Реч је о матичним законима јавног тужилаштва, а Савет ни на који начин није консултован, чиме је грубо прекршен Закон, наведено је у саопштењу.

Савет истиче да сама природа закона, о којима расправља Скупштина Србије, изискује широк друштвени консензус, посебно у стручним круговима.

Напомиње да је, за разлику од 2023. године, када је сет правосудних закона донет у транспарентном и широко инклузивном процесу, уз учешће струке и шире јавности, низ јавних слушања и консултацију са Венецијанском комисијом, овај пут све то изостало.

"Не спорећи Уставом гарантовано право народних посланика да сами предлажу законе, држимо да је о овако осетљивим и ускостручним питањима неопходно измене вршити на такав начин, како је то чињено 2023. године", наведено је у саопштењу ВСТ.

Савет је указао и да се прекида и са тежњом Србије да свој нормативни оквир усагласи са европским стандардима, јер су предложена решења супротна и са важећим, која су похвалиле Венецијанска и Европска комисија.

Одустанак од консултација са релевантним европским партнерима је у супротности и са стратешким циљем пуноправног чланства Србије у ЕУ, као и са чланом 1 самог Устава који, између осталог, прописује да је „Република Србија држава заснована на припадности европским принципима и вредностима“, указало је ВСТ.

Анализа конкретних предложених решења је у овом тренутку нецелисходна, јер се тренутно улаже одређени број амандмана за које се основано може и претпоставити да ће бити усвојени, те је обим и потпуни домашај замишљене ревизије закона тренутно нејасан, упозорено је у саопштењу које је потписао председник ВСТ Бранко Стаменковић.

Према наводима ВСТ, читав процес не може и не сме бити извршен на овакав начин и предложене измене Народна скупштина треба да повуче из процедуре, а да се наредним евентуалним изменама приступи на исти начин како је то учињено 2023. године, уз поштовање закона, транспарентно, инклузивно, уз учешће и уважавање представника струке, али и шире јавности.

Након прегледа педијатра, хитно је упућена на даље лечење у Клинику за педијатрију УКЦ Ниш.

РТС сазнаје из УКЦ у Нишу да је дијагностика у току и да је дете тренутно стабилно и збринуто у јединици интензивне неге.

О свему је обавештена полиција и Више јавно тужилаштво у Прокупљу.

Утврђују се околности шта се тачно десило.

Горан Габрић, виноградар и винар са Палића, каже: "Гајимо на овом хектару беле сорте шардоне и мерло. Од тога правимо 3 до 4 хиљаде литара вина годишње, само за сопствене потребе."

У винограду породице Габрић вински витезови Суботичко-хоргошке пешчаре су, пробном резидбом, проверили стање винове лозе.

Драгутин Миљковић, велики мајстор винског реда "Арена Забаткиенсис" Хајдуково, додаје: "Лоза је у врло добром стању. Испод коре је врло свеже, лепа зелена боја, срце је жуто, свеже. Дакле, све говори о томе да је лоза у добром стању, да нема никаквих слабости."

Према древним обичајима, винова лоза је заливена прошлогодишњим вином и окићена кобасицама.

Стеван Дубајић, виноградар и винар са Палића, објашњава: "Разлог је да се захвалимо винограду за вино, да поспешимо род ове године, а кобасица је награда винцилиру за чување винограда."

У Суботичко-хоргошкој пешчари виногради се простиру на 300 хектара. Процењује се да су снежне падавине за сада сачувале винову лозу од мраза. Ако тако остане, може се очекивати добар род ове године.

Драгутин Миљковић, велики мајстор винског реда "Арена Забаткиенсис" Хајдуково, наводи: "Јануара ове године минус 17 је ове године било. Није нанело штету, то је још увек температура коју лоза у принципу лако подноси. Према томе, што се тих параметара тиче, очекујемо да ће лоза изнети ову зиму веома добро. Надамо се, такође, да неће бити великих мразева даље."

Наредно окупљање у винограду вински витезови Суботичко-хоргошке пешчаре заказали су за 14. фебруар – Дан Светог Трифуна.

Миодраг Kитановић, отац, каже: "Седам сати је дете било на ургентном центру, ништа нису предузели. Нису препознали да је тежак пацијент. Ја то нисам знао, али, ево резултат анализа лабораторије од 9. јануара, њој је црп био 350. То је алармантно. То сви доктори кажу. То је морало одмах да се реагује."

