Прву гробницу је 2014. године открила локална историчарка Кетрин Корлес, која је пронашла податке да је 796 беба умрло у институцији у округу Галвеј, а да нису постојали записи о њиховим сахранама. Касније је установљено да су тела била смештена у бивши резервоар за канализацију.

Ископавања под надзором Канцеларије директора за овлашћене интервенције у Чуму (ОДАИТ) почела су овог лета.

ОДАИТ је у најновијем извештају саопштио да су форензички стручњаци пронашли "доследне доказе" о постојању другог гробног места. Пре почетка ископавања, на том подручју није било никаквих трагова или назнака о могућем гробљу.

Директор ОДАИТ-а Данијел МакСвини,изјавио је да се ово ново гробно место налази на удаљености од 50 до 100 метара од септичке јаме.

Место за скривање трудноће

Од почетка ископавања у јулу, пронађени су остаци 11 беба, укључујући тела четири бебе која су откривена прошлог месеца.

МакСвини је навео да је до сада 160 особа контактирало ОДАИТ како би понудило свој ДНК у циљу идентификације тела, те је позвао и друге чланове породица да учине исто.

Дом Чум био је један од бројних домова у Ирској у којима су труднице и невенчане жене током 20. века скривале своју трудноћу и рађале у тајности. Жене су често биле насилно раздвајане од своје деце.

Нека деца су била смештана у домове у Ирској и Великој Британији, као и у Сједињеним Америчким Државама, Канади и Аустралији, док је на стотине беба умрло, а њихови остаци били одложени без обележја.

Мајке често никада нису сазнале шта се заиста догодило са њиховом децом.

Ирска влада је 2015. године покренула истрагу о 14 домова за мајке и децу, као и четири окружна дома.

Истрага је утврдила да је на месту дома у Чуму пронађена "значајна количина" људских остатака.

Такође је откривен "запањујући ниво смртности новорођенчади" у тим институцијама, уз напомену да држава није реаговала, иако је проблем био "познат локалним и националним властима и забележен у званичним публикацијама".

"Као највеће наше успехе издвојио бих то што је мој брат Лука на републичком такмичењу талентованих ученика освојио прво место, док сам ја освојио друго место. Заједно смо освојили трећу специјалну награду у категорији истраживчачких радова, и друго место на међународном конкурсу Срцем кроз школску капију", каже Лазар Трајковић, матурант медицинске школе из Врања.

"Ова стипендија је доказ да се знање и труд увек исплате, и наравно искористићу је на неки паметан начин, тако што ћу улагати у своју будућност, што се тиче образовања", каже Лука Трајковић, матурант медицинске школе из Врања.

"Била сам на републичком такмичењу из биологије, ту сам освојила треће место, била сма на такмичењу из српског, ту сам освојила прво на републичком. Дефинитивно желим да наставим да се такмичим у оквиру биологије, желим да пробам и хемију", каже Јана Зоја ван дер Јагт, ученица Гимназије "Joван Јовановић Змај" у Новом Саду.

До сада додељено 200 стипендија

Једина обавеза стипендиста је да остану успешни. А они неретко, и сами касније постају донатори. До сада је додељено готово двеста стипендија.

"Тако да смо ми остали једно мало светло острво и ми смо у фондацији поносни на то. Наши стипендисти су најбољи ученици и најбољи студенти у Србији. И то је за нас најважније - када улажемо новац у оне младе људе који ће сутра бити носиоци овог друштва, развоја, културе, свега другог", рекао је Миленко Васовић, председник УО Фондације "Евро за знање". 

Ко препозна значај улагања у образовање, кажу у Фондацији, може да им се придружи и помогне младим талентима. Подсећају да највећи капитал државе почива на знању.

С друге стране, у званичним решењима пише да је дозвола за рад одузета, јер је истекло годину дана од када је решење о одбијању захтева за реакредитацију постало коначно.

Небојша Здравковић, директор Националног акредитационог тела каже да високошколске установе по Закону о високом образовању имају важећу акредитацију која траје седам година и дужне су да годину дана пре истека важеће акредитације поднесу нови захтев за реакредитацију постојећих студијских програма и факултета.

Пробијен рок од годину дана

"Универзитет Мегатренд је пробио тај рок од годину дана. Њима је комисија за акредитацију и проверу квалитета одбила захтев и решење је постало правоснажно 1. августа 2024. године", додаје Здравковић.

