"Издато је готово нула одсто више грађевинских дозвола него лане. Пројеката има, инвеститори су заинтересовани, али наше тржиште је специфично – овде се продају велики блоковски пројекти, а за њихов обрт треба 50 до 100 милиона евра. Банке те паре немају саме, због чега се удружују, а реализација траје пет до осам година. Понуда је мања од тражње и зато су цене високе", рекао је Пашановић гостујући на РТС-у.

Потражња слаби, али цене не падају

Док градња успорава, број купопродаја већ месецима опада. Уредник портала Каматица Душан Узелац оцењује да смањена потражња није резултат превелике понуде.

"Пад тражње није толико последица мањка понуде, већ опреза купаца у овако неизвесним временима. Постоје купци који траже дом, и они који инвестирају да би касније пласирали некретнину. Сви су тренутно обазривији", каже Узелац.

Пашановић истиче да ће, упркос тешкоћама, цена и у следећој години зависити од односа понуде и тражње.

"Имамо мање продатих станова јер је било мање издатих грађевинских дозвола. Видимо раст кредитних купаца од 12 одсто, што значи да су плате све боље и да могу да поднесу кредитно оптерећење. Како расту плате, расти ће и цене. Људи немaju берзу као алтернативу – или купују некретнине или држе новац у банци", наводи Пашановић.

Успоравање привреда у Европи и код нас могло би да закомпликују планове инвеститора.

"Ако неизвесност потраје, планирање ће бити успорено, а то значи мање нових пројеката и још јачи притисак на цене. Уколико би цене почеле да падају, то би био знак дубље економске кризе – и то не би било добро ни за кога", каже Пашановић.

Он додаје да је један од главних проблема недостатак страног капитала.

"Тржиште имамо, али политички ризик одвраћа стране инвеститоре. Да их је више, понуда би била већа, а тржиште стабилније", сматра Пашановић.

Каматне стопе, кредити и банкарски услови у 2026.

Када је реч о стамбеним кредитима, Узелац каже да камате зависе од низа фактора на које домаће банке не могу да утичу.

"Кључни су еурибор, стање на европским тржиштима и кредитни рејтинг државе. Већ смо преживели ударе пандемије и рата у Украјини. Долазак више европских и америчких инвеститора био би јасан сигнал стабилизације и повољнијих услова", каже Узелац.

Узелац упозорава да је домаће тржиште капитала недовољно развијено.

"Грађани би могли да се удруже и да улажу у изградњу, али за то мора да постоји зрелo тржиште капитала. Нема повратка на стари систем – људи желе да заштите новац од инфлације, па се некретнине и даље показују као најсигурнија заштита", објашава Узелац.

Пашановић подсећа да ће 2026. вероватно бити слична овој години када је реч о финансирању градње.

"Банке су опрезне са кредитима за велике пројекте. Без више страног капитала тешко је очекивати убрзање. Емоционални моменат је важан – купци данас узимају мање квадрата по вишој цени, и то ствара додатни притисак", рекао је Пашановић.

Да ли ће легализација спустити цене

Нови круг легализације могао би да уведе велики број нелегалних објеката у званичан промет. саговорници РТС-а, међутим, сматрају да то неће значајно утицати на цену новоградње.

"Сегрегација тржишта већ постоји, неко ће куповати јефтиније, неко скупље. Ове некретнине се најчешже налазе у насељима као што су Плави хоризонти, Крњача и друга, и легализацијом те некретнине ће свакако добити на вредности, али повећан број таквих објеката неће оборити цене квадрата у новоградњи", сматра Пашановић.

Иако је тржиште некретнина у Србији под притиском – мање дозвола, мање градње, опрез купаца, економска неизвесност – стручњаци се слажу у једном: драстичан пад цена није реалан, јер понуда и даље значајно заостаје за тражњом.

Мирјана Миодраг Божин из Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих с простора бивше Југославије каже да многе породице више од 34 године живе у неизвесности.

"Чекање истине и правде траје јако дуго. Многи су нас напустили и оставили су нама обавезу да пронађемо њиховог сина, брата, оца, мајку и да их достојанствено сахранимо", навела је она.

