Ветар ће бити слаб, на истоку и умерен, повремено и јак, северни и северозападни.

Најнижа температура кретаче се од -2 до 6, а највиша дневна од 15 до 18, у Неготинској Крајини до 20 степени Целзијуса.

У Београду након хладног јутра, дан сунчан, уз пријатних 18 степени. Сунчано и топло биће и за викенд, али ће од недеље почети да дува кошава.

И наредних седам дана биће сличне временске прилике.

По извештавању јапанских медија, "Нидек" је извршио намештање финансијских извештаја укупне вредности од око 250 милијарди јена (1,6 милијарди америчких долара по садашњем курсу). Конкретно, реч је неправилностима као што су лажно приказивање вредности имовине и трошкова пословања. 

Нешто раније, у децембру, са функције шефа управног одбора директора повукао се и суоснивач и дугогодишњи руководилац компаније, у Јапану легендарни осамдесетједногодишњи Шигенобу Нагамори.

Њега у јапанским медијима, на основу резултата истраге, оптужују да је вршио претерани притисак на руководство матичног предузећа и ћерки компанија да остваре зацртане резултате, што је ове навело да "фризирају" рачуноводствене књиге.

Извештај независне комисије закључује да је Нагамори био упознат са том праксом, али да није ништа учинио да је исправи. 

Он је крајем прошлог месеца напустио и место почасног председника компаније, али задржава власнички удео од око десет одсто, па поједини медији изражавају скепсу у вези тога да ли је његов утицај на рад компаније заиста елиминисан његовим формалним повлачењем са функције члана борда директора. 

Грехови "Нидека"

"Нидеку" је у октобру прошле године, након првих наговештаја да је компанија лажно извештавала о резултатима свог пословања, Токијска берза издала опомену да ће бити уклоњен са листе предузећа чијим акцијама се тргује уколико у року од годину дана драматично не побољша своју рачуноводствену праксу.

Компанија је одмах била избрисана из неколико важних индекса берзе, као што је "Никкеи 225", који су састављени од репрезентативних предузећа. Њене деонице су у два наврата пале за 20 или више одсто, па је трговина њима била обустављена.

Тада се говорило о намештању финансијског извештаја о резултатима пословања "Нидекове" подружнице у Кини, али се јавила и сумња да би малверзације могле бити далеко ширег обима, те да би руководство у јапанској централи могло бити умешано у њих. То је, по свему судећи, потврдила поменута истрага независног комитета окончана у фебруару ове године.

Скандал је суштински нарушио поверење у финансијско здравље групе "Нидек", која је основана 1973. године са седиштем у граду Кјото и запошљава око 106.000 радника у 47 земаља света. 

"Нидек", иначе, прави и уређаје за домаћинство и медицинске установе, а његови главни производи, електрични мотори, осим у аутомобилској индустрији, налазе примену и у производним машинама, роботима и другде.

Због овог скандала, компанија, чији је слоган "Све за снове", сада несумњиво пролази кроз ноћну мору, јер се суочава с великим зидом када је у питању набавка капитала од банака и инвестиционих фондова.

Отуд је оправдано страховање и за будућност њених постројења у Србији, у које је, по обећањима јапанског руководства "Нидека" од пре пар година, требало да буде уложено укупно чак милијарду евра.

Словачка обавештајна служба (СИС) тврди да 27. јануара на нафтоводу "Дружба" у Украјини није настала штета која би онемогућила транспорт нафте ка Словачкој и Мађарској, изјавила је портпаролка СИС-а Наталија Холубова.

Украјински председник Володимир Зеленски је, са друге стране, изјавио да питање обнове нафтовода "Дружба" има, не само техничку већ и политичку димензију, и да сматра да се не исплати поправљати оштећени нафтовод.

Лидер Украјине се захвалио Италији и премијерки Ђорђи Мелони на енергетској подршци ове зиме и истакао да би деблокада кредита за Украјину гарантовала стабилност у одбрани.

Мађарски министар спољних послова и трговине Петер Сијарто изјавио је да Мађарска неће бити увучена у рат и оценио да у Украјини већ четири године "бесни бесмислени рат" који је требало да буде завршен мировним преговорима у Истанбулу пре две године.

Председник САД Доналд Трамп изјавио да Зеленски мора да се прихвати посла и да направи договор са Путином и да опструише постизање мировног споразума.

Министарство спољних послова Русије саопштило је да је планирана да размена руских и украјинских заробљеника по "формули 300 за 300".

Противваздушна одбрана уништила је 76 украјинских дронова изнад руске територије током ноћи, саопштило је руско министарство одбране.

Азербејџан је оптужио Иран да је испалио два дрона на његову територију, при чему су две особе повређене. Техеран то демантује. Министарство одбране Азербејџана саопштило је да припрема неопходне мере одмазде према Ирану.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи изјавио је да је Иран спреман за евентуалну копнену инвазију Сједињених Америчких Држава и одбацио могућност преговора са Вашингтоном, наводећи да Техеран није тражио прекид ватре упркос нападима САД и Израела.

Аракчи је навео и да је прилика за постизање јединственог споразума са САД изгубљена након што су, како је навео, поједини политички кругови у Вашингтону онемогућили напредак у преговорима, додајући да ће план САД за мешање у унутрашње послове Ирана пропасти.

Са друге стране, амерички председник Доналд Трамп поручује да ће сукоб у Ирану трајати све док он то буде желео.

"Многи људи кажу да је већ готово. За мене није готово. Готово је када ја то будем желео", рекао је Трамп.

Председница скупштине Аљбуљена Хаџиу прекинула је седницу и најавила да ће бити настављена ако буду испуњени услови.

Kандидати за председника били су Гљаук Kоњуфца и Фатмире Kолчаку, посланици покрета Самоопредељења. За њих се није ни гласало, јер је у сали било 66 посланика, од потребних 80, колико чини две трећине од 120 посланика.

