Како се наводи, том правоснажном одлуком суда Бачулову је одређен притвор до 30 дана да не би поновио кривично дело у кратком року.

Претходно је судија за претходни поступак Вишег суда у Београду пустио Бачулова да се брани са слободе иако се терети за тешка кривична дела, којима се припрема насилна промена уставног поретка.

Према саопштењу тужилаштва, Бачулов је осумњичен јер је са једним доктором из Београда крајем октобра договарао да наводно буде отрован, за шта би оптужили председника Републике Србије и актуелне државне власти, а што би, према њиховом мишљењу, за резултат имало омасовљење протеста који је био заказан за 1. новембар у Новом Саду, изазивање великих нереда, који би потом довели до државног удара и насилне промене власти у Републици Србији.

На терет му се ставља и да је 2. новембра 2025. године током хоспитализације у Клиничком ценру Србије, користећи службени мобилни телефон запослених у КЦС, координирао насиље које се те вечери одвијало испред Дома народне скупштине где су се одржавала два јавна скупа, један пријављени и један непријављени.

Тужилаштво наводи да и даље очекује да ће оптужница у најкраћем року да ступи на правну снагу за све оптужене, чиме би се омогућило јавно суђење за сва оптужена лица.

"Тужилаштво поново изражава став о неопходности јавног суђења, где би се у присуству јавности на главном претресу изводили докази које је у истрази прикупило јавно тужилаштва, као и докази одбране, у циљу утврђивања кривичне одговорности оптужених", нагласили су из тужилаштва.

Опужницом су обухваћени бивши министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Г.В., бивша в.д. генералног директора "Инфраструктура железнице Србије" а.д. Ј.Т., бивши в.д. помоћника министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре А.Д., бивши генерални директор "Инфраструктура железнице Србије" а.д. Н.Ш., одговорни пројектанта грађевинске конструкције С.Н., главни пројектант идејног пројекта М.Ј., главни пројектант пројекта за грађевинску дозволу Љ.М.М., известилац Републичке ревизионе комисије М.С., лице одговорно за техничку контролу пројекта за грађевинску дозволу Ј.С.М., лица одговорних за извођење грађевинских радова З.С.М. и Д.Ј., лица одговорних за стручни надзор над извођењем радова М.Г. и Д.Т.

Они су осумњичени због кривичних дела којима је омогућена употреба јавног објекта - станичне зграде Железничке станице у Новом Саду, крила Б, иако су у току били грађевински радови и за који објекат није издата употребна дозвола, због кривичног дела у вези са претходним неодржавањем конструкције објекта станичне зграде и због кривичних дела у фази пројектовања и извођења радова приликом реновирања станичне зграде Железничке станице у Новом Саду.

Из тужилаштва истичу да су наводи оптужнице у потпуности поткрепљени прикупљеним доказима, који потврђују оправдану сумњу да су сви оптужени извршили кривична дела која им се стављају на терет и који указују на кривичну одговорност оптужених.

Подсећају да се од 16. септембра целокупни списи предмета налазе у Вишем суду у Новом Саду, као и да су предложили одређивање притвор за све оптужене, због и даље великог узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.

Предлог за одређивање притвора ја одбијен, а потом је одбијена и жалба јавног тужилаштва, тако да је свим оптуженима изречена мера забране напуштања стана.

Истиче се да ће детаљне информације ученици и њихови родитељи благовремено добити од разредних старешина.

"Министарство просвете указује да је блокада наставног процеса и рада школе противзаконита, да на најсуровији начин ускраћује право ученика на образовање, запослених на рад и да свакако није начин за решавање отворених питања", наводи се у саопштењу.

Додаје се да из Министарства просвете подсећају да је в.д. директора Пете београдске гимназије Данка Нешовић постављена на одређено време како би организовала наставни процес и спровела поступак јавног конкурса за избор новог директора школе, у циљу нормализације рада ове установе.

"Упркос чињеници да је одлука о расписивању конкурса за директора донета у складу са законом, у условима блокаде школе није било могуће расписати и технички спровести конкурс за новог директора", наводе из Министарства просвете.

Због тога, како се истиче у саопштењу, Министарство просвете још једном позива особе које онемогућавају рад Пете београдске гимназије да прекину са блокадама, јер не само да ускраћују ученицима право на образовање и запосленима право на рад, већ онемогућавају функционисање образовно-васпитне установе у целости.

Пета београдска гимназија је у блокади од 14. октобра. Захтеви ђака и родитеља из Пете београдске гимназије су смена в. д. директора школе Данке Нешовић и да Министарство просвете распише нови конкурс за директора, како би на то место био изабран неко из колектива школе.

Наредне године се запослио у Институту за пољопривредна истраживања, садашњем Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду, као асистент на оплемењивању сунцокрета. У оквиру Института, у којем је радио до пензионисања 2006, био је шеф пет пројеката и руководилац у још осам потпројеката.

Шкорић је био и управник Завода за уљане културе Института за пољопривредна истраживања у периоду од 1989. до 2006. У два мандата, од 1995. до 2003, био је и председник Управног одбора Института.

На Пољопривредном факултету у Новом Саду изабран је у звање доцента на предмету Оплемењивање биљака и семенарство 1978, за ванредног професора 1983, а за редовног професора 1990.

У звање професора емеритуса на Универзитету у Новом Саду изабран је 2008.