Од тог тренутка, по закону, универзитет је имао још годину дана дозволу за рад, али без права да уписује нове студенте. На просветној инспекцији је задатак да утврди тачан број студената који су уписани у складу са законом.

"Када говоримо о студентима који су уписани у времену када је факултет имао акредитацију, Министарство просвете ће прво пописати кроз инспекцијски надзор, затим Национални савет за високо образовање гледајући који су студијски програми и који слични студијски програми постоје - даће предлог Министарству просвете на које установе да усмери ове студенте. Не можемо да говоримо о наставку студија на Универзитету Мегатренд јер он након одузимања дозволе за рад треба да престане да постоји као правно лице", наводи Александар Јовић, помоћник министра просвете за високо образовање.

На новој адреси

Управо то спори оснивач Универзитета Мића Јовановић. На новој адреси у Чолак Антиној 8 на Сењаку, на којој је универзитет од пре недељу дана, праве распоред предавања за постојеће студенте.

"Није у реду тумачење тих чланова 52,53,54 Закона о високом образовању, где се нигде не помиње оно што стоји тамо да студенти који су се затекли на студијама у тренутку одузимања дозволе за рад настављају да студирају у режиму под којим су се уписали. Дакле, није тачно да Министарство у року од 30 дана доноси решење где ће постојећи студенти да се распоређују јер постоји и боља варијанта", каже Мића Јовановић.

С друге стране, одузимање дозволе за рад је, према његовим речима, сасвим оправдано. Захтев за реакредитацију каже нису подносили јер желе да изврше реструктурирање, да смање број факултета и студената.

Дозволу за рад има Факултет за цивилно ваздухопловство

Најављују да ће поново ући у процес акредитовања, а према прописима, то могу да ураде тек годину дана од одузимања дозволе за рад, и то од нуле. За сада, једини факултет у саставу Универзитета који има важећу акредитацију и дозволу за рад је Факултет за цивилно ваздухопловство.

Небојша Здравковић, директор Националног акредитационог тела каже да је ту проблем да он нема важећу установу, односно универзитет, при коме је акредитован.

"Ми смо зато и отворили спољну проверу квалитета и из тог разлога и из разлога што немају довољан број наставника и до сада нисмо успели да уручимо јер не знамо где им је седиште", додаје Здравковић.

Прикључиће факултет неком другом универзитету

"Цивилно ваздухопловство ради најнормалније. Ми очекујемо да дођу кад год хоће, имамо све услове. Прикључићемо факултет неком другом универзитету само до тренутка док не обновимо акредитацију за Мегатренд Универзитет", наводи Мића Јовановић.

Да би универзитет добио акредитацију мора да изводи наставу на свим нивоима студија у најмање три научна поља. Проверава се и број наставника, њихова компетенција и да ли установа задовољава просторни стандард од четири квадрата по студенту.

Орбан је закључио да, ако се тренутни трендови наставе, "континент ће постати непрепознатљив за 20 година или мање".

Говорећи о тренутној власти, Орбан је признао да није све савршено, али је нагласио да се након 15 година "види напредак". "Породице су напредовале, бизниси су напредовали, а цела нација је напредовала заједно", нагласио је мађарски премијер.

Орбан је у новембру повећао предност у односу на лидера опозиционе Тиса странке Петера Мађара, када је реч о томе ко је, према мишљењу јавности, више квалификован за премијера Мађарске.

Испитивање јавног мњења о премијеру

Према истраживању јавног мњења института "Незопонт", 32 одсто грађана Мађарске поверило би вођство државе Мађару, док би 47 одсто изабрало Орбана.

Истраживање је спроведено пре и након прослава националног празника 23. октобра да би се утврдило ко је, према мишљењу бирача, најквалификованији да буде премијер Мађарске.

У октобру је 45 одсто одраслих грађана сматрало Орбана најкомпетентнијим за премијера, док је 34 одсто сматрало да је то Мађар.

Око 13 одсто испитаника није имало став, пет одсто је подржало Ласла Тороцкаија, лидера Покрета наше домовине, а три одсто Клари Добрев из опозиционе Демократске коалиције.

