Пошто екипе Хитне помоћи нису могле да приђу жени од паса, морала је да интервенише и полиција.

Докктор Александар Чукановић из Хитне помоћи рекао је да је њихова екипа превезла жену у Ургентни центар са тешким повредама.

У току ноћи и двојица мушкараца су повређена при паду са мотоцикла.

Несрећа у којој је тешко повређен 28-годишњи мушкарац догодила се у 20.10 часова на углу улица Грчића Миленка и Устаничке.

Мушкарац стар 24 године такође је повређен при паду са мотора у улици Краља Милана испред Народне скупштине у 19.40 часова.

Он је са лакшим повредама превезен у Ургентни центар.

Екипе Хитне помоћи током ноћи су обавиле укупно 115 интервенција од којих је 17 било на јавном месту.

За помоћ су се највише јављали хронични болесници.

Први авион са 200 наших људи полетео је синоћ са аеродрома у Дубаију.

Аеродром у Дубаију је објавио да је први лет из Уједињених Арапских Емирата ка Србији, након обуставе летова због тензија на Блиском истоку, полетео око 23.30 према средњеевропском времену. 

Реч је о авиону "боинг 737 Макс 8", авио-превозника "Флај Дубаи", капацитета 162 до 200 путника.

Авио-компанија из Дубаија "Емирејтс" саопштила је јуче да започиње саобраћај извођењем ограниченог броја летова.

"Приоритет имају путници са ранијим резервацијама, а оне који су поново распоређени на ове ограничене летове, 'Емирејтс' ће директно контактирати", наводи се у саопштењу компаније.

Авио-превозник је упутио апел путницима да "не долазе на аеродром уколико нису обавештени".

Компанија је додала да сви остали летови остају обустављени до даљег.

Иранске власти су запретиле да ће уништити сваки брод који буде покушао да прође кроз Ормуски пролаз, кључну руту за превоз нафте и гаса.

Амерички државни секретар Рубио каже да ће најјачи удари на Иран тек уследити, али није дао детаље о тактичким метама.

Америчка амбасада у Ријаду је погођена са два иранска дрона, дошло је до пожара и мање материјалне штете, наводи саудијско Министарство одбране.

У говору из Беле куће председник Трамп је рекао да је донео одлуку о нападу на Иран јер је то била последња и најбоља шанса да се заустави ирански режим.

У првом обраћању нацији од почетка војне операције он је додао да Америка наставља да изводи масовне, борбене операције.

Шест америчких војника до сада је погинуло у сукобу са Ираном.

Шиитске оружане фракције у Ираку запретиле су америчком председнику осветом због убиства иранског врховног водје ајатолаха Алија Хамнеија и преузеле одговорност за више напада на америчке војне циљеве у Ираку и региону.

Трамп и високи званичници америчке администрације изнели су различита тумачења о томе шта желе да постигну у највећој војној операцији САД на Блиском истоку у последње две деценије – као и да ли Вашингтон подржава смену режима у Техерану.

Бела кућа је уочи напада и након почетка акције навела да је циљ уништавање иранског нуклеарног програма.

Међутим, у сатима и данима који су уследили, образложење се мењало, док је Трамп користио неконвенционалну комуникациону стратегију – објаве на друштвеним мрежама и кратке телефонске разговоре са новинарима – како би сигнализирао своје намере.

Трамп је део својих намера изнео у понедељак, у првом јавном обраћању у Белој кући од почетка рата, али без разјашњења.

(Не)реални циљеви

"САД настоје да униште иранске балистичке ракетне способности и морнарицу, онемогуће развој нуклеарног оружја и прекину подршку прокси групама у региону", рекао је Трамп у обраћању, читајући припремљен текст са телепромптера, што је реткост у његовим обраћањима.

Тврдио је и да је шири циљ рата заштита САД и њених савезника од напада Ирана.

"Ирански режим наоружан далекометним ракетама и нуклеарним оружјем био би неподношљива претња за Блиски исток, али и за амерички народ", изјавио је Трамп.

Ипак, није поменуо како би будућност Ирана могла да изгледа по окончању рата, нити је објаснио зашто верује да та земља више неће представљати претњу САД када операција буде завршена.

Такође, тврдња о нуклеарној претњи долази у тренутку упадљиво лошег дипломатског тренутка по Вашингтон.

