАТО-у", рекао је Митић.

Такав сценарио био је, сматрају саговорници, готово неизбежан, а Рачак га је само убрзао.

"Нисам сигуран да је морало баш тако да се догоди, али је подигао температуру колико је било потребно да ствари крену тим током. Чињеница да се десетак дана касније догодио сличан случај у Рогову, где је убијено двадесет припадника ОВК, прилично јак доказ да је био потребан тај мали корак да би се ситуација подигла на ниво на којем ће се решавати на другачији начин", каже Раде Мароевић, уредник Интернет портала РТС-а.

Оптужница против 21 особе у одстуству

Иако је Рачак био прва тачка оптужнице на суђењу Слободану Милошевићу, од те тачке се одустало због спорних сведока и доказа.

Крајем прошле године, Тужилаштво у Приштини подигло је оптужницу у одсуству против 21 особе за наводни ратни злочин против цивилног становништва.

Познаваоци прилика не искључују могућност да се поступак, у којем је изјаву дао и Вилијам Вокер, заврши осуђујућом пресудом.

"Верујем да таква пресуда не може да опстане у међународном правном поретку, јер би се заснивала на доказима који нису валидни, посебно ако се има у виду да о томе не постоји ниједан материјални доказ који би поткрепио такве наводе, без обзира на исказе сведока тужилаштва", каже Драган Пашић, адвокат и бивши војни тужилац.

Село Рачак налази се на путу Урошевац-Призрен, а полиција тадашње СР Југославије није имала дилему да се у том месту налази снажно упориште албанских терориста. У тој области су од јула 1998. до јануара 1999. године убијене 24 особе – полицајци, војници и цивили, док је 25 људи рањено. Управо су учестали напади били непосредан повод за антитерористичку акцију.

Здравствени званичници су изјавили да је међу шест погинулих и један шеснаестогодишњак. Раније су здравствене власти у Гази саопштиле да је петоро људи, укључујући једног шеснаестогодишњака, убијено данас у два израелска ваздушна напада у Деир ал-Балаху, саопштиле су здравствене власти у Гази.

Више од 400 Палестинаца и три израелска војника погинули су откако је на снагу ступило крхко примирје у октобру прошле године, додаје Ројтерс.

Израел је наредио становницима да напусте више од половине територије Газе где су распоређене израелске снаге. 

Више од два милиона људи на овој територији сада живе у импровизованим домовима, или оштећеним зградама на делу територије одакле су се израелске трупе повукле, а Хамас поново успоставио контролу.

Агенција Уједињених нација за децу саопштила је у уторак да је преко 100 деце убијено у Гази од примирја, укључујући жртве напада дронова и квадрокоптера.

Ројтерс подсећа да се Израел и Хамас узајамно окривљују за кршење примирја и имају удаљене ставове по кључним питањима, упркос томе што су Сједињене Америчке Државе у среду објавиле другу фазу примирја.

"Мислим да могу да вам саопштим добре вести, вама и вашим гледаоцима. МОЛ и Газпромњефт су прилично брзо напредовали у својим преговорима, тако да постоји реална шанса да у року од једног до три дана постигну кључни договор, који је веома значајан из перспективе куповине већинског удела НИС-а од стране МОЛ-а", рекао је Сијарто, који се данас састао са министарком рударства и енергетике Дубравком Ђедовић Хандановић.

Када се то деси, додао је мађарски шеф дипломатије, онда ће захтев ОФАК-у бити поднет одмах.

"И пошто је мађарска влада дипломатски подржала МОЛ у куповини удела Газпромњефта у НИС-у, свакако ћемо пружити дипломатску помоћ и подршку да би ОФАК-ова процедура била успешна", поручио је Сијарто.

Разлог за дипломатску подршку од стране мађарске владе МОЛ-у, објаснио је Сијарто, јесте то што ће, у случају да МОЛ успешно откупи већински удео у НИС-у, тржишта Словачке, Мађарске и Србије деловати интегрисано преко МОЛ-а.