У сали на седници за гласање о председнику нису били присутни посланици Српске листе, затим Демократске партије, Демократског савеза и Алијансе за будућност Kосова.

Неизбором новог председника, према уставу и уколико се не догоди нека велика промена, скупштина може бити распуштена, а још актуелна председница Османи расписаће нове парламентарне изборе, само два месеца након прошлих.

Председница парламента се обратила Уставном суду након неуспеха седнице

У међувремену је председница парламента Аљбулена Хаџију објавила је да се обратила Уставном суду након неуспеха седнице. Објавила је да је од Уставног суда затражила оцену уставности поступка за избор председника и суспензивну меру за уставни рок.

"Управо смо се обратили Уставном суду у вези са оценом уставности поступка за избор председника. Такође, овим захтевом смо затражили да Уставни суд изрекне привремену меру за суспензију уставног рока у вези са поступком за избор председника, до објављивања пресуде. У том смислу, обавестила сам и председницу Вјосу Османи-Садриу", објавила је Хаџиу не Фејсбуку.

Назирао се неуспех избора председника у уставном року и пре вечерашње седнице, јер су представници опозиционих странака указивали да владајући покрет Самоопредељење неколико дана уочи истицања рока, није понудио политички договор или избор заједничког нестраначког кандидата, иако је Аљбин Kурти у више наврата имао састанке са лидерима опозиције.

Излазу из ризика нових ванредних избора није помогло ни то што је Вјоса Османи скупштини доставила уставне амандмане, који би, да су усвојени, омогућили избор новог председника/це директно гласовима грађана, а не као до сада, гласовима посланика.

За усвајање амандмана потребни су гласови две трећине свих чланова парламента, укључујући две трећине српских и посланика неалбанских заједница.

Прва седница скупштине о амандманима одржана је без посланика Српске листе, што је значило да нема кворума и услова за гласање, па је прекинута.

Различита мишљења о амандманима

У расправи на седници о амандманима изражена су различита мишљења. Посланичка група покрета Самоопредљења подржала је амандмане. Посланици Демократске партије су се изјаснили против због брзине предлагања и евентуалног усвајања амандмана.

Председник Демократског савеза Kосова Љубир Абдиџику поручио је да ће посланици те странке гласати за амандмане, али је указао да процедура указује да су за њихово усвајање потребне две трећине поосланика.

Абдиџику је додао да је усвајање амандмана одмах немогуће, јер на седници нема посланика Српске листе, чије две трећине заступника треба да подржи предлоге.

Уставне амандмане које је скупштини поднела Вјоса Османи, уставни суд је прихватио 2012. године, али нису спроведени.

“Kипар се већ нашао на удару зато што је гађана британска база у Акротирију и то је већ унело много немира у читав источни Медитеран”, додаје Спасојевић.

Указује да је овај рат отпочела Америка уз свог највећег савезника Израел – иако то савезништво, како каже, не постоји на папиру, али је то највеће савезништво које имамо после Другог светског рата.

“Потпуно је нејасна стратегија и који су ратни циљеви. Из дана у дан званичници САД износе различите циљеве – нуклеарни програм, балистички програм, борба против иранских проксија. Оно што је очигледно јесте да су сва три циља неиспуњива ако не дође до промене режима”, поручује Спасојевић.

Данима гледамо како се гађају америчке базе у земљама Залива које нису желеле да учествују у нападу на Иран, а говорећи о томе можемо ли очекивати да том логиком мета буде нека од база Америке у Европи, којих има више од 30, Спасојевић напомиње да логика рата намеће да ће несумњиво доћи до ескалације.

“Ако дође до ескалације, све је могуће и имам утисак да они који су започели све ово нису баш најбоље планирали и немају излазну стратегију из свега овога што може да угрози не само Блиски исток и источни Медитеран, већ читав свет”, наглашава Спасојевић.

Пеовић: Сумњам да Иран жели да прошири овај сукоб на европско копно

Србољуб Пеовић из Института за европске студије пак сматра да је једини реални сценарио да било која од америчких база у Европи буде погођена јесте да се европске државе прво директно укључе у овај сукоб, друго да приђу источном Медитерану.

“Дакле, сумњам да Иран жели да прошири овај сукоб на европско тло, на европско копно, наравно и Велику Британију, већ су циљеви везани искључиво за америчке и израелске ресурсе у источном Медитерану”, истиче Пеовић.

Када је реч о томе да ли треба да се плашимо иранског наоружања, будући да званични Техеран каже да најмодерније и најбоље још нису употребили, Пеовић каже да теoретски имају ракете које могу да досегну овај простор.

“Теоретски постоје ракете које имају домет и до 2.000 километара. Међутим, то не значи да ће оне бити искоришћене на домет од 2.000 километара. Дакле, Иран је сада увучен у једну математичку игру пре свега. Он жели да исцрпи израелску и америчку одбрану и да њих циља, наравно и у региону војне ресурсе које припадају овим двема силама, али Иран не жели да изазове шири светски рат или нешто слично”, напомиње Пеовић.

Вујиновић: Ако се и деси Трећи светски рат, он неће бити ништа што смо раније видели

Много се говори о Трећем светском рату, али истраживач студија безбедности Никола Вујиновић каже да ако о томе говоримо на такав начин, онда смо у тај рат већ ушли.

“Мени се некако чини да смо ми, ако смо у Трећем светском рату, већ ушли у тај светски рат. Сад можемо да изаберемо која је то тачка... Ово је само једна фаза од њих”, додаје Вујиновић.

Ипак, наглашава да ако се и деси Трећи светски рат, он неће бити ништа што смо раније видели.

