Иако није био класични диктатор, Хамнеи се налазио у средишту сложене мреже моћних институција, са правом вета на кључне одлуке и пресудним утицајем на избор кандидата за јавне функције. Млађе генерације Иранаца никада нису живеле у земљи без његовог вођства.

Смрт врховног вође највећи је геополитички потрес у региону од Исламске револуције 1979. године – коју је и сам помогао да се оствари – и најављује нову и неизвесну фазу за Иран, регион и свет.

Детињство једног верника

Хамнеи је рођен 1939. године у Машхаду, другом по величини граду Ирана и дому чувеног светилишта имама Резе.

Отац му је био Сејед Џавад Хамнеи, шиитски свештеник средњег ранга азербејџанско-турског порекла из места Хамане код Табриза. Мајка, Хадиџе Мирдамади, потицала је из персијске свештеничке породице из Јазда.

Био је друго од осморо деце. Породица је живела у кући коју је касније описао речима: "Шездесет до седамдесет квадрата, једна соба, мрачни подрум и вечере са мало хлеба и сувог грожђа."

Куран је почео да проучава са четири године, а већ са 11 је стекао квалификације за свештеника. Школовао се прво у Машхаду, а 1957. кратко је боравио и у Ираку, пре него што га је отац позвао да се врати кући.

Године 1958, преселио се у Ком, где је наредних шест година учио од великог ајатолаха Сајида Хусајна Боруџердија и вође Исламске револуције Рухолаха Хомеинија. Потом се поново вратио у Машхад да негује оца коме је слабио вид. 

Хапшења и успон

Хамнеи је политички успон започео раних шездесетих година 20. века, када је приступио Хомеинијевом покрету отпора против шаха Мухамеда Резе Пахлавија. Средином шездесетих постао је члан тајне групе младих свештеника коју је 1967. разбила шахова тајна полиција САВАК.

Према сопственим тврдњама, ухапшен је шест пута у периоду од 1963. до 1975. Шесто и "најтеже", привођење уследило је када је САВАК 1975. године упао у његов дом, запленио му сву литературу и послао у трогодишње изгнанство у удаљени Ираншахр, на југоистоку земље.

После Исламске револуције 1979, Хомеини га је поставио у Исламски револуционарни савет, а затим је био и заменик министра одбране, надзорник успостављене Револуционарне гарде, техерански имам који је читао молитве петком и народни посланик.

Када је група радикалних студената оданих Хомеинију упала у америчку амбасаду у Техерану и узела за таоце 66 америчких службеника од којих ће 52 остати у заточеништву чак 444 дана, Хамнеи их је подржао.

Криза је допринела паду администрације Џимија Картера у САД и усмерила Иран на трајно антиамерички и антизападни курс, обележивши почетак деценија међународне изолације.

Хамнеи је 1981. преживео атентат док је у џамији држао предавање. У експлозији бомбе сакривене у касетофону тешко му је повређена десна рука, која му је од тада парализована. У болници је провео 42 дана. Рођаци тврде да га је тај догађај променио и "усадио му огорченост према људима."

Председник и наследник

Пошто је у августу 1981. убијен тадашњи председник Мухамед Али Раџаи убијен, свега 28 дана по ступању на дужност, Хамнеи је у октобру исте године изабран за наследника са скоро 97 одсто гласова, постајући први свештеник на председничкој функцији у историји Ирана. 

У инаугурационом говору осудио је "девијацију, либерализам и левичаре под утицајем Америке". Неколико месеци раније Ирак је извршио инвазију на Иран јер је председник Ирака Садам Хусеин страховао је да ће исламска револуција да се прошири и угрози његов режим.

Уследио је осмогодишњи, крвави рат са стотинама хиљада жртава. Хамнеи је проводио месеце на фронту, а многи команданти и војници које је познавао су погинули. Ирачка војска користила је хемијско оружје. Рат је продубио његово неповерење према САД и Западу, који су подржавали Ирак.

Као председник је служио два мандата, иако је његова стварна власт била ограничена уставом. Извршну власт делио је са премијером Мир Хосеином Мусавијем, реформистичким лево оријентисаним политичарем кога је Хомеини подржавао противно Хамнеијевој вољи.

Ипак, као председник је за официре Револуционарне гарде постављао своје људе. Гарда је организација на којој ће касније темељити своју власт.

Када је Хомеини преминуо у јуну 1989, Исламска Република није имала наследника. Предвиђени кандидат Хосеин Али Монтезари је раније смењен због критике масовних погубљења политичких затвореника.

Скупштина експерата верских правника је у ванредном гласању тражила да Хамнеи буде верски вођа пошто је претходно одлучивала о томе да ли ће државом управљати један лидер или колективно тело.

Међутим, Хамнеи није имао статус највишег шиитског верског ауторитета што је био неопходан услов за врховног ајатолаха. Старешине су одлучиле да промене устав и Хамнеи је за за врховног вођу изабран са 60 гласова, од могућих 64.

Државни медији су одмах почели да га ословљавају са ајатолах због чега је добио надимак "ајатолах преко ноћи". На седници је тврдио да на основу закона није квалификован за функцију, да је "човек са манама", али и да ће "учинити све да понесе ову одговорност." 

Верске старешине из Кома су му под политичким притиском 1994. доделиле статус највишег верског ауторитета, али део водећих верских старешина није прихватио одлуку.

Три деценије апсолутне власти

Недостатак Хомеинијеве харизме и верског ауторитета, Хамнеи је надоместио постављањем лојалиста на кључне позиције у Гарди, судству, Савету чувара устава и у медијима.

Преко Сетада, верске финансијске фондације, контролисао је велики део иранске привреде. Чувари устава, које је посредно или непосредно именовао, контролисали су ко сме да учествује на изборима.

Сваку побуну насилно је гушио, попут студентских протеста 1999, демонстрација због спорних избора 2009. и раста цена горива 2019, као и услед смрти Маше Амини у полицијском затвору 2022.

