Породици Зечевић уз основне животне намирнице и средства за хигијену, уручени су и пакетићи за шесторо деце.

Сваке године доносе пакетиће, гардеробу, ципеле, патике, прибор за школу... 

И волонтерима је помоћ хуманитараца из Аустрије од великог значаја. Са њима до удаљених села ивањичког краја уместо пешке стижу возилима опремљеним за вожњу у екстремним зимским условима.

"И нама је топло око срца када смо у оваквим акцијама. Заиста то значи и нама. Уз подршку Црвеног крста организација је одлична и то онда и Аустријанци виде колико је све озбиљно", каже Даниел Муралтер.

Током ванредне ситуације проглашене на територији општине Ивањица у јануару ове године, волонтери нису били сами. Уз Црвени крст Србије, значајну подршку пружили су и бројни сарадници и донатори.

"Тако да смо и ми могли брзо да одговоримо са пакетима хране, хигијене, пакетима воде, ћебади, а и други донатори који су донирали конзервирану храну као и дуготрајне производе", каже Анкица Мојсиловић, секретар Црвеног Крста у Ивањици.

Аустријски хуманитарци кажу да су у ивањички крај дошли због планина, али да се због људи враћају.

Ове године уз поклоне основцима у сеоским школама, Дому културе у Ивањици донели су и уређај који особама са инвалидитетом омогућава савладавање степеница.

Јереј Душко Којић, старешина Саборног храма у Мостару, истиче да изгледа да Српска православна црква није позната у Мостару. "Кад имате православно гробље, кад имате капелу, и ако је то видљиво, и ако је то црквена имовина, ми смо били дужни бити позвани од Суда или кога већ ко води поступак“, додаје Којић.

Црквена општина куповала парцеле на гробљу

Све је, каже парох Којић, прошло испод радара, што забрињава и Цркву и српско становништво. Бранко Миловић из насеља Врапчићи наводи да је гробље "Краљевина“ проширивано куповином парцела познатих власника у корист српско-православне црквене општине Бјелопољске.

"Не може се неко осјећати пријатно ако му се нешто узима на овакав начин. Ако је то тачно, како ћете бити сигурни у свој живот, у свој опстанак, ако је нешто моје данас, ујутро више није, која је то сигурност“, пита се Миловић.

О двовековном постојању гробаља сведоче надгробни споменици. Ни у доба аустро-угарске владавине нису били државна имовина.

Владица Вучић, из Врапчића, подсећа да није било ни месне заједнице, јер су два српска, два православна гробља у Врапчићима од 1800. године.

Из Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ, који је пустио у јавност оно што се годинама крило, наводе да је, осим изостанка обавештења, перфидно и то што је као власник уписана "држава“.

Ђорђе Радановић, директор Канцеларије за заштиту права Срба у Федерацији БиХ, напомиње да је суд био у обавези да по члану 71, став два, пошаље позив Српској православној цркви како би се изјаснила о околностима и непокретностима.

Одговор суда

Општински суд у Мостару, у писаном одговору, наводи да, "уколико је српско-православно гробље уписано као државно власништво – општенародна имовина, не може се уписати као власништво СПЦ “без проведених поступака и документације". Из Црквене општине Мостарске већ су покренули одређене правне радње. Правну помоћ обећали су и из Републичке управе за геодетске и правне послове (РУГИПП).

Јереј Душко Којић, старешина Саборног храма, поново напомиње да су из Општинског суда имали прилику да буду позвани као заинтересована странка у поступку, како би објаснили ситуацију. "Сва накнадна обавештења немају смисла, зато што је већ урађена штета“, напомиње Којић.

Дејан Ђукановић, помоћник директора за послове надзора у РУГИПП-у, наглашава да располажу подацима који показују да је у истој катастарској општини бошњачко гробље уписано као власништво меџлиса Исламске верске заједнице у Мостару. "То је урадио исити суд, исти земљишно-књижни референт, који је српско гробље уписао на државу“, каже Ђукановић.

Којић напомиње да су сличну ситуацију имали са црквом и гробљем у Челебићима код Коњица, али да постоји добра воља локалних власти да се пропуст исправи. Проблем уписа имовине на државу изазива неповерење и нелагоду, јер поступак може бити настављен и према цркви и према појединицима, са много већим последицама.

26.01.2026. Понедељак: Умерено до потпуно облачно, на северозападу Србије углавном суво, у осталим крајевима местимично киша, на високим планинама и снег. Више падавина очекује се после подне, увече и у току ноћи на југоистоку и истоку земље. Ујутро и пре подне дуваће умерен и јак јужни и југоисточни ветар, на југу Баната још ујутро са ударима олујне јачине. После подне ветар ће бити у слабљењу и постепеном скретању на северозападни. Најнижа температура од 0 до 9, а највиша у већини места од 7 до 13 у Тимочкој Крајини око 3 степена. Упозорење: Удари ветра > 24 m/s, вероватноћа 80%,  Количина падавина већа од 30 l/m² за 24 h, вероватноћа 70%.

