Фрајтаг, пуним именом Arndt Burchard Ludwig Freiherr Freytag von Loringhoven потомак је дуге линије немачке балтичке аристократије.

Студирао је историју, философију и хемију у Немачкој и на Оксфорду, али је дипломирао само хемију.

Од важнијих станица у каријери, треба споменути два службовања у немачкој амбасади у Москви, први пут као политички референт (1992.-1994.), други пут као шеф Политичког одељења (2002.-2005.). У време бомбардовања Србије, био је у Министарству спољних послова, у Министарском бироу директно код Јошке Фишера.

Од 2007. до 2010., управо у време кад односи Немачке и Русије почињу да се погоршавају без шанси за поправак, Фрајтаг је био вице-шеф немачког БНД-а.

Између 2016.-2019. Фрајтаг је послан у седиште НАТО у Бриселу, где је држао функцију кооптираног Генералног секретара за обевештајне службе и безбедност.

Први озбиљнији проблем у каријери појавио се 2020. када га је Министарство спољних дела именовало за амбасадора у Варшави. Пољске власти су одбиле да га прихвате, због очеве биографије.

Отац Бернд Фрајтаг (1914-2007) је служио у Вермахту, али проблем је био већи од тога. Тада мајор Фрајтаг је одликован због јунаштва под Стаљинградом. Задње месеце рата, до последњег дана 22.4.1945. је провео у Хитлеровом бункеру у Берлину, као ађутант, погрешно се каже Хитлеров. Није, али није ни далеко. Био је ађутант шефа Хитлеровог Генералштаба Ханса Кребса, који је био с Хитлером у бункеру до краја.

Од Кребса и Хитлера је мајор Фрајтаг добио дозволу да не мора да се убије (Кребс се убио, првог дана маја те године).

Након тога је Фрајтаг старији побегао код Американаца, провео две године у затвору, после се активирао у војсци демократске Немачке, где је догурао до генерала и главног војног инспектора. Био је први немачки официр кога Берлин послао да служи у седишту НАТО.

Што се сина тиче, Варшава је у септембру 2022., после четири месеца отпора, прихватила Фрајтага млађег за немачког амбасадора, где је остао до пензионисања 2022. године.

Принципијелно, није у реду оптерећивати појединце породичним биографијама. У случају Немачке овог момента међутим, почињу да се појављују упадљиве мустре код гласноговорника рата с Русијом. Отац канцелара Фридриха Мерца је био у Вермахту, деда је био члан Хитлеровог НСДАП-а. Деда Аналене Бербок је одликовани официр Вермахта.

Фрајтаг: С Русијом морамо оштрије

Пред читаоцима РТС-а је превод интервјуа који је Арнт Фрајтаг дао бечком дневнику Die Presse.

На овом месту, пре него што се пређе на интервју, само ће се издвојити неколико алармантних теза одатле. То није упутство како да се чита ратни дневник бившег немачког обавештајца Фрајтага. Можда ће читаоци приметити нешто друго што ће им приредити бесане ноћи, или им напротив помоћи да лакше заспу.

Арнт Фрајтаг фон Лорингхофен каже:

- Да не може да спава из страха да ће ЕУ склопити мир са Русијом. Односно, ако Украјина склопи мир са Русијом; но Запад, ЕУ и Украјина су за њега једно исто, што се види кроз читав интервју, а сасвим експлицитно на крају да Русија "наставља да бомбардује Запад". Новинару не пада на памет да пита коју је то западну земљу Русија актуелно бомбардовала.

- Да не може да спава од забринутости јер је садашња админстрација у Вашингтону изгледа одустала од директног војног обрачуна с Русијом, те да су све мање шансе да преко Атлантика стигне наредба за НАТО да пређе руску границу.

- Да Русија дефинитивно и сигурно неће стати на Украјини него иде у освајање ЕУ земаља, па заправо у Европи нико не би смео да спава.

- Да у односу на руску претњу Европа никад није била у тако јединственој историјској ситуацији као сада, што је глатка манипулација, јер је заборавио властиту породичну историју.

- Да је Путин непредвидљив и да "нико не може да уђе у његову главу", што је мистификација једне транспарентне ситуације. Од говора у Бундестагу 2001., а од Минхенске конференције 2007. отворено, Путин говори шта ће направити ако НАТО настави да се шири ка руским границама. Кад је америчка страна 2008. упутила Украјини јавни позив (иако не и службени) да се прикључи НАТО-у, све карте су већ биле на столу. Једино питање је било, хоће ли се Руси усудити да крену.

- Да Русија спроводи саботаже по Европи, при чему ни Фрајтаг, ни новинар, не спомињу да је највећу и најспектакуларнију саботажу, реално мерљиву, а то је уништење немачког/ЕУ гасовода Nord Stream II, извела украјинска страна, односно по Фрајтагу, пошто је то исто, ЕУ страна.

- Да се Берлин суздржава у конфронтацији с Русијом, јер се боји да не ескалира ситуацију, али такво дефанзивно понашање такође делује ескалирајуће, па би онда службена Немачка свакако требало да буде много оштрија с Москвом, јер радила не радила, то изазива Русе.

- Да су немачком БНД-у везане руке законима и демократским узусима, али да се ради на томе да се то промени.

Одавде на даље, интервју из Die Presse. Разговор водио новинар Јирген Штрајхамер (Jürgen Streihammer), текст је објављен у недељном издању последњег дана новембра.

Овај мир је као хибридни рат

П: Прошлог марта сте изјавили да вам ситуација с Европом краде сан. Да ли у међувремену спавате боље?

О: Не, никако.

П: Шта је проблем?

О: Три су разлога: Најпре због агресивне Русије, која неће стати на Украјини. Други разлог је политика Сједињених Држава, којој ми данас као Европљани више не можемо да верујемо. То нам драстично показује овај театар који управо посматрамо око такозваног Трамповог мировног плана. Трећи разлог за несаницу је забринутост хоће ли Европа, суочена са историјски јединственом претњом, успети да постане заиста суверена и развије снагу.

П: Зашто сте сигурни да се Русија неће зауставити на Украјини?

О: Нико не може да уђе у Путинову главу и види шта он мисли. Али много индиција иде у том смеру, да Русија планира даља освајања. Према подацима БНД-а, Русија се масовно наоружава и развија способности да од 2029. нападне НАТО. На то долази руски империјализам од пре и изјаве с њихових високих места, да се Русија враћа тамо где живе руске мањине, или где је већ једном владала. Ситуација је врло опасна, преко граница Украјине.

П: Ваша главна тема је "хибридни рат". То је широко тематско поље. Укључује ширење дезинформација, сајбер-нападе и саботаже. Које активности вас тренутно највише узнемирују?

О: Пре свега манипулација у медијима, која је данас доживела технички напредак од којег застаје дах. Алгоритми се у социјалним медијима могу тако поставити, да се извесни садржаји шире у милионским количинама, а други уопште не. То се онда користи пред изборе, рецимо да се подржи АфД, а Зелени дифамирају. Или да се напуни велика Chat GPT база података са руским медијским текстовима и тако произведе асиметрични дискурс. Посебно ме узнемирују слабости уочене код критичне инфраструктуре. За њихову заштиту смо премало припремљени. Осамдесет процената инфраструктуре у Немачкој налази се у приватним рукама. Њихову заштиту дакле држава не може да пружи сама. Али и на приватној страни се не догађа довољно, ни она се не труди превише. Да је критична стурктура у визиру, показују вишеструки сајбер напади и прелети дронова преко локација на којима се налазе касарне Bundeswehra, терминали за течни гас, или бивше нуклеарне електране.