“Мислим да ће се он пре свега водити у информативној сфери и да ће бити завршен неким нуклеарним ратом. Тако да мислим да чињеница да је то нека извесност неће довести да ми видимо на терену сад, не знам, дивизије Турске Републике које нападају Иран, Иран који преко Ирака напада Саудијску Арабију према Израелу и тако даље. Значи, неке класичне војне операције какве имамо у Украјини, нећемо да видимо”, сматра Вујиновић.

Поручује и да се треба плашити радикалних исламиста у Европи.

“Ја се не плашим балистичких ракета Ирана у Европи, плашим се радикалних подржаваоца или погођених исламиста у Европи који су спремни да начине неки терористички напад”, поручује Вујиновић.

Ко ће бити нови врховни вођа и може ли Трамп ту ишта да се пита

Када се помене избор врховног вође Ирана, Доналд Трамп каже да ће он морати да се пита и да би постављање сина убијеног ајатолаха Алија Хамнеија значило, како је он рекао, нови рат за пет година. Пеовић каже да је то потпуна бесмислица.

“Дакле, неко ко није шиит и не припада улеми не може да бира врховног вођу без обзира какав буде исход рата, без обзира чак и да ова власт буде смењена и замењена неком у неком теоретском сценарију. Дакле, врховног вођу Ирана бира Савет експерата, односно Скупштина експерата је можда бољи превод, од 88 чланова који су углавном чланови улеме. Дакле, клерици ирански”, објашњава Пеовић.

Савет се већ састајао на неколико седница после смрти ајатолаха Алија Хамнеија.

“Није донета коначна одлука још о томе ко ће бити нови врховни вођа. Наравно, Моџтаба Хамнеи, син Алија Хамнеија, је један од кандидата. Он је човек који је јако дуго већ у иранској политици и преузимао је одговорне функције независно од његовог односа са оцем, дакле независно од његових породичних веза, али постоје и други кандидати који би такође могли бити на том месту. Помиње се сада и ајатолах Арафи, који је тренутно у овом председничком савету, прелазном савету”, каже Пеовић.

Указује да је погођена чак и зграда Скупштине експерата у Ирану, односно погођен је секретаријат, а дошла је лажна вест из Вашингтона о томе која зграда је погођена.

“Међутим, испоставило се да тамо није било људи у том моменту, дакле није било жртава. Није успело заправо Трампу да изврши тај чин агресије и да наметне своју вољу као што је он то очито желео иако ми се чини да тренутна администрација у Белој кући нема јасну представу о томе како ирански систем функционише”, поручује Пеовић.

Може ли промена режима у Техерану поправити однос са Вашингтоном

Спасојевић сматра да ни промена режима у Техерану неће довести до промене става Ирана према САД.

“Не верујем да је могуће извести промену режима и довести режим који би био или пријатељски настројен према Сједињеним Америчким Државама или био послушан без копнене интервенције, а искључујем могућност копнене интервенције, јер Иран није исто што и Ирак. Само је довољно погледати број становника и географију, спремност на ратовање”, додаје Спасојевић.

Иран има 90 милиона становника, за такву копнену интервенцију би било потребно најмање милион војника.

“У Ираку су Американци имали 500.000 својих трупа плус савезничке трупе. Америка данас нема ниједног савезника, не рачунајући наравно Израел који има директан интерес у читавом овом рату. Нема ниједног савезника у Европи, међу европским земљама. То није ни Велика Британија која је била највернији савезник САД, сетите се Тонија Блера. То није ни Француска”, поручује Спасојевић.

Када је реч о Курдима, наглашава да би Американци и Израелци волели да увуку Kурде у овај рат.

“Само мислим да ни Kурди нису толико наивни зато што би се онда нашли у сендвичу. Ја сам дубоко уверен, између и Ирана и Турске која неће дозволити формирање никакве курдске државе или приближавање Kурда Сједињеним Америчким Државама”, додаје Спасојевић.

Да ли је копнена офанзива реалан сценарио 

Истраживач студија безбедности Никола Вујиновић каже да му је потпуно незамисливо да Израел крене у копнену офанзиву на Иран.

“Просто треба проћи неки одређену територију других исламских држава које баш неће са благонаклоношћу гледати тако нешто. Али уопште гледано копнени напад на Иран, какав смисао има? Дакле, то није равница, то није пустиња, то су брда и кланци, као што је на Балкану. Дакле, затворите један кланац и борите се ту месецима. Потпуно ми је нереално да може да се размишља о таквој врсти копнене офанзиве”, објашњава Вујиновић.

Отуда и покушај да се Kурди афирмишу и да учествују у томе.

“Отуда ови неки покушаји напада било на Турску, било на Азербејџан, како би се изазвала њихова реакција. Господин Алијев је вечерас наредио да његове трупе поседну границу према Ирану како би се одупрли потенцијалној агресији из Ирана. Мислим, она је илузија, али нам то говори да неће бити израелска војска или америчка војска у копненом нападу, већ очигледно неки прокси, а ти прокси не могу да буду арапске земље, уз сво дужно поштовање њиховим способностима”, додаје Вујиновић.

Пеовић тврди да је највећи проблем за Иран у овим моментима недостатак ефективне противваздушне одбране.

“Ако погледате, рецимо, период деведесетих година, Иран је тада очајнички покушавао да набави после Хладног рата додатну модерну авијацију за себе. То није успевао, јер су САД тада куповале те авионе по вишеструко већим ценама, настојећи управо да Иран не добије ваздушну одбрану. И са те стране улазимо у математичку игру. Дакле, иранске ракете су и суперсоничне и хиперсоничне, зависно о којим моделима причамо. Њихова рањивост су лансери. Дакле, оне се не могу лансирати просто са земље, оне захтевају одређену технологију да би биле, како се каже, испаљене. И са те стране велико ће бити питање да ли ће успети да се униште сви њихови лансери у наредним данима”, поручује Пеовић.

Са друге стране, истиче САД имају веома ограничен број пресретача.