Шта је кључно у потрази

Отварање захтева за тражење и давање крви за ДНК анализу остају кључни у потрази, поручују из Црвеног крста. Та организација наставља да помаже породицама несталих међу којима су и чланови њиховог тима.

"Не заборављамо ни на нестале из својих редова, доктора Андрију Томановића, хуманитарца и волонтера, члана руководећих органа Националног друштва и Црвеног крста Косова и Метохије и Милорада Дејановића, службеника Црвеног крста Качаник који су 1999. године присилно одведени и нестали без трага и о чијој судбини ни дан данас не знамо ништа", каже Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије.

Ни три деценије након сукоба, у мртвачницима у Хрватској није идентификовано 900 тела, у Босни и Херцеговини 1.650, док у Притшини 350 тела чека утврђивање идентитета. Још се чека и ексхумација из регистрованих гробних места и истраживање локалитета за које постоје одређена сазнања да би у њима могле бити српске жртве.

Политизација процеса

"Динамика која нас прати задњих година је нешто што нас брине. Ми имамо озбиљну политизацију овог процеса када су у питању Загреб и Приштина. Понашају се оркестрирано скоро идентично. Не поштују потписане споразуме, протоколе, радна правила, механизме кроз које смо до 2001. године решили - преко 2.000 случајева је решено у Хрватској, преко 1.900 је решено на простору Косове Метохије. Управо кроз механизме где смо заједно радили", рекао је Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Србије.

Закон који би породицама олакшао потрагу али и омогућио неку врсту надокнаде, такође се чека годинама. Нацрт је завршен почетком године али је због персоналних промена у ресорном министарству јавна расправа померена, па самим тим и гласање о могућим законским решењима.

Рафинерија није саопштила процену колико је нафте исцурело из нафтовода, као ни шта је изазвало инцидент.

Нафтовод на коме се догодио инцидент иде од немачке луке Росток на Балтичком мору до рафинерије ПЦК Шведт, кључног добављача горива за регион Берлин-Бранденбург.

"Она припадају свакој особи. И само ако у то верујемо, можемо изградити државу која гледа у будућност, државу која се развија, напредује, али не заборавља да је човек у центру пажње. И сваки наш напредак у економији, инфраструктури, екологији или образовању, биће вредан само ако је праћен напретком у поштовању људског достојанства", поручио је премијер.

Нагласио је да поштовање људских права није само међународна обавеза Србије, већ и њено морално опредељење према сваком грађанину, према сваком детету и према генерацијама које долазе.

Мацут је подсетио на речи записане у првом српском Уставу из 1835. године да "када роб ступи на Српску земљу, од тог часа постаје слободан".

"Ово наводим као потврду чињеници да је Србија земља која самостално може да каже и да се похвали културом поштовања људских права сваког дана, а данашњи дан је прилика да се посебно подсетимо темељне једности свих вредности – слободе, правде, достојанства и мира", рекао је премијер.

Додао је да овогодишњи слоган обележавање Дана људских права "Људска права - основ слободе, правде и мира" није само формални слоган. 

"Предуслов је да нема стабилности демократског друштва без поштовања сваког појединца, без заштите његових људских права и одговорности свих нас да то поштовање буде стварност", навео је Мацут.

Како је рекао, учињени су значајни кораци у претходним годинама у унапређењу људских и мањинских права од јаких институција и законодавних измена, до конкретних пројеката на терену.

"Трудили смо се да свако дете, свака жена, сваки припадник мањине, сваки грађанин то осети и зна да држава стоји иза њега. Људска права су наша заједничка обавеза", нагласио је Мацут.

"Ја сам десет година тамо била, радила сам као физиотерапеут у Немачкој. Тад сам отишла са родитељима, а сад се враћам због своје породице, због своје деце. Желим да и они одрастају у Србији. Породица је задовољна, сви су задовољни, деца су срећна, тако да остајемо овде", каже Јована Станковић.

Марина Црњаковић је из медија сазнала за повратак здравствених радника из дијаспоре.

"Контактирала сам мејлом Министарство здравља, одмах су одговорили. Договорили смо се кад ћу се вратити, у року од две недеље сам већ добила одговор и ево сутра почињем да радим", прича Марина.