Омански посредник, министар спољних послова Бадр ел Бусаиди дан пре почетка удара објавио је да су преговори са Техераном у Женеви напредовали када је у питању решевање спора око нуклеарног програма.

Иран је нападнут током преговора, а не у њиховом одсуству, што је тврдња коју критичари у Конгресу и поједини европски савезници наводе као противречност Трамповој тврдњи да је дипломатија исцрпљена.

Трампове изјаве у понедељак разликовале су се од почетних коментара након покретања напада. У суботу је Трамп позвао Иранце да "поврате своју владу", што је широко тумачено као имплицитан позив на свргавање режима који је деценијама предводио врховни вођа ајатолах Али Хамнеи.

Током викенда је као важну истицао Хамнеијеву смрт, али још није дао назнаке кога види за наследника. Ирански председник Масуд Пезешкијан јавно одбија преговоре, али су дипломатски извори пренели Волстрит џорналу да иранска страна ипак одржава тајне контакте преко Омана.

"Напад је био толико успешан да је елиминисао већину кандидата. То неће бити нико о коме смо размишљали јер су сви мртви. Другопласирани и трећепласирани су мртви", рекао је Трамп за Еј-Би-Си њуз у недељу увече.

Глуви телефони

Позиције америчког председника понекад су деловале у нескладу са ставовима других високих званичника, укључујући и министра одбране Пита Хегсета, који је у понедељак, само неколико сати пре Трамповог обраћања, одбацио тврдњу да су напали Иран са циљем свргавања режима.

"Ово није такозвани рат за смену режима, али се режим ипак променио", нагласио је Хегсет на конференцији за новинаре којој је присуствовао и генерал Ден Кејн, председавајући Здруженог генералштаба америчке војске.

С друге стране, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху од почетка напада у суботу изричито позива Персијанце, Курде, Азере и друге да "скину јарам тираније".

Такође, Хегсет је навео да ће операција "Епски бес" бити успешна, али није изнео детаље о обиму и трајању сукоба. Његов оптимизам био је у контрасту са изјавама генерала Кејна, који је понудио опрезнију процену.

"Амерички војни циљеви у Ирану биће тешко оствариви, а у неким случајевима захтеваће тежак и мукотрпан рад", рекао је Кејн и упозорио и да би САД могле да претрпе додатне губитке како рат буде трајао.

До сада је најмање шест америчких војника погинуло у иранским ударима, који су били усмерени на Јордан, Катар, Бахреин, Кувајт, Уједињене Арапске Емирате и Саудијску Арабију.

Савезници САД у Персијском заливу трпе последице операције коју нису покренули, што је још једно питање које Трамп није адресирао – ако су регионални савезници забринути за размере ескалације, на чему почива уверење америчког председника да ће рат довести до сигурнијег Блиског истока?

"Последња и најбоља шанса за напад"

Трамп је упозорио на могуће нове жртве међу америчким снагама, али је тврдио да ће оне бити оправдане ако доведу до преобликовања односа снага. Сукоб је представио у ширем историјском контексту, тврдећи да је на прагу уништења највећег непријатеља САД и Израела у региону.

Амерички председник је у понедељак рекао да је САД требало да нападну Иран управо сада, али није дао детаљно образложење зашто.

"Ово је била наша последња и најбоља прилика за удар", поручио је без јаснијег контекста.

Тврдња о последњој и најбољој шанси за напад оспорена је из неколико праваца. Израелски министар спољних послова Гидеон Сар сматра да је разлог за удар "онемогућавање Ирана да достигне нуклеарни имунитет", чиме је претпоставио да је нуклеарна опасност непосредна.

Насупрот томе, демократски конгресмен Адам Смит, водећи демократа у америчком Одбору за оружане снаге, изјавио је за Ен-Пи-Ар да администрација "и даље није дала никакве детаље у којој фази је био ирански нуклеарни програм", нити конкретне обавештајне доказе о директној претњи.

Бивши директор ЦИА и генерал Дејвид Петреус рекао је за Би-Би-Си да је убиство врховног вође Ирана "историјско достигнуће". Уз то, упозорио је на ризик позивања иранског народа на устанак.

"Нажалост, у већини оваквих ситуација побеђују они који имају највише оружја, насилника и они који су спремни да буду најбруталнији", рекао је Петреус.

