У Тужилаштву је од 2021. године имала 35 предистражних поступака и 10 случајева међународног приватног права, а задужена је за четири суђења и истраге против 33 окривљена.

Део Тужилаштва више неће бити ни тужилац Александар Барац, који је тамо упућен 2025. године, а био је задужен за две истраге са 29 осумњичених, те 67 предистражних поступака и седам случајева међународног приватног права. Задужен је и за истрагу у случају пада надстрешнице у Новом Саду. 

У ТОК неће поново бити упућен, такође, тужилац Александар Исаиловић, који има 12 суђења и истрага против 46 окривљених и задужен је за 131 предистражни поступак и 20 случајева међународног приватног права.

Подршка за поновно упућивање у ТОК изостала је и за тужиоца Драгољуба Миладиновића, који је у то тужилаштво упућен новембра 2025. године и задужен је за 27 предистражних поступака.

Вукић: Институција ће бити готово потпуно паралисана

Чланица ВСТ-а Татјана Вукић навела је да је од тренутно 20 расположивих тужилаца ТОК-а само девет изабраних, док је њих 11 било упућено. Оценила је да ће без одлуке о упућивању тужилаца који су ангажовани у кључним предметима, институција бити готово паралисана, пренео је Фонет.

Због изгласаних измена сета правосудних закона, четири тужиоца који су раније били упућени у ТОК од уторка, 10. марта требало би да буду враћени у тужилаштва у којима су званично изабрани.

Њих седморо у ТОК упућени на период од три године

На списку тужилаца који се у ТОК поново упућују на период од три године су Миленко Мандић, Горан Јовић, Саша Дрецун, Предраг Ћетковић, Наташа Трнинић, Мирјана Јовановић и Весна Ђорђевић. Реупућени тужиоци настављају досадашњи рад на предметима попут Јовањица, Шарић, финансирање реконструкције пруге од Новог Сада до Суботице, Дијана Хркаловић, Врачарци и другим, пренео је Танјуг.

На седници ВСТ-а речено је да је, према расположивим подацима, у ТОК-у тренутно активно 65 предмета са 561 окривљеним, као и 90 предмета финансијске истраге, где има 757 окривљених и повезаних трећих лица, а у којима поступају тужиоци који су упућени у ТОК.

Указује да чим су се отворили безбедни ваздушни коридори до Уједињених Арапских Емирата, национална авио-компанија "Ер Србија" је међу првим компанијама на свету која реализује евакуациони лет.

"До сада су летеле само домаће компаније из Уједињених Арапских Емирата на овој линији, тим летовима су се већ евакуисали наши грађани, више стотина њих", додао је Јовић.

Истакао је да се данас реализује први лет у ратној зони на Блиском истоку, као и да ће их наредних дана бити још.

"Мислим да ће наредних дана бити још летова, зато што имамо велико интересовање наших држављана који су се овде затекли у невољи у Уједињеним Арапским Емиратима и суседним државама и потрудићемо се да у наредним данима сваког нашег држављанина који има потребу и жељу да се евакуише из ратом захваћеног подручја пребацимо безбедно у Србију", поручио је Јовић.

Нагласио је да Министарство спољних послова у пуном капацитету, са националном авио-компанијом, "настављају даноноћни рад на евакуацији наших држављана из Бахреина, Кувајта, Катара, вероватно у наредним данима преко Ријада и овде из Уједињених Арапских Емирата, из Дубаија, евакуационим летовима за Београд".

Због тога је донета одлука о његовом разрешењу са места руководиоца ове организационе јединице УКЦ Ниш, наведено је у саопштењу.

Уз ту информацију приложена је и понуда Милићу за закључење анекса уговора о раду, према којем ће бити распоређен на место доктора на Одељењу кардиохируршких и сложених васкуларних процедура.

Наведено је да Милић има рок да се изјасни у року од осам радних дана.

Обавештење је потписао в. д. директора УКЦ Зоран Перишић.

Милић је на локалним изборима 2024. године у Нишу био носилац листе групе грађана "Др Драган Милић".

Након обраћања мештанима, склониће тракторе и очистити раскрсницу, возила ће моћи да несметано пролазе како кажу после 22 часа.

Данас су из притвора пуштена двојица пољопривредника који су приведени у недељу на блокади путног правца ка граничном прелазу у Бадовинцима.

Најпре је генерални секретар НАТО-а Марк Руте навео да ова Алијанса није укључена у ваздушну војну кампању Сједињених Америчких Држава и Израела, а затим се огласио и КФОР.

"Ова тврдња је лажна и у потпуности је одбацујемо", наведено је у саопштењу у коме се тврди да КФОР наставља да спроводи све активности из мандата који је заснован на Резолуцији 1244 Савета безбедности.

Ипак, "дух из боце" је пуштен, па су се на друштвеним мрежама појавиле и разне теорије како су управо са територије Косова и Метохије војне снаге САД послале неке од првих ракета, а затим и да би управо "Бондстил" могао да буде на мети балистичких ракета из Ирана.

