Одељење за криминалистичке истраге бангладешке полиције саопштило је у октобру да су Шеик Хасина и још 260 особа проглашени бегунцима због оптужби за издају.

Шеик Хасина Вазед је након што је у августу прошле године поднела оставку, заједно са сестром војним хеликоптером одлетела у Индију, док је привремена влада Бангладеша упутила дипломатску ноту Њу Делхију са захтевом за њено изручење.

Протести у Бангладешу почели су, након што су студентске групе затражиле укидање контроверзног система квота за запошљавање у државној служби.

У међувремену, протести су прерасли у широке антивладине демонстрације са захтевом за оставку премијерке Вазед, која је у јануару 2024. године освојила четврти мандат на изборима које је опозиција бојкотовала.

Након што га је преузео у ЈГСП "Нови Сад", он је аутобус довезао испред зграде Бановене, где већ осам дан штрајкује глађу.

Овде се налазе и два возила саобраћајне полиције, а нешто после десет сати су изашли и ватрогасци који су проверавали аутобус. Како сазнајемо, полиција је позвала ватрогасце, да провере цурење испод возила, да ли је у питању гориво.

Када је реч о његовом здравственом стању, Јаћимовић је рекао да је добро и да су му на располагању студенти Медицинског факултета.

"Србијо, на тебе је ред. У понедељак у 17 часова, конференција за новинаре. Студенти, средњошколци, радници, зборови, грађани, дођите да се договоримо. Не идем нигде одавде, зовем вас све на договор, без разилажења", објављено је на Инстаграм налогу Дијане Хрке.

Дијана Хрка је 2. новембра почела штрајк глађу испред Скупштине Србије, захтевајући истину и одговорност за под надстрешнице под којом је настардао њен син и још 15 људи, пуштање на слободу свих студената ухапшених током протеста и расписивање ванредних избора.

Тужилаштво је крајем септембра саопштило да он тада није могао да буде саслушан због свог здравственог стања и да је саслушање заказано за 17. новембар. 

Весић се налази у кућном притвору, а осумњичен je да је заједно са бившим министром Томиславом Момировићем и осталим осумњиченима вршењем коруптивних кривичних дела приликом пројекта "Модернизација и реконструкција мађарско-српске железничке пруге на релацији Нови Сад-Суботица-државна граница (Келебија)" оштетили буџет Србије за више од 115 милиона америчких долара. 

Момировићу и Весићу је најпре био одређен притвор до 30 дана, али је ту одлуку Виши суд у Београду преиначио и одредио им кућни притвор.

Весић се налази и међу 13 особа које се у терете за пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра прошле године када је погинуло 16 особа, а једна особа тешко повређена. Свима је одређен кућни притвор.

Више јавно тужилаштво у Новом Саду ставља им на терет извршење кривичног дела тешка дела против опште сигурности. 

"Ми сада ризикујемо рад и НБС и платни промет. Било је јасно да менаџерско преузимање неће проћи. Само јасан план о преузимању НИС-а, а то никада нисмо добили од америчке стране. Или ће руска страна предложити ко ће преузети НИС, а то прихвате Американци, или ми да понудимо преузимање. Ми смо спремни да платимо и више, јер НИС мора да настави да ради", рекао је за РТС Бајатовић

Када је реч о снабдевању гасом директор "Србијагаса" поручује да Србија неће остати без гаса.

"Ја очекујем продужење постојећег гасног аранжмана на три месеца, најдуже на годину дана. Ако се не продужи снабдевање гасом из Русије направили смо план Б и план Ц, да имамо довољно гаса бар за још 70 дана. Ми сада то математички разрађујемо, имамо капацитете, имамо довољно новца да купимо гас на тржишту. Наши руски партнери кажу да је за њих незамисливо да Русија одбије продужење аранжмана, али ја бих био опрезан, јер не зависи ни све од њих", рекао је Бајатовић.

Каже да он то не повезује са ситуацијом око НИС-а али ја то не видим.

"Очекујем продужење врло брзо, не знам тачно датум али ако до тога не дође, имамо план. Сигуран сам да ће до краја грејне сезоне уговор бити продужаван, а онда мора да се седне и преговара", каже директор "Србијагаса".

Каже и да је интерконектор преко Софије у функцији за гас из Азербејџана, али да ни сам Азербејџан  нема довољно гаса да понуди, али да тим гасоводом може стићи и гас из правца Турске.