У оквиру САНУ био је председник Академијског одбора за село и члан Академијског одбора "Животна средина". Председавао је и Одбором за флору и вегетацију од 2004. до 2011.

"Својим стручним, педагошким и научним радом дао је изузетан допринос у развоју наше пољопривреде. Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупно српско друштво", наведено је у саопштењу САНУ-а.

Навели су да је снабдевање тржишта енергентима и даље стабилно.

Мацут је истакао да је од изузетне важности координација свих државних институција и њихово правовремено реаговање како би се предупредили већи поремећаји на тржишту, саопштено је из владе.

Министарка Ђедовић Хандановић рекла је да држава ради на допремању 38.000 тона бензина и око 66.000 тона дизела, као и 86.000 тона сирове нафте за потребе државних резерви, како би се повећала сигурност снабдевања у недељама које долазе.

Ђедовић Хандановић известила је премијера да се свакодневно прати развој преговора које руски власници воде са потенцијалним партнерима, да би се што пре створили услови за продужење лиценце за рад НИС-а и Рафинерије у Панчеву, а које ће морати да одобри и америчка администрација.

У саопштењу се наводи и да ресорна министарка са нафтним компанијама сагледава ситуацију на тржишту и на дневном нивоу обавештава владу, председника Републике и јавност Србије.

Четрдесет први дан је откако су на снази америчке санкције Нафтној индустрији Србије. 

Сексуалне услуге користили су и универзитетски професор и бивши посланик, иако су били свесни да су девојчице жртве трговине људима.

"Девојчице су смештене на сигурно место, међутим оно што је засигурно јесте да ће њима требати дуготрајна психолошка подршка. Особе које су њих искоришћавале у ланцу трговине људима су заправо људи који су припадници закона који су вероватно те девојчице застрашивали, претили да ће оне можда завршити у затвору", рекла је Абида Бехлић, председница Удружења "Нови пут", за превенцију и заштиту жртава трговине људима из Мостара.

Огласио се Дом чије су девојчице биле штићенице. Кажу да су биле привремено смештене у Прихватилиште за децу жртве криминала, али не и у сам Дом. Наводе да их је после краћег периода преузела служба за социјални рад.

"Оне за нас спадају у једну од најрањивијих категорија које су подложне свим облицима искориштавања и насиља. Када разговарамо о тим установама у којима се врши збрињавања такве деце, морамо се запитати да ли они имају довољно особља које би могло да води адекватну бригу о својим бројним кориснисима", рекла је Абида Бехлић.

Јурић: Човек коме се веровало сексуално злостављао два детета 

Сличне ситуације дешавају се и у Србији, наводе Удружења грађана за борбу против трговине људима.

"Било је ситуација у којима су и хранитељи искоришћавали децу, а било је и оних који су долазили у сама прихватилишта изводили децу и искоришћавали их", каже Јелена Хрњак из Удружења "Атина".

Према њеним речима, у Србији постоји више од 6.000 деце без родитељског старања, а више од 800 користи смештајне капацитете неких домова и све указује на озбиљност овог проблема.

"Ми смо имали један директан случај, где је управо човек коме се много веровало, човек из академске заједнице, човек који је био доктор судске медицине, био сексуални злостављач два малолетна детета. Веома често смо спремни да заштитимо злостављаче бранећи их тиме да су они угледни чланови друштва, а заправо то је све само не углед", каже Игор Јурић из Центра за несталу децу.

Подршка узбуњивачима

Зато, истичу, друштво треба да има развијену свест и да свако ко има сазнање да је неко жртва трговине то пријави.

"Уколико, на пример, запослени у одређеним инситуцијама нису сигурни у своју заштиту, своју безбедност, морамо радити на различитим механизмима, као што је механизам подршке узбуњивачима да могу да пријаве кривична дела без да осећају било какву консеквенцу. Чак и код анонимних пријава свака од њих се мора темељно истраживати и на сваку се мора реаговати", каже Јелена Хрњак.

Трговци људима углавном су познати жртви. Познати су и полицији, имају позамашан досије, али само један одсто њих у свету стигне заслужена казна.

Код нас је прописано 12 година затвора за такво дело, али пракса показује да кријумчари прођу са нижим казнама.

Полиција их је сумњичила и за илегално поседовање оружја и одредила им притвор.

Адвокат Тодоровић је навео да је тужилац тражио продужење притвора, али да је судија за претходни поступак, на предлог одбране, одлучио да их ослободи уз новчане казне и одузимање ловачких пушки.

"Одлуком судије затворска казна од три месеца замењена им је новчаном. Судија је затим донео решење о ослобађању ухапшених ловаца", навео је Тодоровић

Ухапшени ловци су из околине Медвеђе.

Као дугогодишњи и посвећени радник наше куће - у оквиру Дирекције и Заједничких послова, Гордану ћемо памтити по изузетном залагању на послу, топлом осмеху и спремности да помогне свима око себе.

Оставља за собом драгоцене успомене и свима који су је познавали ће много недостајати.

Сахрана Гордане Михајловић ће бити на гробљу Лешће у четвртак 20. новембра у 15 часова.

Мацут је навео да је потребно да се у решавање тог проблема, поред стручних профила који већ раде у Центру, укључе и здравствени радници, попут педијатара или дечјих психијатара, и министарства попут Министарства омладине и Канцеларија за младе како би са Центром могли да направе помак у том сектору.

