"У тешкој саобраћајној несрећи вечерас у околини Београда живот је изгубила једна од наших најбољих тенисерки у историји Србије и некадашњи селектор репрезентације Татјана Јечменица. Последњи поздрав драгој пријатељици и саборцу, неочекивано и прерано", написао је Дачић у објави на Инстаграму.

Саобраћајна несрећа се догодила вечерас у 20.54, на обилазници код петље "Орловача", када су се сударили путничко и теретно возило. Један путник извучен из аутомобила у свесном стању, док је друга особа преминула током акције извлачења, сазнаје Радио-телевизија Србије.

Ватрогасци из Кошутњака, Железника и Раковице села стигли су на лице места у 21.16.

Јечменица је рођена 4. јула 1978. године у Новом Саду и током каријере била је професионална тенисерка и селекторка Фед куп репрезентације Србије, као и Заједнице Србије и Црне Горе.

Најбољи пласман на ВТА листи био јој је 72. место, а током каријере освојила је шест ИТФ турнира.

РТЦГ наводи да им је речено да полиција спроводи појачане активности на територији которске општине.

Како им је саопштено, у току су рације, претреси и појачане контроле. На мети су чланови организованих криминалних група, као и осуђене и особе за којима се трага.

Вијести преносе да су полицајци претресли виле и куће и један од ексклузивних ресторана у насељу Мирац.

Блокиран је и пут преко Тројица.

Приведено седам особа

Управа полиције Црне Горе саопштила је да су службеници Сектора за борбу против криминала и Посебне јединице полиције на подручју Котора спроводе циљане контроле, рације, прегледе лица, угоститељских објеката и возила, са посебним фокусом на чланове организованих криминалних група, оперативно интересантна лица, осуђена и лица која се потражују на националном и међународном нивоу.

Наводи се да је током спроведених контрола, седам особа, чланова чланова криминалне групе, приведено у которску полицију – В. О. А. Ђ., М. Ц., Л. Г., П. М., Ж.М. и Н.З.

Од В. О. из Бара је ради даљих провера одузето више путничких моторних возила.

Полиција је прекјуче упала у кућу коју користе одбегли вођа "кавачког клана" Радоје Звицер и његова супруга Тамара у которском насељу Кавач, али и у више објеката које користе други чланови те криминалне организације.

У акцији су пронађени и привремено одузети скупоцени аутомобили, новац, средства комуникације и техничка опрема.

"Пре десет година у сарадњи са, пре свега представницима Европске уније, дигитализација је спроведена из минуса или од нуле, сада су ово нека нова времена, нови изазови и коначно наша су очекивања као грађана већа. Логично је и обавеза свих нас који се налазимо на најодговорнијим функцијама да то некако и пратимо", каже министарка.

Каже да је приоритет смањити јаз између великих градова или градских општина и неких малих неразвијених девастираних општина не постоји. Наводи да је први корак до финалне дигитализације обједињавање државног система и претварање у "дигитални новчаник", како га зову у Грчкој.

"То ће олакшати функционисање људи до крајње границе јер подразумева све услуге, укључујући и апликацију здравственог система која ће чак грађане опомињати и на то када имају контролни преглед или када би требало да занове своју терапију код лекара опште праксе", истиче министарка.

Наредни корак биће формирање мобилних јединствених управних места, замишљених као специјализовано возило које ће бити опремљено тако да све услуге може да пружи грађанима у најудаљенијим срединама, објаснила је министарка.

Осврнула се на недавно завршен позив за пријаву за упис бесправних објеката на основу Закона "Свој на своме" на који је стигло готово два и по милиона пријава.

Министарка за државну управу и локалну самоуправу истиче за Радио Београд да је онлајн апликација током читавог периода пријаве радила беспрекорно и да је сада највећи део посла на службеницима у јавној управи.

"Ја верујем да смо спремни да одговоримо на тај изазов. Финална верзија која подразумева решења за све грађане и решења по свим захтевима тражи велики број људи. Ми смо изменили Закон о државним службеницима у два наврата. Последња измена у јануару се управо тицала управо тога да скратимо процес око пријема људи због повећаног обима посла. Сам конкурсни процес у Србији је још увек спор, али наш нови задатак као министарства јесте да до пролећа и пролећног заседања релаксирамо тај пријемни процес, а да притом не нанесемо штету и заиста бирамо професионалце. То све треба увезати у један закон и направити искорак који ће бити на опште добро", наводи министарка.

