Екипа Хитне помоћи могла је само да констатује смрт, док је сувозач повређен и превезен у дежурну здравствену установу, изјавила је за РТС др Андријана Илић из Завода за ургентну медицину.

Две екипе Хитне помоћи изашле су на место несреће.

Оперативни профит је добитак који се оствари када се одбију директни трошкови производње, као што су сировине, материјали и радна снага у фабрикама, те одузму и издаци који нису непосредно везани за производњу, попут закупа просторија или комуналија.

Група "Хјундаи", у чији састав поред предузећа "Хјундаи моторс" улази и корејска "КИА", у 2025. години је нагомилала оперативни профит од 13,95 милијарди америчких долара.

То је осетно већа цифра од 9,7 милијарди долара (или 8,9 милијарди евра), колико је постигла група "Фолксваген", која уз произвођача "голфа" и "пасата", обухвата и познате немачке компаније као што су "Порше" и "Ауди", те чешку "Шкоду" и шпански "СЕАТ".

Мада резултати америчког "Џенерал моторса" не привлаче пажњу јужнокорејске публике толико колико чињеница да је "Хјундаи" претекао немачку корпорацију, која је и у тој далекоисточној земљи симбол квалитета и друштвеног статуса (што се нарочито односи на аутомобиле "Порше" и "Ауди"), треба рећи да се див из Детроита такође пласирао испред "Фолксвагена" и са 12,7 милијарди заузима треће место на свету по оперативном профиту у 2025.

"Тојота" далеко испред свих

Неприкосновена на светском трону је јапанска "Тојота" са 28, 7 милијарди долара оперативног профита (по садашњем валутном курсу), што је дупло више од другопласираног "Хјундаија".

И док је "Хјундаи", заправо, прошле године произвео мање четвороточкаша од "Фолксвагена", концерн "Тојота", који обухвата и фабрике "Даихаку" и "Хино", суверено влада и у категорији броја произведених и броја продатих возила – прошле године она је диљем света нашла купце за чак 11,32 милиона својих аутомобила, камиона и аутобуса.

Када је у питању продаја, група "Фоксваген" остала је на другом месту прошле године јер је купцима уручила кључеве за 8,98 милиона својих возила, док је "Хјундаи" успео да удоми "само" 7,27 милиона четвороточкаша са својих производних трака.

Иако им се у прошлости пребацивало да касне у електрификацији својих аутомобила, стручњаци сада оцењују да су "Тојота" и "Хјундаи" успели да одрже висок ниво профита захваљући томе што су се добро прилагодили режиму царина владе америчког председника Доналда Трампа, те због тога што имају широк асортиман хибрида.

Ово друго било је важно јер су у САД, које су велико и богато тржиште од суштинске важности за ове две азијске корпорације, прошле године укинуте субвенције државе за електрична возила, што је купце подстакло да се опет у већем броју окрену економичним хибридима, који су по правилу јефтинији и имају већи радијус кретања од аутомобила на чисто електрични погон.

Конкретно, у случају "Хјундаија", продаја хибрида широм света је прошле године скочила за чак 32 посто – из салона аутомобила у руке клијената прешло је њих више од милион.

Рекордна продаја "Хјундаија" у САД упркос штетном утицају Трампових царина

Ипак, профит остварен продајом хибрида (у САД) не само да није достигао такве висине, већ је опао у односу на 2024. годину углавном због негативног утицаја нових Трампових царина на увоз јужнокорејских возила, које су се кретале између 15 и 25 одсто.

Упркос томе, јужнокорејски економисти сматрају да се група "Хјундаи", која у САД годишње оствари око четвртину своје укупне продаје, у поређењу са другим светским произвођачима релативно добро снашла у новонасталој ситуацији, јер је на Трампове царине одговорила пре свега рационализацијом пословања и проширењем производних капацитета у САД, док су други више подигли цене својих возила.

"Хјундаи" је тако у 2025. успео да оствари рекордни резултат од 1,83 милиона продатих аутомобила свих врста у САД.

С друге стране, пишу Кореанци, "Фолксваген", чији је оперативни профит пао за више од 50 одсто у 2025., је претрпео тежак ударац услед Трампових царина и поврх тога забележио осетан пад у продаји на кинеском тржишту збога брзог раста домаће конкуренције.

На југу Баната дуваће ветар и са ударима олујне јачине.

Најнижа температура кретаће се од -2 до 8, а највиша дневна од 17 до 21 степен.

У Београду сунчано и ветровито време. Дуваће умерен и јак југоисточни ветар.

Најнижа дневна 7, а највиша температура кретаће се до 20 степени.

Прогноза за наредне дане

Према изгледима времена за наредних седам дана, до суботе, 21. марта, очекује се наставак стабилног времена.

До понедељка, 16. марта, у већини места биће сунчано са максималним температурама од 15 до 20 степени.

У кошавском подручју и ветровито, а од уторка до краја периода променљиво облачно уз мањи пад дневних температура. 

Техеран је одговорио претњама да ће напасти америчке интересе у региону, укључујући луке и нафтна складишта у Уједињеним Арапским Емиратима. Крхотине пресретнутог иранског дрона изазвале су велики пожар у једном од највећих складишта нафте у Емиратима и на Блиском истоку, док је у ракетном нападу оштећена и америчка амбасада у Багдаду.

