Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

26.11.2025. Среда:Претежно облачно и хладније, ујутро и пре подне местимично с кишом, а после подне и увече киша се очекује углавном у јужним и југоисточним, а у току ноћи понегде и у централним крајевима. Дуваће умерен западни и северозападни, а на југу ујутро и пре подне јужни и југозападни ветар, после подне у слабљењу. Јутарња температура од 3 до 11, највиша дневна од  на северу до 14 степени на југоистоку. У току ноћи температура у даљем паду, па се на западу и југозападу, као и у планинским пределима јужне Србије, очекује снег. Упозорење: Количина падавина већа од 20 l/m² за 12 h вероватноћа 80%.

27.11.2025. Четвртак:Облачно и хладно, на северу углавном суво, у западним, централним и јужним крајевима киша, суснежица и снег, на истоку Србије киша, а у брдско-планинским пределима снег уз формирање снежног покривача. Ветар слаб и умерен, северозападни. Најнижа температура од -1 до 6, а највиша од 2 до 7 степени. Упозорење: Снег, формирање снежног покривача, вероватноћа 90%, Количина падавина већа од 20 l/m² за 12 h, вероватноћа 80%.

28.11.2025. Петак: Облачно и хладно, на северу и истоку са кишом, у осталим крајевима са кишом, суснежицом и снегом, а у брдско-планинским пределима са снегом. Ветар слаб до умерен, северозападни. Најнижа температура од -1 до 4, а највиша од 1 до 7 степени. Упозорење: Снег, формирање снежног покривача, вероватноћа 90%.

29.11.2025. Субота:Облачно и хладно, понегде са кишом, а у брдско-планинским пределима са слабим снегом, после подне престанак падавина. Ветар углавном слаб, западни и северозападни. Најнижа температура од 0 до 6, а највиша од 2 до 8 степени. 

Прогноза временa за наредних пет дана (од 30.11.2025. до 04.12.2025.)
Углавном суво уз делимично разведравање и постепени пораст температуре.

"Радници који су самоиницијативно и самостално радили анализе крви на тешке метале у приватним лабораторијама треба да знају да је то првенствено њима намењено, да се референтне вредности представљају у два облика – за општу популацију и професионалну изложеност и те референтне вредности се разликују", појашњавају из те компаније.

Такође, истичу да је то детаљно објашњено у "Правилнику о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању хемијским материјама" објављеном у Службеном гласнику Републике Србије.

"Србија Зиђин Копер" позива раднике који су, како наводе, самоиницијативно и самостално радили анализе крви на тешке метале у приватним лабораторијама, али и све остале раднике Топионице и рафинације који то желе да се обрате служби за безбедност и здравље на раду, која ће им омогућити да тестирања обаве у државним клиникама и у Институту за медицину рада Србије "Др Драгомир Карајовић".

Председник Републике Србије и извршна и законодавна власт на све могуће начине покушавају да потчине Јавно тужилаштво за организовани криминал, јер јавни тужиоци овог тужилаштва нису и неће подлећи притисцима и наставиће, као и до сада, да поступају у складу са законима и уставним овлашћењима.

Јавни тужиоци овог тужилаштва раде и радиће свој посао професионално, једнако према свима и без било чијег утицаја, те овим путем упозоравамо јавност да је самостално тужилаштвo, као уставна категорија, последња линија одбране од злоупотребе власти и моћи.

Рад овог тужилаштва не сме бити предмет дневне политике. Једино мерило у раду су закон, чињенице и докази. Сви поступци се воде у складу са законом и захтевају одређено време за прикупљање доказа, вештачења и проверу доказа. Закон не оставља простор за било какво другачије поступање, а непристрасност, објективност и везаност доказима су наши једини критеријуми.

Наиме, од тренутка када је Јавно тужилаштво за организовани криминал започело предистражни поступак у предметима који су у јавности колоквијално названи 'Надстрешница' и 'Генералштаб', а посебно када су прикупљени докази о постојању основане сумње да су одређени министри у Влади Републике Србије злоупотребили свој положај на штету свих грађана, започето је, најпре, медијско таргетирање овог тужилаштва, а потом и опструисање поступања овог тужилаштва.

Убрзо након лишења слободе окривљених у предмету 'Надстрешница' започета је опструкција рада на овом предмету, тако што су директор полиције, као и директори Пореске управе и Управе за спречавање прања новца, повукли дате сагласности за чланове Ударне групе, одбили да дају сагласност за именовање нових чланова и поред наших инсистирања и ургенција нису и одбијају да доставе доказе које је Ударна група прикупила у дотадашњем раду, као и да предузму све захтеване радње и мере из своје надлежности.

Овај модел и начин опструкције рада тужилаштва делимичним или неажурним поступањем органа откривања кривичних дела и учинилаца, пре свега полиције и пореске полиције, пренети су и на друге предмете које је тужилаштво покренуло.

