Управо долазите са састанка са председником Вучићем и другим званичницима. Да ли сте дошли са неком посебном поруком или неким посебним питањем, и шта би то било?

Дошла сам првенствено из два разлога. Један је био да сагледамо докле смо стигли у билатералним односима. И драго ми је да могу да кажем да они постају дубљи, шири. То је оно што у Лондону зовемо односом који носи терет. Можемо једно другом да кажемо ствари, да саслушамо међусобна гледишта, а такође и да разговарамо са председником Вучићем и другима о регионалној ситуацији.

Али желела сам да једну ствар јасно истакнем, што ћу сада учинити, ако смем. Било је неких прича на друштвеним мрежама и у штампи да чланови Британске амбасаде овде у Београду покушавају да се мешају и утичу на српску унутрашњу политику уочи локалних избора, и желела бих веома категорично да кажем да то није нешто што ми радимо.

Ми се не мешамо у унутрашњу политику других земаља. То сам јасно рекла свим својим саговорницима и била сам веома захвална на уверавањима која су дали, да влада веома подржава британско дипломатско присуство у Београду.

Дакле, да ли бисте рекли да је то сада решено?

Надам се. Надам се да више неће бити понављања. Увек је тешко када то укључује друштвене мреже, јер толико људи има приступ друштвеним мрежама, и уопштено говорећи, то је добра ствар. Али ово је један пример када је то штетно.

Како бисте описали односе Уједињеног Краљевства и Србије данас? Где видите простор за унапређење?

Мислим да можемо више да урадимо заједно на економском плану. Ми већ обезбеђујемо извозно финансирање за многе инфраструктурне пројекте Србије, укључујући и са другим земљама, и веома смо заинтересовани да то проширимо. Увек имам добар разговор са председником Вучићем о инфраструктури и користима које повезаност доноси обичним грађанима. Мислим да можемо више да урадимо као Уједињено Краљевство како бисмо помогли овом региону Западног Балкана да се суочи са својом историјом и да има више помирења и добросуседских односа.

То се, наравно, не односи само на Србију. Потребно је да сви широм региона желе то да ураде, али то и даље остаје важно. А затим заиста развијамо однос у неколико важних области, у образовању, у здравству. Данас сам присуствовала томе да председник и британска компанија Астра Зенека потпишу споразум да се грађанима Србије обезбеди 10 лекова против рака, а то ће укључивати лекове који покривају рак дојке, рак плућа, рак жучних путева. То је велики корак напред за обичне људе којима је ово лечење потребно.

Западни Балкан у европској слагалици

Али када говоримо о будућности Западног Балкана, где видите будућност земаља овде - у пуноправном чланству у ЕУ, некој врсти лабавог чланства или како?

Веома нам је драго да подржимо интеграцију целог региона у евроатлантске структуре, дакле у Европску унију, а ако земље то желе, и у НАТО. А знате да су три земље из региона већ приступиле НАТО-у.

То је важно, али пресудно зависи од тога шта саме земље желе. Али докле год желе такву будућност, биће нам веома драго да то подржимо. У том циљу смо прошле године подржали Берлински процес. Председавали смо бројним састанцима осмишљеним да унапреде сарадњу унутар региона и између региона и остатка Европе.

Какву врсту чланства ће имати, ми више нисмо у Европској унији, тако да то не би било питање за мене. Али се веома надамо да може доћи до даље евроатлантске интеграције.

То је део који недостаје, ако хоћете, у европској слагалици. Регион је у потпуности окружен чланицама Европске уније.

Али вероватно бисте могли да дате савет јер сте били у Европској унији, па сте изашли из Европске уније, тако да можете да кажете да ли је боље бити пуноправна чланица, или би можда нека врста лабавог чланства била одлична за вас. Шта бисте саветовали?

Па, ствар је у томе што, откако су се Британци придружили, постојала је само једна врста чланства, а то је било пуноправно чланство. Тако да би Европска унија морала да донесе веома велику стратешку одлуку ако би желела да понуди друге категорије чланства.

Поменули сте НАТО, дакле и даље верујете да је будућност НАТО-а светла? Јер ових дана видимо да се вероватно најјача чланица НАТО-а, Сједињене Државе, заиста поиграва с њим.

ЈА заиста мислим да је будућност НАТО-а светла. Мислим да се савезници окупљају у евроатлантском простору, у Украјини, на Арктику. Све су то важне области. Видите да НАТО даје заиста велики допринос у свим новим технологијама као што су сајбер и квантне технологије. А изнад свега, захваљујући председнику Трампу, видите много већи напор европских чланица НАТО-а у погледу издвајања за одбрану и опрему. Мислим да је то област која ће на крају довести до веће сарадње у области одбрамбене опреме.

Стратешки ризици и позитивни трендови

Говорећи о српској дипломатији, како гледате на напоре Србије да истовремено одржава добре односе са Европском унијом, Сједињеним Државама, али и са Кином и Русијом?

Србија има веома дугу и истакнуту историју добре и паметне дипломатије, још од времена када је Београд био престоница несврстаних, неутралног и несврстаног покрета. Зато веома поштујемо српске дипломате.

Мислим да је на Србији да одлучи са ким ће имати савезништва, и на Србији је да одлучи са ким ће бити партнер.

Али бих истакла једну ствар о разлици између аутократија, као што су Русија и Кина, и демократија. И враћајући се на то да је Србија потпуно окружена или земљама Западног Балкана или државама Европске уније, ми се веома надамо да ће Србија изабрати будућност унутар Европе.

Шта видите као главни стратешки ризик на Западном Балкану данас?

Главни, ја их заправо видим три. Видим ризик од руског мешања, ризик од руске дезинформације која искривљује националну политику, и мислим да су оба та ризика, нажалост, порасла од инвазије на Украјину.

Ако је Украјина била руска улазна врата у остатак Европе, онда је регион Балкана задња врата.

Али такође видим и проблеме са недостатком слободе медија, транспарентности, могућности људи да власти држе одговорним широм региона. Мислим да ту има још много да се уради.

