Интервенцијом полиције, албански младићи су одведени у полицијску станицу, а заставе су скинуте са ограде.

Сигурносне камере на огради дворишта цркве забележиле су постављање застава.

На снимку се види како албански младићи прилазе аутомобилима локалних таблица и постављају заставе.

Парох Јеринић: Ово није први пут

Липљански парох Драгиша Јеринић изјавио је да инцидент у дворишту цркава Светих Флоре и Лавре и Ваведења Пресвете Богородице није први.

Јеринић је рекао да су Албанци који су поставили заставе на ограду "кренули да се снимају, да то објављују да би се хвалили тиме".

"У међувремену, током разговора са полицијом, полицајац Албанац нам је рекао да су они револтирани тиме што им је јуче Србин који ради у косовској полицији написао саобраћајну казну и они, револтирани тиме, дошли су да окаче заставе на нашу ограду, што не оправдава никако, јер ово је напад на верски објекат, напад на нашу приватност", рекао је парох.

Према његовим речима, у последње време примећује се да они који пролазе поред цркве са истакнутим албанским заставама, најчешће током весеља, упорно гледају и показују да им смета застава Српске православне цркве, која на звонику стоји током целе године.

"То знамо и из ранијих искустава, јер није први пут да су нама нашу заставу скидали, а ово је други пут да Албанци постављају заставе Албаније, а не Косова, на нашу црквену ограду", нагласио је Јеринић.

Додао је да су у претходном случају заставе постављали малолетници, док су овог пута то биле две пунолетне особе.

Канцеларија за КиМ: Порука верницима да немају мира ни у својим кућама ни црквама

Канцеларијa за Косово и Метохију саопштила је да две цркве представљају важне светиње за српски народ у Липљану и места молитве, духовности, мира и саборности Срба који се ту радо окупљају.

"Због тога је ова срамна провокација унела немир и револт међу православне вернике у овом месту", истиче Канцеларија.

Реч је, додаје, о новом удару на светиње Српске православне цркве, Епархије рашко-призренске с циљем застрашивања верујућег народа, са поруком да немају мира ни у својим кућама ни црквама.

"Оваквим гестом албански изгредници и екстремисти показују по ко зна који пут да не желе мир и суживот, нити да гаје икакво поштовање према светињама СПЦ, већ да желе тензије и инциденте и протеривање нашег народа. Упркос оваквом недопустивом понашању, Срби у Липљану одлучни су да остану своји на своме, да посећују своје цркве и манастире и да не наседају на провокације", истиче Канцеларија за КиМ.

Неколицина од 14 чланова посаде брода "Фаисе Нур Олива" задржано је у болници пошто су их из мора избавили морнари јеменских власти и пребацили до луке Мока.

У болници у том граду већ се налазило тридесетак рањених у одвојеном нападу Хута, чије су мете били објекти у овој луци, укључујући пристаниште, кранове, водовод и болницу која је изграђена саудијским донацијама.

Серија напада свела је извоз саудијске нафте на око 1,5 милиона барела дневно, односно двоструко мање него пре почетка акција Хута, који су, истовремено, забранили пролаз кроз мореуз Баб ел Мандеб бродовима који превозе енергенте из Саудијске Арабије.

Без обзира на проблеме у Ормуском мореузу, нападе на рафинерије и блокаду Баб ел Мандеба, саудијски Арамко је у другом кварталу зарадио 33 милијарде долара, односно за трећину више него у истом периоду прошле године.

Рат у Јемену, ново поглавље

Нова рунда сукоба у Јемену почела је пошто је Саудијска Арабија испалила салву пројектила на аеродром у Сани, на који је у том тренутку слетао авион који је представнике Хута возио са сахране иранског верског лидера Алија Хамнеија.

Авион је, затим, преусмерен ка луци Ходеида, а две ривалске јеменске владе - из Сане и Адена, месеце ћутања замениле су ратном реториком.

Министар одбране међународно признате владе у Адену, генерал Тахер ел Акили преузео је одговорност за напад, наводећи да је аеродром у Сани бомбардован како би се спречило слетање иранског авиона.

Хути су, одмах, узвратили борбеним покличем "смрт Америци" и распалили по Израелу, Саудијској Арабији, бродовима у Баб ел Мандебу и ривалским фракцијама у Јемену.

Јемен се, суштински, распао крајем 2014. године када су Хути заузели престоницу, Сану и збацили претходну власт. Од тада, контролишу северни део државе, док је утицај над остатком земље подељен између снага које, војно и финансијски, подржавају Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати.

Део територије контролише и локална подружница Ал каиде.

Хути, Палестинци, Иран...

Кључни актери, уз помоћ Уједињених нација, постигли су договор о прекиду ватре пре четири године, али су се ствари драматично промениле после упада Хамаса у Израел у октобру 2023. године и акција израелске војске које су уследиле.

Хути су, у знак подршке Палестинцима, испалили стотине пројектила и дронова ка Израелу, док је америчка и израелска авијација двадесетак пута бомбардовала њихове положаје и лансере ракета.

У претходне три године, Хути су у неколико наврата успевали да у потпуности затворе мореуз Баб ел Мандеб, чиме су велике бродарске компаније натерали да уместо Суецког канала бродове преусмере ка Рту добре наде.

Само Американци су, за ово време, потрошили око милијарду долара за бомбардовање 800 циљева у Јемену. Операција "Раф рајдер" (Rough Rider) осмишљена је како би се Хути онемогућили да ометају пловидбу Црвеним морем, што је Трампова администрација прогласила ”услугом Европљанима”, пошто они трпе највећу штету од блокаде овог пловног пута.

Трампова акција против Хута изазвала је прилично подозрење међу америчким војним аналитичарима, који су Белу кућу упозорили да слични, шест година дуги покушаји Саудијске Арабије, нису донели никакве резултате.

Највећи проблем, напади Хута направили су у Црвеном мору, где су суштински драматично пореметили поморски саобраћај и бродарске компаније натерали на 6.500 километара дужи пут око Рта добре наде.

