Траже нову регулацију тржишта након стабилизације цена, увођење квота и обавезне инспекцијске контроле и лабораторијске анализе на граничним прелазима.

Сматрају да треба наставити откуп млека за произвођаче којима је обустављен откуп, уз обавезу да откупљивачи преузму све количине.

Захтевају одговорност за урушавање пољопривреде и одговорност свих који су својим деловањем уништавали пољопривредну производњу и, како тврде, угрозили егзистенцију пољопривредника.

"Немогуће је обуставити увоз"

Професор Зоран Рајић са Пољопривредног факултета у Београду каже за РТС да је први услов немогуће испунити имајући у виду обавезе које смо као држава преузели и да се решење мора тражити у неком другом правцу.

На питање да ли би неке краткорочне мере имале ефекта, Рајић напомиње да сваки споразум садржи ставке које су заштитне, које штите домаће тржиште.

"И у овом случају ја мислим да ми немамо баш јаке адуте. Наравно, треба разговарати, треба пратити ситуацију јер она се мења из месеца у месец. За сад нисмо још у ситуацији у којој смо били 2015. године, када смо увели прелевмане", наводи Рајић.

Пољопривредници се позивају на чланове 40 и 41 Споразума о стабилизацији и придруживању, који кажу да државе могу да уведу одбрамбене трговинске мере, ако докажу да се у њихову земљу увози нешто по дампинг ценама.

"Мора се доказати веза између пада цене и производње"

Професор Рајић истиче да ту има још један услов, а то је да постоји узрочно-последична веза између цене и пада производње, а како каже, тог пада нема.

Према његовим речима, без доказивања те везе, нема ни разговора.

Пољопривредници, за разлику од ранијих протеста, сада не траже веће субвенције већ системска решења – увођење квота, прелевмана и строжих контрола квалитета на граници, како би се смањио увоз.

Рајић истиче да су прелевмани могући, али у да морају бити у складу са међународним споразумима, као и да квоте носе ризик реципроцитета.

Подсећа да су 2015. године прелевмани на сир помогли стабилизацији тржишта, јер је доказано да је реч о дампинг ценама. Данас би, како каже, то управо и био једини одржив начин заштите домаћег тржишта.

"Цена млека последица и глобалних кретања"

Говорећи о млекарству, наводи да пад откупних цена није последица само увоза, већ и глобалних кретања.

Професор Пољопривредног факултета упозорава да, према проценама Food and Agriculture Organization (ФАО), 2026. може бити критична за млечну индустрију, уз очекивани сезонски вишак понуде и додатни притисак на цене до лета.

Рајић сматра да је очување домаће производње млека стратешки интерес, али да произвођачи морају да повећају ефикасност и смање трошкове. Као једно од решења наводи могућност откупа вишкова за робне резерве и производње млека у праху, уз напомену да би то представљало додатно оптерећење за буџет.

Патријарх московски и целе Русије пожелео је патријарху српском добро здравље и непресушну духовну радост. 

"Дајући пример стаду својом личном побожношћу и ревношћу за славу Божију, Ви показујете узвишени пример делатне хришћанске љубави, изражене, између осталог, у Вашој храброј подршци православним хришћанима прогоњеним због верности светим канонима. На овај свечани дан, значајан за Вашу Светост и за пуноћу сестринске Српске цркве, молитвено Вам желим добро здравље, непресушну духовну радост и Божју помоћ која све крепи и многаја љета мирног и благословеног Патријарховања'', написао је патријарх Кирил.

На јучерашњи дан, пре пет године, је у храму Светог Саве изабран патријарх Порфирије, а свечани чин устоличења новоизабраног патријарха српског Порфирија започео је 19. фебруара 2021. године саборном светом архијерејском Литургијом у Светоархангелском саборном храму у Београду.

Адвокат Блажо Недић је истакао да извештај експерата Уједињених нација не представља формалну оптужницу већ индицију за могућу правну квалификацију дела. Такође, прецизирао је да злочини против човечности спадају у најтежа дела међународног кривичног права и да се њихова квалификација заснива на строго дефинисаним условима.

"Да би се неко дело квалификовало као злочин против човечности, у принципу треба да буду испуњена три кумулативна услова. Прво, да дело припада једном корпусу тешких кривичних дела – као што су силовање, сексуално ропство, мучење, нехумани понижавајући третман. Друго, да су та дела примењена систематски и у оквиру једног обрасца, на више жртава, током дужег временског периода и понављањем одређеног образца. Треће, да је постојала свест или макар да су лица која су била укључена знала или могла знати шта заправо чине", нагласио је Недић у разговору за РТС.

Објаснио је да је оглашавање експерата УН мотивисано нагомилавањем доказа током последњих година, посебно од новембра прошле године, изостанком реакције институција и потребом за заштитом жртава.

