"Пораз државе и институција, хапсили су децу, председника општине, хтели су да ухапсе четири жене и нисам хтео да се одвојим од њих и да дозволим, а имали су понуду да ухапсе мене и да не примењују никакав репресивни апарат. То значи да ћу одмах кад се заврши ова агонија институција покренути оно што су били моји јасни ставови, а то је да на председништву странке предложим излазак из ове крваве владе која је окрварила руке над немоћуним грађанима Ботуна", каже Милан Кнежевић, председник Демократске народне партије Црне Горе.

Мандић: Немиле сцене као пре пет година

Немиле сцене, оцењује председник Скупштине. Андрију Мандића асоцирају на оне од пре пет година.

"Ми смо мала земља, Црном Гором се не може управљати како се управља са земљама од десет и више милиона становника. Сви се овде знамо. Позивам све да нађемо решење, у разговору са Општином Зета. Решење морамо наћи. Ово је ванредна ситуација. Не желим да људи који су годинама гутали сузавац заједно са њим, помисле да нисам уз њих. Стојим уз Милана Кнежевића. Разум мора да победи јер сада су угрожени мир и стабилност", каже Андрија Мандић.

Спајић захваљује на транспарентној акцији

Огласио се и Покрет Европа сад. Државне институције, кажу, остају посвећене решавању кључних еколошких изазова који већ годинама утичу на квалитет живота грађана у Црној Гори. У међувремену, премијер се захвалио на транспарентној акцији.

"Држава је заштићена и мислим да је то јако битно. Да бранимо државни интерес. Ова Влада и већина је ту да испуни сваку тачку понуде грађанима Ботуна. Ту прије свега мислим на црвени муљ", рекао је Милојко Спајић, премијер Црне Горе.

Постројења за пречишћавање отпадних вода у Ботуну, каже градоначелник Подгорице једна је од кључних инвестиција за очување здравља грађана и животне средине. Поводом прозивки мештана Зете, реагује Алекса Бечић. Они су се јутрос у Ботуну питали зашто није уз њих.

"У конкретном случају како и видимо, захтев за асистенцијом је стигао од стране припадника Комуналне полиције у главном граду, на чијем челу се налазе уважене колеге које су се налазиле на изборној листи коалиције чији конституенти су противници изградње пројекта у Ботуну", каже Бечић.

Милатовић позива на дијалог

На дијалог позива председник државе.

"Јутрос се у Ботуну десило оно чега сам се плашио и на што сам упозоравао да се може десити. Нажалост, умјесто да гледамо хапшења окорелих криминалаца који су ову државу ојадили и унесрећили, ми гледамо хапшења старих људи и жена који само захтијевају да се и њихов глас чује. Сви представници актуелне власти који су једно обећавали мештанима Ботуна и Зете док су као опозиционари долазили тамо по гласове, данас раде све супротно обећањима која су тада давали", каже председник Црне Горе Јаков Милатовић.

Подршка из Београда

Подршка Милану Кнежевичу стигла је из Београда.

Председник Србије Александар Вучић је истакао да он, као председник државе, има обавезу да брине о представницима српског народа не нарушавајући територијални интегритет нити било каква овлашћења друге државе.

"Увек ћу показивати забринутост и бити на страни припадника нашег народа, и на крају крајева, и људи који се боре за правду. Овде није реч о криминалцима, ово је народ" рекао је Вучић.

У Ботуну је спорна градња постројења за пречишћавање отпадних вода због забринутости мештана за животну средину, здравље и потенцијално смањење вредности имовине, док надлежни тврде да је то неопходно за заштиту животне средине и усклађивање са европским стандардима, уз оптужбе за дезинформисање и политизацију отпора.

Ватрогасци и хитне службе су сатима покушавале да зауздају пожар у постројењима хемијске компаније Примазол, која је недуго пошто је амерички председник Доналд Трамп потврдио напад, саопштила да "категорично одбацује спекулације да је несрећа изазвана експлозијом америчког пројектила".

