Према наводима из европских извора, стране службе новцем врбују људе који нису повезани са обавештајним структурама, нудећи им учешће у незаконитим активностима без откривања правих наручилаца.

Како се истиче, од њих се тражи само да прихвате "авантуру ван закона", након чега се контакт прекида, што додатно отежава истраге.

Декан Факултета за дипломатију и безбедност Радојица Лазић оцењује да овакав приступ није новина резервисана за поједине државе.

"Углавном све моћне па и оне мање моћне службе прибегавају том начину", нагласио је Лазић, указујући да је реч о ширем тренду у савременим обавештајним активностима.

Процес регрутовања ипак постоји

Лазић објашњава да је процес регрутовања и даље заснован на пажљивом избору појединаца, али да су савремене технологије значајно убрзале тај процес.

"Друштвене и пословне мреже представљају широк базен потенцијалних кандидата за сарадњу са страним службама. Главни мотиви за сарадњу су материјалну корист, али и идеолошке разлоге, повређен его и, у мањој мери, авантуризам“, истиче Лазић.

Ипак, он сматра да домети такозваних "једнократних шпијуна" остају ограничени. 

"Таква необучена лица не могу нанети претерано велику штету интересима националне безбедности, јер се њихове активности углавном своде на прикупљање информација", рекао је Лазић.

Када је реч о тероризму, Лазић наглашава да је све присутнија појава такозване само-радикализације, где се појединци радикализују путем интернета без директног контакта са организацијама.

Иако се у појединим земљама покреће питање измене закона, он истиче да су прописи већ јасни и да шпијунажа свуда представља тешко кривично дело, али да је често тешко доказива.

Оцењујући ширу слику, Лазић закључује да је реч о комбинацији класичне шпијунаже и нових облика деловања.

"Хибридно ратовање је нови вид удара, без испаљеног метка", наводи он, указујући на све сложенији безбедносни контекст у савременом свету.

Цело гостовање Радојице Лазића можете погледати у видео-запису на почетку текста...

Температуре ће се у том периоду кретати око просека, најчешће између 11 и 16 степени, а у четвртак локално и до 19 степени. У планинским пределима могуће је и слабо провејавање снега.

Међутим, већ од четвртка поподне стиже израженија промена времена.

Совиљ упозорава да стиже значајнија промена времена, јаче наоблачење, захлађење с кишом, у брдско-планинским пределима са снегом.

Од 27. марта до краја месеца очекује се осетно хладније и ветровито време са честим падавинама. У нижим пределима падаће киша, док ће на планинама доминирати снег, уз могућност формирања новог снежног покривача. Понегде је могућа и суснежица, уз јутарње температуре од 0 до 5 степени и дневне од 5 до 10 степени, каже Совиљ.

Сличне временске прилике наставиће се и почетком априла, који ће, како се наводи, бити у знаку честих падавина и температура испод просека.

Након сушног марта кишовити април

Ипак, укупне пролећне тенденције указују на нешто топлију сезону. Према речима Совиља, "средња сезонска пролећна температура ваздуха буде за један степен изнад просека", у распону од 11 до 15 степени.

Када је реч о падавинама, након сушнијег марта очекује се њихов повратак у нормалу, а у априлу и благо изнад просека. Процењена количина падавина креће се од 140 до 200 литара по квадратном метру, а у планинским пределима и до 300 милиметара.

Иако је календарско пролеће почело 21. марта, све су чешће оцене да оно стиже раније.

Совиљ објашњава да смо већ имали дужи период натпросечно топлог времена, уз температуре и до 20 степени, што је утицало и на раније цветање биљака који се помера две до три недеље. 

"Сведочимо из године у годину да је сам крај зиме и почетак пролећа генерално све топлији", истиче он.

Светски дан метеорологије

Данас се обележава Светски дан метеорологије под слоганом "Осматрање за светлију будућност". 

Совиљ наглашава да је ово "ера сателита треће генерације, вештачке интелигенције, машинског учења", захваљујући којима се значајно побољшава квалитет прогнозе времена.

Посебно су важна рана упозорења, која омогућавају правовремену реакцију и до 24 часа унапред.

Према подацима Светске метеоролошке организације, у последњих 50 година екстремни временски услови проузроковали су штету од 4,3 трилиона долара и однели око два милиона живота.

Совиљ је истакао да правовремена упозорења могу умањити штете и за више од 30 процената.

"Ова година је изузетно значајна зато што иду избори за савете националних мањина. То најбољи пут да покажемо и демократичност, транспарентност, али и инклузивност у процесу", рекао је Мацут. 

Изразио је наду да ће бити настављена добра, плодотворна и врло конструктивна сарадња са свим националним мањинама и захвалио министру за људска и мањинска права и друштвени дијалог Дему Бериши на ангажовању у дијалогу са националним саветима. 

Мацут је рекао да седница начин да се унапреди сарадња са националним саветима.

Бериша: Оснаживање права и положај националних мањина

Министар Демо Бериша изјавио је да су националне мањине у претходном периоду и данас, показале да могу да дају допринос у изградњи Србије и додао да ће ресорно министарство наставити да кроз континуирани дијалог и сарадњу са националним саветима додатно оснажује права и положај националних мањина.

