КУРСНА ЛИСТА БР. 223

“Последњих 12 година имамо континуирани раст цена и имамо велику ликвидност, што значи да се већина станова који се направе продају. Узевши та два фактора у обзир, можемо да кажемо да је стање на тржишту такво да људи купују овакве станове и да тржиште може да апсорбује све што се понуди и да се цена формира на основу тражње”, поручује Пашановић.

Истиче да тренутно цене делују астрономски, јер је најскупљи квадрат био скоро 10.000 евра.

“То је до пре пар година било потпуно незамисливо. Имамо 70.000 евра за гаражно место. Исто тако тренд се прати у сваком делу тржишта некретнина”, наводи Пашановић.

Зашто су цене некретнина папрене

Указује да постоји неколико разлога зашто су цене некретнина толико високе.

“Прво, зато што немамо тржиште капитала, немамо берзу која је функционална и не можемо да пласирамо новац нигде другде, можемо да га пласирамо у некретнине. Сав вишак капитала прелази у некретнине. Поред тога, имамо пад наталитета, самим тим мање деце наслеђује више родитеља, имају већи капитал, продају неколико станова, пољопривредно земљиште, куће. Такође, имамо највећи раст кредитних купаца, сада смо на 36 одсто, што у последњих 45 година није било тако”, објашњава Пашановић.

Наводи да део тога долази из кредита за младе, као и да је била велика потражња за тим повољним кредитима.

“Фактички то значи да народ мисли да су некретнине врло стабилне, врло сигурне, да је раст и кроз капитализацију велики и да је принос опет задовољавајући кроз издавање”, додаје Пашановић.

Истиче да је то најсигурнији вид улагања који доноси и највећи поврат на инвестицију.

Чак 90 одсто пунолетног становништва у Србији има удео у некој некретнини

Напомиње да је реч 98 одсто о нашим грађанима, као и да је јако мало странаца и као инвеститора и као купаца.

“На томе би требало радити, требало би да привучемо више страног капитала и страних грађана. Постоје неке иницијативе, једна од таквих иницијатива је тзв. златна виза где би странци уз куповину одређене некретнине или инвестиције од неког износа, у Црној Гори мислим да је то 250.000 евра, добијали практично боравиште у нашој земљи и могли да доведу чланове своје породице и да развијају свој бизнис”, објашњава Пашановић.

На питање да ли то продубљује раслојавање, односно неразумевање између богатих и сиромашних, Пашановић каже да су "наше некретнине чудан показатељ".

“Прво, 90 одсто пунолетног становништва у Србији има удео у некој некретнини. Kада се то преведе у новац, ми смо сви овде јако богати. Шта то значи? Значи, када бисмо ми продали нашу имовину, ми бисмо сви имали по више стотина хиљада евра у капиталу. Ми спадамо сигурно међу прве три европске нације које поседују некретнине, то су још Чеси и Албанци. Запад не живи тако већ дуго, већина становника на Западу до краја живота живи као подстанар и нема никакве проблеме са тим”, закључује Пашановић.

План, како се истиче, понавља максималистичке захтеве Москве и крши бројне украјинске црвене линије, што би захтевало заокрет од Зеленског, који је рекао да би одустајање од територије било неприхватљиво.

Вероватно би га неприхватљивим сматрали и европски савезници Украјине, који дуго инсистирају на томе да им треба дати улогу у мировним преговорима с обзиром на шире импликације споразума по безбедност континента, посебно на источном крилу НАТО-а.

Украјински посланик Алексиј Гончаренко објавио је Трампов мировни план и у њему се наводи да ће биће потврђен суверенитет Украјине, која мора да се одрекне неких својих територија.

План, који је пренела руска приватна медијска група РЦБ, предвиђа да ће Украјина унети у Устав одредбу да неће бити чланица НАТО и да ће задржати ненуклеарни статус.

Наводи се да ће Kрим, Доњецк и Луганск де факто бити признати као руске територије, док ће се у Херсону и Запорожју садашња линија фрона "замрзнути", а било би забрањено распоређивање НАТО трупа у Украјини.

План има 28 тачака

У плану који има 28 тачака, а који је објавио Гончаренко, се наводи:

1. Суверенитет Украјине биће потврђен.

2. Русија, Украјина и Европа ће закључити свеобухватни споразум о ненападању, а сви спорови из последњих 30 година сматраће се решеним.