Стање јој се наредног дана погоршало и поново су отишли у ургентни центар где су, како каже, чекали сат времена на поновни преглед, одакле је упућена на одељење хирургије, где је остала током ноћи. Сутрадан је послата у Kлинички центар Ниш где је оперисана је, али је већ било касно. Преминула је од сепсе 11. јануара. Због сумње да је у лечењу његове ћерке било пропуста, отац Миодраг поднео је пријаву Министарству здравља. Поводом тога, у Општој болници у Прокупљу дали су саопштење за јавност. Оно гласи:

"Здравствени центар Прокупље је у законском року покренуо хитан унутрашњи стручни надзор и о наведеном обавестио Министарство здравља Републике Србије. Министарство здравља Републике Србије покренуло је здравствени инспекцијски надзор, који је тренутно у току. По добијању закључака надлежних органа, биће предузете даље мере."

Истрага ће утврдити да ли је било пропуста, док отац Миодраг најављује и тужбу против одговорних, као и то да неће одустати док се не утврди истина.

На место незгоде изашле су надлежне службе, а повређени су превезени у Службу ургентног пријема Здравственог центра Лозница. 

Три особе су задобиле лакше телесне повреде и након указане медицинске помоћи биће отпуштене на кућно лечење, док је једна особа, због тежине повреда, упућена на даље лечење у здравствену установу терцијарног нивоа здравствене заштите.

"Имам већ искуство, значи у цркви Свете Марије у Милану када сам био својевремено била је једна једина слика, "Последња вечера", исто тако затамљена је била просторија тако да сам то већ једанпут видео, а Сава Шумановић ме занима, то је наш велики сликар и нажалост микада нисам био у његовој галерији у Шиду", каже Александар Анђелић из Зрењанина.

Сава Шумановић је рођен 22. јануара 1896. у Винковцима. Интересовање за уметност показује као гимназијалац, а школовао се у Земуну, Загребу и Паризу. Шумановићев стваралачки пут је уско повезан са одликама париске авангарде, неокласицизма, експресионизма и обележен дубоко индивидуланом, личном унутрашњом поетиком. Слика „Пртолећни пејсаж“ део је велике изложбе у Београду 1939. када се представио публици са 410 слика.

"Уметник је желео да управо том отварању говори Зрењанинац Тодор Манојловић и претпостављамо да је та слика као нека врста захвалности досшпела тада код Тодора Манојловића и мислим да је иначе овако истакнута овом централном позицијом, а обележавајући данашњи јубилеј мислим да јој дајемо додатни значај", наводи Оливера Скоко, кустоскиња и ауторка поставке.

Необичан концепт представљања само једног експоната део је програма и пројеката којима зрењанински музеј скреће пажњу посетилаца на своју делатност и богатство у збиркама и легатима.

"Имамо и различита предавања, пројекције, ту су различите радионице за различлите узрасте наших најмлађих и младих суграђана, концерти, предавања, тако да на све начине покушавамо да се прилагодимо и просто привучемо посетиоце", каже Сања Врзић из Народног музеја у Зрењанину.

Шумановићеве мирне стваралачке дане у Шиду прекинуће Други светски рат. У усташкој злочиначкој акцији 1942. ухапшен је и са групом својих суграђана одведен у Сремску Митровицу где је стрељан и сахрањен у заједничкој гробници. Његове слике спадају међу најзначајнија дела у историји српског сликарства.

Пристигло је 10 пријава. Од 10 пријављених кандидата, пет пријава је потпуно и узете су у разматрање.

Кандидати који имају уредне и потпуне пријаве су Дејан Станковић, Слађана Иванчевић, Милош Танасковић, Мања Грчић и Станислав Вељковић.

Кандидати чије су пријаве непотпуне су Ивица Мит, Бојана Јанкетић, Борис Миљевић, Милан Миливојевић и Небојша Тонић.

Управни одбор ће у законском року од 45 дана донети одлуку, а у међувремену ће обавити разговор са кандидатима.

Управни одбор Радио-телевизије Србије донео је одлуку о поновном расписивању јавног конкурса за именовање генералног директора РТС-а 15. децембра, пошто ниједан од кандидата који су испуњавали услове првог конкурса није добио потребну двотрећинску већину гласова.

"Верујем да ће тај коначни уговор између Руса и Мађара бити завршен до средине марта, да ћемо у међувремену добити оперативну лиценцу", казао је Вучић.

Тема са мађарским премијером, како је рекао Вучић, биле су и даље мађарске инвестиције, али и однос Србије и Мађарске и о томе како да заједнички заузму позицију по кључним геостратешким питањима у данашњем свету.

Како је додао, са Орбаном је разговарао и о свим догађајима у Давосу, о свему ономе што су чули и о томе што се збива.