П: Да ли су такви случајеви хибридних напада дуго били багателизовани у Немачкој?

О: Сада је нешто боље него што је било. Али, да: Суочени са темом као што је хибридно вођење рата, ми генерално реагујемо опрезно, оклевајуће и дефанзивно. Ретко спомињемо кокретне ствари и особе зато што смо дуго потцењивали опасност. Уз то имамо страх од ескалације, јер мислимо да би Русија код јаке реакције с наше стране одговорила још одлучније.

П: Али таква забринутост је оправдана.

О: У принципу да. Али то има своју цену, то да се увек буде дефанзиван. Такво понашање само одашиље сигнале да смо спремни да прогутамо ствари, не да се бранимо. То може да има једнако ескалирајуће ефекте као и провокативно деловање, зато што ће Путин то разумети као позивницу да буде још оштрији у тестирању наших лимита. Због тога морамо бити храбрији, да као део хибридног одвраћања и сами кренемо у офанзиву.

П: Како се то може "офанзивно" одвраћати, а да се не ескалира?

О: Објаснићу то на основу две области где је тај метод могућ. Најпре у сајбер-простору. Американци су одсекли с интернета једну руску фабрику тролова, пре избора 2028. (мидтерм): Ти више нису могли да шаљу ништа. Исто тако су САД службе извеле серију сајбер-напада на руску критичну инфраструктуру, како би показали да и они могу да делују обавештајно и изводе саботаже ако треба. То је класично одвраћање. Друга област су западне информативне кампање у самој Русији, онако као пре са Радио слободба Европа.

П: Зар се Русија није у међувремену довољно изоловала, да би то имало успеха?

О: Русија се није толико изоловала као Кина. Итекако постоје могућности за улазак, преко ВПН тунела (virtual private networks), или сателитских канала. Наравно да сваки западни поступак мора удовољити демократским стандардима.

П: Хибридне нападе је тешко доказати. Постоје ли уопште докази да се такви потези вуку централно од Кремља?

О: Да, има довољно процурелих информација да Русија организује хибридни рат. Последње "цурење" се тиче фирме СДА (руска пр-фирма Social Design Agency), одакле је скинуто 30.000 докумената. Они показују да стратешки уговори долазе директно из администрације Кремља. Агенције као СДА само примењују такву политику, не креирају је, као рецимо кампања "Двојник" на друштвеним мрежама. У документима се чак нађу сасвим конкретно дефинисани циљеви. На пример, да 50 одто Немаца треба да има страх од будућности. Или да 55 процената Немаца не сме бити спремно да жртвује своје благостање за Украјину, и тако даље. Немачка и Француска су главни адресати таквих докумената.

П: А шта ако се ту ради о дезинформацији? Да би се раширили узбуњујући садржаји није потребна страна помоћ. Доста од тога је домаће природе.

О: Да, и то је такође важан елеменат. Али Русија често преузима такве ситуације и покушава да појача њихове ефекте.

П: Хибридни рат је пре свега задатак тајних служби. Немачки БНД није увек био вешт у томе. Тадашњи шеф БНД-а је 2022. за време посете Кијеву био буквално изненађен почетком рата. Шта ту треба да се промени?

О: БНД је пре свега обавештајна агенција, не тајна служба. Њен задатак је да прибавља информације и да их процењује. Она не сме, као неке друге службе, да спроводи активна дејства. Осим тога смо ми у Немачкој лимитирани законима, рецимо код похрањивања података, или праћења финансијских трансакција, а те две ствари су кључни елементи хибридног рата. Када се агенти за једнократну употребу (аматери који се ангажују за послове шпијунаже или саботаже) регрутују преко интернета, или плаћају криптовалутом, наше службе су ту екстремно ограничене у деловању. Кад службе не смеју да прате траг новца, руке су им везане. Али у БНД-у се управо ради на реформи.

П: Када су недавно дронови продрли у ваздушни простор Пољске, то је протумачено као руски тест за НАТО. Да ли је НАТО положио испит?

О: Није. Истина да су неки дронови срушени, али политички су наше рекације у Европи биле разједињене. Пољски министар спољних послова је одмах уперио прст у Русију, док је Доналд Трумп говорио о "грешки" и случајности из непажње. Можда је управо то био руски циљ, да се Америка и Европа раставе у тумачењу једног таквог питања.

П: То води до правог питања: Да ли би САД биле спремне да у таквом случају бране Европу?

О: О аутоматској солидарности све мање може да се говори. MAGA-USA размишљају трансакционално, што ће рећи дају само да добију, другачије не. Венс је европским НАТО чланицама претио да ће им ускратити подршку, ако и даље осујећују Икс-платформу Елона Маска. САД су данас снажно фиксиране на Кину и хтеле би да Европљани сами гарантују своју безбедност. Али овог тренутка смо и даље зависни од америчке подршке. То је разлог да Урсула фон дер Лајен прихватила онај асиметрични царински договор са Сједињеним Државама.

П: Ви сте недавно говорили о "такозваном" мировном плану. Како сте то мислили?

О: Ја у том документу не видим да је Русија спремна на обуставу ватре и праведан мир. Првобитни, очито из руских извора предложени мир у 28 тачака скоро се може подвести под хибридна дејства. Руси само симулирају преговоре за које уопште нису спремни, али свеједно их прихватају, јер им се допада да збуњују Запад, да га деле и раздвајају и истовремено бомбардују.

"Имамо доста пријатеља на том путу. Осим Италије и Француске, ту су и Мађарска и централноевропске земље. Док се не промени, односно не реформише начин одлучивања, нама је на сваком кораку потребан консензус. Наши пријатељи кажу да Србија не може да тапка у месту", каже председница скупштинског Одбора за европске интеграције Елвира Ковач.

На претходном гласању осам земаља изнело је негативан став према питању унапређења европских интеграција Србије, док се тренутно спекулише да су неке од њих промениле позицију. Питање је да ли  да је то случај са Холандијом, скандинавским и балтичким државама због односа Србије према Русији.

Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто истиче да је Србија спремна за преговоре о Кластеру 3. 

"Европска комисија је пети пут предложила државама чланицама да започну преговоре о Кластеру 3 и очигледно је да је Србија спремна, али видите да је политика проширења ЕУ неуспешна. Казаћу вам отворено и свима је очигледно – Србија је спремна", наглашава Сијарто.

Поглед ка Берлину

Процењује се да ће пресудан став бити онај из Берлина. Влада канцелара Фридриха Мерца важи за конзервативнију када је реч о проширењу Уније. Еуробарометар за 2025. сврстао је Немачку међу четири земље које се томе противе.

Стефан Сурлић са Факултета политичких наука сматра да није питање да ли ће Немачка чврсто бити против, колико је недоумица да ли ће бити неутрална у односу на ставове других земаља.

