Милан Ћурчија, из Шида, каже: "Уживамо јер смо зато и кренули да певамо, због уживања. Кор постоји око 2 месеца."

Даринка Лазаревић, професорка музичког из Kрушевца, додаје: "Ја сам дириговала у себи, не могу да будем мирна, не могу да будем мирна, диригујем свуда где могу."

За чланице Kола српских сестара сваки долазак у Геронтолошки центар је празник. Уз осмех, лепу реч и наградну лутрију, у којој свих 215 корисника добија поклон, доносе им нешто још драгоценије, осећај да нико није заборављен.

Даринка Виријевић, потпредседница Kола српских сестара, Kрушевац, објашњава: "Ми смо овде од '99. године. Што ми радо долазимо, него они нас радо примају, сви су се насмејали јутрос кад смо ми пристигли овде. То је више због дружења и због те лутрије која је интересантна. То је ситница, али њима значи. Онако баш тренутак за памћење."

Јелена Мијаиловић, директорка Геронтолошког центра Kрушевац, наводи: "Оне су пријатељи ове куће, то су жене које брину о њима, које обезбеђују донације, које посвећују њима љубав исто, подједнако, као и сви запослени у овој установи. Трудимо се да их анимирамо на дневном нивоу, да имају дружење која нису имали у својим домаћинствима."

А да су у тим напорима и успели, сведоче сами корисници.

Десанка Илић из Kрушевца, каже: "Kао што видите, ово није дом за старе људе, него је ово вртић за баке и деке. Догађаје имамо сваког дана, којима се радујемо, од томболе, приредбе, гостију, тако да нам је дан испуњен потпуно."

Слобода Василијевић, из Модрице, додаје: "Идемо у манастире, стално неке изласке кад буде лети, а сад зими мало другачије, али имамо приредбе, дођу деца дају приредбе и срећни смо кад их видимо. Обрадују нас и поклонима."

Сестринствао крушевачког Kола, Геронтолошки центар посећује четири пута годишње, сваки пут изнова потврђујући да су топлина, хуманост и дружење вредности које не познају године и које свима једнако значе.

"Јуче је био најтоплији дан у јануару ове године. Од данас је нешто хладније, али нема озбиљне зиме. То значи да неће бити ледених дана нити већих снежних падавина", објаснио је Тодоровић.

Он наводи да ће доћи до кратког захлађења које ће трајати неколико дана, највероватније до 2. фебруара, уз малу количину падавина.

"Биће мало кише и нешто снега у планинским пределима, док је у нижим крајевима могућа тек пролазна суснежица или слаб снег који се неће задржавати на тлу", рекао је метеоролог Тодоровић.

Према његовим речима, од понедељка је могућ јутарњи мраз, али не и такозвани ледени дани, када температура током целог дана остаје испод нуле.

"Јутарњи мраз биће слаб, локално умерен у брдско-планинским пределима. Већ од 3. фебруара очекује се поновни пораст температура, а до око 10. и 11. фебруара задржаће се топлија варијанта зимског времена", додао је Тодоровић.

Осврнувши се на ветровито време, Тодоровић је истакао да је кошава ове године чешћа него иначе, као последица специфичне синоптичке ситуације.

"Кошава ће почети у недељу поподне и дуваће већи део наредне седмице, вероватно до 6. или 7. фебруара. Уз њу углавном нема значајнијих падавина, осим евентуално слабе кише на југозападу земље", објаснио је он.

Како је закључио, у наредном периоду Србију очекује стабилизација времена, без екстремних зимских услова, уз више ветровитих, али релативно топлих дана за ово доба године.

Изјаве председника САД Доналда Трампа о амбицији да Сједињене Државе "милом или силом" преузму Гренланд довеле су трансатлантско савезништво на ивицу кризе.

Истовремено, Брисел је успео да у кратком року финализује трговинске споразуме о слободној трговини са земљама Јужне Америке у оквиру Меркосура, као и са Индијом – договоре о којима се преговарало деценијама.

Нова трговинска зона – милијарда потрошача

Споразум са Меркосуром обухвата тржиште од око 700 милиона људи, док договор са Индијом отвара приступ тржишту од скоро две милијарде становника. Према проценама, око 90 одсто европских производа постепено ће бити ослобођено царина, што би европској економији могло да донесе више милијарди евра годишње.

Ови договори представљају значајан помак у трговинској политици Уније, која у условима глобалних турбуленција настоји да диверзификује економске везе и смањи зависност од појединачних партнера.

Трговина као геополитички инструмент

У Бриселу се ови споразуми посматрају и као геополитички инструмент. У контексту тензија са Вашингтоном, рата у Украјини, конкуренције Кине и претње Русије, Европска унија настоји да изгради мрежу партнерстава са земљама Латинске Америке, Канадом, Мексиком, Индонезијом, Аустралијом и другим државама.

