"Са дубоком тугом породица Брновић објављује вест о смрти Марка Брновића. Најпознатији као 26. државни тужилац Аризоне, државни и савезни тужилац и заговорник правде, заувек ћемо га памтити и ценити као вољеног оца, мужа, сина и брата. Сломљеног срца смо због овог губитка и дубоко смо дирнути изливом љубави и подршке толико дивних људи широм државе и земље", навела је породица.

Брновић је био Американац српског порекла, правник, члан Републиканске странке и дугогодишњи тужилац Аризоне.

Био је православни је хришћанин, активан је у српској дијаспори и жесток противник свега што има додира са комунизмом.

Стекао је репутацију независног и конзервативног политичког актера са појединим контроверзним ставовима и одлукама.

Амерички председник Доналд Трамп је 28. марта прошле године објавио Брновићеву номинацију за амбасадора у Србији.

Трамп је послао Сенату 2. октобра 2025. године, извршну одлуку којом се повлачи из даљег разматрања у Сенату Брновићева номинација. 

Против осумњичене ће бити поднета кривична пријава у редовном поступку.

"То је раса која је врло адаптивна. Она се гаји и на Аљасци и у Британској колумбији. Може да поднесе температуре од минус 60 до плус 50 степени. Ни влажност ваздуха, ни температура не утичу на њихову продукцију", објашњава фармер из Ечке.

Иако су навикнуте да живе на ниским температурама овим кравама баш и не пријају ледене кише које смо имали.

"Појачаном исхраном смо успели да то решимо. Док једу и преживају краве емитују одређену енергију којом се греју када је овакво време. Срећа све је прошло без последица. Када су били највећи минуси имали смо отељених петнаестак крава. И краве и телад су добро", истиче Бугар.

Краве морају да имају довољно хране да би победиле минус

Објекат од преко хиљаду квадрата који поседује, је тренутно празан, јер не може да му приступи. У његовој близини налази се и пашњак, али ни на њему нису Адамове краве. Нови ауто-пут кроз Банат се управо ту гради, због чега су краве морале да буду измештене.

"Краве смо пустили на даљи пашњак и оне су су одабрале површину поред трске у некој ували где је заветрина да ту ноће. Потрудили смо се да тамо изнесемо неколико стотина бала сламе да им наместимо где ће лежати и где ће се телити. Животиње хранимо, а воду пију из канала за напајање рибњака у близини. Одржавамо ту површину да не замрзава да могу да је користе", каже Бугар.

Да би стизали до пашњака и обилазили стадо дневно на овој фарми троше око 60 литара дизела. То није највећи проблем, јер на трошак свакако рачунају

"Путеви су језиви од када је пао снег. Брзина кретања нам је шест километара на сат на асфалту. Ту је и ризик кретања тракторима и тешким приколицама", објашњава Бугар.

Хране за зиму мора бити више него што је потребно за једну сезону

Грла Младена Јанчића су расе ангус и она се налазе у шталама. У претходном периоду на овој фарми обезбеђено је довољно хране за презимљавање око 600 животиња. Од сена и луцерке до јечма и силаже.

"Кукурузну силажу је немогуће произвести више без наводњавања, због чега смо поставили овај систем. Имамо довољно хране и за ову зиму, па чак и за следећу. Никада не припремамо храну само за једну сезону, већ за најмање две године. Због климатских промена не смемо да ризикујемо да останемо без хране, јер ако је ми немамо, неће је имати нико у околини", објашњава фармер из Српског Крстура.

Машине и роботи не могу у потпуности да замене човека на фарми

Последњих дана често је био на фарми како дању, тако и ноћу.

"Јако је велики проблем недостатак радне снаге. Има младих у селу, али неће да раде. Није проблем платити, нити су лоше плаћени, али неће да раде. Окренули смо се више механизацији, али не може све да буде механизовано", истиче Јанчић.

И он дневно мора да пређе више десетина километара, упркос снегу и леду.

"Ми се налазимо у пограничном подручју, где се између насељених места чисти. Али, да бисмо стигли до фарме постоји део пута који не припада никоме. И ми тај део морамо да пређемо како год знамо. Ту морамо да се сналазимо, јер никога то не занима, без обзира што смо озбиљна и велика фарма", каже Јанчић.

Високе температуре лети су већи проблем од зимског минуса

На имању Милоша Којадиновића тренутно има 120 крава раса херефорд, ангус и сименталац, 20 јуница у подмлатку, 40 јуница и бикова у тову и 90 телади. Говеда у тову су у шталама, а остале животиње су на отвореном.

"Много је већи проблем лети на преко 40 степени, поготово говедима која су у стајама, него овај минус. Имали смо тељење и на минус 12 без проблема", каже сточар из Прогара.

Последњих година велики је проблем био припремити квалитетну храну, јер је суша много тога уништила.