"Кумулативни ефекат свих података и доказа који су објављени, чињеница да институције и државе нису реаговале и потреба за заштитом жртава навели су комисију да изађе са овом индицијом", сматра адвокат.

Нагласио је да ова правна квалификација омогућава покретање поступака у различитим државама, чак и ако су кривична дела почињена ван њихове територије. Према његовим речима, за злочине против човечности не постоји застаревање, али надлежност Међународног кривичног суда у овом случају није прихваћена од стране Сједињених Америчких Држава. Појаснио је да формулација о "глобалном криминалном подухвату" указује на систематичан напад на цивилно становништво.

"Уколико се дела врше дужи временски период и систематично, и ако држава на чијој територији се та дела врше не предузима ништа да заштити жртве, онда се у међународном праву говори о систематичном нападу на цивилно становништво", појаснио је Недић.

Напоменуо је да се сада фокус премешта са појединца на систем и да се могу процесуирати и они који су били део мреже, без директне умешаности са жртвама.

"И то без обзира да ли су директно били у контакту са жртвама. Све ове информације показују на један систематични образац заташкавања, прикривања и уклањања доказа“, рекао је Недић.

Подсетио је да САД не прихватају надлежност Међународног кривичног суда, али да федерални закони, као РИКО, омогућавају гоњење организованих криминалних радњи и утицајних лица.

"Довољно је да се, фактички, удружите да бисте вршили одређена кривична дела. Не морате имати формално удруживање, битно је да буду бар два поновљена дела у року од десет година. Казна је до 20 година затвора за сваки појединачни акт и могу да се мултипликују", објаснио је адвокат.

"Ови закони су управо и дизајнирани да би се људи на позицијама моћи могли процесуирати, тако да ће бити веома интересантно у наредним месецима и годинама видети како ће се ситуација развијати", закључио је Недић у разговору за Радио-телевизију Србије. 

Осумњичени је претходно саслушан у Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду.

Тужилаштво у саопштењу поново апелује на поштовање јавног реда и мира и истиче да ће сваки вид насиља бити законски санкционисан.

У Новом Саду је 16. фебруара одржан протест на који су позвали студенти у блокади и групе грађана, током којег су учесници скупа дошли до зграде Српског народног позоришта, где је одржана свечана академија поводом два века Матица српска.

Учесници протеста вређали су госте свечане академије док су улазили у позориште, као и припаднике полиције који су били распоређени око зграде.

Испред улаза у позориште налазила се група грађана која је желела да присуствује свечаној академији, али више није било места у сали, а између две групе дошло је до гурања.

"Ми као браниоци истакли смо оно што од самог почетка истичемо на готово сваком саслушању, а то је да нам материјални докази нису достављени, односно да нама као браниоцима нису достављени исти докази у односу на троје оптужених за које се поступак води пред судом", навела је Јована Филиповић, бранитељка оптуженог Душана Максимовића.

Најављујући наставак суђења, Филиповићева каже да ће од одлуке судије зависити да ли ће коначно примити све доказе од специјалног тужилаштва или ће се без њих наставити са овим поступком даље.

"Такође истакли смо и на незаконитост прикупљања доказа и у овом смислу сутра ћемо добити, надам се, одговор суда који ће бити позитиван и у складу са законом", навела је Филиповићева.

Бранилац оптуженог Владимира Толића адвокат Милош Делевић пренео је да је одбрана данас уложила приговор на кључне материјалне доказе специјалног тужилаштва.

"Они су прибављени незаконито и ван правила кривичног поступка. Пре свега, то се односи на форензички извештај о наводном пуцању сада оптужених и на доказе из мобилног телефона Владимира Толића. Докази из мобилног телефона су прибављени без наредбе суда, самим тим они су незаконити и морају се издвојити из списа предмета", рекао је Делевић.

Тврди да што се тиче форензичког извештаја, нема поузданог доказа да су оптужени пуцали из ватреног оружја.

"Као што сам навео данас на суђењу, нема тих честица које поуздано доказују да је неко пуцао из ватреног оружја. Наставићемо даље са, највероватније, одбраном окривљених. Биће завршна реч и добићемо пресуду у овом предмету", рекао је Делевић.

Суђење се наставља сутра, 20. Фебруара у 9.30, у Основном суду у Приштини.

Владимир Толић, Благоје Спасојевић и Душан Максимовић ухапшени су током оружаног сукоба у Бањској између групе Срба и припадника полиције у септембру 2023 године.

Тужилаштво у Приштини је у овом случају подигло оптужницу против 45 Срба, од којих је већина недоступна правосуђу на Косову и Метохији.

У сукобу су погинула тројица Срба – Бојан Мијаиловић, Игор Миленковић и Стефан Недељковић и припадник полиције Африм Буњаку.