Тврди да безбедносне снаге Ирана броје око 1,5 милиона припадника и да су већ "показале спремност да убијају сопствени народ". Ипак, некадашњи командант америчких снага у Ираку не верује да ће Трамп послати копнене снаге у Иран.

"Трамп је јасно рекао да се то неће десити. На неки начин, мислим да покушавају унапред да увере америчку јавност да неће бити још једног дугог и тешког рата као у Ираку или Авганистану", навео је Петреус.

Стратешка какофонија

Недостатак детаља или јасног плана изазвао је све веће критике у Конгресу. Већина републиканаца јавно је стала уз Трампа, али демократе тврде да председник нема јасну стратегију и упозоравају да би САД могле бити увучене у дуготрајан сукоб.

Део критика односи се и на Трампов необичан приступ комуникацији о рату. Амерички председници се обично обраћају нацији из Овалног кабинета или других значајних локација, како би објаснили разлоге за слање војске у борбу.

Џорџ Буш Млађи је одржао више говора из Беле куће образлажући ратове у Ираку и Авганистану, а Барак Обама је детаљно објаснио одлуку да пошаље додатне снаге у Авганистан.

Трамп је напад на Иран ограничио на ваздушне ударе. Ипак, у кратком телефонском разговору за Њујорк пост у понедељак није искључио могућност слања копнених трупа "ако буду неопходне".

Напад је најавио видео-поруком у суботу рано ујутру, затим је наставио објавама на мрежи Truth Social, а током викенда је телефоном контактирао поједине новинаре и давао кратке интервјуе у којима је износио различите тврдње о трајању рата и ширим циљевима.

Обраћање у понедељак било је дуго очекивано, јер се траже јаснији знаци америчких циљева у Ирану. Међутим, Трамп је говорио кратко и није објаснио шта следи за Техеран или регион. Навео је да се процењује да би рат могао да траје "четири до пет недеља", али и "колико год буде потребно".

Ова временска неодређеност посебно је упадљива у светлу чињенице да је операција заједничка са Израелом, чији је премијер Нетанјаху употребио битно другачији оквир – акција је планирана месецима, са циљем да Иран не буде претња, уз позив на народни устанак.

Ако је четири до пет недеља довољно за уништење нуклеарног програма, балистичких ракета, морнарице и прокси мреже – четири циља која генерал Кејн описује као "тешко остварива" – онда говор оставља отворено питање шта следи ако не буде тако.

А ако рат потраје "колико год буде потребно", онда се циљеви неизбежно враћају на смену режима, опцију коју је Хегсет јавно одбацио само неколико сати раније.

У руском нападу дроном на цивилни путнички воз украјинске железнице у округу Кривог Рога једна особа је погинула, а неколико их је рањено. Запорожје је било под ударом авио-бомби.

Украјински дронови погодили су нафтни терминал у Новоросију, у руској Краснодарској Покрајини, где је проглашено ванредно стање. Генералштаб украјинске војске потврдио је да су браниоци ослободили девет насеља у правцу Александровке.

Председник Володимир Зеленски каже да Украјина зна планове Руса – где ће напасти, шта желе да заузму, али, према његовим речима, непријатељ нема снаге да покрене мартовску офанзиву коју је планирао. 

"Русија гледа на Одеску област, али нема снаге да покрене напад", тврди Зеленски.

Каже да преговори Украјине, Сједињених Држава и Русије заказани за ову седмицу, за сада нису отказани, али се не зна да ли ће бити одржани у Абу Дабију, након што су САД и Израел напале Иран.

Понудио је и помоћ земљама Блиског истока у борби против иранских дронова, ако арапски лидери могу да постигну споразум о прекиду ватре са руским председником Владимиром Путином.

Кремљ је поручио да неће јавно расправљати о садржају преговора о решењу сукоба у Украјини, а да су на дневном реду разговора безбедносне гаранције и главна територијална питања.

"Због кризе на Блиском истоку, Европи ће поново бити потребна Русија да би преживела", истиче специјални представник руског председника Кирил Дмитријев. Наглашава да је стратешка грешка ЕУ да одбије јефтин и поуздан руски гас имала супротан ефекат.