(И)релевантност базе "Бондстил"

За војне аналитичаре такве тврдње су и теоријски немогуће.

Консултант за геополитику и безбедност Никола Лунић каже да база "Бондстил" није могла да буде коришћена за нападе на Иран из неколико разлога.

"Снаге које су стациониране у бази 'Бондстил' немају способности напада на Иран, нити логистичке подршке. На крају крајева, то није ни логично с обзиром на то да су много ефикасније базе које су географски ближе, и у домету балистичких ракета. База 'Бондстил' је потпуно ирелевантна у овом сукобу", каже Лунић.

Тврди да је циљ оваквих тврдњи "дестабилизација региона и повећање тензија" на Балкану. Упире прстом у Русију.

"Коме у овом тренутку одговара дестабилизација региона Балкан? Моје мишљење је да би једину корист од тога могла да има Русија и нико други. Међутим, можда се неко и не би сложио са тим, али се можемо сложити да је искључиви циљ дестабилизација региона", сматра Лунић.

Реалност америчког оружаног система

Војни аналитичар Александар Радић тврди да је из Бондстила немогуће гађати Иран, а такве тврдње доводи у везу са теоријама завера које, како оцењује, могу бити духовите, али и опасно злонамерне. 

"Нема индиција да се у Бондстилу налази било шта што је респектабилно у виду ватрене моћи. Заправо, велики потенцијал америчких снага у Бондстилу не постоји од 1999. и 2000. Тада су кренули постепено смањивање и – двадесетак година уназад – у Бондстилу нема тешке ратне технике", тврди Радић.

Каже да је, обилазећи ову базу, затекао само два оклопна транспортера "м-113", наслеђених из Вијетнамског рата.

"Тамо нема средстава која би могла да се користе за дејства против Ирана, а нема ни потребе за тим. Американци имају на десетине база и кампова који се налазе широм Блиског истока. Део технике је чак дошао из Америке, рецимо стратегијски бомбардери", напомиње Радић.

Прецизира да су у Бондстилу тренутно припадници Националне гарде – снаге ранга Територијалне одбране.

Закључује да постоји и много опипљивији доказ зашто ракете са простора Косова и Метохије нису могле да буду испаљене ка Ирану.

"У теоријама завере све може, али у реалности амерички систем који се користи за дејства по циљевима на земљи је вишецевни лансер ракета 'ХИМАРС' и са њега су предвиђене ракете 'АТАЦМС' домета 300 километара, а у нападу на Иран први пут су употребљене ракете 'ПРСМ', домета 500 километара. Погледајте мапу и видећете да је 'Бондстил' предалеко за употребу таквих ракета", објашњава Радић.

Алтернатива је авијација, али проблем је што у Бондстилу за тако нешто не постоји писта.

"Проверите на Гуглу. Не постоји писта, не постоји могућност да се користи авијација из Бондстила. Нема техничких средстава који би у овом тренутку могли да се употребе из Бондстила против Ирана", категоричан је Радић.

Дисонантни тонови у НАТО-у

Лунић сматра да је далеко већи проблем од "ракета из Бондстила" могућност повлачења америчких снага са Косова и Метохије и то које трупе би могле да их замене, као и "дисонантност" унутар НАТО-а која је, како тврди, видљива и када је реч о нападу на Иран, али и рату у Украјини.

"Још јуче смо били сведоци, за сада, вербалног сукоба између доносиоца одлука у Шпанији и Америци. Нема сумње да је унутар НАТО савеза тренутно дисхармонија и то, не само по питању сукоба у Ирану, него и по питању сукоба у Украјини. То се на овај или онај начин мора решити", сматра Лунић.

Као доказ томе наводи и одлуку Грчке да пошаље своје војне снаге на Кипар у одбрамбену мисију.

"Турска је такође веома активна. Међутим, није логично и не треба очекивати да ће НАТО, као колективни систем безбедности, да се укључи у рат у Ирану. Притом, не бих искључио да се поједине земље укључе. И до сада смо видели да је Турска без консултација са Бриселом активно учествовала и у сукобу у Нагорно-Карабаху, Либији, Сирији... У овом тренутку, њима је безбедност азербејџанске популације много важнија него оно што би могло да се каже у НАТО команди у Бриселу", закључује Лунић.

Теорије завере и "шаљивџије"

Радић тврдње о употреби базе "Бондстил" за рат против Ирана гледа кроз духовите, али и крајње злонамерне разлоге.

"Можемо на два начина да приступимо дезинформацијама о Бондстилу. Један је, а хајде да будемо оптимисти, имамо шаљивџије. Можда имамо и злобних људи који би желели да се нешто деси – мрзе Америку, Запад, читају таблоиде и сматрају да би требало нешто да се деси. Чули су да иранске ракете могу да имају домет и до 2.000 километара, и тиме да захвате и Србију. Али, постоји и она злобнија прича да неки од тих људи делују организовано, раде за неке стране структуре, којима је у интересу стварање неповерења према Западу и подстицање параноје на нашим теренима. Циљ је да се на овај начин испровоцира барем вербална реакција Ирана.То би било довољно за штету", уверен је Радић. 

