На декларацијама се виде италијанска тробојница, називи попут "carbonara" или "arrabbiata", као и упућивање на традиционалну кухињу Италије. Но, заправо, како јасно пише на паковањима, сви производи се праве у Белгији – само су поједини састојци пореклом из Италије.

Полемику је покренуо министар пољопривреде Франческо Лолобриђида, који је на друштвеним мрежама објавио фотографије ових производа и осудио њихову присутност у супермаркету Европског парламента.

"Ово представља најгори облик ‘Italian Sounding-а’ и неприхватљиво је видети их на полицама маркета у Парламенту. За неколико дана донећемо закон који ће још снажније сузбити ‘Italian Sounding’ и заштитити наш агро-прехрамбени сектор. Италијанска кухиња је добила почетно зелено светло од Унеска да постане нематеријално културно наслеђе човечанства, а коначна одлука очекује се од Међувладиног комитета који ће се састати у Њу Делхију од 8. до 13. децембра 2025. То признање би унапредило италијански кулинарски систем као израз културе, територијалног богатства и праксе конзумације повезане са друштвеним идентитетом припреме хране, и то се мора заштитити", рекао је Лолобриђида.

"Italian Sounding" сваке године кошта Италију око 120 милијарди евра

Срж проблема је борба против фалсификованог "Made in Italy", тема која се у политици Браће Италије провлачи већ дуго: од забране назива "вегетаријански бургер", до закона који у Италији забрањује производњу лабораторијски узгојеног меса, па све до критика одлуке ЕУ да уведе инсекте као "нову храну". "Italian Sounding" сваке године кошта Италију око 120 милијарди евра.

Карбонара је међу најчешће фалсификованим рецептима у свету: од павлаке коју користе у Белгији, до сланине у англосаксонским земљама, па све до америчког коришћења романо сира уместо правог пекорина.

Са друге стране, група "Делез" је објавила да неће мењати ни рецепт ни назив својих сосева након критика које је претходних дана изнео италијански министар пољопривреде Франческо Лолобриђида, јер су и назив и амбалажа у складу са важећим законодавством. А ланац супермаркета је, путем портпарола, изјавио да је изненађен размерама које је читава прича попримила.

Једно је сигурно: борба против злоупотребе италијанског имиџа се наставља, а сада се води и на рафовима супермаркета Европског парламента. Дебата о заштити правог "Made in Italy" – између националног поноса, европских регулатива и политичких осетљивости – очигледно ће се наставити још дуго.

Осим Кине, нова тржишта су на домаку, а преговори са Узбекистаном о слободној трговини моги би отворити врата за чак 35 милиона потрошача.

Министарка привреде, Адријана Мисаровић, изјавила је да је овогодишњи Сајам вина прилика за потписивање нових уговора, међу којима је и договор између винарија из Сремских Карловаца који ће заједно пласирати своја вина на кинеско тржиште.

“Сајам вина је један од највећих економских догађаја, који Србију позиционира као регионалног лидера не само у винској индустрији, већ и у гастрономији,“ нагласила је Месаровићева.

На овом значајном догађају учествују излагачи из 34 земље, укључујући велике произвођаче из Италије, Шпаније, Француске, Португалије и мање винаре из Србије, који добијају прилику да промовишу своје производе и склапају нове послове.

"Очекујемо да ћемо ове године оборити све рекорде у броју излагача, посетилаца и закључених уговора", истакла је министарка.

Један од кључних аспеката овог догађаја јесте и подршка коју држава пружа винарима.

Подршка државе винарима

Министарство привреде обезбедило је 300 милиона динара за развој винара, а значајна средства су издвојена и за подршку другим секторима прехрамбене индустрије, као што су ракија и пиво.

"Ми смо по једној скали конкретизовали - до 60 одсто бесповратних средстава за сва привредна друштва, односно предузетничке радње где су жене носиоци и за младе до 35 година, затим 55 одсто бесповратних средстава за све оне који су из општина и градова из треће и четврте групе развијености и 50 одсто за све остале бесповратних средстава, за све остале које испуњавају услове", рекла је минстарка.

