Тим "Flux Deluxe" Јован Кулезић, Лука Смиљанић, Никола Кочовић и Андреј Дробњаковић из Математичке гимназије и Душан Лазић из гимназије у Краљеву освојио прво место и апсолутни је победник такмичења.

Четврто место у својој категорији, а пето у апсолутном пласману, освојио је тим "Flux Lite" који чине Владимир Ђурица, Растко Илић, Павле Игњатовић, Небојша Лазић и Филип Килибарда из Математичке гимназије.

У Чешкој се такмичило више од 300 екипа из 15 земаља. Лидер тима је Драгица Ивковић.

Драгишу и Јована правосуђе на КиМ терети и за случај убиства који се води пред судом у Пећи, у којем је истражни поступак још увек у току.

Оптужени Јован Вићентијевић је пред судом изјавио да раније није кажњаван, али да је пре неколико дана сазнао да се у Пећи води кривични поступак против њега за кривично дело убиства.

И Драгиша Вићентијевић је потврдио да се у Пећи против њега води поступак за исто кривично дело.

Одбрана очекује правичан поступак

Бранилац Јована Вићентијевића, адвокат Небојша Влајић, најавио је да ће затражити спајање кривичних поступака за Јована и Драгишу Вићентијевића.

Бранилац Драгише Вићентијевића, адвокат Милош Делевић, најавио је да ће одбрана оптужених у случају "Ибар–Лепенац" поднети приговоре на оптужницу и доказе у законском року, те да очекује правичан поступак.

"Одржано је припремно рочиште у случају Ибар–Лепенац. Драгиша Вићентијевић и остали у овом предмету изјаснили су се да нису криви. Имамо тридесет дана да поднесемо приговор на оптужницу и приговор на доказе, то ћемо учинити у законском року", рекао је Делевић након рочишта.

Истакао је, такође, да очекују правичан поступак, као и да се усвоје предлози за извођење доказа одбране. "Имамо више сведока који потврђују алиби и неколико материјалних доказа које ћемо предложити како би се утврдила истина у овом предмету", каже Делевић.

Оптужница

Припремно рочиште је најпре одложено 24. децембра прошле године, након што су адвокати одбране двојице оптужених затражили изузеће тужиоца Бекима Кодралијуа, уз тврдње да је био пристрасан, али је суд  овај захтев одбио.

Тужилаштво Јована и Драгишу Вићентијевића терети да су 29. новембра 2024., око 18.50 сати, наводно заједно са још неколико за сада непознатих особа, поставили око 20 килограма експлозива намењеног војној употреби (ТНТ) унутар канала Ибар–Лепенац.

Екплозив су поставили, каже се у оптужници, "путем торбе коју су конопцем везали за бетонски стуб, позиционирајући је на начин да изазове озбиљно оштећење критичне инфраструктуре за снабдевање водом и електричном енергијом".

Према оптужници, у њиховим кућама, једној у Зубином Потоку и другој у селу Превлак у истој општини, током претреса које је обавила полиција, пронађена је и заплењена значајна количина ратног наоружања.

У оптужници се, такође, наводи да је Јован Вићентијевић, у својству регрутованог припадника Војнообавештајне службе Србије, "деловао и помагао овој служби, прикупљајући информације и поверљива документа с циљем да их користи у оквиру својих противправних активности на територији Косова и да их пренесе тој служби на састанцима у Србији".

У кући трећеоптуженог Игора Димовића, након напада, пронађена су три оквира за муницију, један метак, нож и неколико војних униформи, које је запленила полиција у Приштини.

Таксиста је превезен у Општу болницу "Студеница" у Краљеву, где му је указана лекарска помоћ.

Осумњиченој је одређено задржавање до 48 сати, након чега ће бити приведена Основном јавном тужилаштву у Краљеву уз кривичну пријаву.

"Наставља се интензивни реанимацијски третман на Одељењу за анестезију и реанимацију уз започете ране мере рехабилитације у складу с тренутним стањем", казао је Гавранкапетановић.

У међувремену се на огради болнице појавио низ порука подршке повређеној девојци.

Ела Јовановић је била животно угрожена, па је стављена у индуковану кому из које су је лекари будили постепено.