И на крају, мислим да ће широм региона организовани криминал и трговина људима заправо постати већа безбедносна претња у наредних неколико година.

И говорите о свим земљама Западног Балкана?

О свим земљама.

Дакле, шта би онда био ваш савет њима?

Па, мислим да треба удвостручити реформске напоре како би се обезбедили слободни и независни медији и владавина права. То је невероватно важно.

Треба учинити све што могу да би се испунили критеријуми за приступање Европској унији, а за оне земље које то желе и НАТО-у, што укључује и безбедносне реформе.

Такође, потребна су отпорна друштва која се штите од дезинформација и манипулације.

И коначно, рекла бих да треба да сарађују међу собом, да искористе предности Берлинског процеса како бисмо сви могли заједно да радимо на свим новим стварима које су успостављене, као што су сајбер чвориште, као и механизам за борбу против дезинформација.

Шта бисте онда рекли да је позитиван тренд који долази са Западног Балкана, а који ви видите? Или који бисте могли да нагласите?

О, видим много позитивних трендова. Један који бих заиста желела да истакнем, а за који мислим да му се не посвећује довољно пажње, јесте то да све земље имају веома добар образовни систем када је реч о техничким предметима.

У неким земљама региона, то је и даље засновано на етничкој припадности, и било би боље, по нашем мишљењу, да постоји мешовито образовање. Али квалитет онога чему се студенти уче је веома висок, а ниво енглеског језика широм региона је изузетан.

И те ствари заједно, ако земље успеју да успоставе владавину права и спроведу економске реформе како треба, те три ствари обећавају велику будућност.

Како Србија да се постави према Украјини

Поменули сте Украјину. Какав исход тамо очекујете да би могао да се догоди? И шта очекујете од Србије у том контексту?

Мислим да је на украјинској влади и народу да одреде какав исход желе и на какво би мировно решење пристали. Нажалост, не видимо никакве знаке да је Русија, после своје незаконите инвазије, спремна за било какву врсту решења. Али ми ћемо радити са украјинском владом и народом да их подржимо.

Наш премијер и председник Француске Макрон, били су веома истакнути у коалицији вољних, осмишљеној да помогне Украјини ако буде мировног процеса. Веома поздрављамо неке изјаве које је Србија дала о Украјини.

Веома поздрављамо чињеницу да Србија игра одговорну улогу у региону. Заиста смо отворени за то да што више европских земаља уђе у коалицију вољних како би подржале Украјину ако дође до мировног решења.

Има ли ту нешто посебно за Србију?

Не нарочито, али је, наравно, Србија важна земља. И увек водимо добре разговоре о Украјини кад год дођем у Србију.

И мислим да сам у праву када кажем да је било и неких добрих разговора између госпође Зеленске и неких српских политичарки.

Не плашим се Доналда Трампа

Познајете Доналда Трампа. Били сте амбасадорка Уједињеног Краљевства у Сједињеним Државама. Да ли га видите као лидера слободног света, како се амерички председници често описују? Да ли се осећате безбедно док је он на челу?

Мислим да је сваки амерички председник увек лидер слободног света. Понекад се можда не слажемо са конкретним потезима.

Знате, ми у Британији делујемо у свом националном интересу. Америка делује у свом националном интересу. Већином се ти интереси поклапају из историјских разлога, због блискости, вредности и циљева, али се не поклапају увек. Али нам је у целини веома прихватљива улога коју Америка има у свету.

Дакле, желели бисте да будете главни амерички савезник, како многи виде Уједињено Краљевство? Мислите да тако треба да остане—

О, мислим да јесмо. Мислим да јесмо најближи амерички савезник. Да ли смо баш најближи? Мислим да бисте то морали да питате Американце. Али ми свакако себе видимо као једног од најближих.

И осећате се безбедно док је Доналд Трамп на челу?

Ја сам велики део свог радног века провела у Америци. Да, осећам се безбедно.

Шта је са Уједињеним нацијама? Били сте и амбасадорка при Уједињеним нацијама. Да ли је у току постепено опадање њиховог значаја?

Мислим да је свет данас више оспораван него што је био када су Уједињене нације први пут основане након Другог светског рата, када су људи тражили нови систем који је био прилично другачији од начина на који је свет управљао собом пре 1939.

И у том смислу, Уједињене нације морају да се развијају, и иако имају 80 година, сада постоји веома велики програм реформи који се зове УН80.

Тако да мислим да заиста морају да се развијају. Треба да се усредсреде на своју основну улогу спречавања сукоба и њиховог окончања, пружања хуманитарне помоћи и подршке људским правима, помагања економском развоју, и треба да постану боље у трошењу свог буџета на начин који заиста доноси вредност за уложени новац.

Али ми у Уједињеном Краљевству себе сматрамо посвећеним мултилатералистима и веома нам је драго да подржавамо УН.

Али ових дана мало ко помиње Савет безбедности, а ови дани су прилично, како да кажем, изузетни у смислу светских сукоба и мира.

Па, мислим да је свет, пре инвазије на Украјину, с правом очекивао од пет сталних чланица Савета безбедности да учине оно што могу како би штитиле Повељу УН.

А са Русијом смо видели да се то није догодило. Русија је извршила инвазију на Украјину без икаквог разлога. Ко тачно зна шта је било у мислима председника Путина.

Али чињеница је да инвазија није била легитимна. Он је мислио да ће се то врло брзо завршити. Украјински народ је показао своју отпорност.

Али мислим да у УН постоји једна напетост на коју сте указали. Када су УН први пут створене, цена постојања Савета безбедности било је право вета. 

Тако да је то понекад значило да Уједињене нације нису биле у стању да реше одређене кризе.

Али ако погледате читаву њихову историју, видећете да су учиниле неке веома важне ствари.

Да ли бисте рекли слично и за Иран?

Не, не бих.

Зашто?