"Сада се већ прича о томе да би неки од њих могли бити пребачени чак из Јужне Kореје и Јапана на ово подручје. Постоји сада једна веома велика огорченост у пацифичкој команди САД око тога да они никада не добијају пуне ресурсе, дакле увек се све да централној команди која води овај рат. Сада још додатно остају без додатних штитова и велико ће питање бити да ли ће САД моћи да обезбеде додатну одбрану за то", додаје Пеовић.

Поручује и да упркос изјавама америчких званичника видимо да нешто не иде по плану.

“Долазимо у ту математичку игру – ко ће коме први уништити такве капацитете. Али због противваздушне одбране, односно недостатка исте, не бих очекивао наравно ни са друге стране да буде неких покушаја копнене инвазије или било шта слично, и уосталом, мислим да то толико и не занима Иран у овим моментима”, додаје Пеовић.

Има ли Иран савезнике и хоће ли се у сукоб укључити Русија и Кина

Говорећи о томе ко су савезници Ирана, рекло би се да су прави далеко – Русија и Кина.

“Иран нема савезнике или нема савезника каквог на Блиском истоку има Израел. То је просто чињеница. Верујем да, ако се овај рат буде продужио, што не искључујем као могућност, да ће то у тренутној расподели снага у којој имамо три велике силе на свету – САД, Kину и Русију – и Kина и Русија имати интерес да подрже Иран. Нарочито ако виде да Иран пружа жесток отпор”, каже Спасојевић.

Истиче и да то неће учинити зато што Русија или Kина воле Иран, већ да у међународним односима влада рачуница.

“Значи, иде се рачуницом, а не срцем. Имаће интерес да прво заглибе Сједињене Америчке Државе што дубље са Ираном и да наруше углед Американцима колико је год то могуће, зато што верујем да са оваквим понашањем и третирањем својих савезника на првом месту, то несумњиво нарушава углед САД управо међу својим савезницима, а то је Европа”, закључује Спасојевић.

Целу емисију "Четвртком у 9" можете погледати у видеу на почетку текста.

Драган Пауновић из хуманитарне организације "Сабор Србије" објашњава да имају мапу Србије и да не раде Београд, Нови Сад и Ниш.

"Радимо у мањим градовима широм Србије — од севера до југа, од истока до запада. Имамо мапу и обилазимо све те округе. Фолклор ми је дао велику мотивацију. Већ 50 година сам у фолклору, а играо сам и у Сомбору пре него што сам дошао овде", рекао је Пауновић.

Хуманитарна вечера посвећена Лозници

Ове године се на хуманитарној вечери окупило више од 230 гостију који су се, уз српску музику и богату трпезу, упознали са Лозницом у коју одлази прикупљени новац.

Љиљана Јакшић, члан Управног одбора "Сабора Србије" у Ванкуверу, објашњава да је име града вероватно настало од речи "лозица", због великог броја винограда.

"У 19. веку Лозница бележи значајан развој. У граду је са прекидима радила мушка основна школа још од 1795. године. Године 1858. Лозница је добила женску основну школу, а потом и гимназију 1871. Већ 1888. године у Лозници су отворени Новчарни завод, штедионица, суд и болница", навела је Јакшићева.

Лекари сами бирају медицинску опрему

Хуманитарна организација "Сабор Србије" има специфичан начин рада; лекари сами бирају шта ће бити купљено од донираног новца који стиже из Канаде.

Доктор Ђорђе Кљајић, донатор из Ванкувера, истиче да је веома важно помоћи колегама у Србији да превазиђу материјалне проблеме.

"Ја сам радио у болници у Зрењанину и на клиници у Новом Саду око 20 година и веома је важно да се помогне тамошњим људима да превазиђу материјалне проблеме с којима се они сусрећу у свакодневном раду", рекао је Кљајић.

Подршка српске заједнице у Канади

Иначе, трошкове овогодишње хуманитарне вечере "Сабора Србије" донирао је архитекта Предраг Владиковић, први међу једнакима у тамошњој српској дијаспори. Захваљујући њиховим донацијама, а српска дијаспора броји око 10.000 чланова у Британској Колумбији, пре две деценије је у Ванкуверу изграђен Храм Светог Архангела Михаила.

Предраг Владиковић, почасни конзул Србије у Ванкуверу, каже да је храм пројектовао 2002. године и да је уз велику помоћ српске заједнице изграђен значајан духовни центар.

"Уз велику помоћ српске заједнице ми смо успели да саградимо тај диван храм, који представља стварно један огроман успех српске заједнице у далекој Канади. Поносан сам што могу да представим једну здраву, једну добру и поштовану заједницу у Британској Колумбији", истакао је Владиковић.

Више од 250.000 евра помоћи за четврт века

За 25 година, "Сабор Србије" је прикупио више од 250.000 евра за набавку медицинске опреме за дечја одељења у здравственим установама у Србији, од Суботице, Сомбора и Врбаса, преко Крагујевца, Смедерева и Крушевца, до Зајечара, Лесковца, Врања и, ове године, Лознице.

На њено место ће, највероватније, доћи Трампов присталица, републикански сенатор из Оклахоме Мерквејн Малин.

Последњи ударац каријери Кристи Ноем задало је саслушање пред конгерсним одбором о контроверзној кампањи коју је њено министарство, мужу њене бивше портпаролке, платило око 220 милиона долара.

У споту је приказана Ноем како јаше на коњу.

Штит Америка, чији ће Ноем бити специјални изасланик, до сада је непозната Трампова иницијатива, која ће се бавити унапређењем безбедности и сарадње у западној хемисфери.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић каже да Србија највише има дизела, који се уједно и највише троши.

"Мислим да не треба да буде бојазни, држава ће наставити да надгледа како се крећу цене, како то утиче на снабдеваче на тржишту и да види шта је могуће да својим мерама и интервенцијама омогући да цена за грађане не буде онолика колика се повећава на тржишту светском, европском", истакла је Ђедовић Хандановић.