"Сада је најбитније имати пуно сламе у простирци да би краве лежале на сувом и пуно квалитетне хране. Када тога има довољно краве преброде зиму без проблема. Јесте ово нешто јача зима од претходних, али није ништа специјално", објашњава Којадиновић.

У оваквим условима најтежа је допрема хране и појење животиња, јер је све залеђено.

"Локални путеви су нерашћишћени. Ми имамо велике приколице. У саобраћају не можете да се мимоиђете, јер то што је очишћено је узано. Око фарме је клизаво, раскаљено. Проблем је уношење хране на пашњак, јер је ту чиста земља, а било је падавина. С друге стране добро је што је било падавина како бисмо имали добре услове за припрему хране од пролећа. Биће залиха зимске влаге у земљи”, објашњава Којадиновић.

Зима је добра, али не би требало предуго да траје

Стручњаци кажу да су домаћи фармери рачунали на зиму и на боравак стоке у шталама. Ипак, не би било добро да оштра зима потраје дуго. Не дуже од почетка марта.

"Тада би неки фармери већ били на измаку са храном. Морали би да крену у коповину хране, а то не би било економски исплативо", објашњава Чедомир Кецо, агроекономски аналитичар.

У пашњачком говедарству у Србији има између 50.000 и 70.000 говеда.

"Највећи проблем је да се сачува теле које се отели у потпуно природним условима на минус 10 и да крава остане здрава. Мора да се повећа будност сточара на пашњаку и да се има резервна варијанта уколико грло мора да иде у стационар. Да постоји штала или колиба", каже аналитичар.

Зима, потврђује, неким фармерима задаје мање муке од лета.

"Баш сам се чуо са једним сточаром са Старе планине. Каже да је ово мали снег, да се трава смрзла и да краве чекају да пасу чим се лед са траве отопи. Додаје да су на једном делу Старе планине сада мањи проблеми него што су били летос када није било воде", наводи Кецо.

У Србији постоји неколико подручја у којима се краве успешно гаје напољу и лети и зими. То су околина Сомбора, Падеј, Ечка, Мужља, Прогар, околина Купинова, околина Вршца.

"Они су упуцани и задобили су тешке повреде само зато што су Срби који су се дрзнули да посете своју имовину у Метохији која је етнички очишћена од Срба“, речено је из Канцеларије за КиМ за Новости.

Додају да ће о нападу на Дејана и Радована обавестити све међународне представнике и захтевати да напад на њих буде најстроже санкционисан.

Како су пренеле Новости, ухапшени Зукај је Дејана и Радована питао да ли су Срби, након чега је извадио пиштољ и хладнокрвно испалио хице у њих.

Злочину није претходила свађа, већ је Зукај "само кренуо да пуца по Србима", које не познаје, нити они познају њега.

Радован је с неколико хитаца погођен у стомак и оперисан је у пећкој болници, док је Дејан погођен у карлицу и налази се у приштинској болници.

Дејан је расељено лице из Пећи, а Радован из Дечана, додају Новости.

Са њима за столом био је адвокат Д. Ц. који је такође нападнут и налази се у најтежем стању.

Српска листа је саопштила да оружани напад на Дејана и Радована у Дечанима показује да су Срби на КиМ изложени сталној претњи и да се насиље над њима више не доживљава као изузетак, већ као последица опасне политике која се систематски спроводи.

Вујић: Напад на Србе захтева хитну реакцију међународне мисије на КиМ

Министар правде Ненад Вујић је истакао да је реч о још једном тешком злочину усмереном против српског народа, који се, како је навео, не може посматрати као изоловани инцидент, већ као део континуираног насиља, застрашивања и притисака којима су Срби на КиМ изложени годинама од стране привремених институција у Приштини

"Овај напад је директна последица атмосфере некажњивости и отворене мржње према Србима која се систематски шири и подстиче од стране Приштине. Одговорност не сносе само непосредни извршиоци, већ и сви они који су дозволили промоцију насиља над Србима и који подстичу да насиље постане свакодневица", истакао је министар, а саопштава Министарство правде.

Он је захтевао хитну и непристрасну истрагу коју ће спровести међународне мисије на Косову и Метохији, идентификацију нападача и њихово најстроже кажњавање, као и јасно утврђивање одговорности привремених институција Приштине које, како је додао, "својим деловањем подстичу и оправдавају ове и сличне злочине".

Министар правде је посебно нагласио да међународне мисије са мандатом да обезбеде мир и безбедност на Косову и Метохији имају обавезу да заштите српско становништво и да је сваки њихов изостанак реакције додатно угрожавање основних људских права Срба.

"Република Србија неће ћутати пред насиљем над својим народом. Сви напади на Србе биће документовани и изнети пред релевантна међународна тела, а поготово пред Савет безбедности", поручио је Вујић.

Министарство правде пружа пуну подршку повређенима и њиховим породицама и поручује да ће држава Србија наставити да користи сва расположива правна и институционална средства у заштити Срба на Косову и Метохији, закључује се у саопштењу.