"Категорично одбацујемо гласине које круже друштвеним мрежама са циљем да униште репутацију нашег оснивача и целе организације. Одговорно тврдимо да те тврдње нису повезане", саопштио је Примазол.

Саопштење Примазола уследила је свега неколико сати пошто је Трамп рекао да се "догодила велика експлозија на доковима где се дрога утоварује у бродове".

"Рипери" против венецуеланских глисера

Бродови су, у претходна две месеца, били мета америчких дронова MQ-9 "рипер" који су уништили више од 30 глисера и убили око 100 чланова посада тврдећи да су та пловила натоварена кокаином, којима је коначно одредиште Америка.

Власти у Венецуели, међутим, одбацују било какву везу са нарко картелима, оптужујући Вашингтон да борбу против шверца наркотика користи као димну завесу за потпуно други циљ - смену режима на чијем се челу налази Николас Мадуро.

"Прошле су седмице испуњене империјалним лудилом, претњама, нападима, оптужбама, пљачкама, гусарењем и убиствима, а Уједињене нације и остале слуге и даље остају неми", рекао је министар унутрашњих послова, Дисодадо Кабељо, један од кључних сарадника бившег венецуеланског лидера Уга Чавеза.

Венецуеланци цитирају и налазе Њујорк тајмса из 1993. године, пре него што је Уго Чавез преузео власт у тој држави, да је ЦИА упркос протестима различитих владиних агенција, помогла картелима да из Венецуеле прошверцију тону кокаина у САД.

Централна обавештајна агенција је, за последња три месеца, начинила списак наводних складишта и база нарко мафије у Венецуели и Колумбији, постављајући основу за војну кампању која би могла трајати дуже него што је било ко очекивао.

Трен де Арагуа - снага, лидери и потернице

Њујорк тајмс наводи да су главни циљеви кампање картел Трен де Арагуа и Николас Мадуро, за којим је већ расписана потерница од 50 милиона долара, док информације које би водиле ка хапшењу његовог министра полиције вреде упола мање.

Стејт департмент је понудио три милиона долара за информације о лидеру картела Трен де Арагуа, Ђованију Винсентеу Москери Серану оптужујући га да руководи финансијским делом ове организације. Трен де Арагуа је, крајем јуна, уписана на листу терористичких организација.

Други лидер ове организације је Хектор Гереро, један од особа које су преговарале са Мадуровом владом око преузимања контроле над затвором Токорон. Гереро је побегао из земље неколико дана пре него што је 11.000 војника и полицајаца ушло у тај комплекс.

Полиције у неколико латиноамеричких држава тврде да Трампови наводи о снази ове организације представљају озбиљно претеривање, оснивачи у затвору из којег су водили послове, изградили зоолошки врт, коцкарницу и базен.

За десетак година, успели су да успоставе подружнице у готово свим латиноамеричким државама и САД.

Најпознатији случај у који је била умешана Трен де Арагуа догодио се у фебруару прошле године, када је у Чилеу отет и касније убијен венецуелански дисидент Роналд Оједа. Некедашњи поручник био је у бегу од неуспешног покушаја државног удара 2017. године, а као један од организатора овог злочина оптуживан је Дисодадо Кабељо.

Суштински, Трампова администрација је још 2017. године одлучила да свргне Мадура, а две године касније Вашингтон је председника венецуеланског парламента и лидера опозиције Хуана Гваида признала као легитимног председника.

Опкољавање Николаса Мадура

Мадурови противници оптужиле су власти у Каракасу да намеравају да стрељају све политичке затворенике уколико САД покрену какве озбиљније нападе на Венецуелу. Влада је одмах реаговала, најављујући амнестију за 99 особа, али је до 30. децембра ослобођен 61 затвореник.

Амерички председник Доналд Трамп је, пре тачно два месеца, наредио да се у околину Венецуеле упуте бројни ратни бродови, борбени авиони, дронови и око 15.000 војника, оптужујући Николаса Мадура са тајновитим Картелом сунца, одговорним за велики део шверца кокаина у Америку.