Формиран посебан тим тужилаца за истрагу трамвајске несреће

Кантонално тужилаштво у Сарајеву формирало је посебан тим тужилаца који ће се бавити истрагом трамвајске несреће.

Како је потврдила портпаролка Тужилаштва Кантона Сарајево Азра Бавчић, од самог почетка су покренуте интензивне истражне активности с циљем потпуног расветљавања свих околности овог догађаја. Тренутно се прикупљају изјаве сведока, али и других особа за које се процењује да би могле имати важна сазнања у вези с несрећом.

Паралелно с тим, изузимају се снимци видео-надзора са места догађаја, као и са околних објеката и саобраћајница.

Током увиђаја евидентирана је релевантна материјална и техничка документација која ће такође бити предмет даље анализе и истражних поступака. Истрага ће обухватити утврђивање евентуалне одговорности свих актера укључених у овај случај.

Овај предмет ће, како је најављено, имати приоритет у раду именованог тужилачког тима.

Кантонални суд у Сарајеву одбио је јуче предлог Тужилаштва о једномесечном притвору за возача трамваја Аднана Касаповића, осумњиченог у истрази.

Касаповића су након што је пуштен на слободу испред зграде суда дочекале бројне колеге возачи ГРАС-а, пруживши му подршку. 

Премијер Ђуро Мацут поручио је да Сретење представља буђење националног духа и јединства Срба и да љубав према отаџбини мора надмашити све разлике које постоје.

У Старој скупштини у Крагујевцу, на свечаној академији, председница Скупштине Ана Брнабић истакла да држава не сме да се раскући.

Позивамо купце да искористе бенефите замене папирног рачуна електронским. Грађани то могу да ураде на једноставан и брз начин на три начина, једним кликом на порталу или апликацији „ЕПС Увид у рачун“, на шалтерима у пословницама ЕПС или попуњавањем захтева који се налази на сајту ЕПС-а.

Протест незадовољних пољопривредника у Шумадијском округу јутрос је прво почео у Рачи, када су се окупили око 10 сати и са двадесетак трактора блокирали су главну раскрсницу у тој општини.

Сат касније у Горњој Сабанти пољопривредници су блокирали пут у том селу, а тачно у подне почела је и блокада пута Крагујевац–Топола у селу Церовцу са тридесетак трактора.

"Протестовали смо и у петак на више локација. Нико тада није реаговао. Тражимо да се зна цена млека која би била, да се заустави увоз млека, и воћа, поврћа, односно све што уништава нашу производњу. Изашли смо и остајемо до даљњег. Докле цела Србија, дотле и ми. Чекамо да ли ће да се јаве, да нам одобре то што смо тражили", каже пољопривредник Марко Мирчетић.

У селу Бара незадовољни пољопривредници блокирали су пут Крагујевац–Горњи Милановац.

Какве су поруке на блокадама

Сви поручују да протестом и блокадама пружају подршку незадовољним произвођачима млека стањем на тржишту, који шести дан тракторима блокирају Ибарску магистралу у Мрчајевцима.

Од Владе Србије већ шести дан траже нову регулацију тржишта, стабилизацију цена, увођење квота, обавезну инспекцијску контролу и лабораторијске анализе производа на граничним прелазима.

Захтевају решавање проблема откупа млека као и одговорност за урушавање пољопривреде.

Како је речено у суботу током блокаде пута код Мрчајеваца, ако не буде помака ка испуњењу захтева, пољопривредници ће од среде највероватније радикализовати протесте.

Чланови Одбора за пољопривреду Скупштине Србије усвојили су у петак закључак који се односи на то како да се реши вишак млека у откупу у следећа три месеца, што би, како је појаснио председник одбора Маријан Ристичевић, било урађено тако што би 10 до 15 одсто млека за откуп било прерађено у млеко у праху и држава би то дотирала са 1,5 евра по килограму на бази складиштења.

Додаје се да су "састанци са различитим актерима потврдили веома поларизован политички пејзаж у Србији".

