Престолонаследнички пар – принц Вилијам и принцеза Кетрин добили су значајнију дипломатску улогу током боравка председника Штајнмајера и његове супруге Елке Бидербендер.

У Виндзору, немачки председник поздрављен је почасним плотуном из четрдесет једног топа.

Вожња кочијама по Виндзорском парку и смотра краљевске гарде претходили су изложби предмета краљевске колекције, везаних за немачку прошлост британске династије.

Током поподнева, помпу је заменила политика. Две земље приближио је летос потписан Кенсингтонски споразум – први од Другог светског рата.

"У Европи, па и целом свету, настала је нова безбедносна ситуација. Зато нам је потребна тешња сарадња. Разговарамо и о тешњим економским везама и сарадњи међу компанијама, али и размени људи. Дакле, у годинама непосредно после 2016. проблеми су нарастали, а сада смо у бољој форми", оценио је током посете са британским премијером Стармером у улици Даунинг немачки председник Франк Валтер Штајнмајер.

Немачки Божић у Виндзору

Вече је резервисано за церемонију и гламур државничког банкета у Виндзору под светлом три хиљаде светиљки на јелки, која одјекује сећањем на немачки Божић из времена краљице Викторије и принца Алберта пре него што је краљевска породица одбацила презиме Хановер.

У дану када је краљ одбио најновију мировну понуду Вашингтона, британски краљ Чарлс Трећи истакао је да "Уједињено Краљевство и Немачка стоје уз Украјину и подупиру Европу пред претњом даље руске агресије".

Немачки председник Франк Валтер Штајнмајер осврнуо се на осам деценија мира међу две земље.

"С обзиром на историју, то је велики поклон. Градови су процвали из пепела, непријатељи су постали пријатељи. То је наша заједничка историја која показује шта је све могуће када људи храбро изаберу помирење", нагласио је у говору на банкету у Виндзору Франк Валтер Штајнмајер.

Међу сто педесет две званице су и модел Клаудија Шифер, композитор Ханс Зимер и виолинисткиња Ан-Софи Мутер.

Посета Ковентрију – симболу британских цивилних жртава

Председник Штајнмајер посети додаје историјску ноту полагањем венца на гроб краљице Елизабете Друге у капели Светог Ђорђа у Виндзору, али и посетом катедрали у Ковентрију, који је немачки Луфтвафе скоро сравнио са земљом са 198 тона бомби, које су на тај град падале 1940. године.

Данас су кључне речи пријатељство, заједничка безбедносна политика и економска сарадња.

"Сви сада треба да се суочимо са реалношћу да је споразум после брегзита значајно нашкодио нашој привреди. Да би се економија обновила, морамо да смањујемо напетости. Морамо да наставимо да се приближавамо Европској унији", нагласио је пред посету немачког председника британски премијер сер Кир Стармер.

Председник Штајнмајер, како се очекује, изнеће своје виђење немачко-британских односа у поподневном говору пред посланицима у Вестминстеру.

Немачка је била прва дестинација краља Чарлса пре две године када је ступио на престо. Немци и даље памте његов савршен акценат приликом говора у Бундестагу.

У том смислу, посету председника Штајнмајера треба видети и као узвратну, али не само као то, јер је политика владе Кира Стармера све ближа Бриселу, а све даља од брегзита.

Кинески лидер је истакао потребу за јачањем свеобухватног стратешког партнерства, подршком мултилатерализму и промоцијом глобалне сарадње. Навео је да Кина и Француска, као велике и независне земље, треба да покажу стратешку визију.

"Сагласили смо се да се усредсредимо на четири области. Прва је јачање међусобног поверења у политичкој сфери. Упркос променама у спољном окружењу, обе стране треба доследно да демонстрирају независну и стратешку визију велике силе и да настоје да разумеју једна другу у питањима која се тичу кључних интереса", истакао је Си Ђинпинг.

Додао је, такође, да су се договорили да додатно учврстe традиционалну сарадњу у области авионске индустрије и нуклеарне енергије.

Макрон је нагласио да Француска цени односе са Кином, подржава политику једне Кине и жели да ојача стратешко партнерство у областима трговине, обновљивих извора енергије и културне размене.

Јачање партнерства

Изразио је и спремност Француске да обезбеди фер и стабилно пословно окружење за кинеске компаније и подржи уравнотежен развој односа Европске уније и Кине.

"Француска тежи ка већој европској стратешкој аутономији. У том контексту се надамо сарадњи у позитивном духу са Кином, на основу уравнотежених односа, заснованих на једнакости и међусобном поверењу. Европа и Кина имају своје улоге, заједно са нашим партнерима, у постављању темеља за фер и стабилно глобално економско управљање, засновано на правилима, а не на закону јачега", рекао је Макрон.

Према његовим речима, неравнотеже које се у свету нагомилавају нису одрживе, представљају ризик од финансијских криза и угрожавају њихову способност за заједнички развој.

Двојица лидера потврдила су посвећеност јачању партнерства између Кине и Француске у кључним међународним питањима, трговини, технологији и културној размени.

У присуству председника Кине и Француске потписано је 12 споразума, највише у бизнис сектору. Макрона прати 35 директора великих компанија, међу којима су Ербас, ЕДФ и Данон, као и седам министара владе премијера Лекорнеа.

"До сада смо пронашли 456 врећа и све су пронађене око стадиона Акрон, на којем ће се играти утакмице Светског првенства. Нажалост, Светско првенство ће бити одржано на месту на којем су се десиле ужасне ствари", рекао је Сервин Гарсија, један од волонтера који је учествовао у потрази за несталима.

Сервин већ пуних седам година покушава да сазна шта се десило са његовим сином Раулом, који је у априлу 2018. године нестао код места Тлахомулко де Зунига.