Навела је да се преостали део средства, до 100 одсто, може финансирати путем кредита из Фонда за развој, уз каматну стопу од само 2,5 одсто на годишњем нивоу и роком отплате од 60 месеци и истакла да та врста подршке представља некомерцијалне кредите.

"Значи Министарство привреде 100 одсто обезбеђује средства за подршку нашим винарима, али и произвођачима других дестилата", навела министарка.

Кина као главно тржиште

Министарка је такође истакла да је Србија након потписивања споразума о слободној трговини са Кином, добила приступ овом великом тржишту, где су царинске стопе за српске производе значајно смањене.

Српска алкохолна пића, укључујући вина и ракију, сада су конкурентна по цени и квалитету.

"Отворили смо пут нашим производима у трговинске ланце, али наш циљ није само то", рекла је она.

"Желимо да наша алколна пића и кондиторски произвоиди нађу пут у угоститељске објекте, хотеле, аеродроме, свуда где су Срби добродошли, али и где могу да конкуришу са другим светским брендовима", навела је министарка.

Будућност српске винске индустрије

Месаровићева је нагласила да је српска винска индустрија на правом путу. Са 18.200 хектара под виноградима, Србија има велики потенцијал за проширење производње и повећање извозних капацитета.

Министарство привреде наставиће да пружа подршку кроз бесповратна и повољна кредитна средства, што ће допринети расту и развоју овог важног сектора.

Подршка женама предузетницама

Министарка Месаровић такође је нагласила да је Министарство привреде од 2012. године у континуитету подржавало женско предузетништво.

Данас, свака трећа предузетница у Србији води своје предузеће, а статистика показује да је овај број у сталном расту.

"Програм подршке женама и младим предузетницама је нешто чему посвећујемо велику пажњу, и у том смислу Министарство је обезбедило значајну финансијску подршку", истакла је министарка.

"Коначно имамо прве и праве преговоре о продаји НИС-а, идемо ка наранџастом светлу, а у неком тренутку стићи ћемо и до зеленог, јер се на црвеном светлу нећемо задржати", сматра Лукић.

Сматра да држава није немоћна, да има простора да дефинише курс и правац, као и да обезбеди неопходну стабилност тржишта нафте и нафтих деривата.

На питање да ли ће доћи до попуштања америчке стране, односно ОФАЦ-а, професор Лукић каже да то пре свега зависи од конкретних резултата разговора "Гаспрома" са потенцијалним купцима.

"Једна од ствари која може да убрза ствари, односно да покаже да се одвијају у добром смеру било би потписивање меморандума о разумевању са потенцијалним купцима, што зависи од финализације самих преговора. И на крају зависи и од такта и разборитости америчке стране, односно ОФАЦ-а, јер било би лоше да направи преседан и једну суверену и у начелу пријатељску земљу изложи беспредметним недаћама и деструкцијама, јер је сасвим извесно да се ситуација око власништва НИС-а не може решити пре него што дође до блокаде производње у НИС-у", објашњава професор Лукић.

Ко би био најбоља замена за Русе

Када је реч о томе каква компанија би била најбоља солуција и замена за руску, професор Лукић анализира неке од потенцијалних лупаца.

"МОЛ је регионални лидер, и власник је нафтних компанија и рафинерија и у Словачкој и Хрватској. Оптерећење је што свој успех базира на нафтовофу 'Дружба', који ће се вероватно наћи под притиском и знаком питања, јер би ЕУ волела да се стави привремено ван употребе. Што се тиче других западних партнера и приватних компанија, они нису до сада показали интересовање за наш регион. Имамо ту различите приватне фондове, али они нису дугорочни инвеститори већ долазе да ураде трансакцију, унапреде пословање и онда продају, и за НИС то не би било добро. Када су у питању инвеститори са Блиског истока, они јесу стратешки заинтересовани да шире своје пословање у нашем делу Европе и света, имају 25 одсто учешћа у ОМВ-у што је такође важно, и оно што их разликује од других инвеститора они могу да прерађују своју сировину у нашим погонима тј. рафинерији", наводи Лукић.