"Чланови су изразили солидарност са грађанима Србије, студентима и актерима цивилног друштва који остварују своја демократска права и позивају на одговорност, транспарентност и институционалну одговорност. Посланици ЕП су позвали власти да обезбеде хитне, непристрасне и транспарентне истраге свих навода о непотребној и несразмерној употреби силе и незаконитом надзору демонстраната", каже се у извештају.

ЕП: Забринутост и због измене сета правосудних закона

Делегација ЕП навела је и да је примила "забрињавајуће извештаје о финансијском, административном и физичком притиску на академско особље, као и о ограничењима слободе медија" и "изразила забринутост" у вези са изменом сета правосудних закона, који су у међувремену усвојени и ступили на снагу.

Спољнополитички одбор ЕП, речено је, наставиће пажљиво да прати политичка дешавања у Србији, укључујући изазове у области основних слобода и грађанског простора, што ће, уз прикупљене увиде током посете, допринети раду на предстојећем годишњем извештају о процесу приступања Србије у оквиру Пакета проширења за 2025. годину, наведено је у извештају.

Чланови делегације ЕП у Србији су се од 22. до 24. јануара састали са две потпредседнице Народне скупштине, Елвиром Ковач и Марином Рагуш, представницима парламентарних странака власти и опозиције, министром за европске интеграције Немањом Старовићем и министром спољних послова Марком Ђурићем, као и са представницима медија, цивилног друштва, истраживачких центара, академске заједнице и студентима, наводи се у извештају.

Састали су се и са замеником шефа Делегације ЕУ и амбасадорима држава чланица.

“За обележавање 200 година од Првог српског устанка одлучили смо да подигнемо споменик војводи Михајлу Радовићу. Он ј био један о водећих бораца за слободу у време Првог српског устанка. Препознао је то Милош Обреновић И вожд Карађорђе. На овом месту су га промовисали, односно унапредили у војводу”, каже Бориша Томић, председник Удружења Равањаца у Београду.

На месту где је рођен и где је боравио пре него што је, као веома млад постао сироче, и данас живе његови потомци.

“Нама као фамилији и мени као члану те фамилије Радовић много значи овај овде споменик И ово обележје. Ми смо И раније док споменик није постојао на Божић као фамилија, још као дете памтим, долазили овде. Овај сад спомник нас сад још више подстиче да то одржавамо”, наводи потомак Паун Старчевић.

Михајло Радовић био је једини војвода ужичког краја, а запамћен је као један од оних који учествовали у оснивању првих министрстава.

“Он је учествовао на скупштини 1811. када је дошло до стварања попечитељстава. Када је 1813. гоине завршен Први српски устанак он није отишао из Србије, него се крио по планинама. На крају се вратио кући и учествовао и у Другом српском устанку”, истиче Весна Лучић, историчар, председник Удружења “Мајор Коста Тодоровић”.

Учесник оба устанка остао је упамћен и као вредан домаћин који је изнад свега волео свој народ и свој завичај.

"Овако изражен пораст водостаја проузрокован је обилним падавинама на територији Косова и Метохије, што је довело до наглог дотока воде у сливу Јужне Мораве. Екипе надлежног водопривредног предузећа из система Србијавода биле су током целе ноћи на терену, где су обезбеђивале и надзирале места на којима је могло доћи до продора воде", наводи се у саопштењу предузећа Србијаводе.

Захваљујући благовременој реакцији и превентивним мерама, врх поплавног таласа је прошао и није забележено ништа драматично, наведено је у саопштењу.

Надлежне службе обезбеђују појачано дежурство, континуирано прате стање на терену и предузимају све неопходне мере у складу са Општим и Оперативним планом одбране од поплава за 2026. годину. Екипе остају и даље на терену, а очекује се постепено смиривање ситуације.

Такође, ванредна одбрана од поплава превентивно је уведена и на водној јединици "Тимок–Зајечар" услед пораста водостаја реке Тимок, на одбрамбеним линијама које обухватају леви и десни насип код Трнавца, при чему се у овом тренутку не очекују продори воде, додаје се у саопштењу.

Све екипе предвиђене Оперативним планом одбране од поплава налазе се на терену и континуирано прате развој ситуације.