МОЛ је, истакао је Сијарто, у тесним преговорима са АДНОК-ом, државном нафтном компанијом Уједињиних Арапских Емирата.

"Мислим да ће то бити сјајне вести уколико то интегрисано деловање три тржишта у региону добије и подршку у виду сарадње са АДНОК-ом и МОЛ-ом у погледу Србије, али то је њихов посао. Ми поздрављамо њихове преговоре у том погледу и надамо се да ће бити успешни", рекао је шеф мађарске дипломатије.

16.01.2026. Петак: Ујутро понегде слаб мраз, ниска облачност и магла. У току дана мало хладније, на северу и истоку облачно, местимично са слабом кишом, а у Источној Србији хладно и повремено слаб снег. У осталим пределима преоменљиво и дужи сунчани интервали. На северу ујутро понегде слаба киша, а на истоку Србије током дана слаб снег. Ветар слаб, променљив, после подне и увече, посебно у кошавском подручју, у појачањуна умерен и јак источни и југоисточни. Најнижа температура од -5 до 4 °С, а највиша од 4 до 10 °С, на северу и у Неготинској Крајини од 1 до 3 ° С. Упозорење: Отапање снежног покривача, вероватноћа 95%.

17.01.2026. Субота: Умерено до потпуно облачно. Температура у паду. У кошавском подручју дуваће умерен и јак, на југу Баната и у доњем Подунављу олујни, југоисточни ветар. Најнижа температура од -4 до 2 °С, а највиша од -1 до 6 °С. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 95%.

18.01.2026. Недеља: Јутро хладно са слабим и умереним мразем. Током дана на северу претежно сунчано, у осталим крајевима променљиво облачно, после подне са сунчаним интервалима. Температура у даљем мањем паду. У кошавском подручју дуваће умерен и јак, на југу Баната и у доњем Подунављу олујни, југоисточни ветар. Најнижа температура од -7 до 1 °С, а највиша од -2 до 0 °С, на југу Банта до 4 °С. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 95%. Тмин <-5 °C, вероватноћа 90%.

19.01.2026. Понедељак: У већем делу Србије претежно сунчано и хладно, осим на подручју Тимочке и Неготинске Крајине где ће се пре подне задржати ниска облачност. На северу Војводине местимично формирање магле. Ветар умерен и јак југоисточни ветар. Најнижа температура од -9 до -5 °С, а највиша од -3 до 0 °С. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s

90%. Тмин <-5 °C, вероватноћа 90%.

"Летео сам претходна два дана и имао сам кашњење од око 40 минута највише због процедуре разлеђивања", навео је Војиновић, додајући да је то кључна ствар када су у питању зимски услови летења.

Војиновић је рекао да чак и мањи аеродроми у таквим ситуацијама имају 20–30 минута дуже процедуре због разлеђивања приликом процедуре полетања, а екстремни примери показују колико систем може бити осетљив.

"Сви аеродроми свуда на свету имају технологију, али увек у првих неколико сати не могу довољно брзо да направе идеалне услове за полетање уколико снег константно пада", објашњава Војиновић.

Осврћући се на недавна дешавања у Амстердаму, уредник "Танго сикса" наводи да је реч о реткој комбинацији фактора.

"Специфична метеоролошка ситуација везано за температуре које су биле баш негде око нуле, плус је био ветар проузрокују трку са временом, јер течност за разлеђивање делује ограничено. Довољно је да у том једном делу ланца неко закасни, онда сви морају назад", истакао је Војиновић.

Отказивања и кашњења летова пре свега авио-компанијама не иду у прилог, уз велике трошкове настају проблеми и са пртљагом, пребукирањем и организацијом превоза путника, објашњава Војиновић.

Безбедност на првом месту

Саговорник Јутарњег програма додаје да се у ситуацијама отказивања летова, током снежних наноса, одлуке доносе искључиво из безбедносних разлога.

"Уколико добијете вест да је лет отказан или ће се продужити његово полетање, то је нешто што мора да се догоди због безбедности“, наглашава Војиновић.

Објашњава и да, иако је авио-компанија та која има директан однос са путником, узроци поремећаја често нису под њеном контролом.