3. Русија се обавезује да неће вршити инвазију на суседне земље, а НАТО се обавезује да се неће даље ширити.

4. Сједињене Америчке Државе ће деловати као посредник у дијалогу између Русије и НАТО-а о питањима безбедности и деескалације.

5. Украјина ће добити безбедносне гаранције.

6. Број украјинских оружаних снага биће ограничен на 600.000.

7. Украјина ће у свој Устав уградити одбијање да се придружи НАТО-у, а НАТО ће сличну одредбу укључити у своја документа.

8. НАТО неће распоредити трупе у Украјини.

9. Европски борбени авиони биће стационирани у Пољској.

10. Гаранције САД: Сједињене Америчке Државе ће добити надокнаду за пружање гаранција, које ће повући ако Украјина нападне Русију. Ако Русија нападне Украјину, санкције ће јој бити враћене, а преиспитаће се одлука о признању територија. Ракетирање Москве или Санкт Петербурга без разлога лишиће Украјину гаранција.

11. Украјина има право на чланство у ЕУ и добиће преференцијални приступ европском тржишту.

12. План за обнову Украјине обухвата: Фонд за развој Украјине за инвестиције у технологију и вештачку интелигенцију, заједничку обнову и рад гасне инфраструктуре, реконструкцију оштећених подручја и градова, развој инфраструктуре и посебан пакет Светске банке.

13. Русија ће бити реинтегрисана у глобалну економију, а санкције ће бити укидане по фазама. САД и Русија ће потписати дугорочни споразум о економској сарадњи, а Русија ће бити позвана да се поново придружи Г8.

14. Замрзнута имовина – 100 милијарди долара руских средстава биће искоришћено за обнову Украјине, САД ће добити 50 одсто профита, а Европа ће додати још 100 милијарди долара.

15. Преостала руска замрзнута средства биће усмерена у америчко-руски инвестициони фонд и биће основана америчко-руска радна група за поштовање споразума.

16. Русија ће ојачати своју политику ненападања према Европи и Украјини.

17. Сједињене Америчке Државе и Русија ће продужити споразуме о контроли нуклеарног наоружања, укључујући СТАРТ 1.

18. Украјина потврђује свој статус државе без нуклеарног оружја.

19. Нуклеарна електрана Запорожје ће наставити са радом под надзором Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ), с тим што ће производња бити подељена 50:50 између Русије и Украјине.

20. Обе земље ће спровести програме толеранције – Украјина ће усвојити норме ЕУ о заштити мањина, обе стране ће укинути дискриминаторне мере, а нацистичка идеологија ће бити забрањена.

21. Територије – Kрим, Доњецк и Луганск биће де факто признати као руски, а признаће их и Сједињене Америчке Државе. У Херсону и Запорожју фронт се замрзава дуж линије контакта. Русија се одриче других територија ван тих пет региона. Украјина повлачи своје снаге из дела Доњецке области и та територија ће постати демилитаризована тампон зона.

22. Ни Украјина ни Руска Федерација неће мењати територијалне споразуме силом.

23. Русија неће ометати коришћење Дњепра и извоз жита преко Црног мора.

24. Хуманитарни део – размена свих за све, повратак цивилних притвореника и деце, програм поновног спајања породица, мере помоћи жртвама сукоба.

25. Украјина ће одржати изборе за 100 дана.

26. Све стране ће добити амнестију и одрећи се будућих потраживања.

27. Споразум ће бити правно обавезујући, а надгледаће га Мировни савет на челу са Доналдом Трампом.

28. Након потписивања споразума, прекид ватре ће одмах ступити на снагу.

Дан пошто су власти у Србији саопштиле да су руски власници прихватили да продају свој већински удео од 56,15 одсто, председник Србије Александар Вучић је објаснио да Београд не може да инсистира на праву прече куповине и да је упознат са тим да постоје три партнера са којима Руси преговарају о НИС-у.

"Не можемо да инсистирамо на праву прече куповине зато што ће Руси рећи – није ово добровољна већ принудна продаја. Знам за три партнера. Да ли ће да заврше посао или не, видећемо, надам се да хоће. Све што су тражили, прихватили смо", рекао је Вучић.

Председник Србије je најавио да ће се у наредна два до три дана разговарати са представницима Сједињених Америчких Држава о добијању лиценце за омогућавање несметаног пословања НИС-а.