"Очекује се да се вечерас покаже снажно европско јединство у очувању интегритета Гренланда. Мислим да је ово само један мали интермецо, јер сам разговарао на маргинама и са другим људима и из Сједињених Држава и из Европе који су веома моћни и који много тога знају и да се наставак прављења ове руптуре тек очекује. Тако да то што смо данас срећни што још нема санкција, полако са том срећом", казао је Вучић.

Председник Вучић је рекао да је имао низ значајних састанака у Давосу и најавио да ће имати још важних сусрета.

Вучић је рекао да га је премијер Ђуро Мацут обавестио да ће у недељу бити проширена седница Владе.

"Верујем да ће она бити важна", казао је Вучић.

"Мислим да смо на достојан и достојанствен начин представљали Србију у Давосу", истакао је Вучић.

О Одбору за мир

На питање шта представља Одбор за мир, Вучић је рекао да неки сматрају да је то пандан Уједињеним нацијама, али да је питање у ком смеру ће се то развијати и ко ће давати трупе.

"Неки кажу да је то паралелни орган УН, ја то нисам сигуран. Француска, Немачка, Италија... нико не учествује. Кина је само констатовала да је добила позив. Видећемо у ком смеру ће то да се развија. Биће сигурно јасније у данима пред нама", навео је Вучић.

На питање да прокоментарише информације да делегација европарламентараца жели да избегне посету изложби посвећеној жртвама логора у Јасеновцу која је постављена у холу Народне скупштине, председник Вучић је рекао да нема потврду да је та информација тачна.

"Ако је то стварно истина, онда је то шокантно. Није Јасеновац нешто измишљено. Њима на срамоту ако је то истина. Велика срамота, јер они који говоре историјски нејасне ствари, не прихватају доказане истине, онда вам је јасно да имате посла са људим са којима је немогуће аргументима разговарати. Према свецу и тропар. Хтели су да нам покажу колико нас не поштују. За мене је Србија рај, они ми дођу неки тамо западно од раја“, навео је Вучић.

"Полиција часно обавила свој посао"

Председник Вучић изјавио је да је насиље када неко покушава да после годину дана малтретирања и шиканирања људи поново затвори факултете и универзитете и истакао да је полиција јуче на Филозофском факултету у Новом Саду часно и на цивилизован начин обавила свој посао.

Вучић је, одговарајући на питање да прокоментарише наводе да је полиција синоћ у Новом Саду применила насиље над студентима који су покушали да блокирају тај факултет, истакао да је полиција часно обавила свој посао.

"Полиција је часно и мирно, упркос понижењима, вици и дреци и најтежим могућим увредама, на цивилизован начин обавила свој посао и обављаће га", рекао је председник Вучић.

На питање да прокоментарише објаву Владимира Штимца, у којој је, након јучерашњег Вучићевог састанка са европском комесарком за проширење Мартом Кос, упитао зашто ЕУ и даље подржава Вучића, замолио је да му не траже да одговара на постове Штимца, додајући да је он познат само по томе што је тражио да се некоме руши кућа јер му нарушава поглед.

"У име председника Александра Вучића уручила сам позив председнику Естоније да дође у посету Србији, као и мом колеги, председнику парламента. Радићемо даље на већем разумевању између Естоније и Србије. Оно што је мој циљ у парламентарној дипломатији је да изградимо много јаче мостове са балтичким државама и да имамо отворену комуникацију, у којој можемо да разговарамо о свим темама које некада њих наводе да не дају сагласности за отварање одређених кластера", рекла је Брнабићева новинарима после састанака са Карисом и Хусаром.

Отварање амбасаде Србије у балтичким земљама

Подсетила је да је Влада Србије је у децембру прошле године донела одлуку да отвори амбасаду у Риги за балтичке земље и изразила уверење да ће то бити завршено до краја марта.

"Први пут ћемо имати амбасаду у балтичким земљама. Пре тога смо имали да ли амбасаду или на нивоу отправника послова 1920-их или 1930-их година. Толико смо запустили наше односе са балтичким државама, тако да је важно да наставимо овај посао", рекла је Брнабићева.

Почаст у Талину и промена перцепције

Истакла је да је Србији током њене посете Талину указана почаст која се ретко види, имајући у виду да Естонија важи за земљу која је прилично критична према Србији и скептична према њеном европском путу.

"Оно што сам ја данас доживела овде је све супротно томе. Због тога је важно да имамо овакве посете, зато што се често у данашњем свету водимо перцепцијама, а не оним како јесте и када дођете и разговарате са неким, видите каква је у ствари ситуација и какво је стање ствари и какав је њихов поглед према вама", рекла је председница Скупштине Србије.