Од тада, пронашао је стотине тела, од којих огромна већина још увек није идентификована.

Само у региону за који је "одговоран" картел "Халиско – њу џенерејшн" нестало је око 15.000 људи, али су локалне власти последњих месеци све напоре усмериле ка убеђувању могућих туриста да је ситуација у Гвадалахари стабилна, те да картели не представљају стварну опасност.

Председница Мексика, Клаудија Шејнбаум тврди да Мексико има довољно снаге да гарантује безбедност током Светског првенства, те да туристи, фудбалери и сви остали немају разлога за бригу.

Локални медији оптужују гувернера тражи да се потраге за несталима прекину како би град, када дођу навијачи и фудбалери, изгледао "нормално".

Сервин и активисти који траже нестале сматрају да порука председнице нема претерано упориште у стварности, те да власти претпостављајући економију интересима грађана,
покушавају да умање размере кризе.

"Чак склањају наше памфлете како посетиоци не би видели колике су размере проблема", рекао је Сервин локалним новинама у Гвадалахари.

Власти, како наводе становници околних места, желе да све изгледа нормално - стадион је реновиран, град се спрема за прихват туриста, али остаје сенка стотина људских тела пронађених око стадиона.

Део несталих производ је чињенице да картел "Халиско – њу џенерејшн", за разлику од ривалског клана Синалоа, има озбиљне проблеме да придобије нове чланове, па је велики број регрута насилно довођен у кампове за обуку.

У тим камповима су, уз обуку нових чланова, убијани противници, те увежбаване отмице и свакакви други напади. Полазници који су пружали отпор су мучени и у неким случајевима убијани.

Део процеса регрутације обављан је и преко друштвених мрежа, на које су постављани огласи за послове обезбеђења и нуђене недељне плате у износу од 200 до 600 долара. Полиција сматра да је међу регрутима био и велики број малолетника, који су временом увежбавани да постану убице. Ранч Изагуире служио је као камп за обуку од маја 2024. године.

У рату нарко-банди у Мексику је од 2013. године убијено више од 120.000 људи. Мексички медији, такође, наводе да се у тој држави у последње време бележи безмало сто убистава дневно, те да је у претходних десет година забележено 604 милиона крађа.

Адвокат Милош Делевић изјавио је да пресуда представља још један у низу случајева у којима су лица ухапшена у вези са догађајима у Звечану прихватала споразум о признању кривице који је понудило тужилаштво.

Подсећа да су сви раније ухапшени у истом предмету већ закључили споразуме и на тај начин окончали поступке против себе.

"Овим решењем, за мог брањеника се ставља тачка на један тежак период за њега и његову породицу. Наставићемо да користимо сва законом предвиђена средства како би се обезбедила заштита његових права", рекао је Делевић.

Миљковић је ухапшен у августу ове године у Звечану. Са тужиоцем Бекимом Кодраљиуом, постигао је споразум о признању кривице, по којем је предложено да се за кривично дело "напад на лица под међународном заштитом" изрекне казна затвора у трајању од две године, док се за "учешће у маси која чини кривично дело и хулиганство" изрекне казна затвора у трајању од шест месеци, са могућношћу замене новчаном казном од 14 хиљада евра.

Новчану казну у износу од 14 хиљада евра, дужан је да плати у року од три месеца, а до истека затворске казне биће му урачунато време проведено у притвору од дана хапшења.

Миљковићу је такође наложено да плати трошкове кривичног поступка и то 100 евра за судску таксу и 100 евра за Фонд за надокнаду штете жртвама кривичних дела.

"Да ли се заснива на меритократији или је чисто политичка воља, али није процес заснован на заслугама. Фраза да је на заслугама, готово је постала увреда за већину на Западном Балкану јер нема везе са постављањем циљева. Када постигнете циљеве у смислу имплементације реформи, кластери се неће магично отворити", рекла је Брнабић.

Поновила је да је Србија испунила све услове за отварање Кластера 3, што се и наводи у последњих неколико извештаја Европске комисије, у којима се препоручује његово отварање, али да се ништа не дешава.

"Ући ћемо у 2026. без отварања Кластера 3 јер није вероватно да ће бити отворен до краја 2025. године. Имали смо пет узастопних извештаја ЕК о напретку, који препоручују чланицама ЕУ да отворе Кластер 3, а ништа се не дешава. Дакле, не, није засновано на заслугама, већ на политичкој вољи", рекла је Брнабић.

Додала је да мисли да су у Северној Македонији још више фрустрирани, збуњени и разочарани због онога кроз шта су прошли у смислу решавања отворених питања са Грчком, промене имена земље, а нису добили ни датум за почетак преговора, што шаље погрешне сигнале.

"Морам да честитам нашим партнерима из Албаније. За мање од две године отворили су све кластере. Србији је требало 11 година да отвори два од шест кластера. Збуњена сам и не знам на чему се заснива процес интеграције и шта је потребно да се учини да би дошло до напретка", сматра Брнабић.

Балтичке земље скептичније по питању Србије

На питање шта јој кажу у ЕУ и којим "средствима се користи" када разговара са европским званичницима, Брнабић је рекла да је у последња два месеца често боравила у Бриселу, да Србија има одличног амбасадора и тим који даје све од себе, као и председника Александра Вучића који је у редовном контакту са председницом ЕК.

"Све то изгледа не функционише. Постоје земље које су скептичније, у случају Србије су пре свега балтичке земље. Отварамо амбасаду у Летонији да бисмо покрили све балтичке земље и веома напорно сарађујемо са Немачком. Рекла бих да су једни од наших највећих присталица Француска и Италија, али ствари су заглављене", рекла је Брнабић.