"Аеродроми као компаније, контроле летења, сви они могу да закажу, да направе неки поремећај, али ниједан од тих ентитета нема никакав комерцијални однос са путником, то једини има авио-компанија", каже Војиновић.

Компензација и "виша сила"

Када су у питању права путника, Војиновић подсећа да су у случајевима лоших временских услова у питању околности "више силе".

"Тада нема оних могућности да добијете компензацију, али, обавеза да путници буду пребачени одмах следећим летом, постоји", објашњава саговорник.

На крају, Војиновић истиче да, упркос технолошком напретку, метеоролошки услови остају кључни фактор.

"Метеоролошке ситуације су нешто на шта авио-компаније не могу да утичу и једноставно у питању је искључиво безбедносна ствар", закључио је Војиновић.

Копман је новинарима у Бриселу, након заједничке седнице Одбора за спољне послове (АФЕТ) и буџет (БУДГ) Европског парламента рекао да то грубо одражава половину обавеза и да је то добар резултат, али не и савршен.

"Много више тога би се могло и требало да се уради, али бар видимо напредак", рекао је он. Додао је и да је око половине реформи спроведено, и да се сада процењују даље реформе.

"Оно што је веома важно напоменути јесте да постоји грејс период, тако да све земље, сви партнери на Западном Балкану још увек могу да сустигну, и ја се искрено надам да ће убрзати, удвостручити своје напоре како би сва средства могла да буду исплаћена. Дакле, имају годину дана за реформе које доспевају 2025. и 2026. године, две године за реформе из 2024. године", појаснио је Копман.

Европска комисија одлучила је да делимично ослободи средства Србији у оквиру прве исплате Плана раста, а након процене предуслова и корака реформи које је Србија завршила.

Комисија је закључила да је Србија испунила три од седам корака реформи и за шта ће добити 61,1 милион евра за свој државни буџет и инфраструктурне пројекте путем WBIF-a. Како је појашњено 61 милион евра је бруто, а износ од 57 милиона евра је ослобођен, након одбитка одговарајућег дела аванса.

Бисљими је преко Фејсбук налога поручио да двомесечну кампању треба искористити за почетак процеса "суштинске интеграције здравственог и образовног система".

Влада у Приштини најављује да би овај период афирмативне примене требало максимално искористити за почетак процеса суштинске интеграције здравственог и образовног система на целој територији КиМ, написао је Биљими на Фејсбуку, без других детаља.

За примену закона о возилима, у полицији кажу "да ће то значити да се возила са српским таблицама третирају као страна, да не могу да учествују у саобраћају на Косову дуже од три месеца или ако овлашћена особа за управљање возилом са српским таблицама има српску личну карту издату од полицијских управа МУП-а Србије, измештених са Косова и Метохије".

Почеће и са стриктним поштовањем Закона о странцима када су у питању лична документа, односно сви они који немају косовска мораће да се пријаве за боравишну дозволу у року од 72 сата.

У примени Закона о странцима, заменик командира полиције за регион Север Ветон Ељшани каже да за полицију није важно где ко ради, где станује, шта студира, већ је важно да се пријави и буде у систему. Додаје да је друга процедура "да се касније подноси захтев за краткотрајни боравак, и да је то процедура за МУП".

Ељшани је раније навео да се овај закон неће стриктно примењивати на особе које живе на Косову и Метохији, а из неког разлога немају локална документа.

У северном делу Косовске Митровице функционише Универзитет који ради у систему Владе Србије, а на коме студирају или су запослени држављани Србије. Запослених из централне Србије има и у здравственим институцијама у српским срединама на Косову и Метохији.

Већина српских странака на Косову и Метохији једногласна је у захтеву централној влади у Приштини да поново одложи примену "правила" како би се пронашао одговарајући модел.

Влада у Приштини је примену ових мера најавила најпре за први новембар прошле године, да би је пролонгирала за 15. јануар ове године.

Специјални тужилац Беким Кодралију, рекао је медијима на албанском, да снимак протеста доказује да је С.Р. "починио кривична дела".