"Ми нећемо имати кризу са грејањем грађана до краја грејне сезоне", поновио је Бајатовић.

Говорећи о цени гаса на берзама директор "Србијагаса" каже да је она тренутно 320 евра за хиљаду метара кубних, и да не очекује битан ценовни скок, јер гаса има због топлог времена.

Из Управе полиције незванично је речено да раде на расветљавању случаја и идентификацији свих учесника догађаја.

Црногорска полиција је претходно саопштила да је спремна за фудбалску утакмицу између репрезентација Црне Горе и Хрватске, позвавши грађане на поштовање закона.

"Службеници Управе полиције ће, поводом међународне фудбалске утакмице у склопу квалификација '2026 FIFA World Cup', предузети низ превентивних мера и радњи како би јавни ред и мир на стадиону и у градском језгру био стабилан", наводи се у саопштењу полиције.

Фудбалски савез Црне Горе због синоћњег инцидента, утакмицу је прогласио догађајем повећаног ризика.

КУРСНА ЛИСТА БР. 219

ЗА ДЕВИЗЕ

Јуче је наоружана група Албанаца у подножју брда Шоп испалила 15 хитаца у правцу припадника Војске Србије и том приликом је погођен пас који се налазио у непосредној близини патроле. Наоружана група са шест џипова побегла је у правцу Косова и Метохије.

Политиколог Огњен Гогић рекао је да су о том догађају на КиМ известили само српски медији, да није било изјава албанских званичника, а да у албанским медијима није пренета ни вест о пуцњави. Гогић овај догађај оцењује као изненађујући.

Специјални представник Европске уније за дијалог Петер Соренсен посетио је Приштину прошлог месеца, главни преговарачи Београда и Приштине, Петар Петковић и Бесник Бисљими, састали су се пре тога у Бриселу у септембру.

Али без обзира на то, Гогић каже да је дијалог Београда и Приштине неактиван, а сви сусрети су формални састанци без помака.

Подсетио је да је пре три године постигнут споразум у Охриду, али да је он одмах доживео колапс. 

Гогић је рекао да је један од разлога што нема дијалога између Београда и Приштине, политичка криза у Приштини.

"Проблем је што у политици нема вакуума - или се ствар побољшава или урушава. Нема договора, а и претходни догађаји се игноришу. Део проблема је што постоји и политичка криза у Приштини и та криза ће се наставити и следеће године. У најбољем случају могу се очекивати избори крајем године и да се формира нова влада почетком године", каже Гогић, али не очекује да ће се то тако брзо решити.

С обзиром на то да, како је рекао, сви знају да Курти нема већину, а опозиција може да формира владу али не жели то да уради у овом тренутку. Међутим, додао је да иако Курти нема владу, он је и даље моћан да може да настави да блокира процесе.

Политиколог је рекао да у Приштини нема легитимних саговорника, а није искључио ни могућност два круга парламентарних избора, односно да се иде из избора у изборе.

"Док је таква ситуација нема дијалога. Нужан услов да се покрене дијалог Београда и Приштине је да постоје институције, али и воља", каже Гогић и напомиње да вакуум у дијалогу иде на руку Приштини јер нико не тражи никакаве уступке.

О избору новог шефа Унмика

У међувремену постављен је нови шеф УНМИК-а на Косову и Метохији Данац Петер Дуе, који је током каријере већ радио у Приштини и Београду, а има више од 30 година искуства у међународним мисијама. 

Говорећи о избору новог шефа Унмика Данца Петера Дуеа, Гогић је рекао да је после 15 година на место шефа Унмика дошао европљанин, што је необично јер је данска признала Косово, а будући да су се државе које признају Косово повукле из Унмика.

"То је изненађење, не знамо шта се крије иза тога. Можда Данска предузела мере да се ангажује више. Приштина игнорише постојање Унмика. Унмик има мањи буџет и мање запослених. Нови шеф Унмика неће имати ресурсе за рад и не може се очекивати од Дуеа превише", оценио је Гогић.

Према најновијем истраживању невладине организације ЦАСА, названом "Индекс поверења 2025", односи између Срба и Албанаца на КиМ и даље су оптерећени дубоким неповерењем и етничком дистанцом. Истраживање, спроведено међу 300 Срба и 500 Албанаца, показује да 51,7 одсто Срба очекује погоршање односа са Албанцима, док исти став дели 28,7 одсто Албанаца. 