Професор Економског факултета каже да је за нашу државе ово мучно ишчекивање, док су за руску страну поражавајући преговори.

"Какав год да исход буде они буквално неће добити ништа, јер ако се трансакција и закључи ОФАЦ ће тражити да комплетна цена буде уплаћена на неки поверенички рачун, и да 'Гаспром' нема контакт са тим новцем док се разлози за санкције не отклоне. За потенцијалне инвеститоре то је нова пословна шанса за инвестирање, вероватно прилика да се закључи одличан посао, јер када се нешто хитно продаје обично се постиже значајно нижа ценау односу на цену коју можете постићи када имате разуман временски оквир", објашњава Лукић.

Разлика између Лукоила и Гаспрома

Каже да је рок до 13. фебруара веома кратак, јер је за закључење целе трансакције остављено свега 90 дана.

"Уколико се закључи уговор о продаји биће потребна свакако нова лиценца, а она лиценца коју ми заправо желимо јесте она која ће омогућити да НИС, односно рафинерија у Панчеву настави са радом", каже Лукић.

И Лукоил је у теснацу са временом, јер до 13. децмебра мора имати купца за своје иностране копаније.

"Синхронизоване су мере САД против две руске компаније, али је 'Лукоил' битно другачија фирма у односу на 'Гаспром', јер је то приватна компанија и отворено акционарско друштво. 'Лукоил' има значајно разгранатију међународне операције и присутан је на многим тржиштима, што представља много крупнији плен од 'Гаспрома'. Највећа међународна имовина 'Гаспрома' је заправо наш НИС, за 'Лукоил' су заиста заинтересовани и неки западни партнери", наводи Лукућ.

Сирове нафте за прераду има до 25. новембра, и у сличају да рафинерија у Панчеву стане са радом професор Лукић сматра да пре свега морају да се максимално повећа увоз преко свих нафтних компанија које послују у нашој земљи.

"Ту су и робне резерве, али оне се могу користити само до одређеног нивоа, и у том случају морају се предузети хитне мере које ће подразумевати у најкраћем року оспособљавање и покретање рада рафинерије у Панчеву, јер другог излаза заправо и нема", закључио је у разговору за РТС професор Економског факултета Велимир Лукић.

Више од половине свих државних субвенција 2026. године биће намењено пољопривреди.

Драган Гламочић је, у Јутарњем програму РТС-а, рекао да је укупан буџет за пољопривреду који је планиран за наредну годину максимум који држава може да издвоји, око седам одсто укупног буџета Републике, као и да мере подстицаја остају исте.

"Реч је о развојном буџету. Новац за развој руралних средина је двоструко виши и износи 12,9 милијарди динара. Даћемо новац за изградњу нових објеката, куповину опреме и механизације. Директна давања, такође, мораће да буду правдана рачунима, јер се дешавало да се средства користе за куповину станова и аутомобила, што до сада није било забрањено", истиче Гламочић.

Конкурси за опрему и јунице

Према његовим речима, од наредне године новац ће и даље брзо стизати до произвођача, а биће уведен и календар јавних позива, односно тачно ће се знати који конкурси се расписују у ком месецу.

Министар најављује да ће у наредних десетак дана, односно до краја године, бити расписани сви јавни позиви за набавку опреме, као и подстицај од 100.000 динара за јунице.

Говорећи о безбедности хране и њеној контроли, Гламочић истиче да су инспектори свакодневно на терену, да се резултати провера редовно објављују и да је ситуација све боља.

Свака српска намирница биће означена

Осврнувши се на медијске написе о афлатоксину у брашну, сумпор-диоксиду у јагодама или пестицидима у шљивама, министар објашњава да проблем није у прекорачењу дозвољених количина, већ у томе што на декларацијама није било назначено да производи садрже одређене супстанце, што је обавезно по прописима.