"Да ли је стварно Немачка за убрзање пута Србије ка ЕУ зависиће од тога и да ли је спремна да употреби сва своја дипломатска средства, политички утицај који има према другим земљама које су показале скепсу", објашњава Сурлић.

Тамошње унутрашње прилике, оцењује Сурлић, диктираће темпо европских интеграција земаља западног Балкана. Када је реч о Србији, инсистира се на напретку на пољу владавине права, нормализацији односа са Приштином и усаглашавању са спољном политиком Уније.

"Можемо говорити о неком геополитичком моменту да, упркос свим слабостима и политичкој кризи која се очитава у Србији у протеклих годину дана, Немачка и остале земље ипак процене да је сврха исходнија – да се да зелено светло и на неки начин пружи шанса Србији да убрза демократске процесе и на крају да то потврди кроз пут ка Европској унији", указује Сурлић.

У међувремену, Србија је доставила извештај о спроведеним реформама као услов за отварање Кластера 3, који су постављени прошле године. Такође, према последњем извештају Европске комисије, Србија је технички спремна и вредносно усклађена за отварање Кластера 3.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

02.12.2025. Уторак: Ујутро местимично слаб мраз, у Војводини, по котлинама и долинама река магла која ће се задржати и пре подне. Наоблачење које ће ујутру пре подне захватити северне и западне, после подне прошириће се и на остале пределе Србије, а слаб киша се увече и током ноћи очекује местимично у западним, централним и јужним крајевима. Ветар слаб источни и југоисточни, крајем дана и током ноћи на југу Баната и доњем Подунављу у појачању. Најнижа температура од -3 до 3, а највиша дневна од 6 до 11 степени. Упозорење: Поледица или залеђивање мокрих површина, МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%

03.12.2025. Среда: У Неготинској Крајини, Подрињу, по појединим котлинама и долинама на западу и југу Србије магла. Током дана умерено облачно са сунчаним интервалима, само се на југоистоку земље понегде очекује краткотрајна киша. Ветар слаб до умерен, на југу Баната и у доњем Подунављу умерен и јак југоисточни. Најнижа температура од 0 до 5, а највиша од 6 до 12 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, (Подриње, Неготинска крајина, котлине) вероватноћа 80%

04.12.2025. Четвртак: У Неготинској Крајини, Подрињу, по појединим котлинама и долинама на западу и југу Србије ујутру магла. Током дана умерено до потпуно облачно и углавном суво. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено и јак, источни и југоисточни, на југу Баната са ударима олујне јачине. Најнижа температура од 1 до 6, а највиша од 7 до 12 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, (Подриње, Неготинска крајина, котлине), Удари ветра > 17 m/s (на југу Баната), вероватноћа 80%

05.12.2025. Петак: Претежно облачно, местимично са слабом кишом, на високим планинама провејавање слабог снега. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено и јак, источни и југоисточни, на југу Баната са ударима олујне јачине. Најнижа температура од 2 до 7, а највиша од 8 до 12 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s (на југу Баната), вероватноћа 90%

Прогноза временa за наредних пет дана (од 06.12.2025. до 10.12.2025.)
Умерено до потпуно облачно, са слабим, спорадичним падавинима, углавном у виду кише, а слаб снег се очекује само на високим планинама.

"Врховно јавно тужилаштво осуђује овакав поступак председавајућег народног посланика Мрдића, који представља злонамерни покушај остваривања тешког непримереног утицаја на Врховног јавног тужиоца и јавно тужилаштво у целини", наводи се у саопштењу.

Додају да су сви ранији извештаји исте структуре били усвајани без примедби, углавном једногласно или уз ретке уздржане и противгласове, као и да Скупштина никада раније није тражила измене, допуне или додатна објашњења.

Подсећају да је садржај извештаја одређен још важећим одредбама, до доношења новог упутства Високог савета тужилаштва, те да Народна скупштина претходних година није имала никакав захтев према ВЈТ у вези са годишњим извештавањем.

Наглашавају да по уставним променама из 2022. године Врховни јавни тужилац није одговоран за поступање у појединачним предметима, већ нижа тужилаштва одговарају надређенима и на крају ВЈТ, и указују да расправа о одговорности ВЈТ фактички значи процену рада свих тужилаштава од 2020. до 2024.

Истиче се да су надлежности Врховног јавног тужиоца знатно сужене и ограничене на поступање пред Врховним судом, међународну сарадњу и општа обавезна упутства, док су друге овлашћене радње пренете на ниже нивое тужилаштва.

Додаје се да је Врховном јавном тужилаштву и тужиоцу одузето право за предузимање осталих радњи на која су нижи јавни тужиоци сходно Законику о кривичном поступку овлашћени, што мора бити познато представницима Народне скупштине.

"Управо је 2025. година била тема свих питања и критика које су упућене данас представницима Врховног јавног тужилаштва, потпуно супротно Уставу и закону", указују из ВЈТ.

Наводи се да су на седници Одбора изнете примедбе политичке природе, које нису имале везе са подацима из извештаја, већ са конкретним предметима, те да су њихови представници образложили због чега се такве примедбе не могу сматрати основаним.

"Начин заказивања данашњег представљања и његов ток, претходне медијске најаве председника Одбора за правосуђе и моментална, а очигледно раније припремљена осуда и напади путем дела информативних медија упућени Врховном јавном тужиоцу и Врховном јавном тужилаштву, представљају без преседана најтежи до сада забележени облик непримереног утицаја на јавно тужилаштво, чији је циљ спровођење најављених идеја о промени улоге, организације и начина рада јавног тужилаштава, које су у директној супротности са важећим Уставом, реформама из 2022. године, и међународним обавезама у вези владавине права и спровођења Акционог плана за придруживање Србије Европској унији", указали су из ВЈТ.

Најављено је да ће ВЈТ у наредном периоду пратити развој догађаја и све облике притисака и о томе редовно обавештавати јавност. 

"Извршитељ је издао неко решење о продаји и сада се чека да извршитељ донесе и решење о предаји објекта. Тог тренутка када се донесе и то решење, тада се може сматрати да је посао, што се њих тиче, завршен. Тада нови поверилац или садашњи власник улази у посед и од тог тренутка технички он може да крене у исељење ове зграде и нас станара који овде живимо", каже Стеван Живковић, станар зграде.

Истиче да они инсистирају да правосуђе донесе неку привремну меру да се процес заустави.

"Да се ово заустави док се не окончају сви поступци које ми водимо и у судовимо у смислу доказивања наших власништва", додаје Живковић.

Са новим власником зграде још нису разговарали, а како кажу, један од начина да сачувају станове могла би да буде и нагодба, односно откуп станова, уколико то власник прихвати.

Комора јавних извршитеља: Дужни смо да спроведемо судску одлуку

Од председника извршног одбора Kоморе јавних извршитеља стигао нам је одговор у којем се наводи да "Kомора јавних извршитеља Републике Србије није законски овлашћена да преиспитује судску одлуку о продаји предметне зграде, нити да утврђује основаност навода станара да ли су они и колико платили предметне станове, већ је то надлежност суда".