Гогић који је радио на овом истраживању додаје да и четвртина Срба и више од трећине Албанаца одбија сваки контакт са другом заједницом, што показује да се јаз између Срба и Албанаца на КиМ повећава и да се последњих година погоршава њихов однос.

“Претпостављам да се за тих седам до осам дана мора показати решење, тј. на који начин они желе да постигну решење питања НИС-а у складу са захтевима САД”, наводи Станић.

Истиче да је онда вероватно рок до фебруара да се то решење спроведе.

“Иначе, вероватно постоје и неки други видови санкција који прете да се обруше на привреду Србије”, додаје Станић.

Поручује да је национализација крајње решење, али и да је то лоше решење.

“Јако је битно радити сада на другим опцијама, а то је да се пронађе трећа страна која би купила тај руски удео или на крају да Република Србија то откупи по фер цени или чак и преко тога”, указује Станић.

Павловић: Русима најисплативије да свој део продају нама

Владан Павловић каже да седам дана није довољно да се заврши оваква трансакција, али је довољно да се саопшти вест да ли купац постоји или не.

“Ако постоји купац, можемо се надати да ћемо добити неко изузеће и да ће се цела трансакција завршити и да се цео процес затвори”, додаје Павловић.

Указује и да је за руску страну, ако жели да изађе из власништва, најисплативије да свој део прода нама, јер смо под притиском и морамо да дамо већу цену.

“Други купац, који год да је, не мора да жури и да купује компанију у оваквом стању каквом је сада, а то је да јој виси мач изнад главе”, поручује Павловић.

"Нема опасности од дубинске кризе на тржишту деривата"

Када је реч о резервама нафте и деривата, на седници Владе је речено да их има довољно, али Станић каже да НИС осећа проблеме.

“То је компанија која је једна од наших најуспешнијих компанија, њено учешће у БДП-у, учешће у приходима буџета, велики број запослених и оно што је битно доста повезаних привредних грана са НИС-ом”, додаје Станић.

Истиче и да привреда Србије због свега тога успорава, стопе раста су преполовљене.

“Наравно, није то само због НИС-а, али то је једним делом. Међутим, важно је нагласити да не постоји опасност дубинске кризе на самом тржишту малопродаје нафтних деривата имајући у виду могућност увоза", каже Станић.

Када је реч о самој рафинерији, каже да ако нема сирове нафте она нема шта да ради.

“Често се заборавља да ми на простору Србије имамо нека налазишта нафте и то је процена да је то неких 10, 15 некад и 20 одсто потреба за сировом нафтом у зависности од године до године. Тако да је тај минимум фунционисања рафинерије могуће обезбедити”, додаје Станић.

Ипак, напомиње да то није одрживо решење, као и да је за НИС потребно одрживије решење.

"НИС тренутно није атрактиван за куповину"

Павловић објашњава да НИС у тренутној ситуацији није привлачан за друге купце, јер ко год се буде решио да га купи треба да има гаранцију да ће санкције заиста и бити укинуте.

“Просто нема никаквог разлога да купујете компанију која за десетак дана може да се нађе на новом удару у смислу да банке прекину платни промет у потпуности. Тако да то уопште није атрактивна куповина тренутно", истиче Павловић.

Међутим, ако постоје гаранције ОФАК-а да ће санције бити укинуте, онда сигурно постоје заинтересовани играчи.

“Рецимо МОЛ, премда он већ има рафинерију, али су сигурно заинтересовани да преузму малопродајну мрежу и можда ће се јавити нека већа компанија”, наводи Павловић.

Указује да од Русије још нисмо чули да они желе да продају свој део.

“То је наше саопштење да они траже купца. Ми смо и пре годину дана знали да ће потпуно исти овакав сценарио да нас задеси, тако да су они и тада већ требали да раде на томе, тако да сад је то мало чудно. Ако желе да продају, највећу цифру могу добити и од Србије”, додаје Павловић.

Ако се не појави купац, следећа опција је да ми купимо, ако Руси желе да продају.

“Ако и то није у игри, онда ми свакако идемо ка неком виду национализације, без обзира што се она можда неће звати национализација. Можда ће то бити привремена или принудна управа, нека управа уз договор са Русима, која би била потпуно наша”, наводи Павловић.

"Четврто решење би било најгоре"

Станић је објаснио да пада вредност НИС-а на тржишту, зато што многи партнери или обустављају сарадњу са НИС-ом или једноставно имају бојазан како ће се она развијати у кратком року, да не говоримо у дугом.

