Последња одлука о преиспитивању притвора за Хашима Тачија, коме се суди у истом поступку, била је у октобру, а следећа се очекује у децембру.

Четворици бивших лидера тзв. ОВК суди се у поступку "Тачи и остали".

Терете се за злочине против човечности: прогон, затварање, друге нехумане поступке, мучење, убиство и присилне нестанке, као и за ратне злочине: противправно и произвољно лишење слободе и затварање, сурово поступање, мучење и убиство.

У оптужници се наводи да су кривична дела која им се стављају на терет извршена у периоду од марта 1998. до септембра 1999. на више места у АП Косову и Метохији, као и у Кукешу и Цахану у северној Албанији.

Према наводима, та дела су извршили припадници тзв. ОВК-а против стотина цивила и лица која нису били активни учесници у непријатељствима.

Сва четворица су негирали кривицу. У хашком притвору налазе се од октобра 2020. године.

"Срдачан састанак са Марцелом Пешком, којем сам честитао преузимање дужности шефа Мисије ОЕБС-а у Србији и изразио посвећеност наставку добре сарадње коју наша земља има са овом организацијом. Истакао сам уверење да ће богато дипломатско искуство уваженог саговорника допринети унапређењу процеса на којима ћемо заједнички да радимо", објавио је Вучић на Инстаграму.

Вучић је истакао да је посебно нагласио да Србија, упркос изазовима са којима се суочава, сматра да ОЕБС и даље представља најзначајнију безбедносну платформу за дијалог и да је спремна да допринесе ревитализацији и оснаживању конструктивног дијалога и заједнички зацртаним плановима који ће се усклађивати са напретком и стварним потребама наше земље на реформском путу.

"Нагласио сам да је Србија озбиљно и договорно приступила спровођењу препорука ОДИХР у погледу измена Закона о јединственом бирачком списку, медијских закона и изборног процеса чланова Савета РЕМ-а, о чему сам детаљније обавестио новог шефа Мисије ОЕБС у Србији", навео је Вучић.

Пренео је да су разговарали и о другим темама од значаја за нашу будућу сарадњу, као и да је поновио захвалност на подршци коју нам ОЕБС пружа на путу ка пуноправном чланству у ЕУ, кроз помоћ и сарадњу на полјима владавине права, лјудских права и демократије.

"Трговинска размена између наше две земље је прошле године била негде близу две милијарде евра. Она се више него удвостручила у последњих 10 година, што је знак да је Србија итекако занимљива земља за Француску и за француске инвеститоре. А та сума иначе представља две трећине укупних француских инвестиција у цело подручје Западног Балкана. Дакле, Србија је и даље кључна земља за француско присуство на Западном Балкану", наводи Иванићева.

Тренутно у Србији послује око 130 француских компанија, углавном великих система, чије инвестиције имају значајан утицај на домаћу економију. Иванићева подсећа на једну од највећих — улазак компаније "Ванси" (Vinci) у београдски аеродром 2018. године, вредан 800 милиона евра.

После сусрета Вучића и Макрона – убрзање кључних пројеката

Последњи сусрет председника Александра Вучића и Емануела Макрона, како истиче Иванићева, показао је да економска сарадња две земље улази у још динамичнију фазу. Посебан фокус био је на убрзању већ покренутих стратешких пројеката, међу којима су: Београдски метро, у сарадњи са компанијама "Alstom" и "RATP Dev", Фабрика за прераду отпадних вода у Великом селу, коју реализују "Suez" и "Vinci Grand Projet", енергетски пројекти, од развоја паметних електромрежа до нискокарбонских технологија и сарадње у области нуклеарне енергије.

Нуклеарна енергија – нови стуб партнерства

Француска, као један од светских лидера у области нуклеарне енергије (ЕДФ), већ је потписала стратешки споразум са Србијом о развоју енергетског сектора.

"Ове године у оквиру Француске недеље биће одржана конференција посвећена нуклеарној енергији, где ће се говорити о успостављању правног и регулаторног оквира, развоју домаћих кадрова, радне снаге, уз подршку француских експерата, укључивању српских компанија у ланце добављача, што би им могло омогућити учешће и у регионалним и европским пројектима", наводи гошћа Јутарњег дневника.

Иновације, суперкомпјутер и вештачка интелигенција

Србија и Француска продубљују сарадњу и у домену иновација. Влада Србије потписала је уговор са француском компанијом Bull/Atos о куповини суперкомпјутера BullSequana XH3000, који ће бити инсталиран у дата центру у Крагујевцу. Овај систем подржаће развој вештачке интелигенције, као и дигитализацију здравства, енергетике и инфраструктуре.

"Циљ је да суперкомпјутер и АИ фактори постану део националне стратегије Србије за развој вештачке интелигенције и да подрже развој различитих сектора, као и дигитализацију здравства, енергетике и инфраструктуре. У складу с тим, у дата центру у Крагујевцу биће инсталиран 'BullSequana XH3000' суперкомпјутер", наводи Иванићева.

Француска недеља: од Божолеа до багета

Традиционални програм Француске недеље, који се сваке године одржава у новембру, ове године почиње дочеком младог вина "Божоле Нуво", а након тога следи низ догађаја.

За младе је посебно осмишљен програм "После факса бићу", где студенти могу да чују искуства запослених у француским компанијама и да се упознају са савременим занимањима, као што су стручњак за здравље и безбедност на раду и стручњак за друштвено одговорно пословање.

У оквиру манифестације биће одржана и пекарска радионица намењена пословним људима, у сарадњи са компанијом "Lesaffre". Полазници ће имати прилику да науче како се припремају француски кроасани, багети и друге делиције. Како истичу у Француској комори, пословност и уживање могу и треба да иду заједно.

"Пословност и хедонизам могу и треба да иду руку под руку", поручила је Иванићева.

Директан пренос биће омогућен путем Јутјуба и Фејсбука македонског МУП-а, пишу македонске Вести.

Оптужницом су обухваћене 38 особа, од којих 35 физичких и три правна лица, који се терете за тешка кривична дела против јавне безбедности.