Мађарски премијер Виктор Орбан потврдио је да је на основу доступних сателитских снимака и оперативних података јасно да нема техничких препрека за рад нафтовода "Дружба" и позвао Зеленског да одмах настави с испорукама нафте.

И у Београду бити променљиво облачно са дужим сунчаним интервалима, уз слаб и променљив ветар и најнижом температуром од 3 до 6, а највишом око 18 степени.

Према изгледима времена у Србији за наредних седам дана, до 10. марта, у већини дана биће претежно сунчано, повремено уз променљиву облачност.

Само се у среду увече на западу и југозападу, а у четвртак и у осталим крајевима очекује пролазно наоблачење уз мањи пад температуре, које ће местимично условити кишу или локални пљусак, углавном у брдско-планинским пределима.

У јутарњим сатима биће прохладно, тек понегде са слабим мразем, а у току дана релативно топло.

Б. В. се сумњичи да је 1.марта, у поподневним часовима, у Крагујевачком насељу Ердеч, испалио више хитаца из ватреног оружја у правцу оштећеног који се налазио у свом возилу, наневши му повреде од којих је преминуо на лицу места, наводи се у саопштењу.

Осумњиченима Б. В. и М. В. је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити салушани у Вишем јавном тужилаштву у Крагујевцу.

Полицијски службеници настављају даљи рад на расветљавању свих чињеница и околности у вези са извршењем овог кривичног дела.

Држављани Републике Србије биће транспортовани у Арапску Републику Египат, наводи се у објави Амбасаде на друшвеној мрежи Икс и додаје да ће одатле авионом, који је обезбедила Влада Републике Србије, летом из Египта бити враћени у Београд.

"Амбасада је у сталном контакту са нашим држављанима и наставља да прати ситуацију на терену", наводи се у објави на мрежи Икс.

Први напади Израела на Иран изведени су у суботу, 28. фебруара, у координацији са САД, а амерички званичници су тада потврдили да је напад на Иран у току. 

Иран је узвратио нападима у којима је повређено око хиљаду људи. У иранском нападу на израелски град Беит Шемеш у недељу погинуло је најмање девет особа, а 23 су повређене.

"Његово тренутно стање је боље него што је било, што нам даје разлог за оптимизам. Оно што је битно, да предстоји још много рада, настављају се мере интензивног лечења и примене интензивне терапије. То је оно што ћу рећи у овом моменту, а људи који га лече ће то подробније објаснити у току дана", рекао је Лончар новинарима након обиласка здравствене станице Кумодраж-1, огранка Дома здравља Вождовац.

Министар Дачић је у среду увече хоспитализован на Клиници за пулмологију Клиничког центра Србије због тешке обостране упале плућа.

"У временима озбиљних глобалних сукоба и нестабилности, од пресудног је значаја да одговорном и блиском сарадњом обезбедимо стабилност, енергетску сигурност и безбедност за наше грађане", навео је Вучић.

Ратни сукоб у Персијском заливу већ је усидрио 150 танкера са нафтом и гасом. Аналитичари упозоравју да пресецање рута снабдевања успоравају и поскупљују траспорт.

"Осигуравајуће куће су већ удвостручиле премије за транспорт у том читавом региону, неке су чак и потпуно обуставиле осигурање бродова. Све то ће оставити последице заправо и на снабдевеност, на понуду, а самим тим и на цене деривата нафте. Већ се анализира које би земље могле заправо да надокнаде ту недостајућу количину нафте. Највећи потенцијал заправо да одреагују имају Ирак, Кувајт, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Русија. Значи земље које су у том региону где је проблем настао, значи оне фактички не могу да повећају испоруке. Саудијска Арабија једино има излаз и на Црвено море, има и тамо терминала па може на ту страну да повећа количине", каже генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић.

Танкери усидрени, гас из Катара стаје

Велики проблем је и течни природни гас. Катар који покрива петину светских потреба за гасом, а са Алжиром је међу највећим снабдевачима гаса Европске уније, обуставио је и производњу и извоз. Треба имати у виду да грејна сезона није готова, а резерве су минималне. Ипак, берзански аналитичари у први мах акценат стављу на нафту и земље разматрају своје стратешке резерве, јер већ прете и поскупљења на пумпама.