Премијер је Јурићу захвалио на презентацији Центра који обавља велику и значајну социјалну и друштвено-одговорну активност.

"У тренутку када имамо једну експанзију вршњачког насиља, али и бројних проблема везаних за злоупотребу групе наших најмлађих или младих суграђана, мислим да је од изузетне важности постојање таквог центра, али заправо и постојање ове идеје која се и уклапа у ширу идеју владе о активирању свих ресурса које имамо и побољшању општег центра здравља, који је заправо један од пројеката које ће Влада у наредном периоду покушати да имплементира", навео је Мацут.

Оценио је да је идеја система "Пронађи ме" добра и да би требало да се са сектором за ванредне ситуације направи као модел који већ постоји у МУП-у, али да се унапреди у том делу односа према несталој деци.

Истакао да ће му бити задовољство да посети Центар за несталу децу у Новом Саду.

Јурић: Проблем вршњачког насиља је ескалирао

Јурић је изразио уверење да ће заједно са Владом Србије изнаћи моделе и начине за решавање проблема вршњачког насиља.

Навео је да је са премијером разговарао и о боравцима за децу са проблемом у понашању.

"Сматрамо да проблем вршњачког насиља у неколико последњих година заиста ескалира и да морају да се ураде системске промене да би до бољитка дошло. Мислим да смо успели да у једном конструктивном разговору изнађемо моделе и начине како овај проблем можемо да решавамо", истакао је Јурић.

Додао је да је са Мацутом разговарао и о дигиталној безбедности, наводећи да је последњих неколико година забележен пораст злостављања деце на интернету.

Јурић је рекао да сарадњу са Канцеларијом за информациону технологију види као један од начина решавања тог проблема.

Са премијером је, како каже, разговарао и о унапређењу система "Пронађи ме".

"Једна од ствари која би требало да донесе један потпуни бољитак је заправо систем обавештавања јавности путем "broadcast" канала, базних станица, где би МУП и Одељење за ванредне ситуације буквално једним кликом могли да обавесте све грађане када дође или до нестанка детета или до временских непогода", рекао је Јурић.

Истакао је да за то не очекују само подршку премијера већ и да се укључе друге институције, пре свега Министарство унутрашњих послова да покаже, како је рекао, веће интересовање.

Постоје основи сумње да је ова организована криминална група у поменутом временском периоду извршила кривична дела удруживање ради вршења кривичних дела фалсификовање исправе и злоупотреба службеног положаја у продуженом трајању. 

Претреси на више локација су у току.

Ова 18-члана организована криминална група биће спроведена у Јавно тужилаштво за организовани криминал после чега ће бити саслушана.

"Тренутно су у УКЦ-у на хоспитализацији два пацијента на Клиници за интерне болести", саопштено је из тузланског УКЦ-а.

Из Тужилаштва Тузланског кантона су навели да ће данас бити издате наредбе и обавиће се обдукција тела преминулих жена.

У пожару, који је у Дому пензионера избио 4. новембра, на лицу места је страдало 11 особа, док је било повређено више од 30 особа.

Досадашњом истрагом и вештачењем утврђено је да је пожар у Дому пензионера узрокован кратким спојем на каблу радио-пријемника, који је био механички и термички оптерећен јер је био стиснут између мадраца, зида и металног дела кревета.

Тужилаштво је формирало истражни тим који спроводи истражне радње и прикупља доказе у циљу утврђивања релевантних чињеница.

Она је на отварању Форума ЕУ о проширењу као први правац издвојила да сваки напредак који се постигне са будућим државама чланицама мора да буде кредибилан и да кандидати морају у потпуности да се ускладе с кључнив вредностима и да их ефикасно имплементирају.

"Не може да буде пречица и неће бити пречица. Често ме питају, хоће ли ти геополитички аргументи значити да бисмо требали да зажмуримо на све и добијемо нове чланице без обзира на све? Не, кажем вам, управо је супротно. Када су демократске структуре слабе или је владавина права мањкава, то може да отвори врата злонамерном утицају, корупцији и организованом криминалу. Наша унија је изграђена на поверењу међу својим чланицама. Успешно проширење може да се догоди само када постоји поверење засновано на постигнућима и заслугама", рекла је Кос.

Као други правац издвојила је да и ЕУ мора да се припреми за нове чланице и да се тренутно ради на прегледу спремности пре приступања.  Према њеним речима ЕУ мора да зна какав ће бити утицај будућег проширења на кључна подручја политике или буџет и структуре управљања. 

"Такође, морамо да пружимо снажне одговоре на забринутост и бриге наших грађана. Шта проширење значи за наш модел социјалне заштите? Како може да ојача контролу наших граница? Како можемо да обезбедимо поштовање владавине права након приступања? И како ћемо осигурати несметано и ефикасно функционисање уније? Морамо да имамо отворену дискусију о томе какве ћемо заштитне мере укључити у будуће уговоре о приступању како бисмо осигурали нашим грађанима да је интегритет наше уније заштићен", рекла је Кос.

Истакла је да морају да постоје заштитне мере које наше нове државе чланице неће да примете када сви поштују своје одговорности, као и да те мере подједнако морају да буду заштитне мере које могу снажно да утичу на нове државе чланице када не поштују та иста правила.