"Гренланд није на продају, ми бирамо Данску", рекао је Нилсен на заједничкој конференцији за новинаре у Копенхагену са данском премијерком Мете Фредериксен.

Према његовим речима, Гренланд се суочава са геополитичком кризом и ако мора да бира између САД и Данске овде и сада, бира Данску.

"Стојимо уједињени у Краљевини Данској", истакао је Нилсен. Иако Данска управља Гренландом вековима, он се постепено креће ка независности од 1979. године, што је циљ који деле све политичке партије.

Трамп је рекао да је Гренланд кључан за безбедност САД и да Америка морају да га поседује како би спречиле могућност да Русија или Кина заузму ту стратешку и минералима богату територију.

Званичници Беле куће разматрали су различите планове како да Гренланд ставе под контролу САД, укључујући могућу употребу америчке војске и једнократна плаћања Гренланђанима како би их убедили да се одвоје од Данске, наводи британска агенција.

Дански министар спољних послова Ларс Локе Расмусен и његова колегиница са Гренланда Вивиан Моцфелд затражили су састанак са Рубијом након Трампових претњи.

"Амерички потпредседник Џеј Ди Венс, такође, је желео да учествује на састанку и он ће бити домаћин састанка, који ће се стога одржати у Белој кући", рекао је Расмусен раније новинарима у Копенхагену.

Данска премијерка је рекла да је тешко супротставити се САД, члану НАТО и најважнијем савезнику земље већ деценијама. "Много тога сугерише да најтежи део тек предстоји", додала је Фредериксенова.

Трамп је први пут изнео идеју да САД преузму Гренланд 2019. године током свог првог мандата.

Како је навео, у овом тренутку је преурањено доносити закључке о стабилности и безбедности надвожњака без стручне експертизе.

Због тога је управљачу објекта наложено да се изврши детаљна провера статичке стабилности, након чега ће бити могуће донети коначну оцену о безбедности објекта.

Шекуларац је подсетио да је прошле године, у оквиру редовних контрола, достављен извештај управљача у којем је наведено да је надвожњак безбедан за коришћење, и додао да не очекује значајне промене у односу на тадашње стање.

Ипак, истакао је да ће Министарство, из разлога одговорности и прецизности, сачекати резултате акредитоване стручне куће.

"Не сумњам у одговорност управљача који ће, ја верујем, већ сутра, најкасније прекосутра, изаћи на лице места и утврдити да ли можда има потребе за делимичним или потпуним обустављањем саобраћаја у овом делу. Свакако, Министарство ради свој посао и сигуран сам да нећемо доћи у ситуацију да на било који начин буде угрожена безбедност било кога учесника у саобраћају", рекао је Шекуларац.

Апеловао је да се избегава ширење панике и нестручне процене и истакао да су надлежни органи једини овлашћени да процењују безбедност инфраструктурних објеката.

Инспекција је поставила заштитне траке око оштећених стубова надвожњака на делу код Аутокоманде.

Компанија са седиштем у граду Хамамацуу је, јављају јапански медији, у индијској држави Гуђарат купила земљиште од седам квадратних километара вредно 550 милиона долара, на којем ће подићи своју пету по реду фабрику у тој великој јужноазијској земљи.

Куриозитет је да ће у том комплексу бити произвођено исто толико возила колико у све три фабрике аутомобила "Сузукија" у Јапану заједно.

Када ново постројење у Гуђарату буде завршено и производња достигне максимум, "Сузуки", који је постао трећи највећи јапански произвођач аутомобила претекавши посрнули "Нисан", у Индији ће правити укупно 3,6 милиона возила годишње.

Поређења ради, у домовини Јапану, где су трошкови пословања вишеструко виши него у Индији, "Сузуки" намерава да производњу држи на нивоу од око милион јединица.

Компанија је још 2007. године почела да производи више аутомобила у Индији него у Јапану.

Очекује се да због несташице чипова за аутомобиле, која је нарочито погодила тренутно другопласирану "Хонду", "Сузуки током ове године потисне и ту компанију и заседне на друго место највећих јапанских произвођача аутомобила иза неприкосновене "Тојоте".

Иначе, у Индији је у фискалној 2024. години продато укупно 5,26 милиона путничких аутомобила и комерцијалних возила, а "Сузуки" кроз своју подружницу "Марути-Сузуки" држи чак 40 одсто тржишног колача у тој држави-потконтиненту.

Руководство јапанске компаније очекује да ће у будућности, са растом средње класе, у Индији брзо расти и потражња за аутомобилима.

"Сузуки" возила произведена у Индији, осим за продају на тамошњем тржишту, које је сада треће највеће у свету после Кине и САД, извози у Европу, али и домовину.

Јапански медији су недавно јавили да је прошле календарске године забележен рекордни увоз аутомобила у њихову земљу и да је највећи број тих возила дошао управо из Индије, првенствено из фабрика "Сузукија", али и "Хонде".