"Ормуски мореуз је, наравно, једна од најважнијих трговинских рута за нафту. Петина светске потражње за нафтом се транспортује кроз њега. А ако је сада затворен као уско грло, онда то не слути на добро за цену нафте. Треба се плашити, јер је вероватно да ће цена нафте значајно порасти", сматра берзански брокер Оливер Рот.

Торбјорн Солтведт, главни аналитичар за Блиски исток каже да је једна ствар апсолутно јасна, у наредним данима и недељама можемо се суочити са великом неизвесношћу,  и великим осцилацијама на тржиштима нафте и гаса.

Већ се поставља и питање може ли ова ситуација поново да одврне руске нафне славине ка европским потрошачима? Управо снабдевеност нашег региона отежава обустава дотока руске нафте у Словачку и Мађарску и већ су посегнуле за залихма. Поново оптужују Украјину да је без разлога прекинула испоруке, јер су утврдили да нафтовод "Дружба" није оштећен.

"Сателитски снимци јасно показују да не постоје технички или инжењерски разлози за блокирање нафтовода 'Дружба'. У ситуацији међународне кризе, када поморски транспорт нафте постао неизвестан због затварања Ормуског мореуза, блокирање те копнене руте за транспорт нафте, јесте чин агресије против Мађарске. Прекинућемо ту нафтну блокаду", тврди министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто. 

Уз поскупљење сирове нафте бележи се још већи раст котација бензина и дизела који је поскупео 20 посто. Увоз готових деривата је значајан у многим европским земљма, а Србији покрива трећину потреба.

Пешак, који је повређен у саобраћајној несрећи, гурао је бицикл када је на њега налетео мотоциклиста.

"Екипа Хитне помоћи затекла га је без свести и у изузетно тешком стању", додао је др Круљ.

Реч је о пацијенту без утврђеног идентитета, првог приоритета, који је био хемодинамски нестабилан. Екипе Хитне помоћи започеле су кардиопулмоналну реанимацију већ на месту несреће.

После указане прве помоћи, повређени је хитно превезен у Ургентни центар Клиничког центра Војводине, где је примљен на реанимацију, али је његово стање још увек критично.

Околности под којима се догодила саобраћајна несрећа биће утврђене истрагом.

Авиокомпанија из Дубаија "Емирејтс" саопштила је раније да ће вечерас започети саобраћај извођењем ограниченог броја летова.

"Приоритет имају путници са ранијим резервацијама, а оне који су поново распоређени на ове ограничене летове, 'Емирејтс' ће директно контактирати", наводи се у саопштењу компаније.

Авиопревозник је упутио апел путницима да "не долазе на аеродром уколико нису обавештени".

Компанија је додала да сви остали летови остају обустављени до даљег.

Ипак, издавач почетак оцењује као – очекивани успех.

Неколико дана пре изласка првог броја, главни уредник ОАЗ-а, Доријан Баганц, изјавио је у интервјуу за јавни сервис МДР да на тржишту штампе види празнину у „озбиљном новинарству". Недостаје, како каже, „источнонемачка перспектива" - не само у регионалном извештавању, већ и у погледу на светску политику.

„Многи медији који излазе у целој Немачкој не успевају да продају своје производе на Истоку", објашњава млади главни уредник пореклом из Западне Немачке. Разлог види у начину на који се извештава о великим темама: „Од АфД-а, рата у Украјини, слободе мишљења – шта год хоћете", каже Баганц.

Разлика између источнонемачке и западнонемачке перспективе

Да разлика између источног и западног погледа постоји, потврђује и лајпцигшки новинар и истраживач медија Луц Мике. Пре пет година, по налогу Фондације Ото Бренер, блиске синдикату ИГ Метал - израдио је запажену студију о медијској подељености Немачке.

„Довољно је погледати извештавање о рату у Украјини", каже Мике. Разлике између Истока и Запада Немачке су велике. Мике сматра да би проширење спектра мишљења – какво обећавају творци Остдојче алгемајне цајтунга - користило укупној друштвеној дебати у Немачкој и у начину на који се новинарски обрађује АфД.

Редакције широм истока Немачке

Новине се штампају у Дрездену, где је главно седиште листа, као и привредна редакција. Међутим друге редакције су у Вајмару, Кемницу, Лајпцигу, Магдебургу, Халеу и Ростоку. Тренутно око 25 људи ради за ОАЗ, каже Баганц, а у току је потрага за новим сарадницима.