"Незопонт" је приметио да је Орбанова предност порасла до краја новембра, наводећи да су његова посета Сједињеним Америчким Државама, социјалне мере и присутност у медијима вероватно допринели његовој популарности.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

07.12.2025. Недеља: Облачно и хладно, местимично са кишом, на високим планинама краткотајно и са слабим снегом. На југу и југоистоку углавном суво. У брдско - планинским пределима јужне и југозападне Србије већи део дана магла. Ветар слаб, променљив, у кошавском подручју ујутро и пре подне и умерен југоисточни. Најнижа температура од 3 до 6 степени, а највиша од 7 до 10 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

08.12.2025. Понедељак: Ујутро местимично магла и ниска облачност, која ће се понегде задржавати дуже током дана, У осталим крајевима сунчани интервали. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од 1 до 6 степени, а највиша од 8 до 12 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

09.12.2025. Уторак: Ујутро местимично магла и ниска облачност, која ће се понегде задржавати дуже током дана, У осталим крајевима сунчани интервали. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од -1 до 5 степени, а највиша од 9 до 14 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

10.12.2025. Среда: Ујутро у нижим пределима и по котлинама местимично магла и ниска облачност, која ће се понегде задржавати дуже током дана. У осталим крајевима сунчани интервали. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од -2 до 5 степени, а највиша од 9 до 15 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 11.12.2025. до 15.12.2025.)
У јутарњим сатима честа појава магле и ниских облака, који ће се понегде у нижим пределима и по котлинама задржавати дуже током дана. У осталим крајевима сунчани периоди, а само се у ноћи између четвртка и петка очекује пролазна облачност која ће понегде условити краткотрајну кишу.

Како је саопштено из тужилаштва, осумњиченом W. Т. се ставља на терет и да је у наведеној кући употребом силе принудио оштећене на чин изједначен са обљубом, саопштило је Више јавно тужилаштво у Панчеву.

Више јавно тужилаштво у Панчеву предложило је, након саслушања, притвор за осумњичене због постојања околности које указују на опасност од бекства, особитих околности које указују да ће ометати поступак утицајем на сведоке као и зато што им се ставља на терет извршење кривичних дела за која су прописане казне затвора у трајању преко десет година, а начин извршења кривичних дела је довео до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.

У саопштењу Министарства унутрашњих послова наводи се да је Дачић навео да је посебно опасно када се медијски злоупотребљавају симболи попут "ножа" или "бомбе", који су током Другог светског рата, у време НДХ, били повезани са злочинима над Србима, које су починили поједини католички свештеници као чин подршке геноцидној политици режима.

"За разлику од тога, Православна црква никада није подржавала такве злочине и кроз историју је била заштитник народа и жртава. Такве провокације не доприносе ничему осим подгревању мржње и нарушавању односа у региону. То је историјска чињеница, али се она не сме користити за нове поделе. Свака злоупотреба трагедије у политичке сврхе је дубоко увредљива, а у овом случају и намерно провокативна", рекао је Дачић.

Најоштрије је осудио овај покушај омаловажавања страдања.

"Свако ко доприноси ширењу увреда и стварању нових подела мора бити свестан последица које такво понашање може имати по стабилност и односе у региону. Србија остаје опредељена и посвећена миру, дијалогу и узајамном поштовању. Али исто тако, јасно и гласно ћемо заштитити истину и достојанство нашег народа. Наше жртве се не смеју исмејавати, нити сводити на карикатуру. Овакво поигравање историјом је недопустиво. И то ћу увек рећи, без обзира на то коме се допада", поручио је Дачић.

Правосуђе у Ирану, због страха од јачања западног утицаја на живот, нашло се на удару оштрих критика ултраконзервативник политичких кругова због тога што није правилно спроводило закон о обавезном ношењу хиџаба за жене.

Жене у тој земљи последњих неколико година све више игноришу закон о обавезном ношењу хиџаба, посебно од протеста који су 2022. године букнули широм земље.

Фотографије и видео-снимци са маратона приказују бројне такмичарке које нису поштовале строги ирански кодекс облачења за жене који је прописан законом почетком 1980. године.

"Ухапшене су две главне организаторке такмичења. Једна од ухапшених је службеница у слободној зони Киш, а друга ради за приватну компанију која је организовала трку", наводи се у званичном саопштењу.