Брутални су били и обрачуни власти са демонстрантима на протестима током 2025. и 2026. године.

На међународној сцени Иран је често био изолован. После терористичког напада на Њујорк 11. септембра 2001, амерички председник Џорџ Буш Млађи уврстио је Техеран у такозвану "Осовину зла".

С друге стране, Хамнеи је изградио иранску "Осовину отпора", мрежу прокси снага под руководством чувеног иранског генерала Касема Солеманија, кога је америчка војска убила током претходног Трамповог мандата у јануару 2020. године. 

Мрежа је обухватала Хезболах у Либану, Хамас и Палестински исламски џихад у Појасу Газе, ирачке шиитске милиције, Хуте у Јемену, као и више паравојних формација у Сирији.

Осовина је практично уништена за две године, после напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године. Дванаестодневни рат Израела и Ирана био је завршни чин деградирања својеврсног регионалног савезништва.

Према америчким обавештајним подацима, Хамнеи је био главни доносилац свих одлука везаних за ирански нуклеарни програм, а нуклеарно питање било је кључно жариште. Иако је 2000-их тврдио да је нуклеарно оружје у супротности са исламом, Запад је сумњао да Иран развија капацитете.

САД су наредиле санкције, које су биле тешке за економију. Хамнеи није блокирао нуклеарни споразум 2015, али је сумњао у трајност америчке посвећености. Када је 2018. Трамп напустио споразум и обновио санкције, тензије су порасле.

Хамнеијеви одјеци

Током три и по деценије власти, обликовао је доследан наратив који који је открио дубоко антизападни, конспиративни и теолошки утемељен поглед на свет.

Због историјског спора са Израелом, деценијама је користио метафору да је Израел "малигни тумор" који треба уклонити. Иако ју фразу приписивао ајатолаху Хомеинију, временом ју је учинио сопственим заштитним знаком.

Једно од најконтроверзнијих питања јесте наводна фетва којом се нуклеарно оружје проглашава харамом (верски забрањеним). Више пута је изјављивао да Иран "не жели бомбу" и да је употреба таквог оружја противна исламским принципима. Западни аналитичари указују да формална, класична фетва никада није објављена у стандардном правном облику.

Антиамериканизам је, у Хамнеијевом наративу, темељни елемент идентитета Исламске Републике. Више пута наглашавао да слоган "Смрт Америци" не значи смрт америчком народу, већ америчкој политици, али је касније тврдио да то "није само слоган, већ политика".

Доследно је одбацивао западни концепт родне равноправности, описујући га као штетан и повезујући га са "ционистичким плановима". Истовремено је хиџаб називао "неотуђивом нужности", иако је повремено позивао на умереност у јавном дискурсу.

Био је ожењен са Мансуре Хоџастех Багерзаде из Машхада, која се није често појављивала у јавности. Имали су шесторо деце – четири сина и две ћерке. Најважнији међу њима је Моџтаба Хамнеи, који има значајну улогу унутар власти.

Ретко је путовао у иностранство и живео је повучено у комплексу у центру Техерана. У јуну 2025, у јеку израелско-америчких напада на Иран, обећао је да се неће предати. Тада је упозорио да би евентуални рат прерастао у "регионални сукоб".

Дуго је и чврсто држао све полуге власти, често изнад фракцијских подела, а ретко допуштајући да неслагање ојача. Следи доба неизвесности.

Амерички председник Доналд Трамп огласио се на друштвеној мрежи Truth Social и саопштио да је Хамнеји убијен у јучерашњим нападима Израела и Сједињених Америчких Држава на Иран. 

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи изјавио је да ће Иран наставити да користи своје "урођено и законито право на самоодбрану", док се агресија Сједињених Америчких Држава и Израела не прекине "у потпуности и недвосмислено".

Широм Источног Сарајева увелико се постављају билборди са упечатљивим сценама снимљеним у то време.

Највећи број избеглих трајно се настанио управо ту, на месту које је у то време била гола ливада. Данас, 30 година касније, Источно Сарајево је пети по величини град у Републици Српској.

Хладна зима и "упечатљив мир"

Присећајући се фебруара и марта 1996. професор у пензији Филозофског факултета у Источном Сарајеву др Стојан Шљука каже да памти велику хладноћу и "упечатљив мир" непрегледне колоне људи који су даноноћно напуштали своје домове.

Даје и контекст.

Сви народи у БиХ били уверени да ће мир у Дејтону донети окончање крвавог рата, али и праведно решење питања граница између новоуспостављених ентитета: Републике Српске и Федерације БиХ. То се није догодило.

"Од момента потписивања Дејтонског споразума у новембру, па све до коначног разграничења прошло је неколико месеци. Морам признати да смо ми били тешко погођени и врло разочарани тим границама јер оне јесу на карти повучене неком оловком, али када се то стави на терен онда је дебљина те оловке километар, можда и више", каже Шљука.

Управо због "дебљине оловке" најмање 100.000 Срба из пет сарајевских општина које су током целог рата биле под контролом Срба припојено је Федерацији БиХ.

У страху од неизвесности, губитка безбедносне и политичке заштите, Срби су одлучили да пређу на територију Републике Српске.

Прво су кренули мештани Илијаша, па Хаџића, Илиџе и на крају Грбавице.

И породица др Шљуке је била у једном од тих збегова. 

Он памти даноноћне, непрегледне колоне.

"Снег је био велик, негде око пола метра. Било је хладно, а путеви нису били разчишћени. Гужве су биле страховите. То је огроман број камиона, аутомобила, приколица, аутобуса. Људи су ишли пешке, ови из руралних делова око Илијаша и Хаџића водили су стоку. То је било страшно за погледати", описује надреалне сцене из те 1996.

Пут у "недођију"

Тих надреалних сцена било је на претек.