Међу оптуженима су власник клуба Дејан Јованов Деко, његов брат, менаџери, инспектори, три бивша градоначелника Кочана, припадници обезбеђења и државни службеници, укључујући два бивша министра економије Северне Македоније Крешник Бектеши и Ваљон Сарачини.

Првооптужени су три одговорна лица и власници компаније у оквиру које је била и дискотека "Пулс".

Пропусти и непоштовање процедура

Према истрази, трагедија је резултат дугогодишњих пропуста и свесног непоштовања безбедносних процедура од више институција и појединаца.

Клуб "Пулс" је незаконито пословао од 2012. године, без минималних техничких захтева и са реконструкцијама без дозвола.

Окривљени се терете и за неспровођење инспекцијског надзора, издавање дозвола супротно закону, дозвољавање уласка малолетницима, непоштовање максималног броја посетилаца и коришћење пиротехнике без дозволе, што је директно изазвало пожар.

Македонски јавни тужилац Љупчо Кочевски је 16. јуна истакао да је свака институција имала могућност да спречи трагедију или умањи њен ризик, али да пропусти резултовали катастрофалним последицама.

У оптужници се наводи да одговорна лица из предузећа "CLAŠIC DM DOO Kočani" и "MMMM KAFE DOOEL Kočani", као и власници зграде у којој је клуб радио, нису поступали по закону, већ су омогућили незакониту угоститељску делатност и реконструкцију објекта без потребних дозвола.

Такође, брат првооптуженог је продавао карте изнад капацитета и дозвољавао улазак малолетницима.

Оптужени су, између осталих, и одговорни да су 2012. године на захтев првоокривљеног припремили пројекат за пренамену објекта, супротно Закону о грађевинарству, који није садржавао све неопходне фазе и елаборације.

Суђење у овом предмету, истичу македонски медији, прати се са посебним интересовањем јавности због тежине последица и утицаја дугогодишњих пропуста на безбедност грађана. 

Јаки и исрпљујући напади се због оштећења мождане функције јављају често. Има проблема са гутањем, моториком, док тешка борба траје девет месеци.

"Сваки мали напредак с нападима нас врати много, много више уназад. Има девет месеци, а не држи врат, не седи, делимично прати и има страбизам. Има и проблема са варењем због мутације гена", каже Маријана Станковић, Надина мајка. 

Маријану је љубав довела из Штрпца у село Бољаре код Власотинца. И супруг и она су професори математике.

Са жељом да остану у селу и да поред Власине подижу децу, узели су кредите и почели градњу куће, али су радови стали.

За две године потребно 18 милиона динара

Сваки динар одлази на Надино лечење и терапије код дефектолога, физијатра, офталмолога, генетичара. Чека их и пут у иностранство. Трошкови су велики и неопходна им је помоћ.

"Не можемо све сами јер је дуготрајан процес. У испитивању су терапије које би могле да дају резултате у будућности. Уз све терапије, нагласак је на то да њено стање, што се тиче напада, буде стабилно", каже Александар Станковић, Надин отац.

За две године потребно им је око 18 милиона динара. Многобројним активностима породици Станковић помаже Фондација "Покрени живот".

Широм Србије поставили су 600 кутија за прикупљање средстава намењених лечењу деце.

"Јако је важно што је на време кренула терапија, јер је још увек мала, нису јој довољно развијени мишићи и може да се ради доста са њом. За кратко време прикупили смо 2.700 евра, што је око 300.000 динара, али то није довољно за све што их чека", рекао је Душан Миљковић из Фондације "Покрени живот".

Истрајни су и посвећени бризи о малој Нади. Завршили су многе обуке како би јој уз стручњаке, помагали код куће.

Оптимизам их не напушта, као ни вера у људе добре воље. Да их разуме и стане на ноге.То је највећа жеља родитеља и три године старијег брата Луке.

Да уместо бола и плача буде осмех на Недином лицу, можмо помоћи слањем поруке 400 на број 3800.

"То је жалостан дан, али је проблем што се на злоупотребљава заједнички осећај емпатије према жртвама Вуковара. Селективно се гледа на жртве, на пример на Србе, или се догађаји једнострано интерпретирају. Не шаљу се поруке мира и против рата, већ се ограничавају слободе и права других или се стигматизују", наводи Јовић.

Помирење, а не непријатељства

Према његовим речима, Вуковар, који је био разорен, пре рата је био симбол заједничког живота Срба, којих је било 32 одсто, Хрвата око 47 одсто и припадника других народа.

Подсећа и да су Србија и Хрватска 2011. године заједнички одржавале комеморацију страдалима, али је 2013. радикална десница зауставила Колону сећања како би спречила заједничко жаљење.

"Мислим да би такви трагични догађаји требало да служе за помирење, а не за обнављање непријатељства. Елемент радикалне деснице стално ради на томе да се смање права Срба, независно од датума, али нарочито у новембру, као и пред обележавање годишњице 'Олује'. Ствара се атмосфера у којој су Срби главни кривци", сматра Јовић.

Јовић напомиње, такође, да радикална десница у Хрватској има подршку од десет до дванаест одсто, да има савезнике у иностранству и да покушава да истисне Србе из политичког, друштвеног и културног живота.

Освајање политичких поена

Потпредседник Покрајинске владе Томислав Жигманов рекао је да је више пута упућиван позив да буде санкционисана свака врста хулиганизма и негативног наратива према српској заједници у Хрватској – све што се коси са демократским вредностима и мањинским правима.

"Наш одзив на апеле био је слаб, али видимо да су негативне појаве и инциденти према Србима имали недвосмислену осуду хрватских власти, али резултати су изостали", навео је Жигманов.

Истиче да ти инциденти долазе од крајње деснице због освајања политичких поена, те да је изазов обезбедити да такви догађаји немају никакву подршку и да се увек осуђују".

Пред Хрватском је велики изазов и мораће да укључи представнике српске заједнице. И Савез Хрвата у Војводини осудио је инциденте у Хрватској и изразио солидарност", истакао је Жигманов.