Иран је истовремено најавио нове ракетне ударе и поручио да је Украјина постала легитимна мета због подршке Израелу.

Министар спољних послова Ирана, Абас Аракчи, демантовао је тврдње САД да је новоизабрани врховни вођа Моџтаба Хамнеи рањен, наглашавајући да он нормално обавља дужности и да је политички систем земље стабилан упркос рату.

"Мислим да ће ускоро сви видети да нема никаквих проблема са новим врховним вођом. Он је упутио своју поруку и обавља своје дужности у складу са уставом Исламске Републике Ирана. Он ће наставити да обавља те дужности", рекао је Аракчи за америчку телевизију.

Паралелно са тим, борбе се шире и на Либан, где израелски ваздушни напади настављају да погађају циљеве повезане са Хезболахом. Према подацима либанских власти, у нападима је до сада погинуло више од 800 људи, док је више од 830.000 становника напустило своје домове.

Израел разматра проширење копнене операције на југу Либана, а у дипломатским круговима помиње се могућност посредничких разговора уз учешће САД и европских држава.

Начелник Запорошке области Иван Федоров навео је да је у нападу на Запорожје једна особа погинула, а 13 рањено.

Украјинске оружане снаге саопштиле су да су погодиле војни аеродром у граду Мајкоп, у руској републици Адигеји која се налази на простору северног Кавказа.

Са друге стране, руско Министарство одбране наводи да је за 10 сати уништено 280 украјинских дронова изнад руских региона.

У међувремену, Савет Европске уније одлучио је да за још шест месеци, до 15. септембра 2026. године, продужи рестриктивне мере против појединаца и ентитета одговорних за "подривање територијалног интегритета, суверенитета и независности Украјине".

Немачки канцелар Фридрих Мерц и семорица његових колега шефова других држава и влада упутили су у писму председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен и председнику Европског савета Антонију Кости апел да се размотри забрана уласка у ЕУ руским војницима који су учествовали у рату у Украјини.

МУП је саопштио да је по доласку ватрогасаца утврђено да је објекат који се налази на копну већ у потпуности захваћен ватром, због чега се и кров се урушио. 

На интервенцији су били ангажовани припадници Ватрогасно-спасилачке јединице Нови Београд, седам ватрогасаца-спасилаца са два возила. 

Према незваничним информацијама, нико није повређен.

Медији преносе да је пожар избио на једном од сплавова.

Узрок пожара за сада није познат.

М. Г. се сумњичи да је данас, око 11.20 часова, на раскрсници улица Миријевски венац и Витезова Карађорђеве звезде, вређао активисте једне политичке партије, а потом пришао и пљунуо шездесетчетворогодишњу жену и физички напао тридесетједногодишњег младића, након чега се аутомобилом удаљио са места догађаја, саопштио је МУП.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова, након чега ће, уз кривичну пријаву бити приведен надлежном тужилаштву.

Упркос инциденту, први круг избора не би требало да буде одложен, пошто су ангажоване четири штампарије како би се надокнадио недостатак листића.

Према првим информацијама, гласачки листићи су током транспорта остављени у камионима на отвореном, у тренутку када је град погодило снажно невреме.

Одговорност за организацију избора сноси градска управа, која је, према наводима извора, заказала у обезбеђивању листића од временских непогода и сада мора хитно да обезбеди њихово поновно штампање.

"Услед јаког невремена током транспорта између складишта и бирачких места, поједини гласачки листићи су оштећени", саопштила је градска управа у изјави достављеној француском дневнику.

У саопштењу се наводи и да ће сви оштећени листићи бити поново одштампани до вечерас и достављени бирачким местима пре њиховог отварања у недељу у осам часова.

Неупотребљиви су постали листићи актуелног градоначелника Кристијана Естрозија из странке Хоризонти, Ерика Сиотија из странке УДР, еколошке кандидаткиње Жилијет Шеснел-Ле Ру и кандидата странке Реконкет Седрика Виле.

"Додатна штампања већ су хитно наручена, уз сагласност кандидата", изјавио је префект Лорен Отијо, нагласивши да ће трошкове сносити град Ница, који је био задужен за складиштење листића.

"Прва фаза" подразумева - испитивање оправданости примене нуклеарне енергије. "Фаза два" обухвата - доношење одлуке, финансирање и избор технологије нуклеарног реактора - да ли ће бити класична нуклеарка или мала модуларна. "Трећа фаза" значи изградњу и синхронизацију нуклеарног постројења на електричну мрежу.

"Општи закључак студије је јасан да нуклеарна енергија може бити стратешка опција за Србију. ЕДФ је пружио увиде за потенцијални нуклеарни програм Србије и спремни смо да наставимо сарадњу у наредној фази", каже Антоан Гелфи, директор за међународни развој нуклеарног пословања у ЕДФ-у.

Извозник чисте електричне енергије

"Важно је истаћи да чак и ова Прелиминарна студија шаље снажан сигнал да нуклеарна енергија у енергетском миксу може бити снажна подршка енергетској безбедности и декарбонизацији Србије и да Србија може постати извозник чисте електричне енергије", каже Кристиан Ди Лизиа, директор за развој пословања ЕДФ-а за Србију.

План је да се током идуће године заврше све студије неопходне за доношење одлуке о реализацији нуклеарног програма. Потом следи рад на институционалним, законским и кадровским капацитетима како би 2032. Србија била спремна да уговара технологију за прву нуклеарну електрану.

