Неколико година касније, усред потпуно другачијег рата, нешто веће острво у Персијском заливу постало је кључ стратегије обарања режима у Техерану, иако на њега за десетак дана рата није пала ниједна бомба.

Шест километара дугачко острво, удаљено 25 километара од иранске обале кључни је терминал за извоз нафте, те израелски и амерички планери сматрају да би заузимање или уништење објеката задало смртни ударац ионако килавој економији Ирана.

Отимање иранских ресурса и потрага за уранијумом

"Наш циљ је да огромне ресурсе отмемо из руку терориста", рекао је саветник Беле куће Џаред Еген телевизијској мрежи Фокс, поредећи Иран са венецуеланским случајем, када је контрола нафтне индустрије, после заробљавања председника Николаса Мадура, прешла у руке Американаца.

О отимању Харга, као кључне тачке за извор ресурса, бар до сада, изјашњавали су се само извори у Трамповој администрацији, који тврде да председник "размишља" о акцији специјалаца, којом би САД преузеле контролу над нафтним терминалом из руку Револуционарне гарде.

За сличну акцију, наводно, заинтересован је и Израел, чији напади ниједном у претходних десетак дана нису циљали ово острво, иако су, супротно очекивањима Пентагона, са земљом сравнили складишта горива око Техерана, након чега је иранску престоницу обавио облак црног, смрдљивог дима.

Обе државе, ипак, заинтересоване су да пошаљу специјалце на места на којима Иран чува залихе обогаћеног уранијума, који су у последњи час склонили из центара нуклеарног програма током америчких напада у јуну прошле године. Шеф Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Гроси рекао је, раније у понедељак, да се око 200 килограма обогаћеног уранијума налази у Исфахану.

"Још нисмо донели такву одлуку. Нисмо ни близу тога", рекао је Трамп Њујорк посту.

Трампова капа и седам мртвачких сандука

Оклевање америчког председника да покрене акцију специјалаца на иранској територији делимично је резултат и приличног одијума америчке јавности након што је првих седам ковчега са телима погинулих војника стигло у САД. Критике на Трампов рачун додатно су појачане чињеницом да током дочека тела није скинуо капу, као и покушајем мреже Фокс да тај гаф исправи емитовањем старог снимка.

Американци и Израелци тврде да Иран располаже са укупно 406 до 460 килограма уранијума.

Очекује се да ће Американци бити јако опрезни пре него што пошаљу специјалце на иранску територију, тим пре јер су претходни покушаји – од покушаја избављивања талаца из амбасаде у Техерану 1980. године, до обарања путничког авиона осам година касније, према благим оценама, представљали праве дебакле.

Харг је, током америчко-израелских напада прошлог јуна, такође био на листи мета Израелаца, али тек после плотуна пројектила којима је Иран засуо територију те државе. На инсистирање Американаца, тада, влада Бенјамина Нетанјахуа је одустала од напада.

Иако су Иранци, током претходне кризе, евакуисали све танкере из околине Харга, овај пут су њихови бродови остали укотвљени недалеко од острва, што војне аналитичаре наводи на закључак да не очекују нападе нафтни терминал, капацитета седам милиона барела дневно.  Пре избијања новог рата, Иран је дневни извозио до 1,7 милиона барела нафте.

Три председника САД нису напала Харг

Присуство танкера, делимично, објашњава се и спекулацијама да и даље испловљавају ка Ормуском теснацу, те настављају да, искључених транспондера, испоручују нафту купцима. Ова верзија је, међутим, мало вероватна, јер се у водама око Персијског залива налази носач авиона "Абрахам Линколн" и десетак ракетних разарача.

Ирачка авијација је, током рата осамдесетих година, у више наврата бомбардовала ово острво покушавајући да прекине извоз нафте. Иако су терминали били оштећени током рата, ни у једном тренутку транспорт нафте није био прекинут.

Током тих сукоба, горели су танкери у Персијском заливу, док су Иранци тврдили да су оборили најмање три ирачка "миража".

Иако је већ безмало пола века јасно да острво Харг потенцијално представља најслабију тачку Ирана у случају сукоба, власти у Техерану нису покушавале да терет извоза нафте пребаце на нека друга места.

Као један од разлога због којих је ово острво, до сада, избегло ратна разарања, помињу се односи Америке и Кине, која је управо на овим терминалима пунила танкере иранском нафтом.

Пре Трампа, упркос саветима војних званичника, на нападе на Харг нису се одлучивали ни Џими Картер, ни његов наследник Роналд Реган. За сада, у приправности су припадници 82. ваздушнодесантне дивизије у Северној Каролини. Да ли ће кренути пут Персијског залива, у овом тренутку, зависи само од процена једног човека.

Слетање у главни град Египта је и било у плану пута током евакуације српских држављана са Блиског истока.

Државни секретар у министарству спољних послова Србије Дамјан Јовић, који учествује у евакуацији, рекао је да је целе ноћи трајала евакуација наших грађана из Бахреина, Кувајта и Катара копненим путем преко границе са Саудијском Арабијом. 

"Те процедуре су прошле добро, брзо и ефикасно, захваљујући разговорима које је претходних дана министар спољних послова Марко Ђурић обавио са министрима спољних послова ових поменутих држава. Није било већих проблема. Они су нам изашли у сусрет како бисмо успели све људе у врло кратком року да пребацимо овде до Ријада", истакао је Јовић.

На лету је и генерални секретар министарства спољних послова Србије Душан Козарев истакао је да нису ту само да грађане Србије, већ за све којима могу да помогну

"Са нама су држављани Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније, Румуније, Велике Британије, Египта, Филипина. Данас је заиста један интернационални лет у погледу састава путника", нагласио Козарев.

Лет из Ријада претходно је требало да слети вечерас око 20 часова, али је дошло до кашњења у полетању и из Ријада.

Ово је четврти евакуациони лет који организује министарства спољних послова, Влада Србије и "Ер Србија". Први је био из Египта, затим два из Дубаија и сада из Ријада.

У међувремену било је и неколико комерцијалних летова компаније "Флај Дубаи". 

"Ер Србија" позива све наше држављане који желе да се пријаве за евакуацију да се обрате најближим дипломатско-конзуларним представништвима Србије.

Изборна листа "Александар Вучић - Кула наша породица" најављује да ће наставити радове на најбитнијим започетим пројектима, а улагање у водоснабдевање је међу приоритетима.

"Што се тиче радова који нам предстоје то је замена азбестних цеви у вредности од 300 милиона динара. То је заиста у овом тренутку нама најзначајнији пројекат и захваљујући републичкој Влади ми смо успели да добијемо та велика средства за нашу општину да решимо проблем водоснабдевања. Заиста се трудимо да уложимо и у Кулу и Црвенку и у Сивац, Руски Крстур, Крушчић, Липар. Нама је свако место битно и сваки човек нам је битан", рекла је Миљана Павков са листе "Александар Вучић - Кула, наша породица".