"Јавни извршитељ је дужан да спроведе судску одлуку у свему како она гласи, а то значи да спроведе јавну продају непокретности и преда је купцу. Станари су као купци непокретности имали могућност да се договоре са банком као хипотекарним повериоцем да исплате део потраживања који се односи на њихов стан, а што нису учинили и да и сада имају могућност да исплате новог власника зграде и да постигну споразум", додају из Kоморе јавних извршитеља.

Станари су, кажу, банци понудили 175.000 евра како би измирили потраживање, али га је она ипак продала, како тврде, приватном лицу за 15.000 евра.

Рупа у закону

Од 2017. године, више од 500 грађана, који су били у опасности да остану без својих станова због дугова које нису направили они, већ инвеститори, обратило се Здруженој акцији кров над главом.

"То је једна рупа у закону, правна празнина која омогућава практично једну врсту преваре. Да људи након што купе своје станове, поштено их плате, закључе, овере уговор код нотара, док зграда не добије употребну дозволу они не могу да се књиже и у тој празнини су плен за наплату дугова који немају никакве везе са њима", објашњава Иван Златић из Здружене акције кров над главом.

Наглашава да људима који нису криви, ни дужни имовина страда због наплате дугова.

"Kрајем октобра Народна скупштина јесте усвојила нови закон који омогућава упис појединачне јединице и ако зграда није добила употребну дозволу. Оно што је важно питање сада за све нас – шта са људима који су страдали у међувремену", поручује Златић.

Усељавање у зграду која није прошла технички пријем носи ризике

Није реткост да се станари уселе у зграду која није завршена, а то носи одређене ризике, објашњавају стручњаци.

"Може инвеститора да удари ауто, може да премине и онда ће све да стане са градњом и са радовима. Може да не буде плаћена накнада Дирекцији за доприносе за изградњу. Ти доприноси за изградњу су прескупи, они су вредности једног стана. То мора да буду плаћено", објашњава адвокат Петар Учајев.

Међутим, додаје, главно је да зграда добије технички пријем.

"На основу позитивног техничког пријема касније прибављање употребне дозволе је најобичнија формалност", указује Учајев.

Често се догоди да инвеститор одступи од пројекта, односно изгради више квадратних метара, па зграда не може да добије употребну дозволу. Некад је разлог и неизграђена инфраструктура, као што је случај у Улици кнеза Вишеслава. Станари су се уселили још пре две године, а и даље чекају на пут, пешачку стазу, водовод и канализацију.

Различити су разлози због којих се станари уселе у зграду која није завршена, неки јер немају где, а неки из финансијских. Ипак, једини гарант да неће доћи до оваквих проблема јесте да је зграда прошла технички пријем и добила употребну дозволу пре усељења.

"Пратио сам поруке и симболе и могу закључити само то, а можда још и нешто жешће", рекао је Анушић после састанка министара одбране држава чланица Европске уније.

Тврди да је закључак извео анализирајући транспаренте и поруке, међу којима је, наглашава, један био на ћириличном писму.

Одјеци и реакције

Иницијатива "Уједињени против фашизма" организовала је у недељу у Загребу, Ријеци, Задру и Пули протестне маршеве са којих је поручено да не пристаје на застрашивања и поделе у друштву.

Учесници демонстрација су поручили да се фашизам у друштву види "у сваком нападу на радника, достављача на минималцу, само зато јер је друге боје коже", "у сваком изговореном 'За дом спремни' у Хрватском сабору – без срама и санкција", "на улици, међу црним капуљачама које прете националним мањинама".

Министар туризма и спорта Тончи Главина из Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) оценио је да поруке са антифашистичких маршева не доприносе смиривању стања у друштву и да екстремна левица користи прилику да додатно ствара поделе у друштву, док Влада "ради све" да не дели друштво.

"То, како ја видим, нису били скупови с циљем било каквог квалитетног доприноса друштву, него управо супротно. Екстремна левица користи прилику да додатно ствара поделе у друштву и да додатно доведе све нас да се бавимо тривијалним стварима и да Хрватска буде земља- случај или да се генерише вештачка криза која у реалности не постоји", навео је министар туризма и спорта Тончи Главина на Дану предузетника 2025.

Домовински покрет, партнер у власти ХДЗ-а, оценио је да су поруке и симболи виђени на антифашистичким протестима у хрватским градовима "недопустиви" и немају везе са борбом против фашизма.

"На скуповима је било више ћириличних транспарената него хрватских застава, што показује да је њихов антифашизам усмерен против хрватске државе", нагласио је Ивица Кукавица, шеф посланичког клуба ДП-а.

Серија инцидената

У међувремену, хрватска полиција ухапсила је 11 особа које се сумњиче да су учествовали у инцидентима током антифашистичког марша у недељу у Ријеци.

Потпредседник хрватске Владе и министар полиције Давор Божиновић рекао је да не зна све детаље јер се ствари мењају из сата у сат.

"Полиција се увек прилагођава околностима. Да полиција није радила свој посао, сигурно не би било деветеро ухапшених (у Ријеци)", истакао је Божиновић.

Указао је и да полиција "проучава поруке са ћириличних натписа и припадајућу иконографију попут застава бивше Југославије", којих је било на јучерашњим скуповима.

"Битно је шта је написано, а не писмо. Видећемо шта је написано. Полиција је издвајала снимке и раде аналитику. Свако ко се данас позива на било који тоталитарни режим и његове симболе, не може добити већину међу хрватским људима. Мислим да је то свима јасно, а ако није, требало би им бити", закључио је Божиновић.

Широм Хрватске у претходном периоду дошло је до више инцидената и напада на установе српске мањине уз употребу усташких симбола и поклича.

На састанку је анализирана уписна политика на студијским програмима струковних студије које реализују високошколске установе чији је оснивач Република Србији, са посебним освртом на новоуспостављене студијске програме и програме по дуалном моделу студија, а који су резултат реформе струковног образовања и спајања високих школа у академије.

Премијер Мацут је изразио задовољство чињеницом да je већина академија и високих школа нову академску годину започeла већ 1. октобра, као и да је број студената који се пријављивао за полагање испита у испитним роковима на нивоу претходних година, а да је пролазност била задовољавајућа.

У дискусији посвећеној развоју високог струковног образовања у Србији истакнута је важност учешћа у међународним пројектима у оквиру програма „Еразмус плусˮ, али и потребе препознавања академија и високих школа у јавним позивима за финансирање развојно-истраживачких, научноистраживачки и стручних, односно уметничких пројеката; неопходност промене законодавног оквира који би омогућио проходност ка вишим нивоима студија, као и усвајање нових норматива и стандарда рада високошколских установа чији је оснивач Република Србија.

Представници академија и високих школа струковних студија исказали су бојазан да високо образовање још увек није спремно за улазак у систем извршења буџета Републике Србије, односно Систем за припрему, извршење, рачуноводство и извештавање (СПИРИ) и да су неопходне додатне радионице за запослене који ће радити у овом систему.

У наредном периоду председник Владе Србије наставиће са одржавањем састанака са представницима академске заједнице.

Додаје се да су "међу ухапшенима су били Р.Ј., М.К., Е.Г., С.Е., В.В., Ћ.К., У.К., Х.Г., С.Г., Х.Ш. и А.З., који су током испитивања, навели да су претучени јаким оруђем и другим методама нечовечног поступања, услед чега је Р.Ј. преминуо, док су остала лица задобила тешке телесне повреде".