"Србија овим добија прву мапу пута ка потенцијалној нуклеарној енергији. Она је усклађена са приступом Међународне агенције за атомску енергију и која нам указује шта се даље мора урадити да се развија нуклеарни програм у Србији“, каже др Мирослав Поповић, руководилац експертске Радне групе Министарства рударства и енергетике за нуклеарну енергију.

Од понедељка на сајту Министарства рударства и енергетике

Прелиминарна студија ће од понедељка бити доступна јавности на сајту Министарства рударства и енергетике. На овим припремним фазама развоја нуклеарног програма раде две Радне групе стручњака при ресорном министарству и поручују - сваки корак у том послу биће транспарентан и доступан јавности.

"Зато је први корак подизање информисаности јавности да имају објективне, праве информације од свих нас. Да будемо свесни и ризика на том путу, да их разрешавамо, минимизирамо и да их нема на крају", каже Радош Попадић, помоћник Министарке рударства и енергетике.

Да ли је нуклеарна енергија решење за наш енергетски микс

Председник Српског нуклеарног друштва, члан Радне групе Ковиљака Станковић каже да Србија данас не доноси никакву одлуку о изградњи нуклеарне електране.

"Србија тек почиње да разматра да ли је нуклеарна енергија решење за наш енергетски микс. Нуклеарна енергија се до сада на међународном нивоу показала као јако добро решење са аспекта два изазова - то је смањење емисије штетних гасова у животну средину и све већа потреба за електричном енергијом. Улазак у нуклеарни програм се не доноси једном политичком одлуком, то је дуг и сложен процес који се доноси на основу стручних анализа, међународних стандарда и препорука и ширим друштвеним консензусом“, каже проф. Ковиљка Станковић.

А ако се планови реализују Србија би 2040. на мрежи могла имати нуклеарне реакторе капацитета око 1.000 мегавата.

"Да наставимо да напредујемо да растемо, да се изборимо за то да нам се људи врате, а одавде ј емного људи напустило нашу земљу, да покужамо да вратимо те људе, да им кажемо да овде имају будућност, и они и њихова деца. Хоћемо да сачувамо нашу породицу, да сачувамо нашу Србију, да сви заједно седнемо за пуну трпезу, и да можемо да планирмао будућност", рекао је Вучић.

Наши суграђани за наш град - порука је листе "Млади за Паланку - сами против свих".

"Оно што је основно је да је један развијен град заправо град у коме се свако бави оним у чему је стручан. Где ће диплома да се цени, образовање. Где неће свако моћи да седне у фотељу зато што има неку везу, доктори ће радити свој посао, инжењери свој посао и питаће се око тога. То је то. Једини начин да један град функционише како треба", истакла је Јелена Вејновић.

Студенти у блокади организовали су данас у свих десет локалних самоуправа, где ће бити одржани избори, скупове са којих су позвали грађане да гласају за листе које имају њихову подршку.

Локални избори биће одржани 29. марта у девет општина и једном граду. Расписани су за одборнике Скупштине града Бора и скупштине општина Аранђеловaц, Бајинa Баштa, Кладовo, Књажевaц, Кулa, Лучани, Мајданпек, Смедеревскa Паланка.

Након обиласка електране у Бајној Башти она је рекла да је други агрегат прикључен на мрежу и да он доприноси енергетској сигурности Србије.

"Поносна сам што смо први пут од 1982. године када је пуштена у рад, обновили нашу једину реверзибилну хидроелектрану, која представља златну резерву наше електропривреде. Ревитализацијом смо продужили радни век агрегата и обезбедили њихову већу поузданост и ефикасност", поручила је Ђедовић Хандановић.

Према њеним речима у питању је један од најважнијих пројеката Електропривреде Србије, којим су урађени обимни радови на модернизацији агрегата, електро опреме и система управљања, као и велики ремонт доводно-одводног тунела дугог око осам километара.

"Значај једине пумпно-акумулационе електране у Србији не огледа само у производњи електричне енергије, већ пре свега у њеној улози у обезбеђивању стабилности и балансирању електроенергетског система", рекла је министарка.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

15.03.2026. Недеља: Након хладног јутра, у току дана претежно сунчано и топло. После подне на југу и југозападу Србије, уз локални развој облачности, ретка појава краткотрајне кише. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено јак, југоисточни, а на југу Баната и са ударима олујне јачине. Најнижа температура од -1 до 8, а највиша од 14 до 20 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s , вероватноћа 80%.

16.03.2026. Понедељак: Након хладног јутра, у току дана претежно сунчано и топло. Крајем дана на југу и југозападу Србије умерено наоблачење без падавина, а ова облачност у току ноћи шириће се ка осталим регионима. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено јак, источни и југоисточни. Најнижа температура од -1 до 6, а највиша дневна од 15 до 20 степени.

17.03.2026. Уторак: Умерено до потпуно облачно, у већем делу суво, а само на западу, југозападу и југу понегде са слабом кишом. Ветар слаб и умерен, источни и североисточни. Најнижа температура од -1 до 8, а највиша од 12 до 16 степени.

18.03.2026. Среда: У већем делу умерено облачно и суво, а слаба киша се очекује тек понегде на северозападу Војводине и на западу Србије. Ветар слаб и умерен, средином дана повремено јак, источних смерова. Најнижа температура од 2 до 6, а највиша од 12 до 16 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 19.03.2026. до 23.03.2026.)
Променљиво облачно и углавном суво са температуром без битније промене.

