Младен Младеновић из Београда, као члан, и Зоран Милитаров из Ужица, као заменик члана, предлог су посланичке група Ивица Дачић "Социјалистичка партија Србије".

На предлог посланичке групе ПУПС "Солидарност и правда" на листи су Владимир Пудар из Новог Сада за члана и Никола Радоњић из Београда за заменика члана.

Горан Вујичић из Новог Београда, као члан, и Бела Буташ из Суботице као заменик члана, на листи су на предлог посланичке групе Савез војвођанских Мађара.

На предлог посланичке групе Социјалдемократске партије Србије, кандидати су Бојана Вранеш из Новог Сада за члана и Зоран Диздаревић из Београда за заменика члана.

Посланичка група Народни покрет Србије, Ново лице Србије предложила је Небојшу Спасојевића из Ниша за члана и Дејана Стевановића из Крушевца за заменика члана, а на предлог посланичке групе Зелено-леви фронт-На давимо Београд Огњен Рашуо из Београда је кандидат за члана, а Здравко Јанковић из Београда за заменика члана.

На предлог посланичке групе Странке слободе и правде, Ана Гођевац из Београда је кандидат за члана, а Марко Димић из Београда је канидат за заменика члана.

Још два кандидата за члана и заменика члана Комисије су из редова невладиних организација које су биле акредитоване за праћење најмање три изборна процеса.

Емилија Орестијевић из Београда је кандидат за члана, а Иво Чоловић из Београда кандидат за заменика члана на предлог Центра за слободне изборе и демократију (ЦЕСИД), док је ЦРТА предложила Вуја Илића из Београда за члана и Владимира Ерцега из Београда за заменика члана.

Листа кандидата биће упућена по хитном поступку Народној скупштини, како би се она изјаснила о кандидатима и тиме омогућила што скорије конституисање и несметан рад Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности ажурирања бирачког списка.

Посланици Скупштине Србије усвојили су 7. новембра измене Закона о јединственом бирачком списку који предвиђа увођење комисије која ће имати задатак и овлашћења да ревидира Јединствени бирачки списак.

Жалба је, како се наводи, изјављена и у делу одлуке којом је наведеним окривљенима укинута мера забране напуштања стана.

"Након детаљне анализе, Више јавно тужилаштво у Новом Саду је нашло да је решење већа Вишег суда у Новом Саду КВ 964/25 од 24.12.2025. године захваћено бројним битним повредама одредаба кривичног поступка, јер су разлози побијаног решења противречни изреци, нису наведени разлози о свим чињеницама које су предмет доказивања, а они разлози који су дати су потпуно нејасни и у знатној мери противречни, односно тужилаштво је нашло да је веће Вишег суда у Новом Саду у конкретном случају извело погрешан закључак да нема места оптужби у односу на наведене окривљене, а следствено томе и погрешан закључак у погледу укидања мере забране напуштања стана истим окривљенима", наводи се у саопштењу.

"Веће Вишег суда повредило кривични закон"

Осим тога, како се наводи, Више јавно тужилаштво у Новом Саду је нашло да је веће Вишег суда у Новом Саду у решењу КВ 964/25 од 24.12.2025. године повредило кривични закон, као и да је погрешно и непотпуно утврдило чињенично стање.

"Изјављеном жалбом Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, између осталог, указано је на битне повреде одредаба кривичног поступка, те је истакнуто да су разлози решења противречни изреци у правно релевантним чињеницама, тако да је испитивање суштине ствари немогуће, при чему су разлози потпуно погрешни. Наиме, ожалбеним решењем одлучено је да нема довољно доказа за оправдану сумњу да је шесторо окривљених учинило кривично дело које је предмет оптужбе, а у образложењу таквог става веће Вишег суда у Новом Саду је, под привидном формом образлагања да нема доказа, заправо невело да у радњама тих окривљених лица нема кривичног дела, због чега није јасна представа о битној и стварној садржини одлуке суда. Очигледно је да поступајуће веће није са посебном пажњом, како се то у решењу наводи, размотрило наводе Оптужнице или није разумело кривичноправне радње које окривљенима стављају на терет, као и узрочнопоследичну везу између њихових инкриминсаних радњи и наступања последице", истиче се у саопштењу.

Тужилаштво тражи потврђивање оптужнице и да се окривљенима одреди кућни притвор

Како се додаје, Више јавно тужилаштво у Новом Саду налази да се веће Вишег суда у Новом Саду, оцењујући доказе који се налазе у списима предмета, упустило у оцену и постојање посебних елемената који чине бића одређених кривичних дела, а што би требало бити предмет аргументоване расправе о свим чињеницама утврђеним на основу изведених доказа на главном претресу. Тек након спроведеног контрадикторног поступка суд би могао да цени питање кривице и правилне примене кривичног закона.

"Више јавно тужилаштво у Новом Саду указује да би, у случају потврђивања одлуке већа Вишег суда у Новом Саду, јавност била ускраћена, да у поступку пред судом на јавном главном претресу, присуствује извођењу свих доказа јавног тужилаштва и одбране. Такође, уколико би се прихватио став већа Вишег суда у Новом Саду, то би значило да лица иако су свесна да не поштују прописе Републике Србије и пристају на наступање штетних последица не би могла да кривично одговарају за (не)предузимање радњи на које су прописима обавезане", наводи се у саопштењу.

Како се наводи, Више јавно тужилаштво у Новом Саду сматра да је на основу свих прикупљених доказа током свеобухватно спроведене истраге, несумњиво утврдило постојање оправдане сумње да су сви окривљени извршили кривична дела за која су оптужени, због чега је Апелационом суду у Новом Саду ставило предлог да се жалба усвоји и да се преиначи решење Вишег суда у Новом Саду, број КВ 964/25 од 24.12.2025. године, тако да се потврдити оптужница Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, у делу који се односи и на окривљене Ј.Т., Г.В., А.Д., М.С., М.Г. и Д.Т., или да се наведено решење укине и нареди да се поновљени поступак одлучивања одржи пред потпуно измењеним већем Вишег суда у Новом Саду, као и да се према окривљенима одреди мера забране напуштања стана.

Ове фирме ангажоване су за извођење различитих грађевинских радова, углавном изградњу нове водоводне и канализационе мреже на територији Ниша, примењујући одредбе Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама и других прописа по овом Закону, а не примењујући Закон о јавним набавкама.

Како је раније саопштио МУП, у наведеним ситуацијама се није радило о ванредним ситуацијама, већ о инвестиционом одржавању, затим проширењу водоводне и канализационе мреже, изградњи нове канализационе мреже употребљених вода и изградњи потпорне конструкције.

Ови субјекти су касније испоставили привремене и окончане ситуације Граду Нишу, по увећаним ценама, чиме су, како се сумња, прибавили противправну имовинску корист већу од 460 милиона динара, а на штету Града Ниша.

Сарадници Сотировске који су такође обухваћени у овом предмету, раније су склопили споразуме о признању кривице са тужилаштвом, на основу којих су осуђени.

Вучић је рекао да је ово пројекат који мења живот људи на истоку Србије. ''Замислите да за само од Београда до Голупаца треба сат и 15 минута“.