Специјално тужилаштво у оптужници достављеној Основном суду, на основу чланова 234 и 303 Законика о кривичном поступку, предложило је да се суђење одржи у одсуству, будући да су окривљени А.З. и Б.Д. недоступни приштинским павосудним органима.

Ту су наравно и програмери и стручњаци у ИТ сектору, али уместо при врху, тренутно тек у двадесетак најтраженијих занимања.

"Празнине" на тржишту рада

Виши саветник за економска питања Уједињених гранских синдиката Независност Зоран Ристић нуди једноставно објашњење за овај феномен.

Прецизира да је "празнина на тржишту рада” у ИТ сектору попуњена едукацијом стручњака из ове области, а образовни систем није успео да обезбеди довољан број кадрова у техничким струкама потребних грађевинарству.

"Ти статистички подаци управо говоре у прилог томе да више немамо ИТ стручњаке као оне који су најтраженији на тржишту Србије, али као најтраженији избијају управо ови кадрови који су некако заборављени у нашем средњем стручном образовању или се на њима није радило у неком претходном периоду, а то су тесари, зидари, армирачи, водоинсталатери..., сви они техничке струке који су потребни за ефикасно функционисање сваке привреде", каже Ристић за Интернет портал РТС-а.

Други разлог види у одливу кадрова из Србије, а као трећи, ништа мање значајан - млади не желе напорне физичке послове. 

"Реч је о занимањима која јесу физички напорна и велики број младих људи и даље уписује факултете који су углавном друштвено-хуманистичког смера, а техничког смера нешто мање. И управо због тога данас имамо овакву ситуацију на тржишту Србије", сматра овај синдикалац.

У "топ три" најтраженијих занимања у Србији, осим грађевинаца, наводи и куваре и конобаре, али и здравствене и социјалне раднике.

"Имамо интензиван процес старења становништва и потребе за здравственим услугама постају све веће. Социјални радници такође управо због тог феномена старења становништва недостају. То су све занимања у врху приоритета", појашњава Ристић.

Трендови тржишта рада и страни радници

Студија тржишта рада коју је почетком ове године спровео УНДП у Србији предвиђа да ће се потражња за радном снагом повећати са 125.000 радника у 2024. години на скоро 144.000 до 2026. године, са највећом потражњом у секторима прерађивачке и ИТ индустрије.

Истраживање је представљено на Копаоник бизнис форуму, а резултати показују да у Србији такође постоји велика потражња у секторима велепродаје и малопродаје.

"Трендови на тржишту рада мењају се брже него икада, и ако се фокусирамо само на тренутну потражњу, увек ћемо бити у заостатку за њима. На пример, у последњих неколико година постојала је огромна потражња за програмерима у ИТ индустрији да би успон вештачке интелигенције направио поремећај на том тржишту у року од само годину дана", навео је Јакуп Бериша, стални представник УНДП-а у Србији.

Ристић каже да у овом тренутку привреда Србије проналази решења за недостатак дефицитарних кадрова, али не сматра да је увоз стране радне снаге дугорочно право решење.

"Дугорочно мислим да то није решење за ово преблеме, али у овом тренутку, да немамо те стране раднике имали бисмо још веће потресе на тржишту радне снаге, односно, поставило би се питање ко би обављао те послове данас у Србији", сматра Ристић.

Уверен је да је решење могуће тек са озбиљном реформом образовног система и већем окретању дуалном образовању.

"Потребе привреде морају у већој мери да буду ослушкиване од стране образовног система и на неки начин кадрови који завршавају средње школе требају да буду заиста спремни да се одмах активирају у привреди, а не да, као што је данас случај, имамо људе који завршавају средње школе, а да притом нису ни један дан провели у неком предузећу и немају неко практично знање”, сматра Ристић.

Неповезаност тржишта рада и образовног система

Сличног мишљења је и економски аналитичар из Подгорице Мирза Мулешковић.

"Генерално, све земље региона се сусрећу са истим проблемима и ово је резултат онога што се дешавало у прошлости и неповезаности тржишта рада и образовног система. Треба нагласити и да осим тих промена, како код нас, тако и у свим земљама региона, данас се сусрећемо са великим проблемом проналаска радне снаге", сматра Мулешковић.

То аргументује податком да Црна Гора сваке године увози око 20.000 радника.

"Посебно у делу грађевинарства како би привредници могли да задовоље своје потребе и како би могли несметано да раде. Више од 20.000 стране радне снаге Црна Гора мора да увезе како би задовољила потребе самог тржишта рада", наглашава овај економиста.

Када је реч о најтраженијим занимањима у овој земљи наглашава да су то и даље економисти и правници, али да је највећа потражња за радницима у сектору туризма, а затим и грађевинарства зато што је највиши прилив директних страних инвестиција у некретнине.

"Ми и даље не производимо оне кадрове који су неопходни тржишту рада", истиче Мулешковић.

Наводи да је у Црној Гори у последње време велика потражња и за радницима који поседују квалификације и вештине у сектору "зелене економије” и дигиталних области.

"Дигиталне вештине су постале обавезне, али ми и даље имамо проблем са проналаском радне снаге", закључује овај економски аналитичар.

Од хигијеничара до радника у кол центру

У одговору за Интернет портал РТС из Агенције за запошљавање Северне Македоније наводе да се тржиште рада у овој земљи стално мења, а да су у овом тренутку најтраженија занимања: чистачи стамбеног и пословног простора, продавци, оператори у кол центрима и конобари.

Ипак, занимања из ИТ сектора су неприкосновена.

"У Северној Македонији тржиште рада се стално мења, али се неке професије издвајају као посебно тражене, док се друге суочавају са потешкоћама при проналажењу посла. Најтраженије професије у овом тренутку су из области ИТ технологије, и то програмери и софтверски инжењери, веб-дизајнери и графички дизајнери, експерти за сајбер-безбедност, дата аналитичари и инжењери, стручњаци за вештачку интелигенцију и машинско учење”, наводе у овој агенцији.

У групи тражених професија су лекари, лаборанти, медицинске сестре, али и фармацеути.

"Недостатак кадра примећује се и у техничким и занатским професијама, пре свега електричара, мајстора, техничара, машинских и електроинжењера, грађевинских радника и архитеката”, прецизирају из Агенције за запошљавање.

У сфери образовања, према подацима ове службе, у Северној Македонији недостају наставници, нарочито из математике, физике, језика и рачунарских наука.

"У новије време расте потражња за кадровима из области обновљиве енергије и екологије, као и за продају и маркетинг, односно траже се специјалисти за дигитални маркетинг, менаџери продаје, креатори садржаја и слично. С друге стране, смањена је потражња за занимањима везаним за административна радна места, која и даље јесу тражена, али је конкуренција велика и често се траже додатне вештине”, објашњава у Агенцији за запошљавање Северне Македоније.