Иако је Индија далеко од "средње силе" и представља једну од кључних глобалних актера, споразум са Њу Делхијем оцењује се као један од најзначајнијих спољнотрговинских успеха ЕУ последњих година.  Брисел је у преговорима показао прагматизам, делимично занемарујући политичке резерве, како би осигурао стратешки важан договор.

Јануарски развој догађаја показује да се глобални поредак убрзано мења – стара савезништва се преиспитују, док се нова партнерства граде, а трговина постаје једно од кључних оружја у геополитичкој арени.

"Не могу да се сагласим са аналогијом о пет фаза губитка, јер неће доћи до трајног развода између две економске силе, због чврстих историјских, економских, технолошких и безбедносних веза", каже Станић, додајући да Европа настоји да "купи време" очекујући да амерички политички естаблишмент није јединствен у актуелној политици према ЕУ.

Економске слабости Европе и шансе за Србију

Говорећи о Немачкој као водећој економији Европе, Станић истиче да Берлин и даље има кључну улогу у одређивању економског курса Уније, али да су економски изазови у другом плану у односу на политичке теме.

"Суштина проблема у немачком друштву је углавном питање економије, али се чини да се политички контекст све више ставља у први план", указује Станић.

Слободнотрговински споразуми са Индијом и земљама Меркосура, према његовој оцени, могу бити шанса и за Србију, јер имамо сопствене споразуме са ваневропским тржиштима.

"То значи да ће вероватно бити простора да наставе да долазе инвестиције из Европе у Србију, јер ће инвеститори моћи да користе наше споразуме о слободној трговини", наглашава Станић.

Пекинг са резервом посматра ново приближавање Европе

Покушај Европе да гради "стратегијску аутономију" није могућ без унутрашње економске самодовољности, сматра Станић, указујући на проблеме са енергентима, технологијом и радном снагом.

"Америка је снажна јер је практично самодовољна, док Европа има проблем са енергијом, технологијом и радном снагом", наводи.

Када је реч о односима са Кином, Станић сматра да Пекинг са резервом посматра ново приближавање Европе.

"Кина вероватно не гледа са потпуним поверењем на садашње кораке ЕУ, јер су европске земље раније биле снажно уз Америку у политици обуздавања Кине", наводи Станић.

Европска индустрија, посебно у аутомобилском сектору, губи корак због високих трошкова производње и енергије, као и технолошког заостајања.

"Европа практично заостаје, јер њени производи нису толико конкурентни на глобалном тржишту, посебно у односу цена–квалитет", оцењује Станић.

Енергетика, трговина и позиција Србије

Говорећи о обновљивим изворима енергије, Станић упозорава да Европа не може у потпуности да се ослони на ветроенергију и друге зелене изворе.

"Нереално је у дужем року очекивати да обновљиви извори обезбеде потпуну енергетску стабилност", каже Станић, подсећајући на кризу из 2021. године када су климатски услови довели до раста цена гаса и инфлације.

За Србију, кључна стратегија остаје интеграција у европски економски систем и коришћење споразума о слободној трговини са ваневропским партнерима.

Када је реч о блокадама превозника, Станић очекује њихово скорo окончање.

"Превозници су успели да скрену пажњу на тежак положај. Ово није била уцена, већ крик сектора који је од суштинског значаја за економију", закључио је у разговору за РТС Бојан Станић из ПКС-а.

Са споразумом "Лукоила" и "Карлајла" мора да се сагласи америчка канцеларија ОФАК, која одлучује и о одобрењу за продају НИС-а мађарском МОЛ-у.

Рок који су Сједињене Државе дале "Лукоилу" да прода своје власништво ван Русије, чија се вредност процењује на 22 милијарде долара, истиче 28. фебруара.

Брокер Бранислав Јоргић рекао је за РТС да је "Карлајл" један од већих америчких инвестиционих фондова, са активом од око 475 милијарди долара, што значајно превазилази вредност српског бруто домаћег производа.

Да бисмо разумели размере, БДП Србије износи око 100 милијарди евра, односно приближно 117 милијарди долара, док ‘Карлајл’ управља активом четири пута већом од тога, навео је Јоргић.

"Ако практично добију сагласност ОФАК-а, значи да је то компанија, односно инвестициони фонд који је подржан од стране државе. Тако да у овом тренутку то још увек не знам", рекао је Јоргић.

Шта за Србију значи промена власништва Лукоила

Према његовим речима, евентуална промена власништва не би требало да има негативне последице по домаће тржиште горива, већ напротив – могла би да донесе извесну стабилизацију снабдевања.

"Најважније је да се реши потенцијални проблем у дистрибуцији нафтних деривата и да нам то више не виси над главом. Са те стране, за Србију је ово финансијски неутрална, али тржишно важна позиција“, објашњава Јоргић.