Неколико јужноамеричких обавештајних служби, пак, тврди да ова организација уопште не постоји, већ да се нови мега-картел у стварности зове "Нови одбор за трговину дрогом", или "Nueva Junta de Narcotráfico".

На Мадурову страну стао је и председник Колумбије, Густаво Петро машући извештајем обавештајаца, у којем се наводи да се на челу новог картела налази Хулио Лозано, кога су агенти Федералног истражног бироа још пре 15 година ухапсили у панами и послали на одслужење шестогодишње казне затвора.

Гомилање снага и дозвола Централној обавештајној агенцији да покрене тајне акције у Венецуели, које до сада нису дале претеране резултате, навеле су званичнике у Каракасу, али и широм света на закључак да је Трампов крајњи циљ, ипак, промена режима у тој држави.

То је, унеколико, средином године потврдио и државни секретар Марко Рубио, описујући Мадура као ужасног диктатора, а политику Вашингтона као "усмерену ка промени режима".

Доналд Трамп је и током првог мандата желео да смени Николаса Мадура, али су нејаку јединицу опозиционог лидера Леополда Лопеза на венецуеланској обали сачекали војници и паљбом окончали овај трапаво организован покушај војног удара.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

31.12.2025. Среда: Облачно и осетно хладније, а само ће пре подне на северу бити претежно сунчано. Провејавање слабог снега очекује се повремено на планинама источне Србије. Ветар слаб и умерен, средином дана и јак западни и северозападни. Најнижа температура од -10 до -2 °С, а највиша дневна од -1 до 2 °С. Упозорење: У новогодишњој ноћи облачно уз слаб и умерен мраз, понегде у Војводини и уз провејавање слабог снега, температура од -4 до -1 °С, на југу земље хладније, око -7 °С. Тmin < -5 °C, у планинским пределимa Тmin < -10 °C, вероватноћа 95%.

01.01.2026. Четвртак: После облачног јутра, током дана претежно сунчано и топлије. Ветар умерен и јак северозападни, после подне у скретању на јужни. Најнижа температура од -8 до -1 °С, а највиша од 2 до 9 °С. Упозорење: Тmin < -5 °C, у планинским пределимa Тmin < -10 °C, вероватноћа 95%.

02.01.2026. Петак: Променљиво уз умерен и јак јужни ветар који ће понегде достизати и олујне ударе и осетно топлије. Киша се местимично очекује у Војводини и на истоку земље. Најнижа температура од -5 до 2 °С, а највиша од 8 до 13 °С.

03.01.2026. Субота: Променљиво уз умерен и јак јужни ветар и топло за овај период године, осим на северозападу Војводине где ће бити хладније. Киша се очекује у Војводини и на истоку Србије, а са падом температуре киша ће крајем дана у Бачкој прећи у снег. Ветар слаб и умерен, повремено и јак јужни, на северу у скретању на северни. Најнижа температура од 0 до 6 °С, а највиша од 10 до 14 °С, на северозападу око 6 °С .

"Саветујемо свим нашим путницима да одложе путовање за други датум. Молимо вас да не долазите на станицу ако је потврђено да је ваш воз отказан", наводи се у саопштењу.

Компанија "Гетлинк", која управља тунелом Ламанш који повезује Велику Британију и Француску, саопштила је раније данас да се проблем са напајањем возова струјом догодио синоћ.

"Потребна је техничка интервенција, која је тренутно у току. Услуга је привремено обустављена у оба смера. Очекује се да ће саобраћај постепено бити настављен око 15.00 часова по средњоевропском времену", саопштила је компанија "Гетлинк".

Неким путницима који данас нису могли да из Лондона стигну до Француске возом, биле су понуђене карте за трајект.

Због проблема у снабдевању струјом у Ламашу током дана је био обустављен саобраћај свих возова Евростара између Лондона, Париза, Амстердама и Брисела.

