Ватрогасци ће остати да дежурају и током ноћи, како пожар не би поново избио.

Јутрос око 10 часова избио је пожар у помоћном објекту Градског зеленила на Бежанијској коси површине око 400 квадратних метара који је служио за смештај радника и канцеларије.

Тачан узрок пожара за сада није познат, али се претпоставља да је највероватније реч о грејалици.

Ово продужење лиценце омогућава странама да финализују купопродајни уговор и пратећу документацију, у складу са основним условима договора потписаним у јануару ове године.

По закључењу посла, МОЛ ће имати могућност да преузме 56,15 одсто удела Гаспром-а у НИС-у. Како се наводи у саопштењу МОЛ-а, реализација ове аквизиције и даље зависи од више услова, укључујући коначна одобрења ОФАК-а и Владе Србије.

ОФАК је у петак издао и нову оперативну лиценцу Нафтној индустрији Србије до 17. априла. Такође хрватском ЈАНАФ-у је продужена до истог датума лиценца за терансфер нафте НИС-у.

Сирене. Звук који ствара нелагоду, страх, несигурност - и 27 година касније. Врање је за 78 дана било на мети напада више од 40 пута, авио бомбе, меци, муниција са осиромашеним уранијумом.

"Прво смо били сви јако уплашени, а после сви смо се скупили овде, моја генерација, ја сам тад имала 19 година", каже анкетирана грађанка Врања.

Друга додаје: "Страшно је било, не знаш где ћеш да се смештиш. И онда наравно бегање по села. Не поновило се, ваљда ће неки паметан човек да се роди и да каже доста ратова за сви."

"Сви смо били једно, једна душа, а више тела, помагали, чували стражу ако наиђу авиони, као да то може да се чува", истиче анкетирана саговорница.

У Пчињском округу, према доступним подацима, страдало је 62-оје људи, повређено 207-оро. Оштећено је више од 4 и по хиљаде објеката.

Саша Стаменковић, члан градског већа Врања подсећа: "Желим да се подсетимо и најмлађих невиних жртава из околине Врања, Милице из Павловца од 13 година, Ирене из Рибинца која је имала 16 година, Далибора из Содерца који је имао само 17 година. То су најмлађе жртве, а ако се сетимо каква су језива страдања доживели Сурдуличани, можда према броју становника и највеће жртве понели."

У Пироту је поводом 27. годишњице почетка НАТО удара одржан комеморативни скуп крај споменика "Цвет младости" посвећеном погинулим Пироћанцима у ратовима од 1990. до 1999. године.

"Гађали су све те објекте у касарни, који су били новијег датума, који су били савремени, који су пружали одличне услове за живот и рад јединице и за одржавање техничко-материјалних средстава. Значи, ми смо изнели све што је било, што смо могли изнети, нажалост објекте нисмо могли да потоваримо и да изнесемо", истиче Емир Беговић, потпуковник у пензији.

24. марта 1999. бомбе су пале на аеродром "Поникве", и напади су се понављали још 47 пута до првих дана јуна. Није било погинулих и теже повређених.

Драган Крсмановић, пуковник у пензији, командант "Аеродрома Поникве" наводи: "Аеродром "Поникве" је после "Батајнице" био објекат који је највише погодака примио на територији Савезне Републике Југославије. А с обзиром на то да смо ми најмањи по површини, овде је то још разорније деловало. Ми смо се понашали у складу са плановима које смо раније припремили."

У дану када је бомбардована касарна у Шапцу, тада двадесетогодишња медицинска сестра Емица Марковић, у болници удаљеној неколико стотина метара од удара, први пут је постала мајка.

"Детонација је била страшна зграда се померила у једном моменту нисмо знали шта се дешава и шта следи даље, ту су колегнице почеле да помажу пацијенткињама породиљама и остало, већина је била покретна. На моју несрећу ја нисам била покретна у том моменту јер сам се породила пре два сата, прилично тежак порођај је био и пошто нису могли да извуку кревет просто нису имали времена, оне су пребациле само ћебе преко мене да би на тај начин помогну ако дође до разбијања прозорских стакала и да се не би повредила", сећа се Емица Марковић, из Шапца.