Ватрогасци-спасиоци су повређене извукли из возила, а екипе Хитне помоћи су их збирнуле и превезле у Универзитетски клинички центар, где им се утврђује степен повреда.

Саобраћајна полиција обавља увиђај, након ког ће бити познати сви детаљи ове несреће.

Он је рекао, на заједничкој конференцији превозника земаља Западног Балкана поводом даљих учесталих хапшења, депортација и забране уласка на територију Шенгена, да је сада највећи притисак на возачима из БиХ где је у протекле две недеље враћено чак 150 превозника.

"Наши захтеви су потпуно идентични и до протеста ће сигурно доћи. Остаје само датум да утврдимо, пошто имамо ситуацију која је ескалирала у Босни и Херцеговини. Они су само јуче имали враћање више од 100 камиона са границе са Хрватском и они су сада у озбиљнијем проблему него остале земље. Због тога и јесте проблем око овог усаглашавања датума протеста", рекао је Мандић.

Истиче да су блокаде једини избор који имају с обзиром да Европска унија одбија све њихове предлоге за решење проблема и то уз, како је навео, нејасна и креативна објашњења.

Нова визна стратегија

"Када је пре 14 дана изашла нова визна стратегија, где су професионални возачи препознати као посебна категорија и речено да ће њихов проблем бити решен електронским професионалним визама за возаче, ми смо сматрали да је то довољан корак. Да не правимо проблем нити привредама нити сами себи. Мислили смо да ће за врло кратко време да се нађе решење за прелазни период. Нажалост, видимо да је прошло доста времена, а решење се не назире. Због тога полако губимо стрпљење", рекао је Мандић.

Подсетио је да се приближава 10. април када почиње пуна примена новог система контроле уласка и изласка у ЕУ и истакао да је то за њих Дан Д.

"Од тог датума наши возачи више неће моћи да уђу у Европску унију ако имају више од 90 дана боравка. Имали смо чврста обећања да до 10. априла неће бројати дане него ће се само евидентирати, а видимо да то није случај, поготово на граници између Хрватске и Босне и Херцеговине", рекао је Мандић.

Наводи да је добра вест што је Хрватска изашла са идејом да променом законског оквира омогући дугорочну визу за боравак превозника и када возач не борави у Хрватској нити ради у хрватској фирми. 

Превозници из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Северне Македоније блокирали су, у периоду од 26. до 30. јануара, прелазе за теретни саобраћај због строгих правила ЕУ о боравку у Шенген зони.

Рекла је да су за постављање противпожарне опреме ангажовали фирму која је то радила, те да су уредно добили лиценцу за рад која је касније и продужавана. 

Ивановић је навела да је корисницима било дозвољено пушење у дневној соби у приземљу која се налазила поред врата и на првом спрату, исто поред врата од степеница, а да није било дозвољено пушење у собама. Додала је да је посао неговатеља био да пре спавања провери да ли неко од корисника има неки опасан предмет, упаљач или слично.

Она и њен супруг Александар Ивановић су били сагласни да њихов син, оптужени Милош Ивановић, није био запослен у Дому, већ да су га неколико пута замолили да дежура ноћу када би им отказала неговатељица.

Оптужени, када је реч о противпожарној опреми, тврде да је у објекту било око десет противпожарних апарата, у дворишту резервоар са водом, као и хидрант и три црева за воду.

Бранилац је предложио суду да Милошу Ивановићу укине притвор, али је суд тај предлог одбио и заказао следеће суђење за 9. април, када би требало да буду саслушани оштећени.

Ивановићи су оптужени за кривично дело тешко дело против опште сигурности у саизвршилаштву.   Тужилаштво је у оптужници предложило да суд окривљене огласи кривим и осуди по закону, те да их обавеже на плаћање свих трошкова поступка, као и да им изрекне меру безбедности - забрана вршења позива, делатности и дужности у установама социјалне заштите у трајању од десет година.

Од последица пожара живот је изгубило 11 корисника тог дома.

„Ја не радим, супруга не ради јер морамо да будемо 24 сата са децом. Са овом помоћи која је сада родитељ неговатељ, општина Александровац нам је дала ветар у леђа да се боримо за ту децу. Не само ја да се борим за ту децу, него сви родитељи који имају исти проблем, да буду јаки, да се боре за своју децу, да им дају неки бољи живот и боље услове за живот“, каже Мирослав Татић, родитељ неговатељ из Гаревине.

Шестогодишњи Вукашин болује од аутизма, а старији Василије, који се налази са мајком на лечењу у Истанбулу има Прадер – Вилијамов синдром, ретку болест која доводи до дисфункције региона у мозгу за регулацију апетита.

„Баш сам питала доктора, ендокринолога који га лечи. Он је рекао да такав случај нису имали да дете има 144 кила са непуних 10 година“, истиче Ивана Пантић из Гаревине.

Центру за социјални рад у Александровцу поднето је 16 захтева за статус родитељ неговатељ.