"У дугом и садржајном разговору са Антониом Костом о наставку европског пута Србије. Договорили смо заједнички ангажман о важним питањима од интереса за Београд и Брисел", навео је Вучић на Инстаграму.

Мрдић је објаснио да је усвајање измена Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава условљено потребом да се унапреди ефикасност, доступност и функционалност правосудног система кроз усклађивање судске и јавнотужилачке мреже са реалним, демографским, територијалним, економским и организационим условима.

Он је нагласио да тај закон представља нужан и системски оправдан корак ка растерећењу београдских судова и јавних тужилаштава, обезбеђивању услова за ефикасно поступање и припреми правосудног система за значајан пораст броја предмета, посебно у светлу предстојећих активности за Експо 2027.

Мрдић је указао да преоптерећеност Трећег основног суда у Београду намеће потребу оснивања новог, Четвртог основног суда у Београду, додајући да је у 2024. години Трећи основни суд у Београду примио 7.778 нових предмета, као и да ће на територији Сурчина број предмета расти услед пројекта Експо. 

Поред тога, ове измене закона предвиђају формирање судске јединице у општини Косјерић, а да седиште садашњег Основног јавног тужлаштва уместо у Владичином Хану буде у Сурдулици.

Мрдић је навео да је усвајање измена Закона о Високом савету тужилаштва потребно ради услађивања са предложеним изменама у Закону о јавном тужилаштву, које се односе на надлежности Комисије Високог савета тужилаштва за одлучивање о приговору против обавезног упутства за рад и поступање у поједином предмету, приговору против решења о супституцији и приговору против решења о деволуцији.

Усвајањем измена Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала би се, како је рекао Мрдић, положај Одељења за борбу против високотехнолошког криминала у оквиру Вишег јавног тужилаштва у Београду прецизно дефинисао.

Мрдић је говорећи о предлогу за измену Закона о јавном тужилаштву, рекао да је имајући у виду досадашњу праксу у примени тог закона, потребно да се поједина решења која се односе на надлежност за одлучивање, за упућивање јавних тужилаца у друга јавна тужилаштва, као и одредбе о броју мандата главних јавних тужилаца, измене у циљу стварања услова за ефикаснији рад јавног тужилаштва и додатног усклађивања са уставним и другим законским одредбама.

Предлогом за измену Закона о судијама се, како је рекао Мрдић, предлаже увођење могућности да председник суда, након истека свог мандата, може бити поново изабран на исту функцију још у једном мандату.

Мрдић је нагласио да председник суда није само формални руководилац суда већ носилац широких надлежности од кључног значаја за унутрашње функционисање суда, те да је одговоран за доношење аката, унутрашње уређење и систематизацију радних места, за распоређивање судија и судијских помоћника, као и за обезбеђивање оптималног функционисања судских одељења и рада суда.

Крстић: Нећемо подржати преложене законе

Ана Крстић из посланичке групе "Ми – глас из народа" рекла је да је седница заказана у кратком року, као и да неће подржати предложене законе, јер сматра да је у предлагање требало да буде укључена струка и органи на чији рад би те измене директно утицале.

Мрдић је рекао да он није одговоран што се струка није укључила, као и да би волео да се Високи савет судства и Високи савет тужилаштва огласе о изменама.

Посланица Србија центра Верица Милановић рекла је да се из предложених измена пет правосудних закона види јасна намера режима да трећу грану власти - судство, укине, да јој потпуно укине самосталност и да успостави контролу над њом.

"Грчевито се борите свих ових месеци да успоставите контролу над тужилаштвом и правосуђем, да спречите функционисање правосуђа, да спречите покретање поступака и јавних истрага против ваших функционера. Предлагањем оваквих закона имате намеру да створите такве услове да се ти поступци у будућности не покрећу, а поступци који су већ покренути да се што пре обуставе", истакла је Милановићева. 

Посланици Скупштине Србије сутра ће на ванредном заседању разматрати ове законске предлоге.

Уколико клима ради осам сати дневно, потрошња износи око девет до десет киловат-сати, док при дванаесточасовном раду потрошња расте на 14-15 киловат-сати дневно.

На месечном нивоу, грејање искључиво климом може да кошта између 4.000 и 6.500 динара, у зависности од спољне температуре и дужине рада уређаја.

Енергетски стручњак Јован Вујасиновић каже да грађани треба да се труде да на разне начине штеде струју.

"Почевши од клима-уређаја, који је дефинитивно ефикаснији од грејалица. Али, и на друге начине, на пример саме сијалице да су у свим домаћинствима замењене", навео је Вујасиновић.

Шта највише троши струју

Према његовим речима, када је реч о ефикасности, класичне грејалице су највећи потрошачи.