Каријеру је почео педесетих година прошлог века на Институту друштвених истраживања у Франкфурту, где је радио са Теодором Адорном.

Хабермас је био ментор бившем премијеру Србије Зорану Ђинђићу, који се осамдесетих година бавио научним радом, након стицања доктората код Хабермасовог ученика Албрехта Велмера, наводи "Фондација др Зоран Ђинђић".

Утицајна франкфуртска школа

У медијима су често називали "франкфуртском усијаном главом", јер је припадао утицајној филозофској школи из града са Мајне. Он је био један од ретких великана такве биографије, који је и у 21. веку редовно говорио и писао о политичким темама.

Његова хабилитација "Структурална трансформација јавне сфере" (1961) важи за ремек-дело у којем успоставља појам "јавности" као "историјске категорије".

Према Хабермасу, о "јавном мњењу" се могло говорити тек у касном 17. веку у Енглеској и 18. веку у Француској.

Око 1968. је био важан део "Франкфуртске школе", како се називала група интелектуалаца који су расправљали о томе како се просвећени човек, који се захваљујући разуму ослободио сила природе и сујеверја, могао срозати до варварства национал-социјализма.

Одрастање у сенци нацизма

Као и писац Гинтер Грас, и Хабермас је растао у сенци нацизма. То искуство оставило је трага у његовом делу где се пита како је земља која је изнедрила Лесинга, Шилера и Гетеа поклонила поверење вулгарном деспоту и чак га изабрала за рајхсканцелара 1933? И како спречити да језик поново постане оружје које ће завести људе?

Хабермас и протести 1968.

Током студентских протеста Хабермас је на Универзитету у Франкфурту држао катедру за филозофију и социологију.

Многи шездесетосмаши у том професору виде свог ментора.

Ипак, Хабермас се дистанцирао од покрета кад је постао радикалан и почео је јавно да га критикује.

Заговорник европског јединства

У свом капиталном делу "Теорија комуникативне акције" (1981), Хабермас је развио неку врсту упутства за модерно друштво. Према њему, темељ друштва је у језику који, као средство споразумевања, оспособљава за делање. Пита се: како у демократији обезбедити присилу бољег аргумента?

Овај филозоф је касније уводио појмове који су постали темељ немачке политике и суживота, рецимо онај о "консезуалном" друштву где грађани нису примаоци наређења него сами интервенишу, јасно износе свој став и траже компромис.

Наступао је као одлучни бранилац европског јединства. Због тога је 2018. године добио "Немачко-француску медијску награду".

Градска управа Новог Сада за грађевинско земљиште и инвестиције објавила је на порталу јавних набавки да је конкурс за идејно решење споменика, који ће се налазити на платоу између Железничке и Аутобуске станице у Новом Саду, отворен до 3. априла.

Конкурс предвиђа прву награду у износу од два милиона динара, другу у износу од 750.000 динара и трећу у износу од 500.000 динара, а конкурсни радови ће бити оцењивани на основу естетских критеријума, где ће жири процењивати употребу боја, композиције и форму, односно коришћење баланса, симетрије и асиметрије предложеног рада, а оцењиваће се и ауторов став, идеја и његово разумевање односа дела са простором, као и само техничко решење.

Жири ће чинити председница, професор српског језика Маја Черемиџић Шаиновић, заменик председника академски уметник Радован Јокић, историчар уметности Саша Јањић, дипломирани инжењер архитектуре Вера Голубовић и уметник Сунчица Марковић.

Претходни позив расписан је у новембру прошле године, а обустављен је крајем фебруара, како је наведено у одлуци, због тога што две пристигле понуде нису испуниле критеријуме конкурса.

Генерал Мојсиловић је указао да су једнострани потези Приштине и настојања да се тзв. Косовске безбедносне снаге трансформишу у војску у супротности са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација и свим потписаним споразумима, оцењујући да је реч о провокативним активностима које се негативно одражавају на безбедност на Косову и региону, наведено је у саопштењу.

Улуташ: Подржавамо дијалог Београда и Приштине

Командант Кфора генерал-мајор Озкан Улуташ изјавио је да је "ситуација на Косову мирна, али крхка" и истакао да трајна безбедност зависи од политичког решења и да зато Кфор снажно подржава дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине којим посредује ЕУ.

"То је оквир у којем треба тражити решења за отворена питања, уз поштовање права свих заједница", рекао је Улуташ у интервјуу за Танјуг. Истакао је да има редовне контакте и одличну сарадњу са начелником Генералштаба Војске Србије, генералом Миланом Мојсиловићем.

Говорећи о тренутној ситуацији на северу, Улуташ је рекао да је она мирна и да Кфор будно прати ситуацију и одржава видљиво присуство кроз редовне контакте са свим локалним заједницама и кроз патроле, укључујући синхронизоване патроле са Војском Србије дуж административне линије.

"Такође сам у редовном контакту са начелником Генералштаба Војске Србије, генералом Мојсиловићем, са којим сам развио одличну сарадњу. То помаже у одржавању транспарентности наших активности, као и у очувању међусобне информисаности и ефикасном реаговању на изненадне догађаје који могу утицати на локалну безбедност и регионалну стабилност", указао је Улуташ. 