Александар Николић, Национални центар за сексуално и репродуктивно здравље ПОТЕНТ, каже: "У Србији се људи не тестирају довољно. Kасно се најчешће јаве особе женског пола, јер им не падне на памет да се тестирају. У Србији постоје људи који су у ризику, а то су мушкарци који имају секс са мушкарцима. То јесте повећан ризик и постоје људи који су у педесетој години и никад се нису тестирали. Тестирање је једини начин да на време откријемо, јер када откријемо да је особа ХИВ позитивна, то посматрамо као добру ствар, дакле открили смо и особа одмах креће са терапијом која је данас савршена, једна таблета дневно. Постоји и превенција. За кондом смо сви чули, а други начин постоји у Европи већ 10 година, у Србији већ неколико, то је ПРЕП-превенција да се добије ХИВ, дакле попијете једну таблету дневно, 30 дана, толико има у паковању, и ви сте заштићени, али само од ХИВ-а.

ХИВ је данас хронична болест, није више болест од које се умире.

Др Чедомир Шагрић, Саветовалиште за ХИВ Института за јавно здравље Ниш, додаје: "Заправо, већ неко време можемо да кажемо да је то тако са терапијом која се примењује код оних код којих смо открили на време ХИВ позитивност. Та терапија омогућава њима да живе стандардним животом којим би живели да нису ХИВ позитивни, и ту долазимо у зону једне хроничне болести која је можда и лакша од неких хроничних болести с којима се срећемо у свакодневном животу, само је важно, и то је императив, да све особе које су сексуално активне, које мењају партнере или истражују у тој области, да би требало бар једном годишње, или после контакта који је ризичан или без заштите, да ураде тестирање. Свако рано тестирање омогућава да се што пре уђе у терапијски процес и тиме особа може, и ако је ХИВ позитивна, да настави свој животни пут као што би у другој варијанти. Чак може да има и нормалан живот, у смислу партнерства и рађања потомства које није уопште ХИВ позитивно. То је предност ове терапије, али то не значи да наше понашање треба и даље да буде ризично."

Важна је превенција, битно је откривање што раније и лечење на време.

Ове одлуке су, како сазнаје РТС, последица хаотичног стања у којем се већ дуже време налази тужилаштво.

Према речима председника Одбора за правосуђе Угљеше Мрдића, извештај врховног јавног тужиоца и Врховног јавног тужилаштва Републике Србије за 2024. годину није усвојен јер не испуњава сврху извештавања, као ни међународне стандарде на које се Србија обавезала, нарочито након уставних промена. Испуњава само форму, сматра Одбор за правосуђе.

Према оцени овог скупштинског органа, Извештај не испуњава стандарде аналитичности, транспарентности, стратешког планирања, квалитативног мерења учинка које захтевају нови закони и европске препоруке, као и методологије прикупљања и обраде података у складу са домаћим прописима и стандардима ЕУ у поглављу 23.

У Извештају, који обилује квантитативним подацима о броју предмета, изостају квалитативни показатељи, нарочито у сложеним предметима корупције, организованог криминала, насиља над женама и децом, малолетницима и другим приоритетним областима.

У том смислу, како је навео Мрдић, изостали су квалитативни показатељи – као што су разлози за обуставе поступака, анализа укинутих оптужница, анализа неуспелих оптужења пред судовима, узроци дуготрајних истрага, као и трошкови које је Република Србија морала да исплати услед неуспеха у поступцима.

Последица оваквог извештавања јесте немогућност да се оцени квалитет, професионалност и законитост рада тужилаштава у 2024. години, а поготово када су у питању трошкови које је Република Србија морала да исплати услед неуспеха у поступцима које је водило тужилаштво, навео је Мрдић поред осталог и подсетио да према члану 58 Закона о јавном тужилаштву за штету коју носилац јавнотужилачке функције проузрокује незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија, а овог податка нема у Извештају врховног јавног тужиоца.

Такође, у Извештају није дата анализа предмета и трендова у посебно приоритетним областима корупције и високе корупције, организованог криминала, привредног криминала, дигиталног и сајбер криминала, насиља у породици и малолетничког криминала, нити се јасно и детаљно раздвајају подаци у овим областима о току истрага, дужини трајања, фазама застоја, броју оптужница по сложеним предметима, учинку посебних одељења виших тужилаштава, раду Јавног тужилаштва за организовани криминал (ЈТОК) и Јавног тужилаштва ратне злочине (ЈТРЗ) у 2024. години.

Ово је, према ставу Одбора, посебно озбиљан недостатак јер су наведене области приоритети Републике Србије и јасно су дефинисане јавним политикама, већим бројем стратегија и посебно су значајне за европске интеграције.

Наведено има за последицу неиспуњавање јасно постављених приоритета Републике Србије, али и губитак средстава из фондова ЕУ за чије повлачење јесте услов достизање постављених циљева у поглављу 23.

Мрдић: У извештају недостају самопроцена и ефекти рада тужилаштва

Такође у Извештају нема приказа вишегодишњих трендова (2020–2024), услед чега се не може проценити да ли је дошло до напретка након реформе 2022. године, какав је утицај реформи на рад тужилаштава у 2023–2024. године, те да ли су системски проблеми и даље присутни.

Нема јасно приказаних притужби грађана и поступање по притужбама, што за последицу има губитак поверања грађана у институције.

Мрдић је указао да је изостала и анализа и идентификација "уских грла" и предлога решења, као јасни и мерљиви циљеви и индикатори учинка за 2025, у складу са Законом о планском систему, стратегијама Републике Србије и поглављем 23.

Поред тога, извештају недостају самопроцена и ефекти рада, а у складу са препорукама Европске уније, Савета Европе (GRECO), Венецијанске комисије и ОЕЦД-а, као и подаци о транспарентности и законом прописане јавности рада.

Одсуство самопроцене и самооцењивања (самокритичког увида у резултате, пропусте и ризике), озбиљан је институционални проблем, указао је Мрдић, подсећајући да се према међународним стандарднима у самосталном тужилаштву, какво је тужилаштво у Републици Србији, то сматра једним од кључних проблема.

Без самопроцене, Врховно јавно тужилаштво не показује спремност да идентификује грешке, спремност да само анализира шта није урађено добро и одговорност пред грађанима и у Народној скупштини.

Он је истакао да Европска унија, Савет Европе (GRECO), Венецијанска комисија и ОЕЦД захтевају да правосудне институције раде самопроцену, транспарентно и да објављују сопствене слабости и дају препоруке за побољшање.

Уколико то изостаје, извештај не испуњава стандарде из поглавља 23 и подложан је оправданим критикама у извештајима ЕУ, навео је Мрдић и указао да Извештај Врховног јавног тужилаштва служи испуњавању формалне обавезе, а не евалуацији рада што доводи до застоја у напретку Републике Србије када су у питању GRECO евалуације, достизање стандарда Венецијанске комисије и препорука ЕУ у поглављу 23.

Таком трочасовне седнице Одбор за правосуђе је једногласно од присутних чланова одлучио да Народној скупштини предложи да одбије ове извештаје Загорке Доловац и да известилац буде председник Одбора Угљеша Мрдић.

Подсетимо, она је на ту функцију изабрана одлуком парламентарне већине.

Предраг Милановић, председник општине Свилајнац, каже: "Ја сад могу да кажем да смо близу решења, да нас дели две до три недеље до потписивања уговора, потписивање уговора значи да је Министарство финансија обезбедило средства ове године да исплати аванс и тиме мислим да су наше муке готове, пола тог посла је обављено. После нас чека експропријација, изградња, али сад људи то раде брзо 4 километра пута и мост, реално може да се уради за годину дана."