Од прошлог децембра, преко Канцеларије за сарадњу са дијаспором Министарства здравља, у Србију се вратило више од двеста здравствених радника.

Истакнуто је да није дозвољено никакво пребацивање новца појединцу или правном лицу у Русији.

Претходно је Лукоилу лиценца за рад бензинских станица у иностранству била продужена до 29. априла.

11.12.2025. Четвртак: На северу и западу Србије, као и на територији Београда током читавог дана магла или ниска облачност. У осталим крајевима магла се очекује у јутарњим часовима, а током дана ће бити претежно сунчано. Ветар слаб, променљив, на истоку слаб и умерен северозападни. Најнижа температура од -2 до 3, а највиша у местима са маглом од 3 до 6 степени, а у осталим крајевима од 8 до 14 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

12.12.2025. Петак: Магловито и тмурно, осим у брдско-планинским пределима, где ће бити претежно сунчано. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од -2 до 4, а највиша од 3 степена у магловитим областима до 13 степени у местима са дужим сунчаним интервалима. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

13.12.2025. Субота: Магловито и тмурно, осим у планинским пределима, где ће бити претежно сунчано. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од -2 до 6 степени, а највиша од 5 степени у магловитим областима до 11 степени на истоку Србије. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

14.12.2025. Недеља: Магловито и тмурно, осим у планинским пределима, где ће бити претежно сунчано. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од -2 до 2, а највиша од 3 до 8 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

"Ми немамо проблем са мигрантима, зато што смо на време тај проблем предупредили, али учествујемо у Глобалној алијанси, пре свега због алата који се користе, јер свако кријумчарење миграната подразумева ангажовање одређених криминалних мрежа", навео је Дачић.

Криминалне мреже имају уходане путеве и канале

Дачић је додао да те криминалне мреже имају уходане путеве и канале и користе све више информатичке технологије и све предности које организовани криминал има у односу на званичне државне органе, када је реч о технолошким иновацијама.

"Данас се разговарало управо и о томе. Ја сам управо истакао да је свима нама потребна заједничка платформа која би омогућила да се спречи ширење илегалних миграција, односно кријумчарења људи преко друштвених мрежа, такође да се прате токови новца. Ми смо успели да дигиталну имовину у вредности од више од 1.200.000 долара замрзнемо, односно да је одузмемо од оних који су је стекли из ових нелегалних активности", рекао је Дачић.

Разговори са два европска комесара

Навео је да је искористио прилику да разговара и са два европска комесара, са комесаром за унутрашње послове и миграције Магнусом Брунером и са комесарком за финансијске услуге Маријом Луис Албукерке.

"Брунер је комесар који је надлежан баш за унутрашње послове. Он ми је потврдио још једном да је прихватио мој позив да ће доћи у посету у фебруару. Али, на почетку, пре састанка сам одржао и билатерални састанак са извршном директорком Европола (Катрин де Бол), која је такође прихватила позив да дође у Србију. Мислим да је њена реченица кључна, коју је рекла на том састанку, а то је да Европол Србију сматра кључном земљом партнером на Западном Балкану у борби против организованог криминала. И да су веома задовољни свим активностима које имамо, да Србија користи све алате које Европол даје", рекао је Дачић.

Размењено више од 11.000 информација са Европолом

Дачић је рекао да је до сада у току године размењено више од 11.000 информација са Европолом, државама чланицама ЕУ и трећим партнерима са којима Европол сарађује.

"То је нама од непроцењиве помоћи управо за борбу против организованог криминала. То подразумева и трговину наркотицима, и трговину људима, и кријумчарење миграната, и кријумчарење оружја, и финансијске деликте, односно прање новца, крађе и све остало што се дешава на жалосној територији читаве Европе", рекао је Дачић. Он је рекао и да је данашњи састанак са аспекта МУП-а Србије и Републике Србије у целини – био веома успешан.

"Србија је имала изузетан третман. Ја сам био један од оних који су били панелисти, односно говорили, нисам био само учесник и посматрач, него је Србија била панелиста управо на овом делу ове међународне конференције која се тицала праћења и заустављања тих нелегалних токова новца", рекао је Дачић.