Да руски акционари компаније преговарају са неколико компанија недељама уназад, потврдила је и министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, нагласивши да је у преговоре укључено државно руководство Србије.

Некадашњи помоћник министра енергетике за нафту и гас Раша Којчић оценио је да је пристанак руских власника да продају већински удео у НИС-у позитиван корак ка решавању кризе, уз очекивање да ће америчка Канцеларија за контролу страних средстава (ОФАК) одобрити трансакцију.

Док преговори трају, НИС-у је практично онемогућено редовно пословање. Амерички модел замрзавања новца од продаје – попут примера "Лукоила" – отвара и питање да ли ће Русија "конзервирати" рафинерију или новац. Србија се тако налази између већих економских интереса, политичких притисака и последње опције – национализације компаније.

Екипа РТС-а била је на градилишту док је истовариван терет са четврте барже, а надлежни кажу да би цео посао требало да буде завршен до недеље. Онда почиње спајање.

"За исту баржу је ангажована овог пута дизалица 1.230 тона носивости, зато што у овој испоруци су комади тешки до 130 тона. Сад је припрема за почетак предмонтаже, укрупњавања главног распона. Овде иза нас, сад се од свих ових елемената не види, ту су постављени темељи и ту ће да иде носећа скела на коју ће да иде укрупњавање комплетног лука", објашњава Драгослав Јовановић, одговорни извођач радова из компаније "Пауер Чајна".

Друга тура стиже крајем јануара

У Кини је произведено још 1.000 тона конструкције главних лукова моста и то би у Београд требало да стигне крајем јануара.

"Тренутно се производи конструкција прилазних распона и она ће вероватно до краја године бити произведена у погонима, након чега ће кренути њен транспорт према Београду и очекује се долазак током априла“, каже Лазар Павић из компаније "Пауер Чајна".

На овом градилишту ради се у исто време на више локација. Стубови Старог савског моста још нису сасвим уклоњени. Други треба порушити испод воде, а трећи метар и по изнад. У међувремену, граде се стубови новог моста на обали.

"Што се тиче стубова на новобеоградској страни, први стуб – код њега је извршено бетонирање темеља. Што се тиче другог стуба, у фази је израда арматуре, односно армирања темеља“, наводи Владимир Вујичић из "Мостоградње".

Детаљан преглед речног дна

Док не буде прегледан сваки педаљ речног дна, не може да почне изградња стубова у реци. До сада су екипе Центра за разминирање на овом градилишту обавиле испитивање и на обали и на речном дну. Али, посао није завршен.

"До сада је на овом градилишту избушено више од 300 рупа за мерење промена магнетног поља, од тога 200 на копну, а 100 је избушено у самом речном кориту. Значи, буше се до 26 метара дубине рупе у које се спуштају сонде, да бисмо измерили евентуалну промену магнетног поља, односно да отклонимо сумње да постоји нешто доле опасно, мислим у првом реду на убојна средства", указује Братислав Ранчић из Центра за разминирање Републике Србије.

Временске прилике иду наруку извођачу радова, а иако стиже зима, посао се неће стати.

Осим што ће бити монтирани елементи новог моста, ускоро почиње и демонтажа лука Старог савског моста.

Путин је посетио један од командних пунктова групе "Запад" и одржао састанак са војним руководством о ситуацији у близини Константиновке и Купјанска.

Истакао је да Русија има своје циљеве, а да је главни постизање циљева специјалне војне операције. Наводи да криминална организација држи власт у Украјини под изговором неопходног рата са Русијом.

"Ово више није политичко вођство.То је група појединаца, организована криминална група, која је узурпирала власт и, под изговором наставка рата са Русијом, држи се те власти у Украјини ради личног богаћења", указао је шеф Кремља.

Украјински лидер Володимир Зеленски, након што је званичнo примио нацрт мировног плана од америчке стране, најавио је да ће разговарати с председником Доналдом Трампом о постојећим дипломатским могућностима и кључним тачкама потребним за мир.

"Спремни смо за конструктиван, искрен и оперативан рад", поручује Зеленски и најављује да ће на тачкама плана за окончање рата радити украјински и амерички тимови.

Током преподнева наоблачење са кишом са северозапада прошириће се и на остале пределе западне Србије, а после подне и увече на све крајеве, уз пад температуре.