Он додаје да је мало вероватно да ће инвестициони фонд дугорочно остати власник "Лукоилове" мреже, јер је природа таквих фондова да купују имовину, унапреде њено пословање и потом је препродају у периоду од три до пет година.

"Ту се можда отвара и простор за Србију – било да се укључи држава или конзорцијум домаћих компанија у евентуалну будућу куповину те дистрибутивне мреже", каже Јоргић.

"Лукоил" у Србији има 112 бензинских пумпи и два складишта.

Јоргић не очекује промену цена горива

Када је реч о ценама горива, Јоргић не очекује промене за потрошаче, с обзиром на то да држава и даље има кључну улогу у њиховом формирању.

"Више од 50 одсто коначне цене горива чине акцизе, порези и таксе, тако да промена власника сама по себи не може значајније да утиче на цене на пумпама", истакао је Јоргић.

Продаја "Лукоилове" имовине, наглашава Јоргић, нема директне везе са процесом евентуалне продаје НИС-а, јер је реч о одвојеним правним и тржишним процесима.

КУРСНА ЛИСТА БР. 18

Шћепановић је за Телевизију Вијести  рекао да нема прецизну информацију да ли је Меденица у Црној Гори.

Истакао је да црногорски премијер Милојко Спајић не тражи директно његову одговорност, као и да је наложио да се спроведе интерна контрола. Додао је да би, када би он поднео оставку, организовани криминал "са зграде Бемакса испаљивао ватромет".

Према речима Шћепановића, у среду увече прегледано је око сто објеката, а на граници је било 150 полицијских службеника.

"Службеници Управе полиције су успели да за мање од 24 сата распишу међународну потерницу и она је активна у централном бироу Интерпола", навео је Шћепановић.

Изразио је наду да ће службеници полиције, уз подршку међународних партнера, ухапсити Меденицу, где год да се он налази.

Меденица је у среду првостепено осуђен на десет година и два месеца затвора, али га полиција није нашла на кућној адреси након изрицања пресуде.

Милош Меденица и његова мајка, бивша председница Врховног суда Црне Горе Весна Меденица, осуђени су првостепено на по 10 година затвора.

Он је осуђен за стварање криминалне организације, продужено кривично дело кријумчарења, два кривична дела противзаконитог утицаја путем помагања, као и за спречавање доказивања.

Милош Меденица је прошле године у октобру пуштен из притвора са мером кућног притвора, јер ни након три године од његовог хапшења није била подигнута оптужница.

Превозници из Србије и Босне и Херцеговине настављају блокаде теретних граничних прелаза, саоштено је синоћ из босанскохерцеговачког Конзорцијума "Логистика" после састанка у Београду.

Претходно су превозници из Северне Македоније и Црне Горе обуставили блокаде теретних прелаза пошто је Европска комисија представила нову визну стратегију у којој се налази и предлог којим би био решен проблем ограничења боравка професионалним возачима у Шенген зони.

Извршна потпредседница Европске комисије Хена Виркунен навела је да би убудуће возачи камиона имали посебан лимит боравка у Шенгену.

Реагујући на Трампову најаву, украјински председник Володимир Зеленски рекао је да очекује да ће се тај договор поштовати, као и да такви кораци деескалације воде ка окончању рата.

Градоначелник Лавова Андриј Садови је, ипак, саопштио да је тај украјински град у режиму приправности због могућег руског напада, упркос хладном зимском периоду.

Са друге стране, портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да је Русија поновила позив Зеленском да дође на мировне преговоре у Москву, али да још није добила одговор.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је, истовремено, назвао Украјину "пионом" кога западне земље користе да угрозе безбедност Русије.

Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто је, у међувремену, изјавио да влада те земље неће дозволити да се новац мађарских пореских обвезника шаље Украјини, без обзира на притиске из Брисела.

Најнижа температура од један до пет степени, а највиша дневна од четири до осам степени.

У Београду ће бити облачно и углавном суво време, с највишом температуром до седам степени.

Изгледи времена за наредне дане

За викенд и почетком следеће седмице очекује се претежно облачно и хладније време, у суботу највиша дневна температура биће од 4 до 9 степени, а затим у већини крајева од 0 до 6, у Тимочкој Крајини хладније око -2 степена, док се очекују слаби, локално и умерени јутарњи мразеви.

У суботу се понегде очекују слабије падавине. Киша у Војводини, Тимочкој Крајини и на југоистоку Србије локално са суснежицом, а у брдско-планинским пределима уз провејавање снега.

У недељу ће уследити локална појава сипеће кише (росуље), у Тимочкој Крајини и на планинама провејавање слабог снега. После подне и увече на југу и југоистоку Србије очекује се суснежица и снег уз стварање мањег снежног покривача.

У понедељак пре подне биће углавном суво време, после подне очекује се делимично разведравање.