Грађанима се препоручује да редовно прате информације надлежних органа и да се придржавају свих упутстава ради безбедности.

"На радном доручку са председником Азербејџана у опуштеној и срдачној атмосфери дискутовали смо о додатном јачању пријатељства и стратешког партнерства наших земаља", написао је Вучић на Инстаграм налогу "buducnostsrbijeav". 

Додао је да су сумирали посету Алијева Србији и разговарали о пројектима који могу подићи сарадњу две земље у енергетици, инфраструктурном повезивању и економији на још виши ниво.

"Поносан на наше пријатељство и стабилне односе усмерене на конкретне резултате", поручио је Вучић.

Након доручка, председник Вучић испратио је Илхама Алијева на београдском аеродрому.

"Била ми је велика част да угостим председника Алијева и да заједно радимо на јачању свеукупних односа Србије и Азербејџана. Ова посета потврда је наших вредности и визије који отварају нове могућности за сарадњу и просперитет оба народа. Хвала Вам, драги пријатељу, на посети! До скорог виђења", навео је Вучић на Инстаграму.

Председник Азербејџана Илхам Алијев јуче је започео посету Србији. Поред билатералног сусрета двојице председника, одржана је прва седница Савета за стратешко партнерство Србије и Азербејџана, а потписано је и више билатералних докумената.

"Ми не можемо да утичамо на геополитичке догађаје, али можемо да заштитимо своје потребе. Све састанке које је председник имао у претходном периоду и оне које ће имати у наредном, све активности су томе подређене. Све је у вези са нашим интересима и јачањем наших интереса“, навео је Миливојевић.

Говорећи о посети азербејџанског председника Алијева Београду, Миливојевић каже да је то знак и потврда дубоких пријатељских односа.

Подсетио је да Азербејџан не признаје самопроглашену независност Косова, а и дели ставове са нама о миру и сарадњи.

Напоменуо је да је долазак Алијева баш на Дан државности Србије знак да односи две земље иду узлазном путањом, а и најављена изградња централе је од капиталног значаја.

О евроинтеграцијама

Када је реч о евроинтеграцијама, Миливојевић каже да Србија од тог пута не одустаје.

"Место и улога Србије и природан интерес је да она буде део ЕУ. Евроинтеграције нису спорне, Србија чини све што је до ње, али постоје политички услови за то. Сви сусрети у Минхену, и посете које предстоје показују да је и ЕУ ипак важно да се процес интеграција са Србијом деблокира“, навео је Миливојевић.

Оценио је да су после Минхенске конференције Европљани остали у својој позицији, а Марко Рубио је поручио да Америка нема намеру да мења своју позицију.

Према његовим речима, одговор Европе је да остају на својим позицијама, и даље доминира опредељење за милитаризацију и наставак рата у Украјини.

Миливојевић каже да су глас разума били Кинези, који су указали на милитаризацију Јапана и подсетили нас на историју.

Истиче да плаши то што није доминирао мир, него ратна компонента.

Поруке с друге стране Атлантика

Прокоментарисао је посете Марка Рубија које предстоје Словачкој и Мађарској, што, како каже Миливојевић, јасно указује како Американци виде Европу и да се оријентишу ка државама које следе америчку политику. Обе ове државе, и Мађарска и Словачка су, како је подсетио, за дијалог са Русијом.

Савез Загреба, Тиране и Приштине је за нас најопаснији, каже некадашњи дипломата, јер ако неко прави савез са делом ваше територије који хоће да се отцепи, онда је то јасна порука.

"Немачка и Велика Британија немају ништа против тог савеза и то је нама довољан сигнал. Србија дипломатском активношћу делује и указује шта то све значи, а међународни механизам на КиМ је тај који треба да обезбеди мир и безбедност“, закључио је Зоран Миливојевић.

Може ли Србија постати "долина токена" Балкана и како функционише издавање дигиталних токена у нашој земљи.

Анина Милановић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, изјавила је да је Србија један од пионира када је реч о регулацији дигиталне имовине, како у региону тако и у свету, с обзиром на то да смо усвојили закон 2020. године, који је ступио на снагу наредне године.