Подсећамо јавност да су и у претходном периоду постојали покушаји представника извршне власти да директно утичу на поступање Јавног тужилаштва за организовани криминал у предметима 'Јовањица', 'Шарић', 'Ћурувија', 'Дијана Хркаловић' и другим, јавним коментарисањем којим се релативизује озбиљност почињених кривичних дела и кривичне одговорности починилаца и ствара лажна слика да јавни тужиоци злоупотребљавају своја законска овлашћења. Оваквим неовлашћеним и неутемељеним изјавама се циљано утиче на перцепцију јавности и истовремено угрожава безбедност јавних тужилаца. Надаље, неутемељене изјаве председника Републике Србије и представника извршне и законодавне власти, користе се од стране окривљених и њихових бранилаца као аргументација за подношење захтева за изузеће поступајућих тужилаца.

У опструкцијама и намерама да се онемогући рад Јавног тужилаштва за организовани криминал, иде се и корак даље. Наиме, најаве председника Одбора за правосуђе Угљеше Мрдића, које је подржао и министар правде Ненад Вујић, које се односе на измену сета правосудних закона којима би дошло до укидања Јавног тужилаштва за организовани криминал као тужилаштва посебне надлежности, представљају отворен покушај политичког утицаја на рад јавног тужилаштва и озбиљан удар на уставни и правни поредак.

Колегијум Јавног тужилаштва за организовани криминал, указује јавности да су овакве и сличне изјаве усмерене на дискредитацију овог тужилаштва и припрему терена за његову потпуну контролу интеграцијом у Више јавно тужилаштво у Београду. Овим путем упознајемо јавност да ће се на овај начин знатно отежати, па и угрозити даље поступање у свим покренутим поступцима високе корупције и организованог криминала.

Насупрот иницијативи која би довела до укидања Јавног тужилаштва за организовани криминал, Европска комисија у последњем Извештају о напретку дословно наводи препоруку да је потребно да Србија 'ојача овлашћења Јавног тужилаштва за организовани криминал како би повећала његову делотворност'.

Ово тужилаштво није и неће бити сервис политичких интереса, нити је водило, нити води, нити ће водити поступке према очекивањима председника Републике Србије, представника законодавне и извршне власти или других политичких актера и нити је и никада неће бити подложно паушалним и неутемељеним оценама о успешности рада. Сав наш рад усмерен је на то да се очува законски оквир који обезбеђује стабилно, професионално и непристрасно поступање у предметима организованог криминала и високе корупције, што је у интересу не само правде и правичности већ императив сваког друштва и свих грађана.

Позивамо све актере политичког живота у Републици Србији да се уздрже од непримереног коментарисања рада овог тужилаштва односно да се придржавају својих уставом и законом прописаних овлашћења.

Очување самосталности Јавног тужилаштва за организовани криминал је црвена линија која не сме бити пређена", наводи се у саопштењу.

Позвао је грађане да изађу на локалне изборе и да гласају по савести, али је рекао да верује да ће убедљиво победити листа под редним бројем један - "Александар Вучић - Најбоље за Неготин". Најавио је и да изградњу обилазнице око Неготина, као и да би у Дом здравља у том граду требало да се уложи пет милиона евра.

Вучић је навео да у том делу Србије, па и у самом селу има много људи који су отишли у иностранство и оних који имају неког у иностранству, а који људи, како је рекао, одговорни и вредни људи и знају да поштују рад људи који су нечим допринели њиховој средини.

Приликом посете селу Уровица, у општини Неготин у Неготинској Крајини, Вучић је најавио изградњу пута Неготин - Брза Паланка. Оценио је да ће пут спојити Кладово и Неготин, и тај крај спојити са остатком Србије те омогућити долазак инвеститора.

Председник је у разговору са мештанима рекао да се већ граде мостови, а да ће по њиховој изградњи, одмах кренути у изградњу пута.

"Хонда", јављају јапански медији, процењује да ће продаја њених возила у иностранству у другој половини ове фискалне године (октобар 2025-март 2026.) пасти за читавих 14 процената у односу на исти период прошле године, или за око 110.000 јединица, првенствено због успоравања производње у њеним постројењима у Северној Америци.

Та јапанска компанија, наиме, поседује фабрике не само у САД, већ и Канади и Мексику, и управо су оне највеће жртве несташице чипова коју је проузроковала криза у вези са "Некспиријом" – постројења "Хонде" у САД и Канади крајем октобра су смањила производњу, док је у Мексику, у фабрици у граду Селаја која продукује 200.000 возила годишње, рад обустављен.

Иначе, "Хонда" је у 2024. години у Северној Америци продала 1,61 милион аутомобила, што је чак 40 одсто њене укупне продаје у свету.

Она би, упркос поменутом паду, требало да ове фискалне године побољша тај резултат и достигне цифру од 1,66 милиона продатих четвороточкаша у САД, Канади и Мексику.

Ипак, раније ове године, у периоду од априла до септембра "Хонда" је на севернамеричком континенту била остварила више од половине своје укупне продаје у иностранству у првом шестомесечју – 856.000 јединица, па се чинило да би захуктала компанија, упркос проблему Трампових царина, могла да на том простору прода чак близу 1,8 милиона аутомобила – сан који је распршила "холандска криза".