"Најмање ефикасне су грејалице, после њих ТА пећи. Оне у суштини троше исто колико и грејалице. Ефикасна је клима, али ефикасније од ње су топлотне пумпе. У суштини клима са инвертером је топлотна пумпа, ваздух–ваздух. Али ефикасније су ваздух–вода или вода–вода", објаснио је Вујасиновић.

Како каже, најефикасније је да домаћинства која се греју на електричну енергију имају соларне панеле.

"Причамо о уштедама где људи треба да воде рачуна. Оног момента када производите сами електричну енергију, ви сте тада у великој предности", истиче Вујасиновић.

Како наводи, постоје примери где су рачуни за струју смањени и до 70 одсто.

"Сигурно се од 50 до 70 одсто смањује рачун за струју са поставком соларних панела", објашњава Вујасиновић.

Будућност у соларним панелима и топлотним пумпама

Вујасиновић наводи да постоје субвенције за унапређење енергетске ефикасности, укључујући уградњу топлотних пумпи, соларних панела и замену столарије.

"Увек је дилема да ли грејање на угаљ, дрва, гас или струју – за сваког ко већ користи неко гориво, прелазак на друго представља трошак. Најисплативији су топлотне пумпа и подно грејање", наводи Вујасиновић.

Додаје да топлотне пумпе, у поређењу са котловима и грејалицама, могу да смање потрошњу и до 50 одсто. Говорећи о улози соларних панела и топлотних пумпи, Вујасиновић истиче значај енергетске независности.

"Прво са топлотном пумпом, ви максимално оптимизујете грејање, у смислу да вам је потребна минимална енергија да загрејете. Стављањем соларних панела сами производите енергију. Тако да ћете имати неки трошак за везу са електродистрибутивном мрежом. Али имате енергетску независност", закључио је Вујасиновић.

Председник Вучић, који борави у Абу Дабију поводом учешћа на самиту Недеља одрживости 2026, у видео-објави испред куле, нафтне компаније АДНОК, на којој је истакнута српска застава и честитка, честитао је грађанима Србије Српску нову годину и рекао да честитка УАЕ није могла да буде упућена на спектакуларнији начин.

"Ми смо углед државе, репутацију Србије градили годинама. Пријатеље налазили свуда по свету. Јесте ли могли да замислите, драги грађани Србије, да ће на овакав начин, на једној од спектакуларних кула овде у Абу Дабију да честитају на српском језику, ћириличким и латиничким писмом, уз нашу најлепшу тробојку црвено-плаву-белу, и Српску нову годину. Спектакуларно, да спектакуларније не може бити. Хвала нашим домаћинима, а вама драги грађани, срећна Српска нова година", поручио је Вучић.

Срећна Српска нова година, живела Србија, поручио је Вучић из Абу Дабија.

Окупљању на Забјелу присуствовао је и председник Општине Зета Михаило Асановић, као и челник Демократске народне партије Милан Кнежевић.

Један од организатора данашњег протеста Бојан Терзић рекао је да се неће померити ни "милиметар". “Нећемо дозволити да се гради. Узалуд су доводили машине. Оно су толико пуни себе да неће преговоре", навео је Терзић.

Уочи протеста поручено да радови у Ботуну почињу и да сада нема стајања са протестима. Окупљени су позвали државни врх да се настави са преговорима како би ово питање било решено.

Крајем прошле године је саопштено да је договорено да се на иницијативу Скупштине Црне Горе и њеног председника Андрије Мандића покрену нови разговори у који ће бити укључени представници министарства, власти Подгорице, Општине Зета и мештана Ботуна.

Приватно обезбеђење чува имање које је било место вишедневних протеста против градње колектора.

Акцијом полиције 30. децембра ослобођена је локација на којој ће се градити колектор, а где су Ботуњани који вјерују да ће им постројење угрозити здравље, данима протестовали.

Тада су приведене 54 особе које су убрзо пуштене.

Дан касније Милан Кнежевић је са протеста позвао црногорског премијера Милојка Спајића да разговорају најавивши оставке на партијску и посланичку функцију уколико не буде усвојен његов предлог да ДНП изађе из Владе и власти у Подгорици.

Уз жеље за добар провод, здравље и срећу, подсећање и на додатни опрез у саобраћају, као и апел надлежних служби да се избегне употреба пиротехничких средстава.

14.01.2026. Среда: Топлије. Ујутро претежно облачно и суво. Пре подне на југу и западу, а после подне и у већини осталих крајева постепено разведравање, само ће се у деловима Баната и у доњем Подунављу задржати облачно током целог дана. Ветар слаб и умерен, јужни и југозападни. Јутарња температура од -4 до 3 °С, а највиша од 4 °С на истоку и крајњем северу Србије до 12 °С на западу земље. Упозорење: Поледица или залеђивање мокрих површина (ујутро), вероватноћа 90%. Отапање снежног покривача (у току дана), вероватноћа 90%.