Због изразитог пораста водостаја Велике Мораве и могуће појаве леда током зиме Војска Србије демонтирала је понтонски мост који је, као привремено решење, био у употреби током лета и јесени. Понтон је добро служио док је за то било услова.

Предраг Милановић, председник општине Свилајнац, додаје: "Ја се овом приликом захваљујем и Војсци и председнику и овим људима који су били овде, јер су стварно до задњег тренутка док је могао да буде понтон, они били овде на мосту."

Највећи проблем тренутно имају радници и ђаци који ка Свилајнцу путују из суседних градова или општина Велике Плане, Марковца, Баточине и Kрагујевца. Организован је аутобуски превоз до моста, или се једноставно паркира аутомобил и пређе пешице. О томе кажу:

- Ту се паркирамо па прођемо овде где је изгорело, па се попнемо и прођемо мост. Мора неко да вас чека с друге стране? Па мора, долази газда по мене сваког дана.

- Треба времена иначе добро би било да има нови мост, углавном морамо да се адаптирамо на основу прилика.

- Боље је да има моста, али чекаћемо, биће

Пошто је током дана и увече са обе стране старог моста паркиран велики број аутомобила, обезбеђено је непрестано дежурство комуналне полиције и радника комуналног предузећа.

Из фирме "РП инвест", која је инвеститор радова, навели су за РТС да су на терену багери и камиони и да је у процес санације укључен стручни надзорни орган. Очекују, како су додали, да ће за петнаестак дана све бити враћено у првобитно, безбедно стање и наводе да станари околних зграда нису угрожени.

"Скида се стари потпорни бетон, уклања се обрушена земља, праве кампаде које служе за задржавање земље", наводе у тој фирми.

Како је утврдио републички инспектор Министарства грађевине, инвеститор је имао локацијску и дозволу за припремне радове, али је почео да зида стамбену зграду без грађевинске дозволе.

Градоначелник Крагујевца Никола Дашић навео је да тражи одговорност свих који су евентуално пропустили да поступе у складу са законом и стручним стандардима.

"Немам никаквих новости, не верујем да ће их бити. Тежак период је пред нама, али припремили смо се. Сутра у пола 11 имамо велики састанак, морамо да спремимо све потезе до тада, па ћемо вас обавестити о томе шта радимо", рекао је Вучић новинарима у селу Толић код Мионице.

"Победа у немогућим условима на локалним изборима, ушли смо у изборну годину"

Председник Вучић је рекао и да је Србија „ушла у изборну годину“ и да је само питање да ли ће уз парламентарне бити одржани и председнички избори.

„Ушли смо у изборну годину, најкасније у року од годину дана имаћемо изборе“, рекао је Вучић новинарима у селу Толић код Мионице.

Вучић је рекао да сада остаје да се припреме избори и да се види ко ће на њима учествовати, колико листа и који кандидати.

Говорећи о изборима који су јуче одржани, Вучић је изјавио у Мионици да је СНС успела да победи на локалним изборима упркос немогућим условима и томе што су, како каже, "блокадери доводили батинаше из разних делова Србије и малтретирали грађане".

"Ја сам се плашио и јучерашњих избора, свих избора се плашим, не знам у каквом смислу, одговоран човек се тако понаша. Ја се свакога дана бринем како ћемо да имамо сутра нафту и прекосутра бензин, дизел, керозин, све. Ја мислим да људи то разумеју. Одговорни људи увек имају страхове. Они су то добро препознали у мени. Увек имам страх, моја жеља је увек да будемо најбољи и увек сам незадовољан", рекао је Вучић.

Он је, након посете породици Јанковић у селу Толић код Мионице, тако одговорио на питање новинара како види тврдње опозиције да се плаши избора на републичком нивоу.

"Ја сам нашао и у Неготину мане. Ви ћете прочитати 69,27 одсто, али то ми је од важећих листића 71 одсто скоро. Ја сам у томе нашао јер сам ноћас анализирао, нашао сам у Неготину више места где морамо да радимо и да поправимо резултате. Нашао сам то исто у Мионици, нашао сам то исто у Сечњу, где ће се морати радити да буде још боље, али ћемо морати да радимо велике и значајне промене у, не знам, Крајишнику и у једном месном одбору унутар самог Сечња и ја вам то већ све сад кажем", навео је Вучић.

Додао је да опозиција мисли да ће победити на изборима ако доведу батинаше.

"Довешћемо батинаше, ветеране, то је оно што ураде, тући ћемо људе по кафанама, некад им то иде за руком, некад им не иде за руком, па кукају и жале се. Шта друго раде? Ништа. И онда опет морални победници. И сваки пут су морални победници. Добро, ви тако побеђујте, како год хоћете, а ми ћемо овако. Ја стварно мислим да смо и морални победници, јер после годину дана терора, немогућих услова. Овде су вам дошли и Кокановић, Ћута, Сава Манојловић, дошли батинаши из свих крајева, из Љига, Шапца, Косјерића, Чачка, Ваљева, из свих делова. Шта сте радили, људи? Осим што сте ишли да малтретирате људе и опет сте изгубили изборе", рекао је Вучић.

Каже да су опет причали о томе како неко други спроводи насиље, иако свуда где иду то они раде.

Проф. др Миодраг Аћимовић, председник Уролошке секције СЛД, каже: "Имамо развој један ендоурологије и у данашње време, готово 100 посто случајева калкулозе лечи се без отворене хирургије. И ту је остварен велики напредак и у свету и у нашој земљи, са употребом нових, прецизних, флексибилних инструмената којима се може доћи до чашица бубрега и употребом ласера камен да се разбије без да се раде неке агресивне хируршке интервенције."

Проф. др Оливер Станков, председник уролога Македоније, додаје: "У најновије време употребљавамо ласере у лечењу калкулозе, уретера и бубрега, а исто имамо интерколполарне лититрипсије, то је као неинвазивна метода у лечењу калкулозе бубрега."

Научни радови српских уролога на пољу дијагностике болести простате и тумачење настанка и лечења калкулозе, признати су од стране светске уролошке организације. Наши и руски лекари вршили су испитивања Пролом воде и доказали њену лековитост код болести уринарног тракта.

Проф. др Драгослав Башић, директор уролошке клинике у Нишу, објашњава: "Пролом вода подстиче излучивање уринум магнезијума и калцијума и такође мокраћне киселине, и на тај начин има антилитогено дејство, то значи да спречава настајање и одржавање калкулозе. Осим тога, интересантно је да смо у овој студији установили нешто ново, а то је да Пролом вода, у извесној мери, утиче на ублажавање тегоба гихта."

Урологија у Прокупљу прати трендове већ пет деценија, примењујући најсавременије методе лечења. Почеци рада уролошког одељења везани су за једног од најстаријих уролога у Топлици.

Др Радослав Милићевић, оснивач урологије у Прокупљу, наводи: "Драги уролози, следите оно што сте наследили да би били угледни доктори. Ја им то желим из свег срца, они то и показују и напредују."