Афера у земљи лала

До ње је дошло када је влада у Хагу одлучила да искористи одредбу старог закона који није примењиван деценијама да "због лошег управљања", које укључује "неправилно баратање финансијама и пребацивање производних капацитета", и због велике важности коју компанија има за економску сигурност државе и целе ЕУ, преузме произвођача чипова за аутомобиле "Некспирију", чије је седиште у холандском граду Нијмегену, али се од 2019. године налази у већинском власништву кинеског предузећа "Вингтек".

Корени "Некспирије" се налазе у чувеном електронском гиганту "Филипс" - она сада широм света има око 14.000 радника и остварује годишњи приход од око две милијарде долара. Иако важи за произвођача јефтиних, мање софистицираних чипова, холандска влада, чини се, била је забринута да кинеско руководство у своју земљу трансферише  осетљиве, напредне технологије које су освојили холандски инжењери, како би допринели њеном напору да оконча зависност од Запада у области полупроводника и тако се заштити од санкција САД и њених савезника на најсавременије чипове које последњих година предводи Вашингтон.

На покушај Холанђана да уклоне кинеског директора, што је у најмногољуднијој земљи света (Западни медији игноришу чињенице – Кина и даље најмногољуднија земља света ) протумачено као чисто политички потез мотивисан намером Запада да сузбије кинеску моћ у стратешким индустријским гранама, влада у Пекингу је одговорила тако што је забранила производним постројењима "Некспирије" и њеним добављачима у Кини да извозе чипове и електронске компоненте у иностранство.

То је практично у потпуности обесмислило потез холандских власти пошто се у Нијмегену налази само нешто више од стотину радника који се баве администрацијом, истраживањем и другим непроизводним пословима, и истовремено задало тежак ударац мноштву произвођача аутомобила широм света, међу којима и "Фолксвагену", "Џенерал Моторсу", те нарочито "Хонди" и "Нисану". Отуд, прошле недеље влада у Хагу је била приморана да врати контролу над "Некспиријом" кинеском руководству.

Док једном не смркне, другом не сване

У међувремену, несташица чипова проузроковала је "Хонди" пад у оперативном профиту који се процењује на великих 956 милиона долара, што, када се узме у обзир цела фискална година, представља пад од чак 55 посто у односу на оно што је било планирано.

Интересантно, јапански медији јављају да ће посртање "Хонде" услед недостатка чипова ту компанију коштати места другог највећег произвођача и продавца аутомобила у Јапану и пружити прилику ривалској компанији "Сузуки" да се по први пут попне на ту престижну позицију.

Наиме, "Сузуки" не само што није редуковао производњу јер га не погађа проблем "Некспирије", већ је, напротив, успео да повећа обим производње у својим фабрикама. Ово првенствено захваљујући свом предузећу у Индији, које на том многљудном потконтиненту већ деценијама развија капацитете и производну мрежу, те држи импресивних 40 посто тржишта. "Сузуки" је у календарској 2024. години произвео 3,3 милиона возила, а његово руководство сада процењује да ће у периоду октобар-март подићи производњу за солидних осам одсто.

То би значило да, када се узму у обзир очекивана смањења производње у "Хонди" и планирани крупни резови у тешком кризом опхрваном "Нисану" (Познати сви детаљи голготе "Нисана", аутомобилски гигант најавио отпуштање 20.000 запослених), "Сузуки" требало би да изненада скочи са четвртог на друго место у јапанској аутомобилској индустрији, иза неприкосновене "Тојоте", која је не само јапански, већ и светски број један.

То би био огроман успех и историјски резултат за "Сузуки", компанију која је позната по томе што се специјализује за мале, финансијски приступачне аутомобиле - компанију која је у прошлости заостајала и за "Маздом" и "Мицубишијем", те чак била присиљена да се због оштре конкуренције повуче из производње у САД и Кини.

Џип у којем су путовале сурвао се у провалију дубоку 150 метара и претворио у згужвану гомилу метала. Изгледало је као несрећа – само што су њихова тела, као и тело њиховог возача, носила трагове батинања и дављења.

У то време, Доминиканском Републиком владао је Рафаел Леонидас Трухиљо Молина, диктатор чијих је више од 30 година владавине обележено цензуром, шпијунирањем и бруталном репресијом. Дисиденти су често некажњено ућуткивани.

Сестре Мирабал биле су једне од њих. Рођене су у имућној породици и рано развиле политичку свест. Зато су и дигле глас против режима, чији су поступци понекад погађали и њих лично.

Минерва, прва жена која је стекла диплому права у земљи, једном је одбила Трухиљове сексуалне насртаје. Била је малтретирана, ускраћена јој је дозвола за рад и стављена је под стални надзор.

Историчарка Ненси П. Робинсон 2006. године је у свом есеју написала: "Трухиљова мржња према сестрама није била само политичка, већ и лична – био је бесан на Минерву, јер је одбила његове сексуалне насртаје, доживљавајући то као увреду сопственом мачизму који је покретао и његов ауторитарни стил владања".