Емина Миљковић Тодоровић из Центра за социјални рад објашњава: „Услов за остваривање права, улогу родитељ неговатељ јесте да дете мора да буде корисник увећане туђе неге и помоћи, корисници социјалне помоћи.“

„Родитељи самим тиме што су везани за своју децу, везани су 24 сата за њих и због обавеза према њима не могу да раде. Тако да је ово неки вид финансијске помоћи породицама. По нашој одлуци, општине Александровац издвојићемо сваком родитељу минималну зараду на нивоу републике уз пратеће доприносе“, наглашава Јелена Пауновић, председница Општине Александровац.

Велику помоћ у лечењу Василија и Вукашина Татића пружају и комшије из села Гаревина.

„Ми као село, у склопу могућности, имамо и два фудбалска клуба у нижим ранговима такмичења. Преко клубова покренемо по неку акцију, скупимо неки новац, позовемо пријатељ и трудимо се да олачкшамо колико је то могуће“, закључује Милан Татић, из Гаревине.

Солидарност и љубав ујединили су жупске хуманитарце. Бројним акцијама омогућено је лечење Василија Татића у Турској.

“То ми је највише у сећању остало та прича о њиховом бекству. Њих девет је лако савладало једног стражара и преко границе отишли су у Шведску”, наводи Александар Нешић, потомак норвешког логораша.

Ана Михајловић, такође потомак норвешког логораша, додаје: “Имамо чак и картон дедин са отиском прста, то је једино што имамо од њега и то ми је врло битно и значајно”.

За време Другог светског рата у норвешким логорима било је 4049 Срба, од тога 649 из јужне Србије, углавном из Ниша и Лесковца. На територији ове нордијске земље укупно је било 29 логора, а посебно тешки услови били су у логорима под управаом нацистичке Немачке. Књигом „Пут смрти" историчар Кнут Флувик Туресен хтео је да осветли овај историјски период о којем, како каже, много више треба да се говори и у Норвешкој и у Србији. Није случајно што је прво представљање његове књиге у Лесковцу јер му је у истраживању много помогла књига „Далеки бели путеви" Вукашина Цонића, објављена још давне 1969. године.

“Радио сам на књизи двадесет година. Причао сам са потомцима логораша, али и са потомцима Норвежана који су радили у логору. Овом књигом враћамо поново у фокус овај тужан период. Мислим да је књига важна и због развоја норвешко српских односа”, каже Кнут Флувик Туресен, историчар, аутор књиге.

“Ти људи никад не смеју да се забораве. То су наши прадедови, деде. То је било доста заступљено о томе се доста причало. Али, се изгбубила та нит и сада поново покушавамо да повежемо”, наглашава Небојша Димитријевић, директор Народног музеја Лесковац.

Ана и Александар осветлили су своју породичну историју. Мучеништво њихових предака отворило им је многе видике и што је за њих још важније повезало их је са норвешким пријатељима за цео живот. То је и суштинска мисија оваквих књига.

"Нисам задовољан Уједињеним Краљевством. Из неког разлога Стармер је препустио архипелаг Чагос другима. Било нам је потребно три-четири дана да осмислимо где да слетимо. Било би много згодније слетети на Дијего Гарсију, а не летети много додатних сати. Веома смо изненађени. Јасно је да немамо посла са Винстоном Черчилом", рекао је амерички председник Доналд Трамп новинарима у Овалном кабинету.

За десничарске медије у Британији, Стармер препушта Иранце теократама, као некада Чемберлен Чехе и Словаке Хитлеру.

За левичаре, Стармер ставља међународно право испред специјалних односа. "Хватати се за сваку реч председника Трампа нису специјални односи", брани се британски премијер кога лидерка торијеваца Кеми Бејденок оптужује да подилази гласачима из сунитске муслиманске заједнице у Британији.

Мишљење шиитске муслиманске заједнице одражавају протести иранских Британаца на улицама Лондона. "Ми акцију не доживљавамо као напад на Иран, већ као помоћ Сједињених Држава и Израела. Захвални смо им на томе", објашњава ирански дисидент Али Реза.

У међувремену, ирански дронови погађају британску базу на Кипру, коју бране Французи и Грци док су британски бродови код куће на ремонту.

Криза је оголила све слабости британске војске – бројчано мање него током Наполеновских ратова.

Аналитичар у Чатам хаусу Бадер ал Саиф истиче да Британија не мора да се придружи рату, али да мора да мисли на партнере у региону, укључујући ту и земље Залива, којима треба да пружи "партнерску помоћ".

За то време, стотине Британаца у Заливу не знају како да се врате кући. Први чартер узлетео је из Омана чак шест дана по почетку рата.

Стармер најављује да ће Украјинци учити Арапе како да се бране од иранских дронова. "Шаљемо додатна четири тајфуна, који ће се прикључити нашој ескадрили у Катару", каже он.

Лидер реформиста Најџел Фараж, кога многи виде као премијера на чекању, не пропушта прилику за напад на премијера.

"Срамота! Створио је јаз према Американцима, Кипранима, Бахреину и Уједињеним Арапским Емиратима. Потпуно смо сами – ни тамо, ни овамо, као риба на сувом", наглашава први човек британске тврде деснице.