"То није ништа посебно ново или чудно, дакле, како долазе информације са терена о кретању привреде и финансија, тако се неке пројекције ревидирају. Нажалост некада наниже, али некада то може бити и навише", наводи Гајић.

ММФ истиче да су за већи раст БДП-а потребне сложене технолошке инвестиције.

Високи трошкови радно интензивне индустрије

Михаило Гајић подсећа да се раст Србије који се углавном базирао на страним директним инвестицијама и то често у радно интензивне индустрије.

"Међутим, такве индустрије, као што је текстилна, немају високу продуктивност и трошкови рада су веома значајан део укупних издатака", наводи Гајић.

Како објашњава, компаративна предност Србије за ту врсту индустрије почела је да се смањује како су плате расле.

"И онда су неке од компанија из те бранше кренуле да размишљају да ли да инвестирају у Србију, или да чак изместе део своје производње", додаје Гајић.

Према његовим речима, да би Србија наставила да се полако пење уз ту технолошку лествицу, потребно је заправо да креира окружење у којем ће компаније које више користе средњи или високи ниво технологије моћи да овде нађу добро место за посао.

"Ту се поставља питање какво је наше високо или стручно образовање и, такође, какав је пословни оквир у Србији. Компаније не долазе у Србију да би инвестирале за мало домаће тржиште, него управо да би могли да из Србије производе и извозе на тржиште углавном западних земаља Европске уније", каже економиста из НАЛЕД-а.

Раст од три одсто не пружа већи животни стандард

Гајић указује на то да, са пројектованим растом од три одсто ове године, Србија не може да се приближи земљама које имају средњи ниво дохотка, као што су Чешка или Пољска, имајући у виду да су оне део ЕУ.

"Оне заједно послују на једном заједничком тржишту, а Србија ипак има царине и има различите врсте препрека – од нецаринских баријера до чекања камиона на границама. То све доводи до неефикасности и поскупљује производњу у Србији", наводи Гајић.

Према његовим речима, са растом од три одсто Србија не може да очекује велико повећање животног стандарда.

"То неће отворити простор да се значајније повећају плате или да порасту порески приходи из којих ће се финансирати зараде запослених у јавном сектору или значајније повећање пензија. Тако да ми треба тих три да повећамо на четири или пет одсто, имајући у виду да Србија са оваквим капацитетима које има, то може да достигне", сматра Гајић.

Реформа државне управе

Указује на чињеницу да се ту поставља и питање квалитета наших институција, да ли раде свој посао на адекватан, ефикасан и брз начин, тако да привреда може да се бави више својим послом, а мање да се бави папирологијом и бирократијом.

Смернице ММФ-а ка технолошким улагањима су убрзање инвестиција, транспарентно и правично спровођење уговора, дигитализација јавних, дигитализација привредних судова као и модернизација Закона о раду.

Говорећи шта су кључне препреке за технолошке инвестиције, Михаило Гајић каже да доста зависи и од спољних економских кретања.

"Привреда ЕУ је у приличној стагнацији, очекује се низак економски раст у еврозони, око 1,4 до 1,6 одсто, што не може да креира 'супер' окружење за мање земље које велики део свог извоза базирају на том тржишту", напомиње Гајић.

Са друге стране, то не значи да држава не треба да уради свој део посла и припреми услове за долазак технолошких компанија.

Наводи да НАЛЕД сваке године издаје "Сиву књигу" са око стотину предлога и препорука за унапређење пословног окружења, које се представљају државним институцијама, додајући да се неке од тих реформи и имплементирају сваке године.

Како каже, једна од ствари која је урађена на смањењу бирократских поступака јесте електронска апликација за боловање.

"Такође, ту је питање и документације из Закона о раду. У великом броју случајева, наша инспекција рада уопште не препознаје да документација може да се чува у електронском формату – од решења за годишње одморе па надаље, него то се штампа, печатира, архивира и чува годинама или поново скенира да би се на такав начин сачувала у некој врсти онлајн документа", истиче Гајић.

"То је све могуће урадити да буде много простије, једноставније, како за компаније, тако и за државну управу, која треба заправо да врши неку врсту инспекцијског надзора, да лакше може да приступи тим документима и провери да ли је нешто није у реду", напомиње Гајић.

* Цело гостовање Михаила Гајића можете погледати у видео-запису на почетку текста

Министар туризма Кипра Костас Кумис рекао је да му је задовољство што је Кипар земља партнер овогодишњем сајму и додао да ће ова сарадња да унапреди већ добре односе две земље.

Додао је и да се број туриста из Србије који посећују Кипар доста унапредио.

"Овај сајам је веома важан. Он је платформа за размену идеја, унапређење сарадње, као и за промоцију туристичког сектора", додао је Кумис.

Међународни сајам туризма отворен је на Београдском сајму под слоганом "Једно путовање, хиљаду прича", а учествоваће више од 350 излагача из 18 земаља.