27.01.2026. Уторак: На југу и истоку Србије ујутро и пре подне облачно с кишом, а на планинама са снегом. Услед пада температуре, киша ће у брдским, а понегде и у нижим пределима краткотрајно прећи у суснежицу и снег. У осталим крајевима без падавина уз постепено разведравање, прво у Војводини, а касније после подне и увече и у осталим крајевима. Ветар слаб и умерен, северозападни, крајем дана у скретању на југоисточни. Најнижа температура од 0 до 4, а највиша од 6 до 12 степени. 

28.01.2026. Среда: У Тимочкој Крајини, као и по котлинама и долинама река на југу и југозападу земље дуже задржавање јутарње магле и ниске облачности. Током дана постепено наоблачење са запада и појачање јужног и југоисточног ветра, па се увече и током ноћи у кошавском подручју и на планинама очекују удари олујне, а на југу Баната краткотрајно и орканске јачине. После подне, увече и у току ноћи очекује се и пролазна киша. Најнижа температура од -3 до 4, а највипа од 7до 15 степени. Упозорење: Удари ветра > 24 m/s, вероватноћа 80%. МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 50%.

29.01.2026. Четвртак: Претежно облачно, мстимично са кишом, на високим планинама и са снегом. Ујутро и пре подне ће дувати умерен и јак, у кошавском подручју и на планинама повремено олујни јужни и југоисточни ветар, који ће од после подне ослабити уз скретање на западни и северозападни правац. Најнижа температура од 0 до 8, а највиша од 7 до 14 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 70%. 

Прогноза временa за наредних пет дана (од 30.01.2026. до 03.02.2026.)
Честа пролазна наоблачења с кишом, повремено појачаним ветром и температуром изнад просека.

Звуци пуцњаве чули су се и три седмице касније, када је кубански председник Мигуел Дијаз Канел наложио оружаним снагама да изведу сложене маневре у жељи да, могуће нападаче, одврати од агресије на ту острвску државу.

"Најбољи начин да се спречи империјалистичка интервенција је да их се натера да израчунају цену агресије", рекао је кубански председник, пре него што је са најближим сарадницима одобрио "планове за транзицију у ратно стање".

Хеликоптери, борбена возила, војници на мотоциклима, наводи кубанска агенција Пренса латина, брзо су неутралисали опасност, необично налик оној коју су Кастрови револуционари ликвидирали у Заливу свиња 1961. године.

Овај пут, међутим, опасност по Кубу не прети с мора, већ од широког политичког притиска администрације америчког председника Доналда Трампа, одлучног да свеопшту кризу у тој карипској држави искористи како би до краја године успоставио сасвим нови режим.

Највећи притисак, у овој фази офанзиве на Кубу, пада на леђа председнице Мексика, Клаудије Шејбаум, која је Американцима објашњавала да су нафтни споразуми са Кубанцима дугорочни, те да су испоруке нафте понајвише хуманитарног карактера.

Ипак, чини се да би притисак САД могао да промени став у Мексико Ситију, пре свега јер број билатералних проблема две државе прети да, у крајњој рачуници, драматично скрајне значај Кубе.

Неколико америчких медија, укључујући Политико и Вол стрит џорнал, објавио је да мексичке власти разматрају три сценарија даљих испорука нафте Куби, укључујући и потпуну суспензију како би избегли евентуалне осветничке потезе Трампове администрације.

Мексико дневно испоручује Куби 13.000 барела нафте, док још 8.000 стиже из Русије.

У Вашингтону, пак, разматрају потпуну блокаду Кубе и то на основу "Хелмс-Бартоновог закона", из времена тадашњег председника Била Клинтона. Тај закон су наредне админстрације редовно суспендовале страхујући од негативних последица са остатком света, пре свега Европском унијом.

Трампова Бела кућа сматра да је енергија кључни елемент у процесу смене кубанског режима, па се очекују додатни притисци на Мексико, као последњег великог извора нафте.

Током викенда, у Хавани је гориво точено само на пумпама које снабдевају владина возила, док су у граду на снази вишечасовне рестрикције снабдевања електричном енергијом. Поједини медији наводе да се литар горива на црном тржишту продаје и по десет пута вишим ценама од редовних.

Ова острвска држава увози око 60 одсто енергената, од којих је највећи део годинама стизао из Венецуеле.

"Нећу говорити какави ће наши кораци бити у будућности... Али мислим да није тајна да нисмо превелики љубитељи кубанског режима који је, узгред, подржавао Мадура", рекао је државни секретар САД Марко Рубио.

Његов шеф, Доналд Трамп био је још грубљи, наводећи да на Кубу убудуће "неће стизати ни нафта ни новац".

"Предлажем да пристану на договор, пре него што буде прекасно", написао је 11. јануара Трамп на мрежи "Трут соушал" (Truth Social).

Недуго затим, Пекинг је најавио да ће на Кубу упутити хуманитарну помоћ вредну 80 милиона долара, док је у Хавани боравила и руска делегација.

Иако се процењује да је економска криза на Куби најдубља у последњих неколико деценија, амерички аналитичари упозоравају да је ову земљу немогуће поредити са Венецуелом, пре свега јер од револуције 1959. године успева да преживи свакојаке америчке санкције и војне акције.