Нато агресија је завршена 10. јуна после усвајања резолуције Уједињених нација. Дан раније потписан је споразум у Куманову.

Цена нафте марке брент пала је за чак 15 одсто за само неколико минута, након што је Трамп назначио да су конструктивни разговори између Вашингтона и Техерана у току, што је подстакло инвеститоре да урачунају могућност деескалације која би могла да деблокира милионе барела нафте који су сада блокирани у Заливу.

Отприлике 6.200 уговора за брент и West Texas Intermediate променило је власника у понедељак између 6.49 и 6.50 по њујоршком времену, само 15 минута пре објаве америчког председника на мрежи Truth Social да су последњих дана вођени "продуктивни разговори" с Техераном о окончању рата у Ирану. Вредност тих трговина износила је 580 милиона долара, према прорачунима Фајненшел тајмса заснованим на подацима Блумберга.

Обим трговања брентом и WТI скочио је у исто време, 27 секунди пре 6.50. Није познато да ли иза овога стоји један субјект или више њих. Трампова објава у 7.04 ујутру изазвала је нагли пад на глобалним енергетским тржиштима и скокове уговора на берзански индекс S&P 500 и европских акција, јер су инвеститори смањили опкладе на продужени сукоб.

"Тешко је доказати узрочност... али морате се запитати ко би био релативно агресиван у продаји уговора у том тренутку, 15 минута пре Трампове објаве", рекао је тржишни стратег у једној америчкој брокерској кући.

Бела кућа је истакла да "не толерише ниједног званичника администрације који незаконито профитира на основу инсајдерских информација, а свака импликација да су званичници укључени у такве активности без доказа јесте неосновано и неодговорно извештавање".

Он је данас изведен пред судију, пред којим га је тужилац теретио да је наводно починио кривично дело ратног злочина према Албанцима.

“Оно што је битно у овом предмету јесте да је кривична пријава против Станковића поднета управо јуче, на дан када је он и ухапшен и поставља се питање ко је њега могао да стави на стоп листу, уколико се против њега истрага раније није водила”, изјавила је Станковићева бранитељка адвокатица Јована Филиповић.

Испричала је да се као лице које је оштећено у кривичном предмету ратног злочина појављује иста особа која је и узурпатор у парничном поступку, у којем је Станковић требало да сведочи.

“Све ове чињенице упућује на то да лице које га је пријавило за ратни злочин има мотив који се огледа у неким другим сврхама које нису у циљу откривања кривичног дела ратног злочина, јер као што сам напоменула, против њега се никада раније није водио кривични поступак и он је пре само недељу дана пре самог хашења, слободно долазио на Косово”, казала је Филиповићева.

Зоран Станковић има 69 година, расељено је лице са Косова и Метохије у Крушевцу.

У саопштењу полиције и тужилаштва наводи се да је “оптужени З.С., као део паравојне групе српских снага, осумњичен је да је починио ратне злочине у селу Матичане, Општина Приштина у периоду 1998-1999. године”.

“Време пролази али осећања не тону. Имам само једно питање зашто су те вечери долетеле ракете томахавке и порушили објекте у касарни Прокупље, као и објекте у окружењу, а мени и мојим колегама ускратили право да обављамо само своје задатке”, наводи Ђорђе Маслаковић, припадник Војске Југославије.

Само пар минута касније три пројектила погодила су подземно склониште куршумлијске касарне у којем је страдало 11 официра и подофицира Војске Југославије, а 27 је било рањено. Међу преживалима били су пуковници Јосип Виштица и Миодраг Милић који су у то време са колегама били на дужности и радили свој посао.

“Чини ми се као да нам се то јуче десило, а времена су данас слична тим временима која су била пре 27 година. Мени је овде посебна част да се присетим свих мојих другова и сабораца'', рекао нам је Јосип Виштица, пуковник ВЈ.