Земља партнер овогодишњег 47. Међународног сајма туризма у Београду је земља Кипар.

За посетиоце Сајма, како је раније најављено, биће обезбеђени и попусти до 60 одсто.

Најављени су попусти на породична и "city break" путовања, далеке и егзотичне дестинације, аранжмане за младе, планински одмор, спа и велнес викенде у бањама, еко и активни туризам, конгресна дешавања, "first minute" понуде, као и домаће и иностране смештајне капацитете, туристичке регије и атракције.

Такође биће одржан и велики број пословних Б2Б активности, с обзиром да је на прошлогодишњем сајму било организовано више од 350 тзв. бизнис ту бизнис састанака.

На сајму ће се представити велики број туристичких организација Србије и региона, туристичких агенција и компанија.

Током сајма биће одржан и 21. Међународни сајам хотелско-угоститељске опреме HORECA-OPREMA, централни догађај намењен професионалцима из угоститељске и хотелијерске индустрије.

Тај сегмент сајма биће одржан под слоганом "Послужите се", у халама 2А и 2Ц Београдског сајма.

"До половине наредне године планирамо да завршимо фазу 1 која укључује комплетну анализу, шта је све неопходно усвојити од законских регулатива да бисмо утрли пут за изградњу нуклеарне електране у нашој земљи. Дакле, тада ћемо знати које су то неопходне техничке, безбедносне, кадровске и тржишне потребе, уз укључивање свих заинтересованих страна, Међународне агенције за атомску енергију, као и шире јавности", рекла је Ђедовић Хандановићева.

Указала је да тада израдити и свеобухватни извештај који сумира резултате фазе 1 и даје предлог националног става о примени нуклеарне енергије у нашој земљи.

"Након тога почиње фаза 2 која ће укључивати и припрему градње нуклеарне електране. Читав тај иницијални, припремни процес трајао би око четири године“, додала је министарка.

Навела је да ће се анализирати и потенцијал за укључивање локалне индустрије у увођење нуклеарног програма, као и да ће се прве четири додатне студије радити у сарадњи са француском компанијом ЕДФ, уз подршку Француске агенције за развој (АФД), на основу међудржавног споразума између Србије и Француске.

"Ослањаћемо се на француску електропривреду, али што се тиче саме технологије која ће бити коришћена одлука још није донета и то ће се тек анализирати", додала је Ђедовић Хандановићева.

Напоменула је и да ће локација на којој ће се градити морати да испуни све безбедносне критеријуме, али да ће се о свему томе одлучивати у годинама које следе.

"Наша индустрија може да допринесе развоју нуклеарног програма и важно је да се ти потенцијали препознају и анализирају на време, да бисмо оснажили ланац вредности у нашој земљи. Допринос локалној економији, на пример, у Уједињеним Арапским Емиратима током развоја нуклеарног програма био је око седам милијарди долара“, истакла је министарка.

Министарка је нагласила да је развој нуклеарног програма сложен и дугорочан процес који захтева темељне припреме, јасан институционални оквир и тесну сарадњу више институција, као и да је у претходном периоду 20 релевантних академских институција, министарства и научних института потписало Меморандум о разумевању у вези са нуклеарном енергијом.

"Задатак је комплексан и захтева координисан, усаглашен, заједнички подухват више институција у земљи. Међуресорну експертску радну групу чини више од 20 експерата из различитих институција и тај број ће се повећавати временом. Они ће радити фокусирано у подргупама, у јасно дефинисаним роковима, поштујући смернице Међународне агенције за атомску енергију која ће на крају дати одобрење – да ли смо спремни да градимо или не. Пред члановима радне групе је вишегодишњи, одговоран, амбициозни задатак и постављање темеља за будућност ради подизања енергетске сигурности у годинама које долазе", поручила је Ђедовић Хандановићева.

У експертској радној групи учествоваће представници Института за нуклеарне науке "Винча", Електротехничког института "Никола Тесла", Српског нуклеарног друштва,  Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ), ЈП "Нуклеарни објекти Србије", "Електромреже Србије", "Електропривреде Србије", Министарства науке, технолошког развоја и иновација, Министарства заштите животне средине, Министарства привреде, Министарства просвете, Министарства одбране и Министарства рударства и енергетике, закључује се у саопштењу.

Наиме 15. фебруара 2023. године Оливера Ковачевић, тада главна и одговорна уредница Забавног програма РТС-а изјавила је да је "Кланшчек од РТС-а добио за његов приватни фестивал Београдско пролеће 50.000 евра за два сата неквалитетног програма". Да је то намерно изречена неистина требало је проћи скоро три године како би и суд то потврдио.