Напоменула је да је Европска комисија фер, поуздана и оцењује да Кластер 3 може да се отвори, али не може да натера земље чланице ЕУ које то не желе, да дају одобрење за његово отварање.

"Отварање кластера је проблем јер све чланице морају да одобре, а ЕК не може да натера земље чланице да то учине", закључила је Брнабић.

Самит организације Пријатељи Европе одржава се сваке године у децембру и на њему учествују представници земаља региона, као и ЕУ.

"Размотрили смо заједничке пројекте који су од стратешког значаја за нашу земљу, а разговарали смо и о снабдевању гасом и инфраструктурним пројектима који ће додатно ојачати наш енергетски систем. Уверен сам да ћемо, кроз отворен дијалог и поштовање заједничких интереса, наставити да градимо односе који гарантују сигурност, стабилност и предвидивост за нашу земљу", поручио је Вучић.

"Реч је о нацрту документа, али ће формирање ЗСО сигурно бити у некој од формулација у усвојеном документу. У том смислу, притисак ЕУ постоји. Приштина од тога не може да побегне и што више одлаже, то ће имати више проблема на међународном плану и довешће себе у ситуацију да више не буде кредибилан партнер у разговорима", наводи Мијачић.

На питање како коментарише део нацрта у којем се имплицира да Београд треба да се уздржи од противљења чланству Приштине у међународним организацијама, Мијачић сматра да је у питању обавеза коју је Београд већ прихватио споразумом из 2023. године.

"Влада Србије се обавезала да неће блокирати Косово у чланству у међународним организацијама. Председник Србије Александар Вучић говорио је да Београд има црвене линије. Некако су те црвене линије код Србије флуктуирајуће и стално се померају. Искристалисало се да нема чланства за Косово у Уједињеним нацијама, али је Београд већ признао нека документа и званичне симболе – личне карте, таблице", напомиње саговорник Јутарњег програма.

Објашњава да је ствар једноставна и да се ствари усклађују према оном што је потписано или прихваћено.

"Србија се обавезала да ће признати документа свих економија на Западном Балкану, укључујући и косовску", тврди Мијачић.

(Не)помирење

Координатор за Поглавље 35 Националног конвента о Европској унији указује да ЕУ има и речи похвале за неке од земаља кандидата за чланство, попут Црне Горе и Албаније.

"Тирана и Подгорица интензивно раде на реформама и виде се резултати. Тога нема у Београду, а пре свега у Приштини. Ако не напредујете у нормализацији, могло би да дође до повлачења огромног броја средстава и повољнијих кредита. То условљавање се односи само на оно што су обе стране саме прихватиле, потписале и обећале да ће спровести у дело", каже Мијачић.

Говорећи о одбијању Централне изборне комисије у Приштини да верификује учешће Српске листе на ванредним парламентарним изборима 28. децембра, Мијачић сматра да је проблем што Самоопредељење Аљбина Куртија води главну реч, док већина опозиционих партија "нема храбрости да се одупре националном или етничком наративу".

"Српска листа има велики терет због онога што се дешавало у прошлости, нарочито у Бањској, али је у питању субјекат који је регистрован у косовском правном систему као политичка партија. По аутоматизму, њихова листа треба да буде верификована и биће. На овом питању Самоопредељење жели да добије неколико поена", наглашава Мијачић.

Тврди да Српска листа "одбија прилику да се реформише".

"Српска листа је требало да се реформише још након Бањске. Они освајају гласове грађана, али не могу да учествују у политичким процесима на Косову јер их не желе ни власт ни опозиција. Онда ти гласови висе у ваздуху", закључује Мијачић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије, уз нагласак да ни политичари у Приштини не доприносе смањењу тензија, наводећи пример иницијативе појединих Албанаца да се сруши Храм Спаса.

"Храм је направљен на земљишту (у Приштини) Српске православне цркве и не постоји ниједна судска одлука којом се то земљиште одузима. Такви потези доводе до још веће етничке дистанце између Срба и Албанаца и немогућности помирења. То су све потези који долазе у контексту предстојећих избора", каже Мијачић.

Др Мирјана Кнежевић рекла је за РТС да Институт има резерве тек за један и по дан, те да највише недостају Б негативна и нулта, и негативна и позитивна нулта крвна група.

Према њеним речима, резерве крви се пред празнике редовно смање, па су због тога широм Србије организоване акције добровољног давања.

У сарадњи са Драги Браво, за добровољне даваоце крви обезбеђене су по три улазнице за њихове новогодишње прославе: у суботу на Видиковцу код цркве и у шопинг центру "Стадион", а у недељу у "Делта ситију" и "Стоп-шопу" у Борчи.

Кнежевићева је позвала младе и студенте да у понедељак дођу у Институт и учествују у наградној игри за новогодишње путовање, уколико добровољно дају крв.

Радно време Института за трансфузију крви Србије је радним данима од 7 до 19 сати, а суботом од 8 до 15 сати.

"На означеним тракама, или када се ради о аутобусима, скенирање се ради у аутобусу, колеге те податке сниме раније, тако да се путник када стигне до кабине за преглед пасоша не задржава додатно", објашњава Левенте Бауко из полиције Мађарске.

Из Хрватске граничне полиције тврде да увођење новог система, није донело превелике промене на прелазима.

"Како би се минимализовало време чекања и осигурао проток саобраћаја, гранична полиција примењује низ мера: одређивање и јасно означавање трака намењених за регистрацију у ЕЕС-у, употреба мобилних уређаја и прилагођавање околностима. То омогућава да се поступци граничне контроле и регистрације путника проводе ефикасније", наводе из вуковарско-сремеске ПУ.