Бериша је рекао да ће седници присуствовати 22 од 24 представника националних савета националних мањина и додао да очекује да присутни искористе право и поставе питања која ће бити од користи за оно што се очекује у наредном периоду.

"Изузетно је битан дан за нас који се бавимо питањима националних мањина у Србији и тим показујемо колико нам је стало до мањина, које чине мост између земље порекла и домаћина, да заједно са нама свима учествују у изградњи и демократије и саме државе", истакао је Бериша.

Додао је да су националне мањине показале и за време мандата премијера Мацута и раније да могу да дају допринос у изградњи Србије.

"Тим путем обећавам вам да ћемо наставити и да нећемо ни у ком тренутку заправо одступити од те идеје, као и да ћемо пуним капацитетом ићи у развој Србије, јер ми другу домовину немамо", навео је Бериша.

Радослав Миловановић, председником Удружења приватних домова за старе истиче да су цене званично порасле у државним домовима и да је то друго поскупљење у задњих 15 година.

Међутим, додаје да економска струка наводи да то није поскупљење, да је реч о  корекцији цене која се очекивала давних дана и да ни то не прати стандард.

"Више су пензије порасле у задњих 15 година него процентуално цене смештаја. И то мора јавно и онако гласно да се каже да се народ не плаши да су то неке астрономске цене. Поготово у државним домовима, који нису самофинансирајући као приватни домови, они имају увек помоћ из буџета Србије за све њихове додатне трошкове или одржавања, па им стручне раднике плаћа РФЗО", објашњава Миловановић.

Државни домови повољнији, али без довољно места

Наводи да је цена, за једну свесно оријентисану особу у државном дому 30 до око 40 хиљада динара, а да су гарсоњере 50.000 или 60.000 динара.

"Кад погледате на то какав луксуз и шта они све добијају у 30 дана, колико стручног рада, стручне неге, то они не могу да покривају", тврди Миловановић.

Ипак, не могу сви ни да дођу до државног дома. Наводи да је држава дефинитивно решила да не отвара више своје капацитете и да се одлучује за сарадњу са приватним сектором, инвеститори су ту као и за сваку другу грану и професију и делатност.

"Приватни сектор има две, три хиљаде смештајних капацитета више него државни, што је генерално и добро. А опет држава се појављује сада као социјално одговорна као и увек и имаћемо нове оквирне споразуме где ће бити за социјално угрожене категорије грађана субвенционисани смештај", најављује Миловановић.

Наглашава да држава учествује до 100 одсто цене смештаја за социјално угрожене категорије грађана и да онај ко нема, држава мора да му помогне.

Шта кажу пензионери - ко може да плати 1.000 евра

Милош Грабунџија из Синдиката пензионера "Независност", указује да је малом броју пензионера доступно да плаћа месечне услуге дома за старе 1.000 евра, јер, наглашава да 1.000.050 пензионера има пензију нижу од просечне.

"Сад је просечна пензија 56.000 динара и она не може да покрије трошкове дома, држава има субвенцију у одређеним социјалним случајевима, али то није адекватно заступљено. Нажалост, ми смо нација која је постала стара и нас се сете само пред изборе. То је поента", истиче Грабунџија.

Додаје да би према старима који данас чине једну трећину становништва, да буде стална нега и брига. 

"Нама су параметри цене производа, храна, хлеб, млеко, ово, оно, шта се могло купити пре три године шта данас, то су велике разлике. Тачно је да су скочиле пензије 12, 2 одсто, али су цене отишле од априла месеца кад је почела најава да ће бити повећање. Оне су три пута повећане и више, и то нарочито прехрамбених производа", наводи Грабунџија.

Посебно истиче да се заборавља чињеница да 450.000 пензионера има пензију нижу од најниже, која је сада 32.000, 31.092 динара. То је, наглашава, један велики број пензионера који све то не могу да приуште, а да многи немају ни за лекове.

Цело гостовање можете погледати у видеу испод текста.

Додао је да су превозници дали 72 сата да роба несметано улази управо због привредника.

Брковић је рекао да ће блокаде трајати све док се не пронађе конкретно решење.

''Наше колеге из Републике Србије немају проблема са Хрватском приликом преласка граница. Значи, и тај проблем се јавља само на граничним прелазима између Босне и Херцеговине и Хрватске, тачније само на северном делу БиХ'', рекао је Брковић.

Додао је и да проблем који имају превозници није више ''ствар Брисела''.

''Хрватска враћа само транспортне компаније из БиХ, а не враћа из Србије. Ово сад више није ствар Брисела. Брисел је главни проблем, али шта је проблем пре Брисела, то од нас нико не зна, а наша власт се не оглашава'', рекао је Брковић.

Симић: Српски превозници очекују решење у наредним недељама

Проблем увођења новог система контроле уласка и изласка у Европској унији (ЕЕС) за сада не изазива масовно враћање возача из Србије са границе, али неизвесност и даље постоји, упозоравају представници привреде.