“И у том погледу је апсолутно неопходно пронаћи решење како се не би једноставно угасила компанија. Јер, уколико би се то решење одлагало или уколико га не би било, нпр. поред те национализације, поред откупа, поред продаје, постоји оно четврто, да кажемо, решење да се не дира ништа. Али то би, вероватно, било и најгоре, имајући у виду да би то довело – до гашења ове компаније", указује Станић.

Међутим, када говоримо секундарним санкцијама, напомиње да је врло битно нагласити да то може да погоди практично сваку компанију која има било какав директан или индиректан однос са НИС-ом.

“И у том погледу, поред тога што ће се декларативно или у неком папиру понудити решење, свакако се мора радити на његовој реализацији. Иначе, уколико се примети да та реализација одступа од тог плана, свакако могу следити нова ограничења”, додаје Станић.

Како би Србија платила руски део у НИС-у

Европска унија је веома заинтересована за то да Русија нестане из енергетског тржишта у овом региону и уопште читавом континенту. На питање да ли би Србија могла да се нада некакој европској и финансијској помоћи ако би ишла у откуп руског удела у НИС-у, Павловић каже да ако дође до откупа, мораћемо да радимо емисију обвезница или да се задужимо билатерално.

“То је директно код неке стране владе или можда неке веће банке. Да ли ће нам Европска унија изаћи у том случају у сусрет? Па нисам сигуран. Просто не знам зашто би били у обавези да нам дају неки бесплатан новац да откупимо НИС. Можда могу да нам дају јефтинији кредит”, додаје Павловић.

Објашњава и да ћемо морати додатно да се задужимо, јер средстава у тренутном буџету нема за то.

Национализације или конфискација

На питање која је разлика између национализације и конфискације, Станић каже да су то синоними.

“Ви нешто конфискујете, дакле, када национализујете ви не плаћате, једноставно преузимате. Као што је било после Другог светског рата, нисте обештећени за то, јесу били касније људи обештећени. Али у овом случају то се практично одузима и то је јако непопуларна ствар и заиста представља лош сигнал свим другим инвеститорима који се могу наћи можда у сличној позицији како се развија ова геополитика за пет или десет година”, додаје Станић.

Када је реч о Европској унији и томе на који начин се очекује разумевање од ње, Станић каже да је то због позиције Србије која не може да има потпуну контролу над енергетским системом из простог разлога што је земља која нема излазак на море и што нема велике количине природних резерви енергената.

“И онда је речено да ће Европска унија, уколико Србија буде ускладила своју политику, понудити решење како да се обезбеди дугорочно та енергетска стабилност. И иду преговори у Бриселу који треба да се одрже, ако не до краја овог месеца, почетком наредног, где ће се говорити о тој теми као примарној. Међутим, оно што треба нагласити, чак и Србија, уколико смањује зависност од Русије у енергентима, а то се очигледно дешава, повећава зависност на неком другом месту", објашњава Станић.

Указује да је то судбина целе Европе, која је такорећи енергетски сиромашна.

"Она је ту зависност коју је имала раније од Русије заменила другом. Она није успела да обезбеди неку диверсификацију која би омогућила да буде мање осетљива на шокове који се дешавају ван њених граница”, закључио је Станић.

Зеленски је такође истакао да су Руси за недељу дана лансирали на Украјину око 1.000 ударних дронова, скоро 980 вођених авио-бомби и 36 ракета различитих типова.

У  присуству грчког премијера Кирјакоса Мицотакиса, председника Украјине Володимира Зеленског и Кимберли Гилфојл, блиске сараднице породице Трамп у Грчкој је потписана изјава о намерама између "DEPA Commerce" и "Нафтогаса" о испоруци америчког течног гаса Украјини.

Руска противваздухопловна одбрана оборила је 57 украјинских дронова изнад руских региона, саопштило је Министарство одбране Русије.

Председник Финске Александар Стуб изјавио је да је прекид сукоба у Украјини  мало вероватан пре пролећа наредне године и да европски савезници морају да наставе да пружају подршку тој земљи упркос корупцијском скандалу који је захватио Кијев.

