Полиција је позвана у 8.11 часова по локалном времену, а наоружани службеници ухапсили су 31-годишњег мушкарца под сумњом за напад, девет минута након пријаве.

Он је и даље у притвору, док истрага и даље траје у циљу проналаска других осумњичених.

Стивенс рекао је да полиција сумња да је жени група од четири мушкарца украла кофер и да су у њеном правцу прскали супстанцу за коју се верује да је бибер спреј.

"Ово се догодило унутар лифта паркинга, а они који су били у лифту и околном подручју су били погођени прскањем", рекао је  Стивенс.

Лондонска Хитна помоћ збринула је 21 особу, укључујући и трогодишњу девојчицу којој је пружена помоћ на лицу места.

Пет особа је пребачено у болницу, а њихове повреде нису опасне по живот.

Саобраћај у околини био је поремећен, али је Национална железница саопштила да су линије јавног превоза поново отворене након полицијске интервенције.

На лицу места су били и ватрогасци.

Наведено је и да векна хлеба од брашна Т-500 треба да је најмање тежине 500 грама и са следећим основним састојцима: 370 грама брашна овог типа, со 7,4 грама, квасац 9,25 грама и адитив 1,48 грама, објављено је у Службеном гласнику.

Истиче се и да трговци на мало који продају овај хлеб могу да врате произвођачу хлеба до пет одсто од набављене количине на дневном нивоу.
Рок плаћања произвођачу хлеба не може бити дужи од 20 дана од дана пријема рачуна за испоручени хлеб.

За непоштовање ове уредбе предвиђене су новчане казне од 5.000 до два милиона динара, а може се изрећи и заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању од шест месеци до једне године.

У уредби се истиче да надзор над њеном применом спроводе министарство надлежно за послове пољопривреде и министарство надлежно за послове трговине.

Влада Србије је крајем новембра прошле године усвојила Уредбу о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500 која је прописивала максималну малопродајну цену хлеба од тог брашна од 59 динара, а максималну произвођачку цену од 50,60 динара у наредних шест месеци.

Уредба је продужена крајем маја ове године.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

08.12.2025. Понедељак: Магла и ниска облачност, ујутру и пре подне у Поморављу, на југоистоку и југу земље тек понегде слаба киша или росуља. Средином дана и после подне понегде у Војводини, као и у брдско-планинским пределима западне и југозападне Србије се очекују сунчани интервали. Ветар у већем делу слаб променљив, на истоку Србије умерен западни и северозападни. Најнижа температура од 2 до 5 степени, а највиша од 7 до 12 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

09.12.2025. Уторак: Ујутро местимично магла и ниска облачност, која ће се понегде задржавати дуже током дана, У осталим крајевима сунчани интервали. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од -1 до 4, а највиша од 9 до 15 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

10.12.2025. Среда: Ујутро у нижим пределима и по котлинама местимично магла и ниска облачност, која ће се понегде задржавати дуже током дана. У осталим крајевима сунчани интервали. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од 0 до 5 степени, а највиша од 10 до 15 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

11.12.2025. Четвртак: Ујутро у нижим пределима и по котлинама местимично магла и ниска облачност, која ће се понегде задржавати дуже током дана. У осталим крајевима сунчани интервали. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од 0 до 5 степени, а највиша од 7 до 12 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 70%.

"Један од тих дечака који је ту био покретач целе те њихове игре ударали гранама, шутирали у цеванице, да га је тај исти дечак иницијатор целе приче и сниматељ, пошто је он то снимао за снепчет и терао га да вришти у камеру, да говори да је аутистичан и да је ћаци, да га је хватао за међуножије, терао га да иде у Ибар", каже мајка нападнутог дечака Р. М.

Мајка нападнутог дечака у Краљеву не жели да се сукоб настао због видео игрице, политизује, али каже да не сме да се ћути и крије вршњачко насиље. Тако се за случај у једној основној школи у Власотинцу, сазнало за насиље тек после објаве слике крвавог дечака на друштвеним мрежама.

"Школа већ поступа по Протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање. Треба да се прикупе све изјаве. Пошто су у питању ученици нижих разреда, ситуација је додатно осетљива,“ навели су у саопштењу.

"Ови случајеви вршњачког насиља који су се десили у Власотинцу и Краљеву су нажалост дубок одраз ситуације и друштвене кризе у којој се налазимо. Деца уче по моделу, а они су нажалост ове ситуације могли препознати у протеклих годину дана посебно што на улици, што у својим породицама, па нажалост чак и у самој школи", рекао је Игор Јурић из Центра за несталу и злостављану децу.

Мотиви су разни, кажу упућени, а насиље расте услед недовољне емоционалне подршке детету, када породица не функционише, школе не реагују и друштво нормализује агресију.

"Био сам изузетно велики критичар и противник блокада посебно основних школа, претпостављајући шта ће се десити након ове друштвене кризе. Резултати су дошли много пре него што смо и могли очекивати. Деце не разумеју политичке програме али и те како разумеју моћ поделе, моћ изопштавања и моћ групе", рекао је Јурић.

Друштво и заједница, у којој одрасли комуницирају агресивно, стварају децу која раде исто. Насилници неретко остају некажњени, што подстиче даље насилничко понашање, а због спорости система многи инциденти остају невидљиви јер се не пријављују.

"Све иде из куће, проста једна ствар. Ми смо негде нека генерација где се ипак знао неки ред, сад се изгубио и ред и поштовање и ауторитет не постоји", каже  мајка нападнутог дечака

Јурић каже да разговор са родитељима и правовремено пријављивање јесу много важни, међутим, чини ми се да нас у наредном периоду чека много тежи посао.