КУРСНА ЛИСТА БР. 221

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 19.11.2025. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

Зид се обрушио на градилиште, одмах до машина, оштећен је и један мањи објекат. То градилиште се иначе налази прекопута Техничке школе ГСП-а на Врачару.

Сувласник грађевинског објекта је рекао за РТС да је исти власних грађевинске парцеле и куће која се урушила. У кући нико није живео. На табли која се налази код градилишта пише да је парцела добила налог за уклањање објекта. Очекује се да на терен изађе грађевинска инспекција. 

У Војводини током дана са сунчаним интервалима. Ветар слаб и умерен, крајем дана у доњем Подунављу и на југу Баната у појачању, источни и југоисточни.

Јутарња температура од два до шест, а највиша дневна од седам до дванаест степени.

Снег је синоћ падао у Краљеву, Крагујевцу, Ужицу, Чачку, Пријепољу и Новој Вароши. У Златиборком округу стварао је проблеме и у саобраћају. 

У четвртак и петак биће топлије.

Међу њима је и Дејан Ракић из Арадца, који је своје парцеле пшеницом посејао тек 22. и 23. октобра.

“Ово је најкаснија сетва коју сам ја икада радио. Обично све завршим око 10. октобра, али ове године нисам успео да спремим земљу раније. Пшеница је никла и сада се, како је добила кишу, развија”, објашњава Ракић.

Усеве, каже, редовно обилази.

“Негде су се, због топлог времена, појавили инсекти, па су људи морали да раде третмане на пшеници. Ја сам, рецимо, детелину сејао још раније, почетком октобра, али ју је напао бувач и морао сам да прскам”, објашњава Ракић и додаје да су многи пољопривредници ове јесени сејали више пшенице него лане.

Семе пшенице је дуго у земљи чекало падавине како би проклијало

За разлику од индивидуалних произвођача, који су у просеку посејали више пшенице за 15 до 20 одсто, у задрузи “Yuko Begejci” ове сезоне нису повећавали површине под хлебним зрном.

“Људи се окрећу културама које могу да избегну евентуалан недостатак падавина. Мислим да није добро да се из године у годину мења сетвена структура због времена. Тако се ствара проблем на тржишту. На пролеће ће се опет сејати више сунцокрета него кукуруза. И онда сами стварамо неке вишкове“, каже Серђо Околишан, руководилац производње у "Yuko Begejci" из Торка.

У овој задрузи сетва пшенице је почела 7. октобра.

"Због недостатка падавина ницање је кренуло тек крајем октобра, почетком новембра. Усеви добро изгледају. Све је никло. У последње време смо имали око 30 литара кише, по 15 у два наврата. То је мало, јер је дефицит влаге у земљишту огроман, преко 500 литара по метру квадратном. То отежава људима и да заврше зимско орање“, каже Околишан.

Додаје да је њихова пшеница у фази два листа.

"У наредном периоду треба кише. Да је било више падавина у октобру пшеница би другачије изгледала. Имала би већи пораст и била би избокорена“, објашњава.

Интензиван развој пшенице у Средњем Банату се тек очекује

На територији Средњег Баната у септембру и октобру пало је укупно 28,6 милиметара кише по метру квадратном. У истом региону од јануара до средине новембра био је 341 литар кише, што је скоро 40 литара мање него прошле године. Просек максималних дневних температура у октобру у овом делу земље кретао се између 16,96 и 18,66 степени.

"На нашем терену сетве озиме пшенице обављале су се или у првој декади октобра или почетком треће декаде. Већи је поценат касних сетви, тако да имамо неуједначене фазе развоја биљака као последицу различитих рокова сетве. Интензивнији развој биљака наступиће током новембра”, каже Снежана Парађеновић из ПСС Зрењанин.

Веома је важно, истиче, да усеви буду довољно развијени, јер младе биљке могу бити осетљиве на ниске температуре нарочито у случају голомразице. Стрних жита ће у Средњем Банату бити више за 20 одсто него прошле године.

“Осим под пшеницом, произвођачи су повећали и површине под озимим јечмом. Према подацима с којима служба располаже, површине под озимом пшеницом износе 57.117 хектара, а озимим јечмом 5.150”, додаје.

Топло време позитивно утицало на појаву цикада

Током визуелних прегледа биљака пшенице у трећој декади октобра, уочено је, каже, присуство цикаде, носиоца вируса кржљавости пшенице.

“Произвођачи озиме пшенице из ранијих рокова сетве били су принуђени да обаве инсектицидне третмане, због присуства штеточина на усеву и зато што на декларисаном семену пшенице нису имали нанесен инсектицид. Цикаде не морају, али могу да пренесу вирус. Проблем је што се то тек у каснијој фази открива”, наводи Парађеновићева.

Развој пшенице се разликује од региона до региона

Др Владимир Аћин из Института за ратарство и повртарство Нови Сад, института од националног значаја за Републику Србију, каже да је проблем са недостатком падавина имала пшеница на северу земље, док је јужно од Саве и Дунава било доста кише.

"Тамо где је било падавина, пшеница је у фази бокорења, што је добро. Биљка ће добро ући у зиму. А тамо где тек ниче, где је чак и посејана на време, али је семе стајало у земљи и чекало падавине, пшеница је у фази од једног до три листа, зависно од влаге“, објашњава Аћин.

Kиша коју смо имали последњих дана више је него добродошла усевима.

"Стање влаге се поправило и надамо се да неће доћи до наглог захлађења, јер су усеви који су у фази ницања најосетљивији на ниске температуре“, наводи.

Kвалитет пшенице у Србији је низак

И током ове сетве пољопривредници су доста користили сопствено семе.

"Ове године је било сертификованог семена за око 50 одсто површина које су под пшеницом. То је због тога што се годинама произвођачи окрећу сопственом семену, па се семенска пшеница производи и продаје све мање. Сада, када се дају субвенције, можда се и тражи више сертификовано семе, али то не може за једну сезону да се повећа. Ако потражња буде расла, рашће и производња овог семена“, каже Аћин.