Једна од њих је, каже, да су Срби на том путу дугом око 30 километара исказали "упечатљив мир" и да је све прошло без најмањег инцидента.

"Оно што је мене у свом том времену највише заболело су лица мајке и супруге. Оне су биле избезумљене. Нису могле да разумеју шта се дешава. И не само то. Нико није знао, а то се посебно осетило на женским лицима и душама, та неизвесност - где идемо. Ми нисмо имали никаквог унапред договореног или обезбеђеног решења. Буквално смо покупили ствари, натоварили на камионе и хтели да се само 'извезе' изван те 'решене границе' која је потписана у Дејтону, и да се остави у снегу. Тек онда се смишљало шта и како даље", прича овај професор.

Признаје да је једна од оних - нестварних,али и најтежих слика било пресељење гробова.

У само два месеца из ових пет општина је измештено више од 2.000 посмртних остатака, махом бораца ВРС.

Већина њих је касније свој мир пронашла на Српском војничком спомен-гробљу Мали Зејтинлик у Соколцу.

"Могло се видети малих аутомобила, фића или југо и на њему један или два ковчега. Тешко да су се икада у историји те слике поновиле. Не верујем да је ико у историји то радио, а ми смо на неки начин били принуђени јер људи нису могли да верују да наше територије одбрањене у рату неће бити похаране од босанске странке, не наравно од народа, већ од злих и покварених људи којих има у сваком народу", каже Шљука.

Већина избеглих Срба данас живи у Источном Сарајеву - граду који је подигнут у "недођији".

"То је тада била практично ливада, посебно у овим деловима где ја сада живим, Источно Ново Сарајево и Нова Илиџа. Буквално ливаде и пар малих села. Захваљујући Богу или не знам којим средствима и иницијативама ту је настао један град за ових 30 година који сада сигурно броји 30.000-40.000 становника. И то је нада за неку будућу перспективу српског бића на овом простору које се зове Сарајево", сматра др Шљука.

На питање шта се за ових 30 година променило, овај професор каже - мало тога.

"Политички гледано ништа се није променило. Оне политичке елите, без обзира које су странке на власти, понашају се потпуно исто. Још су тензије на високом нивоу. Политички се 'одрађује' да се не дође до неком смирења и помирења ова три народа", истиче.

Од неверице до хаоса

Иста сећања, али много "оштрији језик" књижевника из Источног Сарајева Жељка Пржуља.

"Прво је била неверица да је неко тако једноставно и лако дао толико богату територију за коју је пало толико жртава. А онда, када смо дошли себи, када смо схватили да су велике силе стале иза тога, онда је настао хаос. Требало је усред зиме, великог снега наћи неко место за живота, а нигде нас нису добро дочекали, у целој Републици Српској", каже Пржуљ.

Део сећања о ономе шта је обележио поратни егзодус сарајевских Срба, Пржуљ је преточио у део сценарија за филм "Линија" који ће своју премијеру имати крајем године.

"То су били нестварни догађаји. Људи су ишли да траже где ће да се преселе, тражили камионе, тражили да се изваде погинули. Први су побегли руководиоци МУП-а и свештеници, а народ је остао обезглављен".

Најтеже слике везује за откопавања и пребацивања тела погинулих припадника ВРС на захтев њихових породица.

"Ми смо ископали између 2.000 и 2.500 погинулих људи из овога рата, наше браће и другова. Ту смо копали по великом снегу, разбијали смо лед... На један камион само њих повадимо, а дођу ти камионџије па ти траже злато, марке...".

Народу је, прича, најтеже падала равнодушност која је тих дана долазила не само из Републике Српске, већ и Србије.

"Била је нека хрватска емисија 'Сликом на слику' где су пропратили шта нам се догађа. У Србији је био на програму рат у Заиру. Нико ништа да покаже".

Нико не ради на помирењу

Три деценије касније, сматра, веома мало тога се променило.

"Чак се на прсте руке могу набројати људи који су обновили предратне везе. Ми смо обновили пословне везе, али дружења, породична дружења, годишњице матуре јако ретко се организују. И након 30 година нико не ради на померињу. Стално се подижу неке тензије и стално се неко за нешто оптужује, најчешће су то Срби"

Једна од њих је и оптужба да су Срби током рата у Сарајеву организовали "сафари на људе".

Пржуљ каже да су одустали од демантовања таквих неистина.

"Више се и не бунимо против тога. Кажемо им да причају шта хоће. У реду је".

Јапански часопис Nikkei, који се специјализује за економска питања, доноси статистике по којима су цене тзв. "компактних путничких возила" (у које нпр. спадају "Хондин" аутомобил "фит" и "Тојотин" "виц") у 2025. години просечно биле за 31 одсто више него у 2015. години, док су цене у Јапану популарних миниаутомобила коцкастог облика, познатих као категорија "кеи" ("лака возила"), биле више за око 33 процента. Већи путнички аутомобили у истом периоду су поскупели за око 24 одсто.

И мада је истина да цене четвороточкаша у Јапану расту и због инфлаторних кретања која су започела са епидемијом новог корона вируса, стручњаци оцењују да су основни узроци поскупљења возила у периоду од 2015. до 2025. промене у законској регулативи које диктирају строжије еколошке и безбедносне критеријуме.

Конкретно, реч је о захтевима везаним за очување квалитета ваздуха и систем аутоматског кочења, који су довели до промена у конструкцији мотора и ауспуха, те уграђивања великог броја сензора и аутоматизације, односно, компјутеризације возила. То, практично, значи да се иза раста цене у доброј мери налази технолошки напредак.

Један екстремни пример скока у цени је широм света популарно возило "Тојоте" "корола", која је у Земљи излазећег сунца 2015. години коштала 1,45 милиона јена, али се сада, у најновијој варијанти, продаје за 2,28 милиона.

И трошкови поседовања возила осетно су виши данас него пре десет година, тврде економисти, због раста цена горива и паркинга.