Први тест за нови систем био је Дан примирја јер су празник многи искоритили за путовање. Аутобуси су и до 12 сати чекали на Хоргошу, а до шест сати на Батровцима, кажу у Јути. Долазило је и до пада система.

"Ситуација са људима који су у инвалидским колицима, са посебним потребама који нису успевали да обаве сликање, камера не може да се спусти довољно ниско да би ухватила лик, затим имали смо проблеме са људима који имају неку врсту болести као што је артроза, где су укочени прсти једне руке па не може да се остави отисак", наводи Александар Сеничић из ЈУТА.

Нови систем аутоматски бележи трајање боравка, које не сме бити дуже од 90 дана, у току шест месеци. Посебно су у проблему возачи камиона, који траже да се изузму из тог система.

"Проблем је у томе што су шенгенске земље дошле на наше границе. Ако ваш возач утовари возило у Новом Саду или Војводини, он је тог истог дана већ у шенгенском простору и то му се већ броји један дан од ових деведесет на који има права. Возачи су у паници, њих 10-15 хиљада, не знају шта ће да раде кад не могу да возе. Послодавци морају да нађу новог возача који ће да их замени, а нема их. Сигурно, ће превоз да поскупи 50 посто", тврди Душан Николић из Групације за превоз робе у друмском саобраћају ПКС.

Нови систем, између осталог, уводи се да би се спречио улазак илегалних миграната, тражење азила рад на црно и трговина људима.

Увођење 5Г мреже доноси прве конкретне бенефите већ сада, док ће напредне технолошке могућности постајати све више видљиве у наредном периоду. Према подацима директора "Телекома" Владимира Лучића, око милион и предесет хиљада корисника већ поседује телефоне који могу да приступе 5Г мрежи.

"Корисници одмах могу да рачунају на бољу и бржу интернет конекцију, што је и први и највидљивији ефекат увођења нове генерације мрежа", истакао је у разговору за РТС Владимир Лучић.

Иако се на 5Г дуго чекало, Лучић каже је "Телеком" био технички спреман и раније. "Били смо спремни и раније, зато смо и понудили сервис корисницима. Роботизација и напредне услуге тек сада почињу да се развијају, што је утицало на темпо ширења 5Г инфраструктуре", објашњава Лучић.

Приоритет у развоју у прво време су пре свега велики градови, али Лучић обећава да ће покривеност на нивоу целе земље ићи врло брзо.

"Пре свега ту су Београд, Нови Сад и Ниш, Крагујевац а пуштамо и Суботицу, Крушевац, Јагодину и друге градове. Наредне године интензивираћемо покривеност", најављује Лучић.

Иако у Европи тек око два процента корисника користи такозвани "standalone" 5Г, домаћи стручњаци истичу да је кашњење сигнала све мање и да ће, уз развој вештачке интелигенције, реална употреба 5Г услуга значајно напредовати.

"5Г је пре свега индустријска мрежа. Стартапи ће моћи да тестирају своја решења, што отвара велике могућности за иновације", поручују директор "Телекома".

Ипак, постоје и ограничења. Одређени произвођачи телефона, попут "Самсунга", још увек нису омогућили пуну 5Г функционалност за старије моделе.

Упркос изазовима који су довели до кашњења директор "Телеком" очекује брзо ширење и покривеност.

"Мислим да ћемо имати националну покривеност већ следеће године", закључио је у разговору за РТС Владимир Лучић.

Две особе повређене су када су се сударили камион и путничко возило.

Према првим информацијама, возач аутомобила, стар 46 година, пребачен је возилом Хитне помоћи у црвену зону Ургентног центра, док је друга особа лакше повређена.

На месту несреће је саобраћајна полиција, у току је увиђај.

Возила се крећу наизменичним пропуштањем.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж рекао је у Дневнику РТС-а да Влада и ПКС обавештавају јавност и раде на тој теми од почетка фебруара, и да држава не би имала резерве да се није припремала добро за оно што је могло да уследи.

"Када је у питању привреда, оно што јесте важно је да се обезбеди доступност нафтних деривата, што је држава спремно урадила", истакао је Чадеж.

НИС као велика компанија, указује, са свим својим добављачима у ланцу итекако утиче на српску економију.

"Већ један од проблема имамо. Уколико вам стане рафинерија, стаје вам и Петрохемија. Дакле, низ неких производа од нафте које ви добијате, на пример, за пластичну индустрију, престајете да производите, морате да увозите. То је оно што се тренутно дешава. То, са друге стране, изискује код људи који производе пластику неке промене у својим производним процесима, другачију конкурентност", рекао је Чадеж.

Према његовој оцени, Влада реагује фер када су у питању финансијски проблеми, у ситуацији великог ризика од секундарних санкција.

"Влада покушава колико год је могуће да изађе у сусрет да би добављачи који раде за НИС били измирени и да могу да функционишу нормално", сматра Чадеж.

Чадеж каже да се на примеру НИС-а види да су мале земље између, или на удару геополитичких "земљотреса" на које не могу да утичу.

"Успоравање у доласку страних инвестиција, али ствари почињу да буду динамичније"

На европском плану, Чадеж указује на стагнацију привреде у ЕУ, али наводи да Србија и даље бележи раст извоза на европска тржишта. Извоз у Немачку, додаје, већи је за скоро девет одсто у односу на прошлу годину.

Међутим, види се успоравање у доласку страних директних инвестиција, додаје Чадеж, мада напомиње да ствари ту полако почињу да буду динамичније.

"Једно време је било доста затворено, али чини ми се да европске компаније полако показују флексибилност да пређу на нове добављачке ланце, да налазе неке нове добављаче и да једноставно проналазе нова решења за своју сопствену индустрију. А то је нама итекако важно, везани смо за њих", закључио је председник Привредне коморе Србије.