Враћајући поморски саобраћај на руту која је у великој мери напуштена после отварања Суецког канала 1869. године, Хути се сматрају директним кривцима за значајна повећања цена превоза и осигурања, али и велика кашњења испорука.

Процес повлачења ће, додају, бити постепен и заснован на условима на терену, а одвија се у блиској координацији са свим релевантним актерима, укључујући представнике институција у Приштини и међународних организација, као и представнике полиције и Еулекса. Додају да је редовно информисан и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић.

Поручују да ће Кфор задржати видљиво присуство у јужном и северном делу Митровице, као и на северу Косова и Метохије, и да ће наставити да доприноси одржавању безбедног и сигурног окружења за све заједнице.

Српска листа, највећа странка Срба на Косову и Метохији, изразила је снажно противљење повлачењу или било каквом смањењу присуства припадника Кфора на главном градском мосту на Ибру и тим поводом затражила хитан састанак са командантом Кфора генералом Улуташем.

Упозоравају да је простор главног моста деценијама био место озбиљних тензија и сукоба Срба и Албанаца и да свака одлука која може да утиче на безбедност на том осетљивом месту мора да буде донета са највећом могућом пажњом и уз пуно уважавање забринутости грађана.

Из Српске листе указују да припадници косовске полиције својим досадашњим деловањем нису изградили поверење српског народа. Истичу да присуство Кфора на том месту за српски народ има посебан безбедносни значај и представља важан фактор стабилности, па очекују да Кфор не доприноси погоршању ионако сложене ситуације на терену.

Кфор: Интегришемо косовску полицију у наше структуре код манастира Високи Дечани

У дану када су најавили постепено повлачење са моста у Митровици, из Кфора су саопштили да су започели и интеграцију локалне полиције у своје безбедносне структуре у манастиру Високи Дечани.

И ту истичу побољшану безбедносну ситуацију и наводе да је реч о оптимизацији положаја и позиција Кфора.

Интеграција полиције у обезбеђивање манастира, тврде у Кфору, уско се координира са низом актера, укључујући представнике Српске православне цркве, институција у Приштини и Еулекса. Поручују да остају посвећени безбедности манастира Високи Дечани и безбедности свих локалних заједница, као и да Кфор остаје први који реагује када је реч о безбедности те светиње.

Манастир Високи Дечани од 1999. године обезбеђују војници Кфора. Манастир је у неколико наврата физички угрожаван, а гађан је и минобацачима. Реакције Епархије рашко-призренске на најаву Кфора још нема.

“Ово је веома погрешан корак КФОР-а, који одговара у потпуности захтевима Алјбина Куртија и привремених институција самоуправе, али максимално подиже безбедносни ризик за српски народ и шаље поруку да се једноставно не понаша у складу са Резолуцијом 1244“, истакао је Дрецун.

Критике на рачун мисије и улоге турске команде

Дрецун је нагласио да КФОР мора бити прва и једина снага која ће обезбедити сигурно окружење за српски народ. Међутим, указао је на податак да је у последњих пет година на северу КиМ, где је КФОР интензивно присутан, број Срба мањи за 18 одсто, наводећи да се то дешава због терора који Приштина спроводи, а на који мисија, како тврди, не реагује.

Посебно је критиковао актуелно руковођење мисијом.

“Евидентно је да откaд је турски генерал на челу КФОР-а, да се КФОР понаша веома пристрасно, односно једнострано, и да предузима активности које заправо Приштина од њега тражи", оценио је Дрецун.

Дрецун је навео примере који, према његовом мишљењу, поткрепљују ову тврдњу, укључујући дозвољавање увоза наоружања на КиМ, уласке припадника тзв. косовског заштитног корпуса на север, као и затварање очију пред физичким терорисањем српског становништва.

О приштинским институцијама и Резолуцији 1244

Говорећи о најављеној "видљивости“ снага КФОР-а, Дрецун је оценио да ће оне у будућности бити присутне у много мањем броју и знатно мање спремне да правовремено реагују. Он је додао да је пребацивање надлежности на косовске институције супротно Резолуцији 1244.

“Косовска полицијска служба никако није и не може бити фактор безбедности за српски народ, јер припадници те косовске полицијске службе и специјалних параполицијских јединица максимално угрожавају безбедност Срба, максимално их тероришу, физички их малтретирају, хапсе и прогањају“, закључио је Дрецун за Први програм Радио Београда.

Додао је да је преношење дела одговорности КФОР-а на приштинске институције или погрешна процена или свесна политичка одлука која води ка препуштању безбедносног сектора властима у Приштини.

"Имамо проблема тамо негде око Рибарића, да видимо, да сагледамо о чему се ради, па ћемо да видимо", рекао је Вучић.

Истакао је да они (Албанци) "морају то да раде да би прикрили све своје злочине против српског народа - хапшења, малтретирања, шиканирање Срба, рушење кућа, буквално пребијање Срба само зато што су Срби на сваком месту“.

Према његовим речима, терор се спроводи заједно са органима међународне заједнице на свакодневном урушавању институција Србије и снажењу институција које немају везе са међународним правом.

Разговори о КФОР-у

Данас се огласио и КФОР, који тврди да је "безбедносна ситуација на Косову побољшана", и управо зато почињу да интегришу такозвану косовску полицију у своју структуру код Високих Дечана.

Председник је рекао да вечерас има разговор са начелником Генералштаба Војске Србије Миланом Мојсиловићем, пошто је он данас разговарао са командантом КФОР-а о намери да напуштају мост на Ибру у Митровици.

"Због тога је уследила наша интервенција, да се тако нешто не сме дозволити. За мене ништа од тога није неочекивано. Немојте да заборавите: нас је 19 НАТО земаља бомбардовало 1999. године, са једним јединим циљем, да нам отму Косово и Метохију“, подсетио је председник.