Сарадња у области дигитализације и е-управе

Одговарајући на питање да ли је било речи и о дигитализацији јавне управе, с обзиром на то да је, према последњим подацима Светске банке дигиталне трансфорамције, Естонија прва, а Србија друга у Европи по степену спремности и дигитализације јавне управе, Брнабоићева је истакла да је наша земља изузетно брзо напредовала у тој области.

Навела је да је у периоду док је била министар за јавну управу и премијер Србије доста радила са партнерима из Естоније на увођењу е-управе, као и на сарадњи у области сајбер безбедности.

"Ми смо изузетно брзо напредовали, али свакако има још много области за сарадњу између наше две земље. Ту смо једни и други у самом европском врху, тако да је то велика похвала за Србију", рекла је председница Скупштине Србије.

- Прво ће да ме кошта, друго губим време, а треће болестан сам.

- Некад је било 10 банака, па смо питали што су 10, а сада највероватније нема клијената, па нема ни једне. Тржишна је привреда, ми смо се за то борили. Kо може, може, ко не може има СДK, има пошта, па ћемо да се прилагођавамо.

- Срамота је да један мали град нема ни једну банку.

- Не знам кад ти треба банка, можда када узимаш кредит. Мени не треба. Ја сам ишао у банку када сам отварао рачун.

У локалној самоуправи кажу да су тек недавно обавештени о затварању експозитуре пословне банке. Од тада интезивно преговарају са банкама, јер сматрају да грађани и привреда Димитровграда морају да имају макар једну експозитуру.

Др Владица Димитров, председник општине Димитровград, објашњава: "Затварање те експозитуре утиче на грађане негативно, зато што ће своје пословне активности морати да обављају у суседном Пироту. Овде ће остати банкомати, али многе ствари неће моћи да се реше у Димитровграду. Ми смо као локална самоуправа кренули одмах у разговор са банкама, и са једном од њих мислим да ће у наредне две до три недеље бити склопљен аранжман."

У ОТП банци кажу да ће експозитура бити затворена због укупних околности пословања на овој локацији у Димитровграду. У банци истичу да ће овде остати савремени банкомат и апарат за уплату пазара."

Због истицања јаловине са флотације рудника Леце која представља рударски отпад, Горан је пре девет месеци обавестио надлежна министарства и инспекције које су тада утврдиле да су отпадне воде са јаловишта доспеле у водоток Страшни поток и у реку Јабланицу због хаварије на дренажном цевоводу. Иста ситуација поновила се сада.

“Мислим да је ово крај да не можемо више да издржимо. Јабланица као највећа сушица у Србији има тај проблем што је у летњем периоду нема неам ни кап воде овде је као фудбалско игралишта, а у зимском периоду и на пролеће ми не можемо да уживамо у тим чарима природе зато што нас загађују из тог рудника”, каже Горан Тасковић, дипломирани инжењер заштите животне средине.

Из рудника Леце који је пре годину дана после стечаја добио новог власника писаним путем су нам одговорили и потврдили да је поново дошло до изливања техничке замућене воде са флотацијског јаловишта од неколико хиљада кубних метара. Јаловина како кажу није истекла у смислу рударског отпада и неће изазвати еколошке последице. Наводе и да се спроводе пројекти изградње новог дренажног система како би се елиминисао неконтролисани излив. Експерт за заштиту животне средине доктор Небојша Вељковић истиче да јаловиште рудника Леце представља сталну еколошку претњу.

“Власник објекта мора да се стара и да доведе своје објекте на ниво безбедности. То значи да то јаловиште мора да буде изграђено и одржавано у складу са свим прописима”, каже др Небојша Вељковић из Удружења за технологију воде и санитарно инжињерство.

У оваквим случајевима важно је брзо и ефикасно реаговати и утврдити о каквом се загађењу ради, јер за прераду руде се користе изузетно опасне материје. Због тога су важни и локални планови за заштиту животне средине.

“Немогуће да из једног центра из Београда ефикасно реаговати у оваквим приликама на позив, јер треба најмање један дан да прође од позива до тренутка када се узме узорак и често река однесе доказе о злочину како би ја рекао”, сматра др Небојша Вељковић из Удружења за технологију воде и санитарно инжињерство.

„Ми смо одлучили да живимо у овој малој средини где је тешко опстати и преживети и створити нешто не морају макар да нас трују и приморавају нас да се селимо одавде “, каже Горан Тасковић, дипломирани инжењер заштите животне средине.

У сваком случају гаранције да се овакви инциденти на Јабланици неће понављати нема. Нада ће и даље са оцем шетати поред реке којем не преостаје ништа друго него да се нада да ћемо сви имати довољно свести и савести да генерацијама које долазе оставимо здраву животну средину.