Одговарајући на питање како Кфор види то што је Приштина формирала и наоружава тзв. косовске безбедносне снаге, а према Резолуцији 1244 СБ, Кфор је једина оружана снага на КиМ, Улуташ је рекао да развој КБС подржава НАТО тим за везу који је, како је навео, одвојен од Кфора.

О савезу Приштине, Тиране и Загреба

Упитан како меморандум о сарадњи у области одбране између Приштине, Тиране и Загреба утиче на тренутну безбедносну ситуацију на простору Косова и Метохије и у региону, Улуташ је рекао да није имао улогу у процесу консултација око тог споразума.

"Поменута иницијатива је трилатерални споразум о сарадњи између Албаније, Хрватске и институција на Косову. Упознати смо са њим, али НАТО као организација није његова страна, нити је имао улогу у процесу консултација око тог споразума", навео је Улуташ.

Према његовим речима, чланство у НАТО-у не спречава савезнике да закључују додатне споразуме о сарадњи.

Док се на берзама спекулише чак и о могућности да цена барела крене ка 200 долара, Влада Србије покушава да ублажи удар на грађане и привреду смањењем акциза на гориво за 20 одсто. До следећег петка, цена евродизела је 208 динара, а бензина 186.

Некадашњи помоћник министра енергетике Раша Којчић оцењује да је тржиште нафте тренутно изузетно нестабилно.

"Берзе су јуче затворене са ценом од 103 долара по барелу за референтну сирову нафту типа брент. Цене су јако варирале претходних дана – имали смо ситуацију да је цена скочила са око 70 на 115 долара по барелу, а затим се брзо вратила испод 100 долара. Надамо се да ће се задржати у тим оквирима и полако почети да се враћа на претходно стање", навео је Којчић.

Ормуски мореуз кључна тачка светске трговине нафтом

Према његовим речима, највећи утицај на кретање цена има ситуација у Ормуском мореузу, једној од најважнијих тачака за транспорт енергената у свету.

"Кроз Ормуски мореуз пролазило је, до ескалације ове ситуације, 20 одсто комплетне производње сирове нафте на свету за снабдевање свих тржишта. Конкретно, највише је ишло за снабдевање тржишта Азије, неких 80 одсто, а 20 одсто ишло за остатак света – Европу, Северну Америку и остала тржишта. Зато је Ормуски мореуз толико кључан, из Персијског залива ви не можете да прођете без Ормуског мореуза", истакао је Којчић.

Постоје алтернативе, али недовољне

Алтернативни правци транспорта постоје, али њихов капацитет није довољан да у потпуности надомести количине које су пролазиле кроз мореуз.

"Треба напоменути да постоји нафтовод у Саудијској Арабији који спаја Персијски залив и Црвено море и који је у функцији, али тим нафтоводом може да се транспортује седам милиона барела сирове нафте при чему пет милиона барела може да иде у луку коју имају на Црвеном мору и да се транспортује за Европу", објашњава Којчић.

"Узмите да је на дневном нивоу 20 милиона барела пролазило кроз Ормуски мореуз. Ово је сада само пет милиона барела и имамо још да из Уједињених Арапских Емирата постоји нафтовод који иде до Омана, који може да се транспортује 1,7 милиона барела. Значи, ипак видимо да је ту велика разлика и да би требало што пре да се врати транспорт кроз Ормуски мореуз", додаје Којчић.

Како заштитити тржиште

Због поремећаја на тржишту реаговала је и међународна заједница.

"Међународна енергетска агенција интервенисала је са 400 милиона барела из резерви. То је приближно четири дана светске потрошње сирове нафте", наглашава Којчић.

Поручује да сви, због наглих пораста цена нафте на берзи, гледају да обезбеде по најбољим могућим условима сирову нафту за своје потребе и да је што пре купе.

Наводи да постоје разни механизми како да заштитите тржиште, а као пример наводи забрану извоза деривата.

"Имамо пример у окружењу, Мађарска је ограничила цене деривата и постоје две групе – за домаће потрошаче и домаће регистарске таблице и за остале", додаје Којчић.

Мера државе – смањење акциза

У таквим околностима, додаје, посебно долази до изражаја значај стратешких резерви.

"Када имате стратешке резерве, ви можете у оваквим ситуацијама да реагујете и ублажите овакав удар када долази до поремећаја на глобалном нивоу. Зато је јако битно што је још 2021. интензивно почело да се ради на попуњавању обавезних резерви нафте и нафтних деривата и наставило се и у наредном периоду и то нам омогућава додатни комфор у овој ситуацији", рекао је Којчић.

Према његовим речима, Србија располаже резервама које могу да обезбеде снабдевање у одређеном временском периоду.

Говорећи о мерама Владе Србије, Којчић истиче да је смањење акциза један од најбржих механизама за ублажавање раста цена горива.

"Акцизе су смањене за 20 одсто и то је један инструмент којим је држава интервенисала како би ублажила ублажила поремећаје који се дешавају на нафтном тржишту и тржишту деривата и то је једна мера која у овом моменту даје резултате“, навео је Којчић.

Ипак, додаје да трајање тих мера зависи од развоја глобалне ситуације.

Хоће ли цена нафте наставити да расте

Иако постоје прогнозе да би цена нафте могла додатно да расте, Којчић сматра да екстремни сценарији нису у интересу глобалне економије.