Успон "Лептирица"

Заједно са својим сестрама и њиховим мужевима, Минерва је помогла у формирању "Покрета 14. јун" – тајне мреже која је дистрибуирала летке, организовала ћелије отпора и разоткривала злочине режима.

Шифровано име сестара било је "Лас Марипосас" или "Лептирице". Минерва и Марија Тереза су неколико пута хапшене и пуштане на слободу због својих активности у покрету отпора.

На дан када су умрле, сестре су се враћале из посете својим затвореним мужевима. Њихов аутомобил пресрели су припадници Трухиљове тајне полиције, давили су их и на смрт претукли. Тела су затим стављена у џип, који је гурнут са литице. Свирепо убиство изгледало је као саобраћајна несрећа.

Иако се Трухиљо представљао као поборник женских права – омогућио је женама право гласа 1942. године и послао једну од првих делегаткиња у УН – у стварности, жене на политичким функцијама у његовој влади нису имале стварну моћ нити легитимитет, јер је његова диктатура учвршћивала идеале подређености мушкарцима, стереотипе о неспособности жена и њиховој превасходној улози у кући. Зато је свака илузија, која је преостала од његовог наводног прогресивизма, разбијена након што је режим некажњено убио "Лептирице".

Трухиљо је убијен шест месеци касније, а опште је раширено мишљење да је убиство сестара прекретница у паду његовог режима.

Од локалне трагедије до глобалног покрета

Минерва Мирабал често је пророчки говорила: "Ако ме убију, пружићу руке из гроба и бићу још јача".

Године 1981, латиноамеричке феминисткиње окупиле су се у Боготи и предложиле да 25. новембар буде дан посвећен жртвама родно заснованог насиља. Тако је настао Међународни дан борбе против насиља над женама. Њихов циљ није био само да одају почаст сестрама Мирабал, већ и да истакну да насиље над женама није само лично – оно је повезано са ширим политичким и друштвеним системима моћи и угњетавања.

Десет година касније, први Институт за глобално лидерство жена покренуо је кампању "16 дана активизма" којом се указује на потребу искорењивања родно заснованог насиља.

То се одржава сваке године од 25. новембра до 10. децембра, када се обележава Дан људских права.

Ти напори поставили су темеље за будуће кампање, укључујући и иницијативу УН за жене "Orange the World" ("Наранџаста боја за свет"), покренуту 2014. године.

Наранџаста боја изабрана је да представља наду и будућност без насиља. Постала је визуелни знак – било путем транспарената, на друштвеним мрежама или тако што се познате зграде осветљавају наранџастим светлима.

Глобални образац угњетавања

Фемицид сестара Мирабал није био изолована трагедија – то је део дугог, глобалног континуитета насиља над женама и отпора према њему.

Године 2006, америчка активисткиња Тарана Берк сковала је фразу "Me Too" како би подржала жртве сексуалног насиља – посебно младе жене других раса.

Више од деценије касније, хaштaг #МеТоо глобално се проширио након низа оптужби за сексуално злостављање против филмског продуцента Харвија Вајнстина. Милиони су поделили своја искуства сексуалног злостављања на мрежи и захтевали одговорност починилаца.

Године 2022, Џина Махса Амини, 22-годишња курдска Иранка, умрла је у полицијском притвору након што је ухапшена због наводног кршења иранског закона о хиџабу. Њена смрт је изазвала највеће антирежимске протесте у историји Исламске Републике. Предвођен женама, покрет је усвојио слоган "Жена, живот, слобода" – фразу укорењену у курдском покрету за слободу.

И Амини и покрет су добили награду Сахаров за слободу мисли за 2023. годину, коју додељује Европски парламент.

Родно обојене дезинформације на мрежи

Иако су сестре Мирабал живеле у ери која је претходила друштвеним мрежама, знале су шта значи бити надгледан, угрожен и кажњаван због тога што наглас говори о насиљу. Исто су искусиле и генерације жена и девојчица суочене с насиљем, било код куће, на послу, на улицама градова или у зонама ратних сукоба.

Оне се данас такође суочавају и са дигиталним насиљем – што је фокус овогодишњих "Наранџастих дана".

Родно засновано насиље које олакшава технологија (ТФГБВ) све више се користи као оружје за узнемиравање, ућуткивање и наношење штете женама. Дипфејкови, сајбер-стoкинг, доксинг и онлајн-претње генерисане вештачком интелигенцијом преливају се у стварни живот – подстичући страх и угрожавајући животе.

Лучина Ди Меко, експерткиња за родну равноправност у организацији УН за жене, описује родно засноване дезинформације на мрежи као "ширење обмањујућих или нетачних информација и слика против жена политичких лидерки, новинарки и женских јавних личности" које се ослањају на мизогинију и друштвене стереотипе, "представљајући их као непоуздане, неинтелигентне, емотивне/љуте/луде или сексуалне објекте".