Представник НАЛЕД-а Александар Симић истиче да ситуација још није алармантна. Како каже, ми још увек немамо ту врсту проблема као што имају колеге у Босни и Херцеговини, посебно не нешто масовно, већ су забележени тек појединачни случајеви.

Ипак, домаћи превозници очекују решење у наредним недељама, с обзиром на то да се пуна примена система ближи.

На недавном састанку у Бриселу, на којем су учествовала и пословна удружења из региона и Европске уније, упућен је јединствен апел Европској комисији да се проблем хитно реши.

Симић наводи да су сви учесници завапили у истом гласу на Европску комисију да некако овај проблем заиста решимо.

Ервин Пашановић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да не постоји обавеза овере уговора између закуподавца и подстанара, али да он може да заштити закуподавца у случају штете, неплаћања рачуна или ако подстанар не жели да се исели из стана.

"То је случај свуда у свету, јер сте дужни да му обезбедите место за живот ако га иселите. Закон штити право на кров над главом. Није лако избацити несавесног подстанара. Саветујемо закуподавцима да ангажују адвоката и потпишу уговор са извршном клаузулом, који се оверава код нотара", наводи Пашановић.

Према његовим речима, уговор штити закуподавце од несавесних подстанара, јер се уз њега може ићи код извршитеља, који може да исели таквог подстанара. "Пре усељења било би паметно пописати ствари и стање стана или их фотографисати", додаје Пашановић.

Напомиње, такође, да треба обратити пажњу да ли подстанар плаћа рачуне, јер се они углавном воде на власника, па у случају неплаћања може доћи до заплене имовине. "Код нас многи не оверавају уговор код нотара јер се плаше да морају да плаћају порез на закуп. Апеловао бих на државу да смањи износ порез", истиче Пашановић.

Пашановић додаје да је било случајева када подстанари не желе да изађу из стана, те да треба водити рачуна коме се стан издаје. „Ово су ретки случајеви и већина подстанара поштује договор, али може да се деси“, закључује Пашановић.

Двојица лидера су разговарала о континуираним иранским нападима усмереним на УАЕ и друге земље у региону, укључујући нападе на цивиле, цивилну инфраструктуру и виталне објекте, уз напомену да они представљају кршење државног суверенитета и међународног права.

Агенција додаје да је "председник Србије осудио ове нападе и поново потврдио солидарност Србије са УАЕ и пуну подршку свим мерама које та земља предузима како би заштитила своју безбедност, стабилност и територијални интегритет и осигурала безбедност свог народа".

Два председника су истакла потребу за хитним прекидом ескалације војних акција и нагласила важност давања приоритета дијалогу и дипломатији како би се решила преостала регионална питања на начин који чува безбедност и стабилност и спречава даље тензије и кризе.

На састанку је такође размотрена сарадња између две земље, при чему су обе стране потврдиле своју посвећеност даљем јачању веза у складу са својим развојним приоритетима и обостраним интересима у оквиру Свеобухватног споразума о економском партнерству између УАЕ и Србије.

Како наводи агенција WАМ, састанку Вучића и шеика Ел Нахјана су присуствовали шеик Хамдан бин Мухамед бин Зајед ел Нахјан, заменик председника Председничког суда за посебне послове, шеик Мухамед бин Хамад бин Тахнун ел Нахјан, саветник председника УАЕ, и бројни званичници.

Председник Вучић боравио је у недељу у изненадној посети Уједињеним Арапским Емиратима, и тако постао први европски и трећи светски лидер који је од почетка сукоба на Блиском истоку посетио УАЕ, након што су ту земљу посетили јордански краљ Абдулах Други и египатски председник Абдел Фатах ел Сиси.

Са жаљењем констатује да је у агресији на тадашњу СРЈ учествовала и Француска, а то објашњава жељом тадашњих власти да се "приближе НАТО-у супротно политици Шарла де Гола".

"Француска је учествовала нажалост у тој агресији против Србије, заборавивши вековно пријатељство које нас је везивало, наравно још од Великог рата 1914. - 1918. А можемо чак ићи уназад до средњег века, до Јелене Анжујске, до Косова поља, итд", наводи пензионисани пуковник француске војске.

Подсећајући да је у НАТО бомбардовању страдало око 3.000 људи, наглашава да су САД тада користиле и муницију са осиромашеним уранијумом.

"То је онда ратни злочин", наглашава Огар.

Подсећа да се слична ситуација са употребом забрањеног оружја и муниције понавља и данас у бомбардовању градова у Либану.

"У Либану данас израелско-америчка агресија користи бомбе са фосфором које су потпуно забрањене према међународним конвенцијама о рату", подсећа.  

Драматична ситуација за Србе на КиМ

Упитан како коментарише актуелни положај Срба на Косову и Метохији и шта се променило од времена када је предводио контигент француских специјалних снага током уласка КФОР-а на простор КиМ, бивши легионар каже да је свих 27 година за Србе "драматична ситуација", а да се то види последњих месеци и година.