Од уторка ће бити променљиво облачно време и у већини крајева топлије, осим у Тимочкој Крајини где ће се задржати хладније време. Повремено се очекује и краткотрајна киша.

Југоисточни ветар ће од недеље бити у појачању па се средином следеће седмице у кошавском подручју и планинским пределима очекују олујни удари кошаве. У петак би кошава требало да ослаби.

"Чини ми се да је тај концепт 'урбаног села' сада опет изронио из заборава и да људи сада траже услугу, тј. фактички да поред зграде имају игралиште за децу, спортске терене, садржај у смислу продавница, клиника, фризера, свих могућих услуга. Тако да фактички без кола можете да обиђете ресторане, кафиће, да се видите са људима, завршите све услуге које можете и онда мирно одете кући", каже стручњак за некретнине Ервин Пашановић.

Све је веће интересовање за насеља која су тек у изградњи, она која су плански грађена и која нуде све што је потребно за живот.

"Новобеоградски блокови су конципирани у смислу тог укупног садржаја и то су у неку руку затворене заједнице, где може да се живи без да се излази из блока и видимо да су инвеститори опет почели да активирају тај принцип развоја и да то јако брзо плане и да наилази на јако добар одзив код купаца", наводи Пашановић.

Много проблема и поред планске градње

Упркос томе што се ради плански, многи проблем и остају.

"Београд се данас гради плански, новоградње ипак морају да испуне некакве критеријуме, али несрећа је та што често тај плански приступ није стратешки, дакле не размишља се о граду као целини, већ се партикуларно развијају различити делови града без разматрања последица које могу уследити негде даље. Тако сад овде имамо урбане енклаве попут 'К дистрикта', 'Београда на води'", објашњава урбаниста Драгомир Ристановић.

Један од делова Београда који често добијају највише гласова на избору за најкомфорнији крај јесте Доњи Дорћол. Његов урбанистички развој почиње по одласку Турака са ових простора.

Доњи Дорћол у врху листе

Управо је Доњи Дорћол део Београда који је први плански уређен, имао је одличну позицију уз Дунав што му је омогућавало да брзо постане трговински и занатски центар. Век и по касније, и даље је место које Београђани радо бирају за живот.

Они који тамо живе као предности истичу близину центра, доступност садржаја и присну атмосферу. С друге стране, жале се на загађење и пренасељеност.

Као и увек, већина жели да буде што ближа градском језгру. Ипак, у потрази за зеленилом, паркингом, као и мањом буком и загађењем, многи се одлучују за насеља која су добро повезана са центром, али су на пристојној дистанци, попут Звездаре, Миријева, Сурчина и Вишњице.

Једногласна оцена не постоји – свако тврди да баш његов крај треба да "победи" јер је најбољи за живот.

Закон о складиштењу радиоактивног отпада усвојен је по хитном поступку, иако Студија утицаја на животну средину још није завршена.

Уједињен отпор у БиХ

Случај Трговска гора ујединио је представнике власти и грађане у Републици Српској и Федерацији БиХ. Одлука Загреба да складиште радиоактивног и институционалног отпада смести на саму границу оцењена је као неприхватљива и супротна европским конвенцијама.

Координатор експертског и правног тима за случај Трговска гора Борислав Бојић упозорава да ће БиХ покренути међународни спор.

"То је политичка одлука Хрватске да гради такав објекат овде и да ово мало нашег народа који живи на овом простору буде протерано. Ако Хрватска настави, сигурно ћемо ући у арбитражу и тужити је пред међународним судовима”, каже Бојић.

"Нисмо имали никакву корист од Кршког"

Еколошке организације подсећају да Босна и Херцеговина није имала никакве користи од рада нуклеарне електране "Кршко", али сада сноси потенцијалне последице.

"Зашто се радиоактивни и други отпад из целе Хрватске гура на територију која је дословно уклињена у БиХ?", пита Марио Црнковић из удружења "Грин тим" из Новог Града.

Мештани Двора: "О нама нико не одлучује"

На подручју општине Двор, где се налази касарна Черкезовац планирана за складиште, живи мање од три хиљаде становника, од којих је око 70 одсто Срба. Мештани тврде да се њихов глас не чује.

„Ми смо се бунили, али то не вреди ништа.”
„Ми, обични грађани, не одлучујемо о томе”, кажу становници Двора.

Начелник општине Никола Арбутина наводи да је одлука донета политички.

"Држава је одредила само једну локацију, а тек после струка треба да доказује да ли је то место погодно за складиште радиоактивног отпада", указује Арбутина.

Само два километра од Националног парка Уна

Локација Черкезовац удаљена је ваздушном линијом свега два километра од Новог Града у Републици Српској и Националног парка Уна, што изазива страх од последица по туризам и животну средину.