У мају 2023. године у Звечану су се сукобили Срби и припадници Кфора и локалне полиције због упада нелегитимно изабраних председника општина албанске националности у зграде локалних самоуправа на северу Косова и Метохије.

Због сукоба ухапшено је до сада више Срба. Неки су уз новчану казну и признавање кривице ослобођени а неки још издржавају казну затвора.

Наложио је да се понове тужилачки избори за виша јавна тужилаштва на крагујевачкој и новосадској аплацији, и избори за основна јавна тужилаштва на крагујевачкој и новосадској апелацији.

У одлуци која је објављена на сајту Уставног суда, наводи се да "Суд констатује да се по сили закона предметни приговори имају сматрати усвојеним", те да је Високи савет тужилаштва дужан да предузме даље изборне радње у складу са чланом 40. став 3. Закона о Високом савету тужилаштва, односно да поништи изборе на бирачким местима означеним у поднетим приговорима, те да исте понови у законском року од осам дана.

"Уставни суд указује да Високи савет тужилаштва у извршењу Одлуке Уставног суда не обавезује само изрека Одлуке Суда, већ и ставови изнети у образложењу ове одлуке", наводи се у одлуци.

Избори за нове чланове ВСТ одржани су у уторак 23. децембра, а дан касније поднето је шест приговора на њихову регуларност. 

ВСТ је на електронској седници донео решења о одбијању приговора, а жалба на та решења поднета је Уставном суду два дана касније.

Додатно, скупштинским пословником не могу се дерогирати одредбе Закона Високом савету судства, навео је ВСС, нагласивши да се измене у организацији и броју судова не могу спроводити без свеобухватне анализе узрока оптерећености постојећих судова, а да је таква анализа изостала.

"Предлаже се оснивање нових судова, а ни постојећи судови немају одговарајуће смештајне капацитете, што се одражава на услове за рад судија и запослених у судовима", истиче ВСС.

Наведено је да укидање постојећих и оснивање нових судова, представља законски разлог за престанак функције председника укинутих судова, као и за премештај судија и запослених у новоосноване судове, а доношење тих одлука је у надлежности ВСС.

"Изменама Закона о судијама предлаже се омогућавање још једног мандата председницима судова. Председнику Врховног суда Уставом је онемогућен поновни избор, али ће законским изменама то бити могуће за председнике свих нижестепених судова", додаје ВСС.

Нејасно је, истиче ВСС, и на које председнике судова се односи предложена измена, а имајући у виду правила о временском важењу закона.

"Имајући у виду све наведено, а првенствено изостанак јавне расправе и процене финансијских ефеката законских измена, Високи савет судства захтева повлачење ових предлога закона из процедуре", закључује се у саопштењу.

У Скупштини Србије у току је расправа о сету правосудних закона које предложио посланик СНС-а Угљеша Мрдић.

У Ирану се више недеља одржавају протести због погоршане економске ситуације. Према тврдњама активиста за људска права, у протестима је погинуло најмање 2.500 људи.

Више земаља је раније позвало своје грађане да напусте Иран и саветује да избегавају подручја протеста.

Вида Галогажа, која је тада рањена у руку, ногу и плећку, данас је у судници испричала да су избегли из тадашње Републике Српске Крајине тог дана стали на Приједорској цести код Сводне да одморе. Навела је да је видела војне авионе који су прелетели изнад њих, направили полукруг, вратили се и тада гађали колону људи, као и да се она сакрила испод приколице.

Галогажа је рекла да је приликом експлозије видела супруга како пада и да му тече крв преко лица, свекрву такође на поду са великом раном на куку, а Милета Малобабића без главе.

Испричала је да су након експлозије дошли припадници војске и одвезли њу, Соку Малобабић и њену децу у болницу јер су били рањени.

Испитан је и пилот хиликоптера тадашње Војске Републике Српске Јанко Кецман, који је навео да је 7. августа 1995. године летео ка Градишци када је чуо да је погођена колона избеглица код Босанског Петровца.