КУРСНА ЛИСТА БР. 232

У изјави после састанка, министарка рударства и енергетике Ђедовић Хандановић је рекла да настављају са предузимањем свих мера да се обезбеди сигурно снабдевање домаћег тржишта.

"У том смислу, посебно је важна финализација Акционог плана за ублажавање и отклањање последица поремећаја у снабдевању нафтом и дериватима нафте, који ће предвидети кораке и процедуре при стављању обавезних резерви нафтних деривата на тржиште. Механизам обавезних резерви управо служи да се превазиђу привремени поремећаји у снабдевању, тако што се из резерви надокнаде недостајуће количине горива на тржишту", рекла је Ђедовић Хандановић.

Захвалила је нафтним компанијама "МОЛ Србија", "ОМВ Србија", "ЕКО Србија" и "Кнез Петрол" на сарадњи у кризној ситуацији и нагласила да је важно да се у овом периоду одлуке доносе ефикасно како снабдевеност тржишта не би била угрожена.

"У Србију већ готово два месеца није стигла ни кап сирове нафте, а да грађани и привреда то нису осетили. Чинимо и чинићемо све да тако и остане, све док се ситуација са НИС-ом не реши и рафинерија у Панчеву не почне поново производњу. Ситуација се прати на дневном нивоу и мења се из часа у час. Настојимо да о свему томе обавестимо јавност", рекла је Ђедовић Хандановић.

Доношење Акционог плана је мера предвиђена Уредбом о утврђивању програма мера у случају када је угрожена сигурност снабдевања енергијом и енергентима – Кризни план, а његова примена активира се одлуком Владе Србије.

За Кремљ је однос са Индијом важан јер је реч о најбрже растућој великој економији света, што је чини изузетно привлачним тржиштем за руске производе и ресурсе, нарочито нафту.

Индија је трећи највећи потрошач сирове нафте на свету и последњих година купује огромне количине деривата из Русије.

Међутим, пре рата у Украјини, само 2,5 одсто индијског увоза нафте било је руског порекла. Индија је искористила снижену цену руске нафте после увођења западних санкција Москви и ограниченог приступа европском тржишту.

Путин жели да заустави пад трговине

Моди је био задовољан, али у Вашингтону нису.

Администрација америчког председника Доналда Трампа у октобру је увела додатне царине од 25 одсто на индијску робу, тврдећи да Индија куповином руске нафте индиректно финансира Кремљ.

Од тада, Индија је смањила увоз, а Путин жели да заустави тај тренд.

Економија и геополитика

Аналитичари процењују да је за Москву приоритет и продаја оружја Индији. Уочи Путинове посете процурели су извештаји да Индија разматра куповину најсавременијих руских ловаца и система противваздушне одбране.

Ипак, уз економске разлоге Путинове посете Модију постоје и геополитички.

Покушаји Запада да изолују руског председника због рата у Украјини нису успели, а сусрети с Модијем начин су да се то демонстрира, као што је био случај и пре три месеца када се Путин у Тјенцину састао са председником Кине Си Ђинпингом и Модијем.

Фотографија тројице лидера који се смеју и разговарају послала је јасну поруку да Москва, упркос рату, има моћне савезнике који подржавају концепт "мултиполарног света", "стратешког и партнерства без граница" науштрб нарушених односа Русије и Европске уније.

Војска – поље сарадње

Модијев приоритет је да откључа потенцијал билатералне трговине са Русијом. Економски стручњаци годинама тврде да сарадња две савезнице није достигла очекивани ниво.

Међусобна робна размена порасла је са 8,1 милијарду долара 2020. године на 68,7 милијарде почетком 2025. Основни разлог је куповина руске нафте по сниженој цени.

Како компаније из Индије већ смањују увоз руске нафте да би избегле америчке санкције, две земље траже друге начине за повећање трговине. Одбрана је најлогичнији избор.

Према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира, Индија је двоструко смањила увоз руског наоружања у периоду од 2020. до 2024. године у односу на период од 2010. до 2015. године – са 72 на 36 одсто.

Ипак, велики део индијске војске и даље зависи од руских платформи. Највећи део индијског ратног ваздухопловства користи руске ловце "су-30".

Недавни сукоб са Пакистаном у мају показао је колико су руски системи попут "с-400" од пресудне важности за Индију.

Према извештајима, Индија жели да купи модернизовани "с-500" и ловца пете генерације "су-57".

Моди такође жели да руска привреда буде отворенија за индијску робу, како би се умањио огроман трговински дисбаланс настао због нагле куповине руске нафте.

Производне и комерцијалне активности Нафтне индустрије Србије настављају се у прилагођеном формату узимајући у обзир спољна ограничења, саопштио је "Гаспромњефт".

Како се истиче, тренутно је српско тржиште снабдевено нафтним дериватима у потребним количинама.

Нафтна индустрија Србије саопштила је јуче да се продаја горива одвија без прекида, с обзиром на то да су све корпоративне картице функционалне и да компанија у овом тренутку наставља да испуњава уговорне обавезе према корпоративним клијентима.

У уторак, 2. децембра одржан је састанак о НИС-у председника Србије Александра Вучића са тимовима за енергетску стабилност и безбедност земље у згради Председништва.

Председник Вучић после састанка рекао је да, иако смо очекивали да НИС добије лиценцу за наставак рада Рафинерије, позитивну одлуку САД нисмо добили.

Договорили смо се, на ризик Србије, да до краја недеље обезбедимо платни промет са НИС-ом, навео је том приликом Вучић.