"То ће за нас бити катастрофа".
"Негативно ће се одразити на туризам".
"Ово је једна од најгорих девaстација које један град може да доживи", поручују грађани Новог Града.

Начелник општине Нови Град Мирослав Дрљача сматра да још има времена да се пројекат заустави.

"Верујемо да још има простора да се овај пројекат не реализује једнострано на Трговској гори", каже Дрљача.

Случај иде пред међународне институције

Босна и Херцеговина је ангажовала правни тим из Француске и случај Трговска гора подигла на међународни ниво.

У мају ће се у Женеви, пред Секретаријатом ЕСПОО конвенције, суочити аргументи Хрватске и БиХ за и против изградње складишта радиоактивног отпада.

*Прилог емитован у емисији "Ово је Балкан"

Српски члан председништва БиХ одговорила је Елмедину Конаковићу, министру спољних послова БиХа који најављује да ће упутити протесну ноту Израелу јер су Додик и Тришић Бабић на званични сусрет примљени без заставе БиХ.

Цвијановићева оштро осуђује скандалозну увреду Конаковића који је, како наводи, делегацију Републике Српске назвао следбеницима фашистичких политика.

"Жаботински за слободу" признање Милораду Додику за допринос у развоју односа Израела и Републике Српске и разумевање проблема јеврејског народа.

"Наш почасни гост, бивши председник Републике Српске Милорад Додик. Ово је тренутак од посебне важности, да будемо домаћини, овде у Кнесету у Јерусалиму. Ова кућа је симбол суверенитета и слободе јеврејског народа, у њиховој земљи и данас смо окупљени да одамо почаст појединцу који је изабрао слободу и истину као вредносне водиље у садашњости и политичкој прошлости", рекао председник Кнесета Амир Охан.

Милорад Додик је рекао да награду посвећује Републици Српској и српском народу, Арију Ливнеу који је ширио љубав и пријатељство Срба и јевреја, као и Моши Левију хероју Израела који није одустајао да покаже своје пријатељство.

Премијер Бенјамин Нетанјаху је рекао да су Српска и Израел трајни пријатељи. Непримећено није прошло уз Израелску и истицање заставе Српске. 

"Оно што смо овде доживели, видели смо да тамо где су нас 30 година спутавали да говоримо о томе како је срушен Дејтон, како су нам отели, како не желимо БиХ антидејтионску, како не желимо БиХ која је колонија, не желимо да доминирају Бошњаци у БиХ, где год смо то рекли на Западу били смо дочекани као лош момци, а овде то ових дана слободно говоримо", рекао је Милорад Додик.

Да су везе Српске и Израела снажне и нераскидиве поручено и након сусрета делегације Српске са патријархом јерусалимским Теофилом Трећим.

Миљана и Владимир Кецмановић су изнели одбрану.

Уводна излагања су пре тога изнели тужилаштво, одбрана и пуномоћници оштећених.

Тужилаштво је у уводним излагањима предложило суду да се као доказ изведу поруке између дечака К. К. и његове мајке оптужене Миљана Кецмановић, којима жели да докаже неадекватно реаговање родитеља на проблеме и потребе детета.

Поред тога, од нових доказа је поред осталог предложено је да се изведу видео-снимци Владимира Кецмановића, као и доказ о томе зашто није служио војни рок.

Суђење се наставља 26. фебруара.

У судници је поред двојице поступајућих тужилаца био присутан и главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић.

Суђење се понавља јер је Апелациони суд у Београду укинуо првостепену пресуду којом су Кецмановићи били осуђени на вишегодишње казне и наложио да се понови суђење.

Владимир Кецмановић је првостепеном пресудом за кривична дела занемаривање и злостављање малолетног лица и тешко дело против опште сигурности, био осуђен на казну затвора од 14, 5 година, док је његова супруга Миљана Кецмановић за кривично дело занемаривање и злостављање малолетног лица била осуђена на казну затвора од три године.

Истом пресудом је Немања Маринковић инструктор у стрељани у којој је К. К. вежбао пуцање, правоснажно осуђен на казну кућног затвора од годину дана због давања лажног исказа.

Поред кривичног поступка против Кецмановића се водило и пет парничних поступака по тужбама чланова породице убијених и рањених, а који су сви првостепено окончани.

Дечак К. К, који у време извршења овог злочина није имао навршених 14 година, па самим тим није кривично одговоран, пуцао је 3. маја у школи из два очева пиштоља која је узео 1. маја 2023. године. Тог дана их је ставио у свој ранац, отишао у школу и током првог часа убио 10 особа и ранио још петоро деце и наставницу историје.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

30.01.2026. Петак: Облачно и осетно хладније, местимично са кишом, на планинама са снегом. Ветар слаб до умерен, западни и северозападни. Најнижа температура од 1 до 5, а највиша од 4 до 8 степени.