Након што је слетео, одвезли су га на место напада, где је, према његовим речима, видео камион који још гори и два угљенисана тела у аутомобилу марке “мерцедес”.

Оптуженими се терете за кривично дело ратни злочини против цивилног становништва у саизвршилаштву.

Према наводима из оптужнице, они су наредили авионске нападе на цивилно становништво, што је за последицу имало смртно страдање и рањавање висе цивила српске националности и панично бежање цивила према Србији, уз учвршћивање њихове одлуке да напусте територију на којој су до тада живели и више се не враћају, што је довело и до промене етничког састава становништва у Хрватској.

Међу жртвама напада за сада је идентификовано 13 убијених особа, од којих четворо деце, као и 24 рањене особе.

Налаз и мишљење се односи на реконструкцију догађаја која је обављена 16. јуна прошле године, а коју је наложио Апелациони суд у Нишу.

Након што се заврши допуна истраге поново би требало да буде подигнута оптужница о којој ће одлучивати Апелациони суд у Нишу.

Допуну истраге је наложио Апелациони суд у Нишу након што је два пута вратио решење о потврђивању оптужнице Вишем суду у Зајечару, с тим што је другог пута наложио да одлуку доноси потпуно ново судско веће и то Виши суд у Неготину.

Оптужницом, која је била предата суду али и враћена на допуну истраге, Срђан Јанковић и Дејан Драгијевић терете за кривично дело тешко убиство у саозвршилаштву, док је Радослав Драгијевић, отац Дејана Драгијевића, оптужен за кривична дела помоћ учиниоцу након извршеног кривичног дела и непријављивање кривичног дела и учиниоца.

Тужилаштво је у оптужници предложило да суд Дејана Драгијевића и Срђана Јанковића осуди на казне доживотног затвора.

Сумња се да су Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић 26. марта у Бањском пољу код Бора најпре аутомобилом ЈКП "Водовод", где су били запослени, ударили двогодишњу девојчицу и затим је ставили у возило.

Они су, како се сумња, њено тело бацили на депонију, одакле су га касније преместили.

Тело девојчице није никада пронађено.

Радослав Драгијевић се сумњичи да је сину помогао да премести тело девојчице.

Рођени брат Дејана Драгијевића, Далибор Драгијевић, преминуо је 7. априла 2024. године у просторијама Полицијске управе у Бору током задржавања.

Матеа Раковић, из Подгорице, Црна Гора, додаје: "У мом окружењу углавном су то неке социјалне разлике. Поготово се то доста види у школи, где се Вршњаци деле по том неком економском и социјалном статусу.Такође, имамо велики недостатак емпатије међу вршњацима, која је све већа и већа, на жалост."

Ово су чести окидачи за вршњачко насиље којима сведоче млади из Србије, Северне Македоније, Босне и Херцеговине и Црне Горе. А њих тридесет двоје заједно учи како да у будућности реше проблеме у зачетку, да чарке и добацивања не прерасту у озбиљнији сукоб.

Јелена Златкова, председница УГ Свет речи Велика Плана, објашњава: "Млади ће првенствено да стекну вештину вршњачке медијације, која је итекако потребна на овим просторима. Овде пролазе кроз програм не насилне комуникације, жирафећег језика, затим пролазе кроз контролу беса, пролазе кроз конфликте, врсте конфликата, технику облака, вин вин методу."

Ајша Захировић наводи: "Лично бих пришла томе, не бисмо онако сви јавно рјешавали те проблеме, него онако, да приђем и да кажем ја сам ту за тебе, можемо ли ово заједно рјешит."

Гјорги Ћифлиганец, из Радовиша, Северна Македонија, каже: "Много пута сам пробао да решим неки такав конфликт, но битно је и да други учесници конфликта желе да прихвате да се реши тај конфликт. Зато што не може само медијатор да спречи, морају они да слушају."

Софија Павловић, из Kрагујевца, закључује: "Ја приђем и питам их шта се дешава, да ли можемо да се споразумемо, да нађемо неко решење заједничко, и за једно и за друго. На миран начин, мирним путем. А ако ми не дозволе, онда се само склоним, не инсистирам. Можемо више само да их узрујамо и онда нас неким делом увучемо у тај конфликт."