Упозорава и да је квалитет пшенице у Србији годинама низак.

"Технолошки квалитет за пекарско-млинарску индустрију зависи од сорте пшенице. Оно што је код нас нерешено питање јесте откуп по квалитету. И даље се пшеница откупљује по килограму. Произвођачи зато сеју високоприносне сорте, а принос и квалитет још не иду заједно. Тако да ако сорта има већи потенцијал за принос, углавном има мањи квалитет“, наводи Аћин.

Стручњаци саветују да се парцеле редовно обилазе и да се примене све мере заштите уколико је то неопходно. Додају и да би киша у наредном периоду много помогла како тренутном, тако и у каснијем развоју пшенице.

"Џапан ексчејнџ груп" (JPX), компанија која управља берзама у Јапану, саопштила је крајем прошлог месеца да постоји сумња да су финансијски извештаји "Нидека" за претходну фискалну годину нетачни.

Услед тога, акције "Нидека" су сместа пале за готово 20 посто (након што су се и у септембру у једном тренутку стропоштале за 22 одсто), а Токијска берза га је, почев од овог месеца, уклонила из више берзанских индекса, попут "Nikkei 225" или "Nikkei 300".

Јапански медији су јавили и да је америчка агенција за оцену кредитног рејтинга "Mudiz" оборила рејтинг "Нидека" за један степен са А3 на Baa1, те да наставља да прати ситуацију.

Изненадни пад

Јапански медији преносе да је повод за све то – то што је независни ревизор, компанија по имену "Прајсвотерхаус купер Џепен", одбила да оцени финансијски извештај који је "Нидек", са закашњењем од три месеца, поднео у септембру за 2024. годину, јер му нису дати на увид сви потребни подаци и процедуре у вези са књиговодственом праксом у "Нидеку".

Тиме је практично сугерисао да постоје неправилности у раду, па чак и проузроковао сумњу пословне јавности да постоји опасност од фалсификовања дела рачуноводствених књига.

Сама компанија "Нидек", основана у граду Кјоту 1973. године, признала је први пут почетком септембра да постоје неправилности у раду рачуноводства у њој и њеним ћеркама компанијама.

Тада је дала обећање да ће оформити тело састављено од независних стручњака, дати му своје књиге на увид и, након истраге коју оно спроведе, извршити потребне корекције уочених неправилности.

Председник "Нидека" Мицуја Кишида, који је у мају 2023. године присуствовао отварању "Нидекових" постројења у Новом Саду, у септембру је економском листу "Nikkei" изјавио да је до неправилности дошло стога што се компанија последњих година, у склопу повећања инвестиција у иностранству, брзо проширила, па новостечена страна предузећа нису успела да постигну "довољно разумевање закона".

Ово стога што је највећа неправилност уочена у "Нидековој" фабрици у кинеском граду Џеђијангу, која прави електромоторе за грејне и расхладне уређаје, вентилаторе и индустријске машине.

Јапански медији, међутим, преносе признање корпорације да је могуће да је и неко из руководства у Јапану умешан и пишу да, управо због кашњења истраге независног тела и неизвесности везане за то да ли су и у којој мери умешани виши ешелони, она последњих недеља пролази кроз сито и решето.

Упркос обећању које је дао у септембру да ће у најкраћем року захваљујући истрази независних стручњака пружити јавности на увид све релевантне чињенице, "Нидек" до краја октобра није успео да изађе у јавност са конкретним мерама за побољшање и тачним бројевима, па је претрпео поменуту казну Токијске берзе.

Због ње, верује се, многи инвеститори ће покушати да се у кратком року ослободе акција "Нидека", нарочито они институционог типа, које правила улагања новца клијентеле обавезују да са капиталом не улазе у ризична предузећа.

Корпорација "Нидек" има годину дана да изврши потребна побољшања, а ако то не учини, могла би да буде делистирана (уклоњена са Токијске берзе), што би имало велике реперкусије по њену моћ да прикупља капитал и представљало крупну стигму.

Јапански медији данас пишу да је руководство компаније најавило да ће план за побољшање (рачуноводственог) рада представити Токијској берзи у децембру, те да ће његову финалну верзију обелоданити у јануару. Они извештавају и да је компанија одлучила да обустави даљу куповину предузећа у иностранству.

Група "Нидек" у свом саставу има 347 компанија у 47 земаља широм света и запошљава 106.000 радника. Оне производе електромоторе, сензоре и друге компоненте за аутомобиле, роботе, дронове, кућне и медицинске апарате и помагала.

"Нидек" у Србији поседује две високоаутоматизоване фабрике делова за аутомобилску индустрију у Новом Саду, које тренутно запошљавају 1.200 радника и за које се предвиђа да ће у будућности бити проширене.

Наиме, његови руководиоци су у прошлости најављивали даљу експанзију у Србији и источној Европи и улагање чак милијарду евра у нашу земљу.

Захтев САД да Русија у потпуности изађе из власништва није промењен, али је одобрено да се до 13. фебруара воде преговори о власничкој структури.

Директор НИС-а Кирил Тјурдењев обратио се јуче запосленима у компанији интерним писмом и навео да акционари "активно воде преговоре са свим заинтересованим странама", као и да се очекује да ће на основу тих разговора у наредним данима бити упућен аргументован захтев америчком ОФАК-у за добијање нове лиценце.

Нафтне компаније у претходном периоду три пута су повећале увоз деривата, навела је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић и напоменула да се анализирају могућности за додатни увоз. На састанку сталног радног тела Организације за националну стратегију за кризне ситуације у нафтном сектору, позвала је компаније да доставе максималне увозне капацитете за наредне седмице.

Директор "Србијагаса" Душан Бајатовић рекао је за РТС да руски капитал у НИС-у мора да буде анулиран, јер компанија мора да настави да ради. Такође, истакао је да ће бити гаса и да неће поскупети.