У саопштењу тужилаштва објављено је да су оптужени наводно "у периоду 1998-1999. године, у саучесништву, као припадници Војске бивше Југославије, "243. механизоване бригаде", 3. армије, познате као "Приштински корпус", као и припадници Министарства унутрашњих послова (МУП), такође починили нечовечно поступање, уништавање имовине, масовне депортације и етничко чишћење цивилног становништва".

У оптужници се описује да су "окривљени првобитно опколили село Рачак са места званих "Пишат", "Гештењат" и "Честа". Затим су гранатирали село из даљине војним возилима, претраживали кућу по кућу и одвајали мушкарце од жена и деце, присиљавајући их да напусте село, док су притворени мушкарци погубљени".

Специјално тужилаштво је на основу Закона о кривичном поступку, предложило Основном суду у Приштини да се суђење одржи у одсуству, јер су оптужени недоступни правосудним органима.

Како је додао, то је институционални и међусекторски одговор Владе на негативне демографске трендове са којима се наша земља суочава.

Мацут је истакао да израда ове стратегије представља стратешки одговор државе на дугорочне демографске изазове и основу за системско и одрживо планирање јавних политика у области породице и демографије.

Стратегија, како је навео, има кључну улогу у дефинисању јасних циљева и мера усмерених на јачање породице, подршку родитељству и унапређење демографског развоја. Једно од главних питања, како је додао, јесте и стварање услова да млади остану у земљи и ту заснивају породице.

Говорећи о демографском и правном контексту израде нових политика у овој области, министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић подсетила је да према подацима Пописа становништва из 2022. године, који није обухватио територију Косова и Метохије, Србија има око 6,6 милиона становника и да 75 одсто становништва живи у градовима.

Она је рекла да је број становника Србије у периоду између два пописа, од 2011. до 2022. године, смањен за око 586.000, односно за 8,1 одсто.

Навела је како израда Предлога стратегије демографског развоја Републике Србије и пратећег акционог плана представља један од приоритетних циљева у области демографије и популационе политике, да је Министарство за бригу о породици и демографију, уз подршку Популационог фонда УН, формирало мултидисциплинарни консултантски тим, те да ће у скорашњем периоду формирати и радну групу чији ће основни задатак бити израда овог стратешког документа.

Како се наводи у саопштењу МУП-а, Н. Б. се на терет ставља извршење кривичног дела – тешка дела против опште сигурности.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова, у ком року ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву.

Хапшење је извршено у сарадњи припадника Министарства унутрашњих послова у Београду, Одељења за истраживање експлозија, пожара и хаварија Управе криминалистичке полиције, са Tрећим основним јавним тужилаштвом у Београду.

МУП подсећа да су припадници ПУ за град Београд у протеклих месец дана ухапсили осумњичене за још три случаја паљења угоститељских објеката на Врачару и Палилули.

Директан пренос на Првом програму РТС-а.

У оптужници се наводи да је 30. априла 1999. године, оптужени наводно учествовао у убиству тринаест цивила и рањавању још четири особе.

"Постоји основана сумња да је окривљени погубио жртву Х. Х. пуцајући му у главу, а затим наредио другој особи да пуца на друге цивиле, погубљујући их једног по једног", тврди се у оптужници.

Специјално тужилаштво, према Законику о кривичном поступку, предложило је Основном суду у Приштини да се суђење одржи у одсуству, будући да је окривљени С. А. недоступан правосудним органима.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је да Стратегија дефинише програме и мере усмерене на сигурно снабдевање домаће привреде и енергетског система минералним сировинама, отварање нових радних места и веће учешће домаће индустрије у ланцу вредности, као и на смањење увозне зависности и јачање економске стабилности државе.

"Посебан акценат стављен је на критичне и стратешке минералне сировине, геотермалну енергију и рационално коришћење природних ресурса, уз примену високих еколошких и безбедносних стандарда. На овај начин штити се животна средина, унапређује безбедност рада и смањују ризици по здравље људи и квалитет живота у локалним заједницама", рекла је Ђедовић Хандановић.

Додала је да Стратегија јасно дефинише одговоран однос према заштићеним подручјима и просторима од посебне природне вредности, кроз принцип превенције и поштовање режима заштите, као и транспарентност у процесима планирања и одлучивања, како би грађани били благовремено информисани и укључени у дијалог.