Уче да буду медијатори, али се и међусобно упознају. Омладинска размена у Врњачкој Бањи организована је у оквиру програма Европске уније Ерасмус плус.

Они се сумњиче да су 9. јануара из једног возила украли торбицу са новцем, личним документима и мобилни телефон, као и да су 13. јануара из другог возила украли мобилни телефон, а из трговинске радње патике.

Прегледом возила које користе осумњичени пронађена је већа количина разних предмета за које се сумња да су украдени у претходном периоду на подручју више градова.

Код А. С. пронађена су и лична документа за која се сумња да су фалсификована.

У саопштењу се наводи да је осумњиченима одређено задржавање до 48 сати и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Основном јавном тужилаштву у Краљеву.

Такође, С. Р. је, како се сумња, крајем децембра, провалио у још једну кућу, из које је украо разне електричне апарате и друге предмете, док је из треће куће украо неколико тепиха.

Полиција је интензивним оперативним радом идентификовала осумњиченог, а пронађено је 40 слика и 29 икона које ће бити враћене власницима.

По налогу Основног јавног тужилаштва у Крушевцу, против осумњиченог ће бити поднете кривичне пријаве у редовном поступку, наведено је у саопштењу.

Зоран Недић, управник фарме Специјалног резервата Засавица, каже: "Сваки дан мора да се донесе, на седам осам места, има седам осам крда, да се донесе храна. Воде имају. Основна је храна. - Kако они подносе зиму? Одлично. То је коњ прилагођен за зиму, генетика је то, генетски потенцијал који је навикнут на те сурове услове, на јаке зиме. То је босанскобрдски планински коњ. Не плаше се мене, ни ја њих. - Kолико их пута дневно храните? Најмање два пута, по могућности и више, нису сва крда близу. Има младих пастува, одвоје по пет шест кобила, одведу у глогове, онда морамо ићи да их тражимо, да их нађемо, прихранимо."

Kоњи и говеда су на отвореном, а магарице зимују под кровом, има их око 300. Бренд су специјалног резервата, музу их сваког дана, и на великом минусу.

Ребека Лохински, радница, објашњава: "Зими буде мало теже, јер су такви услови, замрзне вода, све остало, али у суштини, то је негде нормално у сточарству. Иде прво храњење, па мужа. Ови магарци, зими их затварамо због температура, и не сналазе се напољу због хране, преко лета буду напољу, на пашњаку. Око два децилитра млека даје у просеку једна магарица, нека да више, нека да мање, али то је негде просек код магарица. - Kолико их пута дневно музете? Једном, до два пута, зависи од тога кад знамо кад се које пуле може одвојити од ње."

Вук Симић, управник Специјалног резервара природе Засавица, наводи: "Магарице дају јако мало млека, свега 35 до 45 у току циклуса од две године. То је једна драгоцена течност, тако концентрована и мале количине помажу за све врсте плућних болести. - Шта ви радите са тим млеком? Млеко продајемо, смрзнуто купују људи, у овом периоду сада иде јако пуно, пошто су у вртићима, школама вируси и остало. Од млека правимо наш чувени магарећи сир, који је најскупљи сир, званични на свету. Правимо козметичке производе, креме, сапуне, ликер са магарећим млеком."

У Засавици чувају генетске ресурсе и природу. Сепцијални резерват на 3 600 хектара, станиште је и за бројне врсте птица.

Вук Симић додаје: "На зимовању, има их неких 50 врста, као барска кока, они су направили своје јато, и како је Засавица кренула да леди, они двадесет четири сата иду у круг, и ту себи праве један круг, који је доступан, да ту могу да се купају, да им је топлије. Тако да у Засавици има увек нешто лепо, није сезона, али смо радни, вредни и насмејани."

Туристички брод је усидрен. Са одласком снега, у Засавици очекују долазак првих гостију. Прошле године било их је око 60 000. Највише ђака и породица са децом, које се у ово заштићено подручје радо враћају.