Миодраг Милић, пуковник Војске Југославије каже да је био тешко рањен. “Имао сам срећу да сам остао жив захваљујући људима пре свега докторки Радмили која је препознала да сам жив међу мртвима и заставнику Капи Хајрудину који ме је пребацио до Дома здравља у Куршумлији и даље према Војној болници'', истиче Милић.

Топлица је за 78 дана напада НАТО пакта свакодневно била на мети. Од бомби је страдало 47 припадника војске, полиције и цивила док је више стотина рањено. У знак сећања на овај дан, данас су, на споменике жртвама бомбардовања, грађани Прокупља и Куршумлије положили венце и цвеће.

Како за Радио Београд 1 објашњава проректор за квалитет и развој на Универзитету одбране, пуковник Срђан Старчевић, то су копнена војска, војно-ваздухопловство, противваздушна одбрана, економија одбране, војно-електронско инжењерство, војно-машинско инжењерство, војно-саобраћајно инжењерство и техничко инжењерство материјала и заштите.

По завршетку школовања, кадети стичу звање официра Војске Србије, а ако су завршили, рецимо војно-електронско инжењерство, добијају и адекватно звање инжењера, каже Старчевић.

Додаје да је значајно и то што кадети добијају одмах посао у струци. Дакле по завршетку Војне академије, они се производе у чинове потпоручника и почињу свој каријерни развој у јединицама Војске Србије.

Дупло више места за војне пилоте

Старчевић истиче да је ове године планирано да се на смер војно ваздухопловство упише дупло више кадета. Уместо досадашње квоте од 16 места за пилоте, одобрена је акредитација за 32 места. Разлог за то су повећане потребе система због набавке нових авиона типа Рафал, а план је да се и наредних година на Војној академији школује толико пилота.

Студијски програм војно-ваздухопловство, већ традиционално изазива највеће интересовање, али пуковник Стaрчевић подсећа да он подразумева специфичну селекцију и строже критеријуму, поготово у погледу здравствених способности.

Велики је број заинтересованих, али нажалост, релативно је мали број оних којима заиста пође за руком да постану пилоти. Да би се младићи и девојке који то желе лакше уписали на тај смер, основано је и ваздухопловно одељење у Војној гимназији.

Старчевић додаје да је веома занимљив и тражен и студијски програм војно-електронско инжењерство, зато што се ту школују кадети који ће завршити на информационим технологијама и бавиће се програмирањем. Занимљив је и студијски програм Копнена војска, где кадети бирају родовске смерове и ту долазе они који желе да напредују до каријерних врхова у војсци.

Из године у годину повећава се и интересовање за Медицински факултет Војномедицинске академије на којем од прошле године постоји и смер Стоматологија.

Пуковник Старчевић каже да се свакодневно прати пријављивање на конкурсе за упис у војне школе и да је одзив задовољавајући. Према досадашњем искуству, највећи број пријава стиже у последњој седмици па се нешто слично очекује и у наредних седам дана.

"Ни мале пумпе у сеоским подручјима, попут 'Морава гаса', коју сам обишла код Смедеревске Паланке, нису имале тешкоћа у снабдевању. Посетили смо и друге пумпе на којима није било гужви, редова нити грађана који би правили залихе, пунили канистере и канте. Нема места паници, држава је реаговала мерама и заштитила тржиште и грађане од великог раста цена", рекла је министарка.

Према њеним речима, држава ће наставити свакодневно да прати ситуацију на светском тржишту и додала да је цена горива за пољопривреднике повећана два динара и да износи 181 динар, што је значајно ниже у односу на цене на тржишту.

"Дизел би, према тржишним условима, коштао 270 динара, док грађани, захваљујући мерама Владе, на пумпама плаћају 212 динара. То смо постигли смањењем акцизе и пуштањем 40.000 тона дизела из обавезних резерви за снабдевање малих и великих пумпи, уз могућност да велетрговци наставе увоз и редовно снабдевање", навела је Ђедовић Хандановићева.