В. П. је ухапшен непосредно пре извршења овог кривичног дела, а полиција је код њега пронашла пиштољ са више комада муниције, па се терети и за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, саопштио је МУП.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати након чега је, уз кривичну пријаву, приведен Вишем јавном тужилаштву у Београду.

Међу осталим члановима, шест је било уздржано, а три су била за. 

Сами Куртеши и Аљбан Краснићи из Самоопредељења гласали су против, док су представници ДПК, Алијансе за будућност и ДСК и  два члана из несрпских заједница били уздржани.

Листа од 33 кандидата Српске листе је одбијена иако је Панел за жалбе претходно поново потврдио право учешћа Српске листе на изборима.

Представници Самоопредљења су прошле недеље одбили да верификују учешће Српске листе на изборима, па је на жалбу Српске листе реаговао панел за жалбе.

Сусрету је претходио низ дипломатских контаката – посете председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен Београду средином октобра, али и разговори са Антонијом Костом у више наврата.

Председник Вучић је јуче изјавио да ће на састанку са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен предложити идеју да се сви кандидати са простора Западног Балкана приме заједно у ЕУ као пуноправне чланице.

"Ако примите једну, или две, или три од нас, шта ћемо онда са осталима? Како ћемо се носити с тим? Како ћемо решити сва отворена питања?", рекао је Вучић на панелу под називом "Европска конкурентност у фрагментисаном геополитичком окружењу", који је одржан на Форуму BELTALKS.

Такође, око 13.30, заустављен је 32-годишњи О. С. који се на државном путу Инђија–Рума возилом марке БМВ 5 немачких регистарских ознака кретао брзином од 193,5 километара на час, на делу пута где је ограничење брзине 80 километара на час.

Даљом провером је утврђено да возач нема издату возачку дозволу.

Возачи су искључени из саобраћаја и против њих је поднета прекршајна пријава због насилничке вожње, док је против О. С. поднета и прекршајна пријава због непоседовања возачке дозволе.

МУП апелује на све учеснике у саобраћају да буду одговорни и да поштовањем ограничења брзине и других прописа дају директан допринос унапређењу безбедности саобраћаја на нашим путевима.

Координирана истрага органа спровођења закона из Аустрије, БиХ, Хрватске, Немачке и Србије открила је да је криминална ћелија картела била одговорна за вишетонске пошиљке кокаина пореклом из Колумбије и да је користила различите методе за шверц дроге у Европу, наводи се у саопштењу Европола.

Поред тога, ћелија се бавила и прањем новца путем различитих компанија и улагања у некретнине у више земаља унутар и ван Европске уније.

У акцији Еворпола претресено је 45 објеката и учествовало 500 полицајаца.

Током претреса заплењено је приближно 50.000 евра у готовини, два златника, бројни луксузни предмети попут накита, сатова, торби, три возила велике вредности, као и некретнине у Немачкој и иностранству.

Такође су пронађени и заплењени разни документи и електроника, као и напуњено ватрено оружје.

Главни осумњичени који је ухапшен пореклом је са Западног Балкана и са пребивалиштем у Немачкој, а познат је по употреби "препознатљивог логотипа кокаина као заштитног знака".

У акцији Европола учествовала је и српска Служба за борбу против организованог криминала (СБПОК), као и хрватска Канцеларија за сузбијање корупције и организованог криминала (УСКОК), Државна агенција за истраге и заштиту БиХ (СИПА), немачка федерална Криминалистичка полиције и аустријска Криминалистичка обавештајна служба.

Он је прецизирао да је тражио да се доставе анализе разлога за обуставе поступака које су покренула јавна тужилаштва, анализа укинутих оптужница од стране тужилаштава, анализа неуспелих оптужења пред судовима односно ослобађајућих пресуда посебно за оптужнице које је подигло Јавно тужилаштво за организовани криминал, анализа трошкова које је Србија морала да исплати услед неуспеха у поступцима и анализа узрока дуготрајних истрага.

Када је реч о дуготрајним истрагама, Мрдић је навео да истрага убиства адвоката Мише Огњановића траје седам година, као и да се не зна у ком тужилаштву се налази предмет.