"Размишљамо да направимо мост да спојимо Белу Цркву, где је Дунав најшири, и урадимо брзу саобраћајницу до Вршца тако би Вршац и Банат спојили", додао је Вучић.

Како је оценио, изградња тог пута веома важна за људе који долазе из дијаспоре и унапредиће живот грађана у том крају.

Вучић је представнике компаније ''Шандонг" који изводе радове како напредују радови на пројекту у Зрењанину и додао да постоји још једна идеја за још један велики пројекат, али да ће се видети када се буду завршила ова два пројекта.

"Морамо још видети шта ћемо урадити око брзе саобраћајнице 'Карађорђе' која иде од Лазаревца и Аранђеловца и од Пожаревца до Младеновца, има ту још много посла, али спајамо Шумадију са северним делом", објаснио је Вучић.

Председник Србије обишао је радове на изградњи дела Дунавског коридора, односно на брзој саобраћајници од ауто-пута Е75 до Пожаревца, Великог Градишта и Голупца.

Ли: Сваки инфраструктурни пројекат донеће Србији дугорочни развој

Амбасадор Кине у Србији Ли Минг каже да је након обиласка радова на изградњи дела Дунавског коридора, да је сваки инфраструктурни пројекат од великог значаја за економски развој и просперитет Србије и да ће сваки од њих држави да донесе дугорочни развој.

Након што је са председником Србије Александром Вучићем обишао радове, чији је извођач кинеска компанија "Шандонг", а подизвођачи су фирме из Србије, Ли Минг је рекао да се сваки пут када обилази градилиште са српским председником осећа поносно.

"То што имамо овако добре резултате и што градимо оволико је искључиво резултат доброг пријатељства и добре сарадње између кинеског и српског председника, Си Ђинпинга и Александра Вучића", рекао је Ли.

Према његовим речима, Вучићеве идеје дугорочне и да ће пројекти донети Србији не само привремени развој, већ и један дугорочни развој који ће се у будућности дуго осећати.

"Све ово што градимо је искључиво резултат наше добре сарадње и нашег пријатељства. То је пријатељство не само наше две државе него и наша два народа. Оно што нас заиста радује је што смо имали прилике у овој години још једном са председником Вучићем посетимо градилиште и мислим да ћемо у наредном периоду пуно још градити", закључио је амбасадор Кине.

У обиласку су били и министарка грађевинарства Александра Софронијевић, директор Коридора Србија Александар Антић, директор Путева Србије Зоран Дробњак. С њима су били и градоначелник Пожаревца Саша Павловић, председник општине Велико Градиште Драган Милић, председник општине Голубац Небојша Мијовић и председник општине Кладово Саша Николић.

До Голупца за сат и двадесет минута

Реч је радовима на мосту колоквијално названом "преко јаруге" који се налази на 65. километру, а који се састоји од два паралелна моста дужине 138 метара.

Због конфигурације терена, стубови моста су променљиве висине, од 11 до 21 метра, фундирани на шиповима дужине 18 метара. Радови у конструктивном смислу су завршени, а у току су радови на изради ивичњака, пешачких стаза и хидроизолацији.

У фебруару ове године отворена је деоница Дунавског коридора од скретања са ауто-пута према Нишу до Пожаревца и од Великог Градишта према Голупцу.

Тада је пуштен у саобраћај 21 километар на првој деоници од моста преко реке Језава, на другом километру од наплатне станице "Пожаревац" до краја Обилазнице око Пожаревца, као и 10,85 километара на трећој деоници - од почетка Обилазнице око Великог Градишта до места Поникве, што је укупно 31,85 километара брзе саобраћајнице.

У току су радови на изградњи преосталог дела трасе од око 36 километара. Брза саобраћајница је пројектована за брзину од 100 километара на сат.

Укупна дужина брзе саобраћајнице је 67,94 километра, у оквиру које се граде 62 објекта, од којих су 43 завршена, шест петљи (четири завршене, једна постојећа у реконструкцији и једна у изградњи) и 16 кружних раскрсница, од којих је 12 завршено.

Изградњом Дунавског коридора повезују се Пожаревац, Велико Градиште и Голубац са Београдом чиме ће се скратити време путовања од Београда до Голупца на сат и 20 мунута, а од Београда до Пожаревца за 50 до 55 минута.

Градња брзе саобраћајнице је почела у новембру 2021. године, а радови су вредни 337 милиона евра. 

Звонко Симић, Хуманитарно удружење "Друг са друма", каже: "Циљ нашег удружења је да помажемо деци настрадалих колега, деци која су тешко болесна и деца која немају своја средства, и ми им овако на минималан начин обезбеђујемо бар пакетиће уз жељу да измамимо осмех на лицу."

Најмлађа учесница овог хуманитарног конвоја са срцем је Милица Јончески, која се ове године придружила каравану јер је желела да да свој допринос у чувању успомена па својим фото апаратом бележи сваки измамљени дечији осмех.

Милица Јончески, из Јабуке, објашњава: "Приклучила сам се јер је мој тата био возач камиона и тако сам дошла до удружења. Дечији осмеси су неописиви и не могу да се наплате. Привукло ме је да кренем са њима ове године. Моја улога је репортер са терена и све можете наћи на тик ток профилу и на сајту Друга са друма-возачи са срцем.

Захваљујући бројним спонзорима, овај весели караван има довољно пакетића за сву децу, и до Божића ће сваког дана бити на путу и, како кажу возачи, ништа им није тешко јер дечији осмех нема цену.

Посланик Зелено-левог фронта Растислав Динић рекао је како је узнемирујуће што се ниједном речју не објашњава зашто смо остали без четири изабрана члана РЕМ-а.

Он је прочитао оставке четири члана РЕМ, оценивши да је то озбиљан аларм и показује да избор чланова Савета нема никакав легитимитет.

Динић је навео да је постојала шанса да се криза у Србији реши кроз координисан процес, али да је то сада немогуће, јер су присталице власти уништиле ту шансу.

Посланик групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Небојша Бакарец казао је да је процес легитиман и легалан, а да у прилог томе говори присуство неких опозиционих посланика на седницама Одбора за културу и информисање.

Бакарец је навео да су оставке најављене из политичких разлога, да су ти чланови "зависни од Маје Стојановић", која их узела за ручицу и довела да поднесу оставке.

Он је навео да је Ира Проданов Крајишник имала другачији текст оставке, јер га је сама писала, док преостале три оставке имају исту садржинску форму, јер је њима то, како је рекао, писала Маја Стојановић.

Бакарец је навео и да је циљ оставки био саботирање европских интеграција.

Посланица групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Наташа Јовановић рекла је да процес избора РЕМ није имао никакве мањкавости, да је био транспарентан и инклузиван.

Наташа Јовановић је рекла да су студенти у блокади кроз "обојену револуцију" хтели да руше демократске инстутиције, да на улици преузму власт и да се изабере састав РЕМ-а, на који су убрзо заборавили.