"То је трајни прогон за Србе. То је намера да се протерају последњи Срби који су остали на Косову, и то страхом, застрашивањем, насиљем, терором, административним прогонима. Мислим на царине за производе увезене из Србије, на регистарске таблице возила... Све разлоге користе за прогон Срба на Косову данас. Дакле, за 27 година тог режима видимо да је српско становништво буквално нестало на Косову. Остали су, наравно, одређени упоришни пунктови, постоје релативно у областима светиња", каже Огар и апострофира манастире Грачаницу, Дечане и Пећку патријаршију.

Каже да постоје и друга важна места за Србе која су и даље под међународном заштитом због, како наводи, "опсесије да се Срби протерају".

"Лудило насилне власти Албанаца фактички на Косову, господина Аљбина Куртија и других, је опсесија. Желе да протерају последње Србе са Косова. То је опсесија. Већ 27 година. Био је погром 2004., али независно од тога, постоји читав низ сталних акција усмерених на пољопривредна имања, на изоловане фарме, на изолована села, на школе, како би се терорисала што је могуће више српска популација да би отишла. Ето стварне ситуације на Косову данас. Веома далеко, веома далеко од примерне демократије како су господин Кушнер или господин Бернар-Анри Леви волели да кажу. Европа је, за мене, умрла у Приштини 1999. године", истиче Огар.

Дестабилизација Балкана

Тврди да бомбардовање СР Југославије 1999. године није само дестабилизовало Косово и Метохију, већ цео Балкан.

"Видимо посебно шта се дешава наравно на Косову данас, али видимо шта се дешава и у Босни и Херцеговини. Видимо шта се дешава у Републици Српској. Видимо притиске који се врше на Србију. Јасно је да Балкан није повратио мир. Та агресија из 1999. против Србије представљала је кршење међународног права, представљала је кршење Повеље ОУН, Савета безбедности чија је резолуција 1244 и даље важећа", прецизира Огар.

Додаје да је те 1999. нарушена и Повеља НАТО-а јер је ова Алијанса тада први пут из одбрамбене улоге "постала ратна машина".

"Ако треба да говорим о последицама на светском плану, на европском плану пре свега, рат у Украјини од 2022. је директна последица рата против Србије. НАТО је 1999. трансформисан из одбрамбене алијансе у офанзивну алијансу. То се материјализовало проширењем НАТО-а ка истоку.  Пример у региону је Црна Гора. За мене је приступање Црне Горе НАТО-у нешто потпуно неразумљиво и чак скандалозно. Али, ако идемо даље, ако проширимо размишљање, оно што се данас дешава на Блиском истоку је последица онога што се догодило 1999. године. САД које су доминантна сила НАТО-а и желе да остану доминантна сила НАТО-а. У супротном, радије би укинуле НАТО. Али, САД  желе да задрже своју светску супремацију, своју глобалну хегемонију", сматра Огар.

Наглашава да су примери за ову тврдњу акције САД у Венецуели, а затим Ирану, Либану и Палестини.

"Оно што желим да кажем јесте да америчка сила не прихвата суверене и независне земље. У суштини, шта се догодило 1999.? Једна невероватна међународна коалиција, окупљена под заставом НАТО-а извршила је агресију на Србију зато што је једна њена покрајина, Косово, такође била предмет оружане побуне страног порекла", наглашава француски пуковник.

Догађаји на Блиском истоку

Уверен је да се слично данас догађа на Блиском истоку.

"Нажалост, у унутрашњим пословима Блиског истока, имамо исту интервенцију САД и њиховог регионалног савезника Израела. Било да је реч о Палестини, Западној обали, Појасу Газе где су се догодиле страшне ствари, било да је реч о Ирану који је велика суверена сила и независна, било да је реч о Либану, том несрећном Либану који је за нас Французе веома блиско повезан. Краљ Свети Луј био је заштитник хришћана у Либану. Он је чак декретом мањинске заједнице одредио да маронитска заједница буде саставни део Француског краљевства. И ево где смо данас", каже Огар.

Као добар познавалац Блиског истока тренутну ситуацију у овом делу света описује као "још један бесмислени рат".

"За мене је рат на Блиском истоку данас још један бесмислен рат, као рат у Украјини, као рат у Југославији. То је рат који је покренут углавном империјализмом Сједињених Држава. То је амерички империјализам који стоји иза, а коме се придружује израелски империјализам. Изговор је да је Иран био у процесу набавке атомског оружја. То је лаж. Иран, да је желео да набави атомско оружје, то би учинио. Почео је то да ради у време шаха Ирана, пре исламске револуције 1979. А власти Исламске Републике Иран су забраниле развој нуклеарног оружја у то време. Оно што се касније догодило јесте да је Иран желео да развије своју индустрију на основу енергетских ресурса супериорних и чистих које му може пружити цивилна нуклеарна енергија. И све је засновано на томе", сматра Огар.

Други циљ рата је, додаје, жеља да се, с једне стране, створи велики Израел, а с друге стране тежња САД да контролише огромне ресурсе гаса и нафте Ирана.

"Ситуација је са војног становишта изузетно озбиљна", наглашава Огар.