"Овај предмет је посебан доказ јавашлука који влада у јавнотужилачкој организацији, јер је јавна тајна да је у фиоци Младена Ненадића (главни јавни тужилац за организовани криминал). Не постоји ниједан папир о томе како је тамо доспео осим што му је предат у руке од стране Загорке Доловац. Јасно је да је намера Загорке Доловац и Ненадића да предмет убиства Огњановића застари и да се тако аболирају убице", навео је Мрдић.

Он је додао да они ово не раде први пут, јер мисле да су, како је рекао, "господари живота и смрти у Србији па одлучују кога ће да ухапсе, коме ће да униште каријеру или фирму, кога ће да шиканирају, а све за рачун интереса страних центара моћи којима подносе рачуне".

Мрдић је истакао да је, недостављањем тих података Народној скупштини Врховно јавно тужилаштво, поступило супротно обавезама из закона и Акционог плана за поглавље 23 у преговорима Србије за приступање Европској унији и тиме је угрозило европски пут земље. Он сматра да је то озбиљан недостатак, јер су области које је навео приоритет Србије јасно дефинисане јавним политикама, већим бројем стратегија, а и значајне су за европске интеграције.

Мрдић је навео да је неиспуњавање јасно постављених приоритета Србије и губитак средстава из фондова ЕУ, за чије повлачење је услов достизање постављених циљева у поглављу 23, последица лошег рада врховног јавног тужиоца.

"Посебно је важно да се утврди колико је новца из буџета наша земља исплатила онима који су јавна тужилаштва, пре свега ЈТОК, оптуживали без икаквих доказа, што су судови касније потврдили. Према члану 58. Закона о јавном тужилаштву за штету коју носилац јавнотужилачке функције проузрокује незаконитим или неправилним радом одговара Србија, па је јасно зашто је у Извештају врховног јавног тужиоца овај податак сакривен", нагласио је Мрдић.

Он је додао и да је јавности познато да је из буџета Србије исплаћено преко 150 милиона евра одштете лицима које је ЈТОК гонио само у четири велика предмета, док су изгубили десетак процеса.

Мрдић је најавио да ће тражити и од Министарства правде објашњење због чега се и даље истрајава на томе да јавни тужиоци ангажовани у Јавном тужилаштву за организовани криминал (ЈТОК) имају неколико пута веће плате од осталих јавних тужилаца у земљи.

"Резултати рада ЈТОК који се огледају у изгубљеним процесима и одштетама које прелазе 150 милиона евра, њихове астрономске плате као и буџет за наредну годину од 4,3 милиона евра колико су добили не оправдавају луксуз у коме раде и повлашћени положај који имају", навео је Мрдић.

Дачић је похвалио резултате МУП-а Србије остварене у сарадњи са Европолом у заједничким акцијама и истакао важност подршке коју Европол пружа кроз различите пројекте.

Саговорници су оценили да је заједничко деловање Србије и Европола од изузетног значаја у борби против међународног организованог криминала и тероризма, које ће допринети ефикаснијем одговору на савремене безбедносне изазове у циљу очувања безбедности у региону и Европи.

Извршна директорка Европола Катрин де Бол је нагласила да је Србија кључни партнер Европола на Западном Балкану, додајући да је међусобна размена искустава и ширење знања важан корак у наставку конструктивне међународне полицијске сарадње.

Дачић је захвалио извршној директорки Европола де Бол на досадашњој изузетној сарадњи и ефикасној комуникацији и упутио јој позив да дође у посету Србији.

Код два узорка доказане су, како се наглашава, недозвољене вредности миграције олова и кадмијума, "код два узорка само олова и код једног узорка само кадмијума".

"У неколико случајева вредности миграције олова биле су десетине пута веће од максимално дозвољених. Олово и кадмијум потичу превасходно од пигмената боја које се користе за бојење и декорисање предмета од керамике", истиче се у саопштењу.

Указује се да су керамичке шоље купљене у продавницама широког асортимана, специјализованим продавницама за опремање домаћинства, књижарама, сувенирницама, кинеским радњама, занатско-уметничкој радионици, али и онлајн – са популарних платформи и путем Инстаграм налога продаваца.

"Лабораторијска испитивања обавио је Институт за јавно здравље 'Др Милан Јовановић Батут' током августа и септембра, акредитованом методом", закључује се у саопштењу Алхема.