Остдојче алгемајне цајтунг издаје Берлинско издавачко предузеће (Берлинер Верлаг). Основано је у Берлину 1945. године и било је у власништву Зентрага, компаније повезане са Социјалистичком јединственом партијом Немачке - до поновног уједињења Немачке 1990.

Од тада је компанија неколико пута променила власника, а од септембра 2019. Берлинер Верлаг је у власништву Зилке и Холгера Фридриха. Ова издавчка кућа под својим кровом има и Берлинер Цајтунг (дневне новине) Берлинер Куриер (таблоид) као и Велтбине (месечни магазин).

Контроверзни власник и уредник

Холгер Фридрих је предузеник који је новац стекао у ИТ бранши - у медијском свету важи за контроверзну личност. Између осталог, пребацује му се релативизација ДДР-а, јер се више пута похвално изражавао о бившем шефу државе Егону Кренцу. Заједнички јавни наступ са мађарским премијером Виктором Орбаном довео је 2022. године до одласка тадашњег шефа културе Берлинер цајтунга.

Тежи приговор односи се на једног од нових уредника ОАЗ-а, Флоријана Варвега. Он је од 2014. до 2022. радио за Раша Тудеј, телевизијски канал који је основала и финансирала Русија, а који се оптужује за пропаганду и циљану дезинформацију. У Немачкој је овај канал забрањен од 2022. године.

Дирк Јемлих, један од тројице издавача ОАЗ-а, у разговору за МДР тврди да је Варвег ангажован због својих новинарских квалитета. Његов рад за Раша Тудеј одвијао се у време када се тадашња канцеларка Ангела Меркел још састајала са руским председником Владимиром Путином. Повезаност ОАЗ-а са Русијом, како тврди, не постоји.

„Источнонемачко" делује одбојно на западу земље

ОАЗ се нада да ће придобити читаоце и претплатнике и у Западној Немачкој. Издавачи наводе да је око трећине првог тиража продато на Западу.

Међутим, Јудит Кречмар, која на Универзитету у Лајпцигу истражује новинарство и поверење у демократију у Саксонији, не верује у успех листа у западним покрајинама.

Већ сам назив, са црвеним словом „О" на новоготици, делује као да је намењен одређеној публици. Људе на западу Немачке одбија „ознака ‘источнонемачко'", сматра Кречмар.

Ипак, и она истиче да се мора нешто учинити како би се повратило поверење у медије. Јер то поверење годинама опада – у Западној Немачкој, али посебно међу становницима такозваних нових покрајина, односно на Истоку земље.

Она сумња да ОАЗ може нешто да промени, са својом новом, источнонемачком перспективом на светску политику и, како каже главни уредник Баганц, „позитивним причама са Истока". Кречмер сматра да је за обнову поверења неопходна веза са регионом или локална повезаност. „Поверење", каже она, „почиње испред кућног прага."

Први број Остдојче алгемајне цајтунга. Великим словима пише: Пажња слобода.

Свакодневно онлајн, викедном штампано издање

Остдојче алгемајне цајтунг жели да се докаже и одржи на тржишту у изузетно тешким временима за штампане медије. Да ли ће у томе успети, остаје да се види.

Као дневни лист на интернету и са штампаним викенд-издањем, од сада се укључује у борбу са жестоком конкуренцијом – као једина надрегионална публикација из неке источнонемачке издавачке куће.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

03.03.2026. Уторак: Променљиво облачно са сунчаним интервалима, а у брдско-планинским пределима југозападне Србије после подне је могућа краткотрајна киша. Ветар слаб до умерен, променљив. Најнижа температура од -2 до 6 степени, а највиша од 16 до 19 степени.

04.03.2026. Среда: Претежно сунчано. После подне са запада умерено наоблачење, које ће увече понегде на западу и југозападу Србије условити кишу. Ветар слаб до умерен, променљив. Најнижа температура од -1 до 6 степени, а највиша од 15 до 19 степени.

05.03.2026. Четвртак: На северу променљиво облачно и углавном суво, у осталим крајевима умерено до потпуно облачно, местимично са краткотрајном кишом или локалним пљуском. До вечери престанак падавина у свим крајевима, а затим и постепено разведравање. Ветар слаб и умерен, северозападни. Најнижа температура од 2 до 7 степени, а највиша од 13 до 17 степени. Упозорење: Количина падавина ≥ 10 l/m² у периоду до 3h (на југозападу), вероватоћа 60%.