Јутарња температура од 4 до 12 степени, највиша дневна од 5 на северозападу до 19 степени на југоистоку Србије. 

У Београду облачно, после подне и увече с кишом. Јутарња температура уједно ће бити и највиша, 10 степени. Током дана хладније.

Током ноћи, са осетнијим падом температуре киша ће прећи у снег у планинским пределима југозападне Србије.

У суботу облачно, повремено са кишом и хладно, осим на југоистоку где ће се и даље задржати мало топлије време. Снег ће падати у брдско-планинским пределима западне и југозападне Србије уз формирање или повећање висине снежног покривача, али понегде и у нижим пределима западне половине земље.

У недељу хладно, местимично са мешовитим падавинама – кишом, суснежицом и снегом, у брдско-планинским крајевима са снегом уз мање повећање висине снежног покривача. Престанак падавина очекује се после подне и увече.

Свети архангел Михаило, симбол је борбе против зла, и на иконама и фрескама приказан је као небески ратник у војничкој опреми, са мачем, копљем и злим духом који, окован ланцима, лежи под његовим ногама.

Његов култ настао је у трећем веку и развио се најпре у Фригији. Као празник, Аранђеловдан је установљен век касније, у време Силвестера Првог Римског и Патријарха Александра Александријског.

По броју људи који га у нашем народу слави као крсну славу, налази се на другом месту. Молитвеник је пред Богом за све свечаре и борац за њихов напредак.

Обичаји и веровања

На данашњи дан, верује народ, обавезно се треба молити за излечење, али и опростити грехе свим неверницима и тада ће им се остварити највећа жеља – они и њихови највољенији биће здрави.

У народу се верује да време на Аранђеловдан показује како ће бити током целе зиме и пролећа. Постоји и изрека: "Какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа".

У неким крајевима Србије, Светог архангела Михаила сматрају и заштитником сточара.

Верује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака како би невернике усмерио на прави пут, а невољницима помогао.

Зашто је важно да на славској трпези имате и жито

Црква подсећа да се, насупрот традицији славара, и за овај празник приноси жито. Намењено је за покој душе предака који су се заветовали Светом архангелу Михајлу.

Заштитник је лозе Немањића, а слава је и Саборне цркве у Београду.

Према Дестатису, ауто-индустрија је и даље други по величини индустријски послодавац у Немачкој, после машинске индустрије која запошљава 934.200 радника.

Укупан број индустријских радних места у земљи смањен је за 2,2 одсто у односу на претходну годину, али губитак у аутосектору значајно премашује просечан тренд.

Коб је одложила примену своје одлуке до 11. децембра, како би Трампова администрација имала времена да уложи жалбу.

Судија је у свом налогу од 61 стране оценила да Трамп, иако је врховни командант гарде, нема овлашћење да шаље трупе "ради спречавања криминала", јер су његова овлашћења ограничена савезним законима, посебно у Вашингтону који је под контролом америчког Конгреса.

"Суд одбацује тврдњу оптужених о уставном овлашћењу председника, закључујући да би тако широка интерпретација члана 2 Устава брисала улогу Конгреса у управљању Дистриктом и његовом Националном гардом", навела је Коб.

Закључила је и да Пентагону недостаје овлашћење да пошаље 1.000 припадника гарде из других савезних држава у Дисктрикт Колумбију (град Вашингтон) како би помогли у спровођењу закона.

Одлука, према наводима Политика, долази у тренутку када се очекује пресуда Врховног суда о распоређивању Националне гарде у Чикагу, док савезни апелациони судови разматрају сличне случајеве за Портланд и Лос Анђелес.

Трамп је распоређивање оправдавао наводним великим насиљем и хаосом, тврдећи да су трупе потребне за заштиту савезних функција, упркос снажном противљењу локалних и државних власти.

Како је наведено, међународне рације су под вођством Бугарске и у координацији са агенцијама Европол и Евроџаст, током којих су заплењени аутомобили, сефови и други предмети.

Заменик градског тужиоца Софије Ангел Канев рекао је да је криминална мрежа деловала више од 16 година у Западној Европи, на Балкану, у САД и другим регионима.

"До сада је у случају прања новца идентификована сума од више од милијарду долара" додао је Канев.

Истрага је започета након рације 2020. године у Бугарској, када је полиција запленила око 7.000 културних артефаката непроцењиве историјске и новчане вредности, наводи Европол у саопштењу.