"Две трећине Европљана нам каже да тренутно нису довољно информисани. Ово је проблем који морамо да преокренемо. Ово је заједничка одговорност са нашим државама чланицама", рекла је Кос.

Као трећи правац Кос је издвојила време потребно за проширење и појаснила да је земљама кандидатима потребно време за реформе, а понекад и државама ЕУ треба времена да донесу одлуке.

"Време које нам данашњи свет више не даје. А ако не делујемо брзо и одлучно, ризикујемо да изгубимо контролу над сигурношћу и стабилношћу на нашем континенту. Када се моја земља Словенија припремала за чланство у ЕУ, то се углавном посматрало кроз призму просперитета. Данас је то и питање безбедности", рекла је комесарка.

Марта Кос је нагласила и да је потребно да се осигура да ће ратови у Европи заувек да будуу послати у историјске књиге и да је главно питање како да се демократије заштите од аутократских тенденција.

"Данас се ми Европљани суочавамо с многим од тих питања као оснивачи наше Уније 50-их година. Делимично смо одговорили на та питања у прошлости. Осамдесетих година прошлог века стабилизовали смо нове демократије када су се Грчка, Шпанија и Португалија придружиле нашој Унији. Почетком 2000-их учинили смо исто и проширили стабилност и просперитет када се већи део централне и источне Европе придружио ЕУ. Данас, док се поново припремамо за нове чланице, поново то чинимо, вођени питањима мира, демократије, а такође и безбедности", рекла је Кос.

Како је рекла у сваком од ових одлучујућих тренутака у нашој недавној историји, политика проширења играла је централну улогу, а данас морамо да се супротставимо снагама које имају за циљ дестабилизацију нашег континента. 

"Морамо очистити наш континент од аутократија. Морамо бранити наш простор слободе и демократије. Разматрамо политику проширења како бисмо пружили одговоре, попунили празнине просперитета, слободе и стабилности широм наше Европе и затворили празнине које све више искоришћавају наши противници, трговци људима и криминалци", рекла је Кос.

Према њеним речима, политика проширења није била само покретач промена у нашим земљама кандидатима, већ и оно што је подстакло размишљање о себи и пружање одговора на забринутости наших грађана, било да се ради о нашим друштвеним или економским моделима, миграцијама, корупцији или организираном криминалу.

Говорећи о аутократским режимима она је рекла да они нису везани истим моралним и правним правилима на којима су изграђене европске демократије, већ искоришћавају нашу отвореност борећи се у асиметричној игри и трошећи велике своте новца на државну пропаганду и страно мешање. 

"И зато постављамо безбедносну мрежу демократије на наш континент. Можемо и морамо да узвратимо ударац. У нашем недавно предложеном Штиту демократије, први пут смо укључили наше земље кандидате баш као и наше државе чланице. Ово је нови начин постепене интеграције, врло важан. И више не можемо да размишљамо о одбрани наших демократија код куће у нашој Унији, а да је не бранимо у нашим земљама кандидатима", закључила је Марта Кос.

Фон дер Лајен: ЕУ од самог почетка била нит која је повезала државе чланице

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила је да је Европска унија од самог почетка била мировни пројекат, "нит која је повезала државе чланице и усмеравала сваки корак интеграције", и истакла да је у време геополитичке неизвесности проширење улагање у заједничку безбедност и слободу. 

Проширење је, нагласила је, процес од значаја за све, јер Европа дели исти континент, историју, културу и изазове.

Фон дер Лајен је у својој видео-поруци на отварању форума Европске комисије о проширењу ЕУ подсетила да је почетком године посетила Украјину, потом Молдавију у јулу, а у октобру Западни Балкан и да су је, како је навела, све те посете испуниле оптимизмом.

"Срела сам грађане, представнике цивилног друштва, привреде и политичке лидере, и видела њихову наду у европску будућност", рекла је она.

Пут ка чланству у ЕУ, нагласила је, захтеван је и подразумева бројне реформе и усклађивање са правним тековинама Уније, али, користи су, како је оценила, неспорне.

"Државе које су се придружиле ЕУ у последњем таласу оствариле су невероватан економски раст- животни стандард се удвостручио, незапосленост готово преполовила, просечан животни век порастао за око четири године, а отворено је шест милиона нових радних места", истакла је Фон дер Лајен.

Председница ЕК је нагласила и да ће слични резултати пратити и наредни циклус проширења, али да Унија већ сада жели да пренесе део позитивних ефеката кроз планове раста. Земље кандидати, навела је, спроводе кључне реформе како би се обезбедили једнаки услови са јединственим тржиштем ЕУ, док Европа заузврат отвара поједине секторе тог тржишта.

Међу додатним користима навела је укидање роминга за позиве ка ЕУ, као и приступ СЕПА (Јединствено подручје за плаћања у еврима) систему, који компанијама омогућава значајно јефтинији трансфер средстава из и ка државама чланицама, што ће, како је оценила, донети милионске уштеде.

"Видимо снажну жељу младих у државама кандидатима, али и у чланицама, да живе у јединственој Европској унији, да искористе могућности које чланство пружа и уживају слободе које оно доноси. Желе снажнију, просперитетнију и уједињенију Европу", рекла је Фон дер Лајен.

"Европа је више од уније, то је наш дом", закључила је Фон дер Лајен.

У Бриселу се одржава Форум о проширењу Европске уније под називом "Заокруживање Уније и јачање наше будућности".