31.01.2026. Субота: Претежно облачно, понегде са слабим падавинама – кишом, у Војводини, Тимочкој Крајини и на југоистоку Србије локално и са суснежицом, а у брдско-планинским пределима уз провејавање снега. Ветар слаб, променљив, крајем дана на југу Баната и у доњем Подунављу у појачању и скретању на источни и југоисточни правац. Најнижа температура од 0 до 4, а највиша од 4 до 9 степени.

01.02.2026. Недеља: Облачно са локалном појавом сипеће кише (росуље), у Тимочкој Крајини и на планинама провејавање слабог снега. После подне и увече на југу и југоистоку Србије суснежица и снег уз стварање мањег снежног покривача. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено јак, источни и југоисточни. Најнижа температура од -2 до 3, а највиша од 0 до 6 степени. Упозорење: Снег,  формирање мањег снежног покривача (на југу и југоистоку Србије), вероватноћа 80%.

02.02.2026. Понедељак: Ујутру и пре подне облачно и углавном суво. После подне делимично разведравање.  Ветар слаб и умерен, у Подунављу и Банату повремено јак, источни и југоисточни. Најнижа температура од -5 до -1, а највиша од 0 до 5, у Тимочкој и Неготинској Крајини хладније, око -2 степена.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 03.02.2026. до 07.02.2026.)
Променљиво облачно и у већини крајева топлије, осим у Тимочкој и Неготинској Крајини где ће се задржати хладније време. Повремено се очекује и краткотрајна киша. Најветровитији дани биће среда и четвртак, када ће у кошавском подручју и планинским пределима јужни и југоисточни ветар достизати и олујне ударе. У петак слабљење кошаве.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић, након што је стигао на место заплене, истакао да је реч о највећој заплени дроге до сада у Србији, а да се вредност процењује на седам до 10 милиона евра.

Додао је да су заплењене и четири аутоматске пушке и зоља.

"Значајнији резултат ове акције јесте што смо спасили децу од тровања, што смо спасили да ових пет тона марихуане не трује нашу децу", навео је Дачић.

Дачић је навео да су ухапшени Р. С. (68) и Н. С. (40), а да се за једном особом још трага и да се претпоставља да је то лице главно у овој организованој криминалној групи.

У оквиру ове акције пре седам дана ухапшена је још једна особа, а реч је о У. М. (29). Марихуана је нађена на породичном имању Р. С.

ТОК: Дрога дистрибуирана на територију Београда

Из Јавног тужилаштва за организовани криминал саопштили су да је до заплене пет тона марихуане код Крушевца дошло после сложеног поступања и координисаног деловања полиције и тужилаштва.

Како наводе, осим дроге и оружја, заплењено је и више од 1.500.000 динара.

"Ова организована криминална група је опојну дрогу марихуана складиштила у просторијама привредног друштва Флораком д.о.о. одакле је даље дистрибуирана на територију Града Београда ради продаје", наводе из Јавног тужилаштва за организовани криминал.

Како наводе, осумњичени ће након полицијског задржавања бити спроведени у тужилаштво након чега ће бити саслушани.

Гашић: Ко год покуша да се сакрије иза партијске књижице неће успети

Председник Народног покрета Србија Мирослав Алексић тврди да је један од ухапшених приликом заплене пет тона марихуане Р. С. одборник СНС у Крушевцу, пријатељ и сарадник Братислава Гашића.

Министар Гашић је, честитајући припадницима МУП-а на изузетно успешно спроведеној акцији код Крушевца, рекао да неки то "политизују и покушавају да прикупе јефтине политичке поене".

"Ова историјска акција јасно показује да у Србији нема заштићених и да свако ко помисли да може да се сакрије иза партијске књижице ради чињења кривичних дела – неће успети. Свако ко се бави криминалом биће најстроже кажњен и процесуиран у складу са законом. Борба против криминала и корупције је апсолутни приоритет државе и води се одлучно, без компромиса и без изузетака, као што је то случај у свакој озбиљној држави", поручио је Гашић у саопштењу.

Зоговић је рекао да је Спајић дао зелено светло да иницијатива ДНП-а буде разматрана у парламенту, али је није проследио Скупштини. Такође је новинарима прочитао иницијативу ДНП-а која се односи на статус српског језика у Црној Гори, заставу, двојно држављанство, као и дијалог о градњи колектора у Ботуну,

"Дубоко уверени да је Црној Гори потребан дијалог, а уважавајући идентитетски дуализам, очекујемо да Влада дâ допринос превазилажењу подела", прочитао је Зоговић иницијативу, наглашавајући да су предложили и радно тело које би припремило реализацију иницијатива, јавља Радио-телевизија Црне Горе.

Зоговић је рекао да су на седници размењена мишљења о иницијативи ДНП-а, али да није било могућности за допуну дневног реда.