Некадашњи помоћник министра за нафту и гас и професор енергетске безбедности Петар Станојевић рекао је у емисији "Око" да ће Србија економски остати на ногама без обзира на тешку ситуацију око НИС-а, али да ће сигурно бити проблема. Председник Фискалног савета Благоје Пауновић наводи да се неће повећати фискални дефицит, али хоће јавни дуг. Имамо озбиљне резерве која нам обезбеђују стабилност и сигурност да ћемо наредну годину премостити на најбољи могући начин, поручује председник Савета гувернера НБС Иван Николић.

Надеждa Кокотовић из "Бриселског клуба за енергетику" рекла је за РТС да је питање НИС-а директно под личном контролом председника Русије Владимира Путина и да зато врло мали број људи зна шта се дешава.

Таксиста Александар Бјелетић исприћао је шта изазива трубљење.

"Када стојите на семафору, двоје, троје кола крећу споро јер су сада на реду, њих не интересује да ли ће неко иза њих да стигне да прође. У Италији за исти временски интервал прође пет пута више возила него код нас на семафору. Зато што су они спремни као за трке да једноставно као на траци крену убрзано да би тај саобраћај био што обрже обављен“, каже Бјелетић.

А да ли је журба довољан разлог?

Стручњаци објашњавају да заиста постоје ситуације када је возач у обавези да користи сирену, на пример, када поред пута примети дете или бициклисту.

"Такође је употреба знака упозорења обавезна пре уласка у непрегледну и узану кривину и пре доласка на превој где је мимоилажење возила небезбедно. Возач који претиче возило испред себе дужан је да користи звучни знак упозорења“, рекао је Мирко Коковић из Агенције за безбедност саобраћаја.

Према закону о безбедности саобраћаја, уколико возач претерује са употребом сирене, може да плати казну од 5.000 динара.

"Имамо одређен број возача којима сама вожња представља стресну радњу и уколико неки од возачау његовој близини претера са звучним упозорењем може изазвати код тог возача паничну реакцију која може довести до неких непријатних ситуацуја“, напоменуо је Коковић.

Може ли саобраћајни знак ућуткати сирене?

Саобраћајни знак који забрањује давање звучних сигнала постављен је на неколико локација у Београду и то у зонама здравствених установа, као што су Универзитетска дечја клиника и ГАК Народни фронт.

Уколико Секретаријат за заштиту животне средине на одређеној локацији утврди прекорачење дозвољеног нивоа буке и мерење покаже да је ту потребно поставити саобраћајни знак који забрањује употребу сирене, поставља га Секретаријат за саобраћај.

Иначе, саобраћај је највећи извор комуналне буке у Београду, пре свега - кретање возила, звук мотора, а сирена је само део тога.

"Закон каже да су границе 55 децибела, 65 децибела ноћу, углавном за све улице у Београду. Постоје неки изузеци, али то је генерална граница. Ова граница није прекорачена на свим тачкама, штавише неких 50 одсто тачака које ми контролишемо, показује прекорачење, 50 одсто не показује", наводи Милан Контатревић, инжењер заштите животне средине.

Возачи у Индији су познати по томе што много трубе, због чега је полиција у Мумбају 2020. године применила пробни систем под називом "казнени сигнал“. Сваки пут када звук сирене аутомобила пређе 85 децибела, семафор се ресетује, односно црвено светло се продужава, што за оне који су склони трубљењу, значи много дужа чекања.

У актуелној геополитичкој ситуацији Труд је песимиста да би Француска могла више да помогне Србији, посебно када је реч о енергетској кризи. Упозорава и да би Европска унија у приступним преговорима са Србијом могла да испостави и јасан услов - одрицање од Косова и Метохије.

Због чега сте се одлучили да напишете књигу о француско-српским односима кроз историју?

- У Француској, пријатељство између Француске и Србије није много познато из различитих разлога. Ипак, постоји велики број људи и парова који су повезани. Током путовања широм Француске видео сам споменике посвећене Србији.

У Паризу постоји споменик краљу Александру Првом југословенском. У Вишију на пример, на месту где се налазила француска Влада током Другог светског рата такође постоји споменик, као и улице које носе име Србије и Београда.

У Марсеју, наравно, не налази се само спомен-плоча посвећена атентату на краља Александра, већ и веома леп споменик поред префектуре који приказује народе Југославије из двадесетих прошлог века. У Тулону, једној од главних француских лука, када уђете у град, видите великог краља Александра, а ту је и обележје посвећено српско-француском пријатељству.

Све то ме је навело да напишем књигу које је истовремено и део историје, али у исто време и књига сећања на пријатељство које је настало кроз трагичне догађаје у историји, нарочито током Првог светског рата.

Наслов књиге говори о “укрштеним судбинским путевима” Срба и Француза. Како их описујете?

- Српски и француски народ имају укрштене судбине већ веома дуго. Историчар Душан Батаковић говорио је да су Срби у великој мери део Запада и да имају историју повезану са њим. Дакле, западна култура је део српског идентитета.

Али, и начин живота је сличан - менталитет сељачки, везан за земљу. Сељак из Шумадије има исти начин живота, исте навике као француски сељак. Живећи у Нормандији, проналазим исти начин живота - брига о природи, љубав према кухињи, љубав према прославама и пријатељским везама. Све то ме је навело да напишем књигу о паралелном путу два народа који се веома личе.

Кључи историјски тренуци за два народа

Који су по Вашем мишљењу кључни моменти у односима Срба и Француса?

- Постоји заиста много историјских тренутака између Француске и Србије. Први велики тренутак је наравно брак Јелене Анжујске, из династије Анжуа, са једним од највећих краљева из династије Немањића у Србији. Тај брак је заувек запечатио француско-српско пријатељство, јер Јелена Анжујска није била само краљица - она је оснивала школе, подигла манастир у граду Градац, јужно од Краљева, и развијала католицизам, али пре свега француски начин живота и менталитет. 