Потпредседница Народне скупштине Србије и председница Одбора за европске интеграције Елвира Ковач каже да је ЕП најкритичнији према Србији и да су поруке тог тела према званичном Београду оштре и политичке.

"У амандманима резолуције су споменули да планирају формирање мисије за откривање чињеница, али се на томе стало и нисмо имали никакве датуме. Када се ради о неким другим посетама, шаље се позив и утврђују датуми, али је ово специфична врста мисије и они су сами одлучили да ће доћи. Проблем је у томе што је посета најављена релативно касно", објашњава Ковачева.

Наглашава да су поруке о позиву и датуму доласка погрешно протумачене, али да се створене додатне тензије.

"Посланика у ЕП има 720. У тој расправи о Србији, која траје сат времена, учествовало је 30-ак посланика са критичним тоновима, углавном из региона. Видимо политичке поруке између посланика хрватске и српске националности. Српска страна сматра да је незгодно што је европски парламент одлучио да известилац у овом мандату буде Хрват. Мислим да се томе даје превише пажње. Ово је делегација АФЕТ-а, спољнополитичког одбора и у њему имамо наравно известиоце за Србију, али и известиоце из сенке, других политичких групација. Делегација је заступљена скоро савршена, али су извештаји све критичнији, са политичким оценама. Објашњавају да је ово начин да дођу до информација", истиче Ковачева.

Селаковићева: Србија се обавезала на могућност оваквих посета

Координаторка Националног конвента у Србији Бојана Селаковић указује да посета није регуларна дипломатска активност због чега не стоји аргумент да је угрожен суверенитет Србије, већ да је у питању ад хок механизам ЕП-а који је утемељен у пословнику о раду те институције.

"Посланици спољнополитичког одбора имају право да формирају такву врсту механизма када процене да је у држави која је чланица ЕУ или земља кандидат потребно да се на директан начин упознају и разговарају са различитим актерима, како би се проверило стање после резолуције. Пошто је Србија држава кандидат, обавезала се и дала сагласност да је у асиметричном односу у којем може да буде предмет надзора", сматра Селаковићева.

Оцењује да мисија ЕП-а нема комуникацију искључиво са највишим функционерима, већ и са представницима цивилног друштва, медија, свих групација у парламенту, академске заједнице, студената – како би имала целокупну слику на основу које праве анализу.

"Власти су хтеле да дискредитују легитимитет мисије. Неко себи даје за право да коментарише националност чланова делегације. Чињеница је да трећину делегације чине посланици Европске народне партије, политичке афилијације чија је чланица Српска напредна странка. Лицемерно је", тврди Селаковићева.

Напомиње да су неоправдана очекивања другог корпуса да мисија има некакав чаробни штапић који ће одмах решити све проблеме.

Ковачева: Надам се јачој сарадњи Скупштине и ЕП-а

Ковачева каже да је Србији стигла вербална нота Европског парламента у којој је истакнута жеља за састанком са председником Србије, председницом парламента и посланичким групама, а накнадно и са министрима спољних послова и европских интеграција.

"Нажалост, ни сам шеф делегације ЕУ није у Србији. Ја ћу их примити у својству потпредседнице Скупштине и председнице Одбора за европске интеграције. Најављено је да желе да разговарају о реформама и извештајима Европске комисије. Свака посланичка група је била слободна да одреди своје представнике. Разговараће и са представницима владајуће већине", процењује Ковачева.

Селаковићева сматра да ће фокус европарламентараца бити на постављању питања и слушању одговора, а да ће закључака бити у коначном извештају.

"Оно што је уочено, и на шта је цивилно друштво указивало у претходном периоду, јесте да постоји проблем са поверењем између различитих актера у друштву које се сада неминовно одражава на процес европских интеграција. Такође је проблем што се на глобалном нивоу дешавају озбиљне промене. Све оно што је било на столу када смо причали о процесу проширења можда више није, а то су процеси који не зависе од нас", истиче Селаковићева.

Ковачева се нада јачој сарадњи Народне скупштине и Европског парламента, али наглашава како је јасно да постоје одређени проблеми у комуникацији и искључивој критици од стране европосланика. С друге стране, Селаковићева је уверена да посету треба посматрати реалистично и да показује потребу за појачаном пажњом Уније према Србији.

Гостовање Елвире Ковач и Бојане Селаковић у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

Денис Шемсовић из Новог Пазара рођен је слеп, али то за њега никада није била препрека. Својим радом и упорношћу успео је да оствари дугогодишњу жељу, да ради у пошти.