"Позиционирали смо се као лидери у овој области. Србија је један од ретких правних система који допушта директну токенизацију финансијских инструмената", истиче Милановићева.

Како до тзв. белог папира

Милановићева, такође, објашњава да је тзв. "бели папир" пандан проспекту акцијама којима се послује на тржишту капитала и неопходан је ако желите да рекламирате дигиталне токене у медијима или на други начин.

"Бели папир је озбиљан документ који у себи садржи податке о дигиталним токенима, односно дигиталној имовини, издаваоцу, пројекту и његовим потенцијалним ризицима", истиче Милановићева.

Према њеним речима, за издавање белог папира неопходно је имати одобрење Комисије за хартије од вредности, регулатора тржишта дигиталних токена, осим Народне банке Србије која регулише виртуалне валуте.

"Комисија има рок од 30 дана да одобри или одбије бели папир. Када га одобри, можете рекламирати своје токене и долазите до инвеститора за финансирање свог бизниса", наводи Милановићева.

Подизање финансијске писмености

Напомиње да је у Србији за пет година одобрено око 12 пројеката дигиталне имовине, али предвиђа експоненцијални раст, јер се у почетку опипава терен, с обзиром на то да је токенизација нов појам у финансирању предузећа.

"Едукација је кључна. Мора да се ради на системском приступу у подизању финансијске писмености у овом домену предузетника, правних лица и инвеститора о дигиталној имовини", указује Милановићева.

Говорећи о предностима, Милановићева истиче транспарентност токенизације, али и могућност парцијалног власништва, па можете као мали предузетник учествовати у пројектима који су раније били резервисани за велике играче и остварити принос.

"Уместо да поседујете плантажу ораха или лешника, можете да учествујете као власник једног дрвета. Исто важи и за некретнине. Токенизација се може користити на различите начине, а код нас је доминантна као финансијски инструмент и стварање алтернативног начина финансирања за мала и средња предузећа", каже Милановићева.

Увођење дигиталног динара

С друге стране, истиче, да бисте токенизовали финансијски инструмент, постоје три услова: "Да није реч о акцијама, односно власничким хартијама, да дигитална имовина није заменљива за власничке хартије и лимит од три милиона евра годишње по издаваоцу, а лично се залажем за повећање тог лимита по пројекту."

С обзиром на то да су посланици Европског парламента дали "зелено светло" дигиталном евру, Милановићева је скептична по питању приватности корисника, те каже да би функционисао по принципу плаћања картицама.

Истиче, такође, да питање увођења дигиталног динара у Србији може допринети модернизацији плаћања, али да је питање да ли ће то бити стратешки државни циљ.

"Европска банка се залаже за дигитални евро, мада сам против тога. Увођење дигиталног динара је технолошки изводљиво у Србији, питање је стратешког правца, ушли смо у СЕПА систем, па можемо да причекамо. С друге стране, више сам за саму токенизацију депозита", закључује Милановићева.

У разговору у подкасту Брајана Тајлера Коена који је објављен током викенда, чинило се да је Обама потврдио постојање ванземаљаца током постављања брзих питања.

Након што је био упитан да ли постоје ванземаљци, Обама је одговорио: "Постоје, али их ја нисам видео".

"Не држе их у Области 51. Нема подземног објекта, осим ако није у питању огромна завера и ако све то крију од председника САД", додао је Обама.

Убрзо су Обамину изјаву, уз сензационалистичке наслове, пренели медији широм света, а чак је и амерички Тајм известио о теми уз наслов "Обама каже да ванземаљци постоје, али да се не налазе у Области 51".

Због забуне која је настала у јавности, Обама је објавио саопштење о свом гостовању.

"Покушао сам да се држим духа постављања брзих питања, али пошто је привукло толико пажње, допустите ми да разјасним. Статистички гледано, универзум је толико огроман да су шансе добре да постоји живот тамо негде. Али раздаљине између соларних система су толико велике да су шансе да су нас ванземаљци посетили мале, а нисам видео никакве доказе током свог председничког мандата да су ванземаљци ступили у контакт са нама. Заиста!", поручио је Обама.