Мислим да су ситуације веома различите. Морали бисте да питате Американце за њихове разлоге за улазак у Иран. Али мислим да је једна посебна разлика била у томе што Украјина није представљала никакву претњу Русији.

Када помислите колико је Русија велика, колико је војно способна, да има нуклеарно оружје, Украјина се одрекла свог нуклеарног оружја, а Русија је као део тога пристала, као и Уједињено Краљевство и САД, да штити безбедност Украјине, а ипак погледајте шта се догодило.

Али Иран такође нема нуклеарно оружје.

Па, не, то није иста аналогија. Веома смо забринути због стања иранског нуклеарног програма. То је било оно о чему су Американци преговарали пре садашњег сукоба.

Копамо литијум у Корнволу

У реду. Да се вратим на два питања која повезују грађане Србије и грађане Уједињеног Краљевства. Једно је да сада стојимо заједно у редовима за оне који нису из ЕУ када улазимо у Европску унију, дакле, практично се лактамо. Мислите ли да је можда дошло време да Британија укине визе за земље Западног Балкана?

Знам да је ово веома важно питање за људе у Србији. О томе ме често питају.

Мислим да је непосредан одговор да тренутно ништа није у припреми, али да се то питање стално преиспитује.

То ни на који начин није мера усмерена против Србије. Ми не либерализујемо визе за читав низ земаља.

Ако би Србија ушла у Европску унију, онда би, наравно, дошло до визне либерализације.

Оно што желимо јесте да сарађујемо са Србијом на стварима као што су безбедне границе, заштита граница, размена података у борби против илегалних кријумчара.

Друга ствар је докле је стигао корнволски литијумски пројекат?

О, то је занимљиво питање. То се није појавило у мојим данашњим разговорима. Мислим да је веома важно да Србија користи своје природне ресурсе на одговоран начин како би помогла свом просперитету.

Знам да у Србији постоји расправа о еколошким утицајима. Са таквим расправама се суочавамо и у Уједињеном Краљевству, и обе наше земље морају да уравнотеже интересе који су укључени у економски развој насупрот заштити животне средине.

Мислим да је то заједнички изазов са којим се обе суочавамо, али мислим да можемо добро да сарађујемо.

Па, питање је да ли копате у Корнволу? То је оно што би људи у Србији желели да знају. Како то напредује? Зато што ми често мислимо да ви не радите код себе оно што бисте волели да видите у Србији.

О, не. Ми нисмо експлоататорски настројени. Ако бисмо били у могућности да користимо сопствене ресурсе, ми бисмо их користили. Нећу коментарисати овај конкретан случај јер не знам довољно детаља, али могу да вас уверим да Србији не бисмо извозили нешто што сами не бисмо могли да радимо.

И на крају, били сте и амбасадорка у Авганистану. Која је најважнија лекција коју сте одатле понели?

О, било је много лекција, и личних и професионалних. Мислим да би професионална лекција била да морате веома дубоко да уђете у једну земљу ако желите да јој помогнете да трансформише своју економију и политику како би ушла у савремени свет.

Авганистан је био четврта најсиромашнија земља на Земљи када су међународне снаге први пут ушле, и као што смо, нажалост, видели са повлачењем 2021. године, било је сувише лако да се талибани врате упркос свим напорима који су годинама улагани у Авганистан.

Али ипак мислим да су ствари биле боље зато што смо успели да становништву, а посебно женама, омогућимо ниво образовања који иначе не би имале. И зато се надам да их то ставља у веома добар положај онда када талибани једног дана буду ван власти.

Дакле, да ли бисте то сада назвали успехом?

Да, па... деловало би чудно назвати то успехом када су се талибани вратили на власт, али мислим да је било много ствари које смо у Авганистану урадили успешно.

Мислим да је образовни програм био једна од њих. Здравство и болнице били су друга. Радили смо иза сцене са партнерима у Заливу и другде да покушамо да побољшамо услове у Авганистану. Али мислим да би свако коме је стало до Авганистана требало да каже талибанима: „Не би требало да тако поступате према сопственом народу.”

Дакле, са вашим знањем и искуством,  да ли сте били оптимиста у погледу тога где се у овом тренутку налазимо као цивилизација?

О, да. Да.

Уз све ове, уз све ове ратове —

Цивилизација у целини —

... тренутно имамо два велика рата и, да —

Да. Не, мислим да је важно да... Морате бити реални, јер у супротном не можете водити разумну политику. Али не треба бити фаталистичан или претерано песимистичан, јер се онда ништа не уради.

Тако да сам ја склона оптимистичној страни тог приступа. Мислим да ће ствари доћи на своје место. Мислим да ће се ствари смирити.

Ово је прва четвртина новог века, и била је турбулентна, била је непредвидива, била је веома неизвесна.

Али ја се надам да ће ствари почети да се смирују и да можемо да се вратимо сарадњи на добар начин, користећи Уједињене нације када то буде потребно.

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић учестоваће у разматрању Извештаја о раду УНМИК-а.

Почетак седнице је у 16 часова. Директан пренос на Другом програму РТС-а.

Консултације са представницима Српске напредне странке одржаће са почетком у 12.30 часова.

У уторак су у згради Председништва одржане консултације председника Србије са представницима Социјалдемократске патрије Србије, Социјалистичке партије Србиије и Демократског савеза Хрвата у Војводини.

Вучић је пре тога у понедељак одржао консултације са представницима Партије уједињених пензионера, пољопривредника и пролетера Србије - Солидарност и правда (ПУПС) и Ми - глас из народа, а у петак, 3. априла прве консултације одржане су са Покретом социјалиста, Савезом војвођанских Мађара и Странком правде и помирења.

Теме ових консултација јесу ванредни парламентарни избори и однос према ЕУ, као и поступање Србије у сложеним међународним околностима на безбедносном и енергетском плану.

"Као одговорна и важна држава, Кина ће наставити да игра конструктивну улогу и доприносити обнављању мира и безбедности у Персијском заливу и на Блиском истоку", рекла је портпаролка кинеског министарства спољних послова, Мао Нинг, скромно описујући улогу Пекинга у, за сада привременом, заустављању сукоба који је свет довео на ивицу економске и сваке друге катастрофе.