Индикативан је и податак да се, од времена Кастра, Кубанци лакше одлучују за одлазак са Кубе него на протесте, па постоји опасност да би каква озбиљнија нестабилност у Хавани, одмах, изазвали нови талас избеглица, пре свега на Флориди.

Иако се Мадуро већ двадесетак дана налази у затвору у Њујорку, америчка флота са све носачем авиона "Џералд Форд", десантним бродом "Иво Џима", две крстарице и многобројним пратећим бродовима још се налази у Карипском мору.

На терену је тренутно 30 ватрогасаца и 10 ватрогасних возила.

Додао је да су пре неколико дана имали састанак са представницима ЕУ, земљама Kвинте и осталим амбасадорима на KиМ, плус међународне организације као што је KФОР, ОЕБС, УНМИK и остали, као и четири организације цивилног друштва са севера Kосова које делују у српским срединама, на коме су им изложили све проблеме.

Мијачић је истакао да постоји огроман дијапазон проблема када је у питању добијање косовских докумената од стране одређеног броја представника српске заједнице.

"Нисмо само ми ти који излажу проблеме, ту су и политички представници косовских Срба који такође указују на то. Дипломатски се такође ваљда ради, званични Београд није се много изјашњавао по том питању, али верујемо некој тихој дипломатији да се ту негде ради. Тако да, разумевање проблема је јасно. Сви знају који су проблеми, али могућност притисака на косовску владу, у овом тренутку, заиста је минимална", рекао је Мијачић.

На питање који је закон гори по Србе на KиМ - Закон о моторним возилима или Закон о странцима, Мијачић одговара да су та два закона направљена као део шире стратегије за онемогућавање рада српских институција на том простору, али да је пре тога био проблем са укидањем таблица, па укидањем динара.

"Влада у Приштини не може да укине здравство и школство на Kосову, јер то је велики потез, да затвори болницу, да затвори универзитет. Просто, услов међународне заједнице је да не сме да повуче тако један радикалан потез", оценио је Мијачић.

Објашњава да је зато влада у Приштини прво забранила увоз уџбеника, па иако имате образовање по српском систему, немате уџбенике, па су забранили увоз лекова.

"Цела ситуација око таблица је била да се болници, пре свега њиховим болничким возилима, амбулантним возилима, забрани коришћење KМ таблице. Да морају да региструју. Држава Србија је одговорила на то и регистровала та возила на градове из централне Србије, пре свега Рашка, Нови Пазар итд. Сад они забрањују да се возе таква возила. Значи и сад амбулантно возило из болнице које је регистровано у Рашкој, они просто не могу више да возе", објаснио је Мијачић.

Што се тиче закона о странцима, Мијачић је рекао да је циљ те акције да неки универзитетски професор или лекар који долази из Београда да ради у Kосовској Митровици с времена на време, не може да ради јер му Закон о странцима то не дозвољава, јер мора да има радну дозволу.

"Да би имао радну дозволу, тај послодавац мора да буде регистрован у косовском систему. Универзитет није регистрован у косовском систему, болница није регистрована у косовском систему, самим тим не може да му да легалну радну дозволу по којој ово лице може да дође и да пружа своје услуге или да обавља своју радну делатност", навео је Мијачић.

Могућност притиска на Куртија минимална

Он је одбацио наводе да међународна заједница беспоговорно подржава Приштину и истиче да су Немци, Французи и Италијани написали писмо које је онемогућило чланство тзв. Kосова у Савету Европе, али да је, у овом тренутку, могућност притиска на премијера приштинских институција Аљбина Kуртија минимална.

"Променило се да је Савет Европске уније укинуо санкције Kосова, то су казнене мере. На основу тога ослободила су се средства Kосова која су на нивоу сигурно милијарду и преко милијарду евра. Плус, ослобођене су инвестиције код међународних кредитора, ЕБРД, међународне банке. Kурти је добио више од 50 одсто гласова. Значи, њему се отворио ауто-пут. И сад у овом тренутку, не постоји ни један механизам притиска на Kуртија, нарочито у наредних шест месеци, уколико он не направи неку грешку", рекао је Мијачић.

Додао је да су Американци укинули стратешки дијалог са Приштином, укинули су новце, али да ни немају механизам да му припрете.

"Ово нису 90-те, да вам пошаљу авионе да вас бомбардују. Међународна заједница нема огромне механизме за притиске, а са друге стране, свако ту има своје интересе", нагласио је Мијачић. Додао је и да је проблем то што Србији нико неће да учини услугу.

"Позиција Србије је у овом тренутку прилично непопуларна у међународној заједници, укључујући ЕУ, тако да Србији нико неће да учини услугу. Али сви препознају да је Србија најважнија земља на Западном Балкану, тако да нико неће ни много Србији да се замери. Говорим и о Европи и о САД", рекао је Мијачић.

Он сматра да Срби на KиМ, у овом тренутку, морају да се бране правним средствима и допломатским активностима. 