Аналитичари упозоравају да би, ако се не нађе решење за НИС, то могао бити највећи економски удар на земљу од бомбардовања. Такође, стручњаци објашњавају шта је потребно да се деси па да САД поново дају неко изузеће за НИС, али и упозоравају да НИС-у прете секундарне финансијске санкције.

Председник Александар Вучић је, након ванредне седнице Владе у недељу, навео да Србија мора да има договор о НИС-у у најкраћем року и изразио очекивање да ће азијски и европски партнери, са којима руска страна тренутно разговара, прихватити учешће у преговорима. Поручио је да Србија жели да избегне сваку врсту одузимања имовине.

Америчка администрација је средином децембра 2024. први пут најавила увођење санкција НИС-у због руског власништва, а њихова примена је у више наврата одлагана.

У сарадњи са Посебним одељењем за високотехнолошки криминал Вишег јавног тужилаштва у Београду и са полицијским управама у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Панчеву, Сремској Митровици и Јагодини, у јуну 2025. године, поднето је седам кривичних пријава против лица са територије Србије и то М.М. (2002) из Сремске Митровице, Н.И. (2006) из Београда, Г.И. (1960) из Панчева, Г.П. (1961) из Новог Сада, М.К. (1994) из Крагујевца, М.В. (1996) из Београда и М.У. (2002) из Јагодине, саопштено је из МУП-а.

Осумњичени се терете да су извршили кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију, тако што су у дужем временском периоду путем интернета преузимали, чували и делили садржаје настале сексуалним искоришћавањем деце.

Претресима станова и других просторија код свих осумњичених, на рачунарима и електронској опреми пронађени су бројни фото и видео материјали настали сексуалном експлоатацијом деце, укључујући и садржаје који приказују најтежа кривична дела над малолетним лицима.

Иако је "Мозаик 2025“ међународна акција у којој су учествовале бројне европске полиције, резултати остварени у Србији представљају један од најзначајнијих сегмената операције, потврђујући висок степен професионалности, техничких капацитета и решености Службе за борбу против високотехнолошког криминала да открије, документује и процесуира починиоце најтежих облика сексуалне експлоатације деце, наводи се у саопштењу МУП-а.

Министарство унутрашњих послова истиче да ће наставити интензиван рад на заштити деце у дигиталном окружењу, као и на јачању сарадње са међународним партнерима у циљу брзог откривања и хапшења починилаца.

"Нажалост, због одсутности два члана Високог савета тужилаштва из редова јавних тужилаца основних јавних тужилаштава, те уздржаности у гласању два члана Савета приликом гласања о избору или утврђивању ранг листа, нити један јавни тужилац није изабран на јучерашњој седници. Тиме је по први пут у историји рада Високог савета тужилаштва дошло до тога да су конкурси на основу четири објављена огласа за избор 88 јавних тужилаца практично пропали. Сматрам да је због неутемељених, произвољних и личних разлога дошло до онемогућавања извршавања једне од основних и најбитнијих функција Високог савета тужилаштва, а то је избор јавних тужилаца и главних јавних тужилаца", наводи у саопштењу председник Високог савета тужилаштва Бранко Стаменковић.

Захтев за оставку Стаменковића

Због обарања свих ранг-листа и огласа за избор јавних тужилаца - Удружење судија и тужилаца затражило је оставку првог човека Високог савета тужилаштва Бранка Стаменковића.

Како наводе, он је пристрасним понашањем, злоупотребом своје позиције на јучерашњој седници и ироничним иступима таргетирао чланове Савета који нису присуствовали седници, оптужујући њих за неуспели избор.

Изостанак одлуке о избору - министар правде Ненад Вујић види и као последицу недостатка јасних критеријума - ко се и како бира.

"Тих критеријума колико видимо нема и из тог разлога је неопходно било поништити те све конкурсе, како бисмо повратили поверење јавно тужилачке јавности, а и уопште јавности у регуларност избора, начин избора и како би се бирали. Такође оно што сам указивао, а то је да ми имамо и одлуку Уставног суда која је поништила један конкурс и указали да приликом конкурса нисмо имали јасне, мерљиве и објективне критеријуме и поређење у односу на кандидате који нису изабрани", истиче Вујић.

Ко је добар, а ко лош тужилац

Горан Илић, јавни тужилац и некадашњи члан Државног већа тужилаштва сматра да сви ти наши општи акти који говоре о вредновању тужилаца нису толико добри да јасно дају одговор на то ко је добар, а ко лош тужилац, односно, ко треба да има предност код избора.

"Нажалост, нажалост, то често доводи од тога да најбољи не буду фаворизовани. А као што рекох, чини ми се да од једног броја чланова Савета из обе групације постоји потреба да се људи бирају, не по критеријуму - ко је добар а ко је лош, него да се креира изборна база за предстојеће изборе за Државно веће тужилаца односно високи савет тужилаца", указује Илић.

Шта даље

Ко би могао да седне у тужилачке фотеље убудуће би требало да прописује Правилник. Његова израда почела је летос. Много дуже - према речима упућених - тужилаштво се хронично суочава са мањком запослених.

"Морам да кажем да се тужилаштво већ дуже времена суочава са хроничним недостатком људи. Ја сам био заменик председника Државног већа тужилаца, то је тело претходило Високом савету тужилаца и ми смо у једном дужем периоду били блокирани, јер просто председница Државног већа тужилаца у то време, а сада врховна тужитељка, није хтела да сазива седницу. Чини ми се да чланови ВСТ, а пре свега врховна тужитељка, не прихвата да је то плуралистичко тело у којем постоје различите групе и да начин рада у том телу мора да буде компромис", оцењује Илић.

Оно што следи јасно је прописано - Високи савет тужилаштва дужан је да распише нови оглас, да поново спроведе поступак оцене кандидата, њихово рангирање и избор.

Прву алиментацију која је исплаћена из Фонда добила је самохрана мајка, односно њена деветогодишња девојчица, чији отац чак осам година није плаћао издржавање детета.