"Мислим да жене знају за постојање могућности да се заштите на овај начин и да бесплатна правна помоћ то ради, али у суштини мислим да већина жена не разликује физичко и психичко насиље, односно психичко неприхвата као насиље и не пријављује, а маса њих се стиди да пријави и физичко насиље", каже Божица Букадиновић, шеф службе бесплатне правне помоћи Општине Чукарица.

Адвокатима у општинама је бесплатна правна помоћ додатна обавеза.

"Ангажујемо у оном делу када је у питању накнада материјалне или нематеријалне штете, значи у  поступку који следи након удаљавања насилника", каже Божица Букадиновић.

Притом, услови нису прилагођени за сведочење жена о преживљеном насиљу.

"Она улази у канцеларију у којој поступају два или три службеника, где нема моменат поверљивости, нити има приватност. Службеник у бесплатној правној помоћи саставља иницијални акт, али не поставља пуномоћника који ће пратити све фазе поступка, већ он искључиво покреће поступак. Притом они немају довољно времена да се баве жртвом", каже Александра Закић, адвокатица НВО "Фемина".

"Жртве свих облика насиља треба да добију бесплатну правну помоћ"

Предлог је и да право на бесплатну правну помоћ имају и жене које трпе насиље на послу, у јавном простору. На то обавезује и Истанбулска конвенција.

"Истанбулска конвенција захтева од нас, не само од нас него од свих држава које су потписале ову конвенцију да се бесплатна правна помоћ омогући жртвама свих облика родно заснованог насиља. Самим тим, ми сматрамо да једноставно овај закон треба да се промени превасходно у домену омогућавања жртвама свих облика насиља да траже и наравно да добију адекватну бесплатну правну помоћ", каже професор Вељко Турањанин.

Половину трошкова заступања на суду, за шест рочишта, финансира држава. Упркос томе, најсиромашније општине тешко могу да издвоје новац за формирање службе за бесплатну правну помоћ. Бар у таквим случајевима драгоцена би била сарадња са адвокатима НВО, који имају вишедеценијско искуство у таквим процесима.

Успех мере прошлогодишњим извозом хране вредним готово 54 милијарде евра.

"Наши пољопривредници су се прилагодили свим захтевима ЕУ у погледу модернизације, стандарда квалитета, климатских промена. Данас имамо одређене проблеме с обзиром на геополитичку ситуацију, али до решења долазимо сарадњом институција и пољопривредника. У наредном периоду радићемо још више на стабилности дохотка пољског пољопривредника", каже Јацек Черњак, заменик министра пољопривреде и руралног развоја Пољске.

Пољска има шему са више од 200 модела субвенција за пољопривреднике. Додатно се подстичу млађи од 40 година, агрономски образовани, као и они који оснивају ново газдинство.

Пољопривредници не плаћају акцизу на гориво од ЕУ су добили додатну новчану подршку током ковида, ванредних ситуација због климатских промена и рата у Украјини. Подстицаје усмерава и контролише АРМА, пољопривредна агенција за реконструкцију и модернизацију која има више од 11.000 запослених.

"Желимо да пољопривредници искористе сав новац а не да га враћамо у Брисел. Стално их зовемо, подсећамо их шта им је све на располагању. Желимо да паметно инвестирају, саветујемо их, помажемо им да направе извештаје, попуне документацију. Администрација јесте захтевна, али нема простора за грешке и малверзације“, каже Томаш Важбински из организације АРМА.

Агенција користи сателитске снимке, а у регисте животиња бележе и најмање промене на фармама.

"Морамо строго да се држимо регулативе"

Јакуб Напиерала, из Познања, власник једне од 10 највећих фарми свиња у Пољској каже да има осећај да администрација о његовом газдинству зна више од њега самог.

"Добра је ствар бити у Европској Унији. Ми, пољопривредници искористили смо јако много средстава првих 10 година и то нам је помогло да порастемо, да се проширимо. Међутим, сада ми се чини као да смо изгубили сувереност на сопственим газдинствима. Морамо строго да се држимо регулативе, не можемо да производимо шта хоћемо, када хоћемо и са чиме хоћемо“, каже Јакуб Напиерла, пољопривредник из Познања.

"Затрпани смо производима из Украјине"

Осим на администрацију, пољски пољопривредник жали се и на последице рата у Украјини.

"Затрпани смо производима из Украјине чији се квалитет не контролише. Они за разлику од нас не морају да испуњавају никакве стандарде, а њихова роба продаје се по истим ценама као наша", каже Јакуп Наперла.