"Мора да се направи правна служба која ће штитити интересе Србе на KиМ, а са друге политичке институције од интереса за Србе на Kосову. Велики проблем ће имати локалне самоуправе у спровођењу својих аката зато што ће их централне власти ограничавати у деловању. Ви то можете решити само кроз правне механизме и кроз разговоре са међународним актерима. То је стратегија која мора да се примени у наредном периоду", закључио је Мијачић.

Градоначелник Њујорка Зохран Мамдани рекао је да је најмање пет особа преминуло током викенда услед ниских температура и снега. Како је додао, засад не постоји индиција да су жртве биле бескућници.

Министарствo здрављa савезне државе Луизијана смрт двојице мушкараца из округа Кадо приписало је олуји након што су наводно преминули због хипотермије.

Метеоролог Мелиса Констанс каже да је ово ретка олуја јер има веома велики обим. "Говоримо о олујном систему који заузима већи део земље. Милиони Американаца осећају зимску хладноћу", додаје Констансова.

Олуја захвата 40 савезних држава, а на њеном путу је 240 милиона становника. Историјска олуја затрпава снегом и главни град Вашингтон.

Ледена киша и снег наносе штету, оштећују далеководе и дрвеће изазивају експлозије на електричној мрежи. Без струје је више од 800.000 потрошача и број расте како се лед накупља на мрежи широм југа земље.

Отказано је више од 15.000 летова. У Њујорку ће пасти 30 центиметара снега уз олујни ветар па је са Аеродрома "Џон Фицџералд Кенеди" отказано више од 1.000 летова.

И Летови Ер Србији Београда-Њујорк-Београд уместо данас биће реализоран у уторак 27. јануара.

"Ова олуја са собом доноси и интензивну хладноћу. Дуготрајан период ледених температура који ће трајати током следеће недеље. Искрено, биће хладније него било који дужи период који је Њујорк доживео у последњих око осам година", истакао је градоначелник Њујорка.

У Њујорку ће у понедељак школе бити затворене, а настава ће бити на даљину.

У Нишвилу због покидане електро-мреже без наставе у школама и у уторак.

Полиција је привела 93 навијача, а утврђено је да ниједан учесник у тучи није са подручја Тузланског кантона, саопштено је из МУП-а тог кантона.

Према новим информацијама портала "istraga.ba", чланови Торциде су ушли у БиХ на граничном преласку Каменско, где су службеницима Граничне полиције објаснили да наводно иду на хуманитарни турнир у село Жепче.

До сукоба је дошло по повратку навијача Црвене звезде из Малмеа, са утакмице Лиге Европе. Чим су припадници Делија прошли круг аеродрома код места Дубраве, дочекали су их ривали из Торциде.

Исти портал такође наводи да Гранична полиција није обавестила МУП ТК да велики број навијача из Сплита и Трогира иду ка аеродрому, нити да се навијали Црвене звезде налазе у авиону који ускоро слеће.

Такође, полиција је, по налогу Основног јавног тужилаштва у Нишу, ухапсила и А. С. (2006) из овог града, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело противправно лишење слободе у помагању.

Њих двојица се сумњиче да су, јуче у Нишу, пресрели двадесетпетогодишњег младића, одвезли га до куће А. Ђ. и ту га држали противно његовој вољи.

А. Ђ. је, како се сумња, уз претње од двадесетпетогодишњака захтевао да му исплати већи износ новца него што му је претходно позајмио.

По налогу Основног јавног тужилаштва у Нишу, осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени тужиоцу.

Полиција позива грађане који на овакав или сличан начин били жртве изнуде или покушаја изнуде од стране А. Ђ. да се Полицијској управи у Нишу позивом на бројеве телефона 064/892-4510 и 192.

Ватрогасне екипе су и даље на терену, надгледају ситуацију и обилазе терен како би се спречило евентуално поновно избијање ватре.

Повређених није било, али је причињена велика материјална штета.

Очекује се долазак ресорних инспекција које ће сачинити записник о штети, како би се што пре почело са чишћењем изгорелог простора.

"Постављаћу питања која нису једноставна и на која неће бити могуће лако да се пруже одговори", рекао је уочи седнице председник Александар Вучић. 

Пацијент је хоспитализован у Јединици интензивне терапије због повреда главе, кичме, грудног коша, руке и контузија тела.

Остали пацијенти су дијагностички обрађени и збринути на Клиници за болести уха, грла и носа и хирургији главе и врата, Клиници за ортопедију и трауматологију и Клиници за неурохирургију и, након указане медицинске помоћи, отпуштени су на кућно лечење.

Полиција је привела 93 навијача, а утврђено је да ниједан учесник у тучи није са подручја Тузланског кантона, саопштено је из МУП-а тог кантона.

Додају да је полицији синоћ у 21.55 часова пријављено да је дошло до туче испред улаза у Међународни аеродром "Дубраве" у Тузли.

"Настављамо да пратимо и у контакту смо са свим државама које се налазе на путањи ове олује. Останите на сигурном и топлом", поручио је председник САД Доналд Трамп путем друштвене мреже Truth Social.