"Оно што је био покушај на улици да неко делује, сада жели да то преноси на независна тела ове земље, институције система", рекла је она, додајући да су чланови који су поднели оставке злоупотребили поверње Одбора и изабрану вољу народних представника.

Јовановићева је додала да је циљ био да они покушавају да направе такву врсту већине која ће да им омогући да у кампањи за следеће изборе забране медије који се њима не допадају, а оставе оне који обмањују јавност.

Наташа Јовановић је поручила да је приоритет да се озбиљно и одговорно настави процес избора Савета РЕМ-а.

Посланик групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Марко Атлагић рекао је да кандидати који су поднели оставке нису имали жељу да буду чланови РЕМ.

"Шабић је човек ког није занимао РЕМ од почетка, стално је нападао председника и власт”, рекао је Атлагић, додајући да је вређао и националне мањине, називајући их "људима са улице".

Растислав Динић је казао да најбољи доказ о стању медија у Србији јесте да студенти нису позвани ни на једну телевизију са националном фреквенцијом поводом акције коју су организовали широм Србије у недељу.

"Ви више нећете добити ниједне изборе. Ви свакако идете у пораз", рекао је Динић представницима власти, на шта је Бакарец рекао да је то прикупљање сигурних гласова уперено против опозиције и да су сада, уместо у насиље, ушли у изборни процес, чиме су показали да је обојена револуција завршена".

Атлагић је рекао да је досадашњи процес био отворенији него икада пре и да су у њему учествовали они којих се то тицало.

Четири члана Савета РЕМ-а – Родољуб Шабић, Милева Малешић, Ира Проданов Крајишник и Дубравка Валић Недељковић поднели су 19. децембра оставке, тврдећи да приликом предлагања кандидата за чланове Савета РЕМ-а није поштована процедура и да није примењен закон. 

Они су тражили да се поново гласа о кандидатима националних мањина који 12. новембра нису добили потребан број гласова. Председница Скупштине Србије Ана Брнабић поручила је, након што је четворо чланова поднело оставке да институције Србије неће бити блокиране и да ће се наставити са процесом избора преосталих чланова Савета РЕМ-а.

Скупштина је 12. новембра изабрала осам од девет чланова Савета РЕМ-а, а Одбор за културу и информисање је 23. децембра утврдио нову листу кандидата које су предложили национални савети националних мањина, а то су Иштван Боџони и Сретен Јовановић.

"Та победа је јасна. Огледа се у прилично великим цифрама, тако да заиста можемо сматрати да је Курти апсолутни победник ових избора", рекао је Мијачић.

Оценио је да кључ Куртијевог успеха није у времену одржавања избора, већ у пропасти Демократског савеза Косова, који је изгубио око 50.000 гласова који су се прелили на Куртијеву страну.

"Цела мистификација око дијаспоре није променила односе у поређењу са фебруарским изборима. Кључ је у томе да је Демократски савез Косова заиста изгубио јако пуно гласова", навео је Мијачић.

Мијачић је рекао да су у октобру били локални избори, затим три признања једнострано проглашене независности КиМ и укидање санкција Европске уније.

"То је донело неку превагу, нарочито код гласова Демократског савеза Косова, који цене стабилност коју Курти доноси са својом владавином. Највећи проблем Куртија су биле санкције ЕУ", навео је Мијачић.

"Укидање санкција ЕУ свакако утицало на исход избора"

На питање да ли је ЕУ укидањем санкција фаворизовала Куртија, Мијачић је одговорио да није, већ да су се поклопиле коцкице да је Европски савет заседао у децембру, али да је тај потез Брисела свакако утицао на исход избора, као и недавно признање Бахама, а пре тога и признања Судана и Сирије.

"Ви имате три признања, плус укидање санкција, најава великих инвестиција након формирања институција. И Курти је јуче рекао да се очекује преко милијарду евра инвестиција. Кад имате такву залеђину, наравно да они гласачи који нису стриктно везани за политичке субјекте, а то се показало код гласача ДСК, да су они прешли на страну Куртија и он је добио такве резултате да може самостално да влада", рекао је Мијачић.

Говорећи о резултатима српских странака, Мијачић је рекао да, према тренутним резултатима, Српска листа има девет од десет мандата, а да је један мандат припао Рашићевој странци.

"То се показује у сваком новом ажурирању података да просто неких 300-400 гласова Рашић има више него што му је потребно за тај један мандат. Тако да ја нисам сигуран да Српска листа може да освоји 10 од 10. Она може да поднесе жалбу правосудним органима на Косову имајући у виду да је Рашић освојио неке гласове у албанским срединама, а постоји правна пракса када су такви гласови одузимани, јер гласови националних мањина могу да се рачунају само тамо где постоје те националне мањине. Да ли Српска листа има снагу да се избори за своје мандате испред правосудних органа, ја лично не верујем, до сада је пракса показала да они заиста нису нашли могућности да поднесу ваљану тужбу за такве акције", навео је Мијачић.

Према закону, како је објаснио Мијачић, премијер мора да позове субјекте из невећинских заједница који су освојили највише гласова да партиципирају у влади са најмање једним министром.

"Аљбин Курти је прекинуо ту уставну праксу. То је апсолутно противуставна пракса, кршење устава", рекао је Мијачић и додао да се Српска листа до сада није жалила на те потезе.

Мијачић је истакао да је Српској листи и српском народу потребан неко ко зна да води правну борбу.

"Нама више нису толико неопходни политичари, нама су потребни правници који познају косовски правни систем и који ће се борити за права косовских Срба испред косовских институција. Уколико Српска листа учини нешто по том питању, можемо се надати нечем бољем, али за сада они то заиста нису показали, ни минимум интересовања за такву врсту борбе", рекао је Мијачић.

"Победа Куртија не значи ништа добро српском народу"

Истакао је да је Курти међународној заједници показао да има кредибилитет да влада на КиМ.

"Међународна заједница је покушала неку врсту санкција и казнених мера за његово понашање. То није дало резултат, тако да ја верујем да ће се ући у једну летаргију, нарочито имајући у виду све оно што се дешава у Србији, што се дешава са европским интеграцијама Србије и међународним кредибилитетом Србије. Мислим да ова победа Куртија свакако не значи ништа добро српском народу, већ ће значити континуитет његове политике коју смо видели како је изгледала у последње четири године, а сада уз знатно мањи међународни притисак него што је био досад", навео је Мијачић.

Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, Мијачић је рекао да је Курти дао јасне премисе о томе шта очекује од дијалога, а да му изборни резултат му даје ветар у леђа.

"Питање је шта у ствари Србија жели. Курти је и раније наговестио да он од Заједнице српских општина очекује решења као што су виђена у Хрватској. Она ни уставно нити у складу са природом тих споразума не треба да личе на оно што имамо у Хрватској, али он ће свакако гурати своју политику, а питање је колико ће Србија наћи снаге и воље да се одупре таквим притисцима", навео је Мијачић.

"Здравство и школство биће на највећем удару"

Додао је да ће здравство и школство бити на највећем удару.