"Нажалост, није било довољно политичке воље да се ове важне одлуке за грађане спроведу пре него што сам потписала указ о распуштању Скупштине. Обавештавам вас да је постојао јасан уставни основ да се Скупштина сазове и донесе одлуке чак и након неуспеха другог мандатара. Скупштина може бити функционална док се не потпише председнички указ. Жалосно је што није постигнут договор", рекла је председница привремених институција у Приштини Вјоса Османи.

Аналитичари прогнозирају да нови избори неће драстично променити однос снага међу партијама, па се поставља питање да ли ћемо у скупштини у Приштини гледати репризу.

За успешан избор новог премијера привремених институција доцент Факултета политичких наука предлаже два решења. Прво је да се Самоопредељење одрекне премијерског места у договору са неком од странака.

"То је једна од могућности, којом би се окрњило какво-такво јединство опозиције. Друга варијанта је да дође до широке коалиције опозиционих странака, да ставе све поделе са стране и да то буде један анти-Курти блок", навео је доцент Факултета политичких наука Стефан Сурлић.

Према његовим речима, у том случају може се врло вероватно десити ситуација као и на претходним изборима да Српска листа буде тас на ваги и да би она морала да буде укључена, а што је у ствари и највећи проблем за партије, јер је Курти успео у протеклом периоду да представи да је онај ко прави коалицију са Српском листом заправо у савезу са Србијом и против Косова.

Коме одговара датум избора

У игри за изборе била су два датума - 21. и 28. децембар. Османи је одбацила тврдње да је одабрала термин који иде наруку Самоопредељњу, јер ће управо тада на КиМ боравити дијаспора која је традиционално наклоњена Куртију. Познаваоци прилика оцењују да дијаспора може донети проценат више, али недовољно за избор новог председника којег би Скупштина требало да изабере у марту.

"Где треба две трећине гласова, с оваквом политичком филозофијом и даље ћемо бити у кризи и имати поновне изборе. Оно што се десило од 9. фебруара до данас знак је недостатка патриотизма на Косову који су показале све политичке странке које представљају већинско становништво", рекао је политички аналитичар  Неџмедин Спахију.

Европска унија разочарана је политичком кризом и ванредним изборима. Од Приштине очекује да се врати реформама и процесу нормализације са Београдом. Амерички дипломата Филип Рикер каже да је Приштини потребна влада која може да сарађује са Вашингтоном.

"Дуго одлагање у формирању владе је заиста несрећан корак за грађане Косова, а истовремено даје Београду прилику да каже - немамо партнера са којим бисмо разговарали. Крајње је време да се формира влада, а затим да обе стране користе добре услуге дијалога који води ЕУ и да покушају да постигну неки напредак у отвореним питањима", навео је бивши помоћник државног секретара за европске и евроазијске послове Филип Рикер.

До ванредних избора долази након што мандатар Самоопредељења Гљаук Коњуфца није добио подршку већине посланика. То претходно није пошло за руком ни лидеру покрета Аљбину Куртију.

Криза траје много дуже јер је председник скупштине изабран тек на 57. заседању, а процес формирања парламента, по оцени Српске листе, никада није ни завршен због нерегуларног избора потпредседника из редова мањинских зајеница.

Професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и историчар Милош Ковић рекао је за РТС да се сећа када се Фукујамина књига појавила и да се као студент историје чудио како неко може тако нешто бесмислено да тврди – да је сада крај историје зато што је његова земља победила у такозваном Хладном рату.

"У историји, велика сила, која у том тренутку тријумфује и жели да увери друге да је то крај историје, а као што знамо, никад није крај. То је упозорење за силнике, то су биле САД те 1992. и то је утеха за слабије, који морају да разумеју да ништа није крај, ни ово што сада живимо није крај", навео је Ковић.

Истакао је да је Фукујами одговорио Семјуел Хантингтон који је био инспирисан ратом у Босни и Херцеговини.

"На основу тога је тврдио да никако није крај цивилизације. Уочио је да су муслимане подржале муслиманске земље, римокатолике западне земље, православне Русија, бар се њему тако чинило да је Русија тада подржала. Русија јесте подржала на свој начин", навео је Ковић који је и гостујући професор Униврезитета у Источном Сарајеву.