"Уз пуно уважавање економских, еколошких и социјалних аспеката, примена Стратегије треба да допринесе унапређењу законске регулативе, успостављању баланса између економског раста и заштите животне средине, санацији напуштених рударских објеката и обезбеђивању стабилног снабдевања критичним и стратешким сировинама што дугорочно значи већу сигурност, бољи квалитет живота и одговорн развој", рекла је министарка.

Усвајањем Нацрта на Влади створени су услови за наставак институционалне процедуре, те ће документ бити упућен Народној скупштини Републике Србије на даље разматрање и усвајање.

На телима мушкарца и жене из стана су уочене бројне ране, нанете највероватније ножем.

Тужилаштво је у саопштењу навело да интензивно ради на потпуном расветљењу овог догађаја.

"Планирам да побољшам ове успехе следеће године и да се окитим још неким медаљама. Најдраже је тешко одредити, с обзиром на то да сам са сваког такмичења дошао са новим искуствима, нешто ново сам научио, стекао нове пријатеље, и јако је тешко издвојити баш једно. Али ако бих морао, онда је то у Паризу, на Међународној физичкој олимпијади", наводи Дробњаковић.

Јеловац: Прва олимпијада у Сарајеву и нови изазови у Бордоу

Вања Јеловац  је освојила две бронзане медаље и једну златну.

"Оно што бих издвојила јесте Балканска међународна олимпијада која се одржала у априлу у Сарајеву. То је била моја прва средњошколска олимпијада, и најлепши осећај је био на њој. А пре неколико дана, пласирала сам се на Европску женску математичку олимпијаду, што је једно од ретких такмичења које има за циљ да промовише математику међу девојкама. Одржаће се у априлу у Бордоу. То је прво следеће такмичење, а даље се надамо и другим, попут светске, Балканијаде и румунског мастера, али тек ће време показати како ће то проћи", каже Јеловац. 

Јубилеј Математичке гимназије и нови планови за будуће генерације

И наставници и ђаци настављају да сањају велике успехе и спремају се за велики јубилеј, 60 година постојања гимназије.

"Најважније у наредној години је да задржимо овај квалитет, да подстакнемо ђаке да и у свакодневној настави буду на што вишем нивоу и да њихова постигнућа, без обзира на све спољне сметње, остану на високом нивоу. Надамо се да ће прослава одговарати ономе што желимо да представимо за свих 60 година постојања гимназије. Такође, желимо да, када будемо славили 60 година, имамо план да остваримо свој дом ученика", каже Мирјана Катић, директорка. 

А да би захвалили свима који су им до сада помогли на путу успеха, Математичка гимназија одржала је још једно донаторско вече. У 2025. години гимназијалци су освојили око 200 медаља на најпрестижнијим светским такмичењима.

Такође се наглашава да ће Високошколске установе бити благовремено обавештене о динамици уношења података у Јединствени информациони систем просвете (ЈИСП), а студенти о датуму исплате средстава.

Како је раније било предвиђено, последња исплата за повраћај 50 одсто школарине у овој години требало је да буде у петак, 26. децембра 2025. године.

Међутим, Министарство просвете је "у циљу што већег обухвата самофинансирајућих студената који имају право на повраћај 50 одсто плаћене школарине" по основу први пут уписаних предмета за школску 2024/2025. годину продужило рок високошколским установама за доставу података о плаћеним школаринама и омогућило исплату до 30. децембра 2025. године.

Министарство просвете подсећа да се "самофинансирајући студенти високошколских установа чији је оснивач држава не пријављују за остваривање овог права, али да је неопходно да се студенти који немају Студентску картицу, или који су у међувремену затворили рачун који је везан за Студентску картицу, за ту картицу пријаве путем портала Управе за трезор".