"Видели смо и саопштење Европског савета, који каже да здравство и школство треба да се интегришу у складу са косовским законодавством. Како ће то ићи, како ће српска страна реаговати на то, то заиста у овом тренутку није једноставно предвидети, али свакако неће бити решења, као што се очекује, да буду прихватљива, било Београду, било Србима на Косову", истакао је Мијачић.

Додао је да Курти нема ни новца ни воље да интегрише здравство и школство на начин на који он жели.

"На начин да то буду косовске институције да пружају здравство и школство српском становништву. По Ахтисарију, Срби на Косову имају право да имају своје институције које се финансирају преко централног буџета Косова од стране Републике Србије. Сад, да ли је старија кокошка или јаје, то све зависи од притисака међународне заједнице да се статут Заједнице српских општина пошаље на разматрање, који предвиђа одредбе за решавање тог питања. Да ли ће Курти наставити са тим, са праксом одбијања или ће нешто попустити како би добио значајна средства од међународне заједнице. То у ствари значи да ли ће бити флексибилнији у наредном периоду или ће задржати једну чврсту руку владања као што је било досад. И владе Курти 1 и Курти 2 су се разликовале, можда Курти 3 буде нешто између та два, али свакако његова политика према српској заједници је јасна и мислим да ту неће бити неких изненађења", рекао је Драгиша Мијачић.

Предраг Милановић, председник Општине Свилајнац, објашњава: "У петак је потписан уговор између Министарства грађевине, Путева Србије и конзорцијума које предводи Србија аутопут. Уговорили су обилазницу око Свилајнца са новим мостом на Морави, 4,5 километара пута и овим уговором дефинисан је и нови мост преко реке, тако да ја очекујем да до краја 2026. године Свилајнац добија нови мост. Ово је велика вест која се чекала преко 50 година у Свилајнцу."

Мост на Великој Морави грађен је средствима ратне репарације у време краља Александра Kарађорђевића. Делом је порушен у време другог светског рата, а потом обновљен и, од половине прошлог века, изградњом пруге, постао и железнички. Одавно је већ био преоптерећен. Нови мост на великој Морави решиће проблем друмског саобраћаја за наредних неколико деценија.Овај друмско железнички мост, који је био најкраћа веза између аутопута Београд-Ниш и општина Свилајнац, Деспотовац и Петровац на Млави, полако ће у историју."

Општина Свилајнац већ је променила план детаљне регулације и створила услове за издавање грађевинских дозвола.

Предраг Милановић, председник Општине Свилајнац, додаје: "Спремили смо се и чим прођу празници крећемо прво са експропријацијом. Док ми радимо експропријацију, радиће се пројектна документација, издаваће се дозволе. Ја очекујем, чим дозволи време, да крене градња."

Док се не направи нови мост на Великој Морави, сви који ка Свилајнцу путују из Велике Плане, Марковца, Баточине и Kрагујевца, мораће обилазним путевима или пешке преко моста направљеног пре стотину једне године.

Некадашње војно складиште ЈНА налази се у близини Уне и изворишта Млаке, на свега 800 метара од границе са Босном и Херцеговином и у непосредној је близини две српске општине: Двора у Хрватској и Новог Града у Републици Српској.

Заменик председавајуће Савета министара Сташа Кошарац потврдио је прошле недеље да је Имплементациони комитет ЕСПОО конвенције затражио од Хрватске да званично и детаљно објасни своје поступање у односу на БиХ поводом плана изградње одлагалишта нуклеарног отпада на Трговској гори.

“Из Имплементационог комитета Еспо конвенције стигла нам је охрабрујућа вест у вези са проблематиком изградње спорног одлагалишта на Трговској гори. Наиме, овај комитет је на прошлој седници затражио од Хрватске да званично и детаљно објасни своје поступање у односу на БиХ поводом Трговске горе”, рекао је Кошарац.

Прозивке на релацији Сарајево - Бањалука

Без обзира на ову "охрабрујућу вест", али и чињеницу да је еколошки проблематика успела да уједини све нивое власти у БиХ, није могло да прође без политичких прозивки на релацији Сарајево-Бањалука.

Најпре је посланик Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Саша Магазиновић из СДП-а оптужио  званичнике Републике Српске да се "нису довољно потрудили".

Из Бањалуке је стигао одговор да је министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић "држао у фиоци" протесну ноту Хрватској коју је написало Министарство спољне трговине и економских односа на чијем челу је Кошарац. 

Координатор Правног и експертског тима БиХ за Трговску гору Борислав Бојић каже да РС критикују они који нису ништа урадили, али да су сви нивои власти у БиХ против градње складишта са опасним отпадом у близини границе. 

Као доказ нуди управо одговор ЕСПОО-а коме су се обратили средином године. 

“Пре пола године смо се обратили ЕСПОО комитету и сада од нас траже да се изјаснимо о два питања, а Хрватска је добила задатак да да одговор на десет питања. Из тога је потпуно очигледно да Хрватска овај поступак нити води транспарентно, нити води у складу са доброкомшијским односима”, каже Бојић.

Хрватска одбила сарадњу са БиХ

Наводи да је БиХ понудила своје стручњаке у испитивању локације Трговска гора, али да је Хрватска то одбила.

Одлуком Сабора, тврди, прејудицира се одлука да се на граници са БиХ гради складиште радиоактивног отпада.

“Знали смо да ће то ићи у овом правцу и имамо довољно снаге и експерата. Ангажовали смо међународну правну експертску консултантску кућу из Париза која нам помаже да правним путем онемогућимо Хрватску да гради нуклеарни објекат практично у Републици Српској. Две  трећине места где се има намера градити, налази се у РС, у долини реке Уне, непосредно од изворишта Млаке одакле се Нови Град снабдева водом”, наводи Бојић и додаје да ће се у мају у Женеви одржати рочиште на коме ће и Сарајево и Загреб изнети своје ставове поводом градње Центра.

Струка против одлагалишта у Двору

Бојић упозорава да би изградња одлагалишта радиоактивног отпада код Двора угрозило око 250.000 становника како у Републици Српској, тако и у Федерацији БиХ. 

“У међувремену смо урадили велики број анализа које показују да је са аспекта струке такво одлагалиште неприхватљиво. Али, Хрватска у последње време приступа томе тако што каже да неће градити одлагалиште, већ складиште. Услови нису исти јер је складиште привременог, а одлагалиште трајног карактера. Пракса у свету, у Европи - свугде где постоје нуклеарни објекти је да се отпад који настаје производњом електричне енергије одлаже тамо где настаје. То значи у Кршком”, прецизира Бојић.

Нуклеарна електрана Кршко - једина је те врсте још из периода ондашње Југославије. У комерцијалну употребу пуштена је у рад 1983. године, а Хрватска и Словенија имају по 50 одсто удела у власништву.

Бојић каже да Словенија у Врбнику већ гради ново подземно складиште и да је првобитно ту требао да се одлаже и “хрватски део” отпада, али да су проблеми настали када је Загреб одлучио да ту пребацује и свој “институционални отпад”.

Селидба у Двор, на границу са Републиком Српском наглашава, неприхватљива је, тврди - за све нивое власти у БиХ.