И даље релевантно, 65 година касније

На Филипинима, новинарка Марија Реса суочила се са сталним дигиталним нападима путем ботова, лажних налога и кампања мржње због разоткривања корупције под тадашњим председником Родригом Дутертеом.

Њена колегиница у Бразилу, истраживачка новинарка Патриција Kампос Мело, била је узнемиравана на мрежи након што је извештавала о председничкој кампањи Жаира Болсонара. Сексуално су је вређали, претили силовањем и објављивали клеветничке видео-снимке у којима је оптуживана да је проститутка.

Недавно је, у септембру 2025. године, фемицид две младе жене и једне тинејџерке у Аргентини преношен уживо преко приватне групе на друштвеним мрежама за око 45 људи – након једног сукоба са нарко-бандом. Видео је наводно био замишљен као "упозорење" против крађе дроге.

Тај инцидент изазвао је шок широм света, указујући да такви, али и слични примери у читавом низу земаља, па и на Балкану, потврђују укорењеност родно заснованог насиља.

Шездесет пет година након убиства сестара Мирабал, 25. новембар и даље представља глобално суочавање с таквом стварношћу.

Ђорђе Нејковић, композитор и клавијатуриста, каже: "Тешко смо дошли до инструмената. Чак смо морали да идемо као клинци да радимо, да штедимо. Па су онда родитељи помагали, па смо купили прве инструменте. Kада смо кренули у средњу школу, онда смо се оријентисали ка Дому Омладине, тамо су нам опет изашли у сусрет дали просторију, вежбали и када смо дошли до неког нивоа да можемо да нешто урадимо своје, ми смо снимили тај албум 1984. године који се зове "Пре или касније"."

Бенд је одласком чланова у војску, а потом и на факултете, престао са радом. Иако су остали у музичким водама и у контакту, одлуку да се поново окупе донели су пре четири године.

Иван Ст Ризингер, песник, публициста, рок критичар, додаје: "Они су вежбали. Аца Џунић, гитариста, по дванаест сати дневно гитару, да би се вратио у неку стару форму. Па онда та подршка, на жалост, покојног данас, Неше Јапанца је исто тако била врло драгоцена. Јер питање је да ли би се они поново окупили да им он није убризгао ту потребну дозу тог неког оптимизма, да то може да успе."

Музичко изненађење најавили су претпразничном баладом "Божић", а затим и оригиналним спотовима рок нумера "Харизма" и "Падам". Свирају у нешто измењеном саставу, аутори су и музике и текстова, а у помоћ су им, ради жешћег звука, прискочили искусни крушевачки инструменталисти и познати гости.

Ђорђе Нејковић, композитор и клавијатуриста, објашњава: "Драги Јелић, Ђуле Ван Гог , Чипи "Освајачи", Сашка Јанкс, Тања Јовићевић, Ника Kовачевић , Kрле "Генерација 5".Ту песму са Ђулетом, која се зове "Падам", радили смо у девет верзија и на крају је ова верзија остала која је на албуму."

Иван Ст Ризингер, песник, публициста, рок критичар, наводи: "Никада нисмо имали ниједан бенд или извођача који је снимио за ПГП РТС албум, а сад у року од одмах, могу да кажем слободно, да се на топ листама такмиче "Струјни Удар" и "Маркотик". И напали смо очигледно, поготово двеста двојку и мог друга Нешу Kузмића, онако са свих страна. Тако да не знају кога ће пре да пусте."

Kрушевачки фанови, посебно генерације које су расле и формирале музички укус уз некадашње рокенрол момке са калдрме, организовано долазе на београдску промоцију после које "Струјни удар" наставља већ започету турнеју по Србији.

Како се наводи потрага за украденим драгуљима још увек траје.

Музеј Лувр опљачкан је пре више од месец дана уз помоћ дизалице на камиону, а из музеја је украден драгоцен накит.

Плен је процењен на 88 милиона долара, али има непроцењиву историјску вредност, а међу украденим предметима налазе се и комплети накита украшени бројним дијамантима и драгим камењем.

По налогу дежурног јавног тужиоца за ратне злочине, осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова након чега ће, уз кривичну пријаву, бити спроведен у надлежно тужилаштво.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је у обраћању јавности да ако НИС не добије оперативну лиценцу за рад, од понедељка ниједна банка неће радити са том компанијом.

"Једино решење је да Американици дају лиценцу. Иначе, све банке у систему НБС, не само наше, чим буде јасно да нисмо добили оперативну лиценцу, дакле – од следећег понедељка – сасвим извесно неће радити. То је велико питање за нас", рекао је Вучић.

Активности у Рафинерији нафте Панчево током трајања 'топле циркулације' биће организоване на тај начин да рафинеријска постројења буду спремна за старт чим се за то стекну услови, односно чим буде добијена информација о расположивости сирове нафте.

У овом тренутку, компанија НИС наставља снабдевање домаћег тржишта нафтним дериватима без застоја, захваљујући раније обезбеђеним залихама.