Законом о изменама и допунама Закона о високом образовању предвиђено је да студенти високошколских установа чији је оснивач Република, ако су држављани Републике Србије, остварују право на покриће 50 одсто својих трошкова по основу референтне школарине коју су платили у текућој школској години, да право на покриће трошкова студент остварује по основу укупног износа плаћене школарине, за сваку годину студија коју је студент први пут уписао, односно за све предмете које је студент први пут уписао, као и да право на покриће трошкова студент може остварити само за један студијски програм на истом степену студија.

До сада је 52.499 самофинансирајућих студената добило средства за повраћај школарине.

У наредној 2026. години предвиђена је исплата средстава самофинансирајућим студентима уписаним на студијске програме које реализују високошколске установе чији је оснивач Република Србија, по основу покрића 50 одсто трошкова износа плаћене референтне школарине у школској 2025/2026. години за први пут уписане предмете, у роковима прописаним Законом о високом образовању, односно у две рате и то – у априлу и септембру.

Андреј Kоцић, ученик Школе за текстил и дизајн у Лесковцу, каже: "Kада сам ишао до школе и приметио сам да је ваздух јако био чудан и некако нисам могао да дишем како треба и самим тим сам хтео да сликам да једног дана имам за успомену ту слику."

Да кроз објектив забележе слику ваздуха који дишемо Лесковчане је подстакло Удружење ТИМ 42. Међу 120 фотографија најупечатљивије је забележила професорка Биљана Николић.

Биљана Николић, победница конкурса, додаје: "Заиста је било алармантно у том периоду, негде од 10. па до 19. децембра, где нисте могли ни у јутарњим сатима, ни у подне, ни у вечерњим буквално да дишете, и ето то нас је инспирисало, да кажем, јер смо видели ваздух, тако и пише у конкурсу, сликајте ваздух."

Kонкурс је потврдио да овај проблем подједнако тишти и младе и старије. Здравље нема цену, а лош ваздух га и те како нарушава. Симболично, за победника пречишћивач ваздуха, за добитнике другог и трећег места пчелињи производи.

Никола Младеновић, "Тим 42", објашњава: "На тај начин се видљивост проблема загађености ваздуха повећава, и онда имамо ту тему у фокусу више него иначе."

Смештен у котлини, са тек 15-ак процената домаћинстава прикључених на градску Топлану и са педесетак хиљада возила, Лесковац има проблем загађености ваздуха. Овај конкурс покушај је да се подигне свест и код грађана и код загађивача.

Ана Пецарски, "Тим 42", наводи. "Лесковац је већ током фебруара прекорачио годишњи лимит загађења ваздуха ПМ 10 честицама, значи негде 12. фебруара смо ми могли да закључимо да је ваздух у Лесковцу прекомерно загађен. Дозвољено је 35 дана годишње, значи ми имамо већ 138 дана загађење ваздуха и ово Лесковац сврстава на 2. место по загађењу ваздуха у Србији ове године. Оно што примећујемо је да су грађани све свеснији проблема, да грађани хоће да учествују, да грађани имају потребе да причају о ваздуху. Морамо да утичемо на институције да првенствено препознају проблем загађења ваздуха и да га не игноришу."

Није мала ствар што су се ови млади људи изборили да Лесковац крајем прошле године коначно добије аутоматску мерну станицу. У припреми је и мапа највећих загађивача, мада регистар већ може да се нађе и на сајту града. Лесковац има краткорочни акциони план заштите животне средине који је на снази. Озелењавање је тек кап у мору овог огромног проблема, у чије решавање грађани и институције морају руку под руку.

Раде Миљевић, директор сировинског сектора шећеране Врбас, каже: "Ми смо у Врбасу уложили преко десет милиона евра у саму фабрику, тако да је технологија побољшана и сама прерада је побољшана, побољшани су капацитети. У Врбасу је неки просек прераде око 7,5 хиљада тона шећерне репе на дан, тако да нам је била и лакша дистрибуција и сама прерада, а можемо да кажемо да нам је клима мало помогла, тако да смо одрадили кампању без већих проблема."