“Република Српска и БиХ немају никаквих бенефита од електричне енергије настале из нуклеарних потенцијала. Ми бисмо практично добили последице. Добили бисмо катастрофу у долини најлепше реке у овим крајевима што је потпуно неприхватљиво ни за један ниво власти у БиХ. Ни за РС, Федерацију, Унско-сански кантон, нити је прихватљиво за Парламентарну скупштину БиХ, нити за Председништво”, наглашава Бојић.

Најављује да ће се овом темом ускоро бавити и чланови Председништва БиХ.

“Ових дана члан Председништва Жељка Цвијановић заказала је седницу Председништва на којој ће бити разматрана ова тема како би се Европској комисији која је већ сугерисала Хрватској да не води одређене поступке у складу са правилима које прописују. Уверен сам да са аргументацијом са којом располажемо можемо да онемогућимо Хрватску да гради такав објекат”, сматра Бојић.

Строга правила и позитивна светска пракса

С друге стране границе, из Фонда за финансирање разградње нуклеарне електране Кршко одговарају да “оштре реакције” долазе “из низа неистинитих и лажних информација које се пласирају у јавност”.

“Пројект успостављања Центра за збрињавање радиоактивног отпада спроводи се уз примену строгих правила, поштовања свих закона и позитивне светске праксе. Сврха изградње складишта је да се на контролисан и сигуран начин изолује радиоактивни отпад из околине са циљем заштите околине и људи”, тврди Шеф Одељења за односе са јавношћу Фонда за финансирање разградње нуклеарне електране Кршко Сања Кукмановић.

Додаје да ће се више детаља сазнати када буде доступна Студија утицаја на околину која се очекује у првом кварталу следеће године.

“Студија ће бити упућена Министарству заштите животне средине и зелене транзиције, након чега оно покреће поступак процене утицаја на околину у оквиру које ће бити покренута и јавна расправа доступна како у Хрватској, тако и у БиХ”, прецизира Кукмановић.

Објашњава да је локација Черкезовац одређена Националним програмом спровођења Стратегије збрињавања радиоактивног отпада, истрошеног нуклеарног горива и искориштених извора за изградњу складишта ниско и средње радиоактивног отпада.

“Почетком 90-тих година покренут је поступак избора локације за збрињавање хрватског дела ниско и средње радиоактивног отпада насталог радом НЕ Кршко. Избор локације темељио се на критеријима одобреним од стране Владе Републике Хрватске, а у избору су суделовали домаћи и међународни стручњаци”, прецизирала је Кукмановић.

“Пречице” и трансфер ризика

Међутим, из еколошких удружења у БиХ тврде сасвим другачије.

Активиста из Удружења Греен Теам из Новог Града у Републици Српској Марио Црнковић каже да је саборска одлука о градњи Центра у Двору спорна на више начина.

“Пре свега обесправљује право грађана у Хрватској да кажу ишта на ту тему. Грађане Двора нико ништа није питао када је реч о изградњи тог нуклеарног објекта, а још мање грађане Републике Српске и БиХ. На овај начин Хрватска прави пречицу јер у просторном плану нема уцртан тај нуклеарни објекат и дословно на тај начин, везујући се за политичке одлуке из 1997. и 1999. прави континуитет и гура радиоактивни отпад на границу”, каже Црнковић.

Тврди да је реч о „класичном примеру трансфера ризика са једне државе на другу”.

„Хрватска и Словенија су имале и енергетске и економске бенефите од рада нуклеарне електране Кршко. Међутим, шта се нуди Републици Српској? Нуде се последице тог коришћења нуклеарне енергије која и овде, али регионално изазива читав низ негативних последица. Сада буквално имамо одбојност према нуклеарној енергији зато што осећамо само последице. Али, последице су резултат искључиво политичке одлуке”, истиче Црноковић.

Овај еколошки активиста наглашава да складиштење радиоактивног отпада није проблем уколико се спроводи на ваљан и транспарентан начин.

“Али, уколико имамо случај да политика доноси одлуке тамо где би се струка требало питати, онда имамо озбиљан међудржавни проблем, онда имамо отварање једне Пандорине кутије и покушај успостављања нове светске праксе. Уколико се ово деси Републици Српској и БиХ, свака земља на свету ће имати сасвим легитимно право да све своје, како радиоактивне, тако и друге опасне отпаде гура на границу са другим земљама”, тврди овај еколошки активиста.

Црнковић каже да се БиХ средином ове године обратила Секретаријату ЕСПОО конвенције, а да је пре пар дана отишла притужба и телима ЕУ.

“Почетком наредне године НВО из БиХ обратиће се Архуској конвенцији. Читав низ корака је пред нама, имамо механизаме да бранимо право на живот”, наглашава Црноковић.

Истиче да једино добро у намери Хрватске да одлаже опасни отпад на граници са БиХ, то што су већ довољно посвађани и подељени ентитети и народи успели да се уједине око ове теме.

“Као неко ко живи уз ову реку, иако сам више и тужан и љут зато што се ово дешава мом граду и реци Уни, опет ми је с друге стране драго да имамо барем једну тему око које се можемо сложити, а у овом случају то је одбрана права на живот”, поручује Црнковић.

Коментаришући тврдње из Фонда за финансирање разградње нуклеарне електране Кршко, Црнковић каже да је једино тачно да су на почетку биле четири могуће локације, а да је Двор “изабран” тако што није било никога да гласа против.

“Локације Слуњ и Папук су одбачене гласањем 1997, а трећа локација Мословачка гора, након што је утицајни хрватски генерал (Јанко Бобетко) 1999. обећао својим суграђанима из Сиска да се ту неће ништа градити. Против градње на Трговинској гори није било никога да гласа”, објашњава Црнковић.

Мештани Двора уморни од свега

То потврђује и начелник општине Двор Никола Арбутина.

Признаје да онда када је требало, није било никог да гласа и одбаци могућност да се радиоактивни отпад складишти у овом делу Хрватске.

Отуда усвајање закона о изградњи центра за складиштење радиоактивног отпада из нуклеарне електране Кршко на локацији Черкезовац види као “техничко решење”.

“Тај закон је донет уместо измена и допуна Просторног плана Републике Хрватске, а политичке одлуке су давно донешене: 1999. Просторни план, а 2014. Стратегија збрињавања радиоактивног отпада и 2018. Национални план за збрињавање националног отпада”, каже Арбутина и додаје да је преостало још само да се изради Студија утицаја на околину, а предуслов за то је био да се дефинише простор на коме ће се Центар налазити.

“Имамо обрнути случај. Уместо да је струка прво рекла да је локација погодна, код нас је најпре политика одредила локација, а после струка потврђује да ли је добра или није”, објашњава Арбутина.

Каже да мештани Двора већ 15 година живе са питањем да ли ће бити “домаћини” нуклеарног отпада и да су од свега уморни.

“Наш став је да сваки, па и овај радиоактивни отпад треба да се складишти на месту настанка. Сви ми у Хрватској смо имали бенефите од те нуклеарне електране, добијали смо струју. Али, само једна јединица локалне самоуправе добија и негативну страну. Зашто баш општина Двор”, пита начелник овог места.