Ванредну ситуацију прогласиле су власти у Арканзасу, Конектикату, Делаверу, Џорџији, Индијани, Канзасу, Кентакију, Луизијани, Мериленду, Мисисипију, Мисурију, Њу Џерзију, Њу Мексику, Њујорку, Северној Каролини, Охају, Јужној Каролини, Пенсилванији, Тенесију, Тексасу, Вирџинији и Западној Вирџинији, као и у деловима Алабаме, преноси Ен-Би-Си њуз.

Ванредна ситуација проглашена је и у Вашингтону.

Без струје је око 340.000 корисника у целој земљи. Највише корисника без електричне енергије је у Тексасу, Мисисипију и Луизијани.

Очекује се да ће снег, који је захватио и јужније делове САД, престати почетком следеће недеље, али ће се ниске температуре задржати.

Вучић је на ТВ Прва, пре седнице Владе која је најављена за данас у 11.00, рекао да ту седницу сматра важном и да верује да ће грађане интересовати да чују шта је то што руководство Србије може да им понуди.

"Постављаћу питања која нису једноставна и на која неће бити могуће лако да се пруже одговори, не зато да бих показао да неко није урадио свој посао, већ да бих неке натерао да раде озбиљније, да се посвете свом послу, да разумеју да нису ту због себе, већ због грађана и да нема оправдања ‘уморни смо‘ и нема оправдања ‘морам да водим дете‘, не зато што ја не волим децу, имам троје деце и бескрајно их волим, али не морам да их водим јер када узмеш да радиш овај посао, онда мораш да се жртвујеш и мораш да ствари посматраш на другачији начин", навео је Вучић.

Председник је рекао да ће се на тој седници разговарати о приоритетима и о томе шта може да се убрза и поправи.

Наводећи да због светске ситуације не може у политичком смислу да даје обећања грађана, сем што је обећао мир, Вучић је истакао и да је грађанима обећао да ће економски ова година бити најбоља.

"Пошто смо то обећали, ми то морамо и да испунимо. Ја видим да имамо, иако то је ствар која иде добро, али имамо проблеме и око Експа и морамо да убрзамо ствари. Ја видим безброј проблема у области енергетике које људи не виде, јер то није питање да ли данас имамо гас, струју и нафту. Имамо. Спремила се држава и не само министарства, шира држава како ми то називамо консолидована држава се припремила и показала своју резистентност, показала своју снагу али постоји много проблема", казао је Вучић.

"Србија остаје на европском путу, позитивни помаци у односима са САД"

Председник Вучић изјавио је да је свестан да ће моћ Европе падати у будућности, али да се Србија налази на европском путу, јер је са таквом политиком изашао на изборе и да, уколико би се та политика мењала у будућности, морала би да се верификује на неким новим изборима.

Вучић је рекао да су примећени и позитивни помаци у односима са САД. Одговарајући на питање куда Србија иде, Вучић је истакао да, као човек који је имао јако много сусрета са страним званичницима, сасвим јасно може да процени да ће европска моћ у будућности да пада, али да је питање да ли ми имамо неко друго места да живимо осим Европе.

"Немамо. Да ли имамо могућност да нешто добијемо тиме што ћемо да кажемо не, ево нас на неком источном путу. Па ми имамо и уговор о слободној трговини и уговор о заједничкој будућности са Кином. Имамо све најбоље односе са Кином. Па шта још можемо по том питању? Све што можемо ја ћу да урадим. Као што је урадио канадски премијер Марк Карни", рекао је Вучић.

Додао је да стално размишља о томе шта је за Србију најбоље у сваком моменту и да зна да неки у нашој земљи мисле да Србија не би требало више да буде на европском путу.

"То је политика која је прихваћена у овој земљи, то је политика са којом сам изашао на изборе. Неко други када буде победио у наредном периоду, то може да мења. Можда ћемо и ми да променимо, али када будемо променили, у што не верујем, али ако будемо то мењали, морамо са тим да изађемо пред народ на изборе, а не да лажеш народ. Не да кажеш народу, налазим се на том путу и нећу да уводим санкције Русији, а онда уведеш санкције Русији и кажеш променио сам и пут Србије. То не можеш да радиш", истакао је Вучић.

Зато се, у сусрет Међународном дану заштите података о личности, отвара кључно питање: колико су наши подаци заиста безбедни у време убрзаног технолошког развоја и вештачке интелигенције.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података личности Милан Мариновић рекао је за РТС да су претходној години изазови у вези са заштитом података били изражени, а у годинама које долазе биће још већи.

Мариновић је навео да наше податке сви траже и да их је тешко сачувати.

Проблеми са великим глобалним компанијама

Један од кључних проблема у заштити података о личности је недостатак одговорности великих технолошких компанија. Закони у Србији, али и шире у Европи, налажу да сви субјекти који обрађују податке грађана, без обзира на то где се налазе, морају да имају представника за заштиту података.