У изборној листи "Глас младих Општине Кула" наводе да ће им уколико буду изабрани, приоритет у раду бити сарадња са грађанима у решавању свих проблема на локалу и јавност трошења буџетских средстава.

“Након тога на инфраструктуру и заштиту животне средине, на привреду, на ефикасније здравство. На мотивисање младих да остану у нашој општини да бисмо заједно унапредили живот у самој општини.Ми нисмо професионални политичари, али уз помоћ народа, наших суграђана верујемо да можемо донети адекватне одлуке битне за нашу оптину, дакле у корист свих грађана”, рекао је Алекса Бабић са листе "Глас младих Општине Кула".

Уз изборне листе "Александар Вучић - Кула наша породица" и "Глас младих Општине Кула", на бирачком листићу наћиће се и изборне листе Група грађана "Млади за Кулу", "Русинска листа" и "Српски либерали за зелену Кулу".

Паковање резаног белог хлеба у маркету кошта 111 динара. Цена по којој трговац купује хлеб од пекара је 100. Маржа, разлика између улазне и излазне цене, 11 је динара, односно 11 одсто. Ипак, међу кришкама хлеба за трговце се обично крије много већа зарада и ту, заправо, почиње прича о оф рабату.

Рабат значи попуст, а трговци код произвођача хлеба често имају неколико попуста. Први добијају на лицу места, такозвани он рабат, који на истом резаном хлебу износи 10 процената. За произвођача хлеба, продајна цена више није 100, већ 90 динара, али попустима за трговце ту није крај.

Постоји још један попуст – оф рабат. Њега трговац обично добије после неколико месеци, тек онда кад треба да плати робу произвођачу. Може да износи и 30 одсто. На примеру, то значи да на ону цену од 90 динара трговац одбије још 30 и произвођачу на крају један хлеб плати 60 уместо 100 динара, а прода га за 111. Скоро двоструко више.

Трговац произвођачу тако поједе 40 одсто цене хлеба. Разлика између цене од 60 и 111 динара је чак 85 процената и то је скривена маржа, иако у књигама пише да је само 11 одсто. У Србији се тако зидају цене.

Влада Србије прошлог четвртка усвојила је нови предлог закона о трговачким праксама. Уколико га Скупштина усвоји, овакав оф рабат могао би да оде у историју и нефер пословне политике биће законом забрањене. Ако јачи играчи у ланцу трошкове пребацују на оне слабије, плаћаће новчану казну. Овај закон из темеља би могао да промени пословну праксу трговинских ланаца.

За трговце то би био много већи трошак од уредбе о ограничењу маржи, која је истекла пре девет дана. Због ње и губитака које је компанија имала, Делез је тужио државу пред међународним центром за решавање инвестиционих спорова. За ову арбитражу најважније је у којој је фази, јер пре него што арбитража почне, постоји период мировања који обично траје од три до шест месеци и зове се cooling off период када две стране у спору могу да се нагоде и проблем реше на миран начин.

Из седишта компаније "Ахолд Делез" из Холандије за Око одговарају да је период мировања истекао. У допису који је потписала Елвира Бос, портпаролка компаније, наводи се следеће: "Период мировања почео је 9. септембра нашим првим формалним писмом. Након тога уследили су бројни покушаји да се нађе споразумно решење, али они нису били успешни. Поступак је започет и следећи корак је именовање арбитражног трибунала."

Док држава Србија чека позив за арбитражу, Делез чека епилог једног другог процеса. Оног који је против четири велика трговца у јесен 2023. покренула антимонополска комисија због сумње да су договарали цене.

Вест дана када је о трговини реч је да је тужба компаније Делез 3. марта и званично прихваћена. Нотификована је у Вашингтону, пред међународним центром за решавање инвестиционих спорова, што се види и на њиховом сајту. Судски процес и формално је почео.

Министарка Лазаревић: Србија има доста аргумената у процесу

Министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић каже да ће Републику Србију у арбитражном поступку који је покренула компанија "Делез" заступати Републичко правобранилаштво, јер је то институција која је формално надлежна за такве спорове.

"Комуницирали смо са Делезом, имали значајан број састанака и са централним менаџментом из Холандије и са њиховим менаџментом у Србији. Позивају се на своја права као инвеститора на основу споразума о заштити и промоцији инвестиција, билатералном споразуму са Краљевином Холандијом. Држава је била прилично чврста у томе да доведемо ред на тржишту", напомиње ресорна министарка.

Нагласила је да Србија нема намеру да одустане од било чега у овом случају.

"Држава има доста аргумената на својој страни. Они су велика и моћна компанија, али, просто, ово су интереси државе и апсолутно не бих желела да правим никакву аналогију као што неки медији чине са неким претходним арбитражама, као да је то унапред изгубљен процес", подвлачи Лазаревићева.

Наглашава да нови закон о нефер трговачким праксама не би требало да буде додатни мотив компанији "Делез" да тужи Србију, пошто је у питању "европски закон", који постоји већ неколико година међу бројним државама чланицама.

Када је реч о антимонополској комисији, која треба да утврди да ли су Делез и још три трговинска ланца договарали цене, ресорна министарка наводи да истрага и доказивање нису једноставни поступци.

"Са истрагом се одмакло и мислим да можемо да очекујемо ускоро резултате, али нисам надлежна", сматра саговорница.

Говорећи о оф рабату, ресорна министарка истиче да нови закон неће довести до ситуације да такви рабати оду у историју, али ће бити класификовани у две категорије.

"Неки ће бити апсолутно забрањени, а неки ће бити условно дозвољени. Дакле, црна и сива листа. Непоштене трговачке праксе су и препознате управо због неравноправности која постоји између актера у ланцу – од примарног пољопривредног произвођача, преко прерађивача, произвођача, велетрговца и трговца на мало. Слбија страна морала је да попусти", оцењује Лазаревићева.

Емисију у целости можете да погледате у видео запису.

Жалбу уставном суду поднео је премијер Аљбин Курти у име владе у Приштини.

"Суд наглашава да је изрицање привремене мере у функцији спречавања наношења непоправљиве штете уставном поретку Косова и демократском функционисању кључних институција на Косову", наводи се у одлуци објављеној на сајту уставног суда.

Такође је наведено да је забрана било каквих даљих одлука и радњи институција у јавном интересу и неопходна за очување уставног поретка и најбољег интереса.

Скупштина у Приштини је 5. марта 2026. године, на основу захтева 42 посланика парламентарне групе Покрета Самоопредељење, одржала ванредну седницу са једином тачком дневног реда "избор председника".

Предложени кандидати за председника били су Гљаук Коњуфца и Фатмире Мулаџа Колчаку.