Неколико сати пре истека Трамповог ултиматума, кинеске дипломате су саветовале Техеран да покаже мало флексибилности и отвори Ормуски теснац на две седмице, јер им пакистански план представља вероватно једину добру шансу да окончају сукобе.

Одбројавање до Армагедона

Тачно два сата пред истек овог рока, Трампа је позвао шеф пакистанске војске, фелдмаршал Асим Мунир, који је рекао да су Иранци пристали на прекид ватре, након чега је шеф Беле куће обавестио израелског премијера Бењамина Нетанјахуа да су Сједињене Државе пристале на двонедељно примирје.

Готово сат касније, пакистански премијер Шехбаз Шариф обзнанио је да постигнут споразум о прекиду ватре, те да овај договор важи за све фронтове, укључујући и Либан.

Већ наредног јутра, ствари су се закомпликовале јер је председник Трамп објаснио новинарима да рат између Хезболаха и Израела сматра "посебним сукобом", да би касније у среду израелска авијација покренула најжешће нападе на Либан.

Једнако нејасни остају статус Ормуског мореуза и судбина иранског нуклеарног програма, око којих су обе стране прогласиле велику победу, као и шта су се тачно договорили Техеран и Вашингтон.

"Ирански предлог је председник Трамп буквално бацио у ђубре", рекла је портпаролка Беле куће Керолајн Луит, наводећи, ипак, да ће потпредседник Џеј Ди Венс и Трампови дежурни преговарачи Стив Виткоф и Џаред Кушнер у петак отпутовати у Исламабад.

Флуидна ситуација, како су репове после споразума о прекиду ватре описале западне дипломате, заштитни су знак Трамповог приступа иранској кризи, која се кретала од претњи "брисањем цивилизације", паници на берзама, драматичним реакцијама савезника и противника, све до немира који је могућност енергетског Армагедона изазвала широм света.

36 сати, пет тачака, 26 телефонских разговора

Пет тачака споразума о прекиду ватре, које су саставили Пекинг и Исламабад, резултат су драматичне дипломатије и 26 телефонских разговора које је кинески министар спољних послова Ванг Ји обавио са лидерима држава укљученим у сукоб.

Кинески утицај на Иран, чије су вође јасно упозорене да је споразум о прекиду ватре последња и можда једина шанса да зауставе сукобе, производ је чињенице да је Пекинг последњих година дестинација безмало целокупног иранског извоза нафте и један од кључних политичких заштитника.

Сав тај утицај, Кина је у 36 сати који су претходили примирју, искористила не би ли убедила власти у Техерану да пристану на прекид ватре.

Иако је Пакистан, пре свих фелдмаршал Асим Мунир, поднео највећи терет током преговарачког процеса, улога кинеске дипломатије у последњим сатима била је од кључне важности за постизање мира, макар и привремен.

Споразум о прекиду ватре уследио је недуго пошто је Кина у Савету безбедности Уједињених нација уложила вето на предлог резолуције којом би, суштински, била омогућена употреба силе за отварање Ормуског мореуза, али и прилично јасно упозорила Техеран да је дошло време за деескалацију сукоба.

Свега неколико дана пред гласање у УН, кинески министар спољних послова састао се у Пекингу са пакистанском делегацијом, која је претходно угостила дипломате из Турске, Саудијске Арабије и Египта.

Кинески кредити су једна од кључних тачака које повезују интересе Ирана и Пакистана, пошто Пекинг већ годинама спречава колапс економија ове две државе, при чему скоро целокупан извоз енергената из Ирана завршава на кинеском тржишту.

Кина је, од почетка рата, била прилично резервисана према иранском случају, па је, рецимо, послала ниже рангираног представника министарства спољних послова да иранском амбасадору изрази саучешће после убиства врховног лидера, Алија Хамнеија, док је, истовремено, упозоравала Техеран да буде веома обазрив када су у питању интереси осталих држава Персијског залива.

Пре скоро три године, Кина је, на свеопште изненађење, успела да наговори Техеран и Ријад да поново успоставе дипломатске односе, што је Пекинг избацило на главну позорницу светске дипломатије. На листи мање успешних акција кинеске дипломатије су, свакако, покушаји да се заустави рат између Украјине и Русије, те предлог за решење сукоба у Појасу Газе.

Међу најважнијим задацима Савета је да прати примену прописа у области остваривања и заштите права детета, да предлаже и даје мишљење у циљу измене и допуне постојећих и доношења нових прописа, као и да разматра примену потврђених међународних уговора у области права детета и да даје предлоге ради унапређења њихове примене.

Како је саопштено, Савет разматра примену докумената јавне политике у области превенције и заштите деце од насиља, као и Општег протокола за заштиту деце од насиља.

Савет разматра и остваривање међуресорног и мултидисциплинарног приступа у промоцији, превенцији и заштити права детета, а бави се и другим питањима од значаја за заштиту права детета.

На овај начин успостављена је институционална структура за континуиран развој и заштиту права детета, унапређења међуресорног дијалога, праћење напретка у области права детета и унапређење правног оквира и јавних политика које се односе на права детета.

У раду Савета који, поред председника и секретара, броји још 23 члана, учествоваће представници свих кључних министарстава, представници цивилног друштва и академске заједнице.
Савет за права детета је међуресорно тело које је и раније имало важну улогу у координацији политика у области права детета.

Његово успостављање представља важан корак у јачању институционалног оквира за унапређење и заштиту права детета у Републици Србији.

Савет ће имати значајну координациону и саветодавну улогу, како у процесу израде новог Програма за превенцију и заштиту деце од насиља - укључујући разматрање и валидацију кључних фаза процеса - тако и у ширем праћењу његове имплементације, као и стања у области права детета и свих других релевантних политика и мера које се спроводе у овој области.