Ту изјаву, жељни сензационализма, су пренели скоро сви медији. Али РТС је ћутао, није демантовао изјаву главне и одговорне уреднице Забавног програма Оливере Ковачевић, те се стекао утисак да је то став куће, а не само главне и одговорне уреднице Забавног програма. У образложењу пресуде суд наводи да "није спорно да је тужена наведену изјаву дала у својству главне и одговорне уреднице Забавног програма ЈМУ РТС, а не као приватно лице".

Евидентно је да је тадашњи генерални директор Драган Бујошевић знао да је то неистина, а што је у својству сведока на рочишту 23.06.2025. године и потврдио рекавши да: "нема сазнања да је Браниславу Кланшчеку исплаћен било какав износ". Али се поставља питање зашто је ћутао скоро три године? Рекао је то у судници али не тамо где се мере рејтинзи.

50.000 евра може да нестане у изјави, али не и у пословним књигама РТС-а. Да би то доказао било је потребно скоро трогодишње путовање кроз лавиринте правде у времену у којем се ретки сећају временске прогнозе од јуче. Нека ово буде подсетник истине.

Бранислав Кланшчек

Председник УО ЈМУ РТС

На саслушању пред поступајућим јавним тужиоцем осумњичени се бранио ћутањем, односно искористио је своје законско право да не износи одбрану, саопштено је из тог тужилаштва.

Након саслушања тужилаштво је судији за претходни поступак Вишег суда у Београду предложило да Зорану Р. одреди притвор да не би утицао на сведоке и да не би поновио кривично дело у кратком временском периоду.

Више јавно тужилаштво у Београду у сарадњи са Управом криминалистичке полиције наставља рад на расветљавању овог и свих повезаних догађаја, као и на идентификацији свих извршилаца у циљу даљег процесуирања, додаје се у саопштењу.

МУП је након његовог хапшења саопштио да је Зоран Р. осумњичен да је 16. фебруара у 3.26 часова у Београду, у Херцеговачкој улици, намерно изазвао пожар на возилу марке “мерцедес Г 800 брабус” власника Богдана Илића, познатијег као Бака Прасе.

Тужилаштво је суду предложило да окривљеном продужи притвор због опасности од бекства, да не би поновио кривично дело у кратком временском периоду и због узнемирења јавности.

Постоји оправдана сумња да је С. П. лишио живота И. Ј. из безобзирне освете јер његов отац М. Ј. није хтео да прода земљиште на којем се налазио објекат "магаза".

С. П. се око 11.30 у улици Јован Јовановић Змај вербално сукобио са оцем и невенчаном супругом сада покојног И. Ј., па је бензином из канистера који је понео са собом, полио и запалио објекат "магаза", који је у потпуности изгорео, а затим је полио и запалио помоћни објекат куће који је делимично изгорео.

Вратио се у кућу и палицом по нози ударио оштећеног И. М., након чега се удаљио са лица места, наводи се у саопштењу.

С. П. је истог дана око 12.40  у улици Јована Миличевића док је управљао аутомобилом марке "ренаулт", сумња се, лишио живота И. Ј., тако што га је возилом ударио док је управљао бициклом у траци у супротном смеру. Нанео му је тешке телесне повреде услед којих је И. Ј. преминуо.

"Имам димљену сланину, суву, од мангулице, тиролску сланину, то јест шунку суву“, објашњава Милан Златковић из Kачарева.

"Имамо пикантни рустик у понуди, са зачинским биљем, нешто специфично и аутентично. Донели смо и један леп програм од мангулице, домаће, беле, прошаране сланине, кобасице“, каже Марија Орсић из месаре "Бурјан“.

На сајму меса нађе се и понеки необичан производ. Тако је пажњу привукла чоколада са чварцима.

"Чоколада је црна. Мешају се три врсте чоколаде, додају се ситно испресовани чварци, тако да је мало јача. Задовољни су људи и радо је купују“, наводи Светлана Николин из Војке.

Своје производе у Kачареву нуди и једна од најстаријих месара на нашим просторима.

"Наша фирма постоји од 1929. године. Kако се некад радило, тако сам ја наставио да радим на традиционалан начин“, каже Стефан Сакач из Kуцуре.

На такмичење је пристигло 150 узорака сланине, а организатори су спремили и богат пратећи програм.

"Имамо фрулаше, традиционално певање сваког дана. Осим тога, данас је на програму кување гулаша, а у суботу сланинарског пасуља“, наводи Kрсто Шалетић из Туристичког клуба „Сланинијада“.

Понуда на Сланинијади је толико разноврсна да свако може да пронађе специјалитет по жељи. Можда ће новчаници да се стање, али нико неће из Kачарева отићи гладан и незадовољан.

На Косову се, тренутно, налази око 4.700 припадника Кфора, од чега 600 америчких војника из састава Националне гарде. На врхунцу, Кфор је чинило 50.000 војника, међу којима око 7.000 Американаца из редова маринаца и елитних пешадијских јединица.