Вјоса Османи је декретом распустила централну скупштину након што председник није изабран до 5. марта у поноћ, а потом се са представницима странака консултовала о датуму превремених избора.

Пре декрета о распуштању, скупштина није успела да изабере председника јер у сали није било обавезне две трећине посланика.

Због одсуства посланика опозиције, покрет Самоопредељење је пре поноћи поднео жалбу уставном суду о обавези присуства посланика на седници и продужења рока за избор председника за два месеца.

Вјоса Османи још није потписала одлуку о датуму избора, пошто је чекала да ли ће уставни суд издати привремену меру или не за њен декрет о распуштању Скупштине. Саветник за медије Вјосе Османи Беким Капина, рекао је да акоуставни суд сматра да је потребно издати привремену меру, председништво ће то поздравити.

11.03.2026. Среда Претежно сунчано, а после подне у брдско-планинским пределима југозападне Србије променљиво облачно. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у доњем Подунављу још ујутро јак, југоисточни. Најнижа температура од -2 до 9 °С, а највиша од 16 до 20 °С.

12.03.2026 Четвртак У већини места претежно сунчано. У Војводини, на западу и југозападу Србије, уз локални развој облачности, понегде се очекује краткотрајна киша или пљусак. Ветар слаб до умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од -2 до 8 °С, а највиша од 17 до 20 °С.

13.03.2026. Петак Претежно сунчано, а после подне у брдско-планинским пределима југозападне и јужне Србије уз променљиву облачност понегде краткотрајна киша. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од -1 до 9 °С, а највиша од 16 до 20 °С.

Лучани

У Лучанима је до сада проглашено шест изборних листа. Прва је проглашена листа ''Александар Вучић - Лучани, наша породица'' на којој су СНС, СПС, ПУПС, СРС и Јединствена Србија.

Проглашене су и изборне листе ''Звук правде - Заједно за студенте'' групе грађана ''Један тим'', као и листа ''Заједно за Лучане'' коју је поднела странка БУНТ - Права Србија, а која је проглашена као изборна листа националне мањине.

Учествују и листе ''Радомир Ивановић - Саборно, а не поделе'' коју је поднела Социјалдемократска партија Србије и листа ''Зелени фронт за студенте - Драгачево'' коју је поднела група грађана Зелено Драгачево.

У тој општини проглашена је и изборна листа ''Нада за Драгачево - Монархисти - Нови ДСС - Национално демократска алтернатива ''.

У Лучанима се чека одлука о проглашењу још две изборне листе.

Бор

У Бору је проглашено пет листа - ''Александар Вучић - Бор, наша породица'', коју чине Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка и Српска народна партија.

Проглашене су и листе ''Бор, наша одговорност'' групе грађана ''Време је да се Бор пита'', листа групе грађана ''Борци за Бор'' и листа ''Људи у центру - Срећко Здравковић'' коју је поднела група грађана ''Људи у центру''.

На изборима ће учествовати и листа ''Своји на своме - др Предраг Балашевић - Влашка народна странка''. Чека се прогласење јос две листе, ако у законском року отклоне утврђене недостатке.

Кула

У Кули је, такође, проглашено пет изборних листа,

''Александар Вучић - Кула, наша породица'' коалиције СНС, СПС, Савез војвођанских Мађара, СРС и Заједница Срба - Бранислав Швоња.

Учествује и листа ''Глас младих општине Кула'' коју је поднела истоимена група грађана, као и изборна листа групе грађана ''Млади за Кулу''.

Проглашене су и листе Групе грађана ''Српски либерали за зелену Кулу'', као и ''Русинска листа''.

Смедеревска Паланка

У Смедеревској Паланци шест изборних листа. "Александар Вучић - Смедеревска Паланка, наша породица'', а на којој су СНС, СПС, СРС, ПУПС, Заветници и Здрава Србија.

''Студенти Паланке'' коју је поднела група грађана ''Ослободимо Паланку''. Те изборна листа ''Уједињени за Паланку - Мирослав Алексић НПС - Милош Парандиловић НЛС - Нада за Паланку".

На изборима учествује и листа групе грађана ''Излечимо систем - Да Паланка оздрави'' и "Млади за паланку - сами против свих" и шеста "Народна листа - Зоран Милојковић".

Бајина Башта

У Бајиној Башти су проглашене четири изборне листе - ''Александар Вучић - Бајина Башта, наша породица'' коју чине СНС, СПС, СРС, ПУПС и СНП, ''Здрава Србија - Милан Стаматовицх'', листа коалиције ''Уједињени за Бајину Башту'' и листа ''Социјалдемократска партија Србије - Марија Милосављевић''.

Још две листе треба да отклоне уочене недостатке.

Аранђеловац

И у Аранђеловцу су проглашене четири изборне листе, а прва је листа ''Александар Вуццицх - Аранђеловац, насса породица'' на којој су СНС, СПС, Заветници, СРС, Покрет социјалиста и ПУПС.

Листа групе грађана ''Студенти за Аранђеловац - Младост побеђује''. листа ''Коалиција 381 - Уједињени подржавамо младе'', коју чине Бошњачка грађанска странка и Странка Црногораца, као и листа ''Руска странка - За бољи Аранђеловац''.

Књажевац

У Књажевцу су, за сада, проглашене две изборне листе - ''Александар Вучић- Књажевац, наша породица'' у којој су СНС, СПС, СРС, ПУПС и Заветници, као и листа коалиције ''Промене - Др Игор Милосављевић - Марко Игњатовић''.

Кладово

И на локалним изборима у Кладову учествоваће две листе - ''Александар Вучић - Кладово, наша породица'' на којој су СНС, СПС и СРС и листа групе грађана ''Кладово има нас - време је за промене''.

Мајданпек

У Мајданпеку је проглашена изборна листа - ''Александар Вучић - Мајданпек, наша породица'' на којој су СНС, СПС и СРС.

Градска општина Севојно

У ужичкој градској општини Севојно учествују листе "Александар Вучић, Севојно, наша породица" на којој су СНС, СПС, СРС, ПУПС и Заветници, листа ''Милан Стаматовић - Аврам Илић, председник ГО Севојно - Здрава Србија - Здраво да победи" и листа групе грађана ''Уједињени - Севојно''.

Чека се одлука о проглашењу још једне листе.

Александар Ђедовић, директор Фонда за избегла и расељена лица, рекао је да памти добро која је била улога Спенса током злочиначке акције Олуја, а да у просторијама Фонда постоје и фотографије које су болно сведочанство за све прогнане Крајишнике.

"Безмало између 5.000 и 7.000 људи је привремено нашло спас на платоу Спенса, и на самом Спенсу. После тога су ишли у прихватне центре. Све остало је просто смешно и немам неки озбиљан коментар да вам кажем", рекао је Ђедовац.