Каже да ово питање стално поставља, а да сви одговарају да је то политичка одлука.

Подсећа да су 1999. постојале две потенцијалне локације: Мословачка и Трговска гора.

“Када се доносио просторни план снагом прстију је политичком одлуком одређено да то буде Трговска гора. Нажалост, у том тренутку није имао ко за нас да лобира и диже руку. А сада кад погледамо, после толико година, не знам која држава има друге солуције за збрињавање радиоактивног отпада. Тешко ми је сада о томе полемисати”, наводи Арбутина.

Проблеми око складиштења радиоактивног отпада из нуклеарне електране Кршко датирају још из периода ондашње СФРЈ зато што је једино складиште отпада било у Словенији.

Равноправно управљање нуклеарком Кршко договорено је 2001, а подразумевало је и заједничку одговорност за нуклеарни отпад.

Овом процесу претходио је низ контроверзи насталих након што је Влада Словеније 1998. национализовала НЕ Кршко и прекинула испоруку струје Хрватској.

Уследио је дуг судски спор који је окончан 2015. када је Међународни центар за решавање инвестиционих спорова пресудио у корист Хрватске и одредио оштету од 40 милиона евра.

Обе земље су заинтересоване за проширење производних капацитета у Кршком, а одлуком из 2023. рад нуклеарне електране је продужен до 2043. године.

Како се додаје, циљ ових активности је заштита здравља потрошача и спречавање стављања у промет здравствено неисправне хране или хране која би својим декларисањем или начином излагања могла довести потрошаче у заблуду у погледу порекла, састава и особина производа.

Министарство апелује на све произвођаче и дистрибутере хране да се строго придржавају важећих прописа, да посебну пажњу посвете хигијени објеката и опреме, систему следљивости, правилном декларисању и обележавању рокова трајања производа.

Свако непоштовање прописа биће санкционисано у складу са законом, док се потрошачима препоручује да храну набављају искључиво у регистрованим и контролисаним објектима.

"Пресрећна сам, немам речи. До сад нисмо имали купатило, нисмо имали своје собе, ни деца ни ми", каже Александра Крстић.

Са 80 одсто оштећеним видом и срчаним проблемима Владица не бира сезонске послове како би прехранио породицу. Једини, стални приход су им социјална помоћ и дечји додатак. Сами не би могли ништа да ураде, а село и огњиште не желе да напусте.

"Много ће да нам промени живот и нама, а поготово деци. Значи деца нису славила рођендане јер нису имали где другаре да доведу“, истиче Владица Крстић, Александрин супруг.

Осмех на лицима браће, шеснаестогодишњег Николе и пет година млађег Михајла. Коначно свако има своју собу.

"Пресрећан сам што сам добио своју собу, што смо добили нову кућу, парно грејање, имам где да доведем своје другаре", није крио срећу Михајло Крстић.

Михајлов брат Никола Крстић напомиње да за целу породицу почиње нови живот. "Кућа је била стара, није било ни основних услова. Сада је много боље. Све је ново, боље је и почиње буквално нови живот."

Радост са породицом у топлом, новом дому поделили су Михајлови школски другари и разредни старешина. Дошли су са поклонима и лепим жељама. Браћа Крстић једини су ђаци пешаци у селу. До прве аутобуске станице свакодневно пешаче шест километара.

"Они су стварно вредни, добри, послушни ђаци. Добри су и другови и емпатични, деца их пуно воле", наглашава Александра Маринковић, Михајлова разредна.

У изградњу и опремање куће површине 83 квадратна метра уложено је око 50.000 евра. Ово је поклон донатора и људи добре воље које је окупила Фондација "Покрени живот".

"Четрдесет радних дана трајала је изградња куће. Направили кућу малтене од нуле. Кад смо их посетили пре три и по године нисмо имали услова да кренемо са изградњом. Међутим, вратили смо се. Вратили смо наду породици и обезбедили им дом за сигурну и достојанствену будућност", наводи Душан Миљковић из Фондације "Покрени живот".

У протеклих шест година Фондација "Покрени живот" са сакупљених милијарду динара помогла је бројним сиромашним породицама и болеснима, посебно деци. Мисија се, кажу наставља. У наредној години овако ће усрећити још три домаћинства у Србији.

“Оно је настало као нека врста фортификацијског објекта да би се евентуално спречиле неке тектонске промене у том гибању маса и то је вероватно једна врста инерције одговара, може чак и фрустрација, на неке раније поразе оне друге Србије, нарочито нека симболика на 5. октобар, иако сада није било избора. Мислим да сада ово уклањање, можда и председник тражи неки елегантан начин да изађе из те ситуације, јер заиста ни многи чланови СНС-а не гледају на то баш као нешто чиме могу да се поносе”, наводи Пановић.

На питање да ли то значи да се један вид политичке мобилизације завршио, Пановић каже да јесте и да је то показало једну врсту промена у структури и власти и подршке.

“Са једне стране се формирало нешто што можда раније није тако било изражено, а то је та једна 'лојалистичка заветничка авангарда' ове власти, која се ипак разликује од неког обичног чланства владајуће партије, владајуће коалиције. Она је показала један борбено-реакциони потенцијал и мислим да смо дошли у ситуацију да је чак можда епилог после свега овога да имамо кабинет и Владу која је можда реакционарнија од оне прошле владе”, додаје Пановић.

Истиче и да имамо чудну ситуацију “да је бивши премијер, који је поднео оставку и пао кабинет, политички јача фигура него актуелни премијер”, као и да то произлази из тога што је бивши премијер и председник владајуће странке.

“Са друге стране, као да је пропао онај пројекат формирања такозваног Покрета за народ и државу, јер колико ми примећујемо у истраживањима, тај бренд се није нешто примио добро ни у чланству СНС-а, а тек СПС има врло лош однос према њему”, наводи Пановић.

Вулетић: Уклањањем шатора власт хоће да пружи руку на практичан начин

Владимир Вулетић пак сматра да када је реч о уклањању шатора суштина је у безбедносној процени да они више нису потребни.

“Слажем се с тим да то јесте био начин да се потенцијално онемогући оно о чему се говорило и то не само на страни власти, него и на страни оних који тада нису тражили изборе, него су идеје биле другачије. У сваком случају, процена је, рекао бих, пре свега да то више није неопходно, да та енергија која је постојала почетком ове године не постоји и да је сада тешко очекивати да се нешто слично томе може да догоди”, каже Вулетић.

Поред тога, додаје, то је један начин да се пошаље порука да улазимо у изборну годину и да је власт хтела да пружи руку, као што је и радила, али сада на практичан начин.

“Показујући да се ова година полако заборавља, да све оно што смо имали, а што је заиста људима већ више преко главе и када је реч о блокадама, па и када је реч о оваквим фортификацијама, што би се рекло. Људи су некако жељни нормалности, а ја мислим да су ово кораци у том правцу”, поручује Вулетић.

"Прикупљањем потписа студената фактички се ушло у изборну кампању"

Говорећи о студентској акцији "Распиши победу" за прикупљање потписа подршке за захтев за расписивање ванредних парламентарних избора, Вулетић каже да су они тиме фактички ушли у изборну кампању.