Иако су неки од највећих глобалних играча, попут Гугла, Алибабе, Снепчета и Вибера, одредили своје представнике за заштиту података, неке компаније, попут Мете (бивши Фејсбук) и Икса (бивши Твитер), то нису учиниле. Повереник Мариновић наглашава да су те компаније дужне да се придржавају законодавства земље у којој корисници остављају своје податке.

Цурење података и одговорност друштвених мрежа

Заштита података постала је нарочито проблематична у контексту друштвених мрежа. Грађани Србије су се најчешће жалили на цурење података, посебно на мрежама попут Фејсбука, Инстаграма и Твитера. Иако Мариновић нуди помоћ грађанима који сумњају да су њихови подаци повређени, проблем је у томе што друштвене мреже често занемарују законске захтеве.

Наиме, грађани су обавезни да се прво обрате компанијама које управљају њиховим подацима, а тек уколико то не донесе резултате, повереник може да интервенише. Законодавни оквир у Србији није довољно снажан да се ефикасно спрече овакве повреде приватности, нарочито када су у питању велике међународне компаније, напомиње Мариновић.

Глобална сарадња у заштити података

С обзиром на то да многе велике компаније послују у више држава, повереник се у последњим годинама фокусирао на међународну сарадњу.

Заједно са колегама из Босне и Херцеговине и Црне Горе, започео је иницијативу којом је настојао да се удруже државе региона и заједнички делују против непоштовања закона од стране великих технолошких компанија. Иако су неке компаније одговарале на упите и почеле да мењају своје праксе, многе су остале незаинтересоване за сарадњу, па чак и игнорисале позиве.

На пример, Мета је почела одговарање на захтеве, али одговори нису били задовољављајући, док је Икс потпуно игнорисао позиве за дијалог, додаје Мариновић.

Употреба података за развој вештачке интелигенције

Један од најважнијих и најкомплекснијих изазова у области заштите података односи се на употребу личних података за развој вештачке интелигенције. Компаније попут Мете и Икса користе податке својих корисника за обуку и развој алгоритама вештачке интелигенције.

"Проблем настаје јер се ови подаци, који су прикупљени од стране корисника у ранијим годинама, сада користе за технологије које тада нису постојале. Грађани нису увек свесни да ће њихови подаци бити коришћени у тим сврхама, а иако су корисници претходно пристали на услове коришћења, нису могли да предвиде како ће се њихови подаци користити у будућности. То је створило озбиљну забринутост међу регулаторним телима и организацијама које се баве заштитом приватности", каже Мариновић.

Грађанска одговорност и едукација

Повереник Мариновић истиче да грађани морају бити све више будни и едуковани о својим правима и одговорностима у погледу заштите података о личности.

На Међународни дан заштите података о личности, који се обележава 28. јануара, биће представљена нова публикација која анализира праксу у овој области, најавио је повереник. Публикација приказује најважније пријаве и утврђене повреде, а према подацима из претходне године, највећи број пријава односио се на друштвене мреже и видео-надзор.

Грађани се најчешће жале на неовлашћено снимање, било од стране државе или приватних лица, истакао је Мариновић.

Видео-надзор и законска регулатива

Видео-надзор представља још један значајан изазов за заштиту приватности. Иако у Србији постоје закони који регулишу видео надзор, још увек нема специфичног закона који би детаљно регулисао ову област. Закон о полицији регулише видео надзор на јавним местима, док Закон о приватном обезбеђењу покрива приватне видео надзоре.

Међутим, многи грађани нису довољно упознати са тим законима, па често долази до прекршаја приватности. Повереник најављује измене Закона о заштити података о личности које ће делимично регулисати и област видео надзора, с циљем да се повећа заштита грађана.

Будућност заштите података

Заштита података о личности зависи и од ангажмана самих грађана. Повереник истиче да је кључ у едукацији и информисању грађана о њиховим правима. Само кроз већу свесност о приватности и одговорности могу се створити услови за ефикасну заштиту података.

"Поред тога, неопходно је да међународна заједница постигне већу сарадњу и постави јаснија правила у вези са употребом података, како би се обезбедио правичан и сигуран дигитални простор за све кориснике", закључио је повереник Милан Мариновић.

Вељко Одаловић оцењује да су се разговори одвијали слично као и претходни, конфузно, али да је на крају постигнут најважнији договор.

"Међутим, суштина је да је на крају постигнут онај најважнији договор. То је да је оно на чему смо ми инсистирали годинама, прихваћено од стране господина Соренсена", рекао је Одаловић, наводећи да изасланик ЕУ својом изјавом потврдио захтев Београда да се очува дух Декларације о несталима, која је усаглашена 2023. године и да се сачува механизам радне групе.

То је, истиче, дефинитивно потврђено и то је био знак и сигнал и тренутак у којем је могло да се озваничи да су та општа правила, по којима ће заједничка комисија радити, усаглашена.

"И то је веома добро, првенствено је добро за породице и Срба и Албанаца које су већ шест година очекивале од Брисела нешто што су веровале да ће им донети тај нови квалитет", каже Одаловић.

Објашњава да је Заједничка комисија тело које се у складу са Декларацијом формира да помогне раду Радне групе за нестала лица, која је формирана у складу са Резолуцијом 1244, којом председава Међународни комитет Црвеног крста.