Иранске власти саопштиле су раније да је против организатора маратонске трке у којој је учествовало око 5.000 такмичара, покренут кривични поступак, пренели су раније локални медији.

Присутни су били и припадници саобраћајне полиције.

Возило које је прешло у супротну траку се од ударца одбило и том приликом закачило треће возило, навели су.

Саобраћај на тој деоници је сада нормализован.

"Највећи проблем за одржавање сигурног и безбедног рада нуклеарних постројења на територији Украјине је обезбеђење континуитета екстерног струјног напајања нуклеарних постројења", истиче се у саопштењу СРБАТОМ-а. 

СРБАТОМ наводи да ће континуирано пратити ситуацију у складу са својим надлежностима, а у вези са поменутим саопштењем Међународне агенције за атомску енергију.

"Ако буде било званичних информација о поменутом догађају, јавност ће о њима бити благовремено обавештена", закључује се у саопштењу СРБАТОМ-а. 

Управа саобраћајне полиције четврти дан спроводи акцију појачане контроле саобраћаја током које су зауставили око 40.000 возила и открили, тврде, више од 22.500 прекршаја, међу којима је било и 33 пријаве о насилничкој вожњи.

МУП наводи да ће акција појачане контроле саобраћаја трајати до 7. децембра.

"Верујем да ћемо нашим радом вратити углед наше општине, општине Звечан. Да ћемо својим радом кренути да решавамо многобројне инфраструктурне проблеме почевши од саме зграде општине Звечан. Морам да приметим да је у доста лошем, запуштеном стању", рекао је Миловић.

Градоначелник Северне Митровице Милан Радојевић рекао је да су грађани четири општине на северу Косова три године чекали тренутак када ће легално, легитимно и демократски изабрани градоначелници и одборници преузети дужност у својим општинама.

Како је навео, процес примопредаје власти протекао је без већих проблема, али је претходно захтевао озбиљне припреме и интензивне разговоре са међународним партнерима.

Додао је да је стање које су нови градоначелници затекли у општинским зградама "тужно, разочаравајуће и катастрофално", преноси Косово онлајн.

Најпознатији серијал који је ауторски потписала био је "Једна песма, једна жеља".

Време и место сахране биће накнадно објављени.

Нису познате све околности и детаљи, али становници насеља у близини места догађаја истичу да је реч о "двоструком убиству и самоубиству".

Полиција је и даље на терену, као и форезничарски тим, а увиђај је у току.

На видео-снимку се види неколико запослених у Градској управи како премештају намештај у радном салону градоначелнице Ринчић, а један од њих је узео чоколаду са стола и ставио је у свој џеп.

Ринчићева је нагласила да је случај пријавила Етичком одбору, али да није проблем у вредности украдене ствари, већ се ради о изгубљеном поверењу.

Из Полицијске управе приморско-горанске питали су ријечку градоначелницу жели ли да пријави крађу, али је она то одбила.

Случај је сада добио епилог, јер је Етички одбор оценио да је дошло до лакше повреде Етичког кодекса службеника Града Ријеке.

То значи да, осим опомене, запослени који је узео чоколаду из салона Града Ријеке неће сносити друге последице.

"У пуцњави у Солсвилу је настрадало укупно 25 особа од којих је 11 убијено, док је 14 особа рањено Најмање десет људи је погинуло. Поцређени су пребачени у болницу", рекла је портпаролка јужноафричке полиције Атленда Мате.

Она је рекла да је и једно трогодишње дете међу жртвама пуцњаве која се догодила око пола пет ујутру, и да је истрага у току.

Оснивач је и први декан Летње школе урбанизма. Написао је осам књига о грађењу Крагујевца, једну о крагујевачким "парканцима" и књигу о граду Перасту. Објавио је више од 160 стручних радова. Био је члан Градског већа за просторно планирање и грађевинарство и професор Високе техничке школе.

Носилац је признања Удружења урбаниста Србије за животно дело "Емилија Јосимовић", Грамате Српске православне цркве и више других признања и одликовања.

Сахрана Верољуба Трифуновића је 9. децембра на Варошком гробљу у Крагујевцу.

“Све нафне компаније су још од јануара ове године почеле да повећавају свој увоз. Као што знате, многе од њих су престале да купују гориво од НИС-а, да се снабдевају из Панчева, па су и повећавали увоз. Још има простора за повећање, не као на почетку, али свакако да има још простора за повећање”, додаје Мићовић.