Како је рекао, они се чудом чуде како толико година после проглашења независности од стране Приштине, њихове прокламације, и даље немају признање од стране Србије и многих земаља у свету, чак и већег броја земаља у свету него оних који су их признали.

"Они морају да заврше своју игру, и то ће да наставе да раде. За нас је да будемо стрпљиви, да будемо довољно паметни, довољно одговорни, да не идемо грлом у јагоде, не зато што се било кога плашимо. Као што видите, ја немам никакав страх од њих, и све најгоре мислим о заједничкој акцији Приштине, са свим међународним факторима против српског народа. Све најгоре“, истакао је Вучић.

"Посета Зеленског добра за интересе Србије"

Председник Вучић осврнуо се на посету украјинског председника Володимира Зеленског рекавши да је она добра за интересе Србије, не само због тога што је Зеленски у Београду потврдио став Украјине о поштовању територијалног интегритета Србије, већ и због позиције наше земље у целости.

Вучић је одговарајући на питање да прокоментарише наводе у немачким медијима да је била храброст угостити Володимира Зеленског у Београду, казао да не мисли да је то храброст, већ да сматра да је важно да се увек руководи интересима Србије.

"Могу да волим, могу да поштујем и неку другу заставу, никакав проблем, али мој је посао да се борим за српску тробојку. И за мене не постоји већа светиња и ништа важније. Урадили смо добар посао за Србију, наставићемо да радимо добар посао за Србију", казао је Вучић.

Наводећи да је на функцији председника десету годину, што је најдуже од увођења вишестраначја, Вучић је навео да то није посао за плату, већ да ради нешто у шта улаже целог себе.

"Сматрам да плату морате да зарадите поштено и одговорно. Ви радите за нешто у шта сте дали целог себе, сва своја уверења, сав свој живот, рад, енергију, све. И ви се борите за нешто, један од стубова на којима сам заснивао нашу политику, и сви ми заједно, јесте самосталност и независност Србије. И мислим да смо урадили велику ствар", казао је Вучић.

Како је додао, добра ствар је урађена и због тога шта је Зеленски рекао у Београду, али и због побољшавања позиције Србије на сваки начин.

"Нама је уговор о слободној трговини у будућности са Украјином веома важан. Ми већ имамо 500 милиона долара размене са Украјином. Ми имамо много различитих тема. И као што сте видели, ја нисам имао никакав страх да кажем са ким радимо фабрику дронова, нити било шта друго. Као што нисам имао страх кад они дођу па кажу: 'Аха, види ено га, један авион извози се оружје'. Ја сам им тај дан одговорио. Не, није један, три су авиона била, да вам покажем слике. И наставиће се то", рекао је.

Истакао је да је он одговоран за раднике у Србији, али и за производњу и увоз оружја, као и за извоз.

"Одговоран сам да наша војска буде јака, да можемо да заштитимо своју земљу, да заштитимо свој народ. Ја не мислим да је то посебна храброст, ја само мислим да је важно да се увек руководите интересима Србије", истакао је Вучић.

О обиласку Златиборског округа

Председник је у дводневној је посети југозападној Србији. Вучић је рекао да је данас посетио четири општине Чајетину, Нову Варош, Прибој и Пријепоље.

"Оно што је за мене утисак, то је оно што ћемо да урадимо. Једним делом оно што смо урадили, а посебно оно што ћемо да направимо. И ако кренете од Златибора, дакле, где радимо ову обилазницу која је укупно 22, 23 милиона евра, која је страшно значајна због смањења гужви у самом центру Златибора, и помаже и Чајетини, и помаже свима који иду од Ужица ка Новој Вароши, ка јужном делу Златиборског округа, до великих спортских терена који ће државу да коштају преко 20 милиона евра, од црпних станица и до многих других ствари", истакао је Вучић.

Додао је да би желео да доведе новог инвеститора који би доста помогао развоју Нове Вароши.

"Има један проблем на који сте указали, и ја нисам сигуран да бих могао то само да адресирам на председнике општина, на локалне функционере. То је кривица свих нас. И мени данас није било лако да истрпим - негде око 300 питања је било на територији три општине, различитих људи, и питања и примедби и замерки и свега другог", каже Вучић

Према његовим речима - сигурно би било тога мање да су људи из владе и људи из локалних самоуправа чешће слушали те људе.

"Локални функционери брину каква ће да буде реакција врха државе"

Говорећи о порталу "Ко си, бре, ти", председник Вучић је рекао да је умногоме допринео, нарочито када је реч о локалним функционерима.

"Јер сад видим да су многи локални функционери, нећу да кажем уплашени, али помало забринути због тога што виде да ми добијамо неку врсту извештаја од људи који углавном нису задовољни нечим и онда брину о томе каква ће да буде реакција, да ли, не знам, централе партије или врха државе или било кога", рекао је Вучић.

Оценио је да је тиме један степен одговорности подигнут на виши ниво и да је веома важно да се тако настави.

"У сваком случају, није лако све то чути, јер људи желе да буде нешто урађено што није урађено по 60, 70 година, али морамо да радимо. Морамо да радимо и да градимо земљу и да напредујемо даље", поручио је Вучић.

"Најбрже растућа економија у Европи"

Истакао је да људи и поред мање плате желе да раде у државној фирми.

Да би се сви ови пројекти реализовали, потребно је да земља има стабилну економију, пуну државну касу. Србија је у првом полугодишту најбрже растућа економија у Европи.

На питање колико је важно да се тај тренд настави, да би сви пројекти могли да буду реализовани, председник је рекао да је то од пресудног значаја.

"Када имамо високу стопу раста, то је једна од ствари. Наравно, потребно је чувати низак дефицит, потребно је чувати ниску стопу јавног дуга у односу на БДП, али је висока стопа раста основни предуслов и за повећање животног стандарда, и за повећање плата и пензија“, истакао је председник.

Додао је да се зато толико улаже у инфраструктурне пројекте, да би то био тај један од стубова на којима се подиже стопа раста.