Приноси су директно зависили од падавина. Најлошије је било у Банату са просеком од 46, у Бачкој је произведено просечно 53, а у Срему 61 тона по хектару, уз атаре са рекордним приносом за овакве године.

Видосав Брњашевић, директор ЗЗ "Ратар" Kукујевци, додаје: "Пале су те поједине кише, створили се услови да смо имали одличан принос шећерне репе. На неких око 300 хектара, колико радимо ми са кооперацијом, остварен је принос од нешто преко 75 тона плативе репе по хектару."

Још док је трајала кампања вађења и прераде шећерне репе, шећеране су најавиле услове за нову сезону. Kарактеристика ове производње је да се зна унапред откупна цена. Ове године била је 45 евра за тону, плус бонуси.

Слободан Kошутић, директор компаније "Суноко", објашњава: "Следеће године сигурно очекујемо повећање површина. Интересовање наших произвођача је добро, с обзиром на то да смо нашу комерцијалну политику дали да ћемо услове поновити као и прошле године. Произвођачи су задовољни ценама и оно што је за њих јако битно, знамо да им пуно значи, ми ћемо изаћи са авансом од 300 евра по хектару при потписивању уговора."

Произвођачи се ових дана суочавају са најнижим берзанским ценама шећера у протеклих пет година. Тренутно се продаје у распону од 520 до 545 евра за тону. Шећер из Украјине нуди се и за стотинак евра нижу цену. Због веће понуде шећера од шећерне трске, процене су да ће светске залихе бити више за 8,7 милиона тона у наредној години.

Одлуком градоначелника организованог градског дочека Нове године на централном тргу неће бити, новац је преусмерен за лечење тешко оболеле деце, студентске стипендије и подршку младим талентима. Славиће се у ресторанима и кафићима, а ове године су популарнији дневни дочеци.

По узору на Европске градове, Суботичани и њихови гости више од три недеље уживају у понуди новогодишњег вашара у центру града. Отворен је све до Божића, 7. јануара. Срећни празници!

"Након тога, каријеру наставља у Министарству унутрашњих послова, у Служби за борбу против организованог криминала (СБПОК), Одељење за борбу против дрога, где обавља изузетно захтевне послове, при чему се истиче његов професионализам, патриотизам и висок степен мотивисаности да сваки задатак обави потпуно и тачно", додаје се у саопштењу.

Наводи се да Кричак службу даље наставља у Полицијској управи за град Београд, у Начелству Управе криминалистичке полиције, где је ангажован на расветљавању најтежих кривичних дела.

"Из ПУ за град Београд, због потребе службе, одлази у Безбедносно-информативну агенцију, у VIII управу, на место помоћника начелника Управе. Заменик команданта Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО) постаје 2022. године, а 2023. године распоређен је на место команданта ЈЗО", наводи се у саопштењу.

Како наводе из МУП-а, током каријере, Марко Кричак је учествовао и предводио више значајнијих акција, од којих се посебно издваја акција на сузбијању ирегуларних миграција на територији Републике Србије, штитећи на тај начин државу од ових облика угрожавања.

Такође, додаје се, истакао се својим активним учешћем у очувању безбедности државе током претходних годину дана, где је пожртвовано и безусловно бранио уставни поредак Републике Србије.

"За изузетан допринос, постигнуте резултате и остварене заслуге у очувању и унапређењу безбедности, у октобру 2021. године добио је Медаљу за заслуге другог степена у Безбедносно-информативној агенцији. Такође, Марко Кричак је у новембру 2023. године добио признање за изузетан допринос и постигнуте резултате у раду у Министарству унутрашњих послова", истиче се у саопштењу.

Додаје се да је на Видовдан 2025. године Јединица за обезбеђење одређених личности и објеката, под командом потпуковника полиције Марка Кричка, одликована Орденом заслуга за одбрану и безбедност првог степена.

Марко Кричак је ожењен и отац једног детета.

Први пут у производном портфолију, како се наводи, ЕПС користи и ветар као извор енергије.

Руководилац пројекта изградње ВЕ "Костолац" Предраг Ђорђевић рекао је да су успешно искоришћена стара одлагалишта термоелектране и копова "Костолац", као и да су на том месту изграђена два нова, зелена капацитета.