Војна база у прашини Сојева

До средине јуна 1999. године село Сојево недалеко од Урошевца нико није помињао. Тада се, уз пут, паркирала колона америчких тенкова и оклопних транспортера из којих су истрчали војници и на пољима прекривеним црвеном прашином поставили прве шаторе.

Убрзо, уз земљану стазу која води са пута Урошевац–Гљилане постављен је знак на којем је писало "Камп Бондстил", по Џејмсу Бондстилу, вијетнамском ветерану кога је Ричард Никсон одликовао Медаљом части.

Чим су поставили прве шаторе, Американци су подигли и антене мобилне телефоније из Монака, па су се српски новинари који су се ту затекли, одмах, нашли у ромингу.

Суштински, тих дана је отворена војна база која ће у наредним годинама бити поприште бројних контроверзи, спекулација и отворених дипломатских сукоба.

У почетку, у Бондстилу се налазило око 7.000 припадника елитних америчких јединица, попут маринаца, падобранаца, ренџера и зелених беретки, али се с временом мењао број и квалитет снага које су упућиване на Косово.

Када је истекао рок Бондстилу

Идеју о затварању Бондстила, први је у јавност изнео тадашњи сенатор и један од кључних чланова Спољнополитичког комитета Сената САД, Чак Хејгел средином 2007. године, када је објаснио да је рок трајања монтажних објеката у тој бази истекао, те да Вашингтон, због одржавања базе на Косову, мора да ангажује значајне и скупе резерве и логистичку подршку у Немачкој.

Објекти у Бондстилу, како је тада говорио Хејгел, направљени су да трају седам година, али је оценио и да ће, због потенцијалних проблема који би могли пратити фазу преговора Београда у Приштине у којој се решење очекивало од Финца Мартија Ахтисарија, Американци ипак остати на Косову још неко време.

Наредне две године повлачење Американаца са Косова нико није помињао, све док у центар пажње светске јавности нису доспеле базе у Румунији и Бугарској, замишљене као одскочна даска америчке политике према Блиском истоку, али и шанса да се смањи прескупи контингент од 55.000 војника оружаних снага САД у Немачкој.

Бериша отима базу

Већ тада, амерички званичници су најављивали да ће до истека фискалне 2010. године, у Бондстилу задржати минималан број војника, што би теоретски омогућило и смањивање контингента у Немачкој.

Готово истовремено, тадашњи албански премијер Саљи Бериша је Американцима понудио да негде у Албанији распореди контроверзни противракетни штит, због којег су у време администрације млађег Буша драматично порасле тензије између Вашингтона и Москве.

Победом Барака Обаме на председничким изборима, Америка је одустала од Бушове визије ракетног штита, па су самим тим престале и спекулације о Бондстилу као месту где би, уз Албанију, могли бити распоређени елементи тог система.

Упркос лобирању, већ 2011. године, тадашњи амерички амбасадор на Косову Кристофер Дел најавио је да ће САД ускоро затворити базу Бондстил, јер је престала потреба за њеним постојањем.

"Приче да је Бондстил изграђен и да се користи како би се показала снага и моћ Сједињених Држава у региону је само мит", рекао је тада Дел, наводећи да је велика база код Урошевца постала "финансијски терет" Америци, па се новим војним буџетом и стратегијом у региону предвиђа се њено гашење.

Дел је рекао и да је Бондстил веома драгоцен, али се ради о принудним рестриктивним мерама, тако да САД не желе да "држе више од онога што је неопходно", посебно у регионима који "више нису тако високо на листи америчких приоритета".

"Видите догађаје у другим земљама, ситуацију у Авганистану, масовне протесте на Блиском истоку, то утиче да политичари мењају приоритете и разматрају важније ствари", рекао је Дел.

Турски уместо америчких војника

Годину дана после Делове најаве затварања Бондстила, тадашњи командант америчких снага на Косову, пуковник Џефри Лајтен је изјавио да се амерички војници неће повући из Бондстила, упркос чињеници да у војном буџету САД више није било средстава за обнављање и одржавање објеката у тој бази.

На најаве могућег затварања Бондстила најжешће су, како се чини, реаговали албански лобисти у САД, који су од америчких званичника затражили да се повлачење одложи до решења ситуације на северу Косова.

Такође, затражили су и да Американце, уколико одлуче да оду из Бондстила, замене турски војници, наводећи да је Анкара "поуздан савезник САД и Косова".

Затварању Бондстила, као средству притиска, овај пут на владу Аљбина Куртија, Американци су поново прибегли 2020. године, када су га упозорили да ће повући војску са Косова уколико не укине таксе на производе из БиХ и централне Србије.