"Осим безбедности, радимо и на квалитету. Била је акција у вези са палминим уљем, а следи да свака намирница произведена у Србији има своју ознаку, која ће тачно показивати где је производ настaо и разликоваће се од хране из увоза. Не мислим да је храна из увоза лоша, већ да наши грађани имају право да знају шта је произведено у нашој земљи, посебно када је реч о месу", наводи министар.

Гламочић додаје да је на сајму о безбедности хране у Украјини, где је присуствовао као изасланик председника Србије, кључна порука била да храна мора да буде доступна свима, без обзира на кризе и ратна дејства. На догађају је организована донаторска акција у којој је прикупљено око 200 милиона евра за Кијев.

"Кључно је што сам имао састанак са украјинским министром привреде и пољопривреде, на којем је разговарано о споразуму о слободној трговини, који Србија нема са Украјином, иако много тргујемо: увозимо метале, а од прошле године извозимо велике количине минералног ђубрива. Укидање тарифа у оба смера било би од великог значаја", закључује министар.

Саобраћај ће бити потпуно обустављен у Булевару Зорана Ђинђића, на делу од Улице антифашистичке борбе до Улице шпанских бораца.

Од првих јутарњих полазака до 7.30 линије ће углавном радити у редовном режиму, као и од 14 часова до краја рада.

Неке линије ће радити у делимично измењеном режиму.

Како је саопштено, у питању је оквирни план организације линија јавног превоза, може доћи до одступања, у зависности од ситуације на терену.

Старт трке је у Булевару Зорана Ђинђића, на делу од Улице антифашистичке борбе до Улице шпанских бораца, а трчи се на траси: Булевар Зорана Ђинђића – Омладинских бригада – Булевар Милутина Миланковића – Булевар Црвене армије – Уроша Мартиновића – Рјепинова – Омладинских бригада – Булевар хероја са Кошара – Тошин бунар – Булевар Милутина Миланковића – Народних хероја – Булевар Зорана Ђинђића – Тошин бунар – Париске комуне – кружни ток "Нови Београд" – Булевар Михајла Пупина – Александра Дубчека – 22. октобра – Вртларска – Бежанијска – Главна – Караматина – Кеј ослобођења – Стевана Марковића – Карађорђева – Карађорђев трг – Булевар Николе Тесле – Алексиначких рудара Булевар Николе Тесле – кружни ток "Ушће" – Булевар Михајла Пупина – Милентија Поповића – Антифашистичке борбе – кружни ток "Арена" – Антифашистичке борбе – циљ у Булевару Зорана Ђинђића.

Председник Александар Вучић изјавио је јуче преподне да је разговарао са Америкацима о НИС-у и да ће у року од 48 сати изнети више информација о томе. Поновио је да је непријатељско преузимање руског удела у НИС-у последња опција за Србију и најавио да ће поново разговарати и са Американцима и са другима.

Захтев САД да Русија у потпуности изађе из власништва није промењен, али је одобрено да се до 13. фебруара воде преговори о власничкој структури.

НИС је 18. новембра упутио Канцеларији за контролу стране имовине (ОФАЦ) Министарства финансија САД нови захтев за издавање посебне лиценце, којим се тражи омогућавање несметаног пословања компаније док трају преговори о одрживом решењу.

Руски власници прихватили су да продају свој већински удео од 56,15 одсто, саопштиле су власти у Србији, док је председник Вучић објаснио да Београд не може да инсистира на праву прече куповине и да је упознат са тим да постоје три партнера са којима Руси преговарају о НИС-у.

Најбољи партнери за НИС, према оцени стручњака за енергетику Жељка Марковића, јесу нафтне компаније које имају највећи промет и које могу најбоље да послују са њим, попут АДНОЦ-а из Абу Дабија. Марковић сматра да, ако НИС не добије продужење лиценце за рад, то представља сигнал да постоји претња секундарним санкцијама.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић раније је изјавила да руски акционари компаније преговарају са неколико компанија већ недељама о продаји већинског удела у НИС-у, нагласивши да је у преговоре укључено државно руководство Србије.