Напиерла је у телевизиском шоуу “Фармер тражи жену” нашао девојку, али се свадба није десила. Каже да девојке ни у Пољској нису много опчињене животом на селу.

Иначе, рурална и пољопривредна подручја заузимају приближно 93 одсто територије Пољске или готово 14 милиона хектара ораница. За субвенције је конкурисало готово милион и 200.000 газдинстава.

"На тај начин растеретиће се секундарни и терцијарни ниво здравствене заштите, а пацијенти ће брже и ефикасније добијати потребну помоћ", навео је Лончар.

Додао је да су анализе показале да се велики број пацијената у ургентним центрима јавља са тегобама које се могу адекватно збринути у домовима здравља.

"Увођењем 24-часовног рада желимо да грађанима обезбедимо сигурност и поверење да помоћ могу добити у сваком тренутку, а да истовремено лекарима у болницама омогућимо да се посвете најтежим и животно угроженим случајевима", рекао је Лончар.

У саопштењу се истиче да је Министарство здравља обезбедило све неопходне услове за спровођење ове мере – од кадровских појачања и организације дежурстава, до техничке и логистичке подршке.

"Наш циљ је да здравствена заштита буде доступна сваком грађанину Србије, у свако доба дана и ноћи, у сигурном окружењу и уз стручну подршку здравствених радника. Ово је важан корак ка стварању савременог и ефикасног здравственог система који пружа сигурност грађанима и боље услове за рад здравственим професионалцима", рекао је Златибор Лончар.

Дуваће умерен и јак јужни ветар, у планинским пределима југозападне Србије повремено и са олујним ударима.

Најнижа температура од 2 до 13 степени, а највиша од 17 до 24, у Неготинској Крајини око 10 степени.

Увече и у току ноћи очекује се јаче наоблачење, местимично са кишом и локалним пљусковима, који понегде могу бити праћени и грмљавином, а ветар ће бити у скретању на умерен и јак северозападни уз осетан пад температуре.

И у Београду умерено облачно, топло и ветровито уз умерен, повремено и јак јужни ветар и уз углавном суво време, с најнижом температуром од 9 до 13, а највишом око 21 степен.

Увече и током ноћи очекује се јаче наоблачење са кишом уз скретање ветра на умерен и јак северозападни и осетан пад температуре.

У уторак и среду очекује се облачно и осетно хладније време.

У уторак на северу, а у среду на западу Србије очекује се престанак падавина, док ће у осталим крајевима падати киша, која ће у планинским пределима југозападне и западне Србије у уторак брзо прећи у снег уз формирање снежног покривача.

На југу и југоистоку земље киша ће бити обилнија, у већини места од 30 до 60 мм, а на подручју Косова и Метохије локално и више од 80 мм кише.

Од четвртка ће бити умерено до потпуно облачно и топлије, повремено са кишом, која се у петак и недељу очекује у већини крајева, док ће у осталим данима бити углавном суво.

Наоружана група са шест џипова побегла је у правцу Косова и Метохије.

"Када је видео да аутобус који долази њему у сусрет стаје да га пропусти на пешачком прелазу, закорачио је на пешачки прелаз, дошао до половине улице, као што прописи налажу, погледао десно да види да ли из супротног смера долази возило, не очекујући да ће пијани возач да обилази зглобни аутобус дугачак 20 метара у супротном смеру. На пешачком прелазу возило које стаје да пропусти пешака ударио и усмртио на лицу места", каже Саша Станковић, отац Павла погинулог у саобраћају.

Милион људи годишње у свету погине у саобраћају - међу њима велики број деце. Сваким изгубљеним дечјим животом, изгуби се неки таленат - остаје празно место на спортском терену, у школској клупи, научној лабораторији.

"Живот није тренутак, али се у тренутку мења и управо тај делић непажње може променити живот на начин да оставља трајне последице, не само по појединце већ и по породице, по окружење, по државу. То је оно што морамо заједнички предупредити. Да не дозволимо да грешка једног појединца може остављати толике последице", каже Бранко Стаматовић, в.д. директора Агенције за безбедност саобраћаја.

Нулта толеранција на алкохол, унапређење система обуке возача, кажу упућени, само су неки од корака који ће бити унети у нови закон о безбедности саобраћаја. Према статистици, возачи који понављају прекршаје у највећем проценту изазивају трагедије.