"Премијер је говорио да овом иницијативом треба да се бави Скупштина, а не Влада и да он нама даје зелено светло – да има разумевања за иницијативу – али и да сматра да ипак Скупштина о овоме треба одлучити. У Уставу пише да иницијативу за промену Устава може покренути председник, Влада или 25 посланика. Као што сте чули, ми смо само тражили да Влада прихвати иницијативу и да формира привремено радно тело Владе које би у року ишло у измену Устава, као и закона о држављанству и државним симболима и тиме би у законодавном оквиру уважили постојеће стање. Грађани су се већински изјаснили да говоре српским језиком. Упркос овој објективној чињеници, српски језик није службени", појаснио је Зоговић.

Истакао је да су захвални Спајићу на израженој спремности и давању зеленог светла кроз које је објаснио да има разумевања за њихову иницијативу, али да није желео да партиципира у иницијативи, па чак ни да је проследи Скупштини.

"Ми ћемо сутра имати седницу Председништва а где ћемо, у складу са нашим обећањима, испунити оно што смо обећали грађанима Црне Горе и сутра ћемо на Председништву колегеница Вукићевић и ја поднети оставке", закључио је Зоговић.

Како пишу Вијести, идентитетски захтеви ДНП-а, на чијем је челу Милан Кнежевић, нису уврштени у дневни ред седнице Владе.

Спајић је навео да су захтеви легитимни, али да нису за Владу већ за Скупштину, па се о њиховом уврштавању у дневни ред није ни одлучивало, пишу Вијести, позивајући се на своје изворе у Влади.

Отприлике цео један град величине Бора нестане за 365 дана у нашој земљи. Највећи ударац Србија је доживела 2021, када је изгубила 74.000 људи.

Говорећи о узроцима демографског пада, демограф Власта Кокотовић Каназир истакла је за РТС да су негативан природни прираштај и исељавање становништва међусобно повезани процеси.

"Иако исељавање има значајну улогу, благу предност ипак дајемо природном прираштају, јер данас сведочимо последицама процеса који су у Србији започели још крајем осамдесетих и почетком деведесетих година“, каже Кокотовић Каназир.

Према њеним речима, само у последњих девет до десет година Србија је, на основу разлике између броја рођених и умрлих, изгубила око 430.000 становника. Овом губитку додатно доприноси интензивирање исељавања, посебно младог и репродуктивно најважнијег дела популације.

Исељавање младих

Иако не постоје потпуно прецизни подаци о миграцијама, Кокотовић Каназир указује да је реч о дуготрајном и све израженијем тренду.

"И без егзактних података, сви у свом окружењу видимо да много више младих одлази у иностранство. То није појава од пре годину или две, већ процес који траје дуже време и који се последњих година интензивира“, наглашава она.

Србија као једна од најстаријих земаља

Поред смањења броја становника, Србија се суочава и са убрзаним старењем друштва. Просечна старост становништва износи око 44 године и, како истиче Кокотовић Каназир, са сваким пописом се повећава за годину дана или чак више.

"Србија спада међу најстарије земље, не само у Европи већ и у свету. Удео старијих од 65 година износи скоро 23 одсто, што је више од просека Европске уније“, наводи она.

Иако у региону постоје земље са још неповољнијом старосном структуром, попут Хрватске и Бугарске, Кокотовић Каназир објашњава да је то углавном последица масовног исељавања након уласка у Европску унију.

Да ли је демографски пад неповратан

На питање да ли је демографски пад неповратан процес, Кокотовић Каназир истиче да демографи настоје да избегну апсолутни песимизам.

"У демографији не постоје инстант решења. Све мере које се уводе дају ефекте тек након дужег временског периода. Оптимизам постоји, али је умерен и заснива се на томе да морамо нешто да предузмемо“, каже Кокотовић Каназир.

Негативни трендови, додаје, не могу се у потпуности зауставити, али се могу ублажити.

Промена јавног наратива о демографији

Један од важних корака, према речима Кокотовић Каназир, јесте и промена начина на који се у јавности говори о демографским питањима.

"Не треба користити изразе попут ‘бела куга’ или говорити да ћемо нестати као нација. Потребно је реално сагледати стање и поставити питање шта смо урадили до сада и шта можемо да урадимо убудуће“, истиче она.

Мере постоје, али су ефекти дугорочни

Србија је, како подсећа, донела више стратегија и мера у области популационе политике, али њихови ефекти не могу се очекивати у кратком року.

"Финансијске мере јесу важне, али оне саме по себи нису довољне да подстакну младе да имају више деце или да остану у земљи“, оцењује Кокотовић Каназир.

Породица у центру демографске политике

Као најуспешније примере, она наводи земље које су своје политике усмериле ка породици и квалитету породичног живота.