Министар финансија Синиша Мали каже да ове недеље не очекује велике помаке када је реч о цени деривата, с обзиром на постојеће залихе које се троше.

"Већ наредне недеље то ће бити проблем с обзиром на то да, чули сте, производња природног гаса је престала на Блиском истоку, велики је проблем како транспортовати нафту. Тако да грађани не брину, држава је довољно јака, способна и одговорна да предузме праве мере и да уради праве ствари када је и ова криза у питању", навео је Мали.

Мере у свету - како ће земље реаговати на раст цена

И друге европске земље праве планове за ублажавање последица скупе нафте и гаса. Ипак, у појединим чланицама Европске уније литар бензина већ кошта два и по евра.

Александар фон Герсдорф из Трговинске асоцијације за горива и енергију Немачке каже да власници бензинских пумпи морају да подигну цене.

"Јер је то једини начин да зараде довољно новца да наставе да купују скупе деривате и буду снабдевени", објаснио је Герсдорф.

Министар економије Шпаније Карлос Куерпо каже да ће пратити ситуацију како би спречили спекулативне покрете на тржишту.

"Пратићемо ситуацију како бисмо спречили било какве спекулативне покрете који могу настати посебно око цена како би умањили утицај", навео је Куерпо.

Ситуација се помно прати у читавом свету. Како би заштитили домаће потребе, у Јапану, Индонезији и Индији већ смањују рафинеријску производњу и извоз горива, док је Кина већ забранила извоз бензина и дизела.

Стручњак за енергетику Ејми Конг каже да је Ормуски мореуз витална поморска рута за највеће светске произвођаче нафте и гаса у Заливу.

"И за снабдевање кроз мореуз не постоје алтернативе, зато је он важан и снабдевање Азије је угрожено", истакла је Конг.

Последице на цене електричне енергије

Вероника Грим из Савета економских стручњака Немачке каже да би растуће цене гаса и нафте могле да утичу и на цену струје.

"Могуће је да ће растуће цене гаса и нафте утицати на цене електричне енергије на средњи рок. Поремећаји у ланцима снабдевања су притисак на цене других производа и инфлацију", навела је Грим.

Државе најављују да ће предузети мере сличне онима које су биле у време короне – субвенције, смањење пореза за добављаче и прометнике нафте и деривата и већу заштиту најугроженијих од скупих енергената.

"Наше земље повезују дубоке везе пријатељства и бројни примери плодоносне сарадње. На тим темељима, уверен сам да ће Београд и Рим умети да заједнички одговоре на сложене изазове савременог међународног тренутка. У том духу, остаје чврста подршка Италије тежњама Србије да се придружи европској породици", наводи се у честитки председника Матареле.

Председнику Вучићу честитку је упутио и председник Републике Белорусије Александар Лукашенко пожелевши му добро здравље, благостање и нове успехе.

"Уверен сам да интензивирање билатералне сарадње у данашњим сложеним геополитичким околностима одговара очекивањима наших грађана и да ће допринети одрживом развоју Белорусије и Србије. Узајамно разумевање које постоји између наших народа представља чврст темељ за наставак конструктивног међународног дијалога", наводи се, између осталог, у честитки председника Лукашенка.

Своју честитку упутио је и министар националне одбране Републике Грчке Никос Дендијас пожелевши председнику Вучићу срећу, радост и много успеха у свим будућим подухватима.

На ирачкој страни, онима који покушавају да се врате у Иран, младићи одевени у избледеле маскирне униформе делили су летке насловљене на припаднике Револуционарне гарде, милиције Басиџ и војске да "напусте политику владе и пређу на страну народа".

"Ово је последња прилика", наводи се у поруци пет курдских партија, удружених недуго пошто су Американци и Израелци бомбама засули Иран и позвали њихове сународнике да "судбину, у борби против Исламске републике, узму у своје руке".

Убрзо затим, известан број возила прешао је границу и запутио се према иранском делу овог планинског превоја.

Колона белих аутобуса, оружје и поглед ка смрти

Ван видика иранских граничара, пут који води ка Хаџи Омерану закрчен је блиндираним возилима и зарђалим белим аутобусима којима курдски борци, "пешмерге" или "они који се суочавају са смрћу" пристижу уз границу Ирана.

Повремено, попну се на околна брда и посматрају резултате акција америчких и израелских авиона, који су током протеклих недељу дана бомбама засули положаје Револуционарне гарде.

"Наоружани и спремни", како су их претходних дана описивали амерички медији, Курди се налазе под великим притиском администрације Доналда Трампа да из околних држава упадну у Иран и подстакну побуну против власти у Техерану.

Због тога им је претходних седмица дотурено силно стрељачко наоружање, а према тврдњама Аксиоса агенти Централне обавештајне агенције и Мосада су им обећали завидан степен аутономије једном када Исламска република постане прошлост.

Тим обећањима приклонила се новостворена коалиција пет мањих курдских политичких странака, која је стотине својих бораца послала у села на граници с Ираном, очекујући зелено светло Вашингтона за упад у Иран.

Курди не желе нови рат

Кључне курдске политичке странке и локални лидери, пак, позиве Вашингтона и Тел Авива, као и одушевљење мањих партија, гледају са озбиљном дозом резерве, страхујући да би мешање Курда у овај сукоб, готово сигурно, гурнуло Иран, али и неколико околних држава у сигуран етнички рат.

Истовремено, скептични су у погледу способности неколико стотина, или хиљада, свеже наоружаних бораца да покрену било какву акцију дуж "курдских" 750 километара границе са Ираном. Укупно, граница између Ирана и Ирака дуга је 1.600 километара.

"Овај регион није део конфликта и нема жељу да буде гурнут у арену у којој се решавају регионални проблеми... Нисмо и нећемо дозволити да наша територија буде употребљена за покретање напада на околне државе", рекао је један од лидера регионалне владе Курдистана, Сефин Дизаје.