"Компанија НИС изражава наду да ће у што је могуће краћем року поново бити успостављен редован рад Рафинерије нафте Панчево која је важна не само за снабдевање Србије, већ и регионалних тржишта. Поред значаја за стабилност снабдевања нафтним дериватима, Рафинерија нафте Панчево кључна је и за рад ХИП Петрохемије, која ће такође почети припреме за обуставу рада у наредном периоду", наводи се у саопштењу НИС-а.

НИС поново истиче да своје пословање заснива на строгом поштовању закона Републике Србије и других држава на чијим тржиштима послује и да ничим није допринела увођењу санкција које угрожавају рад компаније и социјалну стабилност више од 13.500 запослених.

Компанија остаје посвећена напорима да у што је могуће краћем року буде делистирана са SDN листе америчког Министарства финансија или исходује нову посебну лиценцу која ће јој омогућити несметано пословање, у чему има снажну подршку државних органа Републике Србије, саопштено је из НИС-а.

Сандра Савковић, агент продаје некретнина, каже: "Тржиште пословног простора и локала у Kрагујевцу је поприлично диференцирано. Те тако имамо локале изван централних и у новим деловима града, чији се распон цена креће од 1500 до 2500 евра по метру квадратном, али имамо и пословне просторе и локале у строгом центру града и на локацијама високе фреквентности, чије цене достижу и 4000 евра по метру квадратном."

Kада то помножимо са 600 квадратних метара, долазимо до 2,4 милиона евра, што је највиша постигнута цена пословног простора у Kрагујевцу. Сходно томе, намеће се питање, ко купује пословни простор.

Сандра Савковић додаје: "Примарно су то Kрагујевчани, затим инвеститори из околних градова, али са сигурношћу вам могу рећи да тржиште у Kрагујевцу полако постаје врло интересантно и компанијама из региона и франшизама.

За разлику од пословног простора, потражња за становима је знатно већа него понуда, јер је Kрагујевац регионални привредни, културни, образовни и здравствени центар. Зато цена квадратног метра стално расте. Станове готово подједнако купују Kрагујевчани и људи из других градова.

Владимир Јоксимовић, власник агенције "Палма некретнине" Kрагујевац, објашњава: "Потражња за становима је генерално велика, посебно за становима који имају од 40 до 50 квадрата, у дужем временском периоду већ су у дефициту. Цена новоградње, у просеку, причам за центар града, оквирно око 2.000 евра. Тако да из године у годину она скаче, односно расте, процентуално пратећи неку инфлацију око 5-6 процената годишње."

То по свој прилици ни убудуће неће утицати на потражњу. У прилог томе говори и податак Градске управе да је од почетка ове године до сада издато око 170 грађевинских дозовола, а још петнаестак је тренутно у процедури.

"Има га више од већине земаља Централне Европе. Има га више по глави становника него било која земља Западног Балкана. То није била трка у количинама. То је била трка у одговорности. Наш пут до 50 тона није био ни нагао, ни случајан, ни импулсиван. Он је резултат доследне стратегије која је почивала на три стуба: на дугорочној визији, на паметној комбинацији домаћих и међународних куповина, и на прецизном темпирању уласка у глобалне токове", нагласила је Табаковићева.

Напоменула је да је Извршни форум о управљању златним резервама значајан скуп који се одржава у години која ће остати уписана као једна од најзначајнијих у историји савременог тржишта злата.

"Окупили смо се у години у којој је овај племенити метал своју вредност увећао за више од половине претходне и више пута обарао историјске рекорде, у којој су централне банке наставиле тражњу након три узастопне године у којима су куповале више од 1.000 тона, и у којој је злато, после више деценија, поново постало не само симбол већ и инструмент монетарног суверенитета, отпорности и поверења", рекла је Табаковићева, саопштила је НБС.

НБС 10. јуна достигла важну прекретницу

Истакла је и да говори у име институције која је 10. јуна ове године достигла важну прекретницу у својој модерној историји.

"Тога дана, Србија је први пут премашила ниво од 50 тона злата у својим девизним резервама. Ово није само број нити технички податак, већ резултат визије, политичке одговорности и институционалне доследности. Она је огледало начина на који се гради поверење у земљу - не декларативно, већ конкретним и мерљивим делима", рекла је Табаковићева.

Навела је да је, када је дошла на чело Народне банке Србије у августу 2012. године, количина златних резерви износила 14,8 тона, вредности око 600 милиона евра.

"Учешће златних у укупним резервама тада је било испод шест одсто. Данашњи подаци говоре да Србија количински има преко три пута више злата него што је Србија имала крајем јула 2012. године, док је вредност златних резерви повећана 10 пута. Уједно, то је и потврда да је наша економска политика заснована на дугорочној сигурности, а не на тренутним импулсима", рекла је Табаковићева.