"Најбоље резултате имају оне земље које су се фокусирале на усклађивање рада и родитељства, равноправно учешће партнера у одгајању деце и доступну стамбену политику. Демографска политика данас мора бити мултисекторска“, наглашава она.

Може ли се рачунати на повратак исељених

Говорећи о могућности повратка становништва из иностранства, Кокотовић Каназир истиче да то не би донело драматичан преокрет, али би могло да ублажи негативне трендове.

"Важно је да људи овде имају услове због којих ће се запитати да ли заиста желе да оду или да се, након одређеног времена, врате“, каже она.

Старење становништва и цена неодлагања мера

Кокотовић Каназир упозорава да ће одлагање мера имати све већу цену.

"Већ сада осећамо велики притисак на пензиони систем и тржиште рада, уз истовремено смањивање радног контингента због исељавања младих. Што пре почнемо да делујемо, ефекти ће бити бољи и трошкови мањи“, наглашава она.

Она указује и на промене у животним навикама младих, који се све касније одлучују на родитељство, дуже се школују и касније заснивају породице. Уз то, све је присутнији и проблем проналажења адекватног партнерства, као и растући проблем стерилитета.

Постоје ли успешни модели

Иако ниједна земља није у потпуности зауставила негативне демографске трендове, Кокотовић Каназир као примере наводи Француску и скандинавске земље, које већ деценијама спроводе мере усмерене ка квалитету породичног живота.

Три кључна правца деловања

Као приоритете, Власта Кокотовић Каназир издваја три области: усклађивање рада и родитељства, приступачнију стамбену политику и успоравање исељавања кроз системску бригу о квалитету живота младих.

"У тим областима лежи могућност да се негативни демографски процеси, ако не зауставе, онда бар значајно ублаже“, закључује Кокотовић Каназир.

Зато је, каже, интересантан избор споменика које су неименовани изгредници ижврљали кукастим крстовима.

"Наравно, може да се каже да су то вандали, али избор споменика је интересантан. Зато што је последњих деценија завладала атмосфера да су партизани апсолутно зло и да сви који су се борили против њих – добри. Нацртали су кукасти крст, што ваљда сматрају да су њихови идеолошки противници људи који су се борили за слободу овог народа, као што су Моша Пијаде и Лола Рибар. За то је крива једна атмосфера у друштву. Нико не би нашарао кукасти крст на споменик на Чукур-чесми. Није то изговорено, али то је атмосфера која доводи до закључка да је бити добар Србин значи бити антикомуниста и мрзети партизане", рекао је Марковић.

Објашњава да је српски народ дао највеће борачке жртве у борби против нацизма.

"Ниједан народ није дао процентуално толико бораца антифашиста као Срби. И сада, када Лоли Рибару, принцу Београда, који је погинуо са рођеним братом у борби за слободу, нашарате кукасти крст, ви одбацујете једну од најсветлијих традиција нашег народа. Кад се идеолошки знак ставља на знак супротне идеологије, то је већ нека врста поруке колико год она била луда, бесмислена, на ивици менталног здравља", нагласио је историчар.

Вандализам као одраз друштвеног насиља

Психолог Бранислава Стевић указала је да је вандализам присутан током читаве историје, али да се појављује у таласима, зависно од друштвених околности и санкција.

Истакла је да мотиви могу бити различити, али да је некако повећано насиље уопште у друштву.

"И ту не мислим само на нашу земљу, мислим генерално у свету. Вандализам као феномен је нешто што је познато кроз историју, али ми с времена на време имамо периоде када се он појављује чешће, као што видимо сад у овим ситуацијама које су се недавно десиле", рекла је Стевићева.

Стевићева мисли да за таква дела постоји врло мала или неадекватна санкција и да се онда, не само због личне неодговорности, може учинити било шта, а да се за то уопште не одговара.

Наглашава да је скрнављење споменика идеолошки мотивисано и да се разликује од појединачних испада агресије.

Одговорност друштва и пут ка "оздрављењу"

Марковић сматра да решење није само у кажњавању већ и у промени друштвене климе.

"То су вероватно дечаци од 17-18 година, да им упропасте живот да их негде затворе, то није решење. Решење је прво да ми као друштво оздравимо. Свако ко мисли да је партизанска војска злочиначка, он се не разликује од Томпсона. Томпсон има врло дирљиве стихове о Хрватском прољећу, како су Хрвати страдали. Значи ту у неким стварима нема сиве зоне. Или си за Томпсона или си за антифашизам", рекао је Марковић.

Стевићева је рекла да је одговорност на свим актерима друштва, посебно на медијима и јавним институцијама.

"Сви смо одговорни као појединци. Посебно бих истакла колико су медији одговорни. Некад волим да говорим да се ради заправо о једној колективној трауми овог друштва и подржавам ово што је овде речено да ми заправо као друштво треба да оздравимо", закључила је Стевићева.