Опредељено више од 33 милијарде динара у сточарству

Влада Србије усвојила је Уредбу о изменама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2026. години, а изменама је опредељено преко 33 милијарде динара за подршку сточарству, саопштено је данас из Министарства пољопривреде.

Изменама Уредбе опредељена су средства за подстицаје у сточарству, и то 24 милијарде динара за подстицаје за квалитетна приплодна грла, као и 5 милијарди динара намењених за подстицаје за тов јунади, јагњади, тов јаради и свиња.

Како је наведено у саопштењу, средства у износу преко 4 милијарде динара расподељена су за први квартал премије за млеко у текућој години.

Расписивање јавних позива за наведене подстицаје у сточарству очекује се у наредним данима, до краја априла, у складу са Календаром подстицаја који је објављен први пут ове године.
Овим мерама држава наставља са директном подршком обнови и унапређењу сточног фонда, повећању производње меса и млека, као и стабилности пословања пољопривредних газдинстава, додаје се у саопштењу.

Наведеним изменама опредељена су и средства за посебне подстицаје, у укупном износу од 300 милиона динара, а намењена су за спровођење одгајивачких програма, производњу садног материјала, сертификацију и клонску селекцију, као и за промотивне активности у пољопривреди и руралном развоју.

Министарство пољопривреде истиче да наставља да прилагођава аграрну политику потребама произвођача, са јасним приоритетом јачања сточарства као једног од кључних сектора пољопривреде у Србији.

“Изузетан значај препознајемо управо зато што поред тога, дакле, што се негује ромски језик, такође се негује традиција, култура и повезивање, интеграција Рома, образовање, и ми смо по томе препознатљиви не само у Републици Србији, већ у региону, па слободно можемо рећи и у Европи. С обзиром на то, дакле, да постоје и проблеми што се тиче кадрова који би се директно бавили, предавали ромски језик, али такође и симболику, уопште културу и традицију Рома”, наводи др Даница Веселинов, директорка школе.

Могућност да се школују на матерњем језику за многе студенте значи и јаснију визију будућности и останак у струци.

Јелена Недељков, студент, каже да је њен циљ да заврши основне студије, мастер студије, па затим и докторат. “Волела бих да радим као васпитач и волела бих да се оформи, ромска групица деце у вртићима где би деца учила свој језик, учили културу ромску традицију јер, као што сам навела на почетку, ако се изгуби традиција, култура и језик, изгубиће се и народ”, истиче Јелена.

Даљи развој овог програма предавачи виде у већем обухвату младих и њиховом укључивању у образовни систем и тржиште рада.

“Тако да само ћемо ићи, наставити обогаћивање наших студената и да промовишемо образовање, да што више студената упише, што више ромске популације да се образује, да уђе у образовни систем наравно и да заврши, како би се успешно и запослило сутра и тако разбило предрасуде о ромској популацији”, наглашава Љубиша Јовановић, сарадник у настави на ромском језику.

Светски дан Рома у овој установи обележен је свечаном академијом, која је имала и посебан, емотиван тон.

Др Ивана Ђорђевић, чланица стручног већа за матерње језике истиче да „Траг који траје" јесте програм који је данас посвећен обележавању Међународног дана Рома, али исто тако и сећању на преминулу колегиницу др Марију Александровић, професорку струковних студија, која је била и дугогодишња чланица овога већа и оставила је један неизбрисив траг у деловању како овог већа, тако и ван школе, далеко ван ње."

Проф Марија Александровић била је пионир увођења образовања на ромском језику у високошколске установе, а преминула је пре годину дана управо на данашњи дан - Светски дан Рома.

Америчка администрација је, иначе, продужила лиценцу за преговоре "Гаспром њефту" и МОЛ-у о продаји руског већинског власништва у компанији до 22. маја.

ОФАК је увео санкције НИС-у 9. октобра 2025. године управо због већинског руског власништва.

Наводно се камион, коме су отказале кочнице, преврнуо на путу, и притом ударио у комби, а затим је на њих налетело и друго теретно возило.

Повређена су два мушкарца, 1984. и 1993. годиште и обојица су  превезена у Ургентни центар КЦВ-а, речено је РТС-у у Хитној помоћи.

Како су навели, млађи је након указане помоћи послат на реанимацију, док је други превезен у свесном стању.

На месту несреће просут је шљунак, а саобраћај се обавља отежано, јер се возила наизменично пропуштају.

Увиђај је у току, а на месту несреће уз полицију и Хитну помоћ били су присутни и ватрогасци који су повређене вадили из возила. 

„Научили су нас кад је црвено да станемо, кад је жуто да се спремимо, а кад је зелено да кренемо", предшколац Олга Дедовић.

На питање да ли је ово посебан дан у вртићу, Петар Илић, одговара “Да! Зато што долазе полицајци и ватрогасци".

Након првог контакта, овако су доживели полицајце:

„Храбар, ухапсује људе који нису добри, који пређу на црвено светло и кад чују тируриру они стану", објашњава Лука Милић, предшколац.

А онда је уследила права атракција.

У другом кутку вртића „Цицибан" представили су се ватрогасци-спасиоци. Чули су и видели шта им је посао, упознали се са опремом, отпорном на ватру, видели термалну камеру. Одушевило их је ово занимање.

„Први пут их видим, хоћу да будем ја ватрогасац кад порастем", одушевљен је Давид Плештина, предшколац.

Илију Симоновића, предшколца, питали смо - шта му се највише свидело. “Опрема ватрогасца”, каже. Ставили су и шлем, Илија каже да је тежак.

Поучно и занимљиво деци, али и васпитачима.

„Деца су срећна, задовољна, баш им се допало то што смо данас имали прилику да се упознамо са ватрогасцима и полицајцима", истиче Неда Михајловић, васпитачица у вртићу „Цицибан".

Тим за заштиту деце од насиља Предшколске установе „Вукица Митровић" оваквим акцијама развија безбедносну културу од малих ногу.