Дизаје је ове речи изговорио у Ербилу, центру курдске аутономније у Ираку, али и месту у чијој се непосредној близини налази голема војна база коју су проиранске милиције из Ирака претходних дана засипали пројектилима и дроновима.

На Курдистан је, од почетка сукоба, пало и око 200 пројектила и дронова лансираних из Ирана, тврде локалне безбедносне службе. Осим у Ербилу, гађани су циљеви у Сулејманији и Духоку.

Трамп: Или с нама, или против нас

Иако покушавају да се избегну да се укључе у рат, курдски лидери су под огромним притиском Вашингтона да што пре и што масовније нападну Иранце на другој страни границе. Амерички председник Доналд Трамп је, управо зато, претходних дана разговарао са читавим низом челника курдских странака.

"Трамп је био јасан, рекао је да Курди морају да изаберу страну у овом рату - или ће се сврстати са Америком и Израелом, или са Ираном", рекао је после ових разговора један од курдских челника у Ираку.

"Током претходне године, спречили смо курдску опозицију да одавде покреће наапде на Иран. Нећемо то дозволити ни сада", рекао је Ахмах Бакр из Курдистанске демократске партије.

Шеф регионалне владе Масрур Марзани је био још одлучнији, одбацујући могућност да Курди нападну Иран, али је истовремено затражио заштиту централних власти у Багдаду од "терористичких" напада на Курдистан.

Идеји да Курди улете у Иран противе се и власту у Багдаду, па је премијер Мохамед ел Судани, током састанка савета за националну безбедност, рекао да је Ирак "одлучан да се одупре тежњама да постане део било каквих сукоба".

Упркос жељама Курда, сукоби су већ почели - Иран као повод за нападе користи локалне базе Мосада и Централне обавештајне службе, као и ратоборније ставове опозиционих странака, чији борци позирају уз саму иранску границу, наизглед одлучни за обрачун са Револуционалном гардом.

Последњи пут када су се сукобили, непосредно после исламске револуције 1979. године, курдску су побуну у крви угушиле владине снаге и побиле више од 10.000 Курда.

Једина курдска држава у Ирану, Република Махабад, створена под патронатом Совјетског Савеза трајала је само током 11 месеци 1946. године, после чега је Москва одустала од овог експеримента, док је тадашњи шах Мохамед Реза Пахлави забранио курдски језик, спалио све књиге и наредио егзекуцију лидера курдске републике.

Захарова је навела да је Kанцеларија руске амбасаде у Србији са седиштем у Приштини обезбедила приступ притвореном држављанину Русије и пружа му сву неопходну подршку, као и да је на захтев белоруских колега, затражила дозволу за лични састанак са белоруским држављанима који се тренутно налазе у притвору.

Захарова је истакла да у складу са међународним правом и Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, Руска Федерација не признаје независност такозваног Kосова и нема званичне контакте са њом.

Сходно томе, наводи Захарова, не постоје могућности за ефикасну заштиту интереса и обезбеђивање безбедности руских грађана тамо, који могу бити изложени непријатељским и незаконитим акцијама, указујући и на то да је Приштина 2022. године пооштрила визни режим за руске држављане, укинувши раније постојеће право уласка у регион за носиоце шенгенских виза за више улазака или дозвола за боравак у државама шенгенске зоне.

"С обзиром на високе ризике, још једном снажно препоручујемо руским грађанима да се уздрже од посете Kосову и да бирају алтернативне руте када планирају путовања унутар балканског региона", наводи се у препоруци Захарове објављеном на сајту МСП Русије.

Припрема специјалног лета

Капетан Дамир Маршић нaводи да је лет из Шарм ел Шеика организован у мање од 24 сата, након добијања дозвола и безбедносних процена.

Истиче да су у оваквим ситуацијама емоције остављене по страни, а да је нагласак на строгим процедурама и сарадњи више тимова.

Посебност мисије огледала се и у чињеници да је цела кабинска посада била мушка.

Лет из угла путника и новинара

Новинар РТС-а Зоран Слепчевић, који је био и путник у авиону, каже да је све изгледало као "обичан радни дан“, иако је било јасно да лет носи додатни ризик.

Наглашава да су протокол и контроле на аеродрому у Шарм ел Шеику били веома строги – нико од посаде и чланова медијских екипа није смео да напусти авион.

Путници су улазили у авион у групама, а по њиховим лицима се, како кажу саговорници, јасно видело велико олакшање што су ушли у авион који их враћа у Србију. Међу њима је било и више деце, укључујући две бебе.

Слепчевић указује на то да од целокупног лета који је трајао уобичајених два сата и педесет минута, најосетљивији део било полетање, будући да се Шарм ел Шеик налази у близини границе са Израелом.

Капетан Маршић указује да је посада приступила свом задатку професионално, без емоција, као и сваком другом. Како додаје, после успешног слетања у Београд, одржан је послелетни дебрифинг, где су емоције и понос коначно дошли до изражаја.

Дамир Маршић истиче да овакве акције показују улогу националне авио-компаније која, поред редовних летова, увек мора бити спремна да помогне својим грађанима.

Зоран Слепчевић додаје да је најважније да је све прошло без проблема и да је тим био спреман за овај задатак.

У циљу потпуног усаглашавања са правним актима ЕУ у области роминга формирана је Радна група за рад на припреми Нацрта закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама, уредбе којом се транспонује Уредба (ЕУ) 2022/612 Европског парламента и Савета о ромингу у јавним мобилним комуникационим мрежама у Унији, пратећих правилника и осталих подзаконских аката, саопштено је из Владе Србије.

Чланови Радне групе за израду ових докумената су представници Министарства информисања и телекомуникација, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства за европске интеграције, Регулаторног тела за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), Републичког секретаријата за законодавство, Националне алијансе за локални економски развој и Савета страних инвеститора.