Министарка за бригу о породици и демографији Јелена Жарић Ковачевић, гостујући у Београдској хроници, каже да jе до сада поднето више од 590 захтева, исплаћене су 203 алиментације, а додаје да је и број исплаћених алиментација мали, јер су предмети враћани на допуну.

"Желели смо да породично право на заштиту деце буде најјаче, те да се бринемо прво о децу, али о самохраним родитељима и породицама", наводи министарка.

Према њеним речима, Закон о Алиментационом фонду је по усвајању, најбрже почео да се примењује и дао ефекте какве су очекивали.

"Рад са Алиментационим фондом подразумева рад са великим бројем различитих институција и органа који су у то укључени. Извршитељи нису били одмах спремни на први корак, који ће испоштовати да буде у складу са законом", објаснила је Жарић Ковачевићева.

"Неспремност извршитеља на првом кораку"

Министарка истиче да извршитељи на првом кораку значи нису достављали потпуне предмете.

"Предмети подразумевају да имају сагласност самохраног родитеља да се исплати алиментација из Алиментационог фонда. Предмети који су стигли код нас без сагласности, враћени су код извршитеља на допуну", појаснила је Жарић Ковачевић.

Навела је да у наредних пет до седам дана очекују да се допуњени предмети врате, као и да ће након тога бити исплаћено више од 600 алиментација.

"У овом тренутку, 203 предмета износе негде око 4,3 милиона динара која су исплаћена из Алиментационог фонда", нагласила је Жарић Ковачевић.

Истакла је да сви чија се документација нађе у Алиментационом фонду и испуњавају услове могу да очекују исплату алиментација.

"То значи да су покренули извршни поступак, да постоји првноснажна извршна судска одлука о утврђивању износа алиментације, ко је давалац алиментације, да је покренут извршни поступак и да је нама извршитељ доставио предмет. То је све што ће урадити други органи, а не самохрани родитељ", наводи Жарић Ковачевић.

Како до алиментације

Министарка објашњава да самохрани родитељ, да би добио алиментацију, треба да оде код извршитеља и да сагласност да његово дете добије средства из алиментационог фонда, без обзира на то да ли је дете пунолетно или малолетно до 26. године, ако је на редовном школовању.

"Од ових 209 предмета којима је исплаћена алиментација, 20 је самохраних очева који су добили средства из алиментационог фонда. Када говоримо о самохраним родитељима фер је рећи 'самохрани родитељ', а не само самохрана мајка", рекла је Жарић Ковачевић.

Навела је да је 27.000 динара, највећа алиментација која је до сада исплаћена за једно дете из Алиментационог фонда.

Додала је и да је износ за родитељски додатак и више него пристојан, а да је буџет за Министарство за породицу и демографију већи за 33,02 одсто.

"То значи већа давања за децу и породице у износу већем од 512 милиона. Субвенција за куповину прве некретнине по основу рођења детета је и више него актуелна. Мајка подноси захтев док њена беба не напуни годину дана. Ако се деси смрт мајке из било ког разлога, отац мoже да поднесе захтев", објашњава Жарић Ковачевићева.

Субвенције за прве некретнине

Навела је да су субвенције за прве некретнине веома тражене и да су то углавном млади људи који су се одлучили да добију дете.

"Посебно ме радује да је у буџету који је предвиђен за Министарство за 2026. годину, увећање на позицији субвенција за куповину прве некретнине. То је увећање са 750 милиона динара на 1,1 милијарду динара", закључила је Жарић Ковачевићева. 

На прилазима граничним прелазима Гостун, Котроман, Јабука, Бајина Башта/Скелани, Увац, Чемерно и Сјеверин има снега до пет центиметра и коловози су влажни, саопштили су "Путеви Србије".

У саопштењу се додаје и да је на ауто-путу Е-763 (Милош Велики) у зонама тунела због снежних падавина смањено ограничење брзине кретања возила.

Након престанка снежних падавина, биће враћени редовни услови у одвијању саобраћаја. У случају нових снежних падавина, на снази ће бити смањено ограничење брзине кретања возила. 

Прилази зимским туристичким центрима су проходни.

Зимска служба саветује возачима да без зимске опреме и ланаца не крећу на пут, а уколико се одлуче на путовање, треба да возе заиста опрезно и пажљиво, апелује да возачи прилагоде брзину кретања условима на путу и саветује максималан опрез у вожњи.     

У Краљеву је током вечери почео да пада влажан и тежак снег, који се брзо топи, стварају се баре и клизави делови на коловозу.

Снег од поднева пада и у вишим пределима, на Рудну и Гочу се температура спустила испод нуле, а у нижим пределима је 4 степена.

Из саобраћајне полиције упозоравају и на маглу дуж Ибарске клисуре.

На територији Шумадијског округа и у Гружанском крају јутрос је почела да пада јака киша, која је са повременим прекидима падала до вечерас.

Током вечери почела је суснежица која је прешла у снег.

Температура је три степена, а према најавама метереолога, ни у најхладнијем делу ноћи неће пасти испод нуле.

Током вечери снег је почео да пада и у Ужицу, али се на улицама већ претвара у лапавицу.

Киша која готово читавог дана пада на простору Златиборског округа, на територији Пријепоља у вечерњим сатима прешла је у снег који се задржава и на коловозу па је изазвао проблеме у саобраћају.

''Како је почело да се смркава киша је прешла прво у слабији снег али је убрзо појачао интезитет. Најпре се снег почео задржавати по крововима, травњацима, тротоару али сада га већ има и по коловозу па се саобраћај одвија успорено", рекао је за Танјуг становник Пријепоља.

Снег пада и на територији општине Нова Варош као и на Златибору где је, према речима оних који су се задесили на магистралном путу, који од ове општине води ка најпосећенијој српској планини, прави колапс.

Снег пада и на простору Моравичког округа, где су се забелели планински висови око Чачка и Горњег Милановца, а снег пада и у градском подручју ових локалних самоуправа.