Сматра да је питање контроле Ормуског мореуза тренутно суштинско за даљи развој ситуације на Блиском истоку, али и тврди да за блокаду протока енергената овом рутом није одговоран искључиво Иран већ и велике осигуравајуће компаније које не желе да ризикују и осигурају компаније у транспорту нафте.

"Иранци доприносе контроли Ормуског пролаза, али у стварности, нафтне компаније које осигуравају нафтне компаније у промету нафте кроз Ормуски пролаз не желе да их осигурају с обзиром на ризик од рата. Дакле, налазимо се у ситуацији која је изузетно компликована и изузетно напета. Али ипак имам добру наду да ће у једном тренутку разум превладати код господина Трампа и да ће рећи Израелцима, иначе веома исцрпљеним иранским одговором: 'Е па сада је доста, враћамо се на статус кво, враћамо се барем на прекид ватре'. Ето шта мислим о томе", каже Огар.

Вишегласје у ЕУ пут до мира

Упитан како треба разумети став већег дела чланица ЕУ да не желе да учествују у америчко-израелској војној операцији, Огар каже да је кључан проблем што не постоји "европска позиција".

"Интереси су превише различити, видимо то сваког дана. Данас су веома јаке тензије између Немачке и Француске, а Британци играју своју игру. И ту смо заиста видели прву јасну реакцију и веома одлучну реакцију Шпаније која је против овог рата. Премијер Санчез, чије ставове не делим увек, овога пута је имао веома мудар, веома интелигентан и веома храбар став. Чим је одлучио да Шпанија неће подржати рат, америчко-израелску агресију против Ирана и Либана, господин Трамп је одмах запретио санкцијама и изолацијом", наводи Огар.

Додаје да је позиција Француске у односу на актуелну кризу на Блиском истоку далеко компликованија.

"Господин Макрон је личност која, како сам каже, у исто време жели по мало од свега. Истовремено жели да остане и пријатељ Американаца и Израелаца, а истовремено жели да остане пријатељ Саудијаца и истовремено, жели да остане пријатељ Либанаца. Ако још увек тако мисли. Дакле, има умеренију позицију у односу на Немачку, на пример. Али има позицију мање јасну него шпански премијер. Јасно је да у свему томе не постоји позиција Европске уније. А то је зато што, дубоко верујем у то, Европска унија, у ствари, не постоји", сматра Огар.

Уверен је да политичке елите у Бриселу желе да успоставе федералистичку позицију и да се прикључе војним операцијама САД и Израела, али да се нада да ће му се већина држава ЕУ одупрети.

"То је елемент који ће утицати, надам се, у корист мира у једном тренутку. Ако европске земље одбију да се ангажују у операцији под заставом НАТО-а у Ормуском пролазу, мислим да је то аргумент у корист мира", закључује некадашњи француски војни официр и командант у Легији странаца Жак Огар.

"Протоколи за реаговање у ванредним ситуацијама су одмах активирани. Аеродром је тренутно затворен како би се олакшало реаговање и омогућила темељна истрага", рекао је портпарол Лучке управе.

Страдале су најмање две особе, а 41 особа је пребачена у болнице, пренели су амерички медији. Фотографије и видео-снимци са места догађаја показују тешка оштећења на носу авиона.

Федерална управа за ваздухопловство издала је забрану слетања на аеродром Ла Гвардија брзо након судара због "ванредне ситуације у авиону". 

Авион је био лету 8646 компаније "Ер Канада", према подацима сајта за праћење летова FlightRadar24.

У авиону "Ер Канаде" марке Bombardier CRJ-900 била су 72 путника и четири члана посаде и њихово стање се процењује.

Авион је полетео са међународног аеродрома Монтреал Трудо убрзо после 22.30 по источном времену и слетео на Ла Гвардију сат времена касније, према подацима FlightRadar24.

Звук контроле лета снимљен током инцидента бележи тренутке који су претходили пријављеном судару између авиона и возила.

На снимку, контролор лета даје дозволу оперативном камиону да пређе писту.

Неколико секунди касније, контролор хитно наређује камиону да се заустави, пре него што каже да је дошло до судара на писти.

Орбан је своју одлуку образложио речима "нема нафте, нема новца", наводећи да Кијев онемогућава поновно покретање нафтовода "Дружба", којим су се Мађарска и Словачка снабдевале руском нафтом.

Та аргументација, међутим, није наишла на разумевање у Европској унији, где се већ најављују могуће последице.

Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић истиче да се најављене мере односе пре свега на будуће финансијске оквире Европске уније.

"Последице би могле бити да заправо Мађарска у том плану трошења средстава добије мање новца, као и да финансирање буде условљено строжим критеријумима, али тек од 2028. године када на снагу ступи нови финансијски план ЕУ до 2035. године", рекао је Радичевић.

У Бриселу се, према незваничним информацијама, оклева са оштријим потезима до окончања парламентарних избора у Мађарској, заказаних за 12. април.

Санкције Мађарској би ојачале Орбанову репутацију

Радичевић наводи да би евентуалне санкције могле додатно да ојачају Орбанову позицију у јавности.