Подсећа се да је Мацут у октобру 2025. године на Самиту лидера Берлинског процеса у Лондону изнео предлог да се Србија што пре укључи у слободну роминг зону ЕУ и да цене буду изједначене у целој Европи, што би представљало најбољу могућу поруку Европске уније грађанима Србије.

На састанку су учествовали представници Министарства информисања и телекомуникација, Министарства државне управе и локалне самоуправе и Министарства за европске интеграције.

"Ми смо у Ивањици, али стан смо купили у Чачку, јер су много веће могућности и за школу сутра за децу, тако да здравља боже планирамо пресељење", рекла је Милица Драмићанин.

Мајке до дететове прве године у локалној самоуправи могу да аплицирају за субвенцију у износу до 20 хиљада евра. Помоћ се даје за куповину првог стана или за изградњу куће, што је план Марковића из Бајине Баште.

"Значи нам доста јер не би могли да завршимо без те помоћи државе и препоручио бих свима младима који желе да учествују да поднесу субвенцију па што да не, ако имају све услове највероватније ће да прођу", рекао је Бојан Марковић.

Грешке због нестрпљивих инвеститора

Не пролазе најчешће због грешке на коју их наводе нестрпљиви инвеститори, да мајка на себе упише некретнину пре решења о субвенцији.

Министарка за бригу о породици и демографији Јелена Жарић Ковачевић рекла је да много инвеститора утиче на мајке како би убрзали читав процес, да оне ставе некретнину на своје име.

"Подсећам да је један од услова да не постоји непокретност на име мајке која је конкурисала и на тај начин они губе право", рекла је Жарић Ковачевић.

Да не би изгубиле жељену некретнину ради се и на бржем доношењу решења о субвенцијама и комисија за доделу састаје се сваког месеца.

Труде се да мајкама изађу у сусрет помажући им у припреми документације, али и додатним повољностима.

"Ми смо ову уредбу недавно комбиновали са уредбом код министарства финансија тако да сада мајке које се јаве нашем министарству да добију субвенцију за куповину прве некретнине могу ту субвенцију искористити приликом конкурисања односно узимања кредита за младе уколико имају до 35 година живота и добити кредит по нижим каматним стопама који је одређен за младе брачне парове", истакла је Жарић Ковачевић.

За једну од најважнијих демографских мера, помоћ за мајке за куповину прве некретнине, ове године буџет је увећан и износи више од милијарду динара.

"Ова тврдња је лажна и у потпуности је одбацујемо", наглашава се у саопштењу Кфора.

Како се додаје, генерални секретар НАТО-а Марк Руте већ је раније јасно поручио да НАТО као организација није укључен у актуелну ваздушну кампању против иранског режима.

Истовремено, наводи се, мисија Кфор наставља да спроводи свој мандат да доприноси безбедном и сигурном окружењу за све људе који живе на Косову и Метохији, на основу Савета безбедности Уједињених нација и његове Резолуције 1244 из 1999. године.

Камп Бондстил је оперативни штаб Кфора и налази се у близини Урошевца, на југоистоку КиМ.

На Косову се, тренутно, налази око 4.700 припадника Кфора, од чега 600 америчких војника из састава Националне гарде. На врхунцу, Кфор је чинило 50.000 војника, међу којима око 7.000 Американаца из редова маринаца и елитних пешадијских јединица.

"Видевши узастопне неуспехе у избору председника, управо сам Скупштини поднела уставне амандмане за директне изборе председника, које је саставила Комисија за измену Устава 2011. године. Позивам све политичке странке да гласају за ове уставне амандмане. Од сада, нека народ говори", написала је Османи.

Османијевој за месец дана истиче мандат, а њен захтев за уставне амандмане појавио се пошто јој владајући покрет Аљбина Куртија није обезбедио потписе за кандидатуру за још један мандат, већ је уместо ње предложила Гљаука Коњуфцу за новог председника који би био биран у скупштини.

За усвајање амандмана потребно је да гласају две трећине свих чланова парламента, укључујуц́и две трец́ине свих посланика неалбанских заједница.

Председница парламента, Аљбулена Хаџију, објавила је да је прихватила уставне амандмане председнице Вјосе Османи, који предвиђају да председника директно бира народ.

Хаџиу је написала да се придружује Османијевој у позиву за гласање о амандманима.

"Управо сам примила уставне амандмане од председнице Вјосе Османи Садриу, који предвиђају да председника бира директно народ. На овај начин се елиминишу уска грла која ометају функционисање институција и онемогуц́авају њихову стабилност. Придружујем се позиву председнице за гласање о овим амандманима", написала је Хаџиу на Фејсбуку.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

06.03.2026. Петак: Ујутру хладно са слабим приземним мразем, а понегде се очекује и слаб мраз на 2m висине. Током дана претежно сунчано и релативно топло време за прву декаду марта. Ветар слаб, на истоку и умерен, повремено и јак, северни и северозападни. Најнижа температура од -2 до 6, а највиша дневна од 15 до 18, у Неготинској Крајини до 20 степени.

07.03.2026. Субота: Ујутру хладно са слабим приземним мразем, а понегде се очекује и слаб мраз на 2m висине. Током дана претежно сунчано и релативно топло време за прву декаду марта. Ветар слаб, на истоку и умерен, повремено и јак, северни и северозападни. Најнижа температура од -2 до 5, а највиша дневна од 15 до 19 степени.

08.03.2026. Недеља: Претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено и јак,  југоисточни. Најнижа температура од 0 до 6, а највиша од 13 до 18 степени.