То све, уз промене у вредностима везаним за поседовање возила, објашњава један други статистички податак, односно, чињеницу да је коришћење услуге дељења возила у Јапану у периоду који се готово у потпуности подудара са горе поменутим (од 2014. до 2024.) порасло за више од четири пута.

Ипак, удео кросовера и других већих, скупљих аутомобила у продаји и даље расте - у 2025. њихово учешће је било за 30 одсто више у 2025. него у 2015, док је удео компактних седана опао за 40 процента.

На флуктуације у обиму продаје возила, поред увођења нових скупих технологија и раста трошкова за материјале, енергију и радну снагу, утичу, наравно, и други фактори, као што су промене у порезу на додату вредност или владине субвенције потрошачима за куповину аутомобила одређених категорија.

Док су аутомобили, дакле, у Јапану у периоду од 2015. до 2025. поскупели просечно за око 30 одсто, плате стално запослених у фирмама су, кажу статистике, порасле за око десет одсто.

У тој далекоисточној земљи је у 2015. години продато нешто више од пет милиона возила, док је у 2025. пут из фабрика и салона аутомобила у гараже муштерија нашло четири и по милиона четвороточкаша.

Јутарња температура биће од -5 до 4 степена, а највиша дневна од 13 до 19 степени.

После свежег јутра, током дана се и у Београду очекује сунчано и топло време. Дуваће југоисточни, слаб до умерен ветар. Јутарња температура биће од 0 до 4 степена, а највиша дневна око 17 степени.

Почетком следеће седмице очекује се претежно сунчано и топло време. Од среде ће уследити више облачности, а од четвртка местимично с кишом, претежно у централним и јужним пределима.

Крајем седмице очекује се пад температуре.

У нападу су уништене стамбене зграде, избио је пожар, а оштећене су и оближње куће.

Истовременои, украјинске снаге узвраћају ударе на руску територију. Према наводима руских власти, одбијен је украјински ракетни напад над Белгородом и Белгородским округом.

За то време, украјински председник Володимир Зеленски потписао је указ о увођењу санкција против десет руских транспортних и логистичких компанија.

Мађарски премијер Виктор Орбан рекао је да је његова администрација испунила обећање да се Мађарска неће укључити у рат у Украјини, нагласивши да Будимпешта није послала ни војнике, ни оружје, нити финансијску помоћ Кијеву. 

Истовремено је оптужио Украјину да већ неколико недеља блефира, те да Кијев нема намеру да обнови испоруке нафте преко нафтовода "Дружба".

Смрт иранског верског вође потврдили су амерички председник Доналд Трамп и израелски премијер Бењамин Нетанјаху. Ирански медији су, пак, сатима тврдили  да Хамнеји још увек командује одбраном Ирана, све док рано изјутра наредног дана нису објавили да је верски лидер погинуо мученичком смрти..

Током целог претходног дана, иранска државна телевизија најављивала је "скоро" обраћање Алија Хамнеија, али је порука нешто пре 22 часа по локалном времену једноставно ишчезла.

Уместо Хамнеија, нацији се кратком поруком на мрежи Икс обратио његов главни саветник, Али Лариџани.

”Наши храбри војници одржаће незаборавну лекцију бестидним ционистима и Американцима”, написао је Лариџани.

30 секунди изнад Техерана

Израелски медији наводе да је израелска авијација ”збрисала” иранско руководство у првих 30 секунди сукоба, након чега је операција ваздушних удара усредсређена на противваздушну одбрану и лансере балистичких пројектила.

Погођена су два места на којим су се састали ирански лидери.

Одмах затим, Американци су, убеђени да су погодили Хамнеија, објавили сателитски снимак срушене објеката комплекса резиденције верског лидера.

Осим Хамнеија, у првом налету убијени су и његов саветник Али Шамхани, један од команданата Револуционарне гарде Мохамад Фахфур, високи војни званичник Мохамад Ширази, бивши министар одбране Азиз Насир Задех и двојица вођа организације одговорне за нуклеарни програм, тврди израелски Канал 12.

Више симболично, погођена је и кућа у којој живи некадашњи ирански председник Махмуд Ахмединежад, али ни неколико сати после напада није било познато где се у том тренутку налазио бивши ирански лидер.

На тај начин, тврде израелски извори, Американци и Израелци покушавају да створе предуслове за смену власти у Ирану, па се у наредним рундама бомбардовања могу очекивати напади на места која за Исламску револуцију имају симболичну вредност.

Неколико извора наводи да су ирански лидери, дан пре почетка акције, добили информацију када ће тачно почети бомбардовање, те да су два састанка током којих су убијени ови званичници били одржани како би се донела одлука о одговору.

Али, Американци и Израелци, бар за сада, нису пронашли скровиште човека од којег у највећој мери зависи будућност Ирана – Хамнеијевог саветника Алија Лариџанија.

Лариџанијев план за опстанак Исламске револуције

Сличан списак имају и Израелци, па је врховни лидер Али Хамнеи овластио главног саветника Алија Лариџанија да начини план да Исламска држава преживи нападе Американаца и Израелаца, као и евентуалне покушаје убиства највиших војних и верских званичника.

Убрзо затим, Хамнеи је, наводно, дефинисао неколико одлука којима су именована "четири круга наследника" највиших војних и владиних званичника Ирана. Сваки од њих, такође, добио је задужење да именује још по четири наследника, за случај да страдају у бомбардовању.

Тројицу потенцијалних наследника, још прошлог јуна, именовао је и Хамнеи, али имена могућих будућих владара Ирана нису објављена.

Међу њима, свакако, не налази се Лариџани, који је око себе окупио неколицину највернијих бранилаца тековина револуције - генерала Рахима Сафавија, генерала Мохамеда Халибафа и Алија Хејтазија.

Ни један од ове четворице није на листи иранских лидера убијених првог дана рата.