У јавности се често полемише о дометима новоформиране Комисије за ревизију бирачког списка. На замерке о неажурности и тачности бирачког списка, Пауновићева одговара да и ако постоје грешке, нема недостатака који би могли да доведу до било каквог урушавања квалитета или исправности изборног процеса.

"Ми смо недавно, мислим у новембру, донели закон о дигитализацији Матичних књига и то ће драстично унапредити поступак ажурирања списка. Да се разумемо у потпуности, у овом тренутку то матичари раде пешке. И ту људски фактор уме да омаши. Сигурно да се поткраду грешке које кажу да има преминулих уписаних у бирачки списак, али је сигурно да је тај број јако мали, и да ни на који начин, али заиста ни на који начин, не утиче на крајњи изборни резултат, шта год да се дешавало", наглашава министарка.

Она истиче да Закон о јединственом бирачком списку и Комисија за ревизију постоје искључиво и само у Србији.

Комисија има девет месеци да уради прву ревизију, министартсво им стоји на располагању, укључен је и повереник, сви су потпуно спремни да приступе обимном послу, закључила је министарка.

Идеја је да "Сајбер дистрик" повеже све који се баве сајбер безбедношћу у земљи, од етичких хакера и стартапова, преко универзитета и истраживача, до државних институција и међународних партнера.

Владимир Радовановић из "Хаба 201" објашњава у којим секторима сајбер безбедност може да буде имплементирана.

"Ми се трудимо дак ао партнер организација Сајбер дистрикта, креирамо једну специјализовану зону у којој ћемо омогућити промоцију и популаризацију сајбер безбедности, њеног унапређења и имплементацију у јавни сектор, привреду и друштво у целини", истакао је Радовановић.

Александар Милинковић из Канцеларије за ИТ и еУправу истакао је да су уочили да може да постоји нека промена или унапређење да желе да помогну домаћим стартаповима и да раде на едукацији.

Инвестиције и знање за јачи ИТ сектор

Искуства на почетку рада дистрикта поделио је и светски познати ИТ стручњак који је градио израелски стартап екосистем. Наглашава да земље које на време изграде сопствене иновационе хабове не само да јачају сајбер безбедност, већ стварају и снажан извозни потенцијал у једној од најбрже растућих индустрија на свету.

Стартап инвеститор Удри Адони рекао је да су инвестиције важне, али и да здрав систем подразумева вишеслојна финансијска улагања како би компаније могле да расту без притиска да одмах буду профитабилне, већ да у почетку освоје тржишни удео, а тек потом пређу у фазу одрживе профитабилности.

"Рекао бих да постоји шест главних стубова – људи, улагања, односно капитал који се улаже у те таленте, присуство мултинационалних компанија, подршка државе, академска заједница и предузетничка култура", навео је Адони. 

Сајбер дистрикт настао је у сарадњи државе, Програма УН за развој и партнера из технолошке заједнице.

Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и еУправу, најавио је изградњу два нова дата центра. 

"Хвалимо се дата центрима у Београду и Крагујевцу, а јављају се приватни инвеститори који желе да раде нове дата центре. Спремамо и 'План 2030' и предлажемо Влади Србије проширење постојећих дата центара и изградњу нова два, у Нишу и Новом Саду", наглашава Јовановић.

Истиче и да је ово један од кључних потеза државе, да успостави национални и регионални иновациони сајбер хаб.

Први догађаји у Дистрикту почињу већ наредне недеље када ће се више од 50 тимова и 150 инжењера такмичити у развоју сајбер технолошких решења.

"Србији је потребна већа количина електричне енергије за привреду, развој дата центара и вештачке интелигенције, а енергетски систем захтева додатне инвестиције, као и нове изворе енергије, производне капацитете и улагања у мрежу", наводи се у саопштењу министарства рударства и енергетике.

Министарска је истакла да је приоритет доношење одговорних одлука које ће обезбедити стабилност у деценијама које долазе, у складу са усвојеном Стратегијом развоја енергетике до 2040. и са пројекцијама до 2050. године.