Већ неколико деценија постоји теорија завере у којој се тврди да америчке власти крију ванземаљце у Области 51, веома обезбеђеном објекту ваздухопловних снага у Невади.

Готово милион и по људи се 2019. године пријавило да "упадне" у тај објекат, а око 150 инфлуенсера се и окупило око Области 51, али се тај догађај окончао са неколико хапшења, а на крају се претворио и у музички фестивал.

У документима који су објављени 2013. године откривено је да је тајна писта заправо коришћена за тестирања пројеката америчке владе у оквиру пројеката надзора ваздушног простора.

Навео је да су, да би се пронашла дрога, која је била скривена у баластним резервоарима, укључили војни рониоци. 

Према речима салвадорског председника, на броду је било 10 особа осумњичених за трговину дрогом. Заплена се догодила 380 наутичких миља (нешто мање од 704 километра) југозападно од пацифичке обале Салвадора. 

Државна свечаност поводом обележавања Дана државности Србије одржана је јуче код споменика вожду Карађорђу у Орашцу, где је пре 222 године на Сретење подигнут Први српски устанак.

Премијер Ђуро Мацут поручио је да Сретење представља буђење националног духа и јединства Срба и да љубав према отаџбини мора надмашити све разлике које постоје.

У Старој скупштини у Крагујевцу, на свечаној академији, председница Скупштине Ана Брнабић истакла да држава не сме да се раскући.

Окружена децом, унуцима и праунуцима, зрачила је радошћу, али нисам могао да престанем да мислим на сасвим другачију стварност са којом се суочавају многи старији људи хиљадама километара далеко у Украјини, где се милиони људи управо сада суочавају са најоштријом зимом од почетка рата који траје већ четири године.

Водећи рад Агенције УН за избеглице (UNHCR) у источној Украјини, свакодневно видим шта рат чини породицама. Подручја у којима мој тим и ја пружамо хуманитарну помоћ спадају међу најтеже погођена, јер се налазе близу линије фронта која се стално мења. Мој посао подразумева да се сусрећем и пружам подршку људима који морају да донесу једну од најтежих одлука у животу: да остану у својим домовима и ризикују живот или да напусте све и побегну у непознато.

"Одлазак није био лак, неизвесност је била застрашујућа. И даље ми недостаје наш дом, чак и супа коју сам скувала дан пре него што смо отишли", рекла ми је 63-годишња Свитлана.

Недавно је евакуисана из подручја близу линије фронта у Запорошкој области, а срео сам је у објекту који обезбеђује привремени смештај за интерно расељена лица са инвалидитетом или ограниченом покретљивошћу.

Свитлана је седела у инвалидским колицима, ишчупана из свог дома, са читавим дотадашњим животом који је остао иза ње. Док су она и њен супруг коначно пристали на евакуацију, њихова кућа је већ била оштећена гранатирањем, а од села готово да ништа није остало. Извучени су оклопним возилом, не знајући где ће завршити.

Њена прича одражава стварност милиона Украјинаца чији су животи ратом окренути наглавачке. А старији људи трпе највише, често се са овим изазовима суочавају сами. Моја бака, која је проживела бурни 20. век и Други светски рат и која је и сама била активисткиња за права старијих особа, увек ме је подсећала да расељавање другачије погађа старије: теже је напустити дом, спорије се прилагођавати, а губици су дубљи.

У Украјини то видим сваког дана. Многи старији људи одбијају да напусте подручја у којима се воде активна непријатељства јер се осећају везано за своје домове, који су можда генерацијама у њиховој породици. Или морају да брину о рањивим члановима породице, да заштите кућне љубимце или стоку, или једноставно не могу да поднесу да оду.

"Радије бисмо умрли овде, где су сахрањени сви наши", осећање је које често деле становници заједница на првој линији.

Они који ипак побегну остављају за собом читаве животе и ослањају се на сопствену отпорност и снагу док поново граде живот другде, уз подршку хуманитарних организација попут UNHCR-а, које помажу да се изборе, опораве и сачувају достојанство.