Сва бондстилска замешатељства

За ову базу везано је неколико никада разјашњених контроверзи, попут извештаја Савета Европе из 2005. године у којем је Бондстил описан као "мали Гвантанамо", јер су се ту наводно одвијале прилично мутне радње везане за особе осумњичене за радикални ислам.

Суштински, извештај аутора Дика Мартија наводи да су екипе Међународног комитета Црвеног крста у кавезима у Бондстилу видели људе у наранџастим оделима, током муслиманског верског обреда. Закључили су да се ради о наводним исламистима које су Американци, у свеопштој параноји након 11. септембра, затварали широм света. Американци су одлучно одбацили оптужбе, а посете представника међународних хуманитарних организација су у међувремену драматично проређене.

У мају 2001. године, из Бондстила је побегао Фљорим Ејупи, осумњичен да је поставио бомбу која је експлодирала испод аутобуса "Ниш-експреса" код Подујева и убила 11, а ранила 40 путника, Срба.

Ејупи је био ухапшен пошто је иза пања, недалеко од места експлозије, пронађен опушак са којег је изолован његов ДНК. Ослобођен је касније због недостатка доказа.

Из Бондстила је у Немачку, тајно, пребачен и Рамуш Харадинај када је рањен у обрачуну са ривалским кланом Мусај, а амерички полицајци су, том приликом, са места окршаја однели сав доказни материјал.

"Посетили смо и ове дивне цркве Никољачу и Свете Тројице. Никољача је на једном нестварном месту у шуми, никада не бисте рекли да ће одједанпут да буде неки пропланак у коме је црква са звоником. Лепо је, има шта да се види, да се надишеш чистог ваздуха", каже Милош Николић из Београда.

На трпези Милијане Шеклер главна је хељда. Ова стара житарица поново је основа свега - од хлеба и качамака до пита и палачинки.

"Што једе моја породица то једу и моји гости. Они чак траже да деца моја једу са њиховом. Све је резервисано зимус, још раније. Имала сам 34 госта. Шеснаесторо деце. Био је снег. Уживање", наводи Милијана Шеклер из домаћинства "Шеклер".

"Април, мај, јун, јул, август, септамбар тешко да има места, али у марту још има пуно места и можда нека прва половина априла", каже Слађана Миликић Сретовић из пансиона "Небо".

Код Слађане Миликић Сретовић гости инсистирају на једноставности. Овде доминира присна породична атмосфера и трпеза која се деценијама не мења.

"Ја волим да кажем да је ово село. Бака и тетка са села код којих могу да дођу за распусте, за одморе, да се осете као да долазе кући. И ја их доживљавам као да моји долазе. То је један посебан доживаљај", објашњава Слађана Миликић Сретовић из пансиона "Небо".

Повећан број посетилаца значи и више обавеза. Када је село пуно, кажу Рудњани, корист имају сви.

Како се додаје, Г. М. се терети за кривично дело насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу

Осумњиченом је, након тога одређено задржавање до 48 часова, током којег је саслушан у Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду.

Тужилаштво је Вишем суду у Новом Саду предложило одређивање притвора због опасности од утицаја на сведоке и опасности да ће поновити кривично дело.

Током протеста, две супротстављене групе које је раздвајала полиција размењивали су увреде. У једном тренутку дошло је до инцидента у којем је, према тврдњама очевидаца, повређено неколико студената.

Протест су најавили зборови грађана и студенти након што је објављено да ће председник Србије говорити на свечаности поводом два века Матице српске.

"Та ноћ је била уобичајена као и свака друга. Дођете, започнете смену, радите. Нисте ни свесни шта ће после сат, два, три да се деси, у смислу да смо ето ми остварили ту рекордну производњу", каже багериста Ђорђе Ђурковић.

Због овог великог успеха Ђорђе је на Сретење, у име костолачких рудара, из руку председника Републике Србије Александра Вучића примио орден Kарађорђеве звезде другог степена.

"Драго ми је да сам одликован овим одликовањем. Самим тим колико сам награђен толико имам и обавезу да радим, да се трудим, да и даље остварујемо што је могуће боље резултате. За сад видим себе у овом послу", наводи багериста Ђорђе Ђурковић.

Прошла година остаће записана у историји Електропривреде Србије као једна од најбољих година површинског копа "Дрмно". Током ње је производња угља повећана за седам одсто, односно за два милиона тона у односу на 2024. Рударе на површинском копу Дрмно шиба ветар, уједа зима и пржи сунце. Упркос томе, сваког дана одавде ка костолачким термоелектранама и другим корисницима, оде преко 30.000 тона угља. Ђорђу, који овде ради 12 година, посрећило се да са колегама уђе у историју.

"Имамо на угљу тренутно три багера који раде у систему. Не могу да доживим ово, сад да кажем да сам само ја заслужан томе. Заслужне су и друге колеге, заслужан је цео систем, заслужна је служба, заслужан је сваки појединац, сваки радник који на било који начин доприноси производњи", сматра багериста Ђорђе Ђурковић.