Министарка је поручила да ће држава наставити да надгледа снабдевеност тржишта и раст цена како би грађани имали сигурност, истакавши да ће донети и додатне мере, ако буде потребно, да заштите  тржиште и привреду.

Пут од Талина возом ка истоку траје два и по сата и води кроз мирне пејзаже. Смењују се бескрајне шуме, залеђена поља и тишина естонске хладноће. У Нарви, сви путеви са железничке станице воде ка "Мосту пријатељства“.

Некада симбол сарадње - данас на естонској страни бодљикава жица, на руској бетонске препреке за тенкове. Са друге стране реке је руски град Ивангород.

У Естонији је тренутно стационирано око 900 британских војника као део НАТО снага у бази Тапа западно од Талина, а присутне су и америчке и француске трупе. Ипак, естонска полиција сама контролише границу.

Командир граничне полиције каже да нема већих инцидената, да је прелаз отворен од 7 до 11 увече и да је могућ само за пешаке.

"Границу дневно пређе око 1.500 људи. Пре пандемије тај број је био и до 12.000 дневно. Од 2024. руска страна је затворила прелаз за друмски саобраћај. Полиција и гранична служба Естоније контролишу границу. Војска Естоније и НАТО трупе су присутне у близини, али само естонска полиција контролише границу. На локалном нивоу готово да немамо комуникацију са руском страном, она постоји само на вишим, званичним нивоима", каже Анти Ехтисалу, шеф граничне полиције у Нарви.

Ближи Санкт Петербургу него Талину

Нарва, трећи по величини град у Естонији, ближи је Санкт Петербургу него Талину. Од 60.000 становника, висе од 90 одсто говори руски језик, а трећина има руски пасош.

"Постали смо повезанији и отворенији једни према другима. Трудимо се да људима објаснимо шта се дешава у свету, посебно у контексту рата у Украјини. Рат је увек лош и сви морамо учинити све да се он заврши. Раније је овде ситуација била знатно тежа, посебно између различитих генерација. Млади, који су више путовали и имају шире погледе, лакше прихватају различите ставове. Данас је боље – људи више разговарају, више се разумеју и не плаше се да поставе тешка питања", каже Денис Ларченко, члан Градског већа Нарве.

"Многи вам овде неће отворено говорити о односима између људи, а неки естонци чак неће да говоре на руском језику иако га знају. Ја знам и естонски и руски. Ситуција је овде нормална, навикли смо", каже Игор, становник Нарве.

Нарва као да никада није имала луксуз да буде обичан град. Још 1700. године управо овде, руска царска војска предвођена Петром Великим доживела је тежак пораз од Шведске. Током другог светског рата град је срављен са земљом.

Данас, кратка дистанца од неколико десетина метара претворила се у можда најдужу политичку удаљеност у Европи. Са једне стране ЕУ и НАТО, са друге Руска Федерација – два система, две политике, два погледа на свет.

Нема повређених, међутим на терен је изашла и екипа Хитне помоћи која је прегледала неколико особа које су се жалиле на гушење због дима.

Тачан узрок пожара за сада није познат, али се претпоставља да је највероватније реч о грејалици.

"Сумња се да он није поднео привредни преступ нити захтев за покретање прекршајног поступка против једног привредног субјекта у Нишу, иако је током контроле тог привредног субјекта пронашао неправилности у раду", наводи се у саопштењу МУП-а.

Додаје се да је Д. М., како се сумња, у Записник о контроли унео неистинит садржај, односно да је надзирани субјекат усклађен са прописима који регулишу загађење ваздуха, иако су мерења показала да није усклађен, док извештај није уложио у службене списе.

"Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву", истиче се у саопштењу.

У уредби из јануара је наведено да до престанка важења те уредбе, просечне велепродајне цене деривата евродизела и евро премијума БМБ 95 на територији Србије обрачунава Министарство рударства и енергетике сваког петка и најкасније до 13 часова доставља Министарству унутрашње и спољне трговине.