15.01.2026. Четвртак: На северу претежно облачно са локалном појавом јутарње магле, у осталим крајевима променљиво са сунчаним интервалима. Ветар углавном слаб, јужни и југозападни, на истоку умерен западни. Најнижа температура од -3 до 5 °С, а највиша од 3 до 12 °С. Упозорење:  Отапање снежног покривача, вероватноћа 90%.

16.01.2026. Петак: На северу и истоку претежно облачно, у осталим крајевима дужи сунчани интервали. Ветар слаб, у кошавском подручју умерен и јак југоисточни, увече и у току ноћи у даљем појачању. Најнижа температура од -3 до 4 °С, а највиша од 5 до 11 °С. Упозорење: После подне и увече на истоку Србије пад температуре и могуће провејавање снега. Отапање снежног покривача, вероватноћа 90%.

17.01.2026. Субота: На северу претежно сунчано, у осталим крајевима умерено до потпуно облачно. Температура у паду. У кошавском подручју дуваће умерен и јак, на југу Баната и у доњем Подунављу олујни, југоисточни ветар. Најнижа температура од -4 до 3 °С, а највиша од 0 до 6 °С.  Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 95%.

„Нисмо имали неку штету материјалну, али нам је то било баш напорно и напето и ми смо сељаци навикли на свашта и на свакакав рад, није нам некад то велика тешкоћа била, што, овај, што се то баш задесило за празнике кад треба да се одморимо, па и да уживамо у празнику“ каже Предраг Павловић, власник фарме у Беомужевићу.

Искусили су мештани брдско-планинских села и јаче зиме и научили да се сналазе. Кад су утихнуле пумпе за воду, многи су топили снег да поје стоку.

„Живот није стао. Морамо да се боримо. Стока, јагњење у току, значи, овце се јагње, сада је сезона тога. Крмача нам се прасила једна, треба спасити младе, то је јако тешко струје, јер првих дана им је потребна топлота“, каже Марија Илић, из Осладића.

„Син купио агрегат и овај музе краве и увече намиримо стоку, укључимо у штали и у кући једну сијалицу и укључимо да нам вуче воду“, истиче Слободан Тимотић, из Горње Каменице.

Ни близу идилична слика није била у ваљевским селима недељу дана без струје.

„Остали пуни замрзивачи, сад је зимнина завршина пре месец дана, двадесет, неко раније, каније. Шта ће бити, то је све зависило. Плашио се народ“ наглашава Драган Давидовић, из Осладића.

„За све ово што се десило, невереме је криво негде 50%, а 50% је крива Дистрибуција са својим немаром и неодржавањем своји мрежа које смо ми са њима заједнички радили и далековод и нисконапонску мрежу по селу“, каже Александар Давидовић, из Осладића.

Најтраженија роба у Ваљеву протекле седмице били су агрегати. Ванредна ситуација и даље траје, а пријава штете, сазнајемо у Градској управи, још није почела.

Као одговор на конкуренцију инфлуенсера, три четвртине (76 одсто) издавача наводи да ће ове године покушати да охрабре своје новинаре да се понашају попут њих. Половина (50 одсто) планира партнерства са инфлуенсерима ради дистрибуције садржаја, око трећине (31 одсто) планира да их запошљава, на пример за вођење налога на друштвеним мрежама, док 28 одсто разматра да отвори студио за инфлуенсере.

Овај тренд, како се наводи у истраживању, "често долази у пакету са бујицом застрашујућих правних претњи против издавача и континуираним покушајима да се уруши поверење означавањем независних медија и појединачних новинара као оних који производе лажне вести".

Песимистичне прогнозе за припаднике "четврте гране власти" додатно подгрева вештачка интелигенција, која "струји дигиталним простором". То је у складу са предвиђањима Ројтерсовог института из 2024. године, када је истакнуто да ће "да ће 2026. године велики део садржаја на интернету бити произведен синтетички, односно коришћењем вештачке интелигенције и различитих рачунарских техника".

Како су се предвиђања Ројтерсовог института из 2024. године углавном обистинила, тренутни налази стварају оправдану бојазан за новинарску професију.

Ипак, челни људи традиционалних медија који су учествовали у истраживању били су оптимистични у погледу начина финансирања и истакли да ће се "фокусирати на поновно осмишљавање својих пословних модела за доба вештачке интелигенције, са садржајем који је препознатљивији и са израженијим људским лицем".

Мултимедијални сторителинг биће све важнији у овом домену како би се омогућило да садржај буде пријемчивији, док ће уредници наставити да разматрају како је најбоље да користе алате вештачке интелигенције у продукцији и дистрибуцији медијског садржаја.

Иначе у овом, најновијем истраживању Ројтерсовог Института учествовало је 280 уредника, директора и руководилаца водећих онлајн медија из 51 земље и територије.

Оптимизам по питању пословања, песимизам по питању професије

Тек нешто више од трећине (38 одсто) уредника, директора и руководилаца који су учествовали у истраживању било је оптимистично у погледу будућности новинарства у наредној години, 22 процента мање него пре четири године.