Ђедовац је истакао да је од јуче било различитих реакција људи и да су били збуњени. 

"Људи подржавају ако је у том контексту он рекао да се саосећа са тим људима и признаје да је то била злочиначка акција хрватска Олуја. Међутом, видимо да то није, да је то нешто сасвим друго, али добро њихов проблем", истакао је Ђедовац.

Ђекић: Спенс је новосадски храм спорта, младости

Након објаве певача да је оклуку донео након болних сведочанстава људи за које дворана носи тешке успомене из рата деведесетих, затечен је и челни човек Спенса Драган Ђекић, који каже да је од краја рата, певач одржао бар три концерта на овом месту.

"На неке неиститне, које су ноторне, врло је тешко, можда чак можда и беспотребно одговоратати. Спенс као такав, и сви који га знају и чули су за њега, никад и неће бити и не може бити нити логор, нити неко место мучилишта, него напротив. Ми волимо да кажемо да је Спенс новосадски храм спорта, младости", истакао је Ђекић.

Постоји могућност, да ће се, како наводи, спорна питања у вези са овом ситуацијом решавати судским путем.

"Евентуалан спор можемо да, пре свега, покренемо према организатору јер са њим имамо сигуран чврст доказ да није урадио послове како треба, што се тиче клевете према Тонију Цетинском ту бисмо исто у некој мери могли да размислимо о покретању неког спора за клевету", рекао је директор ЈКП "Спортски и пословни центар Војводине - Спенс.

Овим поводом се огласио градоначелник Новог Сада Жарко Мићин, који је на свом Инстраграм профилу поделио и старе новинарске чланке о прихватном центру за избеглице који се у то време налазио управо овде испред Спенса.

"Истина је потпуно другачија. У Спенсу је постојао прихватни центар за избеглице, у највећем броју Србе, који су на почетку ратног сукоба побегли из Хрватске. У Спенсу су свој привремени дом нашле хиљаде српских породица које су бежале из Хрватске да не би били убијане и ловљене, као што су били ловљене током целог ратног сукоба, а посебно у Бљеску, Олуји и другим акцијама. То није било тешко проверити. Вести о томе постоје у новинским архивама". написао је Минић.

Док је Мићин осудио овакво тенденциозно и злонамерно ширење дезинформација, након објаве Тонија Цетинског, певач није даље образлагао своју одлуку.

Овај случај не сме постати повод за ширење мржње, апелују из Спенса, и надају се да ће као и раније Спенс, као и увек, дочекати све уметнике из региона као своје драге госте.

Пожар је гасило 12 ватрогасаца-спасилаца са четири возила.

Горео је напуштени зидани објекат површине 150 квадрата .

Брзом интервенцијом крагујевачких ватрогасаца, спречено је ширење на околне објекте.

Пожар је угашен и нема повређених.

"Драги пријатељи, први пут вам се обраћам после тог страшног дана 25. фебруара. Конзилијум који је формирао министар (здравља Златибор) Лончар ми је најавио да бих ових дана требало да изађем и лечење наставим у кућним условима. Тај црни дан ми је јасно указао шта и ко би требало да буду моји приоритети. Дан у којем сам уснуо на одласку из живота, пет дана без свести на ивици између живота и смрти, и мог поновног буђења на дан рођења мога покојног оца Десимира, 2. марта", рекао је Дачић.

Захвалио је свима који су, како је навео, били уз њега током опоравка.

"Хвала свима који сте веровали, стрепели и молили се за мене. Нека вам се добрим све врати. Хвала дивним лекарима и медицинском особљу Клинике за пулмологију Универзитетског клиничког центра. Хвала онима што су били уз мене, хвала и онима који нису, јер су ми помогли да схватим да моју пажњу нису ни заслуживали", навео је председник СПС-а.

Подвукао је да захвалност дугује и породици, пријатељима и институцијама.

"Хвала мом брату Александру Вучићу, мојој породици, пријатељима и партијским друговима и другарицама, државним органима, цркви, свима који сте се молили да ме Господ сачува и заштити", закључио је Дачић.

Подсетио је и на песму коју је, како је навео, пре више од 15 година певао са Кемалом Монтеном.

"Пре више од 15 година Кемал Монтено и ја смо заједно певали његову песму, за коју нисам ни слутио да ћу је живети. Вратио сам се, животе! Хвала свима који су помогли да ми не буде суђено, јер нема смрти без судњега дана. Хвала свима", поручио је Дачић.

Дачић је 25. фебрурара увече хоспитализован на Клиници за пулмологију Клиничког центра Србије због тешке обостране упале плућа.

Тужитељка Фљорија Шамоли је као доказ против Костића доставила видео-снимке страних новинских агенција и телевизијских продукција, које су извештавале о ратним дејствима на Косову и Метохији у периоду од 1998. до 1999. године.

На једном од снимака, у репортажи о одбрани Прилужја, пошто су снаге ОВК раниле једног од његових житеља, види се Костић у друштву неколико људи, без униформе, али са пушком у рукама, који му додаје особа која се не види на снимку.

У завршној речи, тужитељка Шамоли је тврдила да је изношењем доказа у току поступка, "јасно да је Драган Миловић крив за злостављање и малтретирање Албанаца у околини Вучитрна", док се Зоран Костић, према тужитељки, "терети и за убиство породице Ујкани у селу Резник, спаљивање њихове имовине, пребијање двојице албанских цивила, од којих је један касније убијен".

Бранилац Зорана Костића, адвокат Предраг Миљковић, осврнуо се на сваки навод тужилаштва, заједно са записницима и изјавама сведока.

Миљковић је нагласио да осуђујућа пресуда мора да почива на три принципа – индивидуалној одговорности, тужби заснованој на релевантним доказима и да на основу доказа морају пружити нешто више од основане сумње.

Рекао је да је један од сведока три пута испитан и да је сваки пут дао другачију изјаву.

"Године 2017, сведок не познаје Зорана, 2023. нешто је чуо о злочину, 2024. без проблема је препознао Зорана. Одбрана је утврдила да материјални докази не испуњавају стандард доказивања убиства, да нема доказа о насилној смрти – доказа који указују на извршиоца ни по другој тачки оптужнице", навео је Миљковић.

Уочио је да се место злочина, начин извршења и време, име извршиоца и последица у исказима сведока разликују.

"Истина нема више верзија, оно што је доживљено памти се, а оно што је конструисано прилагођава се", рекао је Миљковић у завршној речи одбране и предложио суду да услед недостатка доказа Зорана Костића ослободи по свим тачкама оптужнице.

Миљковић је након рочишта подсетио да је у поступку дугом две године саслушано више од 17 сведока.

Његовом брањенику се првом тачком оптужнице ставља на терет да је наводно учествовао у масакру над породицом Ујкани у селу Резник.