До именовања новог лидера, или бар на неко време, како се чини, Ираном ће владати Револуционарна гарда и милиција Басиџ – први како би покушали да одбране државу од напада споља, а ови потоњи како би спречили какву нову револуцију.

"Сматрамо да је неопходно уложити додатне напоре ка хитној деескалацији и повратку дијалогу, јер само политичка и дипломатска решења могу да обезбеде дугорочну стабилност региона и целог света", објавио је Вучић на свом Инстаграм налогу будућностсрбијеав.

Додао је да су потврдили спремност да наставе блиску комуникацију и сарадњу, уз уверење да одговоран и разборит приступ свих актера представља једини одржив пут ка очувању мира и сигурности.

Демонстранти посебно указују на случај Бељинде Балуку, до јучерашње потпредседнице владе и министарке инфраструктуре, која је под истрагом Специјалног тела за борбу против корупције због манипулација у јавним тендерима вредним стотине милиона евра.

Протести су наставак вишемесечних демонстрација у Тирани, током којих су се грађани и опозиционе снаге окупљали у великом броју, често са транспарентима на којима се захтева "Рамина оставка", и организованим маршевима ка кључним институцијама власти.

До сада нема потврђених званичних података о броју повређених, али ситуација у центру Тиране остаје напета док протест још траје.

Имајући у виду поремећаје и обуставе ваздушног саобраћаја у делу региона, путницима се препоручује да буду у континуираном контакту са својим авио-компанијама ради правовременог информисања о даљим корацима и могућностима наставка путовања.

Грађанима Републике Србије препоручује се да се до даљњег уздрже од сваке врсте путовања у Израел, а онима који се налазе у Израелу препоручује се да приоритетно посвете пажњу личној безбедности, да прате инструкције надлежних израелских органа, као и да се јаве Амбасади Републике Србије у Тел Авиву путем вотсап броја: +972 52 6315620 или електронске поште srb.emb.israel@mfa.rs, ради координације активности у вези са напуштањем територије Израела.

Амбасада Републике Србије у Ирану држављанима Србије који се налазе у тој земљи издала је препоруке да, уколико постоји могућност да се безбедно напусти Иран, учине то што пре, да пратите објаве локалних власти и доследно се придржавају њихових препорука, да избегавају непотребне изласке и боравак на отвореном, као и да прате препоруке Министарства спољних послова и Амбасаде.

Према расположивим информацијама, у Ирану (Техеран, Табриз, Исфахан, Јазд) тренутно се налази 14 држављана Србије, укључујући седам лица са двојним држављанством Ирана и Србије и сви су добро и у редовном су контакту са Амбасадом, а грађанима је доступан и дежурни контакт телефон Амбасаде: +98 935 220 6109.

Држављанима Републике Србије који се налазе у Уједињеним Арапским Емиратима саветује се да сачувају прибраност и поступају смирено, да се доследно придржавају препорука и упутстава локалних власти, као и да редовно прате обавештења Амбасаде Републике Србије у Абу Дабију. Због погоршања безбедносне ситуације, ваздушни саобраћај у УАЕ и делу региона тренутно је привремено обустављен.

Путницима се препоручује да буду у континуираном контакту са својим авио-компанијама ради правовременог информисања о даљим корацима и могућностима наставка путовања.

Амбасада Републике Србије у Абу Дабију на располагању је свим држављанима Републике Србије за додатне информације и потребну конзуларну помоћ путем броја телефона: +971 54 506 7972.

Амбасада Републике Србије у Кувајту стоји на располагању свим држављанима Републике Србије за додатне информације и потребну конзуларну помоћ путем броја телефона: +96525375042.

"Подсећамо да је за све наведене земље у систему савета за путовања препорука промењена на црвени ниво, што значи да се путовање у ове државе не саветује до даљег", наводи се у саопштењу. ‎

Кривично ванрасправно веће Вишег суда донело је одлуку којом је усвојен предлог СДТ-а и одредило притвор Меденици због опасности од бекства, сазнају подгоричке Вијести.

Специјално државно тужилаштво затражило је раније одређивање притвора некадашњој председници Врховног суда Црне Горе Весни Меденици, након што је претходно пресудом Вишег суда осуђена на десет година затвора због противправног утицаја на колеге судије.

Меденица је пресудом Вишег суда осуђена на десет година затвора због противправног утицаја, а до правоснажности пресуде наложено је одузимање пасоша и забрана напуштања Колашина.

Милош Меденица, њен син, првостепено је осуђен на десет година затвора и новчану казну од 50.000 евра. Након пресуде је побегао и није доступан надлежним органима, а за њим је расписана међународна потерница, наводе црногорски медији.

Док број жртава у Ирану расте – укључујући 85 погинулих у нападу на школу и укупно више од 200 страдалих према подацима Црвеног полумесеца – Техеран поручује да је спреман за деескалацију, али одбацује могућност промене режима.

Професор Факултета безбедности у Београду Владимир Ајзенхамер сматра да је прича о нуклеарном програму само повод, али да је суштина смена режима.

"Мотиви су дубљи и иде се на смену режима, ако је то изводљиво. Извесно је да је простор за разговоре о нуклеарном програму постојао и да су могли уродити неким плодом. Међутим, није било помака око балистичких пројектила, а то је све оно што заправо смета Израелу на Блиском истоку. Овај рат је и Трампов и Нетанјахуов, само су разлози различити. Нетанјаху је у походу на тоталну победу и хоће да се упише у листу ‚очева нације‘. Трамп наставља једну дужу традицију његових претходника ‚окретања ка Азији‘, али се ради и о својеврсном опкољавању Кине и њеном поразу", тврди Ајзенхамер.

Новинар Бошко Јакшић истиче да је данашња акција покушај САД да на сличан начин као 1953. године смени легитимну иранску власт.