09.03.2026.Понедељак: Претежно сунчано. Ветар слаб и умерен југоисточни, на југу Баната и у доњем Подунављу умерен и јак, а повремено ће достизати и ударе олујне јачине. Најнижа температура од 0 до 6, а највиша од 14 до 17 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 10.03.2026. до 14.03.2026.)
Јутра хладна са слабим приземним мразем. Током дана преовлађиваће сунчано и релативно топло време за овај период године са највишом температуром у већини места од 16 до 18 степени. У кошавском подручју ће у уторак дувати умерен и јак југоисточни ветар који ће на југу Баната достизати и олујне ударе.

Нагласио је да би било изузетно важно да пoсматрачка мисија Савета Европе прати и предстојеће локалне изборе у 10 општина, који су расписани за 29. март.

Стефановић је истакао и да се "врше притисци на гласаче куповином гласова и уцењивањем грађана запослених у јавном сектору".

"У разговору је указао на тешку ситуацију у држави и јаку репресију која се врши над грађанима, као и на лоше стање у медијима, полицији и правосуђу", наводи се у саопштењу.

Борко Стефановић је додао и да је од изузетне важности мишљење, које на недавно усвојене правосудне законе треба да да Венецијанска комисија.

Састанку су присуствовали и народни посланици Мирослав Алексић, Радомир Лазовић, проф. др Слободан Цвејић, Александар Павић, Жељко Веселиновић, Татјана Пашић и Шаип Кaмбери.

Они су саговорника ближе упознали са ситуацијом у земљи, указујући да је, како су навели, процес европских интеграција заустављен, додајући да "режиму не одговара уређено друштво, у којем постоје институције, владавина права и слободни избори".

"Навели су и да на велики бунт и незадовољство грађана власт одговара репресијом, а да нема ни побољшања у изборним условима", додаје се у саопштењу.

Народни посланици поновили су да би изузетан значај имао долазак посматрачке мисије Савета Европе на праћење предстојећих локалних избора у Србији.

Генерални секретар Савета Европе Алан Берсе навео је да је питање избора једна од главних тема његове посете, додајући да је неопходно да се Конгресу Савета Европе упути званична позивница, како би могли да пошаљу своју посматрачку мисију на локалне изборе у Србији.

Барсе је нагласио да је улога Савета Европе да ради отворено и транспарентно са свим државама чланицама ове организације, као и да пружа подршку у реформама државама кандидатима за чланство у ЕУ.

Берсе се данас састао и са председницом Скупштине Аном Брнабић, премијером Ђуром Мацутом и са министрима Ненадом Вујићем и Марком Ђурићем.

"Верујем да Европи, свету и Србији треба више Савета Европе", поручио је Ђурић и додао да је Србија профитирала од експертизе Савета Европе по питању унапређења квалитета рада институција.

Истакао је да се њихов данашњи састанак дешава у врло специфичном тренутку, односно у тренутку у коме, како је рекао, "гори Блиски Исток, а рат који је на источним ободима Европе присутан већ пуне четири године, улази у пету годину".

"Мислим да је данас прави тренутак да се из Београда пошаље порука мира. Дакле, Србија је снажно за владавину права, за поштовање међународног јавног права, Србија је снажно за решавање спорова у међународној заједници мирним путем. Србија је снажно за мултилатерализам и улогу међународних организација за превазилажење различитих противречности у међународним односима, али и као инструмент сарадње који би требало да спречи дешавање сукоба којих смо, нажалост, сведоци", навео је Ђурић.

Додао је да у том смислу Србија поздравља активности Савета Европе.

Према његовим речима, са друге стране, у тренутним геополитичким околностима постоји простор да се разговара и о другим конкретним темама и о начинима како да се убрза интеграција региона, међусобна сарадња и стварање једног мирног амбијента.

"Ми смо највећа економија региона, чинимо 53 одсто економије региона. Нама је у интересу да слобода протока роба, људи, капитала буде неупитна. Да буде попут оне која постоји у оквиру шенгенског споразума и да таква буде и према остатку Европе. И то је оно што ми желимо", рекао је Ђурић.

Берсе о ситуацији на КиМ

Генерални секретар Савета Европе Алан Берсе указао је да Савет Европе и Србија заједно раде на законима који се имплементирају. Поздравио је то што је Србија затражила мишљење од Венецијанске комисије по питању сета правосудних закона.

Указао је да је Стразбур заинтересован за сарадњу са свима у региону Западног Балкана како би се унапредила ситуација по питању поштовања људских права на АП Kосово и Метохија.

Подсетио је да тзв. Kосово није чланица Савета Европе и указао да самим тим није покривено Конвенцијом о људским правима.

Према његовим речима, већ неколико година Савет Европе је снажно укључен преко Европске уније која покушава да имплементира рад на терену.

"Ми смо били ангажовани у одређеним ситуацијама и уздржавали смо се, зато што је компликовано укључити све организације у исто време. Јутрос и данас сам добио поруку да би било занимљиво да видимо шта може Савет Европе да уради од сада на даље у циљу заштите људских права и у циљу отвореног дијалога између свих страна и спремни смо да то уредимо", рекао је Берсе.

Додао је да је за Савет Европе најважнија ствар да постоји добра заштита и добра ситуација за све људе који живе на Kосову и Метохији.

Навео је да је са Ђурићем разговарао и о ситуацији у региону Западног Балкана и додао да је за Савет Европе важно да сви раде заједно и да се унапређује сарадња.

Истакао је и да се посета Београду дешава у специфичном моменту због сукоба на Блиском истоку и додао да се мора пронаћи подударност и конвергенција између свих чланица Савета Европе.

"Ми смо сведоци велике ерупције у свету у последњих колико деценија и морамо бити спремни ако треба да бранимо слободу, владавину права и људска права. Овде није само реч о слоганима, то је реч о конкретним корацима и активностима. И сви елементи везани за међународно право, имплементација међународног права, везано за мирне односе и заштиту људских права, су заиста нешто о чему сада Савет Европе изузетно брине", навео је Берсе.