На питање да ли је Дејтонски споразум био најбоље решење, професор Ковић је подсетио на Овен-Столтенбергов план којим су, како је рекао, Срби такође могли да добију велики део БиХ, а у којем би Сарајево било посебан дистрикт.

"Тај Дејтонски споразум је био изнуђен. Он је био последица једног низа пораза, бар смо ми то тако видели. Пораза у Крајини, пада Републике Српске Крајине, затим јуриша хрватских и муслиманских снага на Босанску Крајину, стигли су близу Бањалуке. Услови у којима је дошло до тог мировног споразума нису били особито блистави за нас. Не памтим то време као нешто што је особито добро, али бољи је од Кутиљеровог плана", навео је Милош Ковић.

Професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Димитрије Ћеранић рекао је да се, пошто је у време потписивања Дејтонског споразума био дете, сећа радости због завршетка рата и повратка оца који је провео четири године у рату.

"Памтим то вече или сутра вече речи које смо видјели на телевизији. Тадашњи предсједник Србије Слободан Милошевић излази пред телевизију и каже: Браћо Срби, срећна вам држава Република Српска. И она заиста јесте, по Дејтонском споразуму имала елементе државности. Може бити највеће какви су замисливи и који су икада постојали било где на свијету за једну, условно речено, федералну јединицу унутар једне сложене државе", навео је професор Ћеранић.

"Оно што је добијено Дејтонским споразумом је плод наше борбе"

Додао је да то што је Република Српска добила Дејтоном није могло ни да се сања између 1992. и 1995. године, јер је то била само једна степеница ниже од потпуне независности.

"Оно што је добијено Дејтонским споразумом је плод наше борбе, рекао бих. Неко је давно, много мудрији од мене, рекао да ће се Руси спасити молитвом, Грци богословљем, а Срби страдањем. Ја сам сигуран да смо ми добили награду за четворогодишње страдање. Уосталом, све је у симболу, а случајности нема, само несазнат узрок", навео је Ћеранић.

Подсетио је да је Република Српска настала 9. јануара, на дан Светог првомученика Стефана, а да је седница скупштине на којој је изгласана декларација о независности завршена молитвом.

Професор Ћеранић је оценио да се Дејтонски споразум често чита погрешно и да је написан на два начина – један да се чита тако да се иде ка унитарном решењу, а други, који није искоришћен, могао је да води до независности Републике Српске.

"Кренуло се овим првим путем, али богами, морам да примјетим како су странци запињали да то ураде и имали су саучеснике у нашим домаћим посланицима, односно, члановима Парламентарне скупштине и делегатима у Дому народа и члановима Представничког дома који су дизали руке за наметнуте законе. Високи такозвани представници су, чини ми се, наметнули 166 закона у вријеме од 1995. наовамо и донијели неких скоро 900 одлука. Вјерујте, добар дио тих закона су српски посланици дигли руку", истакао је професор Ћеранић.

Навео је и да је БиХ добила кривични закон тако што га је наметнуо високи представник, а свуда у свету се каже да би тако озбиљан закон требало да донесе представничко тело.

Емисију "Око" о 30 година Дејтонског споразума у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.

21.11.2025. Петак Ујутру облачно са кишом у Бачкој, Срему и Мачванском округу, као и понегде на југоистоку и истоку земље. Током преподнева наоблачење са кишом са северозапада прошириће се и на остале пределе западне Србије, а после подне и увече на све крајеве уз пад температуре. Ветар слаб и умерен северозападни и западни, на југу и истоку јужни. Јутарња температура од 4 до 12 °С, највиша дневна од 5 на северозападу до 19 °С на југоистоку Србије. Током ноћи са осетнијим падом температуре киша ће прећи у снег у планинским пределима југозападне Србије.

22.11.2025. Субота Облачно, повремено са кишом и хладно, осим на југоистоку где ће се и даље задржати мало топлије време. Снег ће падати у брдско-планинским пределима западне и југозападне Србије уз формирање/ повећање висине снежног покривача, али понегде и у нижим пределима западне половине земље. Ветар слаб и умерен северозападни. Најнижа температура од 0 до 8 °С, а највиша температура од 1 до 5 °С, на југоистоку од 6 до 11 °С.