Потом, највише малопродајне цене деривата евродизел и евро премијум БМБ 95 утврђује Министарство унутрашње и спољне трговине и објављује их на званичној интернет страници најкасније до 15 часова, осим у случајевима када је петак државни или верски празник који се у Србији празнује нерадно и тада се просечна велепродајна цена обрачунава и највиша малопродајна цена објављује првог претходног радног дана.

Привредни субјекти који обављају делатност трговине моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава дужни су да малопродајне цене деривата евродизел и евро премијум БМБ 95, које не смеју да буду више од највиших малопродајних цена утврђених од стране Министарства унутрашње и спољне трговине, примене одмах по објављивању на званичној интернет страници Министарства унутрашње и спољне трговине.

У уредби је наведено и да на највишу малопродајну цену ових деривата нафте, није дозвољено обрачунавати друге накнаде или друге трошкове који нису прописани овом уредбом или другим посебним прописима.

У штрајк су ступили после јучерашњег састанка са директорком предузећа и градоначелником Шапца, на којем није постигнут договор.

Претходно су, 11. марта 2026, радници одржали једночасновни протест вожњом градским улицама.

Дечак је превезен у Универзитетски клинички центар у Нишу у, како незванично сазнајемо, свесном и комуникативном стању.

Обавештено је Основно јавно тужилаштво у Нишу и утврђују се узрок и околности незгоде.

Иран и САД су у та претходна два дана, истовремено, заоштрили претње до нивоа који води у катастрофу и регион и свет. Трамп је Иранцима запретио да имају 48 сати да ослободе пролаз кроз Ормуски мореуз и омогуће поновно снабдевање света нафтом и гасом, или ће уништити њихову целокупну енергетску инфраструктуру.

Иран је претио не само енергетским постројењима суседних држава већ и њиховим фабрикама за прераду воде. У том сценарију, нити би се из блискоисточног песка више испумпавала нафта, нити би било воде за пиће.

Судећи по изјавама иранских званичника, све је то и даље могуће, јер тврде да никаквих преговора с Трампом нема. Од свега што је између Техерана и Вашингтона изречено последњих дана, остаје питање шта је вероватније: разарање које би глобалној економији донело слом или крај рата и спас за све.

Плитак залив и тешке подморнице

Никола Марковић с Института за међународну политику и привреду, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, изјавио је да Трамп жели да се "извуче" из сукоба који није ни планирао, тврдећи да је било преговора са Ираном, док Техеран негира разговоре са Американцима.

"Проблем Американаца, ако нападну енергетску инфраструктуру у Заливу, јесте то што њихови маринци тешко могу да маневришу, јер је реч о плитком заливу, а имају тешке подморнице. Са друге стране, Иранци имају крстареће ракете које могу да комуницирају током напада. То би била велика опекотина за америчку администрацију", указује Марковић.

Према његовим речима, последице рата биле би разнолике, пре свега по безбедност, ширење исламистичких и екстремистичких напада по западној Европи и САД, као и економске и социјалне негативне ефекте, док су многе владе крхке, попут Немачке, Француске и САД.

"Ситуација на терену показује повлачење Американаца. Тражили су да НАТО затражи од владе Ирака да се у року од 24 сата повуку у Турску и Јордан. Носач авиона 'Џералд Р. Форд' је на Криту, а 'Абрахам Линколн' се повукао, па ракете лакше пролазе до Израела", каже Марковић.

Истиче да би америчко гађање Ормуског мореуза подрило међународни углед САД као непобедиве силе и показало другим земљама да је победа против Америке могућа. Додаје да сматра да сукоб неће још дуго трајати, јер Трамп и израелска влада имају проблеме код куће.