"Драги наши ватрогасци-спасиоци, пре свега, хоћу да вам кажем да сте ви понос не само МУП-а, већ и целе Србије. Добро нам дошли. Као овде код нас, тако и свуда где сте до сада били да помогнете људима којима је помоћ била потребна. У Француску сте отишли да помогнете пријатељској земљи која се суочавала са великим пожарима. Радили сте на тешким и захтевним теренима, гасили и локализовали пожаре, правили противпожарне појасеве, контролисали пожаришта и спречавали да се ватра поново активира", рекао је Дачић.

Додао је да су српски ватрогасци у Француској направили око три километра противпожарног појаса и заједно са француским и румунским колегама урадили оно због чега су отишли – помогли да се заштите људи и имовина.

"Али да кажемо и нешто што је важно за све грађане Србије. Док сте ви били у Француској, наше екипе су се овде у Србији бориле са пожарима, од Делиблатске пешчаре до других угрожених подручја. И то је најбољи доказ да Србија данас има систем који може да одговори на велике изазове и да истовремено помогне другима када им је помоћ потребна", рекао је министар.

Отправница послова у Амбасади Француске у Србији Наташа Ефимоф каже да је ангажман српских ватрогасаца у обезбеђивању обода пожара директно допринео савладавању ватрене стихије и превенцији поновног избијања.

"Мобилизација српског деташмана за ову интервенцију показала је њихову посвећеност безбедности становништва и заштити природних простора. Дозволите ми у име амбасаде Француске у Србији да искажем сву нашу захвалност за ваш ангажман", рекла је Ефимоф у обраћању ватрогасцима.

Вођа тима Сектора за ванредне ситуације Жарко Чавић истакао је да је ово била прилика да покажу да када некоме треба помоћ Србија није далеко.

"Када смо добили позив да помогнемо нашим француским колегама знали смо да нас чека тежак задатак, али знали смо и да идемо тамо где смо потребни. Ових дана били смо заједно са француским и румунским ватрогасцима делили исте задатке, ризике и одговорност. Гасили смо пожаре, чували терен и борили се да ватра не однесе још више", рекао је Чавић.

"Када се забринутост доследно исказује само у једном смеру, док се права и безбедност једне целе етничке заједнице занемарују, све је теже такву селективност посматрати као политички или етнички неутралну", написао је Ђурић на Иксу.

Река Ибар, указао је, не протиче кроз Албанију, нити је Албанија приобална држава у њеном сливу.

"Албанија стога нема никакав територијални ни хидролошки основ да полаже право на улогу у одлучивању о томе како Србија управља водним ресурсима на сопственој територији, у складу са својим Уставом, својим законима и својим међународним обавезама", поручио је Ђурић.

Према његовим речима, одлука Тиране да се умеша у то питање, уз истовремено занемаривање систематског притиска на српско становништво и напада на српску имовину, неизбежно отвара питање политичких мотива тог иступања, и поново буди оправдану забринутост због добро познатих регионалних концепата који настоје да српску територију и српске ресурсе третирају као део шире албанске политичке сфере.

"Желим и да будем јасан: у европској будућности нашег региона нема места за Велику Албанију - нити за било који други пројекат заснован на етничком експанзионизму и прекрајању граница. Оно што нам је потребно није стварање нових или већих националних држава, већ регион у коме границе постепено губе моћ да нас деле: отворен за људе, трговину, сарадњу и заједнички просперитет, уз пуно поштовање суверенитета и територијалног интегритета сваке државе", каже Ђурић.

Србија је, истакао је шеф дипломатије, суверена држава и сама ће одлучивати о томе како управља својим природним ресурсима, а те одлуке неће доносити Албанија, нити било ко други изван Србије.

"Наставићемо да штитимо права нашег народа, интегритет наше територије и наше легитимне националне интересе. Покушаји да се пажња скрене са стања на терену или да се присвоји улога у питањима која су изван надлежности Албаније неће успети", нагласио је министар.

"Пажња је дирљива, али мегафон дипломатија не користи никоме"

Одвојено од тога, додао је, приметио је и недавно интересовање Албаније за то како Србија води своју спољну политику, укључујући и с ким се њени званичници састају и зашто, праћено извесним непотребним покровитељским тоном.

"Пажња је дирљива, али мегафон дипломатија не користи ниједној од наших двеју земаља. Мудрије би било спустити тон реторике и вратите се једином путу који може да изгради бољу будућност нашег региона: добросуседским односима заснованим на узајамном поштовању, сувереној равноправности и истинској сарадњи", закључио је Марко Ђурић.

Ферит Хоџа је данас изразио “дубоку забринутост“ због изјаве председника Србије Александра Вучића у вези са могућношћу промене тока реке Ибар, поручујући да се вода "не може користити као инструмент политичког притиска нити као средство за кажњавање друге земље или становништва", пренео је Косово онлајн.

11.08.2026. Уторак: Претежно сунчано и веома топло. Касно после подне и увече у Војводини уз локални развој облачности ретка појава краткотрајне кише или пљуска. Ветар слаб и умерен, северних праваца, увече и током ноћи на северу у појачању. Најнижа температура од 15 до 21, а највиша дневна од 35 до 39 степени. Упозорења: Tmax ≥ 38 °C, вероватноћа 80%.

12.08.2026. Среда: Претежно сунчано, уз пад температуре у већини крајева, а у брдско-планинским пределима јужне и источне Србије уз локални развој облачности, понегде са краткотрајном кишом или пљуском са грмљавином Ветар умерен, повремено и јак, северни и североисточни, увече у слабљењу. Најнижа температура од 16 до 22, а највиша дневна у већини места од 31 до 34, а на југу и истоку Србије до 36 степени. Упозорења: Tmax ≥ 35 °C (на југу и истоку Србије) вероватноћа 80%. Локална појава грмљавина са или без падавина, вероватноћа 70%.