"Ту тачку је потврдио само један сведок који није очевидац. Он има нека посредна сазнања и спорадично познаје Зорана, тачније, познаје га тек од 2023. године у својој трећој изјави у тужилаштву. Овај сведок је на крају судског претреса рекао да није видео Зорана да је неког убио и није видео Зорана да је неком издавао наређења", пренео је Миљковић.

Истиче да "не може бити сведок очевидац и не може бити релевантан доказ да би се утврдило да је Зоран извршио или да је био део било које групе која је извршила масакр".

Друга тачка оптужнице тиче се протеривања албанских цивила на гробљу у Вучитрну.

"Ниједан од више од 10 до 15 сведока, који су били саслушани, није поменуо Зорана Костића нити да га је видео тог дана ту, нити да је учествовао у таквим дешавањима. Што се тиче убиства Шефки Далкуа, породица Далку која је овде саслушана на јасан, прецизан начин рекла је да Зоран Костић није тај полицајац Костић који је убио њиховог брата или братанца. Они су веома јасно рекли да овај човек који је овде оптужен није тај човек. То је био неки млади полицајац од тада 25-30 година, који је то, по њима извршио", испричао је Миљковић.

По трећој тачки оптужнице, пребијања Весеља Љатифија, одбрана је суду доставила материјалне доказе који говоре о томе где је Зоран био тог 24. маја и оба доказа, тврде, указују да је он био у Куршумлији и Прокупљу, а не у Вучитрну како сведок наводи.

"С друге стране, показали смо супротне изјаве које је сведок дао кроз године. Заправо, 2000. године сам сведок је на своју иницијативу дао једну изјаву у општинском суду у Вучитрну у којој је рекао да га је претукао неки паравојник Крстић, да је то било 19. маја, да су повреде настале од шутирања и удараца на различитим местима по глави и ребрима. Након 24 године каже да је то било 24. маја и да га је претукао полицајац Костић, у овом случају Зоран Костић, да је повреде добио од тупог предмета, да не зна место где је задобио повреде и да се онесвестио од удараца са леђа. Дакле, неких пет елемената се у потпуности разликује у његовим изјавама и на основу тога сматрамо да он није кредибилан доказ, његова изјава није довољан доказ да би се потврдиле добро основане сумње да се то десило за шта га тужилаштво оптужницом терете", констатовао је Миљковић.

На крају, рекао је да је одбрана дала све од себе да докаже невиност.

"То иначе није наш посао, наш посао није да доказујемо невиност, већ је посао тужилаштва да доказује кривицу, али знате, и сами како су ови предмети тешки, како су захтевни и колико је сведока ту прошло. Ја се надам ослобађајућој пресуди и да ћемо Зоран и ја ускоро бити у његовој кући у Прилужју", закључио је Миљковић.

Бранилац Драгана Миловића, адвокат Милош Делевић, рекао је да је данашњим рочиштем окончан главни претрес а да ће 18. марта бити објављена пресуда.

"Очекујем ослобађајућу пресуду јер је велика већина сведока специјалног тужилаштва срчано бранила Драгана Миловића, као што сам рекао данас у завршној речи, они су га бранили као рођеног брата. Драган Миловић се слободно кретао после рата у Вучитрну, имао је и пријатеље из села Коло, тако да никада није имао проблема са Албанцима. Као што сам и на крају рекао у завршној речи, ако он не буде ослобођен, ко ће", поручио је Делевић.

Костић и Миловић ухапшени су у септембру 2023. године и од тада се налазе у притвору. Пред судом доказују да нису криви за дела која је тужилаштво квалификовало као ратне злочине. Истог дана, ухапшен је и Илија Елезовић, који је у међувремену преминуо.

Вучића је дочекао власник компаније "Сигма" Драган Капичић, а у обиласку су биле и министарке Сара Павков, Адријана Месаровић, Александра Дамјановић Софронијевић, као и председник СНС Милош Вучевић.

Информисан је да тренутно у тој компанији ради 55 људи, а да би могло бити још најмање 20 запослених уколико започну и снабдевање јавних установа, болница и друго.

У Црвенки је обишао и недавно обновљене винске подруме.

У оквиру посете Општини Кула, обишао је и Цркву Светог Николаја у Сивцу.

Вучић је на предизборном митингу у Сивцу код Куле поручио да је смисао окупљања како би сви размислили о томе какву будућност желимо и навео да живимо у ери тектонских промена у свету које захтевају озбиљност и посвећеност, а не толеришу неодговорност.

"Данас смо се овде окупили због онога што ће да се одигра, неко би формално рекао 29. марта, реч је о локалним изборима за општину Кула, али ја бих рекао да је смисао нашег окупљања много дубљи и много важнији од тих и те како важних избора. Смисао окупљања је у томе да размислимо о томе какву будућност желимо, колика је одговорност на нама, колико озбиљности, колико снаге и рада морамо да уложимо да бисмо могли да сачувамо Србију, да би Србија могла да иде напред, да би и Сивац и Црвенка и Кула, и Крушчић, и Липар, и Руски Крстур могли да иду напред", казао је Вучић.

Како је додао, то нису лаке одлуке, јер нажалост живимо у ери и у време великих промена.

Наводећи да те велике промене не морају да буду увек лоше или да нам не пријају, Вучић је нагласио да када се дешавају такве тектонске промене у свету, а ми нисмо навикнути, онда у сваком случају то може да донесе значајне негативне последице.

Поступајући судија је претходно одлучио да затвори суђење за јавност ради заштите малолетних лица у овом поступка.

Пуномоћник оштећених Саша Кнежевић је након суђења изјавио да га је изненадила одлука суда да затвори за јавност суђење и нагласио да нико од оштећених није тражио да се донесе таква одлука. Прецизирао је да је на данашњем суђењу испитан отац дечака Мића Симић који има статус оштећеног у поступку док ће на следећем бити испитана мајка дечака Сања Симић.

Мића Симић, отац убијеног дечака је након суђења новинарима рекао да је непуна два сада трајало његово сведочење и оценио да је мучно што је са “друге стране” било провокација. На питање како оцењује то што су се оптужени бранили ћутањем, Симић је рекао да је то доказ да је истина на страни оштећених и да се кад неко нема аргумената брани ћутањем.

Симић је навео да су оштећени били против тога да се искључи јавност са суђења, јер сматра да јавност треба да види комплетну истину.

"Ово мора да се изгура до краја. Андреј је ово заслужио, без обзира на то што они покушавају да изврћу чињенице да испада да Андреј није жртва него супротно", рекао је отац убијеног дечака.

На претходном суђењу у фебруару родитељи дечака су кратко негирали кривицу док би данас требало да изнесу одбрану. М. М. и М. М. су оптужени за извршење кривичног дела тешко дело против опште сигурности у саизвршилаштву и по једног кривичног дела запуштање и злостављање малолетног лица.