Циљ Форума, чији је домаћин комесарка ЕУ за проширење Марта Кос, је да подигне дијалог о проширењу на виши ниво као заједнички политички, друштвени и генерацијски пројекат, објављено је на сајту Европске комисије.

Ово је прво издање Форума Европске комисије о проширењу ЕУ, наводи се на сајту ЕК и додаје да се одржава у време када је проширење добило нови замах као покретач стабилности, просперитета и демократских реформи широм континента.

Верујемо да је Србији будућност и место у Европи, истакао је Ђурић у Министарству спољних послова.

Он је истакао да је Немачка кључни партнер за Србију не само по питању економске сарадње већ и по питању реформи на европском путу.

"Србија жели најскорије да постане члан ЕУ", истакао је Ђурић и додао да је за Србију ЕУ стратешки циљ.

Како је рекао, у ЕУ видимо прилику за промену парадигме односа у нашем региону и прилику за стварање другачије будућности.

Ђурић је рекао да је ЕУ највећи мировни пројекат у историји европског континента и да морамо, како бисмо стигли ка том циљу, да удвостручимо и утростручимо наше реформске напоре.

Министар спољних послова Србије је замолио за даљу подршку Немачке за отварање кластера и даље напредовање на европском путу.

Ђурић је рекао да је Берлински процес један од најзначајнијих инстумената за нашу регионалну сарадњу пренео да је Вадефулу понудио да Србија игра значајнију улогу у оквиру Берлинског процеса и да смо одлучни да у наредним годинама урадимо много више да наставимо да мењамо парадигму укупних економских и политичких односа и да јачамо и везе са Немачком према којој гајимо поштовање.

Министар Вадефул рекао је да су Београд и Берлин повезани и да је Србија део европске породице.

"Немачка и Србија су већ дуго међусобно блиско повезани како економски, тако и кроз бројне личне контакте. Много немачких компанија успешно послује у Србији, Немачка је најважнији трговински партнер Србије. Велики број људи пореклом из Србије нашао је свој дом у Немачкој. Ове везе имају непроцењиву вредност. Србија је део наше европске породице и треба да има могућност да партиципира у заједници вредности ЕУ", рекао је Вадефул.

Вадефул је захвалио на гостопримству и оценио да су водили занимљиве и конструктивне разговоре. Министи су се дотакли и актуелне политичке ситуације.

Вадефул: О слободи говора и окупљања нема преговарања

Министар спољних послова Немачке Јоханом Вадефул поручио је да "о слободи говора и окупљања нема преговарања" и да то важи и за земље кандидате за чланство у Европској унији.

"Мирна окупљања морају да буду омогућена", рекао је Вадефул новинарима после разговора са са министром спољних послова Србије Марком Ђурићем.

Додао је како верује да су демократски избори могућност да Србија на прави начин одабере свој пут, нагласивши као "не сумња да ће бити тако".

Напори да се успостави дијалог

Марко Ђурић рекао да је свестан поларизације у друштву и да Србија ће појачати напоре за успостављање дијалога. Он сматрада у Србији постоји слобода јавних окупљања, тврдећи да је у последњих годину било више од 22.000 скупова.

Ђурић ре рекао после састанка са министром спољних послова Јоханом Вадефулом да може да се сложим са појединим оценама да није омогућена довољна слобода окупљања или да није било довољно простора да се искажу различити ставови на преко 22.000 одржаних јавних скупова, било је прилике да се чује јако много и критичних и понекада острашћених ставова.

"И драго ми је што није било у преко 22.000 скупова који су одржани у Србији жртава, али не могу да не поменем чињеницу да политичко насиље није имало више појавних облика па су просторије странке којој припадам чак 28 пута нападе и паљене претходних месеци", казао је Ђурић.

Министар је тако одговорио на констатацију новинара из Немачке да су у Србији протести већ годину дана, да је једна мајка прекинула штрајк глађу и да постоје оцене да није омогућено довољно слободе окупљања, као и питање како ће влада превазићи сукобе између цивилног друштва и владе.

Истакао је да нема никакве сумње да је година за нама била једна полтички веома тешка година обележена високим степеном поларизације по којој Србија није усамљена нити јединствена.

"Али и година која је уследила иза трагедије која је задесила нашу земљу након пада надстрешнице и погибије 16 наших суграђана. Ми као влада настојимо да отворимо пут за дијалог и радимо на снижавању друштвенихи тензија и у наредном периоду удвостручићемо наше напоре да се ове тензије смање", рекао је Ђурић.

Ђурић је истакао да је политичко насиље и напади на просторије политичке странке којој припада једна јако лоша слика када је реч о укупним политичким односима у нашој земљи.

"И сви делимо политичку одговорност за превазилажење овакве ситауције, али желим да уверим јавност да смо ми посвећени дијалогу заснованом на међусобном поштовању и уважавању и да сам потпуно уверен да ће Србија положити тест зрелости и да ће у неком будућем периоду кроз институционалне методе решавати унутрашње политичке несугласице, као и да ће показати целој Европи да је онакав тип друштва какав треба да буде да би играла конструктивно улогу у европском оквиру", нагласио је Ђурић.

Пожар од синоћ гасе 93 ватрогасца са 30 возила.

Узрок пожара није познат, али претпоставља се да је ватра избила на електричним инсталацијама у целој вертикали.