"Постоје различите прогнозе, па чак и тврдње да би цена могла да достигне 200 долара по барелу. Међутим, мислим да то није никоме у интересу и да ће врло брзо доћи до неког смиривања тензија и договора", закључио је Којчић.

У документу се наглашава и политичка хитност демонстрације активне преданости процесу проширења ЕУ, са циљем очувања кредибилитета ЕУ према земљама проширења и њиховим друштвима.

Према рачуници с краја прошле године аутора студије "Колико ме кошта Западни Балкан?" из Центра за европске политике из Београда, проширење Европске уније на регион просечног грађанина Уније коштало би -  5,29 евра годишње.

Тачније, просечна цена једне кафе и пецива у Немачкој.

Помпезност без "пречица" за ЕУ

Сарадник овог Центра, Марко Тодоровић каже да без обзира на "помпезан назив", нова Стратегија проширења ЕП заправо не доноси ништа ново.

"То звучи доста помпезно, али у питању је годишњи документ где известилац ЕП у суштини наводи шта се променило у претходних годину дана. Тај документ представља само фино подешавање онога што већ јесте стратегија ЕУ када је у питању проширење", наводи Тодоровић.

Документ ЕП показује да је проширење и даље високо на агенди приоритета, али и да неће бити "пречица".

"Понавља се и да је то једна геополитичка нужност и да је пре свега безбедносно питање које доприноси безбедности и ЕУ, али и држава кандидата. Значајно је и да се понавља да нема пречица до пуног чланства, него да се од самих држава кандидата очекује спровођење темељних реформи пре свега у домену владавине права и функционисања демократских институција", напомиње Тодоровић и додаје да су међу позитивним деловима овог документа приступање чланица кандидата СЕПА систему и укидање роминга.

У "клинчу" геополитичке нужности и реалности

С друге стране, главни недостатак овог документа Тодоровић види у немогућности "помирења" геополитичке стратегије и нужности за што бржим чланством држава кандидата.

"С једне стране имамо ту геополитичку нужност, а са друге политичку реалност у којој земље кандидати и даље доста заостају у многим областима по питању реформи. Стално се понавља меритократски приступ", напомиње Тодоровић.

Додаје да је тачно да ЕУ сада издваја више и енергије и финансијских средстава за кандидате са Балкана.

"Али још није нађено решење шта са државом попут Србије где имамо дуго стагнирање у целом процесу, а с друге стране Србија је као централна земља на Балкана изузетно геополитички значајна и за ЕУ је битно да она не само буде на европском путу, већ и постане чланица. Пре свега из безбедносних разлога", упозорава Тодоровић.

Дијалог Београда и Приштине

У Стратегији проширења коју су изгласали европарламентарци налази се и део посвећен дијалогу Београда и Приштине.

Тодоровић истиче да је наставак преговора кључан за напредак на европском путу који ће, како се додаје, допринети регионалној стабилности и просперитету.

Сарадник Центра за европске политике каже да је ЕУ годинама уназад ангажована око овог процеса, али да је ток дијалога "проблематичан".

"Приштина је често препозната као страна која је можда мање конструктивна у целом процесу преговора са Београдом и нема изгледа, поготово имајући у виду политичку кризу на Косову, да се ту нешто може постићи у кратком периоду", каже Тодоровић.

Преговори, тврди, и за Београд и за Приштину остају приоритет, а ЕУ ће, сматра, до једног тренутка толерисати политичку реалност и заостајање у том процесу.

"ЕУ може да неко време толерише политичку реалност, али кључни напредак и Београда и Приштине у европским интеграцијама доћи ће тек оног тренутка када се ти суштински проблеми буду доста ефикасније решавали него данас", уверен је Тодоровић.

Поглед из Црне Горе

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен последњи пут је 9. марта ове године, на Конференцији амбасадора ЕУ у Бриселу нагласила да је за Западни Балкан кључан за стабилност и безбедност Европе и поновила да ЕУ мора убрзати интеграцију Западног Балкана кроз економски раст, приступ јединственом тржишту и политичку подршку.

Претходно, на Инвестиционој конференцији у Тивту, средином децембра изјавила је да је Црна Гора најближа чланству и да би могла да постане 28. чланица ЕУ до 2028. године.

Политички аналитичар из Подгорице Мило Поповић каже да усвојена Стратегија о проширењу "не представља ништа ново", али јесте политичка порука са нивоа парламентарне већине Европског парламента.

Разлоге види кроз нове геополитичке процесе.

"Истакнута је велика жеља проширења с обзиром да глобални играчи, попут Руске Федерације или НР Кине из перспективе Уније могу на неки начин остварити већи утицај у овом региону, па је стога процес проширења важан за ЕУ како би доказала да је потентан играч, нарочито у контексту када су односи са САД нарушени. И то је у суштини сада један геополитички процес", наглашава Поповић.

Ултимативни захтеви ЕУ

У документу Европског парламента као кључан проблем види захтев да државе кандидати усагласе своју спољну и безбедносну политиком са заједничком спољно-безбедносном политиком ЕУ.

"Ви на почетку постављате доста тврде, ултимативне услове за државе кандидате о најосетљивијим питањима, а да притом занемарујете напредак у свим оним другим важним областима", каже Поповић и наводи пример Србије за коју каже да је у техничком смислу испунила велики број захтева у приступним преговорима, али се тај процес ипак не завршава, нити се отварају нова поглавља.