Други кључан тренутак долази после Наполеонових победа у централној и источној Европи. Тада се судбине поново укрштају, јер први успешан српски устанак предводи један Ђорђе Црни, Карађорђе, свињар по занимању, који успева да подигне народ против Османског царства. Он позива у помоћ, између осталих, и Наполеона.

Нажалост, Наполеон није имао времена да му помогне, али то је  био почетак веома снажне везе. Током 20. века српски ученици и студенти долазе у Француску. Истовремено, Француска шаље велики број писаца и новинара у Србију. Француски правници пишу српски Устав из 1838. године, а имамо чак и једног министра, министра војске.

Француски министар рата Иполит Мондаин између 1860. и 1866. постаје министар војни Србије и претвара српску војску од малих борбених јединица и чета у модерну, регуларну, модерну армију. Дакле, други кључни тренутак је 19. век који је учврстио јединство Француза и Срба.

Трећи кључни тренутак је Први светски рат. Тада је формирана Солунска армија, са 500.000 војника - Француза, Руса, Грка, Енглеза, али нарочито Срба.

Француска је прихватила српску војску погођену тифусом на албанској обали. Француска војска је лечила српску војску на Крфу, а затим из Солуна, заједно са војводама Путником, Мишићем и другима, кренула уз долину Вардара и Мораве, да би постигла сјајну, прву победу Првог светског рата, још у октобру, много пре победе на западном фронту.

И то је био кључан тренутак. Зграда Амбасада Француске у Београду једна је од најлепших, један од јединствених споменика у свету где је један народ изразио љубав према другом народу. Ту је и споменик на коме пише: ”Волимо француски народ као што је он волео нас”. То је заиста кључан тренутак историје. У исто време, слична скулптура подигнута је и у Марсеју, као веома лепа алегорија радника, сељака и занатлија Краљевине Југославије. То су за мене три кључна тренутка овог пријатељства.

Верујте ми, када држим предавања на ову тему широм Француске, а желим да Срби то знају зато што је веома важно, а говорио сам у Блуу, Марсеју, Стразбуру - људи ми прилазе да се захвале, али и да ми покажу фотографије, одећу, лулу или чак оружје својих француских дедова који су се борили раме уз раме са Србима.

То је оно што је навело председник Франсоа Митеран, још на почетку југословенских ратова, деведесетих, када је био критикован због својих про-српских ставова да каже: “Док сам жив, никада нећете од мене тражити да учиним било шта против Србије“. Зашто? Зато што је Франсоа Митеран запечатио то веома снажно пријатељство током Другог светског рата, док је био ратни заробљеник у Немачкој. Тамо је склопио снажно пријатељство са својим српским друговима, сапатницима у тим немачким логорима.

То су заиста кључни моменти ове историје - историје која заслужује да буде развијена и испричана. И управо зато сам написао ову књигу, са искреном жељом да укажем на једно пријатељство које је у Француској још увек мало познато.

Убиство краља Александра у Марсеју као “тачка прелома”

Која је била “преломна тачка“ када су ти односи кренули “силазном путањом“?

- Нажалост, један трагичан догађај обележио је крај веома снажног француско-српског пријатељства у тренутку његовог врхунца. То се десило 9. октобра 1934. у Марсеју - атентат на француског министра спољних послова Луја Бартуа и краља Александра Првог Југославије током његове званичне посете Француској.

Атентат је извршио македонски националиста, али по налогу усташког покрета, хрватског фашистичког покрета. И његов циљ је остварен. Одмах су прекинути сви састанци, све посете које су биле планиране... посете новинара, размене позоришних трупа између Француске и Југославије, као и културна политика коју су две земље до тада неговале.

Током Другог светског рата ипак су постојали хероји. Генерал (Драгољуб) Михаиловић, вођа српског краљевског покрета отпора, имао је нарочито подршку Шарла де Гола, који је био у егзилу у Лондону, а затим у Алжиру. Де Гол га је бранио током неправедног процеса који су комунисти покренули 1946. године.

Ја сам лично упознао једног француског хероја - падобранца који је после рата постао директор париских бродова “батеауx-моуцхес“.

Он ми је 1980-их рекао да је као падобранац 1944. године скочио изнад Србије и да је имао везе и са генералом Михаиловићем. Дакле, постојали су појединачни контакти током Другог светског рата, али атентат на краља Александра 1934. заиста је означио крај, јер комунистичке владе после 1945. више нису одржавале везе са Француском.

Француска је правила много грешака. Помињем у књизи путовање Мишела Рокара, који је увек посматрао Југославију, а не посебно Србе. Раније су француски социјалистички министри посетили Голи оток, али нису видели ништа, заслепљени идеологијом социјализма. А Голи оток је био један од првих логора, како га је описао мој пријатељ Силвано Кастано (франуцски редитељ), “на кинески начин“ на тлу Југославије.

Све то је озбиљно ослабило пријатељство, које је на крају доживело и кулминацију у једној огромној грешци председника (Емануела) Макрона који је пре неколико година, током обележавања 11. новембра 2020. године, иако је Србија била савезник Француске и победник 1918. године, председник Макрон је српског председника (Александра) Вучића сместио у трећи ред, док су у првом реду седели представници земаља које су биле поражене 1918. – Турске, дакле господин (Тајип) Ердоган, и Немачке, па чак и онога што тада није ни постојало, представник Косова.

Званично пријатељство је тиме претрпело озбиљне ударце у последњим деценијама.

Француско окретање леђа Источној Европи

Србија је суочена са енергетском кризом. Може ли Француска да помогне у превазилажењу спора са САД?