Градоначелник Загреба Томислав Томашевић јутрос је обишао место пожара и рекао да за сада нема опасности од урушавања и да је најважније да нема жртава.

"Стално се разбуктава на разним етажама. Гаси се изнутра и извана. Не зна се који је узрок, постоје неке сумње али очевид ће то утврдити. Нажалост, штета је тотална. Већински власник зграде је држава, статичари ће требати видјети је ли конструкција за рушење или ће се ићи у обнову", навео је Томашевић.

Пословна зграда била је седиште дневног листа Вјесник који је угашен 2012. године. Било је планирано да се у зграду уселе поједине државне институције. Небодер се сматра једним од симбола Загреба.

Термин "специјална операција" је неколико пута употребљен на ванредној седници Владе и председника Србије у недељу, кад се разговарало о будућим опцијама за НИС.

Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић јуче је одговорила на питање шта подразумева "специјална операција".

"Суштина је да Русима дамо простор да изаберу саговорника за преговоре о промени власништва, а да ми тај процес подржимо. Након тога бисмо се обратили Сједињеним Америчким Државама, јер свака промена власничке структуре мора да добије и америчко одобрење,“ рекла је министарка Ђедовић.

Док се чека разрешење кризе, поставља се питање какве су резерве којима располаже Србија и на које се ослања како би издржала овај период, као и евентуални престанак рада рафинерије у Панчеву.

Шта Србија сада може да предузме како би НИС био ослобођен америчких санкција и како да на дуже стазе осигура редован доток енергената?

Намеће се и питање да ли би МОЛ као потенцијално решење за НИС био проблематичан с обзиром на то да је Мађарска добила само привремено одлагање америчких санкција, да је такође под притиском да се одрекне руских енергената, да јој Украјина прети заустављањем протока руске нафте и да ће, изгледа, и Мађарска морати да прође кроз преоријентацију на друге снабдеваче уместо Русије?

Брокер Бранислав Јоргић каже за РТС да ако се не нађе решење за НИС онда би ово био највећи економски удар од бомбардовања. Истакао је да морају да се издвоје средства за решење овог проблема.

"Не мора МОЛ да буде идеално решење за НИС, а и може бити. МОЛ има конекцију преко Јанафа тако да они могу да се оријентишу и на другу страну“, рекао је Јоргић и истакао да је битно понашање државе у оваквим околностима.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије и некадашњи власник једне нафтне компаније, надовезао се да је МОЛ, поред НИС-а, сада најзначајнији снабдевач у Србији, а у ситуацији да преузме добар део НИС-а, МОЛ ће бити најзначајнији снабдевач.

Према његовом мишљењу, стратешки гледано, био би најбољи партнер НИС-у.

"Током целог периода који је неизвестан, сада је извесније бар у томе што се зна шта Американци траже. Они траже да Руси немају већинско власништво у НИС-у, али сада је јасно и да ће се Американци питати ко би заменио руско власништво“, каже Атанацковић.

Додао је да се може очекивати да Мађарска, с обзиром на односе две земље, пружи помоћ у решавању проблематичне ситуације.

Мађарска заинтересована и за Лукоилову рафинерију у Бугарској

Мађарски шеф дипломатије рекао је да је његова земља, поред НИС-а, заинтересована и за Лукоилову рафинерију у Бугарској.

Јоргић је појаснио да као што је нама НИС, то је Бугарима Лукоил. Додао је да поред Мађарске, која је заинтересована за куповину мреже, постоји и заинтересованост Бугарске да откупи Лукоил.

Атанацковић сматра да иако је МОЛ велика рафинерија, не би могао да задовољи потребе Србије, већ да би НИС остао. Односно истакао је да нема опасности да би због уплива МОЛ-а то водило затварању НИС-а.

"Мислим да је добра ствар што ће наша страна имати могућност одлуке, јер би цена по којој се купује НИС-ова рафинерија била сада нижа, с обзиром на санкције под којима се НИС налази“, каже Атанацковић и додаје да је добра ствар што је МОЛ понуђач да откупи руски део.

Дилема "трећа страна" или откуп руског удела

На питање са становишта дугорочне енергетске безбедности, шта је за Србију боље – да се нађе "трећа страна" или да Србија откупи руски удео, Јоргић каже да ако би то био МОЛ то би било коректно за Србију.

"Међутим, није битан само квалитет купца већ и уговорне обавезе. Али ако се то искомпликује, онда нема опција. Србија треба да обезбеди паре“, каже Јоргић.

Истакао је да Србија нема прече ствар од спасавања НИС-а, тако да се средства за то морају наћи, а процењује да би то максимално могло бити 1,8 милијарди.

Атанацковић се надовезао да је важно да постоји неко ко се нуди да откупи руски део како не би било неопходно да се иде директно на неку врсту национализације.

Јоргић је подсетио да НИС има и мале акционаре који имају 14 посто акција, чија је вредност 500 милиона евра.

"До сада је НИС био поштен према малим акционарима. Та политика би требало да буде наметнута и новом партнеру“, каже Јоргић.

Могући проблеми и са гасом

Осим ситуације с нафтом и њеним дериватима, могући проблем је и гас. Русија још није са Србијом потписала продужетак постојећег аранжмана или потпуно нови уговор.

Србија је пролетос тражила нови гасни уговор на три године, аранжман је продужен до краја године. 