Денис Шемсовић, Запослен у "Пошта Србије", каже: "Мој радни дан изгледа јако лепо, позитивно, забавно, занимљиво и није ми досадно, то је најбитније. Значи, ја када дођем на посао, мени је задужење, моја су следећа, ја радим у служби контакт центра и у функцији услуга, функцији продаје услуга. Мене грађани зову да ме питају када су уплате, исплате негде, дечији и родитељски додатак и ја их онда обавештавам, кажем им ког дана су и датума. Некад се деси да и ја позовем, наравно, запишем број на машини па им јавим."

Још у млађим данима Денис је знао чиме ће се бавити, па се још током школовања припремао за радне задатке у пошти. Kористи Брајево писмо, што му помаже да чита и води документацију на послу.

Денис додаје: "Није ми било тешко зато што сам ја, док сам још ишао у школу, основну и средњу, ја сам ишао на блок наставу, на праксу у другој, трећој и четвртој години средње школе, тако да сам већ био упућен и упознат са овим послом. Иначе, желим да се захвалим посебно генералном директору Поште Србије, који је мени омогућио да радим, који је чуо за мене и сазнао и обезбедио ми посао и обрадовао ме."

Подршку и разумевање, каже Денис, добио је од читавог колектива.

Денис објашњава: "Од првог дана када сам дошао, они су мене одмах прихватили сви и ја сам знао да ће то да буде одмах како треба."

Из управе кажу да је Денис за кратко време постао омиљени члан њиховог колектива.

Сабина Даздаревић, Управница поште, наводи: "Он је као наш члан овде породице, такорећи. Али смо се тако брзо уклопили да ни ја себи не верујем, јер је изузетно паметан, интелигентан, самосталан. Завршио је ПТТ школу, тако да уклопили смо се баш добро. Цео колектив наш. И његов пример показује да не постоји разлика међу људима."

Денис Шемсовић, Запослен у "Пошта Србије", каже: "Овде у Пазару ми је то нови круг пријатеља и ново друштво, и то ми је овде једино друштво и довољно ми је, тако да ми је то супер."

Свима који се суочавају са сличним изазовима, Денис поручује да не одустају од својих снова.

Денис Шемсовић, Запослен у "Пошта Србије", закључује: "Да се боре за посао, да иду, да траже, да се труде и, наравно, могу рећи и моји родитељи су се исто доста око мене борили и трудили и даље, наравно, доста са мном."

Ова прича показује да прави хероји не траже пажњу, већ прилику, а они попут Дениса знају како да је искористе.

 Поред тога, како је наведено, својим конструктивним предлозима и сугестијама на седницама Уставног суда, Великих и Малих већа дао је важан допринос доношењу квалитетних одлука и у предметима у којима није био судија известилац.

У предлогу је наведено и да је за континуитет рада Уставног суда значајна и чињеница да је судија Петров изабран за судију Уставног суда 2019. године, што га чини важном споном између досадашњег и новог састава Уставног суда, те да ће судија Петров, као председник, својим знањем, искуством, личним интегритетом и организационим способностима одговорно и са успехом обављати функцију председника Уставног суда.

Петров је рођен 4. јула 1975. у Смедереву. За редовног професора на Правном факултету Универзитета у Београду изабран је 2016. године, а члан је Венецијанске комисије Савета Европе од 2021. године.

Он је уредник је часописа "Архив за правне и друштвене науке" и члан Научног друштва Србије.

Поред тога је и писац три уџбеника уставног права, два коауторска и једног самосталног, као и неколико књига из области уставног права.

Био је продекан за наставу Правног факултета у Београду у два мандата и вршилац дужности декана, као и члан радне групе за израду нацрта Акта о промени Устава 2021. године.

Петров је носилац два висока државна одликовања – Карађорђеве звезде првог степена и Официрског крста мађарског Ордена за заслуге. Отац је Богдана и Димитре.

За судију Уставног суда именовала га је Општа седница Врховног касационог суда, док је на дужност ступио 9. маја 2019. године, полагањем заклетве пред председником Народне скупштине.

Председника Уставног суда бирају судије тог суда тајним гласањем, у складу са Законом о Уставном суду и Пословником Уставног суда.

Петров је редовни професор за Уставно право и Парламентарно право од 2016. године на Правном факултету Универзитету у Београду, а на правосудном испиту од 2017. године испитује Уставно право и правосудно организационо право.

На дужност судије Уставног суда ступио је у мају 2019. године, када је положио заклетву пред председником Народне скупштине.

"Данас је веома узбудљив дан и сви желе да буду део тога. Одбор за мир једно је од најзначајнијих тела икада створених и мени је част да му председавам", рекао је Трамп.