Марија Ђурић, педагог ПУ „Вукица Митровић" наводи: „Јако интересантна ствар јесте да кроз ова едукативна дружења деца имају прилику да науче шта да раде у ситуацијама ако им приђе непозната особа и ако се изгубе на улици, како безбедно да пређу пешачки прелаз, али и шта да раде у случајима земљотреса, пожара и поплаве".

Овим програмом обухваћена су сва деца у предшколским и најстаријим групама. А на добитку су и родитељ, кад се деца врате кућама пуни утисака и нових сазнања.

"Али, моје мишљење и даље је да смо ближи изборима крајем године него крајем пролећа, односно почетком лета", навео је Пејић.

Оценио је да је мала временска разлика између та два термина и да је тешко тумачити сигнале, као и да није прерано за Републичку изборну комисију да набавља изборни материјал чак и ако се на биралишта буде излазило крајем године.

"Гледати те сигнале је више сензационалистички и битно можда неком у необавезном ћаскању. Ако озбиљно сагледамо, треба пратити оно што говоре они који доносе одлуку о изборима, а то је владајућа коалиција и Александар Вучић. Он је врло јасно рекао да ће избора бити до краја године, то је оно што је сада већ извесно, ја мислим парламентарних, председничких касније. Да ли ће бити у јуну, такође је рекао да зависи од много фактора, између осталог, од целокупне ситуације, не само у региону, већ у целом свету", рекао је Пејић.

На питање коме би од политичких актера одговарали избори у јуну, Владимир Пејић је навео да су сви актери покушавали после последњих избора да покажу да су остварили сјајан резултат, а када су потребни избори, онда као да ти исти актери сматрају да још није време за изборе.

"Слажем се да мора да се води рачуна о државном интересу, али је сасвим природно и од тога не треба бежати, да онај који доноси одлуку о изборима, води рачуна о страначким интересима и то је нешто што је увек било, што је логично, природно и легитимно у крајњој линији", оценио је Пејић.

Истакао је да сматра да се однос снага неће променити кад год се одрже избори, а да локални избори никад нису потпуни показатељ правог односа снага, али да јесу озбиљан индикатор.

"Владајућа коалиција је освојила на укупном броју бирача у тих 10 општина око 56 посто гласова. Они који су против власти, јер не можемо рећи да је то у потпуности студентска листа, јер нити је учествовала свуда, нити формално правно постоји, тако да групација која је против власти, а коју подржавају студенти, која је у овом тренутку најјача опозициона страна, освојила је негде око 36 посто гласова", нагласио је Владимир Пејић.

Објаснио је да је важна ствар и што нису у питању велики градови, већ мање општине, које јесу врло индикативне.

Разговор са Владимиром Пејићем у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.

Иран је најпре саопштио да је Америка пристала на њихових десет захтева, док је амерички председник Доналд Трaмп потом изјавио да се уводи двонедељно примирје и да је Иран прихватио чак петнаест америчких захтева. 

Новинарка Љиљана Смајловић рекла је за РТС да је посебно занимљиво што је  амерички потпредседник Џеј Ди Венс одређен да води преговоре у Пакистану.

Према информацијама из америчке администрације, управо је Венс био један од ретких који се противио рату у Ирану, што га чини прихватљивим саговорником за иранску страну.

"Изгледа да су и Иранци у разговорима са Пакистанцима рекли да он једини долази у обзир као саговорник. Е сад, Џеј Ди Венс каже - ово је била поштена грешка, изгледа да су Иранци заиста схватили да се, примирје односи и на Либан, а у ствари се не односи", рекла је Смајловићева.

Иако је, како каже, тешко утврдити пуну истину, закључује да је јасно да председник Трамп жели да избегне даљу ескалацију сукоба.

"Он је пред поноћ у Америци твитовао да неће повући трупе и рекао да је спреман на велики рат у случају да не дође до коначног договора, али ипак се из тог његовог твита види да му је веома стало да до примирја дође", рекла је Смајловићева.

Ормуски мореуз као кључна тачка 

Са друге стране, каже Смајловићева, Иранци су показали да умеју да користе енергију као веома убојито оружје.

"Видим коментаре - шта ће њима нуклеарно оружје кад је Ормуски мореуз њихова атомска бомба и они су је управо успешно тестирали", навела је.

Иран је, према доступним информацијама, почео да наплаћује пролаз танкерима — чак до два милиона долара по броду и то у кинеским јуанима. Мореуз је сада практично затворен за већину саобраћаја, осим за иранске танкере.

Према њеним речима, чак и сам Трамп разматра могућност поделе прихода од наплате пролаза кроз мореуз са Ираном, што представља значајан заокрет у односу на почетне ратне циљеве.

Контрола нафте као стратешки циљ

Сукоби у Ирану, али и у Венецуела, према оцени Љињане Смајловић, могу се посматрати као део шире стратегије контроле енергетских ресурса.

Како наводи, Сједињене Државе не теже нужно директном преузимању нафте, већ контроли токова енергената.

"Американци желе да што је могуће више контролишу путеве нафте, цене нафте и уопште ко се богати од нафте.То је важан критеријум", рекла је Смајловићева.

Након Трумпове објаве прексиноћ цене нафте су одмах пале испод сто долара по барелу. 

Оштра реторика и цивилизацијски сукоб

Смајловићева посебно упозорава на тежину политичке реторике која долази из Вашингтона, посебно на реченицу - "ноћас ће нестати једна цивилизација".

"То је изузетно шокантно. Ја мислим да је Трамп човек који је стварно разголитио америчку политику. Уништавали су они земље и пре овога, али нико није обелодањивао на овај начин стварне планове.Он не ратује против ајатолаха. Узгред буди речено, он је само сменио ајатолаха Хамнејиа за ајатолаха Хамнеија и то тридесет година млађег, много тврдокорнијег и, по свему судећи, више јастребовски настројеног", навела је Смајловићева.

Према њеној оцени, суштина сукоба је дубља.

"Он не ратује против Ирана и ајатолаха. Он ратује против Персије. Он ратује против оснивачког мита те земље и против њене вере", рекла је Смајловићева.