Ђедовић Хандановић је указала да "смо укидањем закона о забрани изградње нуклеарних електрана отворили врата да разматрамо нуклеарну енергију као потенцијални извор базне енергије у процесу декарбонизације, а тренутно се налазимо у првој фази развоја нуклеарног програма".

"Прелиминарна студија о мирнодопској употреби нуклеарне енергије је завршена у сарадњи са ЕДФ и заинтересовани смо да је наставимо", истакла је Ђедовић Хандановић.

Представници ЕДФ рекли су да је у оквиру прелиминарне студије, која је израђена у сарадњи са српским стручњацима, идентификовано 19 кључних корака према стандардима Међународне агенције за атомску енергију.

Они су истакли блиску сарадњу са Електропривредом Србије и заинтересованост да наставе сарадњу на размени знања, експерата и јачању кадровских капацитета, као подршка Србији у развоју њеног нуклеарног програма.

14.02.2026. Субота: Ујутро местимично ниска облачност. Пре подне претежно сунчано, а током дана постепено наоблачење. Киша се очекује после подне, најпре на југозападу Србије, а крајем дана и током ноћи и у осталим крајевима. На високим планинама снег. Ветар слаб и умерен, јужни и југоисточни, у кошавском подручју и на планинама у појачању. Најнижа температура од 0 до 5 °С, а највиша од 12 до 17 °С.

15.02.2026. Недеља: Облачно с кишом и осетно хладније уз умерен и јак северни и северозападни ветар чији ће удари у Војводини и источној Србији достизати од 50 до 60 km/h. Киша ће локално, али краткотрајно прећи у суснежицу и снег. До вечери престанак падавина у свим регионима уз делимично разведравање са северозапада. Температура на северозападу Србије од 0 до 5 °С, у централним пределима од 5 до 10 °С, а на југу и истоку земље и до 15 °С уз осетнији пад температуре крајем дана.  

16.02.2026. Понедељак: Ујутро и пре подне мало до умерено облачно са сунчаним интервалима уз слаб јутарњи мраз. У другом делу дана пролазно наоблачење са слабим мешовитим падавинама – кишом и снегом. Ветар слаб и умерен, променљивог смера. Најнижа температура од -5 до 3 °С, а највиша од 4 до 11 °С.

17.02.2026. Уторак: На југозападу, југу и југоистоку Србије облачно са интензивнијим снегом уз стварање снежног покривача висине од 10 до 25 cm и у нижим пределима. У осталим крајевима мешовите падавине /(киша и снег) у мањој количини.  Ветар слаб и умерен, после подне повремено јак, северозападни. Најнижа температура од -2 до 2 °С, а највиша од 0 °С на југу до 7 °С на северу Србије. Упозорење: Формирање/повећање снежног покривача ≥10cm за 12 h, вероватноћа 60%.

На овогодишњој конференцији биће више од 1.000 учесника из више од 115 земаља, укључујући 60 шефова држава и влада, 100 министара спољних послова, и представника великих међународних организација, међу којима су шефови ЕУ, НАТО-а, АСЕАН-а, ОЕБС-а, Светске банке, Светске трговинске организације и бројних агенција УН.

"Просечна кирија у Бриселу је више од 900 евра. То значи да је потребно просечно издвојити најмање трећину прихода за становање, а за најсиромашније категорије и до 50 или чак 70 одсто прихода", каже Карол Думонт из бриселске Асоцијације за право на становање.

Социјални стан се чека и до 15 година

Око 60 хиљада људи у Бриселу налази се на листи чекања за социјални стан, а то чекање може да траје и до 15 година.

Раст станарина, недостатак социјалних станова и све већи притисак на младе и породице са нижим примањима постали су економско и политичко питање на нивоу Европске уније.

Петнаест градоначелника великих европских градова, међу којима су били представници Рима, Барселоне, Париза и других, покуцало је на врата Брисела прошлог октобра. Поручили су да криза становања не може да се реши само национално или локално, већ да су потребни европски фондови, нови законски оквири и облици сарадње.

Иако је становање надлежност земаља чланица, Европска комисија први пут има комесара задуженог за стамбену политику, док је Европски парламент формирао посебан одбор посвећен овом проблему.