Тринаестогодишњи Андреј Симић убијен је ножем у октобру 2023. године, у породичној кући у Нишкој Бањи од стране вршњака М. М. 

Дечак М. М. је кривично неодговоран, јер у тренутку извршења кривичног дела није имао навршених 14 година.

У образложењу своје одлуке, другостепени суд наводи да досуђени износи представљају правичну новчану накнаду за претрпљене душевне болове због смрти блиског лица.

На питање да ли жели да "ужива у предностима јединственог тржишта и Шенгенског простора без притиска за већу владавину права и демократизацију", Вучић одговара негативно.

"Притисак треба да се одржи и морамо се суочити са њим. Они би увек требало да буду у могућности да кажу: 'Ниси довољно добар, мораш да одеш'", рекао је председник Србије.

На питање о ситуацији са снабдевањем енергијом, Вучић каже да су тешкоће почеле још пре рата у Ирану, када је због америчких санкција Русији, српска Рафинерија нафте Панчево морала да се затвори.

Kаже да је то веома тешко погодило Србију, јер је резултирало нижим растом.

"Неки људи мисле да се ради само о бројевима – не, то директно утиче на животе људи. Нижа стопа раста значи ниже пензије и повећање плата. Веома сам захвалан Европској унији, тиму Урсуле фон дер Лајен. Разговарали смо са њима које нове цевоводе (нафтоводе и гасоводе) до разних суседних земаља треба да изградимо до 2035. године. Уложићемо значајна средства у нашу енергетску инфраструктуру и у томе имамо пуну подршку Европске уније", појаснио је Вучић.

О односима са Русијом

На питање о односима са Русијом и томе да ли је та земља и даље поуздан савезник, Вучић каже да је увек била поуздан савезник у снабдевању гасом.

"Али онда су ме руски медији веома оштро напали, оштрије него многе западне лидере. Традиционално смо имали добре и пријатељске односе, али сада сам једноставно морао да заштитим националне интересе Србије. Нисмо ничије марионете", рекао је председник Србије.

Наводи и да је наговарао руску страну да прода удео у НИС-у Србији, да је био фер и да није инсистирао ни на праву прече куповине, као и да је стално питао зашто не желе да продају НИС Србији, али да није добио прави одговор.

"На крају смо се сложили са овим моделом, у којем би мађарска компанија МОЛ и емиратски АДНОК сада требало да преузму велики део. И можемо да повећамо наш удео са 29,87 на 34,87 процената, што нам даје боље механизме контроле и већи надзор над финансијским одлукама", рекао је Вучић.

"Србија није извезла ниједан метак у Украјину"

На питање да ли је "Русија фрустрирана јер Србија продаје муницију и оружје другим земљама које затим снабдевају Украјину", понавља да Србија није извезла ниједан метак у Украјину, али да се у ратним условима може десити да меци посредно заврше у ратној зони.

"Све смо ово разговарали са Русима. Разговарао сам са Путином на састанку у Пекингу и показао му списак земаља извоза и рекао: 'Ево списка, у чему је проблем? Он је затим показао на Пољску, али тамо је ишла само муниција за ловачке пушке. Али да, било је извоза у Чешку, у Велику Британију и још неколико земаља, и коначно, завршило је у Украјини'", рекао је Вучић.

Каже и да је рекао руском председнику Владимиру Путину да Србија никакве санкције није увела тој земљи, а да је због тога много патила.

"И не желим никакво признање за то. Нисам то урадио због вас, већ због нашег политичког става, јер верујем да санкције нису корисне. Али имам 28.000 људи који директно раде у војноиндустријском сектору у Србији – сва наша складишта пуцају по шавовима од граната, ракета и муниције различитог калибра. Пустили смо их да би људи могли да примају плате и преживе", рекао је Вучић.

"Доћи ће до значајних промена унутар европских друштава"

Како каже, ми се као Европљани суочавамо са много већим проблемима у будућности, попут кризе у Ирану, која ће имати велике политичке последице.

"Доћи ће до значајних промена унутар европских друштава. Разговарао сам са својим пријатељем Гвидом Крозетом, италијанским министром одбране. Италијани купују 1.000 пешадијских борбених возила Линкс, а да не помињемо остале производе Рајнметала. А такође видимо и велике политичке промене у Сједињеним Државама", рекао је Вучић.

На питање да ли је "разочаран садашњом америчком администрацијом", каже да "није био задовољан неким њиховим одлукама".

"Американци су нам свима овде у региону много помогли осигуравајући мир и стабилност у Босни и Херцеговини. Надао сам се да ће заузети и оштрији став против Куртијевог режима. Да ме нисте питали, не бих то поменуо – они провоцирају све Србе који живе на Косову и Метохији. А ту је и овај такозвани Одбор за мир, где је Вјоса Османи главна атракција. То не бисмо очекивали од Трампове администрације", рекао је председник Србије.

О пројекту Трамповог зета

Говорећи о пројекту Трамповог зета Џареда Кушнера, који је требало да се реализује у Београду, Вучић каже да је то зграда из СФР Југославије која је погођена 1999. године.

"До данас не разумем шта је требало да буде погрешно са тим пројектом. То би довело огромног инвеститора у земљу, запослило би хиљаде људи и обезбедило уговоре стотинама компанија. Планиран је и музеј, споменик жртвама", рекао је Вучић.

Појашњава да је циљ протеста против пројекта био да "га дехуманизују", да покажу да "Вучић није људско биће", као и да су "оклеветали његову децу и ширили лажи".

"А оно што се губи у протестима јесте да смо током мог мандата доживели највеће стопе раста у историји земље. Наш однос дуга према БДП-у је пао са 79 на 41 одсто од 2014. године. У центру Београда, где имам највише критика, просечна плата је сада већа од 1.700 евра, више него у Словенији. Погледајте приобаље у Београду, многе нове километре брзих ауто-путева и брзих железничких пруга – то ће бити моје наслеђе, свиђало им се то или не", рекао је Вучић.

Нагласио је и да је тужиоцу више пута рекао да због тог пројекта гони њега, а не његове сараднике.

"Такође су прикупили изјаве од запослених у агенцији за заштиту наслеђа и другим канцеларијама, тврдећи да сам их вређао и називао лењим. А ја сам рекао – тако је, 100 одсто. Не мислим да сам био пристојан. Не поседујем никакве компаније, не обављам никакав посао и никада нисам узео ни долар ни евро ни од кога. Немам никакву имовину нити банковне рачуне нигде у свету осим у Србији. Ни моја деца. Још увек чекам њихову истрагу против мене: да ме ухапсе као великог криминалца јер сам желео да донесем велике инвестиције у Србију", рекао је Вучић.