Бранилац Мухамеда Аљидемаја Милош Делевић изјавио је да је Апелациони суд вратио судски поступак на почетак након жалбе одбране.

“Сада је тренутно укинуто суђење у овом предмету. Позвани су кључни сведоци да сведоче. Оно што је интересантно, дали су другу верзију догађаја. Додали су оптужбе на рачун Аљидемаја па верујемо да суд неће дати поверење оваквим сведоцима. Ми ћемо као одбрана највероватније поднети кривичне пријаве за давање лажног исказа. Јер су морали да неистинито сведоче у првобитном поступку”, рекао је Делевић.

Аљидемај је осуђен у јулу прошле године, у према оптужници из марта 2022. године, он је "заједно са припадницима српске полиције и војске учествовао у убиству албанских цивила у масакру у Избици који се догодио у марту 1999. године, где је убијено и масакрирано 130 Албанаца".

Адвокат Делевић је тада казао да је одбрана доказала да су сведоци дали пет различитих описа окривљеног критичног дана.

"Сви сведоци су изјаве дали након хапшења Мухамеда 22 године после рата. Ова пресуда је још један доказ неправичног суђења Основног суда у Приштини за ова кривична дела и још један доказ подилажења одлуком медијима и јавности“, навео је тада Милош Делевић.

Осумњичени су дужи временски период на територији Републике Србије користили импровизовани IMSI кечер - уређај који функционише као лажна мобилна базна станица преко којег су преусмеравали мобилне телефоне грађана и слали тзв. "смишинг" (СМС фишинг) поруке, лажно се представљајући као мобилни оператери, државна и јавна предузећа и велике компаније.

На тај начин су грађане доводили у заблуду и наводили их да оставе податке о својим платним картицама, које су потом злоупотребљавали за плаћање роба и услуга у иностранству. Приликом хапшења, у возилу које су осумњичени користили пронађен је импровизовани IMSI кечер.

Полицијски службеници су извршили и претресе станова и пословних просторија на више локација. Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова, након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Посебном одељењу за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Поред оперативних радњи на идентификацији и лишењу слободе осумњичених, реализација акције захтевала је интензиван и технички сложен ангажман који је спроведен у сарадњи са МУП ЦЕРТ и телекомуникационим операторима.

Министарство унутрашњих послова апелује на грађане да не отварају сумњиве линкове и да никада не достављају податке о платним картицама путем СМС порука и сумњивих линкова, као и да ће наставити интензиван рад на откривању и сузбијању ове врсте кривичних дела.

Акцију хапшења су спровели припадници МУП-а, Управе за технику, Службе за борбу против високотехнолошког криминала, након вишемесечног интензивног оперативног рада.

С. Б.  и Д. К. је одређено задржавање до 48 сати и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Основном јавном тужилаштву у Суботици.

Биљана Николић, средњошколски наставник, каже: "Нешто што се мени посебно свидело то је неуро-едукација. То је интердиспиплинарни приступ који спаја различите емоције, запажања, мотивацију, који касније утичу на примање информација и задржавање тих информација код ученика."

Тања Старчевић, средњошколски наставник, додаје: "Ја сам 35 година у настави. Задњих годину и по дана, две, врло је тешко реализовати наставу на начин на који смо је некада реализовали. Гледајући наставу која се реализује у Енгеској, или било којој другој земљи, у Финској на пример, у односу на нашу наставу, они имају неки слободнији приступ часовима."

Kако истичу, у савременом приступу настави ученици су покретачи од којих се очекује интеракција. Све оно што су научили током часова едукације и радионица, попут учења кроз музику и плес, наставници су већ почели да примењују на својим часовима, уочивши већу заинтересованост ученика.

Ненад Вукајловић, наставник у основној школи, објашњава: "Ученици су износили своја запажања, своја тумачења и, што је врло важно, нисам ни био свестан колико имају личног искуства. Тек су кроз ове радионице успели да виде ону теорију што радимо у школи, да је то наша свакодневница и да је то нешто што сусрећемо и у пракси."

Након заршеног програма наставници су постали едукатори који својим колегама преносе савремене начине приступа настави, са циљем да се неке од ових радионица уврсте у годишњи план рада.