"Он је већ обезбедио тај епитет мученика у мађарској јавности и користи сукоб са Бриселом за мобилизацију бирача", истакао је Радичевић.

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић оцењује да се Орбан налази у завршници неизвесне изборне трке, у којој анкете предност дају његовом противкандидату.

"Ипак, због специфичног изборног система врло је тешко одредити, на основу анкета јавног мњења, ко би могао бити финални добитник", рекла је Јоксимовићева.

Она наглашава да Орбан кампању гради на позицији заштитника националних интереса и да се поставио као једини бранитељ државних интереса, што може имати значајан одјек код бирача.

Кијев: Која је сврха санкција ако се настави испорука нафте

Говорећи о енергетском спору, Јоксимовић подсећа да је током рата 23 пута је Русија током агресије гађала овај нафтовод "Дружба", док Кијев сматра да би наставак испоруке нафте значио ублажавање санкција Русији.

Додатну тежину ситуацији дају и наводи о нарушеном поверењу унутар Уније.

"Постоји сумња да се осетљиве информације прослеђују Москви, што је довело до тога да се кључне безбедносне расправе све више воде у ужем кругу земаља", истакла је Јоксимовићева.

Иако казнене мере нису примењене уочи избора, оне су, како се наводи, већ припремљене за наредни састанак.

Међу њима је и могућност активирања механизма који би Мађарској могао да одузме право гласа у одлучивању.

Цела ситуација поново је отворила и ширу расправу о начину одлучивања у Европској унији, односно о томе да ли право вета треба ограничити у корист квалификоване већине, посебно у контексту будућег проширења.

Цело гостовање Александре Јоксимовић можете погледати у видео-запису на почетку текста...

Тестирање ученика које врши педагог или психолог школе и упис у школе врше се у истом дану.

Министарство просвете, уз подршку Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, и ове године је обезбедило услугу заказивања термина за упис кроз апликацију еЗаказивање термина за упис и тестирање детета у основној школи на порталу еУправа.

Родитељи приликом доласка на тестирање и упис детета не морају да доносе документа потребна за упис, јер ће школа прибавити потребне податке електронским путем по службеној дужности.

Канцеларије за информационе технологије и електронску управу раније је саопштила да је потребно да родитељ, како би користио електронску услугу, буде регистрован корисник Портала еУправа, односно да има креиран налог на Порталу за електронску идентификацију еид.гов.рс.

Када родитељ покрене услугу, која је доступна како на српском, тако и на језицима националних мањина, потребно је да одабере школу којој дете територијално припада, затим понуђени термин у школи, и да попуни основни сет података и кликне на дугме "Поднеси".               

Школе ће по службеној дужности електронским путем прибавити извод из матичне књиге рођених, уверења о пребивалишту, уверења о завршеном припремном предшколском програму, као и потврде о обављеном лекарском прегледу.

Уколико је лекарски преглед обављен код приватног лекара или у војној здравственој установи, потребно је лично донети лекарско уверење.  Исто важи и за уверење о похађању припремног предшколског програма уколико је дете похађало приватни вртић.

Родитељи који су поднели захтев за упис детета у школу којој територијално не припада, моћи ће да користе услугу еЗаказивање термина за упис и тестирање након што школа одговори на њихов захтев, најкасније до 30. априла, и то одабиром школе која је захтев одобрила и одабиром школе којој дете територијално припада, уколико је захтев одбијен.

Основно образовање и васпитање је обавезно. Родитељ, односно други законски заступник дужан је да обезбеди да његово дете упише и редовно похађа школу. Уписом у први разред дете стиче својство ученика.

У први разред основне школе уписује се свако дете које до почетка школске године има најмање шест и по, а највише седам и по година. Изузетно, када је то у најбољем интересу детета, може се одложити упис детета за годину дана од стране школе, а на основу мишљења интерресорне комисије, које садржи доказе о потреби одлагања и предлог мера додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету у периоду до поласка у школу.

Дете старости од шест до шест и по година уписује се у први разред након провере спремности за полазак у школу коју организује школа. Проверу спремности детета врши психолог, односно педагог школе применом стандардних поступака и инструмената.

Запослени у здравству и просвети и студенти који не живе на Косову и Метохији, податке могу да доставе преко својих установа.

Они који немају приштинска документа, а живе на Косову и Метохији, могу на основу српских докумената - личне карте, извода из књиге рођених, венчаних и умрлих, да добију приштинска документа.

За све нејасноће, ту су српски градоначелници који ће са својим тимовима помоћи да се процес одвија без проблема.

Најнижа температура ће се кретати од -3 на планинама до јутарњих 1 у градовима, а највиша дневна до 16 степени.

Дуваће слаб и умерен ветар источног правца.

У Београду ће бити умерено до претежно облачно и углавном суво време, уз слаб и умерен југоисточни ветар.

Најнижа температура 7, а највиша дневна до 15 степени.

 Прогноза за наредне дане

Израелски министар одбране Израел Кац рекао је да су премијер Бенјамин Нетанјаху и он наложили израелској војсци да убрза рушење кућа у либанским селима на првој линији како би се отклониле претње по израелске заједнице, као и рушење свих мостова на реци Литани.