ВЕ "Костолац" је изграђен на локацијама Дрмно, Петка, Ћириковац и Кленовник.

"Планирана годишња производња је 187 милиона киловат-часова годишње, што је довољно за снабдевање зеленом електричном енергијом око 30.000 домаћинстава", наведено је у саопштењу.

Пројекат се, како се истиче, финансира из кредита немачке развојне банке у вредности од 110 милиона евра.

"Такође, бесповратна средства Европске уније, односно Инвестициони оквир за Западни Балкан, износи 30 милиона евра, док је део средстава обезбедио ЕПС", наглашено је у саопштењу.

ЕПС истиче да је "стратешки посвећен улагањима у обновљиве изворе, заштиту животне средине и нове технологије", као и да је "ово почетак даљег интензивног развоја нових зелених капацитета".

Грађани ће Нову годину прославити или у кругу породице и пријатеља, или у неком од ресторана. Млађи у клубовима и кафићима, који нуде разноврстан програм. Град је и ове године окићен, посебно градски трг, а у току је и припрема клизалишта, тако да ће деца уживати током распуста и у овој врсти рекреације, а 10. јануара, на клизалишту ће се одржати и представа на леду. 6 јануара, на градском тргу се традиционално окупља велики број грађани, како би обележили Бадњи дан. Тада је посебно свечана атмосфера, пали се Бадњак, деле се пакетићи и пушта се ватромет.

Што се тиче режима рада за време новогодишњих и божићних празника, биће измене као и сваке године, па ће тако 31. децембра, поште радити скраћено. Првог јануара, поште у Смедереву неће радити, другог ће радити, али скраћено, до 14 часова, а седмог јануара такође неће радити. Све детаље око рада пошта и у другим градовима, могу да се пронађу на сајту Пошта Србије. У време празника, дежурна апотека 1. мај Смедерево, радиће све време. Што се тиче продавница и већих трговинских ланаца, углавном се ради скраћено 31. децембра и за бадњи дан, док првог и седмог јанура неће радити. То се углавном односи на веће трговинске ланце. Гужве се очекују и током сутрашњег дана.

Биљана Николић, из Kуршумлије, каже: "Брзи су и ефикасни. Ја се овде лечим 30 година, за 30 година нисам имала никакав проблем.''

Славица Милетић, из Kуршумлије, додаје: "Услови су супер, задовољна сам, презадовољна и докторима и сестрама.''

Kритеријуми за оцењивање рада вршени су на основу односа услуга које здравствени радници пружају пацијентима, али и броја превентивних прегледа, вакцинисане деце, као и праћење стања хроничних пацијената.

Уранија Петровић, директорица Дома здравља Kуршумлија, објашњава: "Уназад неколико квартала, односно неколико година, ми смо први у Србији. Прошле године смо током целе године били први у Србији, по тој капитационој оцени и сада смо у другом кварталу први у Србији, где се мери квалитет нашег рада.''

Разуђен терен додатно отежава посао здравствених радника.

Уранија Петровић, директорица Дома здравља Kуршумлија, наводи: "Трудимо се да наше услуге буду доступне сваком пацијенту. На позив, кад је хитан случај и кад није хитан случај, наша хитна служба излази јер наши пацијенти немају услова да дођу неким превозним средством, јер просто немамо таквих путева и ту су самачка домаћинства која немају родбину да их довезе. У свему томе нам много помаже и Министарство здравља и локална самоуправа.''

Војимир Чарапић, председник општине Kуршумлија, закључује: "Завршава се зграда нове хитне службе на једном спрату, а на другом су нове специјалистичке ординације. То ће много значити и за кориснике и за здравствене раднике. Постоји потреба за новим возилима, јер је терен изузетно неприступачан, посебно у зимском периоду. ''

Хитна помоћ са 2 екипе дежура 24 часа, а на територији коју покрива, до појединих села има и више од 50 километара, углавном макадамског пута.