06.03.2026. Петак: Изнад већег дела претежно сунчано, само се ујутро и пре подне у брдско-планинским пределима очекује умерено облачно. Ветар слаб и умерен, северозападни. Најнижа температура од 2 до 6 степени, а највиша од 16 до 19 степени.

"Израел је издао упозорење за скоро 50 места у Јужном Либану да морају да се евакуишу јер ће бити мета дејства, као и за Дахије, јужни део Бејрута. Још од синоћ, после првих удара, стотине хиљада људи су почеле да напуштају и Јужни Либан и јужни део Бејрута", навео је Турудић.

Нагласио је да су путеви у великом делу земље закрчени, посебно на јужним падинама планине Либан које се надвијају над Бејрутом, јер људи покушавају да се склоне на безбедније локације, те да ситуација има елементе хаотичности.

"Људи су потпуно озбиљно схватили сва упозорења. Путеви су закрчени и на југу и у другим деловима земље. Може се рећи да је ситуација донекле хаотична", навео је уредник портала "Око".

Говорећи о даљем развоју догађаја, Турудић истиче да је Израел најавио могућност копнене интервенције у јужном делу Либана и да је подигнуто 100.000 резервиста, као и да добри познаваоци прилика у Либану сматрају да је такав сценарио реалан.

"Велики број људи овде, са којима сам разговарао, мисли да је копнена интервенција сасвим реална. Када ће уследити и да ли ће уопште уследити, тешко је рећи, али се очекују даља дејства израелских снага током ноћи и наредних дана", напоменуо је Турудић.

Објаснио је да је либанска влада издала саопштење којим се забрањују војна дејства Хезболаха, али да је у јавности присутан осећај да таква порука нема довољну тежину, будући да та организација већ дуго функционише као "држава у држави".

"Огроман је бес међу другим заједницама – хришћанима, сунитима, друзима, па и код доброг дела људи који беже са југа. Сви они сматрају да Хезболах увлачи, и увукао је, Либан у рат који није њихов, и да то није први пут, али да овога пута све изгледа можда и најгоре до сада", закључио је Турудић.

Објаснила је да је у радњама несташица одређених производа, највише воде, што је изазвано паником, углавном туриста.

"Виђала сам људе који спавају у лобију, у својим аутима, на паркинзима, тако да, осети се. Не могу да кажем да је све потпуно мирно зато што смо сви овде навикли на висок ниво безбедности. Једина званична порука коју смо добили од државе, било је пре две ноћи, када су нас обавестили да останемо у затвореним просторима, да се склонимо од прозора, да нађемо сигурно место у згради и да пратимо даље инструкције", каже Суботићева.

Након последњег обраћања власти, ситуација се, мање-више, смирила.

"Немамо апсолутно никакве информације, с тим што могу рећи да су данас биле четири детонације, тачније зграда се затресе с времена на време", додаје Суботићева.

Становници прате смернице владе

Ксенија и Марина, које годинама живе у Дубаију, кажу да не брину за своју безбедност. Сваки дрон који је ушао у ваздушни простор Емирата је пресретнут, док директних удара, кажу, није било.

Хотел који је оштећен, погођен је делом пресретнутог дрона. За сада прате смернице владе и очекују смиривање тензија.

"Данас се школска настава одвија онлајн, препорука је била да сви ми власници бизниса такође дозволимо нашим запосленима да раде од куће, тако да то је, да кажемо данашња ситуација у Дубаију", објаснила је Марина Мрђен.

Ксенија Јанковић истиче да је највећи фокус, у ствари, на људе који су овде дошли туристички и тренутно нису у могућности да изађу из земље.

"Међутим, и за њих је влада послала обавештење свим хотелима – уколико неки гост мора да продужи свој боравак, а није у финансијској могућности да покрије трошкове, влада ће их покрити за њих", објаснила је Јанковићева.

Истичу да има доста лажних информација, као и видео-снимака који су креирани уз помоћ вештачке интелигенције, зато се држе званичних медија и поузданих информација, и уздају се у то да ће се ситуација у наредним данима нормализовати.