Први европски план за приступачно становање

Комисија је недавно представила и први европски план за приступачно становање. Може ли Брисел заиста да реши кризу становања у различитим земљама чланицама?

У многим европским земљама, млади људи који желе да се осамостале све чешће се одлучују за заједничко становање, чак и ако имају сопствене приходе. У центру Брисела, три запослене девојке, Мари, Луиз и Клер деле стан и месечну кирију од 1.600 евра.

"Дељење стана нам се наравно исплати, као и чињеница да је уговор о закупу само на годину дана. То нам даје флексибилност, што је важно у нашим годинама, кад су честе промене. Можемо увек лако да одлучимо да ли остајемо у стану или не", каже Клер Нејринк.

Цене расту 20 одсто брже од инфлације

Карол Думонт из Асоцијација за право на становање наводи да су кирије од 2010. до 2020. године у Бриселу расле и до 20 одсто брже од инфлације.

"Тај тренд се наставља, пре свега зато што се станоградња види као облик инвестиција, које морају да буду рентабилне и донесу профит. Зато проблем није толико да ли се гради довољно станова, већ какви су ти станови и ко може себи да их приушти", наводи Думонт.

Инфлација, спекулативне инвестиције у градњу и некретнине, краткорочно издавање туристима на платформама као што је Ер-Би-ен-Би, све то је драстично поскупело становање. У великим туристичким центрима, од Барселоне до Амстердама и других градова, то је довело до великих протеста грађана и захтева да се ограничи или забрани краткорочно изнајмљивање станова туристима.

Ката Туто, из Европског комитета региона сматра да је европско заједничко тржиште разлог због којег се криза становања не може решавати изоловано, од земље до земље.

"Криза становања је и проблем јединственог европског тржишта. Мобилност сутудената, туриста и грађана унутар ЕУ такође утиче на становање. Капитал је глобалан, инвестиције су прекограничне, а градови сами немају алате да се носе са тим притиском. Зато је потребна европска акција", истиче Туто.

Преусмеравање европских фондова

Основна идеја плана за приступачно становање Европске комисије јесте да покуша да уклони кључне препреке које данас спречавају градове и државе чланице да граде и реновирају више приступачних станова. План нуди преусмеравање постојећих европскх фондова и измену законског оквира о државној помоћи како би градови могли лакше и више да улажу у социјално становање.

За Ирене Тинагли, председницу Одбора за становање Европског парламента, промена процедура није довољна – потребно је обезбедити већа финансијска средства.

"Ово више није само социјално питање. Недостатак приступачног становања утиче на конкурентност Европе, мобилност радника и студената. ЕУ може да помогне кроз финансијске инструменте, грантове и зајмове, али потребна су и већа јавна улагања", сматра Тинагли.

Слично мисле и европски градоначелници, који су предложили оснивање европског фонда за становање, по узору на програм опоравка од ковида NextGenerationEU, који би мобилисао велике инвестиције од око 300 милијарди евра годишње.

Кључна дебата о томе тек предстоји – посебно у оквиру преговора о будућем вишегодишњем заједничком буџету ЕУ.

Брисел покушава да створи финансијски и регулаторни оквир у којем ће државе и градови моћи да обезбеде станове које грађани могу да приуште — уз отворено питање да ли ће за то бити довољно новца и политичке воље.

Tekst i prilog proizvedeni su uz podršku programa Innovation. Media. Minds: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu kojeg sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa Dojče vele Akademijom. Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost autora i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Предвиђено је да изношење завршних речи у овом поступку буде окончано 18. фебруара, када ће бити одговори страна у поступку и изјаве оптужених.

Пресуда треба да буде донета у року од 90 дана од завршетка доказног поступка, а ако је због околности потребно додатно време, тај рок може бити продужен за још 60 дана.

Изношење завршних речи почело је у понедељак, а Специјализовано тужилаштво затражило је казну од по 45 година затвора за сву четворицу оптужених по свих 10 тачака оптужнице за ратне злочине и злочине против човечности.

Представници тужилаштва су нагласили да су оптужени имали снажну колективну улогу као кључни чланови главног штаба тзв. ОВК, да је постојао њихов умишљај, да су имали сазнања о кривичним делима и вршили ефективну контролу на терену и да је сваки од оптужених дао значајан допринос остваривању удруженог злочиначког подухвата.