"Ова организована криминална група се терети да је од новембра 2023. године до дана лишења слободе на територији Републике Србије вршила кривична дела проузроковање лажног стечаја и прање новца на тај начин што је организатор Б.Ч. организовао остале осумњичене да по унапред организованим задацима креирају лажни дуг у пословној документацији ПД „BLEECKER“ д.о.о. како би се вештачки стекли услови за отварање стечаја над тим привредним предузећем и како би задржали управљање, над хотелом „GARNI B“ у Београду и наставили да пружају хотелијерске услуге у овом објекту, чиме су противправно стекли имовинску корист у износу не мањем од 264. 859.559,00 динара и 545.487 евра, да би потом нелегално стечени новац пренели на рачуне ПД „LUMIA“ д.о.о. с обзиром да средства потичу из криминалне делатности чиме су извршили кривично дело", наводи се у саопштењу Тужилаштва за организовани криминал.

Како се додаје, кривична пријава је поднета и против осумњичене К.Д. која се тренутно налази ван територије Републике Србије.

Претреси на више локација су у току, додаје се у саопштењу.

"Осумњичени ће уз кривичну пријаву бити спроведени у просторије Јавног тужилаштва за организовани криминал где ће бити саслушани", истиче се у саопштењу Јавног тужилаштва за организовани криминал.

Србија очекује одлуку Вашингтона за нову лиценцу, како би НИС наставио са радом, јер Рафинерија нафте троши последње залихе сирове нафте за прераду. Раније је речено да сирове нафте има до уторка, 25. новембра.

Влада Србије одржала је јуче joш једну ванредну седницу на којој је разматрана енергетска ситуација у земљи. Констатовано је да "привреда и грађани немају разлога за забринутост" с обзиром на то да, како се наводи, има довољно свих нафтних деривата.

Да би се избегли поремећаји и обезбедило поуздано и равномерно снабдевање, ресорна министарка Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је са представницима три највеће стране нафтне компаније на тржишту Србије – мађарског МОЛ-а, грчког Хелениковог огранка ЕКО, аустријског ОМВ-а – као и генералним секретаром Удружења нафтних компанија.

Петар Јелисавић, из Kрајишника, каже: "Знамо кад смо ми били мали, исто смо у вуни били сви и сви смо здрави. Сад се такви материјали не производе, не можете нигде да купите, него само жене старије да исплету."

Мара Радиновић, из Kрајишника, додаје: "Стварно је лепо од њих. Што не можеш да нађеш негде у продавници, што они сами израђују ручно и труде се баш."

До сада је 67 прворођених беба у селима Бока и Kрајишник добило поклоне у овој јединственој акцији.

Марија Вечански, председница УЖ "Банатско јагње" Бока, објашњава: "Није тешко радити. Ми вуну имамо, оперемо вуну. Вунене јоргане делимо, штрикамо, с тим што је само количина битна колико ћемо одрадити. Али, увек имамо толико материјала и све за ову акцију, да можемо да је одрадимо."

Мирјана Умићевић, УЖ Kрајишник, наводи: "Током целе године жене раде, и то вредно раде. Ипак, треба ту и времена. Улажемо свој труд и јако је лепо кад се овако одазову."

Kао и друге пограничне банатске општине, и у Сечњу се рађа све мање деце. У десет насеља до основношколског узраста у Предшколској установи има 300 малишана.

Наташа Рађеновић, директорка ПУ "Полетарац" Сечањ, каже: "Сви ови млади брачни парови су били моја деца, ја сам их учила и сада сам доживела да они имају своју децу, који су овде остали, то знатно подржавам."

Овчију вуну, са којом иначе локални овчари не знају шта ће, чланице Удружења жена из Боке перу ручно на Тамишу током лета, потом суше и испреду. Део искористе за прављење јоргана и простирки, а део за друге програмске активности током године.

Вишња Поповић, ученица 6. разреда ОШ "Димитрије Туцовић" Kраљево, каже: "Електрични и електронски отпад су било који уређаји који раде на струју или на батерије, који су стари или су се покварили и морају да се одбаце. Они би требало да се рециклирају посебно."

Марко Брковић, ученик 8. разреда ОШ "Димитрије Туцовић" Kраљево, додаје: "Очито је да се век трајања мобилних уређаја и целе беле технике смањио, али мислим да би требало да их користимо мало дуже и да што више смањимо одбацивање."

Лена Вранић, ученица 8. разреда ОШ "Димитрије Туцовић" Kраљево, објашњава: "Наша школа има разне радионице сваке године и ту стварно покушавамо да рециклирамо што више отпада, не само Е отпада, али опет мали допринос за нашу планету."

Сузана Радосављевић, наставница технике и технологије у ОШ "Димитрије Туцовић" Kраљево, каже: "Постоји око 1.000 различитих хемијских супстанци, односно материјала у електронским отпадима. Да су најопаснији олово, жива, кадијум, литијум, фреон и само један милилитар живе може да загади 1.000 литара воде. Значи, ако деца то знају, имаће сигурно свест о томе шта радити са електронским отпадом."

Да свест најлакше расте међу најмлађима, доказали су ђаци четири основне школе који су на Тргу српских радника обележили Европску недељу смањења отпада

Богдан Шаренац, ученик 6. разреда ОШ "Димитрије Туцовић" Kраљево, закључује: "У нашој школи имамо три канте, за пластику, папир и друге те ствари. А код куће? Па код куће сачувам на неко своје посебно место, негде наиђем на ту канту за рециклажу и бацим ту."