"Читав тај процес је успорен и блокиран што тренутно спољна политика Србије није стопостотно усаглашена са политком ЕУ. То јесте осетљиво питање и нарушава суверенитет држава. Ако очекујете од неке државе да се усагласи са вама, а да притом не учествује у доношењу и креирању заједничке спољне политике и притом не дајете никакву перспективу за чланство, онда су то и ултимативне позиције. То усаглашавање спољних политика би по логици ствари требало да буде последње, пред само чланство", наглашава Поповић.

С друге стране, додаје, "геополитички" Црна Гора напредује у процесу приступања ЕУ зато што је усагласила своју спољну и безбедносну политику.

"Међутим, нас ни у формалном смислу нико није питао шта мислимо о томе".

Тачка спотицања: спољна политика и безбедност

Овај аналитичар као кључан проблем види начин на који ће земље региона Балкана, али и друге државе попут Молдавије приступити Унији.

"Мислим да би било важно за нас да сачувамо наша права, пре свега у процесу одлучивања по питању заједничке спољне и безбедносне политике. То би било као да улазимо без имена и презимена, ако нас нико ништа о томе не би питао, а притом нам наметао одређене одлуке", сматра Поповић.

Додаје да је проблем што неки политичари из Брисела желе да новим чланицама одузму право гласа и једногласност по питању спољне политике ЕУ.

"Ако једна Малта има право да барем формално буде питана и уважена по питању осетљивих тема, не видим разлог зашто то правило не би важило и за Црну Гору, Србију и друге земље кандидате", каже Поповић.

Још је нејасно, додаје, и како ће процес проширења бити комплетиран.

"Да ли ће се ићи за све кандидате на одређени статус економског придруживања, а не приступања у политичком смислу, или ће ипак неке државе, као Црна Гора или Албанија, и политички приступити и постати пуноправне чланице зашта постоје реалне могућности, али то онда отвара нека друга питања везано за сарадњу са читавим регионом". 

Балканско "раскршће" из угла Северне Македоније

Северна Македонија је једна од држава Балкана која је најдуже у ЕУ чекаоници.

На 19. састанку Стабилизационог и асоцијационог комитета ЕУ–Северна Македонија који је одржан 13. фебруара у Бриселу, саопштено је да ова земља остаје кандидат за чланство, али да је напредак условљен спровођењем уставних промена и пуним поштовањем билатералних споразума.

Политички аналитичар из Скопља Петар Арсовски каже да се већи део земаља Балкана налази на раскршћу када је реч о прикључењу ЕУ.

Објашњава да је један од разлога и тај што је досадашња пракса ЕУ показала да се нови планови и стратегије доносе веома споро, па отуда и сумња да ће обећања о приступу Балкана Унији до 2030. бити и примењива.

"Оно што видимо у извештају је покушај ЕУ да се нађе између геополитичког притиска за прикључење Украјине и Молдавије и немогућности да се разреше неки реформски процеси Западног Балкана", сматра Арсовски.

"Међурешење" или "оригинал"

У таквој ситуацији могуће је и неко "међурешење".

"Међутим, подизање прага постепеног проширења је одговор Европске комисије и ЕУ да је за сада једина официјелна политика оригинално, право проширење", прецизира овај аналитичар.

Отуда, прецизира, није ни чудо што је већина држава Западног Балкана на "раскршћу".

"Уколико се одлучи за ово - оригинално проширење то може ићи споро, није јасна политичка воља ЕУ. Значи, треба ући у воз, а да не знамо која је дестинација", сликовито објашњава.

Каже да је слично и када је у питању модел "постепеног проширења".

Њега повезује са шаховским отварањем званим "гамбит".

"Постепено проширење је исто тако 'гамбит'. На први поглед изгледа да је "за исто пара - мање музике". Земље Балкана ће направити компромисе, реформе, а да ће на крају добити чланство које није чланство", наводи Арсовски.

Отуда и препорука земљама Балкана да све док ЕУ не одлучи шта јој је крајњи циљ - не журе око избора на који начин ће постати део Уније.

"За неке земље то није сада дилема, рецимо за Црну Гору. Међутим, за Албанију, Србију и Македонију јесте", категоричан је овај аналитичар.

Северна Македонија је до сада испунила више услова које је Брисел пред њу поставио, укључујући и промену званичног назива државе.

Тренутно су "на столу" потребне промене у Уставу.

Подршка ЕУ интеграцијама

Званична истраживања показују да су грађани и даље у високом броју, између 60 и 70 одсто за чланство у ЕУ.

"Међутим, у анкетама се види да је народ већ уморан због ових бесконачних услова. Подршка за уставне измене које су неопходне да би Македонија продужила пут ка ЕУ се с временом смањује. Биће велики домаћи политички изазов ако Македонија некада добије зелено светло или отшкринут пут ка ЕУ, да се направе неопходни компромиси зато што је народ огорчен и разочаран у ЕУ", упозорава Арсовски.

Последњи самит ЕУ-Западни Балкан одржан је 17. децембра 2025. у Бриселу. Тада је усвојена и заједничка декларација.

Тренутно нема званичне најаве новог састанка на овом нивоу.

"Желим да се обратим српском народу на КиМ и сазвао сам ванредну конференцију како бих саопштио да смо дошли до решења које ће омогућити несметан и нормалан рад и функционисање српских здравствених и образовних институција на КиМ. На решењу смо данима и недељама радили са ЕУ и овог пута желим да похвалим ангажман Соренсена и ЕУ по овом питању", рекао је Петковић на ванредној конференцији за медије у Влади Србије.