За шта се терете вође тзв. ОВК

Бивше вође тзв. ОВК терете се по основу индивидуалне кривичне одговорности у шест тачака оптужнице за злочине против човечности и у четири тачке за ратне злочине.

У оптужници се наводи да су кривична дела за која су оптужени вршена најкасније од марта 1998. па до краја септембра 1999. године на више од 40 места широм Косова и Метохије, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији.

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су у притвору у Хагу од хапшења у новембру 2020. године, а суђење је почело у априлу 2023. године.

Тзв. ОВК је током 1998. и 1999. године извршила бројне злочине, убиства и отмице над припадницима војске и полиције тадашње Југославије, Србима и другим неалбанцима, као и Албанцима који нису прихватили да буду њени припадници или помагачи.

Ово је један од закључака који је одбор усвојио а односе се на стање у сточарству, посебно на производњу млека и тов. Закључком везаним за јунице првотелке, усвојено је да се у правилнику укине лимит од 20 грла и да се све првотелке исплате.

Усвојен је и закључак по коме би пољопривредницима требало да се исплати по 18.000 динара по хектару пре сетве, без рачуна за који је шеф кабинета у Министарству пољопривреде Марко Сарановац рекао да ће бити прихваћен.

Ристичевић је навео да ће закључке у току сутрашњег дана доставити премијеру Ђуру Мацуту и Влади Србије.

Расправа о протестима млекара

Усвајању закључака претходила је двочасовна, на моменте жустра расправа која је у највећој мери била посвећена актуелним протестима млекара у Србији а у којој су представници владајуће већине и опозициони посланици имали другачије ставове.

Посланик Српске напредне странке Драган Јовановић, истакао је да не би требало уводити прелевмане и да то на крају не би донело ништа добро. Навео је и да верује да ће у наредном периоду ситуација са откупом млека бити побољшана и указао да би требало да се подстакне потрошња млека у Србији и нађе начин да се више помогне произвођачима, посебно малим.

Посланици опозиције наводили су да је откупна цена млека у Србији премала и да се у земљу увози превише хране сумњивог квалитета, што би, како су истакли, морало да се обустави.

Посланик Странке слободе и правде Мирослав Алексић изнео је да млекари који протествују имају три захтева а то су заштита домаћег тржишта млека и меса кроз увођење прелевмана, враћање цене млека и меса на ниво пре драстичног смањења и да им се омогући загарантован откуп млека с обзиром на чињеницу да је, како је рекао, један број млекара престао да узима млеко од појединих произвођача који имају проблем да га уопште продају по било којој цени.

Одбор је усвојио и информацију о раду Министарства пољопривреде од 1.октобра до краја децембра прошле године, када је министарство према речима Марка Сарановца између осталог било усмерено на редовност исплате подстицаја, стабилност буџета као и сарадњу с пољопривредним произвођачима.

Име је добио по Манабендри Роју (1887–1954), једном од оснивача Комунистичке партије Индије и истакнутој личности Коминтерне. Године 1938, Ројев и Жоресов отац је оптужен за контрареволуционарну делатност и репресиран. Умро је 1941. у логору за принудни рад на Колими.

Године 1943, Рој Медведев је завршио средњу школу као ванредни студент и позван је у војску. Служио је у Закавкаском војном округу (1943–1946). После рата, дипломирао је 1951. на филозофском факултет Лењинградског државног универзитета, који је године.

Од 1951. до 1954. године радио је као учитељ у Свердловској области, а затим као директор школе у Лењинградској области. Године 1958. стекао је докторат педагошких наука, након чега је радио у Државној издавачкој кући за педагошку литературу и Академији педагошких наука СССР-а.

Путинов биограф

Током више од пола века јавног и научног рада објавио је више од 40 књига, оставивши дубок траг у руској и светској историографији. Посебно су запажене његове политичке биографије и анализе савремене руске историје.

Међу личностима о којима је писао налазе се руски председник Владимир Путин, као и некадашњи совјетски лидери Никита Хрушчов, Леонид Брежњев и Јуриј Андропов, затим први председник Руске Федерације Борис Јељцин, као и књижевник Михаил Шолохов, нобеловац Александар Солжењицин, физичар и дисидент Андреј Сахаров, бивши председник Казахстана Нурсултан Назарбајев и белоруски лидер Александар Лукашенко.