Очекујемо процену Венецијанске комисије

На питање о недавно усвојеном сету правосудних закона рекао је да их је потписао јер су прошли парламент и да ће, ако Венецијанска комисија буде имала примедбе, одмах бити повучени.

Нагласио је и да је члановима парламента из владајуће коалиције рекао да је требало да чекају мишљење Венецијанске комисије.

"И ја сам то јавно урадио. Сада очекујемо процену Венецијанске комисије негде следеће недеље", рекао је Вучић.

Поступање на протестима

На питање "о поступању на протестима и насиљу над демонстрантима", Вучић каже да "готово да није било насиља над демонстрантима, али је било насиља над полицијским јединицама".

"Два наша човека су повређена, један од њих пиштољем аустријског порекла. А 200 метара одавде, други човек је избоден ножем и изгубио је бубрег", рекао је Вучић и нагласио да је вест о пребијању студенткиње бејзбол палицама у Новом Саду била лаж, али да је ипак тадашњи премијер поднео оставку.

"Да ли би се то десило у Немачкој?", упитао је председник Србије.

Говорећи о смени команданта Специјалне антитерористичке јединице Министарства унутрашњих послова, истиче да се то није десило јер није хтео ништа да предузима против демонстраната и да нико није тражио од њега да било шта предузме.

"Био је на својој функцији 29 година, сада је смењен, баш као што су многи други смењени и биће смењени. Тако то функционише у демократијама", рекао је Вучић.

О својој будућности

На питање како замишља своју будућност, с обзиром на то да нема више законско право да се кандидује за председника, Вучић наглашава да му то није дозвољено и да не намерава да дозволи да се Устав мења, као што неки медији сугеришу.

"Ако ме питате шта бих волео да радим – волео бих да видим како моја ћерка оснива приватну фирму за политички консалтинг овде у Србији, а ја бих могао да јој будем саветник. И наравно: волео бих да тренирам децу у кошарци", нагласио је Вучић.

"Устав предвиђа у којим случајевима се парламент распушта, али у овом случају не постоји основ да председница распусти парламент пре истека рока од 60 дана и пре него што избор председника не успе“, рекла је Хаџију.

Позвала је на смиреност и професионализам у доношењу одлука.

"Позивам уставни суд, не желећи да се ово схвати као мешање, да су са његове стране потребнe будност, пажња, брзинa и професионализам, и позивам све да пусте суд да ради свој посао, јер сам уверена да у таквим ситуацијама суд може бити под притиском од стране било кога“, рекла је Хаџиjу.

Османијева и даље није потписала одлуку о датуму избора, чека одлуку суда

Вјоса Османи још није потписала одлуку о датуму ванредних избора, јер чека да види да ли ће уставни суд издати привремену меру или не за њен декрет о распуштању скупштине.

Саветник за медије Вјосе Османи Беким Капина, рекао је да ако уставни суд сматра да је потребно издати привремену меру, председништво ће то поздравити.

"Председница још није потписала указ о датуму избора јер, како је обавестила странке на консултативном састанку, чека уставни суд. Уколико уставни суд сматра да је потребно увести привремену меру, председништво је поздравља, понављајући да та мера ни у једном тренутку не прејудицира коначну одлуку дуда у вези са уставношћу указа", рекао је Купина.

Вјоса Османи је декретом распустила централну скупштину након што председник није изабран до 5. марта у поноћ, а потом се са представницима странака консултовала о датуму превремених избора.

Пре декрета о распуштању, скупштина није успела да изабере председника јер у сали није било обавезне две трећине посланика.

Пошто посланици опозиције не присуствују седници, покрет Самоопредељење је раније поднео жалбу уставном суду, тражећи да се утврди обавеза присуства посланика и да се рок за избор председника продужи за два месеца.

Како је навео, пројекат ће бити реализован у сарадњи Владе Србије и Министарства здравља, на иницијативу председника Србије Александар Вучић, а има велики значај за цео регион јер, како је истакао, здравствени систем мора бити снажан и доступан свим грађанима.

Мацут је подсетио да Здравствени центар Ужице обезбеђује здравствену заштиту за око 300.000 становника и обухвата три опште болнице, десет домова здравља, као и велики број здравствених станица и амбуланти, у којима ради око 3.800 запослених.

Током посете Општој болници у Пожега, премијер је са руководством здравственог центра, лекарима и медицинским особљем разговарао о могућностима унапређења здравствених услуга, како би пацијенти из овог дела Србије већину дијагностике и лечења могли да обаве у свом крају.

Истакао је да је неопходно стално унапређивање услова рада и медицинске опреме и подсетио да су у претходном периоду у здравствени систем овог региона знатна средства уложена у савремену дијагностичку опрему, укључујући магнетну резонанцу, скенере и друге радиолошке и ендоскопске апарате.

Према његовим речима, Општа болница у Пожеги представља пример добро организоване и одржаване здравствене установе, а држава ће наставити да улаже у развој здравственог система широм Србије, у сарадњи са Министарством здравља и Републичким фондом за здравствено осигурање.

"Први партизан и Ваљаоница бакра два примера добро интегрисаних фабрика"

Током обиласка Ваљаонице бакра у Севојну, премијер је истакао да су и Први партизан и Ваљаоница бакра два примера добро интегрисаних фабрика које упошљавају велики број људи, а такође имају велики значај за државу, пре свега, у наменској индустрији која је усмерена за потребе Србије, али и за извоз.

"Имао сам задовољство да чујем импресивне бројеве који крећу негде у педесетим годинама прошлог века, када је великим радним акцијама и мобилношћу људи направљен овај гигант који има огроман потенцијал са извозним резултатима од 250 милиона евра, са великим амбицијама у наредном периоду, али и са јако паметном стратегијом улагања и у енергетску самоодрживост", рекао је Мацут.

Ваљаоница бакра један је од наших водећих извозника. Фокус се ставља на прераду бакра и легура бакра за глобално тржиште. Kао гигант у свом пословању даје значајан допринос и локалној самоуправи и држави.

"Ово је добар пример једног интегрисаног приступа и у очувању броја људи и производног портфолија, сарадње у локалу, јер сви производи који излазе одавде су практично производи у Србији који дају највећи допринос БДП-у, самим тим што све што је произведено овде се извезе, највећи проценат, око 90 одсто се извози, што је изузетно добар показатељ", рекао је Мацут.

Kако је додао, гиганти попут Ваљаонице бакра морају да опстану у Србији.

"Ми смо земља која је традиционално везана за тешку, односно, прерађивачку индустрију и ово је нешто што даје перспективе људима који живе у земљи и у окружењу, на месту где су фабрике присутне и где упошљавају велики број људи. Овај читав концепт је веома добар, велика је површина, има простора за развој, мислим да ћете и са локалном самоуправом имати добру сарадњу и да ћете наставити да сарађујете и даље", рекао је Мацут.