На питање шта је неопходно да се додатно повећају испоруке, Мићовић каже да је то тешко рећи.

“Неопходно је да у читавом том ланцу снабдевању има довољно робе тамо где се појаве да купе, да има довољно транспортних средстава да се оне довезу до Србије. Најмањи проблем су малопродајни објекти у земљи. Њих има довољно да цела та количина потребна тржишту може да се дистрибуира. Не стоје ти деривати нафте у неким складиштима и само чекају да неко из Србије дође и да их купи”, наводи Мићовић.

Ипак, поручује, да су створени такви услови да може да се реализује далеко већи увоз него иначе, али да и даље зависимо и од временских прилика и свих других поремећаја.

"Најмање нам треба да деривати буду заробљени у НИС-овим складиштима"

Када је реч о томе шта ће бити ако се следеће недеље обустави платни промет и НИС-ове пумпе морају да се затворе, Мићовић поручује да би то био проблем зато што се на ту количину деривата која ће бити стављена на тржиште преко НИС-ових пумпи рачуна у укупном билансу снабдевености.

“Најмање би нам у овом тренутку требало да неки деривати нафте буду заробљени у НИС-овим складиштима и да не могу због платног промета да буду стављени на тржиште. У том смислу би онда требало и додатно то снабдети из увоза. Ја се искрено надам да ће бити пронађен начин да просто не остану заробљени ти деривати и већ се ради на томе, да се они свакако испоруче на тржиште без обзира на све друге околности”, објашњава Мићовић.

На питање да ли је то моменат када би бензин и дизел из обавезних резерви могли да се ставе на тржиште, Мићовић каже да до сада немамо искуство стављања дизела и бензина из обавезних резерви на тржиште.

“Од када су формиране обавезне резерве до сада ниједном није дошло до пуштања обавезних резерви. И ово ће бити прави тест за све како ће тај ланац функционисати у снабдевању. Али моменат када би требало из обавезних резерви да се стави роба на тржиште, је моменат када НИС буде исцрпео све своје залихе, јер они још увек имају залихе које стављају на тржиште. У моменту када више то не буду могли, тешко је очекивати да то може опет додатно увозом”, додаје Мићовић.

Говорећи о томе какав је план других компанија у случају да дође до свега тога, Мићовић каже да нема унапред неког плана, као и да ће се радити максимално да се изађе у сусрет свим захтевима тржишта.

“Онолико колико буде долазило купаца на ове бензинске станице, толико ће бити повећавана испорука. Нема никаквог плана у смислу продужења радног времена. Моћи ће, ја мислим, све то да се снабдева и уз једну мало интензивнију логистику допремање до бензинских станица моћи ће да се реализује”, додаје.

Није ружичаста ситуација на европском тржишту

Поручује и да није ружичаста ситуација на европском тржишту.

“Увођењем санкција које су онемогућиле веће испоруке из Индије и Турске, цела Европа је остала без једног озбиљног извора дизела или је он смањен. У том смислу је та понуда нешто мања него што је потражња. Има довољно да се снабде тржиште, али никад није добро када нису у равнотежи понуда и потражња”, наводи Мићовић.

Наглашава и колико је продужетак оперативне лиценце Лукоилу олакшао ситуацију.

“Та лиценца се односи на малопродају и то је добро да ће све бензинске станице и у нашој земљи и у региону моћи да наставе да раде. Једино што ће бити проблем, из Бугарске не постоји могућност извоза, тако да Лукоил Србија неће бити у могућности да све количине обезбеди из своје рафинерије у Бургасу. Они се већ сада у великој мери сналазе и раде на томе да обезбеде довољно деривата нафте за своје пумпе, пошто ће пумпе моћи да раде”, додаје Мићовић.

На светском нафтном тржишту имамо један парадокс. Док цена сирове нафте пада, расту котације готових деривата. Мићовић поручује да се то повремено дешава.