13.08.2026. Четвртак: Претежно сунчано, а само на крајњем југоистоку се после подне, уз локални развој облачности, очекује ретка појава краткотрајне кише или пљуска. Ветар слаб и умерен, у планинским пределима источне и јужне Србије после подне и јак, северни и североисточни. Најнижа температура од 16 до 19, а највиша од 30 до 33 степена. Упозорења: Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 95%.

14.08.2026. Петак: Претежно сунчано. Ветар слаб до умерен, претежно источни и североисточни, а само на југу Баната и у Помрављу југоисточни који ће у првом делу дана бити умерен до јак. Најнижа температура од 13 до 20, а највиша од 30 до 34 степена. Упозорења: Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 95%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 15.08.2026. до 19.08.2026.)
У току викенда и почетком наредне седмице задржава се претежно сунчано уз пораст максималне температуре на вредности око и изнад 35 степени. У среду после подне и увече на северу и западу земље уз променљиву облачност нестабилно време местимично са кишом и локалним пљусковима са грмљавином уз пад температуре.

“Акценат је на уметничким филмовима са музичком позадином и пре свега ту доминира кинематографија Ирана. Они убедљиво шаљу најбоље филмове, најквалитетније и у најбољем смислу арт”, каже Иван Благојевић, директор фестивала.

Они који воле писану реч моћи да се на Тврђави сретну са бројним домаћим писцима.

“Остали смо некако верни концепту који имамо у овом програму, а то је да поред афирмисаних и мање афирмисаних књижевних савремених имена ми позивамо обавезно и учеснике из Ниша”, наводи Милица Миленковић, уредница књижевног програма Нишвилла.

Нишвил традиционално окупља и љубитеље стрипа и карикатуре.

“Стрипарикатура није само да дођу цртачи и да ту раде, већ је то интеракција са публиком и ову приликом користим прилику да позовем младе талентоване људе да дођу и да са са нама цртају”, наводи Саша Димитријевић, уредник ликовног програма "Стрипарикатура".

Пред публику су први изашли глумци, који од викенда на две бине играју бесплатне представе. Највеће звезде овогодишњег фестивала су група Бони М, која обележава пола века постојања и кубански музичар Пако де Ривера, добитник 16 Гремија.

Еспријеља је навео да је повређено најмање 87 особа, а да се од последица потреса урушио барем 61 објекат, преноси Ројтерс.

Председник Колумбије је поручио да је спасавање заробљених под рушевинама приоритет.

Кризни штаб у Боготи прогласио стање националне катастрофе

На састанку Заједничког кризног штаба у Боготи, којим руководи председник Колумбије Абелардо де ла Еспријеља, одобрено је проглашење националне катастрофе.

Проглашавање националне катастрофе омогућава да средства за санирање последица ванредне ситуације буду брже стављена на располагање, али није исто што и проглашење економског и социјалног ванредног стања, које би председнику омогућило да доноси уредбе са законском снагом.

Аеродроми у Калију, Переири, Манисалесу, Кибду, Армењи, Картагу и Буенавентури обуставили су рад након што су претрпели оштећења у земљотресу.

Епицентар потреса на северозападу земље

Земљотрес снаге 7,4 степени Рихтерове скале погодио је Колумбију, према подацима Европско-медитеранског сеизмолошког завода.

Потрес је забележен у 7.34 по локалном времену на око 34 километра северозападно од града Картаго, а епицентар био је на дубини од 115 километара.

Погинуло је најмање 20 особа. Међу жртвама, њих 18 је било у граду Переира, а двоје у граду Манизалесу.

Градоначелник Калија Алехандро Едер рекао је да се у том граду због последица земљотреса срушило најмање 20 зграда.

Повређених и веће штете има на истоку земље, у провинцији Чоко.

"Забринути смо због додатних потреса. Иако је епицентар био близу места Сан Хосе дел Палмар, има повређених и значајне штете на зградама у главном граду провинције Кибду. Већ обављамо процену штете и ускоро ћемо објавити први званични извештај", објавила је на Иксу начелница провинције Чоко Нубија Каролина Кордоба-Кури.

Земљотрес се осетио и у Венецуели и Панами.

"Када ће се наћи на дневном реду, то пре свега зависи од ирског председавања, односно њихове процене да ли је могуће обезбедити консензус свих 27 држава чланица. У том смислу, потребно је да прође неколико различитих формата: од те радне групе за проширење Европског савета, Комитета сталних представника на нивоу амбасадора, потом и Савета за опште послове, које чине министри за европска питања", рекао је Старовић.

Министар је додао да је лопта у дворишту органа и институција Европске уније, те да није на нашој земљи да даје било какве најаве. Истакао је да изостанак консензуса утиче на кредибилитет саме Уније, наводећи речи аустријског министра за европске послове Клаудију Бауер:

"Опет, сама чињеница да је изостао консензус крајем јула месеца, када се о томе одлучивало, негде урушава кредибилитет саме Европске уније. Нису то само моје речи, то је, рецимо, мишљење аустријске министарке за европске послове Клаудије Бауер, на чему сам јој и лично веома, веома захвалан", навео је Старовић

Старовић је нагласио да процес преговора са Европском комисијом тече садржајно, али да резултати изостају јер, све док је од приступа заснованог на заслугама, јача политичка перцепција или воља појединих држава чланица.

Од визне либерализације до раста стандарда

Објашњавајући значај европских интеграција мимо самог формалног отварања кластера, министар је подсетио да пут Србије према ЕУ обухвата Споразум о стабилизацији и придруживању, визну либерализацију и приступ ИПА фондовима кроз које држава сваке године добија око 200 милиона евра на поклон за конкретне пројекте, док се та средства са планом раста ЕУ удвостручују.