Навео је да су све време били у контакту и разговарали са Србима на терену и са нашим запосленима у институцијама, са ректором, деканима и директорима болница.

"Разговарали са представницима Српске православне цркве, јер ово питање није нити административно, нити техничко, већ пре свега питање опстанка Срба на Косову и Метохији. Избегли смо најгори могући и најцрњи сценарио затварања и гашења српских институција на Косову и Метохији, јер је то био главни циљ примене такозваног Закона о странцима, који је након 13 година Курти одлучио да примени", рекао је Петковић.

"Сачували смо српске здравствене и просветне институције на КиМ"

Истaкао је да је заустављено затварање српских институција и да је то оно што је најзначајније.

"Дакле, да наши људи могу да наставе да студирају, да уче, да се лече и да одлазе на своје послове. Сачували смо Клиничко-болнички центар у Косовској Митровици, здравствене центре у Грачаници, Пасјану, све домове здравља, све амбуланте. Сачували смо и све предшколске установе, основне и средње школе, универзитет са десет факултета и академијом", истакао је Петковић.

Како је рекао, све је то веома важна и добра вест за српски народ на Косову и Метохији.

"Сви могу сада с правом да одахну на Косову и Метохији, јер врло добро знам са колико стрепње су сви очекивали понедељак. А сада могу свима да саопштим да је понедељак, 16. март, обичан радни дан и сви онда у школе, на посао, јер наше институције ће наставити, као и до сада, снажно и одговорно да воде бригу о нашим људима на Косову и Метохији. Изборили смо се да наша деца могу да уче, лекари да лече, студенти да наставе да студирају", рекао је Петковић.

Указао је да би око 20.000 људи директно било погођено Законом о странцима.

Нема интеграција српских институција у приштински систем

Потпредседник Српске листе Игор Симић изјавио је да од сутра, 15. марта, нема прогона Срба са простора Косова и Метохије који немају косовска документа, да нема забране уласка на простор Косова и Метохије српским студентима, лекарима и професорима, а самим тим наставиће се и нормално одвијање и наставе и пружање образовних и здравствених услуга у свим институцијама које функционишу на простору Косова и Метохије, а које су део образовног и здравственог система Републике Србије.

Указао је да би применом Закона о странцима и других прописа најдиректније било угрожено 7.200 Срба који живе на простору Косова и Метохије, што северно, што јужно од реке Ибар, и тим људима ће у наредном периоду бити омогућено да добију документа како би могли нормално да живе на овим просторима.

"Знам какав став Срби имају према тим документима, али у овом тренутку то је било решење како би сачували наш народ на овим просторима и како би могли да нормално наставе да живе у својим домовима”, навео је Симић.

Подсећа да је било угрожено функционисање једне од најзначајнијих образовних установа, универзитета са свих десет факултета и академијом струковних студија која се налази у Лепосавићу.

“Дакле, овим се отклања опасност да Срби не би могли да имају функционални универзитет јер, као што знате, било би им онемогућено да уђу на простор Косова и Метохије зато што косовски систем до овог решења које имамо није желео да препозна функционисање тих институција које функционишу овде деценијама уназад”, додао је Симић.

Око пријаве студената и професора, као и здравствених радника, то ће ићи кроз српске образовне и здравствене установе уз пуну подршку српских градоначелника које су Срби изабрали на претходним локалним изборима.

“Људи који немају косовска документа неће бити протерани са Косова и Метохије, биће им омогућено да добију та документа било преко личних карата, било преко извода рођених, венчаних. Наши професори, лекари, студенти ће моћи да долазе на простор Косова и Метохије, подаци које ће доставити су исти они подаци које косовска полиција узима од њих када прелазе, тако да не улазимо у причу о томе како ће неко имати неки више податак или угрозити приватност било кога. И нема интеграције здравства и просвете како је то неко замислио у Приштини, већ ће те институције наставити у наредном периоду да раде свој посао на корист свих грађана, јер то морам да напоменем зато што услуге пре свега здравственог сектора не користе само Срби, већ и Албанци, Бошњаци, Роми, Горанци, Турци и сви остали грађани који овде живе”, подвукао је Симић.

Власти у Приштини почеће од сутра да спроводе Закон о странцима и возилима, али ће Србима на Косову и Метохији бити дат рок од три месеца за добијање локалних докумената. Житељима централне Србије који раде и студирају на северу, биће издаване привремене дозволе за боравак у трајању од годину дана, потврдили су у обраћању новинарима  шеф канцеларије Европске уније у Приштини Аиво Орав, изасланик ЕУ за дијалог Петер Соренсен и председник владе у Приштини Аљбин Курти.

Рута има 39 километара, а подсетник је на километре препешачених стаза широм Србије.

Београдски базар се одржава од 16 до 22 сата у Студентском парку, где је постављено више од 20 штандова група грађана из београдских општина, факултета Универзитета у Београду и организација које подржавају студентски и грађански покрет, међу којима су ИТ блокада, Заједница уметности и културе, Савез еколошких организација Србије, Ренџери Источне Србије, Друштвени фронт.

Током шетње, одржано је и шеснаест минута тишине за 16 погинулих у паду надстрешнице у Новом Саду.