Либански председник Џозеф Аун осудио је израелске нападе на инфраструктуру у јужном делу земље, истакавши да су они "увод у копнену инвазију“ и "јасно кршење“ међународног права.

Амерички председник Доналд Трамп запретио је Ирану да ће САД уништити иранску енергетску инфраструктуру уколико Техеран у потпуности не отвори Ормуски мореуз у року од 48 сати.

Трамп je потом још заоштрио реторику упозорењем Техерану да ће се суочити са "потпуним уништењем ако не попусти".

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте каже да је “апсолутно уверен“ да ће Алијанса моћи поново да отвори Ормуски мореуз.

У разговору за Фокс њуз, Руте се осврнуо на оштре критике које је Трамп упутио НАТО-у, рекавши да је тајна природа војне операције захтевала од земаља чланица Алијансе да одвоје време да размотре свој одговор.

Ирански исламски корпус револуционарне гарде (ИРГЦ) одговорио је да ће Техеран потпуно затворити стратешки Ормуски мореуз ако Трамп спроведе своје претње.

Министарство спољних послова Ирана саопштило је да Ормуски мореуз није под блокадом док је за ескалацију опасности окривило САД и Израел.

Kако се наводи у саопштењу, Иран је усвојио сет мера да "агресори и њихови помагачи не злоупотребе Ормуски мореуз за циљеве агресије".

Претходно је ирански шеф дипломатије Абас Аракчи у објави на Иксу истакао да поморски саобраћај не пролази кроз Ормуски мореуз јер су осигуравајуће компаније забринуте због рата који су покренуле САД.

Истовремено, украјинске снаге узвраћају ударе на руску територију. Према наводима руских власти, изнад руских региона пресретнуто је и уништено 244 украјинска дрона.

На политичком плану, портпарол руског председника Владимира Путина Дмитриј Песков оценио је да је Европа у тешкој позицији, да није спремна за дијалог са Русијом и да жели да настави сукоб у Украјини, иако, како тврди, нема јасан начин да финансира рат.

Истовремено, украјинска војска мења приступ обуци и све више је премешта у земљу, како би се брже прилагођавала условима на фронту. Посебну пажњу привлачи и ангажовање бивших затвореника у борбеним јединицама, који кроз војну службу добијају шансу за слободу.

Док се борбе на фронту настављају, политичке тензије у Европи расту. Полемика између Будимпеште и Варшаве заоштрена је након оптужби да мађарски званичници деле осетљиве информације са Москвом, што је изазвало реакцију министра спољних послова Петера Сијарта који је упутио оштру поруку пољском премијеру Доналду Туску, позвавши га да "не шири лажне вести", већ да дође у Будимпешту. 

Бивши члан Републиканске странке и лидер Уније деснице за Републику Ерик Сиоти освојио је 45 одсто гласова као кандидат за градоначелника Нице.

Лидерка посланичке групе Националног окупљања (РН) Марин Ле Пен саопштила је да је та странка победила у "десетинама општина", укључујући Каркасон, Агду, Ла Сен сир Мер, Оранж, Лијевен, Сан Аволд и друге.

Биралишта су затворена у 20 часова, а бирачко право искористило је 57 одсто бирача. Други круг одржан је недељу дана након првог, у којем је у 33.305 осталих општина листа представника локалних власти већ тада изабрана.

У првом кругу, 60 одсто младих бирача старости од 25 до 34 године и 56 одсто младих од 18 до 25 година старости нису изашли на гласање.

Аналитичари сматрају да су ови локални избори у Француској кључни тест за председничке изборе 2027. године, као и да систем гласања у два круга испитује снагу крајње десничарског РН и потенцијалних савеза.

Посебно је захвалан председнику УАЕ Мухамеду бин Заједу што га је сачекао и испратио на аеродрому, и тиме показао велико поштовање према Србији.

"Током сусрета сам још једном изразио најоштрију осуду напада на УАЕ, уз пуну солидарност Србије са пријатељским народом Емирата у овим тешким и забрињавајућим околностима. У тренуцима када је Блиски исток суочен са озбиљним искушењима, а последице сукоба и нестабилности далеко превазилазе границе региона, важно је да јасно покажемо подршку пријатељима, али и одговорност у тражењу пута ка миру и стабилности", поручио је председник.

Разменили су, навео је Вучић, мишљења и о билатералним односима заснованим на међусобном поверењу, поштовању и конкретним резултатима.

Посебно је истакао да Србија жели да настави да развија свеобухватну сарадњу са УАЕ, од инвестиција и енергетике до нових технологија и развојних пројеката, али исто тако и да сачува политички дијалог на највишем нивоу, који је у оваквим тренуцима од изузетне важности.

"Србија изузетно цени подршку и однос који УАЕ показују према нашој земљи, а посебно спремност да и у сложеним глобалним околностима заједно тражимо нова решења и јачамо сарадњу у областима од стратешког значаја", рекао је Вучић.