- Нажалост, ја сам прилично песимистичан. Већ више од 20 година бавим се овим геополитичким питањима и не треба ништа очекивати од Француске. Српски народ мора да схвати да је званична Француска данас спремна да води рат против Русије. Она потпуно окреће леђа Источној Европи и више се фокусира на Блиски исток или Латинску Америку него на Истичну Европу. За званичну Француску, Србија практично више не постоји. Сећам се да ми је француски амбасадор у Београду крајем 2010, господин (Фредерик) Мондолони, рекао да се ништа није урадило већ 20 година.

У исто време, Француска има огромне унутрашње проблеме: 3.000 милијарди дуга, најзадуженија је земља у Европи, а такође има и толико нерешених унутрашњих проблема, нарочито са радикалним исламизмом. Владајуће странке не владају ситуацијом. Србија зато не може ништа да очекује од француских влада, било којих.

С друге стране понављам, а то сам увек говорио, и званична Србија прави грешку. Већ више од десет година инсистира да води политику неутралности. То је званичан лајт мотив спољне политике Србије. Али у данашњем свету нема неутралности. Свет се поново дели на блокове. Јасно видимо блокове око САД, Русије и Кине. Србија мора да одлучи, не може више да “седи на две столице“, тј. да истовремено жели улазак у ЕУ и да остане блиска Русији.

Пре неколико дана “Фигаро“ је објавио озбиљну студију о преговорима у Бриселу. Био сам запрепашћен. Србија, која већ дуго води веома тешке преговоре о више поглавља за улазак у ЕУ, сада је на корак да је престигну Молдавија или чак Украјина, које су преговоре отвориле тек пре неколико година.

Видимо јасно да западни свет, или барем ЕУ која је и сама растрзана унутрашњим поделама и суочава се са великим изазовима, за сада нема намеру да се проширује. А, ако и дође до проширења, као што је говорио (Халфорд) Макиндер, то ће бити проширење са циљем како би се узнемирила Русија, да се забоде “колац“ против Русије. Видимо да је јасна “оса“ проширења ЕУ диктирана од стране америчких “јастребова“, односно да се прави проблем Русији проширењем на Украјину и Молдавију. То је много важније за лидере ЕУ него да се приближи једној пријатељској земљи као што је Србија.

Историја се окреће против политике Приштине

Како оцењујете положај Срба на Косову? Ускоро ће поновљени избори. Очекујте ли више слуха за српску заједницу?

- Питање Косова је заиста трн у пети Србије, јер је јасно да ће на крају, након 33 поглавља преговора са Европском унијом, 34. и последње поглавље бити захтев да Србија одустане од своје покрајине Косова и Метохије у замену за улазак у ЕУ.

То ће бити веома тежак тренутак за Србе и тога се искрено прибојавам. У наредном периоду, упркос свему што се догодило - укључујући наметање албанских градоначелника изабраних са мање од два одсто бирачког тела, као и читавој понижавајућој политици владе у Приштини - јасно се види да власти у Приштини више немају подршку ни од албанске владе, па ни од Американаца. Историја се окреће против њих.

У Приштини избијају афере корупције, опозиција је све нервознија, и зато се надам да ће у таквом контексту притисак на Србе, који је годинама био веома јак, веома снажан, коначно почети да слаби. Имао сам прилику да доведем европске посланике, последњи је био мој пријатељ Никола Беј, који је лично видео на који начин власти у Приштини притискају и ограничавају српско становништво.

Надам се да ће се тај притисак ублажити и да ће Србима, коначно и Српској листи, али и другима, бити омогућено да изађу на изборе на демократски начин и изаберу барем мало умеренију власт.

Књигу професора Алексис Труда “Срби и Франузи - Укрштене судбине” објавила је Федерација младих Срба у Европи, а свечана презентација заказана је за 13. децембар у Паризу. 

Трамп је рекао да је састанак с Путином прошао ''разумно добро'', али и да не може рећи шта ће произаћи из тог састанка јер је "за танго потребно двоје". Додао је и да Путин жели да оконча рат.

Володимир Зеленски наводи да се, на основу резултата разговора у Москви, украјинска делегација припрема да се у САД састане с представницима Трампове администрације.

"'Сада свет дефинитивно осећа да постоји могућност да се рат оконча, а тренутна активност у преговорима мора бити поткрепљена притиском на Русију", истиче Зеленски.

Кремљ саопштава да би тврдња да је Путин одбацио амерички мировни план за Украјину била нетачна.

"Један део ставки плана за Украјину je прихваћен током разговора Путина и Виткофа, део је означен као неприхватљив. То је радни процес", рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски изјавио је да Савет НАТО–Русија, консултативни форум основан 2002. године, више не постоји.

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев одговара да је НАТО непријатељ Русије и да између њих не може бити консултација.

"НАТО је одушевљен укидањем Савета Русија-НАТО. Не могу а да се не придружим њиховој радости. НАТО је непријатељ. О каквим 'саветима' говоримо", запитао је Медведев.

Мађарска не може да прихвати и спроведе одлуку Европске уније о постепеном укидању увоза руских енергената, јер таква одлука угрожава енергетску безбедност земље, поручио је министар спољних послова Петер Сијарто.

Најавио је да ће Мађарска и Словачка покренути правни поступак против те одлуке пред Судом правде Европске уније чим она буде финализована.

Дуваће слаб и умерен ветар, у кошавском подручју повремено и јак, источни и југоисточни, на југу Баната и у доњем Подунаљу са ударима олујне јачине.

Температуре ће се кретети у распону од два до 12 степени.

У Београду умерено до потпуно облачно, увече са слабом кишом и највишом дневном температуром око 10 степени.

До недеље ће се задржати умерено до потпуно облачно време, местимично са слабом кишом, а слаб снег се очекује само на високим планинама.