"Механизам је тако постављен да Радна група на својим састанцима отвара теме, теме око којих се она усагласи у свом мандату, ради и решава најнормалније као што је некада и радила, а оне око којих има било каквих спорења, оне ће бити делегиране Заједничкој комисији да Заједничка комисија помогне да тражи механизме", рекао је Одаловић.

Када је о архивама, Одаловић је истакао да је важно да оне буду доведене у везу са несталим лицима.

"Да када тражимо архиве, када Приштина тражи од нас да видимо да ли у нашим архивама има било која информација о нестанцима, буду идентификовани и лица идентификована, локације идентификоване и да ми покушамо да идентификујемо онај наш унутрашњи механизам који је функционисао на том простору, да ли кроз званична документа било шта постоји. Приштина такође ће морати да одговори на наше захтеве", напомиње Одаловић.

Београд је, истиче, за разлику од Приштине, до сада увек поступао крајње одговорно.

"Ми ни један, ни на један документ, ни на један захтев, ни на један упит приштинске стране који је дошао преко Међународног комитета Црвеног крста нисмо одбили одговор", рекао је Одаловић.

Начелник Одељења за ванредне ситуације у Новом Пазару Дарко Белић рекао је за РТС да ће ватрогасци бити на лицу места све док пожар не буде био угашен.

"Ми ћемо гасити пожар до коначне ликвидације. Надам се да ће то бити у току дана, али све до оног тренутка док ми не будемо 100 посто сигурни, ми ћемо бити ту и гасити пожар", навео је Белић.

Додао је да су се у магацину налазили репро материјали, тексас и да они захтевају дужи период гашења од других материјала.

"Ми ћемо бити ту док се појављује и задњи пламичак ватре, дима. Док коначно пожар не буде ликвидиран, ми ћемо бити ту", нагласио је Белић.

Додао је да ће увиђај бити обављен током дана или сутра, након чега ће би требало да се зна узрок избијања пожара.

Осим ватрогасаца из Новог Пазара, пожар су гасиле и екипе из Рашке, Тутина, Сјенице, Ивањице, Краљева, Крагујевца и Чачка, а Белић им се захвалио на помоћи.

Упркос ниским температурама у већем делу земље, грађани су се окупили у великим градовима попут Њујорка, Лос Анђелеса, Сан Франциска, Чикага, Остина и Сијетла носећи транспаренте на којима пише да је реч о убиству, а не о самоодбрани, како тврде безбедносне службе.

Демонстранти су се окупили и испред седишта америчке имиграционе службе ICE у Вашингтону.

Пошту убијеном Претију одали су и грађани Минеаполиса.

Безбедносне службе тврде да су агенти деловали у самоодбрани, објављен снимак инцидента

Током јучерашњег протеста против америчке имиграционе службе ICE у Минеаполису убијен је Алекс Прети, болничар и амерички држављанин.

Америчка служба за унутрашњу безбедност (DHS) инцидент је описала као напад и саопштила да је агент граничне патроле деловао у самоодбрани, након што је мушкарац пришао са пиштољем и одбио да спусти оружје, преноси Ројтерс.

Међутим, на снимцима објављеним на друштвеним мрежама, а које је верификовао Ројтерс, види се да мушкарац, који је идентификован као Алекс Прети, у руци држи телефон покушавајући да помогне демонстрантима које су агенти оборили на тло.

На снимцима се види како Прети снима агенте који једну жену обарају на земљу, а другу одгурују од себе. Прети убрзо стаје између жене и агената који га прво прскају бибер-спрејом, а након тога га обарају на земљу.

Док агенти држе Претија на земљи, неко је узвикнуо да има оружје, након чега се на снимку види да један од агената узима оружје од Претија и удаљава се.

Неколико тренутака касније, један агент испаљује четири хица у Претија. Сви агенти се после тога удаљавају од Претија, након чега му поједини агенти прилазе како би му указали помоћ.

Претијеви родитељи: Алекс није држао пиштољ, сломљени смо и веома љути

Родитељи Алекса Претија, 37‑годишњака кога је агент граничне полиције убио у Минеаполису, осудили су, како су навели, "одвратне лажи" администрације америчког председника Доналда Трампа о њиховом сину и одлучно негирали њихов опис догађаја који је довео до пуцњаве.

"Алекс дефинитивно није држао пиштољ када су га напали Трампови убилачки и кукавички батинаши из ICE‑а. У десној руци држао је телефон, а левом, празном руком подигнутом изнад главе покушавао је да заштити жену коју је ICE управо оборио, све док су га прскали бибер‑спрејем", навели су у саопштењу за медије Мајкл и Сузан Прети.

Родитељи су у саопштењу навели да су "сломљени, али и веома љути" због смрти свог сина, кога су описали као хероја. 

"Алекс је био добродушна душа која се дубоко бринула за своју породицу и пријатеље, али и за америчке ветеране којима је помагао као медицински техничар на интензивној нези у болници за ветеране у Минеаполису", додали су они.