Од 2000. године Медведев се посебно посветио проучавању политичке каријере Владимира Путина, објавивши више од двадесет књига о њему. Његово најновије дело објављено је 2025. године, чиме је заокружен низ публикација које су пратиле трансформацију Русије у постсовјетском периоду.

Европска унија је крајем 2023. године одобрила пакет од шест милијарди евра за Западни Балкан. Због једногодишње блокаде у Скупштини, његова реализација према Приштини је у застоју већ неколико месеци.

Скупштина је такође одобрила друге међународне споразуме, укључујући и онај са Светском банком вредан око 90 милиона евра за „Финансирање развојних политика за фискалну ефикасност, конкурентност и зелени раст“.

Овим споразумом је предвиђен повраћај средстава током 12 година, без камате, а одобрен је последњег дана дозвољеног рока.

Полиција му је, у складу са Законом о спречавању насиља у породици, изрекла хитну меру забране да контактира жртву и прилази јој, а на предлог Основног јавног тужилаштва, Основни суд у Кикинди продужио му је хитну меру до 30 дана.

Тужилаштво је предложило суду да окривљеном продужи притвор да не би поновио кривично дело у кратком временском периоду.

Сумња се да је Б. С. (34) најпре ступио у емотивну везу са оштећеном када је она тек постала пунолетна, а при том је знао да је од раног детињства живела у домовима и хранитељским породицама.

Убрзо је почео да јој изнајмљује станове како би му била доступна кад то њему одговара, бранио јој да контактира и посећује породицу, као и да има пријатеље, те је довео у однос емотивне и финансијске зависности, након чега ју је врбовао да се бави проституцијом.

Искористио је фотографије на којима је оштећена нага или оскудно обучена, а које му је слала у ранијем периоду као свом емотивном партнеру, те је преко свог мобилног телефона на интернет страницама рекламирао проституцију, врсту и цене сексуалних услуга, на који начин је долазио до клијената и са њима договарао услуге и цене, а којим клијентима је оштећена пружала сексуалне услуге за новац на различитим локацијама у Београду.

При томе је Б. С. задржавао већи део новца, док је оштећеној давао новац само за храну и плаћао јој је закупнину за станове које је он претходно изнајмио.

Ограничавао јој је слободу кретања, закључавао је у стану, одузео јој и поцепао лична документа, а у периоду када оштећена не може да има сексуалне односе, он ју је вређао и пребацивао јој да губи много новца.

Такође, оштећену је приморавао да се и даље бави проституцијом и након што је извршила намерни прекид трудноће и доктор јој је забранио сексуалне односе.

Оштећену је тукао, рукама, ногама и каблом од пуњача, по леђима и бутинама, те јој претио да ће њеној браћи и родитељима показати интимне видео снимке са више различитих мушкараца, које је он без знања и дозволе оштећене сачинио док је она клијентима пружала сексуалне услуге.
Такође јој је претио да ће јој наудити ако га пријави полицији.

"Одбранили смо малу школу Ла Мариа, у засеоку општине Караколи, провинције Антиокија. Овога пута, педесеторо деце и младих из предшколског, основног и средњег образовања добило је потпуне пакете за школску сезону: ранчеве, свеске, оловке, бојице, пернице и остале потребне приборе, како би са достојанством и радошћу започели наставу", истиче протосинђел Симеон за Интернет портал РТС-а.

Сеоска школа "Ла Мариа" спада у сиромашније у Колумбији и ретки су малишани који имају сву потребну школску опрему, а посебно не спортске реквизите.

Највреднија је радост деце

Протосинђел Симеон каже да је новац сакупљен међу верницима и пријатељима парохије.

"Највреднија је радост те деце када су им уручени пакети. Али, иза сваког подељеног комплета стоје недеље организације, донације верника и пријатеља парохије, као и уверење да се православна вера не затвара унутар зидова храма, већ се излива у конкретна дела љубави. Фондација 'Колумбија достојанства' наставља да плете мреже солидарности на антиокијској земљи доносећи наду онима којима је најпотребнија, уз благослов Светог Саве и сигурност да се Христос крије и у лицу детета које први пут носи нови ранац", поручује отац Симеон.