Стармер пословично мења мишљење под притиском. "Сједињене Државе затражиле су коришћење британских војних база у ограничене одбрамбене сврхе. Одлучили смо да им то дозволимо", саопштио је Стармер у једном од неколицине обраћања јавности у недељу дана.

"Видимо огољену истину. Наш премијер је следбеник, а не вођа. Он, и наша репутација на светској сцени, иду низ воду. Што пре оде са положаја, биће боље за све нас", коментарише уз аплауз следбеника лидер реформиста Најџел Фараж.

Стармер открио прави разлог за оклевање

И најзад, Стармер откива прави разлог за оклевање - сврставање Тонија Блера уз Џорџа Буша током рата у Ираку, уклонило је лабуристе са власти скоро деценију и по.

"Сећамо се грешака из Ирака. Извукли смо поуку. Нисмо били укључени у иницијалне ударе на Иран и нећемо се ни сада придружити офанзивним акцијама", објашњава сер Кир Стармер.

Познаваоци унутрашњих струјања у Вајтхолу истичу да премијер не контролише владу из које цуре сви детаљи сваке седнице.

Кога слуша Кир Стармер

Исти извори наводе да се премијер махом повинује мишљењима већине министара са којима се не слаже и изнад свега слуша свог најбољег пријатеља лорда Ричарда Хермера, кога је по доласку на власт поставио за државног правобраниоца.

Део аналитичара у Лондону примећује да специјални односи нису дугорочно угрожени, већ да премијер Стармер ставља идеологију испред државног интереса, јер води политику лабуристима сестринске Демократске странке у Америци, која је, кажу ти исти аналитичари, супротна геостратешким циљевима Лондона.

Цене ће бити на снази наредних седам дана.

На челу сте Савета Европе, институције која је настала после Другог светског рата као одговор на разарања и политичке кризе. Данас када имамо ескалацију на Блиском истоку, када имамо рат и даље на тлу Европе, да ли су вредности послератне Европе на највећем тесту до сад?

- Сведоци смо промена што се тиче закона, владавине закона, примењује се сила уместо дијалога и мирног решења. То је истински тест за континент и за све нас. И добро је што управо у оваквим тренуцима имате јаке институције, а Савет Европе је са својом дугом историјом од преко 75 година, и Србија је члан дуже од 20 година, и Савет Европе је право место на ком је то могуће, бавити се овим питањима и бити заједно као европска породица и заједнички се суочити са том нестабилношћу и том тешком ситуацијом.

Поменули сте да је Србија на европском путу придруживања, односно чланица Савета Европе већ више од 20 година. Како сте ми објаснили, Ваша канцеларија гледа на заставу Србије, то смо имали прилике овде да видимо. Како бисте Ви оценили тај напредак Србије, а где су можда и даље највеће разлике у односу на остале чланице Савета Европе?

- Савет Европе чини 46 држава чланица и увек говорим да је 46 поносних и једнаких чланица, али сви су различити, различите историје, имају различите социјалне и економске услове. Тако да је важно видети те разлике и као снагу Европе, али у исто време и имати заједничке вредности, посвећеност Европској конвенцији о људским правима, посвећеност демократији и владавини права и добру заштиту људских права. Управо то је оно због чега постоји ова породица упркос великој разноликости.

Мислим да је улога Савета Европе и Србије као чланице, да се постарамо да када имамо овакве отворене разговоре, да увек тежимо истим циљевима. То значи видети једну позитивну динамику, позитивну еволуцију. То је наша улога као Савета Европе, да радимо са свим државама чланицама, јасно и са Србијом. Иначе, са Србијом имамо и канцеларију Савета Европе овде у Београду и треба да радимо заједно, да имамо отворене разговоре, видимо у чему се слажемо, у чему се не слажемо.

И то је као у једној породици, рекао бих, могуће је бавити се свим питањима, не морамо се сложити о свему, али је битно сложити се о циљу ком тежимо. И мислим да је то случај са свим државама чланицама, као и са Србијом дуже од 20 година, са неким веома позитивним елементима, неким мање позитивним елементима, али је важно водити отворен разговор и дијалог и увек покушати да се направе кораци у правом смеру.

То је још посебно важно у оваквим временима на континенту када видимо да смо сведоци рата и видимо снаге које то разарају у Европи и ван Европе.

Током јучерашњег дана разговарали сте и са посланицима власти и са посланицима опозиције. Какав Вам је данас утисак?

- То је био веома занимљив дан. Важно ми је и логично је да се састанем са свим могућим актерима, да имамо заиста отворен разговор са свима. То је једини начин да се напредује, то је јасно. И снажно сарађујемо са Владом и посвећени смо тој сарадњи, и тражимо од Владе и да отворено сарађује и са нама и то добро функционише.