23.11.2025. Недеља Облачно и хладно, местимично са мешовитим падавинама (кишом, суснежицом и снегом), у брдско-планинским крајевима са снегом уз мање повећање висине снежног покривача. Престанак падавина очекује се после подне и увече Ветар слаб и умерен северозападни. Најнижа температура од -1 до 3 °С, а највиша температура од 1 до 4 °С, на југоистоку до 9 °С.

24.11.2025. Понедељак Ујутру слаб мраз. Током дана умерено облачно и мало топлије, увече на северу понегде са кишом. Ветар слаб и умерен југоисточни. Најнижа температура од -4 до 2 °С, а највиша температура од 7 до 13 °С.

Генерални директор Београдских електрана Вања Вукић рекао је да су Београдске електране један од највећих система у југоисточној Европи и да имају 1.600 километара мреже.

Према његовим речима, систем функционише без икаквих проблема, а на терену се налази 100 екипа које реагују и пре него што се радијатори у становима охладе.

Вукић је истакао да је специфичност што Београдске електране раде шест месеци.

"Функционишемо без икаквих проблема, немамо већих кварова, надам се да ћемо да привести крају без проблема", рекао је Вукић.

На питање каква је стратегија ако електране буду морале да пређу на мазут, Вукић је рекао да, и ако се то догоди, грађани то неће ни осетити.

"Станови ће бити топли, а ми смо спремни на сваку ситуацију. То је најгора опција, али се надам да до тога неће доћи", истакао је Вукић.

Како је рекао, у том случају систем би за три до четири дана могао да пређе на мазут. Прво би прешао, како је рекао, Нови Београд, што би смањило потрошњу гаса за 45 одсто.

"Нашој земљи је потребно око 400.000 тона мазута да би топлане несметано радиле. Ми имамо сасвим довољно мазута, грађани не морају да брину, али се надам да до тога неће доћи. Не размишљамо о томе да гаса неће бити", каже Вукић.

Директор Београдских електрана каже да је примарно да се грађанима обезбеди грејање да буде у сваком стану око 20 степени.

Прогноза Београдских електрана каже да ће температура почети да опада и да ће за викенд бити у минусу, али да се у децембру очекује просечна температура за то доба године. 

Гувернерка Јоргованка Табаковић изјавила је у среду да је "Делез" раније избегао плаћање пореза нашој држави на остварену добит од 120 или 130 милиона евра "фингираним поступком ликвидације".

"Пореска управа Републике Србије је 2022. године извршила преглед трансакције и донела решење којим се пренос капитала рекласификује у расподелу дивиденде. ′Делез Србија′ је, поштујући наведену одлуку, платила седам милиона евра пореза на дивиденду, упркос неслагању са тумачењем Пореске управе Републике Србије, због чега је 1. априла 2022. године поднела формалну жалбу. Одлучивање по жалби је и даље у току", наведено је у саопштењу.

Јавно изнете тврдње којима је наша компанија оптужена за непоштовање закона и избегавање плаћања пореза у супротности су са културом транспарентног и одговорног пословања којима је "Делез Србија" доследно посвећена у Републици Србији, где је највећи послодавац у приватном сектору и један од највећих пореских обвезника, наводе из компаније.

"Овакве изјаве су неосноване и обмањујуће и могу негативно утицати на пословни амбијент и поверење у институције", закључује се у саопштењу "Делеза".

"На седници је усвојен и Предлог закона о изменама и допунама Закона о науци и истраживањима, с циљем постизања пуне хармонизације националног законодавства са правом Европске уније у области научноистраживачке инфраструктуре", наводи се у саопштењу.

Како се додаје, ове измене и допуне неопходне су за обезбеђивање правних и институционалних предуслова за учешће Србије у европским конзорцијумима за истраживачку инфраструктуру (ЕРИЦ).

На овај начин омогућава се реализација преузетих међународних обавеза и испуњавање стратешких циљева државе у области науке, технолошког развоја и иновација.

"Чланови Владе усвојили су и Уредбу о утврђивању Програма подршке развоју пословне инфраструктуре у 2025. години ради унапређења инфраструктурних капацитета јединица локалне самоуправе. Циљ Програма је унапређење развојних потенцијала јединица локалне самоуправе стварањем повољних услова за привлачење инвестиција, унапређењем привредног амбијента и отварањем нових радних места", додаје се у саопштењу.