Да би дошли до овог забаченог села волонтери СПЦ су допутовали у центар Караколије, а до засеока су стигли "мотородилосом" ("motorrodillos") - јединственим, ручно израђеним возилом са дрвеним клупама и импровизованом церадом које је прилагођено вожњи на шинама.

Мештани овог дела Колумбије и даље користе делове историјске пруге којом возови одавно не саобраћају.

Железница је изграђена између 1874. и 1929. године и била је кључна за развој Антиокије, али је током друге половине 20. века изгубила значај због изградње путева и модерног транспорта.

Путовање овом пругом све више је својеврсна туристичка атракција у Колумбији.

 Митрополит Амфилохије 2014. благословио Фондацију

"Овај начин транспорта, данас претворен у туристичку атракцију и симбол домишљатости Антиокије, омогућио је волонтерима да прођу кроз планинске пејзаже и поделе са мештанима вредност железничког сећања које и даље живи на тим старим шинама", каже Лопез.

Фондација СПЦ "Колумбија достојанства" настала је у оквиру парохије Свете Тројице у Медељину, која је основана 2014. године благословом митрополита Амфилохија Радовића.

Овако нешто се не памти, не само у селу Долово, већ на читавој Пештерској висоравни. Нико не зна за још један пример, када је коза ојарила петоро јарића.

“Није се никада дешавало, да ја знам, за ово моје година. До четворо јаради коза може да се деси да роди, али петото… први пут овде, у овим крајевима”, задовољан је Сабахудин Селмановић, власник газдинства.

Још када је ова коза стигла у газдинство породице Селмановић због добре кондиције у којој је била, дали су јој име Срна, али нису ни слутили да ће им она донети оволику радост.

“Свима је чудно како се то десило. Ову сам козу купио код Зорана Сташевића, у Попе, то је један мој велики пријатељ. Летос сам је купио и ево, она је сад ојарила петоро јаради. Добро се снашла, добро се опоравља. Добро је све, нема никаквих проблема. И храни јариће добро. Не помажемо ништа, она то све сама”, додаје Сабахудиин.

Они који су сведочили овом догађају кажу да ће им ово бити успомена за читав живот.

“Стварно ми је задовољство било и част што сам баш присуствовао нечем таквим, да се деси нешто ето то човек доживи једном за свог живота. Био сам задивљен, запрепашћен, колико сам био задивљен, а било ми је радост, чисто ми је било нека, не знам, нешто сам био нешто весео, радостан за то што то јутро рано био гост у његовој кући, да кажем. И ето, да сутра рекну људи, не дај Боже да их побацала мртве или нешто било би малер. Овако драго ми је било што сам био ја јутарњи гост и што се то десило баш, баш ми је било драго”, објашњава Сенад Хот, Сабахудинов пријатељ.

До ветеринара још увек нису стигли, мајка Срна је све обавила сама, а јарићи за сада делују разиграно и срећно. Овај догађај остаће упамћен као феномен у селу Долово.

Укупан број обрађених листића је 452.219, од чега је важећих било 444.017.  

На приевремене изборе за председника Републике Српске укупно је изашло 452.219 грађана, или 35,77 одсто уписаних у бирачки списак.

Право гласа на делимично понављеним изборима одржаним, у недељу 8. фебруара, на 163 бирачка места у 17 градова и општина право гласа је имало 84.474 бирача, од којих је гласало 41.826, или 49,51 одсто.

Новоизабрани председник Српске Синиша Каран захвалио је на Иксу српском народу и свим грађанима Српске који су изашли на изборе и дали му поверење да обавља дужност председника Републике Српске.

“Он је био и просјак и Ром, али и џентлмен, био је човек кога смо радо сретали овде, који је био колпортер Сремских новина, значи радио је у медијима, и био је врло поштен, више пута је проланазио изгубљене ствари и пријављивао овде у СУП”, каже Слободан Симић, из Иницијативе за постављање споменика.

Иако је живео у оскудици, кажу да је Јуса милостињу делио са другима, а о својим мукама није много говорио осим да само сиромах разуме сиромаха.