Улога Пакистана и глобални односи

Избор Пакистана као могућег домаћина преговора није случајан. Реч је, како каже Смајловићева, о држави која не признаје Израел и која има специфичну позицију у исламском свету.

Истовремено, Кина показује све активнију подршку Ирану, што додатно компликује глобални однос снага.

Уочи наставка преговора, остаје отворено питање да ли ће до примирја заиста доћи или ће тренутни статус кво потрајати, уз снажан утицај на глобално тржиште енергије и политичку стабилност. 

Они се сумњиче да су на паркинг простору који се налази у непосредној близини Аеродрома "Никола Тесла“, из камиона цистерне НИС-а, који је био намењен за редовно снабдевање авиона на аеродрому, присвојили нафтне деривате који су им били поверени у раду претакањем у приватно комби возило, саопштио је МУП. 

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Вишем јавном тужилаштву у Београду.

Говорећи о ситуацији на терену, Страхиња Обреновић са Факултета политичких наука каже да постоје први знаци опрезног обнављања саобраћаја.

"Према последњим информацијама, прошла су од јутрос два брода, један под грчком и други под либеријском заставом. И даље су транспортне компаније и осигуравајуће куће опрезне, барем оне највеће", наводи Обреновић.

Истиче да је приметна резервисаност и додаје да ће она потрајати све док не буду постојале чврсте гаранције у погледу решавања сукоба.

Са друге стране, брокер Бранислав Јоргић оцењује да је тржиште и даље нестабилно. Пад од 17 одсто у односу на претходни раст од 70 одсто и није толико значајан, цене су и даље високе.

"Ситуација је и даље нервозна, не знамо у ком правцу ће даље ићи. Велика је вероватноћа да долази до смиривања ситуације, али нема гаранција", истиче Јоргић.

Он подсећа да су ценовне осцилације и даље релативно високе у односу на период пре кризе, као и да отварање мореуза не значи тренутну нормализацију.

"И кад буде отворен, мора да се провери стање мореуза – да ли има мина, да се мореуз пречисти и врати у првобитно стање. Та нервоза ће још потрајати", додаје Јоргић.

Дугорочни ризици: инфраструктура, инфлација и глобално снабдевање

Према проценама, у близини Ормуза тренутно се налази око 1.400 бродова који чекају наставак пловидбе. Иако би њихов излазак на тржиште могао краткорочно да повећа понуду, саговорници указују да су кључни проблеми дубљи.

"Није питање само транспорта, већ и стања постројења за експлоатацију и прераду нафте и гаса и осталих сировина које проистичу из нафте и гаса и колико ће времена бити потребно да се то врати у првобитно стање", наглашава Јоргић.

Ормуски мореуз – снажна геоплитичка полуга

Обреновић указује да Иран Ормуски мореуз користи као снажну геополитичку полугу.

"Од почетка сукоба прошло је мање бродова него што је некада пролазило за један дан. То говори да ће Иран наставити да користи ту полугу и у будућности", сматра Обреновић.

Додаје да постоје и индиције о могућем увођењу високих такси, од два милиона долара по броду, за пролаз, што би додатно утицало на цене енергената.

Проблем представља и оштећена нафтна и гасна инфраструктура. Према неким проценама, за њену обнову биће потребно око 25 милијарди долара и до пет година, што указује на могућност дугорочних поремећаја у снабдевању.

Јоргић оцењује да се последице већ осећају.

"Почели смо од 60 долара по барелу, данас је цена око 97. Весели смо јер није 120, али циљна цена би требало да буде између 60 и 70 долара да бисмо могли да кажемо да се тржиште смирило", каже он.

Шире економске последице

Упозорава и да раст цена енергената има шире економске последице.

"Цена нафте је уграђена у трошкове производње, транспорта и производа које купујемо. То значи већи притисак на инфлацију, који ће се, као увезен, прелити и на Србију", наглашава Јоргић.

Према његовим речима, у кратком року не треба очекивати значајнији пад цена, али ни драстичне скокове.

"Не очекујем велике промене у наредним данима. Кретања ће зависити од развоја ситуације и трајања примирја", додаје.

Обреновић указује да поремећаји у снабдевању већ утичу на бројне индустрије – од производње вештачких ђубрива до авио-саобраћаја и туризма.

"Када поремећај траје дуже од месец дана, последице не могу да се отклоне преко ноћи. Чак и у оптимистичном сценарију, биће потребни месеци да се систем стабилизује", закључује Обреновић.

Иако су се тржишта накратко надала смиривању, неизвесност око Ормуског мореуза и даље остаје један од кључних фактора који одређују кретање цена енергената широм света.

Резултат гласања у Оклетцу може да утиче на једно одборничко место, али не може битније да промени састав будуће скупштине.

КУРСНА ЛИСТА БР. 65

"Разменили смо мишљења о тренутној ситуацији на Косову и Метохији, са посебним фокусом на безбедност српског народа, као и на огромну неизвесност у којој живе имајући у виду селективну примену различитих прописа и очигледну дискриминацију у готово свим сферама живота", написао је Вучић на Инстаграму.

Вучић је нагласио да једностране мере Приштине, као и примена прописа без уважавања реалних околности на терену и без договора у Бриселу, стварају озбиљан притисак на српски народ и виталне српске институције на Косову и Метохији.

"Србија остаје чврсто опредељена за дијалог као једини одржив пут ка решавању отворених питања, али и да очекујемо конкретан ангажман актера у Приштини у спровођењу већ постигнутих договора. Посебно сам нагласио значај формирања Заједнице српских општина, као кључног елемента за заштиту права и сигурности нашег народа, што је обавеза која мора да буде испуњена без даљих одлагања", истакао је Вучић.

Указао је на чињеницу да једнострани потези Приштине настављају да додатно подижу тензије и угрожавају крхку стабилност на терену, чиме се директно поткопава процес дијалога.