"Рат мора да се заврши на овај или онај начин", рекао је Трамп.

Трамп је раније изјавио да сматра да је четвртак, 27. новембар одговарајући рок да Украјина прихвати мировни предлог  како би се окончао рат са Русијом.

У заједничкој изјави, објављеној на маргинама самита Г20 у Јоханесбургу, европски званичници нагласили су да елементи плана који се односе на ЕУ и НАТО захтевају њихову сагласност, да границе Украјине не могу да буду мењане силом, да нацрт америчког плана од 28 тачака представља основу која "захтева додатни рад", као и да постоји забринутост због предложених ограничења украјинских оружаних снага, која би могла да повећају рањивост земље.

Они ће се данас у Женеви састати са саветницима за националну безбедност земаља Е3 - Француске, Немачке и Велике Британије и са делегацијама Сједињених Америчких Држава и Украјине како би разговарали о детаљима америчког мировног предлога.

Након самита у Јужној Африци, немачки канцелар Фридрих Мерц рекао је Трампу, у телефонском разговору, да ратове не могу окончати велике силе преко глава погођених земаља, као и да се рат може окончати само уз сагласност Украјине и Европе.

На фронту сукоби не престају. Руске снаге су напале Украјину балистичком ракетом "искандер-М" с Крима и са 104 беспилотне летелице. Ратно ваздухопловство саопштило је да је оборено 89 дронова.

Бирачка места ће бити отворена од седам до 19 сати.

Кандидати за председника су Синиша Каран из Савеза независних содијадемократа (СНСД), Бранко Блануша из Српске демократске странке (СДС), Драган Ђокановић из Савеза за нову политику, Никола Лазаревић из Еколошке партије Српске, као и Игор Гашевић и Славко Драгичевић, који су независни кандидати.

Председнички избори у Републици Српској одржавају се мање од годину дана пре општих избора у БиХ, када се бирају представници на свим нивоима власти у Републици Српској, Федерацији БиХ, као и заједничких институција на нивоу БиХ.

Превремене изборе расписала је ЦиК БиХ након након што је Милораду Додику, на основу пресуде за непоштовање одлука Кристијана Шмита, одузела мандат председника Републике.

Облачно и хладно, на северу и западу суво, а у осталом делу земље местимично са кишом, суснежицом и снегом.

У брдско-планинским пределима са снегом, уз мање повећање висине снежног покривача.

Крајем дана и увече престанак падавина.

Ветар слаб, на истоку и умерен, западни и северозападни.

Јутарња температура од -1 до 4, а највиша дневна од 1 до 5 степени, у Неготинској крајини око 7 степени. 

У Београду облачно, хладно и углавном суво. Температура од нуле до 2 степена.

У понедељак умерено облачно, суво и мало топлије. Увече на северу и западу, а током ноћи и у осталим крајевима ново наоблачење са кишом.

До петка претежно облачно, од среде и мало свежије, местимично са кишом, на високим планинама са снегом, а само се у четвртак и петак на северу земље очекује углавном суво време.

За викенд престанак падавина и делимично разведравање.

Земљотрес се осетио у 21.35 сати, али није наведено где је био епицентар.

Грађани тврде да је земљотрес кратко трајао и да је био јак, преноси РТРС.

Ова заплена у земљи која је највећи произвођач кокаина на свету долази у тренутку када је Бела кућа увела финансијске санкције председнику Колумбије Густаву Петру и уклонила Колумбију са листе савезника у борби против дрога, подсећа америчка телевизија.

Кокаин, смештен у десетине џакова од по 50 килограма унутар складишта, био је камуфлиран у мешавини са малтером, објавило је Министарство одбране Колумбије на друштвеној мрежи Икс, називајући заплену "историјским ударцем против трговине дрогом".