Истовремено, у једној демократији живој важно је разговарати са свим актерима и видети различите утиске. Мој утисак је био да, и мислим да је то такође веома логично у овом тренутку, да постоји одређена напетост. То се дешава у свим земљама у Европи, оно што сте поменули раније, ту је рат на Блиском истоку, убрзавање кризе којој смо сведоци. У таквој ситуацији је логично да имамо различите погледе на различите ствари.

Важно је да се бавимо тиме, важно је да имамо могућност да сви гласови изразе своје ставове. И после тога, то не значи да се сви морају сложити са свима. Значи, поново та разноликост мишљења и погледа о томе како је најбоље решавати кризу је нешто позитивно за једну живу демократију.

Мој утисак јуче је био веома занимљив и у тим разговорима са свим актерима са којима сам се сусрео, чак и ако није увек лако, чак и у овој тешкој ситуацији, не само за регион већ за цео континент и свет, важно је сарађивати, наћи тачке могућег слагања и такође видети шта иде добро, а шта треба поправитии шта можда иде лоше и позабавити се свим тим заједно. И то је управо оно што радимо са свим државама чланицама и то је разлог због чега је тако важно радити са Саветом Европе, да Савет Европе сарађује са свим чланицама. Имамо те састанке редовно.

Део посланика позвао Вас је, и Ви сте позвали представнике мисије Савета Европе да посматра локалне изборе који предстоје у Србији крајем месеца. Каква су Ваша очекивања? Ми смо у претходном периоду имали више измена изборних закона, најављене су и неке нове. Шта је кључ?

- Кључ је увек када имамо изборе, а избори су увек веома важан тренутак у демократском животу једне земље, увек смо у Савету Европе спремни да будемо присутни, да посматрамо, радимо то у свим могућим и различитим контекстима. И за следеће локалне изборе, мислим да ће се одржати у десет општина у Србији, понудили смо да Конгрес локалних власти Савета Европе да учествује на изборима, да се ситуација сагледа објективно, да имамо процену ситуације.

И увек је од помоћи тим земљама да се види како то функционише и да се постарамо да интегритет процеса буде обезбеђен, да резултат буде регуларан. И да можемо да понудимо добру сарадњу и надам се да ће бити могуће да учествујемо и да будемо позвани на посматрање.

Део посланика био је забринут и због ситуације и угрожености права Срба на Косову и Метохији уочи ступања на снагу Закона о странцима 16. марта. Посебно брине то што често изостаје реакција међународне заједнице. Како на то одговарате?

- Имамо, као што сам рекао, 46 чланица Савета Европе и имамо отворену дискусију у овом тренутку о могућем приступу Косова. И знам какав је став Србије о томе. Само желим да у том контексту кажем да ће то бити одлука коју ће донети Комитет министара држава чланица, 46 држава чланица треба да одлуче шта желе да ураде са том пријавом.

У исто време, увек пратимо шта се дешава на целом континенту у погледу људских права и односа. И то је такође наша улога, јер Савет Европе такође има канцеларију у Приштини и такође радимо са Приштином преко наше тамошње канцеларије. И ако можемо да будемо од помоћи, увек смо спремни да одиграмо улогу коју смо и до сада имали, и у процени ситуације и посматрању ситуације.

Ако знамо да Савет Европе јесте, како се то каже, кичма моралне Европе, односно да 70 одсто правних аката у Европској унији заправо потиче из конвенција Савета Европе, јесу ли Вам онда јасна и очекивања српског народа када су им права на Косову и Метохији угрожена, да очекују и реакцију Савета Европе?

- Потпуно, потпуно то разумем. Као што сам Вам већ рекао, Србија је већ 23 године чланица Савета Европе, ускоро ће бити пуне 23 године, 3. априла. Србија је такође посвећена не само Европској конвенцији о људским правима, већ је ратификовала 80 конвенција Савета Европе. Шта то значи? То значи да је Србија посвећена праћењу европских вредности, европских стандарда.

И мислим да је јасно да морамо имати што је могуће бољу заштиту људских права и људи на целом континенту. И разумем шта помињете, али најбоље би вероватно било имати добру заштиту за људе у складу са Европском конвенцијом о људским правима.

То је отворена дискусија, шта можемо учинити, јер то је циљ Савета Европе, како је могуће остварити да се то деси. И уз разноликост коју имамо, уз то слагање о циљевима и вредностима и заштиту људских права, чујем и видим да је то забринутост коју морамо решити.

То јесте један од проблема на путу Србије ка Европској унији, напредак у дијалогу са Приштином, али и низ других реформи које је неопходно да се спроведу или заврше како би постала чланица. Која је Ваша порука грађанима Србије који јесу уморни од чекања у европској чекаоници?

- Моја порука је да је Србија заиста снажна европска земља. Погледајте само географију, географија је сасвим јасна, тешко ју је променити. Географија је очигледна. Србија је снажна чланица европске породице кроз чланство у Савету Европе и у потпуности учествује у европском животу. Још једном истичем да је такође увек то питање велике разноликости у погледу историје, економије и то је нормално, језици, разноликост, права мањина и сви елементи које сте већ поменули. То је важно.