Премијер је истакао да сматра да је Севојно једна од најрепрезентативнијих општина у Златиборском округу у развојном смислу.

Kао један од важних сегмената доброг пословања гиганта истакао је и бригу о запосленима, сматрајући и то једним од предуслова за импресивне дохотке које фабрика остварује.

"Ми смо ту за сарадњу у сваком погледу. Очекујемо да ћете водити рачуна о људима који овде раде, али и о производњи, односно, производним плановима за следећих претпостављам десет година. Мислим да имате добру визију за следећу деценију", поручио је Мацут.

Управа вртића и стручне службе одмах су дошле на лице места, након чега су васпитачи започели потрагу.

Дечака су тражили у околини вртића и у оближњим улицама.

Нешто после 11 часова позвана је мајка дечака, која је рекла да је дете са њом.

Мајка, која има самостално старатељство, и дечак, потом су обавили разговор са васпитачима и управом установе.

На састанак је позван и отац дечака, који је одбио да дође. 

У разговору са дописницом РТС-а из Чачка отац дечака је у телефонском разговору рекао да је страшно то што је његов син ишетао из вртића неопажен од оних који треба да воде рачуна о деци, али и да је о томе обавестио медије и кабинет председника Србије.

У Предшколској установи "Радост" је речено да је "најважније да је дечак добро и неповређен", а васпитачи који су задужени за ту вртићку групу биће, како је речено, "третирани у складу са процедуром предвиђеном законом за овакве случајеве".

Код њега је откривено и заплењено 1.100 литара нафтних деривата без прописане документације о пореклу. Нафтни деривати су, како се наводи, пронађени приликом претреса на адреси пребивалишта осумњиченог, а за које постоји основана сумња да су били намењени стављању у даљи промет, односно продаји непознатим лицима.

Ухапшени ће након подношења заједничке кривичне пријаве, бити спроведено Основном јавном тужилаштву у Аранђеловцу.

Бојан Станић из Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије каже за РТС да трговина Србије са Блиским истоком чини релативно мали део укупног извоза, али да геополитичка нестабилност у региону може да има посредне последице.

"Прошле године укупни извоз Србије био је око 33,5 милијарди евра", каже Станић. На тржишта Блиског истока пласирали смо око 434 милиона евра. 

Подсећа да су многе земље тог региона већ у претходном периоду бележиле пад у трговинској размени са Србијом.

"Видели смо да су у 2025. у односу на 2024. годину све земље Блиског истока углавном пале у погледу извоза, осим Израела, а ту доминира извоз опреме за војноиндустријски комплекс“, наводи Станић.

Главни извозни производи – војна опрема, цигарете и воће

Према подацима о структури извоза, Србија на тржишта Блиског истока највише пласира војну опрему, али и одређене производе широке потрошње.

"Доминира војна опрема, а највећи купци су управо земље са којима имамо и највећу трговинску размену – Израел, Уједињени Арапски Емирати и Азербејџан. Са друге стране имате и цигарете, јер је тамо и даље велика потражња за њима, затим смрзнуто воће или свеже јабуке, као и аутомобилске гуме и обрађено дрво букве“, објашњава Станић.

Ипак, истиче да су укупни износи извоза тих производа релативно мали у поређењу са извозом Србије на друга тржишта.

"То су релативно мали износи у односу на оно што пласирамо у свет, тако да са те стране нема неке велике угрожености. Али када се дешавају ратни сукоби, постоји једна јасна корелација – што је већа нестабилност, повећава се извоз војне индустрије, док се истовремено смањује извоз робе коју становништво свакодневно користи“, наглашава Станић.

Проблеми у увозу сировина за пластичну индустрију

Када је реч о увозу из региона Блиског истока, Србија највише набавља енергенте, индустријске хемикалије и одређену техничку опрему, попут радара.

Станић истиче да посебну забринутост изазива могући прекид увоза сировина које се користе у домаћој индустрији.

"Поред нафте, која је свакако највећа брига, постоји и питање увоза материјала који се користе у пластичној индустрији, које смо увозили из Ирана. Говоримо о увозу вредном око 50 милиона евра, што је било значајно за нашу индустрију пластичних маса“, каже Станић.

Додаје да су бројне српске компаније у последњих неколико година интензивно развијале сарадњу са иранским партнерима.

"Доста наших фирми потписало је споразуме о снабдевању са иранским компанијама, а у мају је требало да се одржи и један Експо у Ирану на коме су планирале да учествују и српске компаније. Наша делегација је у претходним годинама више пута боравила у Ирану, тако да у том погледу ово јесте један удар на конкурентност наше индустрије пластичних маса“, наводи Станић.

Цена нафте највећи ризик за економију

Ипак, највећи ризик за српску економију представља раст цене енергената, пре свега нафте.

"Цена нафте је у последњих петнаест дана порасла за око 50 одсто и тренутно се креће око 106 долара по барелу. Нафта је део цене практично сваког производа, јер утиче на транспорт и производњу“, истиче Станић.

Уколико се сукоб настави, могуће су и значајно веће цене.

"Видели смо најаве катарске владе да би у наредних неколико недеља цена могла да достигне 150 долара по барелу, што је знатно више него у време енергетске кризе након почетка рата у Украјини“, каже Станић.

Потрага за алтернативним тржиштима

Компаније које послују са земљама Блиског истока већ разматрају могућност преусмеравања извоза на друга тржишта, али тај процес није једноставан.

„Ово је виша сила и нико не може да утиче на то. Сада се процењује да ли има смисла чекати да се ситуација смири или тражити нова тржишта. Али како сада ствари стоје, нема назнака да би рат могао брзо да се заврши, већ може да потраје месецима“, објашњава Станић.

И након завршетка сукоба, каже, остаје питање колико ће регион бити привлачан за нове инвестиције и послове.

"Поставља се питање колико ће то подручје бити примамљиво за нова улагања и нови извоз када се ситуација смири“, додаје Станић.

Алтернатива у Северној Африци

Као једну од алтернатива за српске извознике Станић види тржишта Северне Африке, пре свега Египат.

"Трговина са Египтом је тржиште у које доста улажемо, имамо и споразум о слободној трговини, а након потписивања споразума са Уједињеним Арапским Емиратима интересујемо се и за друге земље Северне Африке које су релативно далеко од овог сукоба“, каже Станић.

Међутим, наглашава да је конкуренција на тим тржиштима веома јака.

"Није лако пронаћи ново тржиште, јер и друге земље желе да се позиционирају. Кина је ту изузетно снажан конкурент, али доста тога зависи и од политичких односа, јер се у многим земљама региона економска сарадња и даље у великој мери ослања на добре политичке односе“, навео је Станић.