Министарство је објавило видео пса трагача како реагује на џакове, као и снимке службеника који електронским уређајем проверавају садржај.

Званичници тврде да је заплена спречила дистрибуцију 35 милиона доза кокаина вредних више од 388 милиона долара.

"Ово је највећа заплена коју је колумбијска полиција извршила у последњој деценији", рекао је Петро, чији мандат истиче за девет месеци.

Према подацима америчке Агенције за борбу против дрога (ДЕА), око 90 одсто кокаина који стиже у САД долази из Колумбије, а Трамп је окривио Петра за неуспех у сузбијању нарко-картела у тој земљи.

Полиција је тело мушкарца (46), након пријаве његовог нестанка затекла у спаваћој соби, у кући у којој је претходна два месеца становао заједно са Ж. Н.

На основу предлога Вишег јавног тужилаштва у Пожаревцу, судија за претходни поступак је осумњиченом Г. С. одредио меру притвора до 30 дана.

Осумњичени Ж. Н. је, након расписане потраге и интензивног оперативног рада полиције, јутрос пронађен и ухапшен, а по налогу надлежног тужилаштва, одређено му је задржавање до 48 сати, наводи МУП.

Магистрални пут Источно Сарајево-Фоча током дана био је више часова у прекиду јер се више камиона препречило на путу пре Трнова.

Преко Романије, и поред интензивног снега, возила саобраћају без већих проблема.

Зимске службе у Бањалуци ангажоване су на чишћењу снега у вишим пределима града, где је најмање 20 центиметара снега. Без струје је више бањалучких села и насеља.

Федерални хидрометеоролошки завод и даље прогнозира снег и суснежицу у већем делу Босне и Херцеговине.

И Хрватска је под снегом, висина покривача у појединим местима, већа је од 30 центиметара, бројни аутомобили су завејани на путевима.

И код Сплита, Клиса и Ријеке је отежан саобраћај.

Снег пада и у Лици, Горском Котару, централној и северозападној Хрватској, Славонији и у Далматинској загори.

Снег вечерас пада на северу Црне Горе, а на путевима има поледице због чега је отежан саобраћај на појединим деоницама. Магла додатно отежава услове за вожњу, а снег је прекрио и део ауто-пута, преноси РТЦГ.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

23.11.2025. Недеља: Облачно и хладно на северу и западу суво, а у осталом делу земље местимично са кишом, суснежицом и снегом, а у брдско планинским пределима са снегом уз мање повећање висине снежног покривача. Крајем дана и увече престанак падавина. Ветар слаб, на истоку и умерен, западни и северозападни. Јутарња температура од -1 до 4, а највиша дневна од 1 до 5 степени, у Неготинској крајини око 7 степени. Упозорење: Снег,  формирање мањег снежног покривача, вероватноћа 85%.

24.11.2025. Понедељак: Ујутру слаб мраз. Током дана умерено облачно, суво и мало топлије. Увече на северу и западу, а током ноћи и у осталим крајевима ново наоблачење са кишом Ветар слаб и умерен југоисточни, у јужном Банату и доњем Подунављу и јак. Најнижа температура од -3 до 0, а највиша температура од 7 до 12 степени.

25.11.2025. Уторак: Умерено до потпуно облачно, местимично са кишом, а само на југу и југоистоку суво. Ветар слаб и умерен, у кошавским подручју и јак, југоисточни, крајем дана и увече на северу и западу у скретању на западни и југозападни. Најнижа температура од 1 до 8 степени, а највиша температура од 8 до 16 степени.

26.11.2025. Среда: Претежно облачно, на северу мало хладније и углавном суво, а у осталом делу земље местиимично са кишом.. Ветар слаб и умерен северозападни. Најнижа температура од 3 до 10 степени, а највиша температура од 7 до 14 степени.

"Изјаве су узете сходно Обавезном упутству Врховног јавног тужилаштва О.10/20 од 24.12.2020. године", наводи се у саопштењу.