Што не ради ни већина одраслих. Али, Богданов одговор открива чињеницу да је институционална подрша за одвајање отпада на ниском нивоу.

Богомир Затежић, фирма за сакупљање, складиштење и транспорт ЕЕ отпада, каже: ''Ја имам дозволу за превоз опасног терета и то се зна како се са тим пакује, воз,и предаје се рециклерима. Ту има неких 10 разреда, од великих кућних малих, широке потрошње. Онда се то њима предаје или у складишта или се ради третман. Ако се ради третман, онда се он даље баве са тим.''

Многи и даље нису сигурни где електронски отпад и како треба правилно одложити, шта урадити када неки кућни апарат откаже и за њега више нема поправке.

Владимир Kлеут, продаја и сервис рачунарске опреме, објашњава: ''Оно што је још опасан отпад, то су тонери за ласерске штампаче. Опаснији су од кетрида за штампаче и ту постоје фирме, прво постоји законска регулатива, и постоје фирме које се тиме баве.''

Едукација о правилном одлагању електричног и електронског отпада од изузетног је значаја, а охрабрује чињеница да се овим питањем у Чачку однедавно бави и једно социјално предузеће.

Дарко Петровић социјално предузеће ''НРГ'' Чачак, додаје: ''Спроводимо и едукативне радионице у основним школама ради стицања добрих навика код најмлађе популације о управљању опасним врстама отпада. Као такво предузеће до сада смо збринули, за својих око годину дана постојања, око 35 тона електронског и електричног отпада и веома велики значај едукације од малих ногу за велике промене за убудуће.''

ЈKП Шумадија у Kрагујевцу недељно од физичких лица прикупи око тону електричног и електронског материјала, што га чини једним од ретких комуналних предузећа које се бави таквом делатношћу.

Јелена Ратковић руководилац сектора чистоће ЈKП Шумадија Kрагујевац, наводи: ''Четвртком сакупљамо од физичких лица, петком од правних лица. Таква је процедура зато што по закону о управљању отпадом ми морамо да најавимо тај отпад 24 сата пре изласка на терен, зато што су то специјална возила, обука радника, јер се води као опасан отпад.''

Осим што рециклирањем уређаја помажемо очувању животне средине, могуће је и уштедети приликом куповине. Многе продавнице и мобилни оператери нуде попусте или посебне погодности када донесете старе уређаје на рециклажу.

- Годинама уназад пратимо и знамо да је то чист маркетишки трик и од тих снижења, када одете у трговину, нема апсолутно ништа, буквално су цене исте, можда неки степен ниже од свакодневних цена."

- Имајте на уму да смо ми Пироћанци, да је нас тешко преварити. Мислим да је то само трик."

- Ако је цена приступачна, ја ћу да купим, без обзира на то да ли је црни петак или није."

Kупци су опрезни, без обзира на то колики попуст трговци нуде. Недавно је измењен и допуњен Закон о трговини, како би се заштитили купци.

Марко Драгић, правни саветник Националне организације потрошача Србије, каже: "Ове године имамо примену Закона о трговини, који управо то спречава и кључну улогу у том случају треба да одигра тржишна инспекција, да кроз свој тржишни надзор, поготово када је у питању црни петак, мало активније раде и утврде да ли има било каквих злоупотреба, што се тиче приомена цена, пре самог догађаја на основу самог догађаја."

Трговци имају превелика очекивања од промета у новембру. Често су цене ниже до 30 одсто, а тек по неки производ снижен је од 50 до 70 процената.

Марија Матић, менаџер "Kондорас" у Kрушевцу, додаје: "Kупаца има, баш је велико интересовање. Црни петак код нас траје целог новебра. Најјаче акције су нам задње недеље у новембру. Има на 8 брендова попуста преко 20 одсто."

Милош Пађен, "Техномедија" Kрушевац, објашњава: "Тренутно, у оквиру ове блек фрајдеј акције, највеће је интересовање за техничком робом, телефони, лап топови, компјутери и остале пратеће компоненте, али такође и за белом техником је велика потражња."

Наши суграђани често купују преко интернета, нарочито када су велики попусти.

Марко Драгић, правни саветник Националне организације за заштиту потрошача, наводи: "Потрошачи не прате довољно да ли се иза тог сајта крије регистровани трговац или нерегистрован, а то се може у пар корака проверити, да ли на сајту има истакнут ПИБ или матични број трговаца, да ли је та платформа верификована од стране интернет провајдера."

Уколико је регистрован продавац преко интернета, безбедна је куповина. У супротном, када је лажни продавац, купац не може да рачуна на заштиту коју прописује Закон о трговини.

Пуцњава се догодила у насељу Кумодраж, а повређени младић је превезен у Ургентни центар.

После указане помоћи младић је потом збринут у Ортопедско-хируршку болницу "Бањица".

Полиција тради на расветљавању догађаја.