"Али овога пута то неће проћи. Трампово обраћање о скорој промени режима је амбициозно, али нереално у односу на стање на терену. На делу је висок степен хипокризије и Америка ризикује свој кредибилитет и неку врсту веродостојности у међународним односима. Цинични су преговори. Превентивни удар може да се брани једино ако постоји непосредна опасност. Ни Израел ни Сједињене Државе нису биле суочене са никаквом непосредном опасношћу. Иран нема ракете које могу да добаце до Америке", каже Јакшић.

Новинар и уредник Интернет портала Радио-телевизије Србије Раде Мароевић објашњава да је степен хомогенизације иранског народа када уследе амерички или израелски напади на Техеран обично висок, подсетивши на сличну ситуацију у јуну претходне године.

"Разлика између јуна прошле године и садашње ситуације у Ирану су велике демонстрације и жесток одговор власти. Вероватно постоји групација људи у Ирану која се радује америчком бомбардовању, али је иранско руководство спремно. У случају убиства Алија Хамнеија, постоји замена. Велики је проблем за Американце да претпоставе сваки корак", указује Мароевић.

Главна претпоставка која је претходила нападу је да је актуелни тренутак по режим најнеповољнији у Ирану, али Јакшић каже да је то потцењивање иранских власти.

"Има окупљања данашњих у Техерану против бомбардовања и Американаца. Тврдим да ће напад да хомогенизује Иранце, а не обрнуто, као што очекује Трамп, да ће се створити амбијент у коме ће се Иранци побунити и вратити шаха Резу. Мислим да је то готово научна фантастика", напомиње Јакшић.

Ајзенхамер потврђује да је о ситуацији у Ирану писано са "невероватним спином".

"Све је то у виртуелном простору. Хвалоспеви о носталгији иранског народа према шаху и шаховим временима је идеја ван памети. То су они припадници који живе далеко од Ирана и Техерана. Протести су аутентични за њихово друштво. Међутим, идеја да на тај начин можете да пресадите пелцер старе биљке је ван памети. Револуционарна гарда је монолитна и одана је Хамнеију. Не видим да има пуно простора за напрслине унутар система одбране и безбедносног система Ирана", наводи Ајзенхамер.

Емисију у целости можете да погледате у видео запису на почетку текста.

За рад и школовање биће им потребна радна, односно боравишна дозвола, а неће је добити јер факултети нису акредитовани у косовском систему.

"Примена овог закона створила би низ, усудућу се да кажем, пажљиво пројектованих бирокартских препрека запосленим и студентима. Уколико посматратмо ширу слику, овај акт само је део активности власти у Приштини да преостале институције Републике Србије јендострано инегрише у тзв. косовски систем", каже Срђан Радуловић, професор Правног факултета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Страх да ће се теже долазити до лекара

Исти сценарио чека и запослене у здравству. Зато Срби у јужној покрајини страхују да ће и без формалног затварања институција теже долазити до лекара. Закон погађа и свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске, тачније све који су пореклом из централне Србије, Републике Српске и Црне Горе.

Проблем Срба који су рођени на КиМ, а немају косовске папире, делиће они који су се у јужну покрајину доселили склапањем брака који није признат у косовском систему.

"Приштина без прилагођавања, без уважавања реалних правних чињеница на терену - да лица имају дуготрајни легалан боравак на Kосову, она њих проглашава странцима и доводи их у ситуацију "квака 22" - да им тражи да пријаве боравак да би остали на Kосову, а онда им онемогућава да пријаве боравак“, наводи политиколог Огњен Гогић.

Закон о странцима усвојен је 2013. године, али се о њему није говорило све до прошле када су приштинске власти најавиле пуну примену.

Нема назнака за ново одлагање

Иако је рок померан, упућени кажу да нема назнака за ново одлагање.

"Постоји нада да дође до решавања ових проблема, односно неког периода где ће се селективно одложити примена док се конкретно проблеми појединаца не реше по питању цивилне регистрације", каже Јована Радосављевић из "Нове друштвене иницијативе" из Северне Митровице.

И док грађане плаши то што се о горућем пробему мало говори у јавности и што не знају шта могу да очекују после 15. марта, представници Српске листе наводе да немају повратну информацију од међународних представника, иако су у свакодневном контакту са њима.

Како да црвене линије не буду пређене

Званични Београд поручује да остаје уз Србе на КиМ.

"Оно што мислим да је веома важно је да управо са саговорницима који имају утицаја, а то су између осталог, ЕУ која посредује у разговорима, САД која има војно приситво, Туска са војним присуством, ми разговарамо о томе како да црвене линије не буду пређене. Кад кажем црвене линије - то подразумева заштиту наших здравствених и школских установа", каже министар спољних послова Марко Ђурић.

За две недеље почиње примена још једног закона - о возилима - који ће погодити око 5.000 Срба у јужној покрајини. Више неће моћи да управљају аутомобилима регистрованим у централној Србији на основу овлашћења.

У делу Федерације БиХ са већинским бошњачким становништвом 1. март се обележава као такозвани дан независности БиХ јер је тада одржан нелегални референдум о независности и отцепљењу БиХ од СФРЈ.

Срби у Републици Српској 1. март памте по убиству српског свата у Сарајеву, што је био и окидач за почетак ратних сукоба.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

01.03.2026. Недеља: После хладног јутра током дана претежно сунчано. Ветар слаб и умерен источни и југоисточни, у првом делу дана на југу Баната и у доњем Подунављу и јак. Најнижа температура од -5 до 4, а највиша од 13 до 19 степени.

02.03.2026. Понедељак:Мало до умерено облачно. Ветар слаб, променљивог смера. Најнижа температура од -2 до 5, а највиша од 14 до 18 степени.

03.03.2026. Уторак:Претежно сунчано, понегде уз пролазну умерену облачност. Ветар слаб и умерен, северних праваца. Најнижа температура од 2 до 5, а највиша од 14 до 17 степени.