Директор "Србијагаса" Душана Бајатовића рекао је да очекује ново продужење од три месеца, најдуже до годину дана.

Осим аранжмана са снабдевачем гасом, Србији недостаје и део инфраструктуре. Председник Вучић је на ванредној седници Владе затражио од директора "Србијагаса" Душана Бајатовића да се заврше ови пројекти.

Гасни интерконектор ка Северној Македонији је на том списку. За то је потребно и да се заврши гасовод између Лесковца и Врања. Такође, како је рекао председник Србије, неопходно је да гас стигне и у Ваљево, односно да потекне низ правац Александровац–Тутин.

Осврнувши се на проблема са гасом, Атанацковић је рекао да не види разлог да се не понуди дугорочни уговор са гасом, јер у супротном ћемо бити у проблему. Приметио је да у вези са тим питањем "Руси играју чудну игру".

"У току ноћне смене било је седам пацијената. Углавном су то биле респираторне тегобе, стомачни проблеми и висока температура. Циљ овог дежурства је да се растерети Ургентни центар и Хитна помоћ. Примамо хитна стања која су за нас, уз добијање адекватне терапије, а ако је потребан упут за даље – лекар ће сам одлучити о томе", навела је Милошевићева.

Хитна стања о којима докторка говори односе се на тегобе пацијената са високом температуром, кашљањем, гушобољом, повраћањем, притиском, астмом, бронхитисом, лакшим повредама и другим акутним и хроночним стањима.

"Ми смо ту да пружимо прву хитну медицинску помоћ. Дежурају лекар, техничар и ради лабораторија. Када је реч о лабораторији, радимо комплетну крвну слику, це-ер-пе и урин", наглашава начелница Дома здравља "Вождовац".

Уколико се процени да пацијент мора на додатне и даље прегледе сама процедура упућивања зависи од тренутног здравственог стања пацијента.

"Ако је ситуација ургентна ми зовемо Хитну помоћ, а у другим случајевима пацијент сам одлази у дежурну здравствену установу или у Ургентни центар. Ноћне смене су за пунолетне грађане и неће бити могуће редовне контроле", истакла је Милошевићева.

Ноћне смене се односе на смену од 20.00 до 7.00 радним данима и суботом на недељу, док недељом на понедељак обухватају период од 19.00 до 7.00.

Поред Дома здравља "Вождовац", ноћну смену су увели и домови здравља Врачар, Звездара, Земун, Нови Београд, Палилула, Раковица, Нови Београд, Савски венац, Чукарица, Сурчин, као и домови здравља у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

"Ово захлађење потрајаће два дана. Киша, обилне падавине на југозападу, југу и југоистоку Србије где би данас и сутра могла да падне месечна количина падавина. Идући ка северу све мање падавина, у Војводини и Београду само повремена киша. У планинским пределима западне и југозападне Србије биће и снега и стварања мањег снежног покривача", рекао је Тодоровић.

Истакао је да је на западу Србије накратко могућ снег и на висинама од 500 метара.

Говорећи о времену наредних дана, Тодоровић је рекао да се у четвртак, петак и суботу очекује отопљење.

Истакао је да ће у четвртак и петак вероватно максималне температуре бити око 15 степени, али да нас очекује променљиво време са честом кишом. У планинским пределима снег се очекује од недеље.

Како је рекао, за сада још нема наговештаја о снежним падавинама у Београду и додао да још није време за зиму. Истакао је да би снег у Београду могао да се очекује у децембру.

"У овим условима веома променљивог времена, незахвално је тачно у дан детаљисати временске прилике. Мислим да још није време за праву зиму и да у Београду тек можда у децембру", навео је Недељко Тодоровић.

КУРСНА ЛИСТА БР. 220

ЗА ДЕВИЗЕ

Њиме се предвиђа да о безбедности у Појасу Газе брину међународне стабилизационе снаге док је управа поверена палестинској администрацији коју ће надгледати Одбор за мир, а председаваће му Доналд Трамп.

Тринаест од 15 чланица Савета безбедности УН гласало је за документ, док су Русија и Кина биле уздржане, преноси ТАС.

Палестинска милитантна група Хамас је одбацила је тај документ, наводећи да резолуција не испуњава права и захтеве Палестинаца и да настоји да наметне "међународно старатељство над енклавом" чему се противе и Палестинци и фракције палестинског оружаног отпора, преноси Ројтерс.

"Додељивање задатака и улога међународним снагама унутар Појаса Газе, укључујући разоружавање палестинског покрета отпора, лишава палестинску енклаву неутралности и претвара је у страну која је у сукобу на страни окупатора", наводи се у саопштењу Хамаса.

Хамас је претходно, у своје и у име других палестинских фракција које предводи у Појасу Газе, саопштио да је резолуција коју су Сједињене Америчке Државе поднеле Савету безбедности Уједињених нација "опасна", и да представља "покушај да се Појас Газе подвргне међународној власти".

У саопштењу које је пренео Тајмс оф Израел се наводи да палестинске фракције одбацују сваку клаузулу која се односи на разоружање Појаса Газе или нарушавање "права палестинског народа на отпор".

Хамас је такође одбацио свако страно војно присуство у Појасу Газе, уз наводе да би то представљало кршење палестинског суверенитета.

Такаићи је прошле недеље у парламенту на питање опозиционих посланика како види евентуалну кризу на Тајвану одговорила да би она могла бити "питање опстанка" за Јапан ако дође до примене војне силе.