"Сваки пут када неко одлучи да веже појас, да успори на пешачком прелазу, када одлучи да не разговара телефоном током вожње, када одлучи да не улази у возило, да вози возило под утицајем алкохола, он тада доприноси спречавању трагедије и на тај чин доприноси спашавању живота", рекао је Мирослав Алемпић, в.д. помоћника министра за друмски транспорт, путеве и безбедност саобраћаја.

Пооштравање закона

Годишње у просеку десеторо деце погине на путевима у Србији, док је свака четврта особа погинула у саобраћају млађа од 30 година. Од доношења закона о безбедности саобраћаја 2009. године до данас, 15.000 возача остало је без возачке дозволе. Нови закон биће још строжи.

"Значајно ће бити пооштрене санкције за прекршаје које доводе до најтежих саобраћајних незгода. Када причамо само о једном сегменту пасивне безбедности, о сигурносном појасу, ми годишње имамо око 280 до 290 возача који смртно страдају", каже Славиша Лакићевић, начелник саобраћајне полиције МУП-а.

Према његовим речима, 50 одсто тих возача није користило сигурносни појас у моменту саобраћајне незгоде.

"Само тај један сегмент пасивне безбедности ако унапредимо и будемо тамо где јесу неке земље најбезбедније по питању безбедности саобраћаја, то су свакако скандинавске земље, ми ћемо значајно имати боље стање, то је за 100 и више погинулих мање", каже Лакићевић.

Саобраћајна незгода није само вест, ни статистика - иза сваког броја стоји име и презиме. Резолуцијом Уједињених нација од 2005. сваке треће недеље у новембру обележава се дан сећања на жртве саобраћајних незгода.

"Ханибал је слободан и има пуно право да одлучи где ће наставити живот", рекао је неименовани либански званичник агенцији Асошиејтед прес. Неколико дана раније, либанске власти одлучиле су да кауцију са 11 милиона смање на 900.000 долара и укину забране путовања за Ханибала Гадафија.

Кауцију су платили представници владе у Триполију на чијем се челу налази Абдулхамед Дбеиба.

Отмица и заточеништво Ханибала Гадафија

Група Либанаца отела је Ханибала Гадафија недалеко од сиријске границе, надајући се да би
могли доћи до каквих ваљаних информација у вези са Садровим нестанаком.

Ханибал Гадафи је, посла пада режима који је предводио његов отац, побегао из Либије и добио азил у Сирији.

У тренутку када је Садр нестао, Ханибал Гадафи је имао једва две године.

Истражитељи Хјуман рајтс воча су у неколико наврата тражили његово хитно ослобађање, наводећи да га либанске власти већ годинама држе у подземној ћелији без прозора, те да је током година заточеништва био изложен озбиљној психолошкој тортури.

Дипломатски притисци на либанске власти да ослободе Ханибала Гадафија загубили су се, некако, у сложеном замешатаљству поделе власти између бројних фракција у тој држави у којој известан утицај има и покрет Амал, чији је Муса Садр био оснивач.

Нестанак Мусе Садра

Муса Садр је у Триполи допутовао шест дана пре него што је нестао, како би замолио тадашњег либијског лидера да искористи свој утицај и заштити шиитско становништво у Либану усред хаоса грађанског рата.

Последњи пут виђен је како улази у аутомобил либијске владе, од када му се, бар званично, губи сваки траг. Власти у Триполију су, неколико дана касније, саопштиле да је Садр из Триполија отпутовао за Рим, што је Италија одлучно демантовала.

У то време, Муса Садр је већ био стрељан у једном од либијских тајних затвора.

О стрељању Садра је, одмах после пада Гадафијевог режима, сведочио пуковник Абдел Монем ел Хуни, који је магазину Тајм 2012. године рекао да је шиитски лидер стрељан по директном наређењу либијског лидера.

Ко је Муса Садр

Потомак је дуге лозе либанских свештеника који су, после побуне против Отоманске империје, побегли у Иран, где се Муса Садр и родио. Крајем педесетих Муса се "вратио" у Либан где је учествовао у мобилизацији до тада прилично маргинализоване шиитске заједнице, што је на концу резултирало оснивањем покрета Амал, чији је лидер Набих Бери тренутно председавајући парламента те државе.

"Имам Садр пробудио је успаваног џина либанских шиита", говорио је касније Акил Хамија, који је током грађанског рата осамдесетих година био војни командант покрета Амал.