Такође, како се наводи, претходно је, по пријему информације о догађају, наложено ПС Стари град да утврди идентитет учиноца, прибави снимке безбедносних камера које покривају место догађаја, утврди индетитет и испита очевице догађаја.

О свим даљим корацима, јавност ће бити благовремено обавештена, додаје се у саопштењу Првог основног јавног тужилаштва у Београду

Хришћанско удружење Нигерије (ЦАН) саопштило је данас да је у нападу на католички интернат Света Марија у Папирију, на западу те земље, отето 315 ученика и наставника, преноси Ројтерс.

У саопштењу се наводи да је, осим ученика и наставника за које се раније знало да су из интерната отети јуче, утврђено да је отето још 88 ученика који су покушали да побегну.

"То сада износи 303 ученика (и)...12 наставника, чиме је укупан број отетих особа порастао на 315", наводи се у саопштењу.

Отмица се догодила усред пораста напада наоружаних група и исламистичких побуњеника у Нигерији, која је под посебним притиском након што је председник САД Доналд Трамп овог месеца запретио војном интервенцијом због односа према хришћанима.

Ако буде потврђен, ревидирани број отетих из школе премашиће број од 276 ученица које је 2014. године отела милитанта група Боко Харам у Чибоку.

Масовна отмица трећи је такав инцидент у Нигерији само током ове недеље. У понедељак је 25 ученица отето из интерната у држави Кеби, док је у среду 38 верника киднаповано током напада на цркву у држави Квара.

Високи званичник Стејт департмента САД изјавио је у четвртак да Сједињене Државе разматрају мере као што су санкције и ангажовање Пентагона у области борбе против тероризма, као део плана којим би се извршио притисак на нигеријску владу да боље заштити хришћанске заједнице и верске слободе.

С друге стране, Нигерија тврди да су наводи о прогону хришћана погрешна интерпретација сложене безбедносне ситуације и да не узимају у обзир напоре које држава улаже у очување верских слобода.

"Данас у Председништву Србије обављали смо много важних разговора о бројним питањима, а са Милорадом Додиком још једанпут сам размотрио кључне теме од значаја за регионалну стабилност и унапређење сарадње Србије и Српске", навео је Вучић.

Додик: Заједно кад год је важно

Милорад Додик је саопштио да је одржао састанак са председником Вучићем, током којег су размотрена "сва политичка и економска питања од значаја за Србију, Републику Српску и регион".

"Данас још једном - раме уз раме. Александар Вучић и ја настављамо да чувамо оно што је најважније: јединство српског народа, стабилност и заједничку снагу Републике Српске и Србије. Кад год је важно, делујемо заједно", навео је Додик на Иксу.

Он је истакао да је подржао напоре које, према његовим речима, Вучић улаже у проналажење најбољег решења за проблем пословања НИС-а, како би се обезбедила енергетска стабилност Србије.

"Верујем да ће то решење бити убрзо пронађено и да ће рафинерије у Новом Саду и Панчеву наставити рад без застоја", рекао је Додик.

Додик је, како је додао, информисао Вучића да је ситуација у Српској "стабилна и безбедна" и да су активности институција усмерене искључиво на "поштовање слова Дејтонског споразума".

Болсонарове присталице су планирале да одрже "бдење" вечерас испред луксузног стана у којем њихов лидер живи у кућном притвору од августа, на које је позвао његов син, сенатор Флавио Болсонаро у видеу на друштвеним мрежама.

Неименовани извор добро упућен у ситуацију са Болсонаром изјавио је за Ројтерс да је превентивна мера везана за услове Болсонаровог кућног притвора.

Болсонаро је у септембру осуђен на 27 година и три месеца затвора због организовања пуча како би се спречило да победник избора 2022. године, Луиз Инасио Лула да Силва, преузме власт.  Међутим, суд још није одредио затворску казну за Болсонара због злочина за које се терети, јер  је у току низ судских поступака и жалби. 

Болсонаро се више од 100 дана налазио у строгом кућном притвору због кршења мера предострожности у одвојеном случају, у којем се терети да је наводно покушао да утиче на САД да зауставе кривични поступак против њега.