Како је навео, Одбор за мир ће сарађивати са многима, укључујући и Уједињене нације.

"Данас је свет богатији, безбеднији и много мирнији него што је био пре само годину дана", истакао је председник САД.

Нагласио је да се "ствари заиста смирују", хвалећи своје потезе на међународном плану, поновно алудирајући првенствено на америчке војне ударе на иранска нуклеарна постројења изведене прошлог лета, познате као операција "Поноћни чекић", за које тврди да су "потпуно уништили" иранске нуклеарне капацитете.

"Иран жели да разговара и разговараће", тврди Трамп, после чега се осврнуо и на операције против Исламске државе у Сирији. Потом је поручио да се "много добрих ствари дешава" и оценио да се претње Европи, Америци и Блиском истоку "заиста смирују".

"Само пре годину дана свет је заправо био у пламену, а многи људи то нису ни знали", рекао је Трамп, поновивши тврдњу да је од ступања на дужност "окончао осам ратова". 

Верује да ће "још једно решење доћи веома брзо". Говорећи о рату у Украјини, истакао је: "Онај за који сам мислио да ће бити лак, показао се као вероватно најтежи."

На крају је захвалио присутнима на церемонији, међу којима је био и бивши британски премијер Тони Блер.

"Хвала, Тони, што си овде, ценимо то", рекао је Трамп. 

Церемонији у Давосу присуствовало је више светских државника, међу којима и премијери Мађарске, Бугарске, Јерменије, Пакистана и Катара, председници Аргентине и Индонезије, као и министри спољних послова Турске и Саудијске Арабије.

Учешће у Одбору за мир су, с друге стране, засад одбиле Француска, Норвешка, Словенија, Шведска и Уједињено Краљевство.

Позив су добиле и друге земље, али се за сада нису изјасниле. Међу њима су Камбоџа, Кина, Немачка, Индија, Италија, Европска комисија (као извршно тело Европске уније), Парагвај, Русија, Сингапур.

Дачић је на почетку седнице рекао да је циљ да се још једном сагледа тренутно стање на терену после недавног снежног невремена.

"Желимо да видимо шта је у међувремену урађено и каква су очекивања за наредни период, односно да сагледамо хидролошку и метеоролошку ситуацију са прогнозом за наредни период, опште стање на терену и активности Сектора за ванредне ситуације, тренутно стање енергетског система, стање на путевима, активности Републичке дирекције за робне резерве, стање на водама, информације о одбрани од леда на рекама и све друге текуће активности", навео је Дачић.

Истакао је да су се договорили да сваког четвртка одржавају седницу Штаба док год буде било потребе за то.

Четвртак је одабран зато што се тог дана одржава и седница Владе Србије.

У саопштењу се наводи да ће држава пружити подршку погођеним подручјима и да се грађанима препоручује да се придржавају упутстава надлежних служби. Најављено је и да ће представници Владе у наредним данима обићи угрожене области.

Велика штета на Сицилији

Највеће последице забележене су дуж јонске обале Сицилије. У области Месине оштећени су приобални путеви, луке и туристички објекти. У Милацу је тешко оштећена туристичка лука, док је у Ђардини Наксосу срушен део мола Скизо. У Катанији су најпогођеније обале Плаје и Оњине, као и рибарско насеље Сан Ђовани Ли Кути, где је море избацило велике количине песка и отпада.

Због изливања бујичних токова у појединим деловима града дошло је до поплава, а више десетина породица евакуисано је из својих домова. У Мазари дел Вало, на западу Сицилије, таласи су уништили неколико обалских објеката, док су главне улице остале прекривене отпадом.

Председник Регионалне владе Сицилије Ренато Скифани изјавио је да су оштећени стамбени објекти, обалски путеви, туристички капацитети и лучка инфраструктура. Према првим проценама, укупна штета премашује 500 милиона евра. Регионалне власти затражиле су проглашење ванредног стања на националном нивоу.

Калабрија и Сардинија

У Калабрији је, у месту Мелито Порто Салво, море срушило око 100 метара обалског шеталишта.

Председник региона Роберто Окјуто најавио је да ће и Калабрија затражити проглашење ванредног стања, истичући да нема страдалих.

Сличан захтев најављен је и из Сардиније, где регионалне власти наводе да је хитна помоћ државе неопходна како би се убрзало обезбеђивање средстава за санацију последица невремена.

Поремећаји у саобраћају и инфраструктури

На више железничких праваца на Сицилији саобраћај је обустављен, укључујући линије Месина–Сиракуза и Катанија–Палермо.