"Реците ви мени ко је крив што гаса нема и што у Европи имамо енергетску кризу. Када је Ангела Меркел одлазила са места немачког канцелара било је јасно да ће Европа ући у неку врсту кризе са Русијом, а САД су хтеле да истисну Русију. Србија је продајом НИС-а Русима 2008. године први пут добила прилику да буде транзитна земља за гас, тада нико није могао да зна шта ће се десити 2021. године", рекао је Бајатовић.

Директор Србијагаса упитао је куда иде гас са Турског тока, ако не кроз Бугарску и Србију и даље ка западној Европи.

"Да нисмо урадили тај део гасовода, одакле бисмо добијали гас претходне две године. Сећате се гасне кризе 2009. године. Решили смо и ту кризу, решићемо и ову", каже Бајатовић.

Директор Србијагаса каже да су Руси инвестирали четири милијарде у НИС, и сматра да одлазак Руса из НИС-а није разлог за славље.

"Све је било развијено, НИС је остваривао профит, компанија је одлично вођена, и не знам што би се било ко радовао због одласка Руса", каже Бајатовић.

Национални интерес Србије је да рафинерија ради

Каже да би он сачекао са причом о национализацији која се све више потенцира, јер су председник, а и чланови Владе рекли да смо спремни да платимо сваку цену, па и вишу око чега треба да се сложе Руси и ОФАК.

"Свима је јасно да не можете да промените ни менаџмент ни власништво за пар дана. Председник је рекао да свако решење које Руси понуде ми прихватамо, али до неког времена. Рецимо, биће промењен менаџмент, али треба нам 3–6 месеци да тог купца процени ОФАК, да се пребаци новац итд.", објашњава Бајатовић.

Ко могу да буду партнери

Купци могу да буду неке компаније из арапских земаља, нека америчка, или евентуално европска компанија.

"Мислим да би најбоље било да буде то нека арапска компанија. У Европи мађарски МОЛ је заинтересован за куповину Лукоила и удео у НИС-у. Није немогуће да можемо да причамо и са МОЛ-ом", рекао је директор Србијагаса.

Он каже да сада чекимо да нас руски партнери обавесте шта могу да ураде.

"НИС не може да ради и свако ко би радио са њима најкасније до 13. фебруара би потпао под санкције. Ми нисмо 'цивилизована' Европа да отимамо нечију имовину, и то би сигурно имало последице. Русија је велика сила, а рат ће се пре или касније завршити. Овде имате право силе, а не неко међународно или било какво друго право. Ми нисмо направили ниједан фаул ни према Русима ни према Американцима, ми тражимо да се ово реши јер никоме није интерес да рафинерија у Панчеву зарђа", сматра Бајатовић.

Каже да Србија хоће да реши проблем за седам дана, иако је ОФАК рекао да имамо рок до 13. фебруара.

"Али ви морате да имате менаџмент, продаје акција и сличне трансакције имају своју процедуру. Али верујем да ће НИС добити лиценцу да настави да ради под неком врсте контроле, да ли неке радне групе или менаџмента", рекао је директор Србијагаса.

Коришћење девизних резерви за куповину НИС-а не би била популарна мера, каже Бајатовић.

"Ја знам да држава има довољно пара на рачуну, најнепопуларнија мера су девизне резерве и злато. Да ли је нама злата вредно да НИС настави са радом, ја мислим да јесте, али мене не можете да питате како. Ја не знам какав би тај договор могао бити, али то мора бити продато. Јер све друго Американци могу тумачити као финансијски прекршај. Биће проблем са резервним деловима, са сервисом, а ту је и 13.000 запослених", рекао је Бајатовић. 

Биће и гаса и грејања

Говорећи о снабдевању гасом и колико ситуација са НИС-ом може да утиче на гасни аранжман који имамо са Русима, директор Србијагаса каже да га то не брине и да смо спремни са све сценарије.

"Биће продужен анекс уговора о продаји гаса Србији. Ја бих волео да то буде до краја следеће године, али видећемо. Ако се то и не деси, да од јануара останемо без руског гаса, ми можемо да купујемо гас у региону и на другим тржиштима. Из Мађарске, Грчке, Бугарске односно Турске, нешто из Азербејџана. Можда ће део овог уговора  бити да Трамп каже – купите један део америчког течног гаса, а остало од Руса. Нема никакве забране руског гаса у овом тренутку", рекао је Бајатовић.

Подсећа да наше потребе за гасом нису мале, али да можемо да их покријемо.

"Само Београдске електране дневно троше три милиона кубних метара гаса дневно када је хладно, али ми нећемо остати без гаса и без грејања, нити ћемо подизати цену гаса за домаћинства", нагласио је Бајатовић.

Очекује и да ће интерконекција са Северном Македонијом бити завршена до половине 2027. године, а у слично време очекује и да Румуни пусте гас преко интерконекције коју је Србија завршила.

Одговарајући на питање да ли би, како то неки мисле, одлазак Руса из НИС-а значио и крај руског утицаја у Србији, директор "Србијагаса" каже да он тај утицај не види.

"Знате како ја то видим, нама је сваки капитал добродошао. Ја нисам срећан због овога, али руски капитал у НИС-у мораће да буде анулиран, јер НИС мора да ради", закључио је у разговору за Око директор Србијагаса Душан Бајатовић.

Премијер Ђуро Мацут подвлачи да је од изузетне важности координација свих државних институција и њихово правовремено реаговање како би се спречили већи поремећаји на тржишту.

Снабдевање нафтним дериватима била је главна тема "Националног радног тела за кризне ситуације у нафтном сектору". Представници нафтних компанија поднели су извештаје о резервама деривата на бензинским станицама и складиштима и увозу бензина, дизела и течног нафтног гаса у новембру.

"У претходном периоду нафтне компаније три пута су повећале увоз деривата и анализирају се могућности за додатни увоз, као и доступност логистичких капацитета. На изричит захтев министарке, компаније ће за наредне седмице доставити максималне увозне капацитете и на дневном нивоу ће се пратити план реализације увоза деривата, као и трошкови како би се одржала ценовна стабилност", саоптило је Министарство рударства и енергетике.