Пакистан као место преговора

Аналитичар Блиског истока Мијад Нахавали истиче да се у случају преговора не зна шта су захтеви Ирана, а шта САД, као ни локација иранског врховног вође Моџтабе Хамнеија. "Иран је одбацио да има преговора са САД, али једно је унутрашња употреба и морална подршка, а друго реалност на терену. У медијима у Ирану чуо сам да би место преговора могао бити Пакистан, али то још није потврђено", наводи Нахавали.

Напомиње и да претње Ирана треба схватити озбиљно и додаје да ако САД нападну енергетску инфраструктуру у Заливу, то је сигнал да су против целог Ирана, а не само, како су раније тврдили, режима.

"То ће имати велику цену и мислим да сви актери сукоба треба да буду суздржани. Не можемо очекивати отварање Ормуског мореуза, али ту није ни цела иранска морнарица. Ирану није циљ блокада мореуза, већ да представља опасност за бродове и танкере, односно да повећа цену проласка", каже Нахавали.

Нахавали додаје да би америчка окупација острва Харг у Ормузу значила другу фазу сукоба и довела до катастрофалне ситуације, али није сигуран да су САД спремне на то, јер следе избори у новембру.

"Иран никада није био директна претња САД и њихов фокус треба да буде Кина. Техеран више нема црвене линије у заштити власти. Претњу САД да минирају Ормуски мореуз треба озбиљно схватити", закључује Нахавали.

Професор Економског факултета Слободан Аћимовић указао је да је Србија, поред глобалних, суочена и са унутрашњим енергетским изазовима.

Истиче да нас је поред два нафтна шока, снашао и трећи - локални. "Дакле, НИС нафтни шок, посебно смо имали логистичких проблема, како да увеземо у кратком року одређене количине готових деривата када није могла да ради рафинерија", појашњава Аћимовић.

Како је нагласио, Србија на глобалне поремећаје може да одговори искључиво интерним мерама.

"Што се тиче овог проблема, заиста је екстерне природе и ми тешко да можемо да ту утичемо осим нашим интерним мерама. Једноставно, ми смо нафтно веома зависни и нема нам другог решења. Само да подсетим, у структури горива, имамо ту могућност да утичемо као држава на 55 одсто - пре него што су снижене акцизе, на 55 одсто кроз ПДВ и кроз акцизе. ПДВ је тешко спустити и не би било тако великог ефекта, акцизе су очигледно морале да послуже овог пута", наводи Аћимовић.

Буџетске последице

Говорећи о буџетским последицама, Аћимовић каже да је мало вероватно да ће мере трајати до краја године.

"Прво, не верујем да ће то ићи до краја године, то ће се вероватно смирити, тешко је предвидети, али у релативно кратком року, ако сагледамо и амерички интерес да се смири, онда ћемо схватити да је њихов интерес - најкасније до лета, јер они улазе у изборну годину, односно међуизборе у новембру и онда им свакако није у интересу да овај рат потраје неколико месеци", каже професор, одговарајући на питање докле ће ово стање да траје.

Додаје да се већ воде дипломатски напори.

"У међувремену се озбиљно преговара, наравно, не директно између Америке и Ирана, већ уз одређене посреднике, као што је Египат и онда мислим да ће то дати неки ефекат, да цене нафте и гаса падну у релативно скоријем року", сматра Аћимовић.

Када је реч о енергетској безбедности, указује на значај постојећих аранжмана.

"Једна ствар су резерве горива, а друга ствар су ефекти на буџет. Резерве горива - не верујем да ће се ту нешто мењати јер немамо неких проблема да увозимо. Добили смо поновну лиценцу ОФАК-а, што говори у прилог томе да преговори о НИС-у и МОЛ-у иду у добром правцу и самим тим се верује да ће се то завршити, ја бих рекао после мађарских избора", рекао је Аћимовић.

О гасном аранжману са Русијом, који истиче 31. маја

Говорећи о гасном аранжаму и НИС-у каже да су то биле повезане ствари.