Само током протекле године више од 250.000 становника напустило је источну Доњецку област, која је у фокусу континуиране руске офанзиве, док се евакуације настављају и у суседним областима Дњепропетровској, Харковској, Сумској и Запорошкој. Скоро половина оних који се евакуишу и пролазе кроз транзитне пунктове, које је успоставила влада и где UNHCR и други хуманитарни актери пружају подршку, јесу старије особе или особе са ограниченом покретљивошћу.

Док се Украјина приближава четвртој години овог рата пуних размера, и ја пратим глобалне покушаје да се пронађе начин да се рат оконча или макар да непријатељства престану. Украјини и Украјинцима је потребан мир, мир од непрекидних напада и убистава цивила и од разарања домова и цивилне инфраструктуре. Али тај мир мора бити трајан, утемељен у правди и поштовању међународног права.

Такође јасно видим да се потребе на терену нису смањиле, већ су порасле, посебно како је зима стегла Украјину. Ове зиме милиони породица издржали су недеље без грејања и струје, када су спољне температуре падале до минус 18 степени. Људи, укључујући и моје колеге, спавају потпуно обучени у леденим и мрачним домовима, без могућности да кувају, истуширају се топлом водом или напуне своје уређаје. За старије особе, особе са инвалидитетом и породице са ограниченим ресурсима, ови услови су опасни по живот. Када су средства доступна, пружамо помоћ која спасава животе, као што су поправка оштећених кућа и постављање изолације и грејалица, како би људи могли да преживе сурову зиму.

Када поново помислим на Свитлану, сетим се енергије у њеним очима док смо разговарали. Упркос страху, губитку и присилном одласку из дома, њене очи су и даље биле пуне наде.

"Овде је топло и мирно, људи су љубазни. Никада нисмо мислили да ће се према нама поступати са толиком пажњом".

Свитлана и њен супруг су сада безбедни и добили су подршку UNHCR-а.

Али широм Украјине има још милиона људи попут њих, присилно расељених, породица које се суочавају са још једном зимом у ратом оштећеним домовима док рат траје. UNHCR ће наставити да подржава оне који су били приморани да беже или су погођени ратом у Украјини. Моја порука је једноставна: ово нису апстрактни бројеви. Иза сваког од њих стоје мушкарци и жене, деца и старији људи, који не би смели да дочекају још једну годину рата.

Под ударом украјинских дронова било је више руских региона. Губернатор Брјанске области потврдио је да је због удара на енергетску инфраструктуру пет општина остало без струје и грејања, као и део самог Брјанска. 

Руска противваздухопловна одбрана обарала је беспилотне летелице и на прилазима Москви.

Председник Володимир Зеленски најавио је после Минхенске безбедносне конференције нове пакете подршке које ће Украјина добити од партнера.

"Главна ствар су ракете за противваздухопловну одбрану, за балистичку заштиту. То је питање број један током ове зиме", истиче Зеленски и најављује за следећу недељу састанке и рад на новим енергетским пакетима. 

Поручује да Кијев неће поновити грешку из 2014. године и да неће једноставно предати своју територију Русима.

Кирил Дмитријев, специјални представник руског председника, указује да Зеленског у Минхену нису питали о корупцији у Украјини. Према његовим речима, корупција се у Украјини током оружаног сукоба процењује на 50 милијарди долара.

Западне земље морају да обнове дијалог са Русијом и њеним председником Владимиром Путином, изјавио је словачки премијер Роберт Фицо након састанка с америчким државним секретаром Марком Рубиом у Братислави. Упозорава да, ако лидери ЕУ не успоставе контакт, неће моћи да говоре о свом интересу за окончање сукоба у Украјини.

Рубио, који је посетио и Будимпешту, истиче да Сједињене Државе не желе да имају Европу као вазала, већ желе снажно партнерство.

Мађарска и Словачка затражиле су од Хрватске да дозволи транзит нафте из Русије кроз Јадрански цевовод, потврдио је шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто.

У нападу су погинули Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Мирјана Драговић, Небојша, Снежана и Данило Цокић, Вељко Стакић, Ненад Стојановић, Милинко Краговић, Лазар Милкић и Драган Вукотић.

Најмлађа жртва био је двогодишњи Данило Цокић.

У Цркви Свете Петке у Лапљем Селу код Приштине служен је парастос страдалима.