На данашњој седници донета је и Уредба о утврђивању Програма подстицања развоја предузетништва кроз финансијску подршку за почетнике у пословању и младе у 2025. години, с обзиром на то да је један од основних циљева Владе Србије системска подршка сектору малих и средњих предузећа и предузетника, као и повећање броја запослених.

За овај програм опредељена су бесповратна средства у износу од 194.567.000 динара, наводи се у саопштењу.

"Усвојен је и Предлог закона о изменама и допунама закона о Војсци Србије, којим се стварају могућности за побољшање положаја професионалних војних лица, посебно категорије професионалних војника на служби у Војсци Србије, и отклањају правне празнине у важећој легислативи", наводи се у саопштењу Владе Србије.

Потпредседник хрватске Владе и министар унутрашњих послова Давор Божиновић је истакао да су чувари објекта присутни 24 сата и да постоји видео надзор због чека му није јасно на који начин је група младих могла да уђе у зграду, наглашавајући да у згради нису били само малолетници, већ да је било и млађих пунолетника, као и да нису сви мушког пола.

"Већ сада располажемо с одређеним сазнањима, али с обзиром на то колика је осетљивост ове фазе криминалистичког истраживања не бих био спреман да сада кажем више од тога", навео је Божиновић.

Загребачки градоначелник Томислав Томашевић позвао је на стрпљење до завршетка истраге око узрока пожара у Вјесниковом небодеру, али је истовремено поставио питање шта се дешава са делом хрватске младежи, ако се утврди да су малолетници одговорни за пожар.

Хрватског центар за потресно (антисеизмичко) инжењерство саопштио је у току дана да је тренутно опасно прилазити самој згради, као и да је неопходна прецизна процена стања.

"Направили смо мониторинг стања и конструкције. Пратимо пукотине на згради дроновима. Следећи кораци су постављање мерних уређаја како бисмо у року од неколико дана могли да сазнамо и стварно стање конструкције. Зграда је опасна, нема уласка и зато је кључно да одредимо право стање", пише у саопштењу. 

У међувремену, хрватски медији пишу да је Вјесник, један од најпознатијих и највећих загребачких пословних небодера, осигуран као стамбена зграда.

Полиса је, како се наводи, склопљена пре више два месеца путем мале фирме са двоје запослених.

Република Хрватска је већински власник зграде, али зграда има још сувласника. Пошто су премије за стамбене зграде знатно ниже него за пословне објекте, поједини хрватски медији пишу да би држава на овом случају могла да изгуби више милиона евра.

На терен су изашле две ватрогасне екипе са Вождовца и две из Раковице. Прилаз кући и гашење пожара отежала је велика количина смећа и шута у дворишту.

Приликом претраживања просторија у кући, ватрогасци су у једној од њих пронашли тело женске особе.

За сада није познато шта је изазвало пожар.

МОЛ напомиње да је био изненађен захтевом Јанафа, пошто то није раније није био проблем у његовој сарадњи и не помиње се у уговору, напомиње се у саопштењу мађарске компаније.

Постоји и могућност да је захтев Јанафа у супротности са условима уговора који су компаније потписале, додаје МОЛ.

Недавно Јанаф није био у могућности да испоручи најновију наручену количину на време, а такође је назначио да ће се слични услови примењивати и на будућу испоруку, тврди мађарска фирма.

Ове праксе имају непосредне и озбиљне последице, јер Јанаф искоришћава своју инфраструктурну позицију да наметне једностране измене уговора којим се регулише приступ транспорту сирове нафте која није руска, поручује се у саопштењу.

Јанафови потези поткопавају способност МОЛ-а и Словнафта да обезбеде количине неруске сирове нафте које су потребне за испуњавање регулаторних обавеза и за осигурање континуираног и безбедног рада рафинерије у Словачкој, која игра кључну улогу у снабдевању горивом неколико држава чланица ЕУ.

"Поред добро познатих проблема са капацитетом и ценама Јадранског нафтовода, овај недавни развој догађаја поново баца сенку неизвесности и поставља питања о поузданости јужног цевоводног система. Ово је од великог значаја за изводљивост постепеног укидања руске нафте које је предложила Европска унија", додаје МОЛ.

Словнафт и МОЛ су позвали ЕК да пажљиво прати ситуацију, али и даље верују да се пословни однос са Јанафом може вратити на пут професионалне сарадње, транспарентности и фер тржишних услова, закључује се у саопштењу.