На снази је акција "Вихор 3“ за територију ПС Нови Београд и ПС Земун.

У 11.52 окупљени су шеснаестоминутном тишином одали пошту страдалима у паду надстрешнице, након чега се група студената, опозиционих представника и грађана упутила према згради Општине Нови Београд где је емитована аудио-порука.

"Нападачи на студенте и запослене, укључујући и јавног функционера Милију Колџића, нису отпуштени, већ су пуштени да се врате на своја радна места. Одлука одборника да не разреше Колџића 12. децембра показала је први пут да заорбљене институције нису у стању да испуне студентске захтеве. Годину дана касније, они који су процесуирани одшетали су са симболичном новчаном казном, пуштени да се врате на своја радна места", саопштено је окупљенима са разгласа у снимљеној аудио поруци Студената у блокади ФДУ.

Након тога, окупљени су наставили шетњу према Палати правде, Генералштабу, Мостарској петљи и згради Радио-телевизије Србије.

Студенти су у шетњи од Мостарске петље кроз Улицу кнеза Милоша застали код Генералштаба и узвикивали "Кушнеру напоље, Генералштаб остаје", "Хоћемо изборе, испуните захтеве", "Не дамо вам Генералштаб" и "Нећете рушити".

На путу до РТС-а застали су код Трга Николе Пашића и узвикивали "Дијана, Дијана", име мајке погинулог у паду надстрешнице Стефана Хрке, која је код Народне скупштине више дана штрајковала глађу. Скандирали су и "испуните захтеве – хоћемо изборе".

Колона се није ту задржала, већ су наставили низ Таковску до зграде РТС-а.

Испред зграде РТС-а емитована је порука у којој се наводи да је "РТС изгубио поверење јавности".

"Стојимо испред куће оних који сваки дан доносе одлуку да ћуте. Они су већ изгубили. И то оно најзначајније - поверење јавности", наведено је, између осталог, у емитованој поруци чиме је завршена протестна шетња.

Протестна шетња и у Нишу и Чачку

У Нишу су студенти у блокади организовали протест поводом, како је саопштено, годишњице напада на студенте Факултета драмских уметности.

Окупљени студенти и грађани који их подржавају кренули су од Основног суда до просторија градског одбора СНС-а, а протест ће се завршити на кружном току код Делте.

Група активиста "Грађани Чачка у блокади" одржала је скуп испред градске управе и протестну шетњу улицама Чачка, како су навели, у знак подршке студентима Факултета драмских уметности Универзитета у Београду, који обележавају годишњицу напада на њихове колеге.

Како су "Студенти у блокади" навели уочи шетње, циљ им је да прођу поред сваке институције одговорне за то што "годину дана после напада на студенте ФДУ-а нико није одговорао" и укажу на то да њихов захтев проналажења и процесуирање одговорних за напад на студенте ФДУ-а код Булевара уметности и даље није испуњен.

Студенти ФДУ-а су тада, захтевајући "утврђивање кривичне одговорности и разрешење јавних функционера одговорних за напад" ступили у блокаду факултета, коју су убрзо подржали и студенти већине високошколских установа у држави.

Блокаде високошколских установа покренуле су талас студентских и грађанских протеста.

Крајем марта, у Вишем суду у Београду почело је суђење оптуженима за напад на окупљене испред зграде ФДУ, а тужилаштво је у оптужном акту предложило да окривљене Милију Колџића – тадашњег члана Већа општине Нови Београд – М. А. и И. С. осуди на годину дана условне и 100.000 динара новчане казне.

У међувремену, троје оптужених је закључило споразум о признању кривице са Вишим јавним тужилаштвом у Београду.

Студенти ФДУ-а у блокади су у више наврата протестовали испред Палате правде, тражећи кривичну одговорност за све нападаче и тврдећи да их је било више од троје. 

Колџић је споразум склопио у јуну, М. А. у марту, а И. С. у мају.