"Разлози које су наводили су политички мотивисани напади на новинарство, губитак средстава USAID-а која су раније подржавала независне медије у многим деловима света, као и значајан пад посета на бројним онлајн порталима", наводи Ројтерсов Институт.

Док је прошле и претпрошле године у истраживању Ројтерсовог институа "Новинарство, медији и технолошка предвиђања" истицано да пада саобраћај са друштвених мрежа, ове године, први пут је евидентиран значајан пад посета са претраживача.

"Подаци аналитичке куће Chartbeat, коришћени у овом извештају, показују да је укупан саобраћај ка стотинама информативних сајтова из Гугл претраге већ почео да опада, при чему издавачи који се ослањају на 'лајфстајл' садржаје наводе да су посебно погођени увођењем Гугл АИ прегледа", пише у извештају Ројтерсовог института.

Издавачи су први пут истакли да ће у наредне три године пасти посета са претраживача – и то за 40 одсто. Овај пад неће значити да читаоци неће приступати медијима преко Гугла, али значиће ређи приступ медијима са претраживача.

Тако ће услед АИ функција, које сумирају текстове, фокус бити на мултимедији, па ће у њиховом пословању важне бити платформе које дистрибуирају овакав садржај – Јутјуб, Тикток и Инстаграм.

Више од половине испитаника је показало оптимизам  у погледу сопствених пословних изгледа, слично као и прошле године.

"Издавачи са претплатничким моделима, који се обраћају имућнијој публици и имају снажан директан саобраћај, виде пут ка дугорочној профитабилности, док они који се и даље ослањају на оглашавање и штампу страхују од наглог пада прихода и утицаја АИ претраге на финансијски резултат".

Претплата је тако главни извор прихода на који се фокусира чак 76 одсто издавача који су учествовали у истраживању, а прате је банер оглашавање (за које се определило 68 одсто издавача) и нејтив оглашавање (за које се определило 64 одсто издавача). Занимљив је податак онлајн преноси догађаја уживо постају важан део стратегије приходовања.

Смањено је ослањање на подршку читалаца и донације, те се на њега ослања само 18 одсто издавача.

Иако вештачка интелигенција доноси озбиљне поремећаје у дистрибуцији и саобраћају ка медијским сајтовима, део издавача у њој види и потенцијални нови извор прихода, пре свега кроз лиценцирање садржаја и моделе поделе прихода са АИ четботовима. Међутим, очекивања су изразито неуједначена и зависе од величине, тржишне позиције и типа медија.

"Око петине (20 одсто) издавача – углавном из 'премиум' медијских кућа – очекује да ће будући приходи бити значајни, док половина (49 одсто) сматра да ће допринос бити мањи. Још једна петина (20 одсто), углавном локални издавачи, јавни сервиси или медији из мањих земаља, не очекује никакав приход од АИ уговора".

АИ се све чешће користи у новинарском раду, нарочито за прикупљање информација (анализу података, праћење извора, транскрипцију), као и за бржи развој дигиталних производа и алата, али још увек мање као замена за новинаре, а више као подршка њиховом раду.

Више од половине челних људи различитих светских медија наводи да АИ није укинула ниједно радно место

Две трећине испитаника навело је да увођење вештачке интелигенције није довело до смањења броја запослених, односно АИ није заменила ниједног запосленог.

Око 16 одсто челних људи у медијима навело је да су њихове медијске куће благо смањиле број запослених, док је око девет одсто испитаника навело да је развој АИ изискивао нове запослене који ће радити као консултанти за примену вештачке интелигенције или на сличним позицијама.

Медијске куће користе вештачку интелигенцију превасходно за техничке и организационе послове, али АИ алати се у великој мери примењују и за анализу података, праћење извора и аутоматску транскрипцију. Ове примене указују на то да се и даље у већој мери примењују алати који не генеришу нови садржај од генеративних модела.

Упркос томе, многи издавачи су навели да ће садржај ниског квалитета све више расти због све већег ослањања на АИ. Овакав садржај шириће се друштвеним мрежама, које неће бити у стању да разликују АИ генерисан садржај од оног који није синтетички.

И док смо у децембру обично под утицајем празничне еуфорије, средином јануара стиже отрежњење. Повратак на посао, високи рачуни за грејање, чак и мањак дневне светлости утичу да се људи осете генерално лошије. Трећи понедељак у јануару зато је и проглашен најдепресивнијим даном у години, управо због празних новчаника, лошег времена и пропалих новогодишњих одлука. Грађани се слажу са том констатацијом.

Да је јануар најдужи месец у години сагласни су и економисти. Ирационални фактори прекомерног трошења почињу да делују већ у другој половини децембра, а ту је и традиција, емоционални приступ куповини и друштвене норме да нешто мора да се прослави.