И у овој ситуацији улога Савета Европе је да буде на страни држава чланица и да им помогне да развију то слагање са европским стандардима и вредностима, да им отвори пут приступу Европској унији.

Приступ Европској унији очигледно није улога Савета Европе, то је улога Европске уније на једној страни и земља која жели да буде чланица с друге стране. А наша улога је да омогућимо слагање о тим суштинским принципима. И ми то радимо и управо зато имамо канцеларију у Београду. А то значи све могуће елементе који се односе на изборе, на борбу против корупције, на борбу против дискриминације, све оне елементе који су заиста важни како бисте приступили Европској унији.

И последњих дана и јуче сам чуо да је циљ да се приступи, да га имају сви, све заинтересоване стране и то је било присутно у свим дискусијама. Али једна је ствар говорити о томе, а друга ствар је испунити све кораке како би се то остварило, како би то постало стварност. Зато сам имао веома разговор јуче са особљем које ради за Савет Европе овде у Београду, јер они су у директном контакту са властима како би се остварио тај напредак, али то је суверена одлука једне земље да одлучи у ком смеру жели да иде.

Грађани Исланда ће се изјаснити о наставку преговора на референдуму 29. августа, саопштено је новинарима на конференцији исландске владе.

Премијерка Криструн Фростадотир поручила је да ће влада поштовати исход референдума, а да би у случају позитивног резултата преговори почели крајем године, преноси исландски јавни сервис РУВ.

По завршетку потенцијалних преговора, Исланђани ће се о самом чланству изјашњавати на новом референдуму.

"Ноторна је лаж да се нафта нормално извози из земаља Залива, односно кроз Ормуски мореуз. Огромна је несташица нафте, већ сада је на 90 долара за барел, за 48 сати ићи ће на 100. Уколико се те земље договоре да нема извоза нафте због ризика, нафта ће ићи и до 130 и 140 долара, што је дупло него што је било", рекао је Вучић за ТВ Пинк.

Каже да имамо законско ограничење да се из укупне цене акциза може смањити за максимално 20 одсто.

"Ако је, рецимо, тих 200 динара за дизел, нама је 73 динара акциза. Ми имамо право по закону, да не бисмо урушавали своје јавне финансије, максимално да смањимо акцизу 20 одсто. Дакле, не можете више, то је на 15 динара. Ми прво морамо да уредимо да може Влада да смањи, али морамо да донесемо законске измене, јер у свету у којем влада рат и сукоби, ми морамо да овластимо Владу да може да смањује акцизу, да смањује своје приходе, да се одрекне својих прихода да би људи живели нормално, да бисмо сачували људе од инфлације", рекао је Вучић.

Како је додао, повећање од три динара у Србији ће бити најмање повећање цене било где у свету.

Вучић је истакао да су, када је реч о нафти, пројекције стравичне, а да ће у тим стравичним пројекцијама држава Србија морати да пронађе начин да би помогла становништву, помогла привреди, зауставила инфлацију. Председник је истакао и да је цена нафте повезана са ценом гаса.

"Пао је гас јутрос на 550 и ево га опет је скочио на 600 у овом секунду и тек ће да скаче, зато што нафта и гас увек иду повезано. Не у потпуности, али добрим делом. Дакле, страховито високе цене гаса, страховито високе цене нафте. Ми у наредних седам дана припремамо начине како да држава интервенише и додатно заштити становништво. Нећемо да трошимо одмах наше резерве", рекао је Вучић.

Највишу цену платићемо ми у Европи, зато ће држава да реагује снажно, рекао је Вучић, уз напомену да су енергенти извор сукоба у свету.

„Зашто сам остао у Лозници, па из једног простог разлога зато што мене испуњава да лечим своје људе, своје пријатеље, односно децу мојих пријатеља“, наводи др Милош Радојичић, специјлиста педијатрије.

Др Марија Пајић, специјалиста гинекологије додаје: „Нисам имала амбиције да се задржим у Београду, а ни да одем из своје земље и сматрам да Здравствени центар у Лозници може много тога да пружи како нама младим специјлистима, тако и у пружању здравствне заштите. И супруг је запослен овде у здравственој установи, тако да нисмо имали жељу да негде одемо“.

„Разлог због ког сам се вратио јесте што је Здравствни центар у Лозници једна установа која из године у годину унапређује свој здравствени систем у смислу дијагностике и терапије. Ми смо једна од ретких установа која може сада збринути и пацијенте са акутним инфарктом миокарда“, истиче др Слободан Николић, специјалиста ургентне медицине.

У лозничој болници лече се пацијенти из целог Подриња, али и Мачве и Семберије. Кадровски је од ове године унапређена са младим хирурзима, радиолозима, специјалистима инфективне и интерне медицине, урологије, гинекологије и педијатрије.

Др Кристијана Илић, специјалиста анестезиологије и помоћник директора каже да је ово велики искорак за њихов здравствени центар у моменту када је лекара врло тешко наћи. “Портребе за лекарима има и то показује наш конкурс који је стално отворен, нажалост мали број лекара се враћа у мање средине, али сам сигурна да ово што држава улаже у здравство и омогућава да малтене будемо на нивоу клиничких центара ће допринети њиховом повратку“, наглашава он.