"Надам се да ћемо у наредних најкасније месец дана имати готово решење и потписан уговор између НИС-а и МОЛ-а и самим тиме и предиспозицију да можемо да кажемо да имамо и мирну гасну конекцију са Русијом и да настављамо да набављамо, у овом тренутку најјефтинији гас по 290 долара за 1.000 кубних метара", истакао је Аћимовић.

Упозорава да би алтернативе могле бити знатно скупље.

Глобални дисбаланс без брзог решења

Коментаришући ситуацију у Европи, Аћимовић истиче да су све мере изнуђене.

"Нема ниједног озбиљног могућег одговора који може да смири ову ситуацију", рекао је Аћимовић указујући на глобални дисбаланс понуде и тражње.

"Кроз Ормуски мореуз пролази 20 одсто нафте, главни купци су Кина и Индија. Када видимо на глобалном нивоу један потпуни дисбаланс, јасна је ствар шта ће бити са ценом, она ће увек да расте", додаје професор.

Говорећи о могућим поукама, наглашава да Србија већ примењује кључне мере.

"Сви су радили по питању акциза, сви су радили по питању ограничења цена. То код нас већ функционише", закључио је Аћимовић уз упозорење да ни пад цена неће бити брз.

"Исто су учинили и у понедељак ујутро кад сам путовао за Будимпешту – био сам задржан, претресан, а службеног пса чекао сам сат времена да дође и претражи ми ствари. И тако већ пуна два месеца", написао је Станивуковић.

Тврди и да ово "није питање њега као човека и градоначелника“.

 "Ово је питање односа према Србима. У овој борби остајем миран, достојанствен и исправан. А истина ће увек пронаћи свој пут", навео је Станивуковић.

Однос граничних службеника Хрватске према Станивуковићу повезује се са његовом изјавом на свечаној академији у Градачцу, поводом Савиндана, када је помињао Републику Српску Крајину.

Због тога је кажњен новчано, а поједини хрватски политичари тражили су и да му се трајно забрани улазак у Хрватску.

Према анкетама, социјалдемократе Фредериксенове могле би да остваре најслабији резултат од Другог светског рата, пренео је Ројтерс. 

Део бирача сматра да влада није учинила довољно да заштити дански модел социјалне државе, док други указују на "замор" јавности након скоро седам година њеног вођства.

Фредериксен је расписала изборе неколико месеци пре рока, покушавајући да искористи пораст подршке након што је амерички председник Доналд Трамп почетком године поново покренуо питање контроле над Гренландом, не искључујући чак ни могућност употребе војне силе, оцењују аналитичари.

Данска премијерка је у кампањи истицала да њено "искуство и одлучно лидерство" могу да помогну земљи од око шест милиона становника да управља сложеним односима са Сједињеним Америчким Државама и да се прилагоди европском одговору на рат између Русије и Украјине.

Предвиђа се да ће владајућа коалиција изгубити већину

Фредериксен, која води Данску од 2019. године, раније је формирала широку владу која је повезала странке левог и десног центра, али се сада очекује да њена коалиција изгуби парламентарну већину. Анкете показују да би левичарски блок могао да освоји око 85 места у парламенту од укупно 179, што је мање од 90 потребних за већину. 

Ипак, Фредериксен остаје фаворит за формирање нове владе, посебно због подељености десничарског блока.

Једно од кључних питања кампање је предлог премијерке да поново уведе порез на богатство како би финансирала улагања у образовање и социјалну заштиту, чиме покушава да ојача подршку на левици.

Десничарски блок предводи министар одбране Тролс Лунд Поулсен из Либералне странке, док би коначан исход избора могао да зависи од лидера центристичких Умерењака и бившег премијера Ларса Локеа Расмусен, који тренутно обавља функцију министра спољних послова.

На изборима учествује укупно 12 странака, док по два посланичка места припадају представницима Гренланда и Фарских Острва.

Бирачка места отворена су у осам часова по локалном времену, а затварају се у 20 часова, након чега се очекују прве излазне анкете.

КУРСНА ЛИСТА БР. 53

ЗА ДЕВИЗЕ