Уверен је да пријатељство које смо годинама градили представља чврст темељ за даље повезивање наших држава и народа

"Захвалан председнику Мухамеду бин Заједу на срдачном гостопримству, отвореном и садржајном разговору, као и на односу који показује према Србији. У оваквим нелаким временима, важно је имати пријатеље који разумеју тежину тренутка, али и значај мира, стабилности и сарадње за будућност наших народа", закључио је председник Србије.

Иначе, председник Вучић је, после јорданског краља и египатског председника, трећи светски, а први европски лидер који је посетио УАЕ од када је почео сукоб са Ираном.

Ресни.ца је освојила 5,55 одсто, а Левица и Весна имају 5,51 одсто гласова, јавља Радио-телевизија Словеније (РТВ СЛО).

Према тренутним пројекцијама, Покрет Слобода освојио је 29 посланичких мандата, СДС 28, листа НСи, СЛС и Фокус девет, Социјалдемократе (СД) и Демократи по шест, Ресни.ца пет, као и Левица и Весна пет мандата.

Голоб: Грађани гласали за слободу и демократију

Актуелни премијер Роберт Голоб је захвалио бирачима на излазности и подршци демократији, истичући да су грађани гласали "не само за слободу, већ за демократију".

"Ово је био напет изборни дан, али најважније је да можемо да кажемо да идемо напред. Сви заслужујемо будућност, без обзира на то кога смо бирали", рекао је Голоб.

Говорећи о формирању власти, нагласио је да предстоје тешки преговори, али је поручио да нема компромиса када је реч о суверенитету земље.

"О једној ствари се нећемо преговарати, а то је наша сувереност. Нећемо дозволити странцима да управљају", рекао је Голоб, алудирајући на сумње у могуће мешање из иностранства.

Јанша: "Необичне" разлике

Председник СДС-а Јанез Јанша изјавио је да постоје значајне и "необичне" разлике између података које прикупља његова странка и званичних резултата словеначке Државне изборне комисије.

"Имамо обрађено око милион гласова са бирачких места и према тим подацима имамо предност од око 50.000 гласова", рекао је Јанша.

Јанша је поручио да ће СДС проверити сваки глас и да странка има своје посматраче на свим бирачким местима.

"Не оптужујем никога, али разлика је веома необична. Потребно је све додатно проверити, па и ручно пребројати гласове како би се отклониле све сумње", рекао је он.

Председник НСи-ја Јернеј Вртовец навео је да су резултати показали да су политичке промене у Словенији могуће и захвалио лидерима партнерских странака истичући да су заједничким радом и кампањом "подигли Словенију" и вратили наду бирачима.

Он је додао да ће листа остати доследна својим програмским принципима и вредностима.

Матјаж Хан из редова Социјалдемократа оценио је да резултати избора представљају и потврду поверења у досадашњи мандат СД-а истичући да његова партија учествовати у разговорима о формирању нове владе.

"Чекаћемо мандатара и покушати да формирамо левоцентристичку владу. Уколико то не буде могуће, спремни смо на сарадњу у интересу грађана", поручио је Хан.

Демократе разочаране

Председник странке Демократи Анже Логар изјавио је да су резултати испод очекивања, с обзиром на то да су рачунали на знатно већи број мандата.

"У завршници кампање бирачи су се одлучивали између два политичка блока, а не за сарадњу. Ипак, Словенији је потребна сарадња и шира коалиција", рекао је Логар.

Он је додао да ће његова странка учествовати у разговорима о формирању власти уколико добије позив.

Левица делимично задовољна

Kопредседник Левице Лука Месец оценио је да је резултат те странке бољи него пре четири године, али испод очекивања.

"Искрено сам веровао да ћемо имати најмање осам посланика, али задовољни смо и са пет", рекао је Месец, додајући да је део гласова отишао ка две водеће странке због поларизације политичке сцене.

Он је оценио да ће формирање владе бити веома тешко, јер, како је навео, левоцентристички блок нема довољно мандата за већину.

На изборима је учествовало 1.185 кандидата на 17 листа, од којих је 15 било присутно у свих осам изборних јединица, за укупно 90 посланичких места.

Према подацима словеначке Државне изборне комисије, право гласа имало је 1.695.196 бирача.

Полиција је узвратила воденим топовима и сузавцем, а у сукобима су повређена три полицајца.

Председника Демократске странке Салија Беришу штитили су телохранитељи, а носио је маску и кишобран.

Полиција је обезбеђивала и вилу број 31, некадашњу резиденцију Енвера Хоџе, која је била нападнута и запаљена током претходног протеста од стране демонстраната.

Протест је одржан без говорника, а након интервенције полиције демонстранти су се упутили ка згради општине Тирана и запалили полицијско возило.

Албанска опозиција протестним маршом изражава незадовољство, како наводи, због корупције у влади, али и због, како тврде, заштите коју премијер Еди Рама пружа својој бившој заменици Бељинди Балуки и другим званичницима које Специјално тело за борбу против корупције и организованог криминала (СПАК) оптужује за корупцију и злоупотребу службеног положаја.

Немири у Тирани и даље трају, а демонстранти са заставама Немачке и ЕУ упутили су се ка Дирекцији полиције.