“Није се баш знало тачно када је најављен тај протест за 28. децембар шта ће бити. Мислим да је била добра процена да то не буде некакав масовни скуп, онда би се заправо показало колико те енергије више нема. Ово је био добар начин да се уђе у изборну годину, а да се истовремено одржи нека врста интересовања”, сматра Вулетић.

Када је реч о порукама председника Александра Вучића испред Народне скупштине, Вулетић каже да су то поруке некога ко жели да се ситуација нормализује.

“Тако да су то све поруке заправо стабилизације, али да се истовремено и одржи тензија која је неопходна и за ову владајућу страну да уђе у ову изборну годину са идејом да на тим изборима победи убедљивије него раније”, наводи Вулетић.

Пановић: Пролонгирање избора битна тактика и стратегија

Пановић истиче да можемо да кажемо да се симболички кренуло у кампању.

“Али увек треба гледати мало временски, јер ми данас ипак причамо из неког позног децембра 2025. потенцијално о нечему што ће се догодити крајем 2026. То је ипак један велики временски период, а то где је крај 2026. као што је рекао председник, ту је негде и 2027. Ту је већ негде нека редовност избора”, додаје Пановић.

Објашњава да је ту битан психолошки фактор.

“Значи, када неко даје изборе што мора или што је под притиском или када неко даје изборе – ајде да вам учиним. Исто је питање колико нека тема, када су се тражили избори, колико ће бити актуелна и битна на пример за годину дана. Зато је то пролонгирање такође једна битна тактика, битна стратегија”, поручује Пановић.

Сматра да је студентска акција прикупљања потписа тактички боља опција од неког великог скупа. Наглашава и да је реалност на терену да имамо две политичке групације.

“С тиме што је то групација коју представља власт, она је на неки начин дефинисана. Она није дефинисана само у оном смислу колико ће власт у случају избора да понуди неких својих алтернативних опција за заваравање бирача, јер овде власт има ту вештину која се показала неколико пута добром, то је да ако је неком непријатно да гласа за Вучића директно, она омогући да гласа индиректно”, наглашава Пановић.

Објашњава и да је по Донтовом изборном систему, сви гласови који остану испод цензуса прво иду владајућој партији,

“Док са ове друге стране постоји још дилема како ће се та антивучићевска страна организовати, у каквом ће формату она ићи на те изборе. Али ти избори могу бити за годину дана и не значи да ће овако стање бити и та политичка статика и за годину дана", наводи Пановић.

“Овде постоји очигледно једна велика снага коју симболишу и персонификују студенти. Да ли ће та фамозна студентска листа сутра бити нека политичка партија, какав ће њен однос бити према остатку опозиције и опозиције према њој и шта ће бити са том фамозном десницом, шта ће се ту десити – ту постоје неки одговори и то велико бирачко тело које је против власти још нема најјаснију политичку артикулацију”, додаје Пановић.

Указује да то може бити и нека врста предности.

“Та једна хомогеност и идеолошка недефинисаност студентског покрета управо чини његову инклузивност и пријемчивост за многе грађане ове државе који нису оријентисани ка Влади и председнику”, каже Пановић.

Вулетић: Студенти тражењем избора куцали на отворена врата

Прикупљање студентских потписа нема непосредну правну снагу, а на питање да ли могу да произведу дугорочни политички ефекат у смислу мобилизације управо тог политичког спектра, Вулетић каже да постоји антивладин покрет који се сада профилише у односу на опозиционе странке.

“Он мора да одржи неку врсту активизма и активности. Оно што се може очекивати када се улази у изборну годину, то је да уђете са релативно дефинисаним циљевима и идејама. Пошто тога или нема или се с тим из неких разлога излази, онда морате да поставите некакав циљ. Онда је постављен циљ који је суштински, ви тражите расписивање ванредних избора, а већ неколико месеци то стоји и то је куцање на отворена врата”, додаје Вулетић.

Када је реч о временском периоду, Вулетић каже да је то суштински небитно, као и да би дужи временски период више значио студентима у блокади.

На питање зашто онда власт не би ишла одмах на изборе, Вулетић одговара да не можете одмах да организујете изборе, као и да то није добро.

“Врло вероватно да ће избори бити у другој половини следеће године и не видим шта је сада ту проблем и зашто би било сада толико важно. Дакле, овде је више идеја – идемо на изборе – да се људи око нечега окупе. Мислим да је то основна порука колико год то било већ куцање на отворена врата”, додаје Вулетић.

Поручује и да главна ствар да се студенти у блокади профилишу ко чини ту групацију, као и шта нуде на изборима.

“Више нема простора за оно што је било током прошле године да кажете ми смо против Вучића и то је сада једна страна, ово је друга страна. Мислим да је сада и већина грађана то схватила и очекује једну врсту политичког профилисања. Kандидовања тема, другачијих погледа на економски живот у Србији, другачијих погледа на оно што се овде већ на овај или онај начин говори, али никад не знате ко у чије име говори везано за геостратешко питање и прилике. Тако да су то неке од најважнијих ствари. Наравно, тема Kосова и Метохије неће бити толико истакнута, чак и када је реч о ономе што ће чинити представници власти, али ове две области ће бити нешто на чему ће се ломити копља”, наводи Вулетић.

Пановић: Тајминг врло битан

Са друге стране, Пановић сматра да је тајминг врло битан.

“Да је власт сигурна да би победила сада, она би сигурно расписала изборе. Друго, мало је и цинично очекивати сада неко велико профилисање опозиције. Ту су најбитнији најмањи заједнички именитељи. Мислим да је студентски покрет, довољно су само две речи, уставни патриотизам, ту све стаје, а о том-потом шта друго”, поручује Пановић.

Пита и по чему је власт дефинисана и шта је њена геополитика.

“Избори су потребни да се реше неке дилеме српског друштва. Ми фактички имамо од 2021. блокиран процес европских интеграција. Када погледамо и највећу партију и друге партије, ми формално имамо двотрећински консензус за Европску унију, али то није тако у пракси. Значи, и по том питању су неопходни избори”, сматра Пановић.

Ипак, напомиње, избори могу да реше неке ствари само ако буду репрезентативни у односу на расположење и политичку вољу грађана.

“Па ко победи, победи и коју политику кандидује. Ако изборна патологија буде таква да опет направи нешто што неће осликавати изборну вољу грађана, нама ће се политичка криза продужавати. Ја мислим да је то суштинско питање – да ли избори у оваквој атмосфери могу или не могу нешто да реше? Ако немамо консензус о демократским изборима са иоле стандардима демократских избора, не можемо имати ни консензус у ЕУ. Однос регуларност избора, изборни процес, изборне патологије – то је кључ целе приче. И ту само организована и снажна опозиција може да направи неку врсту баланса снага, власт је организована и јака”, закључује Пановић.

Куртијев покрет освојио је нешто мање од 50 одсто гласова. Имаће најмање 55 од 61 посланичког места колико је потребно за састављање нове владе. Уз помоћ посланика мањинских несрпских странака, Курти ће моћи да рачуна на максималних 65 гласова.