"Поновио сам да је снажан и доследан ангажман ЕУ од кључног значаја како би се такве активности спречиле и како би се обезбедило да ниједан потез не буде усмерен ка опструкцији дијалога, већ ка стварању услова за његово несметано и конструктивно одвијање", навео је председник Србије.

Захвалио је Петеру Соренсену на посвећености дијалогу и поновио да ће Србија наставити да делује одговорно и конструктивно, чувајући своје националне интересе, али и доприносећи стабилности целог региона.

"Изразио сам уверење да је отворена и континуирана комуникација са међународним партнерима од суштинског значаја за проналажење трајних и одрживих решења у интересу мира, сигурности и будућности свих грађана", написао је Вучић на Инстаграму.

Напад на фронту ширине неколико километара почео је рано ујутро 9. априла 1999. године. 

До 9. априла НАТО није гађао Кошаре, али јесте друге положаје на југословенско-албанској граници. Караула је лоцирана на обронцима Проклетија, недалеко од Ђаковице и Дечана.

У том тренутку на фронту је било нешто више од сто припадника граничних јединица Војске Југославије (ВЈ). Због жестоких напада из ваздуха, али и диверзија ОВК већа помоћ није могла одмах да стигне.

Процена војног врха била је да ће копнени напад највероватније кренути из Македоније где се већ налазило око 16.000 војника НАТО-а, а претпоставке да ће главни напад ићи преко Кошара није било.

Тај део територије био је у зони одговорности 125. моторизоване бригаде која је реорганизовала своје јединице, борила се са терористима ОВК у Метохији и стално била на удару НАТО-а, тако да од почетка рата до 9. априла није успела да се у потпуности припреми за заустављање напада на Кошарама.

Другог дана битке, ОВК је заузела караулу Кошаре, што су објавили светски медији. Међутим, то није било велики успех јер је сама караула окружена брдима и веома неповољна за одбрану.

Стабилизована линија фронта

После пада карауле, стигло је појачање од више стотина припадника Војске Југославије из пешадијских и специјалних јединица, тако да је линија фронта стабилизована 19. априла и није било већих померања до краја рата.

На врхунцу борби, Војска Југославије имала је око 1.200 војника, а ОВК, са добровољцима и албанским јединицама, пет до шест хиљада.

Циљ нападача – ОВК, НАТО-а и албанске војске – био је да се продре у Метохију и да се снаге Војске Југославије, до тада маскиране и добро сакривене, натерају на отворену борбу у којој би до изражаја дошла технолошка предност авијације НАТО-а.

Агресор је успео да заузме територију СРЈ свега четири километра у ширину и у дубину неколико стотина до хиљаду метара.

Борба на југословенско-албанској граници трајала је 67 дана и однела је 108 живота. Једна je од најтежих борби у новијој историји српске војске постала је симбол одбране отаџбине.

На први поглед понуда из снова. Квадрат знатно нижи, локација пристојна, фотографије коректне. Али постоји ситница уз стан иде и подстанар. Тако пише у огласу за продају стана у Земуну.

Где престаје добра инвестиција, а почиње правни лавиринт? Власник стана и подстанар су у судском процесу око права на стан, тако пише у огласу. Подстанари се позивају на "станарско право“ јер годинама живе у стану и плаћају кирију.

Све више је оваквих случајева у судској пракси у којима се подстанари позивају на законе донете седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, који и даље важе.

"То право на закуп стана није наследиво али Закон о становању, а касније Закон о планираној изградњи омогућава тим лицима да као чланови породичног домаћинства остану у том стану. Одговор на ваше питање, продаја јесте могућа, продавац је дужан да пружи заштиту од евикције и да упозори купца о свим теретима који постоје на том стану“, рекао је адвокат Јован Грубор.

Продаја стана више пута

Ово је тек једна ситуација у којој могу да се нађу продавци стана и купци. Било је случајева када су инвеститори током изградње један стан продали више пута, па су купци правду морали да потраже на суду.

Неретко, многи су се одлучивали да се у стан уселе и промене браву, као што је то био случај у Филмском граду, у Жаркову пре десетак година. Најгоре су прошли они који су дали новац, а објекти никад нису израђени.

"Из нашег искуства једна госпођа је купила стан који је био потпуно чист верујући да је продавац власник тог стана, а касније се испоставило да продавац није имао одговарајући правни основ“, каже адвокат.

Пре неколико месеци, 30 породица једне зграде на Вождовцу, судском пресудом, остало је без домова. Када су пре више од 10 године купили станове, нису знали да их је инвеститор ставио под хипотеку.

Куповина стана је једна од најважнијих инвестиција. Треба добро размислити, распитати се, проверити. Близина вртића, школе, пијаце, често буду кључни за доношење тако важне одлуке.

Међутим, како су спорови све чешћи, важнија је документација. У спорним случајевима последњи корак је суд, а да до тога не би дошло, треба посебно обратити пажњу на први - да ли је стан легалан и без финансијских оптрећења.

Израел је покренуо највећи талас напада на циљеве Хезболаха у Либану, а Иран је пројектилима гађао мете у Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима и Кувајту.

За мање од 24 сата, у либанској престоници Бејруту и другим већим градовима погинуло је више од 250 цивила. Исламска Република је упозорила да ће одговорити ако напади на Либан не престану. 

Док Карачи и Техеран тврде да је и мир у Либану део договора зараћених страна, Бела кућа и израелски премијер Бенјамин Нетанјаху негирају такве наводе.

За то време, Револуционарна гарда каже да је поново затворила Ормуски мореуз, што Вашингтон представља као "лажну вест" која не осликава стварно стање на терену. 

Међутим, потпредседник Сједињених Америчких Држава Џеј Ди Венс изјавио је да европски лидери не показују велико интересовање за решавање рата у Украјини и да су САД разочаране.

На фронту сукоби не престају. Украјинске снаге пресреле су 146 дронова, од 176 које је Русија лансирала. 

Руске снаге су напале највећу речну украјинску луку у граду Измаилу, при чему је оштећена лучка инфраструктура, саопштило је украјинско Министарство регионалног развоја.