За свега неколико година, махом и због чињенице да је са лакоћом газио међуверске границе, држећи повремено проповеди и у хришћанским богомољама, стекао је углед међу припадницима свих конфесија и постао једна од најутицајнијих личности у тој злосрећној земљи.

Истовремено, често се сукобљавао са представницима палестинских организација, које су, преузимајући контролу над југом Либана, покретале нападе на Израел.

Садрова судбина, о којој је Гадафи годинама арогантно избегавао да говори, изазвала је праву верску хистерију у Либану где су у следу догађаја препознали детаље приче о "скривеном имаму", који је, према предању, нестао у деветом веку и чији ће повратак означити крај света и њихово спасење.

Од нестанка, прича о Муси Садру представљала је изузетно надахнуће за либанске шиите, због чега је, невољно, много година касније постао и један од симбола Хезболаха и покрета Амал, највеће шиитске политичке снаге у тој држави.

Припадници полиције раде на утрђивању свих околности инцидента.

17.11.2025. Понедељак: Изнад већег дела мало и умерено облачно, топло и ветровито, тек понегде са краткотрајном кишом, а на истоку Србије ујутро магла и ниска облачност, која ће се задржати дуже у току дана. Дуваће умерен и јак јужни ветар, у планинским пределима југозападне Србије повремено и са олујним ударима. Најнижа температура од 2 до 13 °C, а највиша од 17 до 24 °С, у Неготинској Крајини око 10 °С. Увече и ноћу јаче наоблачење, местимично с кишом и локалним пљусковима, који понегде могу бити праћени и грмљавином, а ветар ће бити у скретању на умерен и јак северозападни уз осетан пад температуре. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

18.11.2025. Уторак: Облачно и осетно хладније. У Војводини престанак падавина, а у осталим крајевима с кишом, која ће у планинским пределима југозападне и западне Србије брзо прећи у снег уз формирање снежног покривача. На југозападу и југу се очекују обиилније падавине. Дуваће умерен и јак северозападни ветар, после подне у слабљењу. Најнижа температура од 5 до 11 °С, а највиша од 7 до 13 °С. Упозорење: Количина падавина већа од 40 l/m² за 24 h, вероватноћа 90%.

19.11.2025. Среда: Претежно облачно и хладно. На северу и западу суво уз делимично разведравање, у осталим крајевима местимично с кишом. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено јак, источни и југоисточни. Најнижа температура од 0 до 6 °С, а највиша од 6 до 12 °С. Количина падавина већа од 20 l/m² за 12 h, вероватноћа 80%.

20.11.2025. Четвртак: Умерено до потпуно облачно и топлије. У већини крајева биће суво, а краткотрајна киша биће локална појава. Ветар слаб и умерен, у доњем Подунављу и у планинским пределима повремено јак, јужни. Најнижа температура од 2 до 8 °С, а највиша од 10 до 18 °С.

Урмија на северозападу, највеће је језеро у Ирану, али је због суше углавном пресушило и претворило се у огромно слано подручје.

Сличне операције биће спроведене у провинцијама Источни и Западни Азербејџан, преноси ИРНА.

Засејавање облака подразумева прскање честица попут сребрног јодида и соли у облаке из авиона како би се изазвала киша.

Прошле године, Иран је објавио да је развио сопствену технологију за ову праксу.

Ирански медији су пренели да је киша падала у областима Илам, Керманшах, Курдистан и Лорестан на западу земље, као и у северозападној покрајини Западни Азербејџан.

Иранска метеоролошка служба је саопштила да су падавине ове године смањене за око 89 одсто у поређењу са дугорочним просеком.

"Тренутно доживљавамо најсушнију јесен коју је земља доживела у последњих 50 година", наводи се у саопштењу.

Државни медији су први пут ове године приказали снимак снега који пада на планини и скијалишту Точал, које се налази у области Техерана на планинском венцу Алборз.

Иран, углавном сушна земља, годинама пати од хроничних сушних периода и топлотних таласа који ће се очекивати погоршати са климатским променама.

Падавине у главном граду Техерану су на најнижем нивоу у последњих сто година, према речима локалних званичника, а половина иранских провинција није имала падавине месецима.

Нивои воде у акумулацијама које снабдевају многе провинције пали су на рекордно ниске нивое.

Раније овог месеца, ирански председник Масуд Пезешкијан упозорио је да би се Техеран, без кише пре зиме, могао суочити са евакуацијом, иако није износио детаље.