“Нас има деветоро, он је најстарији брат био међу нама, само што није сарађивао са браћом и са сестрама, он је живео свој живот. Мени је пуно срце и ја не могу толико ни да причам”, наглашава Реџеп Алимановић, Јусин брат.

“Динар-два је тражио. Није тражио, него да руку, ми смо знали, динар-два, ја дам десет, он каже - Станге, брате, не толко; рекох - за целу недељу. Може! Мени је у Макарској 1977.године помогао да поправим Ладу специјал”, сећа се Радослав Станојчић из Сремске Митровице.

Скулптура у бронзи висока 152 цм слична Јусиној висини, вајарско је дело академског уметника Владимира Товића, који му је био савременик.

“Ово сам првенствено радио везано за скулптуру будућности. Неко у будућности неће знати о коме се ради, али да скулптура и даље има тај неки дух доброте”, истиче Владимир Товић, аутор скулптуре.

Ове скулптуре добродошлице оспоравано је од дела јавности у сремској равници. Ипак, добијање дозволе, кажу иницијатори, победа је толеранције у древном граду где се некада орило Јусино ,,Динар, динар!”, јер идентитет неког места, одређују мали, обични људи.

Према његовим речима, ни Бојовић нити Милошевић нису процесуирани зато што их, каже, штити Младен Ненадић и сви њихови пријатељи у тужилаштву.

"Сведоци смо да је део тужилаштва и део судства отет од државе. Сада је велика борба за то да имамо ефикасно правосуђе", рекао је Мрдић.

Истакао је, такође, да Тепићева "годинама износи неосноване оптужбе, а да потом ни тужилаштво не уради ништа поводом њих, те да се на тај начин наноси велика штета, најчешће члановима породице председника Србије Александра Вучића или председника СНС Милоша Вучевића".

"Из дана у дан, из недеље у недељу, из месеца у месец, из године у годину, Мариника Тепић и њени саборци и ментори износе неосноване оптужбе. Пошто немају никакав план и програм како виде Србију, битне су им само фотеље и да се бивши режим врати на власт, онда нападају чланове породице", рекао је Мрдић.

Мрдић је тражио да Тепићева одговори на питања: да ли је повезана са извесним особама у ЈТОК, да ли је њен сарадник, виши тужилачки помоћник и тужилац у ЈТОК-у, да ли заједно са адвокатом који је повезан са тим лицима учествује у монтирању афера.

"Која је улога Тепић у свему томе и да ли је учествовала у монтирању афере Генералштаб, монтирању афере везане за пад надстрешнице и у томе да моја кривична пријава не буде процесуирана, а да буду заштићени најодговорнији за пад надстрешнице", упитао је Мрдић.

Упитао је и да ли је Тепић са тим лицима из ЈTOK и адвокатом, учествовала не само у монтирању процеса, већ и у претњама и уцењивањима одређених људи који су јој се замерили или јој политички не одговарају.

"Да ли је тачно да је Мариника Тепић у свему томе остварила озбиљну имовинску корист и узимала новац од тих људи пошто је, тврди, средила са својим људима из ЈТОК-а и тим адвокатом да више не буду ни предмет медијских напада и истраге", питао је Мрдић.

Мрдић је упитао и да ли је тачно да јој информације из истраге достављају одређени људи из Јавног тужилаштва за организовани криминал.

Према његовим речима, у току је велика борба за Србију, државне и националне интересе, коју успешно води председник Вучић. 

Мариника Тепић је претходно одржала конференцију за новинаре у парламенту на којој је поново изнела оптужбе на рачун појединаца из врха власти и СНС-а, помињући афере везане за Генералштаб и пад надстрешнице.

Тридесетосмогодишњи мушкарац преминуо је после операције, као и четворогодишња девојчица која је прошле недеље такође имала операцију крајника у истој болници.

Грађани, међу којима и мајка преминуле девојчице, протестовали су испред болнице, а директор Дејан Дабић поднео је оставку.

Наложена је обдукција, а из чачанске болнице истичу да се утврђује да ли је било пропуста у лечењу.

Министар здравља наложио је привремене мере, руковођење ОРЛ одељењем у Општој болници Чачак преузели су лекари УКЦ Србија и УКЦ Крагујевац, док се не утврде све околности које су довеле до два смртна исхода.