О томе је говорио и професор доктор Петар Веселиновић, еконосмиста.

Чини се, ипак, да је све више оних који се пруже онолико колико је губер дугачак. Ако се у комплетну причу укључи агресивни маркетинг, празничне акције, декорације и мириси у тржним центрима, који подсећају на детињство, па и туђе објаве на друштвеним мрежама, онда је донекле јасно зашто се током празничних дана понашамо ирационално. Отрежњење стигне управо ових дана.

“Неко наше животно искуство је такво да свака услуга са осмехом је драга и онда, моја порука је да градјаним Србије, уопште људима је да не трче за потрошачком корпом , него да се окрену љубави , себи и својим ближњима”, каже Зоран Косијер из Руме.

“Овде су ме довезли из Сремске Митровице , 12 година сам био у затвору па сам дошао у Руму. Доста се добро осећам овде, услови су сасвим одговарајући и све је у реду, немамо никаквих проблема, добро се слажемо сви”, наглашава  Жељко Милић из Руме.

У оквиру простора од око хиљаду квадратних метара, запослени кажу да  места има за све  који  се нађу у тешким животним ситуацијама.

“Пружамо комплетну подршку корисницима, да ли је то у питању здравствена подшка или психолошка подршка . Иначе, обезбеђујемо им храну, лекове, бринемо о ниховим потребама”, објашњава Бранкица Калабић, социолог.

За шест месеци рада , услуге Мирног кутка, пилот пројекта који  фиинансира  Стална конференција градова и општина, ЕУ и ресорно министарство,  потражило је 25 корисника из Руме и суседних општина.

“На основи сарадње с локалним центрима за социјални рад , они ураде процену на основу стања корисника и упуте код нас. Ми на основу процене одговарамо на захтев и видимо да ли можемо да одговоримо на потребе корисника да би могли овде да их сместимо” истиче Бранислав Павић, директор Установе за пружање социјалних услуга ,,Солидарност,, из Руме.

Постоје и људи који неће да дођу у кутак, додаје Павић наводећи да они имају неко своје мишљење и желе да наставе такав живот какав живе, да остану буквално на улици.

Спас од хладноће овде ће наћи још троје Шапчана, посредством центра за социјлни рад. Због све већег броја захтева, надлежни у Руму очекују да ће овај пилот пројекат  орочен до јун,а бити продужен и да ће партенри наћи начин да прихватилиште опстане.

Дуња каже: "Много ми се свидела представа, била је занимљива."

Николина додаје: "Мени је одлична, допало ми се када се ослободила оне купице са главе."

Нина објашњава: "И онда када је скинула, сви су се задивили. Kо се теби највише свидео? Она девојчица која је имала капу."

Мила наводи: "Ова прича има неке своје поруке. Говори да љубав може све да победи и да се не гледа књига по корицама."

Вештим баратањем марионетама и комуникацијом са гледаоцима, успешно су обрисане границе и универзалним језиком промовисане праве вредности.

Алек Ћурчић каже: "То је универзална представа, љубавна бајка, традиционална јапанска бајка Химекс, велика купица. Један јапанац, Сенџу Такеда, последњи је наследник оваквог система марионета. Он је са нама радио и тако смо урадили копродукцију јапанско-бугарску. Да ли је језик баријера? Некад јесте, али не пуно, пошто марионете причају пуно и да не разумеју људи, они разумеју све што се догађа, баш мислим да дотиче људе."

Димитра Попов, глумица, закључује: "Пре 4 месеца били смо овде, у септембру. Kрушевачка публика је дивна, жива, активно учествује, реагује када треба и добар је партнер у представи. Срећни смо што смо на овом фестивалу и што смо опет ту."

А Фестивал и овога пута обара рекорде када је посећеност у питању. За сваку представу тражи се карта више, што потврђује да Kрушевац не мора да брине за позоришну публику у будућности.

Тужилаштво је, како се додаје, суду предложило да А. П. продужи притвор да не би у кратком временском периоду поновио кривично дело.

"Постоји оправдана сумња да је А. П. 5. августа 2025. године око 7:20 часова ушао у зграду у Булевару краља Александра да би након 10 минута изашао из зграде носећи у рукама једну црвену кесу. Потом је отишао до Средачке улице, где је откључао и сео у возило марке "ланчија муса" на место возача, када је заустављен од стране полицијских службеника", наводи се у саопштењу.

Додаје се да је прегледом поменутог возила на патосници код сувозачевог седишта пронађена црвена кеса у којој се налазио 501,01 грам опојне дроге кокаин, док су на сувозачевом седишту пронађена три мобилна телефона.

"Код окривљеног је пронађен кључ од стана у згради из које је претходно изашао, па је приликом претреса стана и других просторија пронађено још 7.520,82 грама опојне дроге кокаин и поменута опојна дрога амфетамин", саопштили су из Вишег јавног тужилаштва у Београду.