04.03.2026. Среда:Променљиво облачно, на северу са сунчаним интервалима, а у осталим пределима понегде са слабом кишом. Ветар слаб до умерен, источни и југоисточни, увече западни и северозападни. Најнижа температура од 2 до 6, а највиша од 14 до 18 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 05.03.2026. до 09.03.2026.)
У четвртак и петак променљиво и релативно топло, на северу суво, а у осталим крајевима понегде слаба киша. За викенд пад темепратуре.

Припадници финансијске полиције запленили су пошиљку од скоро 350 килограма марихуане, у сарадњи са царинским службеницима.

Камион са дрогом искрцан је са брода који је у италијанску луку стигао из Барселоне. Наркотици су били сакривени међу кућним апаратима и подељени у 307 пакетића, од којих су неки били премазани мирисним супстанцама, укључујући сенф, како не би били откривени приликом контроле.

То, међутим, није заварало специјално обучене псе финансијске полиције у Чивитавекји, Џекпота и Фриду, који су прецизно нањушили дрогу, а њихова реакција омогућила је припадницима полиције да нађу и заплене марихуану.

Вредност откривених наркотика процењена је на око два милиона евра, а возач камиона, 42-годишњи бугарски држављенин, ухапшен је и оптужен за међународну трговину дрогом.

Велики збег се формирао непосредно након што су на Техеран пале прве америчке и израелске бомбе, означивши почетак сукоба који би могао да одреди судбину лидера исламске револуције и још једном "заувек" промени ову земљу.

Листа за одстрел - Хамнеи, Пезешкијан, Нетенјаху

Први стубови дима уздигли су се из насеља Пасдаран, где се налази команда Револуционарне гарде, док су се, одмах затим, експлозије чуле и на местима на којима се налазе наводно скровиште председника Масуда Пезешкијана, дубоко укопани бункер Алија Хамнеија и низ других "сигурних локација" иранских званичника.

У данима који су претходили "одлучујућој" фази 47 година сукоба Ирана и Запада две команде, америчка и иранска, саставиле су листе за одстрел највиших војних и политичких лидера супротне стране, на којима се налазе ајатолах Али Хамнеи, израелски премијер Бењамин Нетанјаху, те најважнији генерали и шефови обавештајних служби.

Прва жртва овог бомбардовања, тврде Израелци, био је командант Револуционарне гарде Мохамед Пакпур. Уколико се ова информација покаже тачном, генерал Пакпур ће бити пета жртва међу високим официрма ове формације и трећи командант Револуционарне гарде убијен током два мандата Доналда Трампа.

"Можда смо изгубили неколико команданата, али то није проблем", рекао је ирански министар спољних послова Абас Аракчи у тренутку када су Американци објавили сателитски снимак уништене резиденције ајатолаха Хамнеија.

"Колико ја знам, председник Пезешкијан и ајатолах Хамнеи су живи", рекао је ирански министар.

Амерички и израелски пројектили гађали су мете у 20 од 31 провинције у Ирану, укључујући и девет великих градова, али и низ циљева уз границу са Ираком, где се, однедавно, налазе лансери балистичких пројектила.

"Дефа-је ватан", или одбрана отаџбине, како су Иранци назвали нови рат против Америке и Израела, уследила је свега десетак дана пошто је иранска државна телевизија Офогх објавила "листу за одстрел" седам израелских званичника, укључујући премијера Израела Бенјамина Нетанјахуа, шефа Мосада Давида Бареу, министра одбране Израела Каца, начелника генералштаба Ејала Замира, команданта ваздухопловства Томера Бара, шефа војне обавештајне службе Шломија Биндера и шефа Оперативног директората Ицика Коена.

Ларијанијев план за опстанак Исламске револуције

Сличан списак имају и Израелци, па је врховни лидер Али Хамнеи овластио је главног саветника Алија Ларијанија да начини план да Исламска држава преживи нападе Американаца и Израелаца, као и евентуалне покушаје убиства највиших војних и верских званичника.

Убрзо затим, Хамнеи је, наводно, дефинисао неколико одлука којима су именована "четири круга наследника" највиших војних и владиних званичника Ирана. Сваки од њих, такође, добио је задужење да именује још по четири наследника, за случај да страдају у бомбардовању.

Тројицу потенцијалних наследника, још прошлог јуна, именовао је и Хамнеи, али имена могућих будућих владара Ирана нису објављена.

Међу њима, свакако, не налази се Ларијани, који је око себе окупио неколицину највернијих бранилаца тековина револуције - генерала Рахима Сафавија, генерала Мохамеда Халибафа и Алија Хејтазија.

Припреме за рат укључујују и ангажовање иранских прокси снага у региону, па су израелски медији у неколико наврата јављали да су официри Револуционарне гарде преузели директну команду над преосталим снагама Хезболаха у Либану, као и да су јеменски Хути и шиитске милиције у Ираку спремне за рат.

Већ у првом таласу бомбардовања, Израелци су напали положаје Катаиб Хезболаха у Ираку.

Истовремено, у протеклих неколико седмица забележени су покрети снага унутар Ирана, што су Американци протумачили као покушај да се главнина снага измакне са пута првог удара америчких борбених авиона и омогући евентуални противнапад.

Због тога, гро лансера балистичких пројектила премештен је уз границу с Ираком, одакле без проблема могу добацити до Израела и уз обале Персијског залива како би гађали америчке базе у региону. Те маневре пратила је и серија тестирања пројектила у Ормушком теснацу, уском грлу светске трговине енергентима.

Исход седме аванутре Трампове администрације од јануара прошле године лако је предвидети - потомци жртава тражиће освету, Запад ће добити нову генерацију непријатеља, непријатељи Ирана и САД ће свако на свој начин ликовати. Ништа од трајне вредности се неће појавити.

Као и много пута на Блиском истоку у претходних 100 година.