Пусте улице, а пуни маркети

Александар Трајковић, који већ десетак година живи и ради у Дубаију, каже да су улице празне, туристи и грађани у становима, а ресторани затворени.

"Нико ово није очекивао јер је ово један од најбезбеднијих градова на свету. Сви смо изненађени тренутном ситуацијом", навео је Трајковић.

Објаснио је да су велике гужве у супермаркетима, али да има и оних који се одлучују на доставу хране.

"Верујемо властима да раде све да се смири ситуација и да не дође до веће ескалације. Слушамо инструкције", рекао је Трајковић.

Како каже, власт у току ваздушних напада шаље поруке упозорења грађанима да остану у кућама или да се склоне у најближе склониште.

Јелена Кривокапић је навела да је тужилац у случају предложио притвор. За коначну одлуку судије за претходни поступак браниоци ухапшених не знају каква ће бити.

"Сви од реда колеге смо замолили овог пута судију да добро размисли када доноси решење о тим људима који су домаћини, који имају своје породице, који годинама ту живе, који живе чак са тим комшијама који су наводно наведени као сведоци и сарађују са њима, да добро размисли пре него што донесе решење, јер заиста после свега овога стиче се утисак да је циљ да се једноставно они по сваку цену осуде, да се нађе кривац за тамо неко дело које се десило. Али сад је то на судији појединцу који о томе одлучује. Продужен им је притвор, односно задржавање на још 48 сати до доношења решења. Да ли ће бити 48, наравно биће сигурно мање. Очекујемо сутра да ће нам стићи решење. Стићи ће нам преко мејлова и то је то“, казала је Кривокапићева.

Пренела је да се сваком од ухапшених нешто ставља на терет. За њеног брањеника је казала да му се ставља на терет да је наводно уперио пушку с намером да убије једног сведока ( Албанца), али се тај сведок, спасао скакањем у неку рупу.

“И ми смо с наше стране као одбрана изнели доста јаке аргументе да убедимо суд да тужитељка, односно тужилаштво, уопште није дало доказ, односно релевантне чињенице ни за основану сумњу и да једноставно нема описа ниједног догађаја. То је као, ређани су неки сведоци, имена сведока, описа радње нема. Има доста нелогичних ствари, мало има описа, то је нелогично, тако да смо заиста били много убедљивији као одбрана, док тужилаштво није одговорило ни на једну нашу примедбу”, рекла је Кривикапићева након данашњег рочишта.

Запитала је како би објективни посматрач могао да цени ову тврдњу тужитељке.

"Значи, не види се ту стварно која је то објективност и која је то реална чињеница да је неко побегао у рупу, а овај га није тражио да га убије ако је намеравао. Осим тога, што се тиче мог брањеника, ми ћемо доказати да он и није био у селу. Ви знате да су тог датума Свете Тројице, велики празник код нас Срба, и он је тада био у тазбини, у другом, сасвим другом селу, на другом месту, али ето, мораћемо сад да ми доказујемо невиност уместо обрнуто”, подвукла је Кривокапићева.

У саопштењу тужилаштва и полиције о хапшењу петорице Срба наводи се да се повезују с убиством шест албанских цивила у селу Суво Грло, у периоду мај-јун 1998. године.

Шапчанима који су приведени током јучерашње блокаде прилазног пута ка граничном прелазу "Бадовинци" одређено је задржавање до 48 сати.

"Такви чинови поткопавају регионалну стабилност и угрожавају међународни мир и безбедност. Србија је у потпуности и непоколебљиво солидарнa са Уједињеним Арапским Емиратима", написао је Ђурић у објави на Инстаграму.

Он је рекао да Србија недвосмислено подржава "урођено право УАЕ да се бране и да предузму све неопходне и сразмерне мере као одговор на ове незаконите нападе, у складу са међународним правом".

"Током нашег разговора, изразио сам искрену захвалност Његовом Височанству и Влади Уједињених Арапских Емирата, као и Оружаним снагама УАЕ, на њиховим брзим, одговорним и ефикасним акцијама које су осигурале безбедност и сигурност приближно 6.800 српских грађана који бораве у УАЕ. Захваљујући њиховом професионализму и спремности, наши грађани се осећају безбедно и заштићено", написао је министар Ђурић на Инстаграму, и додао да Србија и српски народ стоје раме уз раме са руководством и народом Уједињених Арапских Емирата.