“Сирове нафте има пуно, повећане су испоруке и ОПЕК-а и генерално свих земаља. У том смислу, цене падају, јер има велике понуде. Са друге стране, потражња за дизелом јако велика. Између осталог, смањиле су се испоруке из Индије и Турске дизела, који се добијао углавном прерадом руске нафте. Потражња за дизелом је велика. Имате опет један број хаварија, као што је било у Будимпешти, које су смањиле испоруке дизела из рафинерија. То је велики притисак на тржиште дизела и тако је дошло до великог раздвајања”, каже Мићовић.

"Сјајна прилика да власништво над Рафинеријом вратимо у српске руке"

За крај, Мићовић је рекао да, према његовом мишљењу, сва решења за НИС треба да воде ка томе да се активира прерада у Рафинерији нафте Панчево.

“Ово је сјајна прилика, неће бити једноставно, неће бити ни јефтино, али да се врати у наше руке, у српске руке, власништво над Рафинеријом. Не мора буквално држава да буде власник који управља, може бити домаћи капитал, може бити и државни капитал који ће је узети, али оно што је битно у том тренутку да држава не буде директно укључена у управљање Нафтном индустријом Србије”, сматра Мићовић.

Подсетио је да је Мађарска преузела од једне руске компаније власништво и то само 20 одсто власништва МОЛ-а и вратила га назад у Мађарску, али да држава није учествовала непосредно у управљању.

“То је један професионални менаџмент који може успешно да води компанију у име државе и целог народа. Оно што бисмо тиме добили, добили бисмо нормалну снабдевеност, што повећава сигурност у енергетском сектору, али и безбедност државе. Највећи проблем је овде што је безбедност читаве државе угрожена зато што не можемо дугорочно да се ослонимо на увоз. Просто увоз увек носи ризик, он не може бити стабилан, зависи од много фактора. Тако да најбоље је када се увози сирова нафта, прерађује овде и снабдева тржиште. Значи, најбоље би било вратити то све у српске руке”, закључује Мићовић.

"Оно што је за Европу добијено да тај екстерни трошак загађења које прави индустрија достиже чак до 2 одсто БДП годишње . Преведено на Србију то је 1,5 до 2 милијарде евра ако бисмо узели исте те параметре да се губи управо кроз овај канал. Нижа продуктивност, нижи привредни раст а на крају те трошкове компаније не сносе јер се закон не примењује", каже Слободан Минић из Фискалног савета.

Интегрисана дозвола је одобрење које држава издаје великим постројењима ако примењују најбоље доступне технологије које испуњавају строге услове заштите животне средине. Обједињава све што је важно за заштиту ваздуха, воде, земљишта, заштиту од буке, контролу одлагања отпада и спречавање удеса. Закон који је донет пре 20 година више пута је мењан и померани су рокови када је индустрија дужна да прибави интегрисану дозволу.

"По последњем и још увек важећем закону сва постројења која су обвезници интегрисаних дозвола су била дужна да прибаве дозволу до 31. децембра 2024. Око 150 постројења то није учинило. Оно што смо ми утврдили у овој анализи јесте да је пре свега затајио инспекцијски надзор. Ми смо утврдили да је од истека тог рока, дакле у 2025. инспекција је спровела 25 надзора и то код оних оператера који имају интегрисану дозволу. А није отишла код оних који дозволу немају", каже Мирко Поповић из Репулаторног института за обновљиву енергију и животну средину. 

Највећи загађивачи су термоелектране, хемијска индустрија, велики рударски комплекси, цементаре, велике фарме, произвођачи хране... У анализи примене закона указано је на недовољан број инспекцијских контрола и благе казне за загађиваче.

"Прва ствар коју би требало урадити јесте инсистирати на адекватном надзорном механизму. То значи да треба инспекција да оде код свих тих оператера, да утврди да они незаконито послују и наложи одређене мере да се те незаконитости отклоне. Након тога поднесе пријаве тужилашту које би потом требало да поступа и да адекватно санкционише загађиваче. Нажалост, у пракси имамо само једну одлуку када је загађивач кажњен због пословања без интегрисане дозволе. У питању је компанија “Србија Зиђин Копер” која је за то кажњена 250.000 динара", каже правни саветник РЕРИ Христина Војводић.

У нацрту закона је и начело "загађивач плаћа". То значи да је, уколико због пословних активности дође до угрожавања животне средине, загађивач дужан да сноси трошкове уклањања штете и враћања локације у задовољавајуће стање после затварања постројења. То се до сада углавном није догађало.