Тешко су оштећени и делови пруге између Месине и Таормине, а према проценама локалних власти, потпуна обнова могла би да траје више месеци.

Екипе електродистрибуције и водовода раде на санацији кварова и обезбеђивању основних услуга у погођеним подручјима.

Метеоролошке околности и прогноза

Стручњаци наводе да циклон "Хари" не спада у категорију медитеранских урагана, већ представља снажан циклонски систем настао под утицајем атлантске снижене зоне притиска и топлих ваздушних маса са севера Африке.

Ветар је достизао брзину већу од 120 километара на час, док су таласи на појединим местима били виши од девет метара.

Према прогнозама, у наредним сатима очекује се постепено смиривање времена на југу Италије.

Међутим, метеоролози упозоравају да ће од краја седмице Италију захватити нови период нестабилног времена, са обилним падавинама, посебно у централним и северним деловима земље.

По налогу основног јавног тужиоца, осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова, након чега ће бити приведен надлежном тужиоцу, док су децу преузели радници Центра за социјални рад у Смедереву.

„Баш нам лепо објашњавају, како се шта ради, а ово што смо радили на лажном стаклу је баш било забавно и хтела бих што чешће то да радим и да пробам на правом стаклу то да радим", каже учесница радионице Лена Дозет.

„Волим да идем на радионице зато што нам буде забавно и едукативне", наводи Дуња Веребељи, учесница радионице.

Да би се добио прозрачан ефекат витража фломастерима су осликавали провидну фолију.

„Активно учествујемо у реализацији, дакле да деци што више прикажемо технику витража и да их што боље научимо и да схвате, да буду креативнији, да могу на разноразне начине да примене технике које су сад научили", наводи Невена Живадиновић Кусонић, кустос педагог.

„Друга радионица у којој имамо за циљ да деци приближимо витраж као технику, да се поиграју са бојама, да виде какав је то процес, он јесте дуготрајан али смо тако осмислили да сваки пут нешто друго урадимо, нешто што ће на крају бити витраж. У почетку су јако збуњени, није им јасно шта се ту дешава, зашто ово, зашто оно, али касније када виде да све зашто има и зато, онда се удубе и најзанимљивије им је наравно пред крај, кад треба да се заврши и све радове од прошле радионице смо ставили на један плакат који могу сви да виде, а овај пут ћемо направити неку макету као црквице и правићемо витраж на прозорима", каже Александра Станишић из атељеа „Станишић" у Сомбору.

За атеље „Станишић" радионице за децу су много више од учења технике - оне су начин да витраж приближе новим генерацијама. Стакло је редак избор у уметности, али управо у томе лежи његова лепота, а рад са децом отвара нове могућности и можда рађа будуће витражисте.

“А прича коју нам говоре, предмети који се чувају у Музеју црквених старина, говоре нам о једној снажној вери наших старих. Поменућемо да се само две године након страшне битке на Чегру и узидавања лобања наших предака у кулу, започиње изградња мале Нишке Саборне цркве. Већ 1815. за њу је насликан један предиван иконостас на Светој Гори, који само сведочи и о тим духовним везама између османског Ниша и Свете Горе, Свете Земље”, каже свештеник Далибор Мидић, управник Музеја црквених старина.

Један од највреднијих екпоната је комплет сребрних сасуда дар последњег руског цара Николаја другог нишкој Саборној цркви поводом 1600. годишњице Миланског едикта. Поставка се стално обнавља, много тога неиспричаног и сакривеног има у нашим црквама, каже, управник збирке.

“Стари иконостас Цркве Светог Великомученика Георгија у селу Барбеш у Заплању, који је откривен приликом извођења рестаураторских радова на храму и на крову и на унутрашњости самог барбешког храма пронађене су иконе које су по претпоставкама рестауратора старије од 18. века, што само сведочи колико дуго уметност и култура у нашим крајевима постоји”, наводи свештеник Далибор Мидић, управник Музеја црквених старина.

Да би требало пронаћи бољи простор за збирку сматра свештеник Далибор Мидић, у коме би имало места и за често врло захтеван процес рестаурације.

“Неколико десетина предмета се тренутно налази на рестаурацији, то је један јако дуг, спор и скупоцен процес. И сваке године се трудимо да неколико предмета спасимо од даљег пропадања. Сам простор у коме се музеј налази, будући да је импровизован, постоје премали да прими све оне предмете који би требало да се овде нађу, надамо се да ће у некој перспективи они пронаћи неко боље, адекватније место”, каже Далибор Мидић.

Музеј црквених старина нишке епархије налази се на последњем спрату Светосавског дома у порти Саборног храма Силаска Светог Духа на апостоле у Нишу.