Интерно писмо запосленима у НИС-у

НИС под сакцијама послује већ 41 дан. Како РТС сазнаје, генерални директор НИС-а послао је интерно писмо запосленима у којем је потврдио да је 14. новембра добио лиценцу америчког ОФАК-а за отварање преговора акционара и других заинтересованих страна, о решавању статуса НИС-а до 13. фебруара.

"Акционари активно воде преговоре са свим заинтересованим странама и на основу тих разговора у наредним данима биће упућен аргументован захтев ОФАК-у за добијање нове лиценце. Та лиценца би омогућила да НИС настави нормално да послује док се разговори о трајном и одрживом решењу за компанију настављају. Упркос изразито изазовном периоду, НИС је успео да очува сигурност снабдевања домаћег тржишта нафтним дериватима и оствари солидне пословне резултате. У протеклом периоду, НИС је имао велику подршку Владе Републике Србије на чему је компанија захвална", каже генерални директор НИС-а Кирил Тјурдењев.

Оцена стручњака

Стручњаци оцењују да је притисак америчких санкција све већи и да је неопходно да држава што пре реагује како би се НИС сачувао. Рафинерија у Панчеву може да стане већ у уторак, 25. новембра, јер више неће имати сирове нафте за прераду.

"Ако дође до реализације тих санкција и не нађемо решење у кратком временском периоду, то ће бити највећи удар на економију Србије од бомбардовања. И у том циљу ми бисмо морали да концентришемо наше најбоље кадрове, институције и да извадимо средства за решавање овог проблема", каже Бранислав Јоргић, економски аналитичар.

Санкције и другој руској компанији – додатна мука 

Додатна мука за Србију су и истовремене санкције и другој руској компанији на нашем тржишту, "Лукоилу" – јер управља са 112 пумпи и два складишта.

А уколико не нађу решење, "Лукоил" може да ради до 13. децембра. Стабилност снабдевања, у условима санкција које прете и свим другим државама које послују са руским нафтним компанијама, тешко је одржати само на увозу деривата.

19.11.2025. Среда: Претежно облачно и изнад већег дела углавном суво, само на југу и југоистоку са кишом, на планинама ујутро са снегом, касније после подне и увече краткотрајна киша се очекује понегде и у западним и централним крајевима. У Војводини током дана са сунчаним интервалима. Ветар слаб и умерен, крајем дана у доњем Подунављу и на југу Баната у појачању, источни и југоисточни. Јутарња температура од 2 до 6, а највиша дневна од 7 до 12 степени. Упозорење: Количина падавина већа од 30 l/m² за 12 h, вероватноћа 80%.

20.11.2025. Четвртак: Умерено до потпуно облачно и топлије. У већини крајева биће суво, а краткотрајна киша очекује се само у Војводини и на југозападу и западу Србије. Ветар слаб и умерен, у доњем Подунављу и у планинским пределима повремено јак, јужни и југоисточни. Најнижа температура од 2 до 6, а највиша од 13 до 17, а само у Неготинској крајини око 8 степени.

21.11.2025. Петак: Умерено до потпуно облачно, пре подне у већини крајева биће суво са ретком појавом краткотрајне кише и то углавном на југу и југоистоку, док се после подне и увече киша очекује у целој земљи. Ветар слаб и умерен, јужни и југоисточни, после подне и увече у скретању северозападни и то прво на северу и западу земље. Најнижа температура од 2 до 9, а највиша од 11 до 16 степени.

22.11.2025. Субота: Претежно облачно и хладније са кишом, на планинама са слабим снегом. Ветар слаб и умерен на истоку и јак северозападни. Најнижа температура од 2 до 8 , а највиша температура од 5 до 12 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 23.11.2025. до 27.11.2025.)
Повремена пролазна наоблачења са кишом, на планинама у недељу са снегом.

Брнабићева је апеловала на све да уваже одлуке већине Националног савета националних мањина и прихвате њихове кандидате. "Ја мислим да ту нема простора ни места политизацији, то је до Националног савета националних мањина", рекла је Брнабићева.

Додала је да мисли да је процес избора чланова Савета РЕМ-а био никад отворенији и да су у њему учествовали представници Европске комисије, Делегације ЕУ у Србији, представници ОЕБС-а, представници Квинте и представници Амбасаде Норвешке.

"Мислим да је важно да сви ми учествујемо у тим реформама, а да не излазимо из реформи ако нам се нешто не свиђа и да је то одговорност свих нас. Хвала им на озбиљности и надам се заиста да ће остати и да ће помоћи не Српској напредној странци, не владајућој коалицији и владајућој већини, него грађанима Републике Србије да ми имамо једну уређенију медијску сцену", рекла је Брнабићева.

"Борићемо се за отварање кластера 3 до краја године"

Председница Скупштине изјавила је у Бриселу да Србија треба да искористи добар моментум у агенди за проширење Европске уније, да ће се борити за отварање кластера 3 у приступним преговорима са ЕУ до краја године, али и истакла да само напорима целог друштва Србија може да напредује ка чланству у ЕУ.

По завршетку прве конференције на тему проширења ЕУ, коју је организовала Европска комисија, односно комесарка за проширење Марта Кос са својим тимом, Ана Брнабић је новинарима рекла да су им се на конференцији обратили и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Коста.

Навела је да су учествовале и земље које су кандидати за чланство, а такође и саме државе чланице Европске уније које су представљали углавном или министри за спољне послове или министри за европске интеграције.

"То заиста говори о једном новом моментуму у агенди проширења Европске уније, што је, ја мислим, нешто што све нас треба да охрабри и јесте стварно јединствени догађај ком сам ја присуствовала у таквој организацији и у том формату", навела је Брнабићева.

Истакла је да је потпуно јасно да Србији остаје да уради још много ствари како би отворила све кластере.

"Ми се и даље боримо за отварање кластера 3 и надам се да ћемо то успети до краја ове године, а онда наравно и сви остали кластери како бисмо могли да искористимо овај моментум који Европска унија има за проширење", рекла је Брнабићева.

Додала је да само сви заједно можемо да напредујемо у европским интеграцијама.