Следећи међународни конгрес уролога, на коме ће учешће узети и наши лекари, одржаће се у мају месецу наредне године, у Мостару.

Оливер Ђорђевић, члан редакцијског тима, каже: ''Пуно је пружила нашем народу, пре свега деци, тако што је основала два дечија хранилишта, била управница. Пре монашког позива била је десна рука владике Николаја.''

Спомен-соба у манастирском комплексу чува заоставштину Сретена Аџића, једног од најзначајнијих српских педагога и оснивача Учитељске школе у Јагодини, као и његове кћери, мати Ане. У њој се налазе архивска грађа, књиге, писма, иконе и бројни лични предмети.

Весна Ћуричић, Музеј рудничко таковског краја, додаје: ''Њени уметнички радови, пошто је она завршила уметничко занатску школу, цитра на којој је свирала, крст који ми је благосиљала, фотографије бројне, пошто је волела фотографију и, наравно, представљена је та изложба коју је приредио музеј.''

Више од 20 аутора из различитих области потписује текстове посвећене значају мати Ане, која је до пре пола века водила манастир Враћевшница. "Богдај-годишњак за духовно, културно и историјско наслеђе" назив је добио по хранилишту у Битољу којим је управљала Надежда Аџић.

Мати Агрипина, игуманија манастира Kовиље, објашњава: ''Апсолутно се одрицала свега. Наравно да то припада људима који су веома особени, значи не може то свако, али барем у неком примеру, колико ко може, у својој најближој околини. Мислим да је то побожност та која је суштинска, она која је права јеванђељска, Христова, значи љубав која је отелотворено Јеванђеље у мати Ани.''

О животу, доброчинству и духовном трагу игуманије манастира Враћевшница и данас се говори у светињи на падинама планине Рудник, где се и даље живи по њеним принципима и поукама.

Драгана Максић, директорка Регионалног стартап центра Врање, каже: "Сваког месеца гледамо да организујемо нешто што је лепо и специфично за младе. Сматрам да је наука једна од тема којом деца могу да се баве у будућности."

Сарадња са универзитетским центрима, академским заједницама, научно-технолошким парковима, институтима примарна је за бржу комуникацију, тестирање или примену нових идеја на тржишту. О савременим трендовима у развоју нуклеарне енергије, млади су могли да чују од стручњака.

Вељко Џалић, гимназијалац, додаје: "Очекујем да се мало боље упознам са темом нуклеарне енергије, да видим колико је она добра и које су јој негативне стране и да ли можемо да се ослонимо на нуклеарну енергију у будућности за производњу струје."

Матеј Јањић, гимназијалац, објашњава: "Мене је одувек занимало све што има везе са физиком, било нуклеарна, квантна или чак везано за астрономију. Тако да ће ово да ми буде занимљиво управо из тог разлога, јер све што има везе са нуклеарном енергијом, па чак и почевши од Чернобиља, мени је то све занимљиво, да стичем знање."

Др Славко Димовић, директор Института за нуклеарне науке "Винча", наводи: "Најбезбеднији, најчистији вид енергије је заправо нуклеарна енергија која је најзахтевнија у научно-технолошком погледу, па ће поред смањивања ефеката стаклене баште и минимизација других ефеката друге природе, који су јако штетни, дати један индустријско-научни замајац како у Србији тако и у свету."

Посетиоци Регионалног стартап центра Врање могу да присуствују предавањима о физичкој хемији, вештачкој интелигенцији, и другим актуелним темама. До сада је у Центру било више од 50 предавања или радионица, за сада имају петоро корисника и шесторо запослених.

Имамо преко 500 комада накита, а велики део је на сталној поставци у Манаковој кући где чувамо збирку. Ми смо приказали тај временски период зато и јесте назив „Незаборав" јер изложба представља временски спој традиције и савременог на тај начин ова техника живи“, наводи Милена Ђурица, виши кустос Етнографског музеја у Београду“.

Ове огрлице, миндјуше, наруквице, медаљони, игле за косу, дугмад углавном из друге половине 19. века инспирација су за Ивану Станковић, магистра ликовне графике и мајстора филиграна. Традиционалну технику израде накита учила је код најбољих македонских мајстора, дизајн накита усавршавала је у Италији. Спојила је уметност и традицију и ствара накит изузетне лепоте.

„Ја верујем да све жене уживају у накиту посебно у овом који се ручно ради. Знам пуно жена, својих пријатељица које носе филигран“, каже Оливера Ивановић, из Лесковца.

Анка Ивановић Цонић, из Лесковца додаје да је накит који се израђује техником филиграна увек у тренду. Додаје: „Врло га радо носимо, а још радије га и поклањамо“.

Мало тога је време изменило у овом занату. Сребрна жица се увија, савија, расплиће, преплиће, украшава бисерима и полудрагим каменом и све то руком, стрпљиво, проткано љубављу. Благослов је за Лесковац Ивана коју је пре 15-ак година из родног Скопља довела љубав.

„Ово је у суштини била та идеја да на овај начин промовишемо мало наше наслеђе и инспиративно је зато што је невероватно да се и тад и сад користи отприлике исти алат, а ово је сад мој накит - мало инспирисан савременим добом оним што тренутно живимо што је актуелно и модерно“, наглашава мр Ивана Станковић, мајстор филиграна из Лесковца.

Сарадњом са Иваном Станковић Етнографски музеј у Београду и Народни музеј у Лесковцу су на добитку. Знање несебично дели кроз радионице филиграна у оба града, спајајући прошлост и садашњост за незаборав.

Студенти у блокади подсећају да њихови захтеви нису испуњени, а да 13 месеци након трагедије, још нико није одговарао за смрт 16 људи.

Тишина и у Нишу

На позив студената у блокади, испред зграде Основног суда у Нишу, обележено је 13 месеци од пада надстрешнице у Новом Саду. Како је речено, 16 људи је изгубило живот због системске корупције.

Током шеснаестоминутне тишине, забележен је мањи инцидент, када је жена која се противи студентским протестима и блокадама, ушла у расправу са окупљенима.

“Погодна је из разлога што има доста кисеоника и што је хладна вода. Пре дванаест година купили смо овај посед са рибјацима и наставили смо да се бавимо рибом. После тога смо проширили мало услуге и направили смо ресторан”, наводи Иван Цвијовић, власник рибњака у Потпећу.

Како истичу у госте им често долазе странци и грађани из различитих крајева наше земље.

Љубинка Русковић, из Београда каже да су дошли по препоруци. “Мој унук који иначе воли рибу, кад је он дегустирао и рекао да је одлична, увек ћемо се враћати”.

На реци дугој 2 км више од 10 породица поседује свој рибњак.

“Ја имам рибњак пет до шест година. Произведем годишње тону. Зависи од године. Некад је сушна година нема воде. Некад је добра. Мештани памте да су први рибњаци настали пре отприлике четири деценије”, истиче Дејан Јовановић, власник рибњака у Потпећу.

Јасна Ивановић, председница месне заједнице Потпеће наглашава: “Одавде млади не иду. Остају овде. Школе нису празне, као што је нажалост случај у већини села у Србији”.

За своју малу реку која се улива у Ђетињу кажу да је Богом дана и настављају да користе њен потенцијал, поштујући природу која их окружује.