Врховни суд у Приштини је у другостепеном поступку ослободио Фљорима Ејупија, јединог осумњиченог, и до данас нико није правоснажно осуђен за тај злочин.

Полицајци Унмика, који су водили прву истрагу, тврдили су да су иза дрвета, неколико десетина метара од места експлозије, пронађени опушци на којима је идентификована Ејупијева ДНК.

Према поверљивим документима полиције Унмика, у које је увид имао Интернет портал Радио-телевизије Србије, Кфор и Унмик су унапред знали да "деветочлана терористичка ћелија" спрема напад на аутобусе који су превозили Србе.

Српска листа: Нико није одговарао за злочин у Ливадицама

Српска листа навела је да и после 25 година од једног од најтежих и најмонструознијих злочина над српским народом на КиМ, породице жртава и читав српски народ чекају правду, док починиоци и налогодавци овог терористичког акта нису кажњени.

У саопштењу Српске листе истиче се да и ова годишњица, као и многе претходне, пролази без јасних и гласних изјава међународних представника, без осуде злочина и без позива да се одговорни пронађу и казне и указује да без истине и правде нема ни помирења, нити трајног мира.

"Захтевамо од међународне заједнице да преузме одговорност, обнови истраге и учини све да се овај, као и бројни други злочини над Србима на Косову и Метохији, расветле до краја. У име свих жртава и њихових породица, нећемо одустати од захтева за правдом. Заборав није и неће бити опција", наведено је у саопштењу.

Канцеларија за КиМ: Ужаснути смо због подмукле и свирепе природе тог злочина

Канцеларија за Косово и Метохију изразила је огорчење што ни после 25 година нико није одговарао због незапамћеног злочина.

"И данас смо ужаснути због подмукле и свирепе природе тог злочина и чињенице да четврт века нико због њега није одговарао. Злочин се догодио пред очима међународног цивилног и војног присуства на КиМ, а неспособност тадашњих истражних и правосудних органа да расветле тај безумни акт насиља и приведу правди организаторе и починиоце разумљиво изазива и неверицу и револт", наводи се у саопштењу Канцеларије за КиМ.

Истиче се да породице страдалих у Ливадицама нису једине које данас вапе за правдом, јер је листа терористичких напада на српске цивиле у АП КиМ након доласка међународних снага подугачка, и по правилу ти злочини нису расветљени нити је за њих било ко одговарао.

Од привремених власти у Приштини четврт века касније не може се очекивати неки заокрет у смислу суочавања са прошлошћу и признање да су недужни људи били жртве великоалбанског екстремизма и шовинизма.

"У овоме тренутку, уверени смо, друштвена и политичка клима за тако нешто не постоји, јер Срби на Косову и Метохији су и данас често жртве насиља, пре свега институционализованог политичког насиља, али и огољеног терора", речено је у саопштењу Канцеларије за КиМ.

После подне постепено наоблачење које ће увече у западној половини земље условити кишу, а у брдско-планиским пределима југозападне Србије снег.

Јутарња температура од -5 до 3, највиша дневна од 6 до 11 степени.

Током ноћи биће облачно време уз скретање ветра на североисточни правац, у брдско-планинским пределима падаће снег, у нижим киша која ће постепено прелазити у суснежицу и снег.

У Београду ујутру слаб мраз, а током дана мало и умерено облачно са дужим сунчаним интервалима, уз слаб до умерен југоисточни ветар. После подне постепено повећање облачности.

Јутарња температура око -1, највиша дневна око 7 степени.

Током ноћи биће облачно, повремено са слабом кишом, у вишим деловима града и суснежицом и снегом уз скретање ветра на североисточни правац.

У уторак облачно са снегом и осетно хладније, уз повећање или формирање снежног покривача у пределима јужније од Саве и Дунава. Престанак снега очекује се после подне и увече.

На северу Србије у уторак ујутру биће облачно, местимично са кишом, суснежицом, понегде и снегом, а током преподнева очекује се престанак падавина и делимично разведравање.

У наставку седмице очекују се температурне осцилације уз честа пролазна наоблачења са падавинама и појачаним ветром.