"Дакле, у ширем смислу посматрано, мимо самог преговарачко-приступног процеса, процес европских интеграција итекако доноси веома велике и значајне користи нашим грађанима. И ја увек потенцирам и наглашавам чињеницу да ништа од онога што смо постигли у протеклих десетак година, у смислу и привредног раста и раста стандарда становништва, чињеница да су утростручена лична примања и тако даље, не би било да за све време нисмо били на европском путу, односно на путу ка чланству Европске уније, и тога морамо бити свесни и поштено то оценити", навео је Старовић.

Ефекти СЕПА система и припреме за "Роминг као код куће"

Говорећи о постепеној интеграцији, министар је истакао да пуна оперативна примена СЕПА система од почетка маја већ три месеца функционише у Србији, што значајно смањује трошкове банкарских трансфера.

„А неке процене су да наши грађани и наша привреда имају прилику да уштеде и до 300 милиона евра годишње због примене СЕПА система, па ја сматрам да то ни у ком случају није мало.“

Када је реч о укидању роминга са Европском унијом, Старовић је истакао да је Србија у „ниском старту“ и спремна за почетак формалних преговора са Европском комисијом.

"То је нешто што смо, морам да нагласим, и ми потенцирали као делегација Републике Србије пре пуних годину дана на лидерском самиту у Скопљу. И ја верујем да ћемо у недељама које су пред нама и почети тај формални процес преговора, ми смо спремни да у року од неколико месеци применимо све оно што је битно са наше стране, ради се о измени закона о телекомуникацијама, неколико подзаконских аката, а онда је опет лопта у дворишту Европске комисије да нам омогући пун приступ том систему"

План раста, пројекти и стратешки дијалог са САД

Министар је подсетио да је Србији до сада исплаћено око 168 милиона евра кроз предфинансирање и прву рату из плана раста за Западни Балкан, док се за другу, трећу и четврту траншу потражује нешто преко 300 милиона евра. Од 11 предложених пројеката са индикативне листе, издвојили су се санација и реконструкција хидроелектране Подпећ код Прибоја и увођење обновљивих извора енергије у систем даљинског грејања Новог Сада.

Старовић је нагласио да се недавно покренут стратешки дијалог Србије и Сједињених Америчких Држава, међусобно допуњује са европским путем и отвара перспективе за озбиљне америчке инвестиције које би могле да достигну и до 20 милијарди долара у енергетици, инфраструктури и високим технологијама.

Регионална сарадња и шенгенски простор до 2027.

Министар је, анализирајући регионалну сарадњу, нагласио да иницијативе попут Берлинског процеса и Отвореног Балкана поспешују европске интеграције и да се морају очувати упркос будућем чланству појединих земаља у ЕУ.

Говорећи о плановима министарства и промени методологије проширења, Старовић је, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", подсетио да је Влада Србије формирала оперативни акциони тим предвођен Министарством унутрашњих послова са циљем да се испуне услови за приступ шенгенском простору.

"Ми имамо наш Акциони план који желимо да у потпуности реализујемо до краја 2027. године, како бисмо били спремни да приступимо шенгенском простору. И мислим да је то једна следећа крупна и велика тема, јер ми смо свесни чињенице да суштинског проширења Европске уније, односно пуноправног чланства за државе кандидате, тешко да ће бити до краја ове деценије, због проблема који у самој Европској унији постоје... За нас је од кључног значаја да остваримо на потпун начин оне четири европске слободе, а то можемо остварити када говоримо о пуној слободи кретања људи кроз приступ шенгенском простору, и када говоримо о пуној слободи кретања роба, капитала и услуга кроз приступ јединственом европском тржишту", навео је Немања Старовић.

Због тога је, како се наводи, затражила хитан састанак са командантом Кфора, на којем жели да пренесе озбиљну забринутост српског народа на северу Косова и Метохије и захтев за обуставу ове активности.

"Посебно истичемо да припадници косовске полиције својим досадашњим деловањем нису изградили поверење српског народа. Напротив, њихово поступање у бројним ситуацијама, укључујући подршку акцијама које сматрамо незаконитим и усмереним против српског народа и његових институција, додатно је продубило неповерење и осећај несигурности међу Србима", пише у саопштењу.

Српска листа наводи да не може да утиче на то како Кфор спроводи свој мандат поверен резолуцијом СБ УН 1244, али да је за Србе "неприхватљиво да се питање безбедности на главном мосту третира на начин који може створити додатну несигурност међу грађанима, посебно у тренутку када су тензије на терену високе".

"Присуство Кфора на овом месту за српски народ има посебан безбедносни значај и представља важан фактор стабилности. Зато очекујемо да Кфор са највећом озбиљношћу размотри забринутост грађана и да не предузима кораке који би могли угрозити осећај сигурности или додатно погоршати ионако сложену ситуацију на терену", истиче Српска листа.

Позива Кфор да задржи адекватно присуство на главном мосту и да својим деловањем настави да доприноси очувању мира, безбедности и стабилности за све грађане.

Према његовим речима, ни послодавци нису изашли са својим процентом, али, како каже, утисак је да им одговара предлог Владе.

Следећа седница преговарачког тима биће одржана у среду, а коначно решење очекује се током следеће седмице, када би социјални партнери требало да се договоре око повећања, а ако се то не догоди нови минималац утврдиће Влада Србије.

"Ми иначе тренирамо пливање, па ујутру после останемо на базену, кад завршимо тренинг. Много је лепа вода”, каже једа девојчица, а друга додаје: “Верујем да се и другим људима свиђа и да уживају овде. Није ми врућина на базену ни мало"..

"Много ми се допада и долазим сваки дан. Фина је вода. И кад је хладно, греју, 25 степени, тако кажу", каже саговорница.

"Дођем овде да се мало расхладим у овим врелим данима, мада прија и кад је хладније. Физичка активност прија. Имамо среће што имамо овако једно место", сматра један Панчевац.

Једина замерка коју посетиоци истичу је да понекад буде гужва и да великом граду као што је Панчево фали још један базен.

„Било је интервенција, али је свака била успешна. И ја се расхладим кад је баш топло, или на тушу, или ускочим мало у базен", каже спасилац Марко Глишић.