Тешко наоружани маскирани агенти у камуфлажним униформама виновници су два од укупно три убиства у Минеаполису од почетка године. Прво су, без претерано јасног разлога, устрелили Рене Никол Гуд (37), мајку троје деце и америчку држављанку, беле боје коже, коју је агент "Ајса" Џонатан Рос убио током протеста против полицијске акције.

У суботу, после физичког сукоба, убили су Алекса Претија, медицинског техничара, у кога су за свега пет секунди испалили укупно десет метака.

Федералне службе тврде да су агенти покушавали да разоружају Претија, који је за појасом носио деветомилиметарски ”сиг сауер”. На снимку, на којем се не види шта је тачно довело до сукоба, јасно је, ипак, може видети да је убијени у руци држао мобилни телефон, а не оружје.

И становници Минеаполиса су одмах изашли на улице и називајући федералне агенте ”убицама”, затражили да се ова ”безумна” акција одмах оконча.

Ни они нису пуно боље прошли, јер су их припадници ”Ајса” побацали на земљу и засули бибер-спрејом.

Архитекта Трамповог плана да Америку очисти од нелегалних имиграната Стивен Милер је, одмах, објавио да је Прети ”покушао да убије федералне агенте”, оптужујући демократе да су се ставили на страну ”терориста”.

Милерове речи на најбољи начин показују дубину подела у САД после серије акције федералних агената, пред којима је амбициозни циљ да сваке године Трамповог мандата из земље избаце милион имиграната.

Чак 64 одсто Трампових гласача сматра да овакве акције чине улице америчких градова безбеднијим, док 80 одсто људи који су на претходним изборима подржали Камалу Харис сматра да имају потпуно супротан ефекат.

Додатни проблем представља чињеница да локалној полицији, ни у једном од спорних случајева, није био дозвољен приступ местима на којима су се догађали инциденти, што је Трамповим противницима послужило као доказ да су истраге федералних агената о поступцима других федералних агената пристрасне.

Лов на имигранте почео је безмало истог тренутка када се Трамп, јануара прошле године, поново уселио у Белу кућу. На чело операције Стивена Милера, који је на улице америчких градова пустио до зуба наоружане, маскиране агенте "Ајса", који су јурили нелегалне имигранте и сукобљавали се са Американцима којима се њихово делање није допадало.

Буџет "Ајса" одмах је подигнут на 170 милијарди долара за четири године, што је много више него што је добила било која савезна полицијска агенција у историји Сједињених Држава.

После годину дана агресивних акција "Ајса", тачан број пуцњава у којима су учествовали њени агенти немогуће је тачно утврдити. Њујорк тајмс их је избројао девет, Вол стрит џорнал 13, Тајм магазин 16. У овим инцидентима рањено је најмање девет особа, од којих су пет држављани САД. Најмање две особе, укључујући Рене Гуд, убијене су. Амерички портал Трејс тврди да је стваран број жртава "Ајса" двоструко већи.

У још 13 инцидената агенти "Ајса" су пуцали "мање убитачним средствима“ попут гумених метака и "бибер-куглица“. Министарство унутрашњих послова је саопштило да су агенти "Ајса" у свих 13 случајева с правом отворили ватру јер су на њих јурили аутомобилима.

Сви су због нечега бесни и сви су наоружани, упозорење је које су амерички аналитичари покушавали да добаце до остатка народа још пре него што је Трамп поново постао председник.

Поделе у САД су засноване на другачијим погледима на проблеме економије, имиграције, вечно присутних расних питања и последњих година жучних дебата око сексуалних и полних опредељења, што ову велику, моћну и сложену државу неминовно увлачи у зачарани круг самоизолације.

Скоро 160 година откако је окончан Грађански рат, Американце поново прогони могућност да најнаоружанија нација на планети, безнадежно посвађана због бројних подела, поново почне да пуца сама на себе. И то не због економије, вере или неке националне идеје, већ пре свега због ерозије политичког система.

И Русија је узвратила оптужбама због напада на возило хитне помоћи у Херсонској области у коме су погинуле три особе. Украјинци су масовно напали ХИМАРС-ом Белгород. Москва је одговорила да је кијевски режим уместо мира направио корак ка ескалацији сукоба.

Ванредни нестанци струје су на снази широм украјинске престонице. Више од 3.000 зграда и 6.000 кућа у Кијеву је поново остало без грејања, известио је градоначелник Виталиј Кличко.

Састанци Украјине, Русије и Сједињених Држава у Емиратима су завршени. Зеленски каже да је главна тема разговора била могући параметри за окончање рата. Истиче да је важно да су били конструктивни и да су настављени, посебно уз учешће војске три стране.

Најавио је да се трилатерални разговори настављају већ следеће седмице, што је, такође, потврдио и специјални амерички изасланик Стив Виткоф на друштвеној мрежи. Аксиос сазнаје, позивајући се на америчке званичнике, да је нова рунда заказана за 1. фебруар.

Медији преносе и да је у разговорима најтеже било територијално питање, а да се између осталог разматрало стварање тампон-зоне.