Курти је позвао опозиционе странке да сарађују на међународним споразумима од којих у Приштини очекују улагања од више стотина милиона евра.

Курти има обавезу да у свој кабинет уврсти и представнике Срба, и то из странке која је освојила највише гласова.

Са Српском листом је у досадашњем мандату раскинуо сарадњу, а у кабинет је уврстио Ненада Рашића, председника Странке за слободу, правду и опстанак, која је освојила десет пута мање српских гласова у односу на Српску листу.

Српска листа освојила свих 10 мандата који припадају српским представницима

У Српској листи су прогласили победу. Истакли су да су освојили свих десет загарантованих мандата у будућем сазиву скупштине.

Председник Српске листе Златан Елек рекао је да иако резултати показују да та листа има убедљиву већину, они имају информације да је Курти поново помогао Рашићу у освајању гласова, па због тога не могу са сигурношћу да кажу какав ће бити резултат док се не огласи ЦИК са коначним резултатима избора.

Изборе је обележила висока излазност у српским срединама, у којима је Српска листа добила највише гласова.

У прелиминарне резултате нису укључени гласови из иностранства, гласови из централне Србије и условни и гласови особа са посебним потребама.

Према прелиминарним резултатима, опозиционе странке Албанаца изгубиле су седам посланичких места, колико је више добио покрет Самоопредељење. Највише је изгубио Демократски савез, а председник те странке Љумир Абдиђику је због лошег резултата за данас заказао окупљање и најавио потенцијалну оставку.

Из централне изборне комисије су најавили да ће већ данас почети бројање гласова за посланике.

КУРСНА ЛИСТА БР. 249

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 29.12.2025. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

Како се наводи у саопштењу мексичке морнарице, 36 људи је хоспитализовано, а остали су задобили лакше повреде.

Стотине спасилаца послато је на лице места, додаје се у саопштењу.

Биће покренута истрага како би се утврдио узрок исклизнућа воза, рекла је мексичка државна тужитељка Ернестина Годој.

Председница Мексика Клаудија Шејнбау наложила секретару мексичке морнарице и подсекретару Министарства унутрашњих послова за људска права "да отпутују на лице места и лично се побрину за породице".

Међуокеански воз, којим управља мексичка морнарица, повезује мексичку пацифичку и заливску обалу. Његова главна линија је пуштена у рад 2023. године, у оквиру новог програма тадашњег мексичког председника Андреса Мануела Лопеза Обрадора за подстицање економског развоја у јужном Мексику и стварање алтернативе Панамском каналу.

Навео је да је "редовна провера поузданости и брзог реаговања компоненти нуклеарног одвраћања Северне Kореје само одговорна вежба", јер се земља "суочава са разним безбедносним претњама".

Најавио је да ће испред Народне скупштине у наредних неколико дана бити божићно село.

Након тога се очекује да ће саобраћај испред Народне скупштине бити нормализован.

Претходно је и део Пионирског парка, између дома Народне скупштине, зграде Председништва, испражњен од шатора. Склоњени су шатори из мањег дела парка уз улицу Кнеза Милоша, неколико десетина метара унутар парка.

Комуналне службе раде на рашчишћавању простора.

"За свако новорођенче има одређена награда. За прво је хиљаду, за друго две, за треће три хиљаде евра и тако даље", каже Александар Дамљановић из Горњег Милановца.

"Ово сада чувам за мало касније, да им пружим нешто и да им остане за успомену", додаје Драгана Дамљановић.

Свакако да је вредна инвестиција за будућност, о чему размишљају и у фондацији "Металац". Високим новчаним наградама желе да мотивишу запослене да проширују породице, попут породице Ђорђевић, којој је Новак пето дете.

"Разумевање, љубав и подршка, пре свега од супруга, а потом и разумевање од фирме", истиче Слађана Ђорђевић из Горњег Милановца.

За вишечлану породицу, кратко додаје Милан Ђорђевић.

"Сви изостанци су оправдани, нико ништа не замера и имају пуно разумевања", каже Слађана Ђорђевић.

Ове године, у оквиру пројекта, забележен је и велики јубилеј – рођена је хиљадита беба.

"Хиљадита беба рођена је на Дан наше компаније, 4. априла. То сматрамо посебним, симболичним знаком будућности, али и знаком да јубилеји, без обзира колико били велики бројеви, нису граница, већ почетак – почетак рађања и почетак новог живота“, каже Радмила Трифуновић, генерална директорка компаније "Металац" из Горњег Милановца.

Међу новим родитељима је и Виолета Шарчевић. "Ово нам је прво дете, а чекамо друго", каже она.

Тако се из године у годину увећава велика породица компаније која запошљава око две хиљаде радника, а као свој највећи успех истиче чињеницу да је подржала рођење више од хиљаду деце – што сматрају и главним мотивом за још успешније пословање.

"Када водите слепу особу, обавезно јој треба указати на сваки вид препреке коју она визуелно не може да примети. Треба рећи да су испред степенице, користити гелендере или рукохвате. Када је доведете на безбедно место, потребно је да јој објасните где се налази и да јој помогнете да се повеже са породицом или особама које познаје", каже Јелена Стојановић из Савеза слепих Србије.

"У тим ситуацијама је важно да гестикулирате врло јасно, да уперите лампу ка свом лицу, а не ка нама, како бисмо могли да прочитамо мимику вашег лица или јасније видимо гест који показујете – да ли значи ‘дођи’ или ‘полако", наводи Михајло Гордић, председник Савеза глувих и наглувих Србије.

О овим аспектима спасавања, нажалост, није се много водило рачуна током ванредних ситуација и елементарних непогода у претходним деценијама.

"Недостатак прецизних мера у односу на особе са инвалидитетом био је посебно уочљив током бомбардовања Србије 1999. године, када су особе са инвалидитетом остајале у својим домовима без могућности коришћења склоништа. Пандемија ковида 19 показала је многе слабости система, због којих су бројне особе са инвалидитетом, нажалост, изгубиле живот", рекла је Иванка Јовановић из Националне организације особа са инвалидитетом.

Обука, коју је похађало више од 200 професионалаца са вишедеценијским искуством, кажу, јединствена је у региону.

"Имали смо предаваче који су и сами особе са инвалидитетом – физичким, слепе или глуве. Када из прве руке чујете које су њихове потешкоће и заједно са њима продискутујете који су најбољи начини да им помогнемо", каже Александар Радосављевић, заменик начелника Управе ватрогасно-спасилачких јединица Србије.

У оквиру пројекта припремљен је и приручник за спасавање особа са инвалидитетом у ванредним ситуацијама, који ће се млади ватрогасаци-спасиоци користити током обуке.

Најнижа дневна температура биће од -6 до два, а највиша од четири до девет степени.

У Београду у току дана претежно сунчано и мало топлије.

Дуваће слаб до умерен, западни и југозападни ветар, а највиша дневна температура биће око седам степени.

У наредних седам дана задржаће се хладно време, у неким деловима земље са краткотрајним снегом.