Ноћ пре тога, у самом центру Стокхолма, док су Улоф Палме и његова супруга Лисбет напуштали биоскоп Гранд у Свеавегену, ватреним оружјем напао их је мушкарац, како су пренели тада медији, старости око 35 година.

Захваљујући брзом позиву таксиста и брзој реакцији хитне помоћи, Палме је пребачен у болницу Сабатсберг, али је по доласку преминуо. Његову супругу Лисбет окрзнуо је други метак.

Нападач, чији се идентитет не зна ни после 40 година, побегао је са места злочина.

Исте вечери, вршилац дужности премијера постао је један од најближих Палмеових сарадника Ингвар Карлсон.

Одлазак у биоскоп није био планиран

Шведски премијер у два мандата и председник Социјалдемократске партије Улоф Палме тежио је обичном животу и ретко је имао телохранитеље.

Одлука о одласку у биоскоп била је спонтана. Лисбет Палме је о гледању филма говорила на послу, а око 17 часова позвала је сина Мортена са којим је разговарала о филмовима у биоскопу Гранд.

Улоф Палме није знао за план о одласку у биоскоп све док није дошао кући око 18.30, а безбедносној служби је већ рекао да му пратња тог дана више није потребна.

Лисбет и Улоф Палме одлучили су око 20 часова да се придруже сину Мортену и његовој девојци у биоскопу Гранд како би гледали шведску комедију "Браћа Моцарт".

Стан су напустили пола сата касније и метроом стигли у центар Стокхолма и прошетали до биоскопа. Са сином и његовом девојком нашли су се око 21 час.

Пошто је пројекција била готово распродата, Палме и његова супруга добили су места намењена редитељима филмова јер их је радник на билетарници препознао.

Кобна шетња после филма

Након завршетка филма, Улоф и Лисбет су неко време испред биоскопа причали са сином и његовом девојком. Растали су се око 23.15, када су се премијер и његова супруга упутили према метро станици.

Шетајући Свеавегеном накратко су се зауставили код једног излога, а потом су наставили према углу са улицом Тунелгатан. На том месту нападач је пуцао у брачни пар Палме.

Истрага о убиству почела је одмах, али никада није окончана. Једини форензички докази била су два испаљена метка, али пошто оружје никада није пронађено, не зна се из каквог су пиштоља испаљени.

Кристер Петерсон – осуђен и ослобођен

Да је убица пронађен, веровало се три године након злочина. Кристер Петерсон, који је и раније осуђиван за убиства, ухапшен је као осумњичени за убиство Улофа Палмеа.

Као нападача препознала га је Лисбет Палме. Иако је Петерсон осуђен за убиство, у жалбеном поступку успео је да обори пресуду.

Суд је у жалбеном поступку ослободио Петерсона због тога што тужилаштво није пронашло оружје, због недостатка мотива за убиство и због сумњи у сведочење Лисбет Палме, као и полицијских пропуста приликом препознавања осумњичених.

Наиме, Лисбет Палме је уочи препознавања обавештена да је осумњичени алкохоличар, што је Петерсона истакло међу особама које су биле на препознавању.

Иако је због нових доказа против Петерсона планирано поновно отварање случаја, утврђено је да ти докази не би били довољни.

"Човек из Скандије" – починилац без јасног мотива и доказа

Уследиле су бројне теорије о убици, али ниједна није била довољно јака до оне о "човеку из Скандије".

Новинар Томас Петерсон је 2018. године је објавио да је Палмеа убио Стиг Енгстрем, који је био запослен у осигуравајућој кући "Скандија", чије је седиште било код места убиства.

Енгстрем је углавном био третиран као сведок, односно, како је он тврдио, један од првих сведока који су били на месту убиства.

Неко време полиција је покренула истрагу против Енгстрема, али брзо су одустали од тога.

Петерсон тврди да је Енгстрем, који није волео Палмеа и његову политику, искористио прилику и убио премијера, вероватно без предумишљаја.

Енгстрем је преминуо 2000. године, а тужилаштво је 2020. године саопштило да за починиоца убиства Улофа Палмеа сматра Стига Енгстрема.

Истрага је затворена пошто је Енгстрем мртав, али су напоменули да током истраге нису пронађени директни докази за убиство.

Осим тога, истражитељи нису могли да утврде да је, упркос негативном мишљењу о Палмеу, Енгстрем имао јасан мотив за убиство.

Прошле године је на конференцији за медије саопштено да се Енгстрем више не сматра главним осумњиченим за убиство Улофа Палмеа. Саопштено је и да истрага остаје затворена.

Дан жалости у Југославији

Улоф Палме сахрањен је 15. марта у цркви Адолфа Фредрика у Стокхолму.

Церемонији у стокхолмској градској кући присуствовали су званичници из 125 земаља, а посмртне говоре држали шведски краљ Карл XVI Густав, Палмеов наследник Ингвар Карлсон, генерални секретар УН Хавиер Перез де Куељар, индијски премијер Раџив Ганди и бивши немачки канцелар Вили Брант.

Тог дана жалила је и Југославија, пошто је на дан Палмеове сахране у целој земљи био Дан жалости. На Палмеа у Београду подсећа и улица у насељу Миријево која носи његово име.

"Сви су добро и у контакту су са Амбасадом", додаје се.

Амбасада је објавила дежурни контакт телефон (+98 935 220 6109), као и препоруке нашим држављанима који се налазе у Ирану.

"Уколико постоји могућност да се безбедно напусти Иран, учинити то што пре; Пратити објаве локалних власти и придржавати се препорука; Избегавати непотребне изласке на отворено; Пратити препоруке МСП и Амбасаде", истиче се из Амбасаде Србије у Ирану.

Окупљени праве буку пиштаљкама и носе транспаренте "Сади, не гради", "Не дирајте наша стабла", "Не дамо наш парк", фотографије на којима пише "Бетон не дише, не дамо Ушће", као и више застава београдских зборова.