Градска плажа на Тамишу је уређена, али ту никад нема много купача. Долазе они који су навикли на реку, пецароши, веслачи.

"Баш је лепо. Мада људи одлазе и на Дунав, више ми се свиђа Тамиш, мирније је", каже саговорник.

Још један избор у близини је вештачко језеро у Качареву, које су мештани средили на месту некадашње депоније.

„Почели смо сваки дан да долазимо. Највише нам се свиђа вода, околина, борова шумица. Баш је дивно", наводи саговорник.

Квалитет воде на купалиштима редовно контролише Завод за јавно здравље, а према последњим испитивањима, на поменутим местима сви параметри су задовољавајући.

,,Обреж, Купиново су међу првима захваћени са кугом. Буквално је село очишћено што се тиче свиња. Ја не знам да ли има у неком домаћинству, то се страобално ширило, јако брзо. Урађена је еутаназија‘‘, каже Никола Милинковић из села Обреж.

 “Имао сам 73 свиње. Девет крмача, три брава, и нераста. То сам имао, а све могуће мере које сам знао са стране ветерине, преузео сам. Прскање масном содом, дезобаријере. У двориште нико није улазио‘‘, наводи Зоран Николић из села Обреж.

Од 17 ловишта којима газдује Војводинашуме, вирус је присутан у 16. Најкритичније је у Срему, кажу надлежни из тог предузећа. У ловишту ‘‘Купиново‘‘ строге мере, и забрана лова од 60 дана.

 “Ми смо увели још неке додатне мере. Потпуно смо забранили кретање у делу ловишта где се гаје дивље свиње. Та кретања су забрањена апсолутно, било коме. Искључиво улазе ловочувари који имају обавезе, контроле, евиденције, и тако даље. Свима осталима, па чак и шумарима је забрањен улаз. Запречени су шумски путеви, улазак у шуму је апсолутно забрањен, затворен. Нема више уласка кроз шумске путеве, да би пречицом отишили између села, да би за улазак у атар користили неку пречицу, тога више нема”, каже Бранислав Станков, извршни директор за ловство ЈП "Војводинашуме“.

У ловишту ‘‘Каракуша‘‘ има око 100 дивљих свиња. На уласку у подручје, табле са обавештењима и упозорењима. Строга евиденција и обавезна дезинфекција возила и обуће.

,,Дивља свиња је и преносилац ове заразне болести, али је исто тако врло подложна овој заразној болести. Тренутно су нам најгуроженији, Сремски, Мачвански округ, Колубарски округ и град Београд. Морамо да поштујемо биосигурносне мере, како ми који смо запослени у сектору шумарства и ловства, тако и грађанство. Ако сви радимо на овом случају, по овом питању, онда можемо да имамо заједнички резултат”, наводи Владимир Николић, в.д. директора Управе за шуме.

Одржавање броја дивљих свиња на биолошком минимуму, према речима надлежних, једна је од кључних мера у спречавању ширења заразе, све док се вакцина за вирус не пронађе.

Мера рестрикције потрошње воде траје до стабилизовања стања на систему за водоснабдевање "Рзав" из Ариља.

Јавно комунално предузеће "Водовод" Чачак у сарадњи са комуналном инспекцијом и комуналном милицијом обављаће контролу примене мере рестрикције воде.

Против корисника воде који не поштују ову меру примениће се казнене одредбе утврђене Одлуком о јавном водоводу и канализацији града Чачка.

Након Чачка и кабинет председника општине Горњи Милановац саопштио је да су због неповољних хидрометеоролошких услова и нерационалне потрошње уведене рестрикције у потрошњи воде.

Како се наводи, наредбу је донела Општинска управа, на предлог ЈКП “Горњи Милановац“.

Рестрикције су уведене како би се обезбедило поуздано снабдевање водом свих корисника до побољшања хидрометеоролошких услова.

Истиче се да количине воде којима град располаже довољне су за нормално функционисање система уз рационалну потрошњу, али апели грађанима нису дали очекиване резултате.

Из Општинске управе захвалили су привредним субјектима “Swisslion-Takovo“, “Metalac A.D.“ и “KANSAI HELIOS Srbija а.d.“, који су претходног викенда смањили или обуставили производњу како би допринели стабилизацији водоснабдевања.

"Процес ће бити постепен и зависиће од услова на терену, а спроводи се у блиској координацији са низом актера, укључујући представнике Српске православне цркве и институција на Косову, као и представнике косовске полиције и Мисије Европске уније за владавину права на Косову", наводи се у саопштењу.

Како се истиче, посвећеност Кфора безбедности манастира Високи Дечани и сигурности свих локалних заједница "остаје непоколебљива".

"Наше особље је спремно да одговори на сва релевантна дешавања, у складу са дугогодишњим мандатом Кфора заснованим на одлукама Уједињених нација. Кфор остаје први безбедносни одговорни актер за заштиту манастира Високи Дечани", саопштио је Кфор.

Кфор наводи да ће наставити блиску сарадњу са представницима Српске православне цркве, институција на Косову, међународних организација и Војске Србије, са циљем очувања међусобне транспарентности, сарадње и поверења и избегавања неспоразума.

Наглашава да је важно "да све стране конструктивно учествују у дијалогу и сарадњи".

"Кфор наставља да испуњава свој мандат, заснован на Резолуцији 1244 Савета безбедности УН из 1999. године, доприносећи одржавању безбедног и сигурног окружења за све људе који живе на Косову и слободи кретања, у сваком тренутку и непристрасно, у блиској координацији са косовском полицијом и Мисијом Европске уније за владавину права на Косову (Еулекс), у складу са њиховим улогама у области безбедности", наводи Кфор.

“Ово је један грандиозни пројеката, 14 хектара, 45 грађевина. Поред тога је изградња 48 километара канализационе мреже која треба да доведе канализацију из свих насеља града Ниша до ове централне локације за пречишћавање и укључена је у оквиру пројекта по први пут изградња канализационе мреже у 4 нишка села, то су Јелашница, Габровац, Хум и Чамурлија”, наводи Предраг Милачић, руководилац јединице за имплементацију пројекта.