Тај израз је практично "вербални код" који означава могуће коришћење јапанске војске ван граница државе (у овом случају код Тајвана), јер је један од раније утврђених законских критеријума за ангажовање јапанских оружаних снага у иностранству то да у простору у којем интервенишу постоји претња која се може сматрати егсистенцијалном опасношћу за Јапан.

Њена изјава у Кини се зато доживљава као директно и грубо мешање у унутрашња питања, односно, као једна врста претње ратом.

Страховање у Јапану

Евентуални оружани сукоб између Пекинга и Тајпеја пресекао би линије снабдевања Јапана енергентима са Блиског истока, значајан део његовог извоза био прекинут или ометен, док би врло могуће мешање америчких трупа са јапанске територије привукло и војни одговор Кине.

А ако би, као последица тог сукоба, Тајван пао под контролу власти у Пекингу, Јапан би се нашао у новој, врло сложеној ситуацији, у којој би осећао повишену претњу по свој територијални интегритет, у смислу да би његова најјужнија, мала и ретко насељена, острва која су физички врло близу Тајвану била практично изложена на милост и немилост кинеског ваздухополовства и морнарице.

За кинеске снаге Тајван би био и одскочна даска за даље дубље у продоре у Тихи океан, у залеђе главних јапанских острва, што би онда стално угрожавало сво јапанско бродовље, односно, све линије снабдевања острвске царевине, укључујући ту и оне према америчком континенту.

Тајванско питање тако јесте велика главобоља за војнополитички врх у Токију, који је до сада, у координацији са САД, економски и политички подржавао власти на Тајпеју и последњих година јачао присуство јапанске војске на најјужнијим територијама, које се налазе свега неколико стотина километара од Тајвана.

Тако, практично, противавионски радари и пројектили распоређени на јапанском острву Ишигакиђима имају потенцијал да блокирају или отежају прилаз Тајвану са севера.

Треба рећи да се престоница Тајпеј и други већи урбани центри Тајвана налазе на самом северу тог острва.

Јавна је тајна да се већ годинама иза затворених врата у јапанском врху разматрају разни сценарији интервенције у случају рата на Тајвану, почев од спасавања јапанских држављана са тог острва, преко логистичке подршке ратним напорима САД и Тајванске армије, до одговора на евентуални кинески напад на америчке базе на јапанској територији и ширег учешћа у непријатељствима.

Међутим, претходни јапански премијери су до сада избегавали да у јавности кажу ишта што би могло да зазвучи као намера да се војно учествује у рату за Тајван.

Зато многи коментатори у Јапану иступ Такаићијеве у парламенту не сматрају случајним и доводе га у везу с њеним десничарским назорима.

Вербални дуели

На, за јапанске услове, необичну изјаву премијерке Санае Такаићи гласно и на релативно недепломатски начин одреаговао је конзул НР Кине у Осаки Сјуе Ђиан који је на друштвеним мрежама написао: "Немамо избора него да без оклевања одсечемо ту прљаву главу која је кренула на нас".

И мада је ту објаву повукао, штета је већ била направљена и у јапанским медијима и политичким круговима су почели да позивају на његово протеривање.

У олуји коментара, реакција и противреакција која је потом уследила остала је у запећку објава Јукија Хатојаме, једног од водећих опозиционих политичара и бившег премијера, да је Тајван унутрашње питање Кине у које Јапан не треба да се меша и дошло до вербалне ескалације, која је кулминирала протестом јапанском амбасадору у Пекингу и позивом кинеским туристима да бојкотују Јапан.

У дебату се укључио и портпарол кинеског Министарства одбране који је изјавио да ће Јапан "доживети тежак пораз и платити велику цену" ако покуша да војно интервенише на Тајвану.

Јапански медији јављају да су три кинеске државне авио-компаније својим путницима већ понудиле бесплатно отказивање карата за Јапан.

Могуће економске последице

Ако се бојкот реализује, то ће несумњиво бити снажан ударац за јапанску економију, јер у последњих десетак година, изузимајући три лета ковида, Земљу излазећег сунца посећује између шест и девет милиона кинеских туриста.

Ове године, у периоду од јануара до септембра Јапан је видело већ 7,9 милиона Кинеза.

Они су и највеће трошаџије. Према подацима јапанске туристичке агенције, прошле године њих нешто мање од седам и по милиона је потрошило еквивалент 11,2 милијарди долара, те су у укупном приходу од свих страних туриста учествовали чак 21  одсто, што је највећи удео.

Даље заоштравање вербалне битке могло би да се пренесе и на друге обасти привреде, страјују пословни људи у Јапану.

Последњи сличан бојкот десио се 2012. године због острва Сенкаку, у Кини познатих као Диаоју, око којих се Пекинг и Токио споре – тада је број кинеских туриста пао за више од 40 одсто у односу на претходну годину.

И док власти у Пекингу могу да утичу на крупне туристичке оператере, ваља видети како ће на позив владе на бојкот одреаговати индивидуални кинески туристи, којих је све више.

С обзиром на то да су источноазијски медији известили да је кинеско Миснистарство иностраних послова од амбасадора Јапана у Пекингу Кенђија Канасугија захтевало да премијерка Санае Такаићи повуче своју изјаву, познато је шта кинеска страна очекује од Токија како би одустала од туристичког бојкота.