Ордење даје држава, а сви ми требало би да се сетимо Ђорђа и костолачких рудара сваки пут кад упалимо сијалицу.

"Пост не подразумјева само yздржавање од хране и пића, већ истовремено, уздржавање од свега онога што је узвишени Господар забранио или покуђеним учинио, што човјека удаљава од милости узвишеног Господара", објашњава заменик председника Мешихата ИЗ у Србији муфтија Решад Плојовић.

Поста су ослобођене труднице, путници и болесни.

"Сви они којима пост наноси потешкоћу ослобођени су од поста. Господар милостиви када говори о посту, каже, односно закључује: Алах џерлешануху жели да вам олакша, а никако не жели да вам отежа. Са друге стране, било да се ради о болести или некој другој ситуацији, особа је дужна обављати намазе (молитве)", каже заменик председника Мешихата ИЗ у Србији муфтија Решад Плојовић.

Месец поста посебно је значајан јер је током њега започела објава свете књиге Kурана пре више од 1400 година.

"Није прецизирано када је објављена она, али највише претпоставки је да је 27. ноћи. Прави, искрени вјерник, он је тражи посебно, наглашеније, у задњој трећини мјесеца Рамазана", наводи директор школе "Курана Часног" Ирфан Малић.

Рамазан је девети месец муслиманске лунарне године и ове године траје 29 дана. Рамазански Бајрам муслимани на Балкану и у Европи прославиће у петак, 20. марта.

Саговорници су разматрали могућности јачања сарадње у наредном периоду, од обостраног интереса и сагласили се да је сарадња у области борбе против свих видова криминала приоритет у сарадњи надлежних органа две земље.

Мацут је, на отварању Међународног сајма туризма у Београду, рекао да изложба Експо 2027 такође унапређује и међународну видљивост Србије.

Навео је и да ће током изложбе Експо 2027 сваки крај у Србији имати прилику да покаже своје природне лепоте, а у том задатку, највећу улогу имаће министарство туризма и министарство државне управе и локалне самоуправе. "Управо та стратешка усмереност на равномеран развој и повезивање целе земље, кроз туризам већ данас даје конкретне и мерљиве резултате", рекао је Мацут.

Он је нагласио да је туристички промет у Србији почетком 2026. показао раст, а да је у 2025. годину обележило више од четири милиона долазака и 12 милиона ноћења уз девизни прилив од више од 2,5 милијарди евра.

"Према подацима УН туризма, Србија се у прошлој години сврстала међу најуспешније европске дестинације по релативном расту међународних долазака у односу на 2019. годину. Овај резултат показује снагу и стабилан опоравак туризма као и повећање видљивости Србије на међународном туристичком тржишту. Истовремено приходи од међународног туризма повећани су за 98 одсто у односу на 2019. годину", рекао је председник Владе. 

Мацут је додао да Међународни сајам туризма остаје кључна платформа српске туристичке привреде, место сусрета партнера, нових идеја и конкретних пословних договора. 

Министар туризма Кипра Костас Кумис рекао је да му је задовољство што је Кипар земља партнер овогодишњем сајму и додао да ће ова сарадња да унапреди већ добре односе две земље. Додао је и да се број туриста из Србије који посећују Кипар доста унапредио. 

"Овај сајам је веома важан. Он је платформа за размену идеја, унапређење сарадње, као и за промоцију туристичког сектора", додао је Костас Кумис.

Сајам туризма траје до 22. фебруара.

"Сутра у Београду биће велики састанак на који су позвана сва удружења која имају добру вољу, да се разговара конструктивно у пољопривреди, а не да причамо о политиканству", рекао је Драган Гламочић за ТВ К1.

Министар је додао да очекује да сутрашњем састанку у Београду присуствују представници десетина пољопривредних удружења.

Европска комисија је одговорила на иницијативу Републике Србије и прихватила одржавање консултација поводом актуелних кретања на тржишту млека и млечних производа и тим поводом је, како је рекао, министар Гламочић заказан састанак са ЕК 25. фебруара.

Гламочић је изразио наду да ће и људи који су сада на блокадама схватити да треба да се седне за сто и постигне договор.

Најавио је и да ће, поред наставка исплата субвенција, у наредних 10 дана бити расписани и повољни кредити за пољопривреднике.

"Сад је код банака на потписивању, расписујемо кредите са најповољнијим каматним стопама, где ми субвенционишемо као држава камате од нула до три одсто. Најповољније су камате за жене и за млађе од 40 година, а ако се купује минерално ђубриво, због стимулације приноса, каматна стопа је нула", рекао је Гламочић. 

Министар пољопривреде је јуче, у разговору за РТС рекао да је дијалог са млекарима кренуо у добром смеру.