Радове на постројењу пројектованом за еквивалент 260 хиљада становника, што подразумева читав Ниш и околна насеља, изводи турска компанија.

“Ово постројење ће пречишћавати 60 хиљада метара кубних отпадних вода дневно. Завршили смо више од 70% конструкције, сада инсталирамо машине. Финализацију пројекта очекујемо почетком 2027. године”, каже Фрат Акер, пројект менаџер.

Постројење за пречишћавање отпадних вода биће савремено опремљено и примењиваће најмодерније светске технологије у тој области.

“Овакав један пројекат представља тренутно највећи пројекат заштите животне средине на територији Републике Србије, вероватно и на читавом Балкану. Имаћемо са једне стране заштићену животну средину, чистију Нишаву, смањићемо непријатне мирисе који се дешавају у приградским насељима”, каже Драгослав Павловић, градоначелник Ниша.

Пројекат вредан 89 и по милиона евра финансира се средствима Европске Уније, Републике Србије и Града Ниша.

Летови за Малту и Беч биће доступни два пута седмично - средом и недељом.

"Верујемо да ће летови ка Бечу и Малти додатно допринети развоју саобраћаја с аеродрома ‘Константин Велики’“, изјавио је генерални директор "Ер Србије", Јиржи Марек.

Председник Владе је истакао да држава из оваквих ситуација мора да извуче поуке и да буде спремнија за следећи изазов.

Указао је на то да климатски екстреми више нису нешто о чему може да се говори као о удаљеном ризику и да држава мора да се припрема и за ситуације које су до јуче сматране изузетком.

На питање како оцењује одговор државе на изузетно захтевну ситуација овог лета -  високе температуре, пожаре, историјски низак водостај Дунава и проблеме које такви услови стварају за енергетику и водоснабдевање, Мацут је навео да од првог тренутка инсистира на пуној приправности и координацији свих надлежних служби.

"Због тога иницирам и сазивање хитних седница Републичког штаба за ванредне ситуације, на којима практично из дана у дан анализирамо стање и доносимо одлуке у складу са ситуацијом на терену", рекао је Мацут.

Указао је на то да се показало колико је важно да држава у оваквим околностима функционише као један систем и додао да Сектор за ванредне ситуације, Хеликоптерска јединица Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Војска Србије, ЕПС, ЕДС, ЕМС, "Србијаводе“, "Србијашуме“, "Војводинашуме“, друга јавна предузећа, локалне самоуправе и покрајинске институције раде заједно и реагују веома брзо.

"То се најбоље види на примеру пожара на Делиблатској пешчари. Ситуација је сада значајно боља, али нема опуштања док пожар не буде потпуно угашен. Дугујемо огромну захвалност ватрогасцима-спасиоцима, припадницима Војске Србије, пилотима Хеликоптерске јединице МУП-а, радницима 'Војводинашума' и 'Србијавода', као и припадницима Горске службе спасавања, који су у изузетно тешким условима улазили у муљ и воду како би повезивали цеви и омогућили функционисање система", истакао је Мацут.

Додао је да је реч о људима који су претходних дана радили даноноћно, често у условима у којима се од човека тражи много више од онога што подразумева редован посао и нагласио да њима држава и сви грађани Србије дугују велику захвалност.

"Држава мора да сагледа и слабости система"

На питање да ли је ова ситуација показала и одређене слабости система, Мацут је рекао да јесте и да од тога не треба бежати.

"Одговорна држава мора да види не само шта је добро функционисало већ и где систем мора да буде бољи", указао је премијер Србије.

Према његовим речима, историјски низак водостај показао је да део постојеће инфраструктуре није пројектован за овакве екстреме.

Навео је да су црпне станице старијег датума, на појединим местима њихов капацитет није довољан, а неке нису биле прилагођене нивоима Дунава какви се данас бележе и да се зато сада интервенише и на терену, укључујући спуштање захвата воде на ниже коте.

На питање шта би дугорочнија стратегија у области вода, требало да обухвати, навео је да није реч само о томе да грађани и привреда имају довољно воде, већ да је вода питање националне безбедности, енергетике, производње хране и заштите животне средине.

"Морамо да сагледамо потребе пољопривреде и наводњавања, стање наших река и језера, очување биљног и животињског света, али и одржавање укупне еколошке равнотеже у условима све чешћих и дужих сушних периода", рекао је Мацут.

"Направити јасну мапу онога што је потребно"

Према његовим речима, потребно је истовремено сагледати могућност ефикаснијег повезивања и обједињавања служби које управљају водама на територији целе Србије, завршити започете водне системе и направити јасну мапу онога што је Србији потребно у наредним деценијама.

"Не можемо да чекамо следећу сушу, пожар или рекордно низак водостај да бисмо тада тражили решења", истакао је премијер Мацут.

Одговарајући на питање да ли то значи да ће Влада након завршетка ове кризне ситуације анализирати рад целог система, Мацут је одговорио потврдно и навео да ће, када непосредна опасност прође, тражити детаљну анализу свега што се догађало - шта је функционисало добро, где су била уска грла и шта мора да буде промењено.

"Посебно желим да се утврди стање црпних станица, водних система и друге критичне инфраструктуре и да добијемо конкретан план инвестиција, приоритете и рокове. Овакве ситуације не смеју да се заврше оног тренутка када се угаси последњи пожар или порасте водостај. Из њих држава мора да извуче поуке и да буде спремнија за следећи изазов", рекао је председник Владе.

Додао је да његов посао као премијера није само да реагује када настане проблем, већ да инсистира на томе да држава планира унапред.

"Зато желим да из ове ситуације изађемо са системом који ће бити снажнији, повезанији и спремнији за изазове који нас очекују у наредних 30 година", истакао је премијер Мацут.