Инфраструктурна улагања и набавка нове опреме и дијагностике подигла су, кажу, на виши ниво квалитета медицинских услуга у том граду, али и омогућила боље услове за рад лекара. У хируршком блоку отвореном пре 2 године, однедавно ради и најсавременија ангио-сала.

"Нагласио сам да редован дијалог и међусобно поверење остају кључ за регионалну стабилност и сигурност", навео је председник Вучић.

Истакaо је да Србија остаје посвећена сарадњи кроз програм Партнерство за мир, уз поштовање својих националних интереса и суверенитета.

"То је само један од конкретних резултата наше парламентарне дипломатије и један потпуно нови канал за повезивање и јачање односа Србије и Финске. Радујем се наставку дана у Хелсинкију и захваљујем се домаћину на указаном гостопримству", навела је Ана Брнабић.

Председница Скупштине је обишла фински парламент и уписала се у књигу гостију. Присуствовала је пленарној седници финског парламента.

Ана Брнабић састала се и са министром просвете ове земље Андерсом Адлеркројцом. 

Током посете, Брнабићева ће разговарати и са представницима Финског института за јавно управљање (ХАУС) и Финског фонда за иновације (СИТРА).

Како је истакао, у времену озбиљних глобалних нестабилности, ескалације сукоба на Блиском истоку и ширења безбедносних претњи, очување мира, стабилности и поштовање међународног права од пресудног је значаја за сигурност грађана и будућност Европе.

"Србија остаје посвећена сарадњи са Саветом Европе у јачању демократских институција, владавине права и заштите људских права, као темеља стабилног и безбедног друштва. У оваквим временима, дијалог, сарадња и одговорност држава остају једини пут ка очувању стабилности на нашем континенту", навео је председник Вучић.

Берсе борави у дводневној посети Србији, а у четвртак се састао са председницом Скупштине Србије Аном Брнабић, премијером Ђуром Мацутом, министром спољних послова Марком Ђурићем и министром правде Ненадом Вујићем.

У том документу су сумиране пријаве у којима се помиње Трамп, а које су пријављене Националном оперативном центру за претње. Према наводима из извештаја, већина тих тврдњи оцењена је као непоуздана, или су их изнеле особе које нису оставиле контакт податке.

Више помињања у ФБИ фајловима

Министарство правде САД објавило је до сада невиђене документе из досијеа Џефрија Епстина, који садрже нове сажетке и белешке из разговора које је Федерални истражни биро (ФБИ) водио са женом из Јужне Каролине која је изнела оптужбе против покојног сексуалног преступника, као и против председника САД Доналда Трампа, показује анализа NBC News-а.

У серији разговора које је 2019. године водила са ФБИ-јем, та жена је навела да је била жртва сексуалног напада Џефрија Епстина. Тврдила је и да ју је Трамп напао осамдесетих година прошлог века, када је имала између 13 и 15 година.

Новообјављени записи са разговора детаљно описују њене наводе. У њима се наводи да је жена изјавила да је Епстин уцењивао њену мајку, као и да је годинама након наводног злостављања од стране добијала физичке и вербалне претње за које је веровала да потичу од њега.

Она је ФБИ-ју такође рекла да ју је Епстин "возио или авионом превозио у Њујорк или Њу Џерзи", где је одлазила у "веома високу зграду са огромним просторијама", у којој ју је, како тврди, Трамп сексуално напао, наводи се у сажетку разговора са агентима ФБИ-ја.

Према раније објављеном сажетку разговора који је објавило Министарство правде, жена је први пут контактирала федералне органе за спровођење закона убрзо након што је Епстин ухапшен 2019. године, доставивши детаљан опис како ју је наводно напао на острву Хилтон Хед у Јужној Каролини, када је имала 13 година, око 1984. године.

Министарство правде: доступни додатни документи

Министарство правде је у четвртак саопштило да ће "ставити на располагање и све документе означене као дупликате у нецензурисаном облику" како би их чланови Конгреса могли прегледати у читаоници намењеној законодавцима.

Закон о транспарентности досијеа Џефрија Епстина омогућава Министарству правде да задржи документе који садрже податке о жртвама, материјал који се односи на сексуално злостављање деце, или информације које би могле угрозити текућу федералну истрагу или кривични поступак.

Истовремено, закон забрањује задржавање докумената "на основу нарушавања угледа или политичке осетљивости, укључујући и у случају било ког државног званичника, јавне личности или страног достојанственика".

Конгрес тражи сведочење о руковању досијеима

Објављивање нових докумената уследило је дан након што је Одбор Представничког дома за надзор, у којем већину имају републиканци, изгласао са 24 гласа "за" и 19 "против" да се упути позив државној тужитељки Пам Бонди да сведочи о начину на који је Министарство правде поступало са досијеима о Епстину.

"Ставићемо тачку на прикривање које долази из Беле куће", написао је конгресмен из редова Демократа Роберт Гарсија на друштвеној мрежи Икс.