"Ту пре свега мислим враћање ауторитета просветним радницима, затим на систематски рад са децом са проблемом у понашању, са децом која јесу врло често занемарена или злостављана у својим породицама. Али тренутно мислим да је кључно да прекинемо са поделама, да престанемо са говором мржње што на улици, што у породици, што у медијима, па и у самој скупштини. То је оно што у овом моменту директно трује нашу децу", каже Јурић.

Према последњем истраживању у оквиру пројекта "Превенција вршњачког насиља у школама“ око 60 oдсто ученика основних и средњих школа доживело бар један облик вршњачког насиља док је 28 одсто ученика бар једном било насилно.

Због убиства ухапшени су Муниб Суљић, Синиша Римац, Игор Микола, Небојша Ходак, Сњежана Живановић. Иако су признали злочин без присуства адвоката, Суд је оценио да је њихово признање прибављено на незаконит начин и они су ослобођени.

Михајло Зец, који је ликвидиран, био је пословођа у месари Крижевчанка на почетку Петрињске улице у Загребу.

Познавали су га многи у Загребу и неке од убица је познавао од раније. Осим Михајла, у кући је те ноћи била и његова супруга Марија (36), деца Александра (12), Душан (10) и Гордана (7).

Линта: Ликвидација породице Зец један од доказа некажњивости масовних злочина

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истакао је да је ликвидација породице Зец пре 34 године у Загребу један од многих доказа некажњивости масовних злочина над Србима у многим хрватским градовима где није било рата.

Наведени злочин су, додаје, починили припадници специјалне јединице МУП-а Хрватске, познате под називима "мерчеповци" и "Јесење кише", којом је командовао злочинац Томислав Мерчеп.

"Нико од починилаца поменутог злочина није правоснажно осуђен, иако су били идентификовани и признали дело. Монструозно убиство српске породице Зец 7. децембра 1991. године у Загребу није био изолован случај и изузетак већ систематска појава и израз антисрпске политике коју је водио проусташки режим Фрање Туђмана с циљем стварања Хрватске без или са што мање Срба", нагласио је Линта, наводи се у саопштењу.

Како је додао, Срби су у хрватским градовима доживели велики број ликвидација и етничко чишћење, посебно 1991. и 1992. године. Према извештају изасланика Генералног секретара УН из маја 1993. године, како подсећа Линта, са подручја Хрватске изван Крајине протерано је више од 251.000 Срба.

"У највећем броју случајева наредбодавци и починиоци тих злочина нису процесуирани или, ако су процесуирани, нико није осуђен. Срби су противправно хапшени у својим кућама и становима, на радним местима и улицама, одвођени су на разна места где су мучени, пребијани, изгладњивани, сексуално злостављани и убијани, као и присилно избацивани из својих станова", навео је.

Линта је додао да је велики број српских кућа и пословних објеката опљачкан, демолиран и миниран у терористичким акцијама хрватске полиције и паравојних снага.

"Хрватска живи заробљена у својој мрачној прошлости јер одбија да се суочи са масовним и планским злочинима који су почињени према Србима у великом броју хрватских градова, као и на подручју Крајине", истакао је.

Линта тражи да Србија оснује Меморијални центар српских жртава на подручју бивше Југославије као државну институцију и наводи да би циљеви центра били да се прикупе подаци о масовном страдању Срба деведесетих година прошлог века, да се негује трајно сећање на страдање српског народа и да се упознаје домаћа и међународна јавност о утврђеним чињеницама.

Учествовао је у стварању Јутела, а од 1992. године поново ради на Радио-телевизији Србије.

Цео радни век провео је у информативном програму, пратио је председника Југославије Јосипа Броза Тита, али је учествовао и у спортским преносима, попут Олимпијских игара у Сарајеву 1984. године.

Пожар је у међувремену локализован и угашен, јавља дописник РТС-а.

У Дом здравља у Кучеву примљена су два запослена који су ту и живели, а који су због скока са вишег спрата повредили стопала.

Један има прелом, а други контузију скочног зглоба због чега су превезени у пожаревачку болницу на преглед.

У оквиру овог комплекса сада функционише постројење за обраду дрва, а објекат који се запалио био је на првом нивоу менза, а на другом смештај за двадесетак странаца, углавном Кинеза, који су ту запослени.

Судија Апелационог суда у Београду у Одељењу за организовани криминал Миломир Лукић рекао је на протесту испред Уставног суда да најављене измене закона које се тичу Тужилаштва за организовани криминал представљају недвосмислено одустајање државе од институционалне борбе против организованог криминала.

"Када ЈТОК постане део Вишег јавног тужилаштва у Београду, директна последица биће губитак његове институционалне способности рада, што ће резултирати прво слабљењем, а потом и нестанком судских органа надлежних за организовани криминал", сматра Лукић.

Тужитељка Бојана Савовић оценила је да такви протести судија и тужилаца у Србији нису виђени, и нагласила да се и поред ужасних услова рада нису окупили ту због плата или због себе, већ због ствари које су изнад свих нас – због владавине права.

Поворка учесника протеста се, после говора, упутила ка Правном факултету, где је одржано 16 минута тишине за настрадале у паду надстрешнице у Новом Саду.

У Новом Саду, грађани и студенти у блокади окупили су се у центру града, како би пружили подршку покрајинском посланику Покрета слободних грађана Радивоју Јововићу, јавио је портал 021.rs. На скуп је позвала група студената Факултета за правне и пословне студије "Др Лазар Вркатић", на којем је Јововић доцент.

После шетње, окупили су се испред зграде у којој Јововић живи и где је у кућном притвору. Са скупа су поручили да "нико није слободан док сви нису слободни" и изразили подршку професору.

Јововићу је 20. августа одређен притвор, који је издржавао до 27. августа, када је усвојена жалба његових адвоката, те му је тада мера притвора замењена за меру забране напуштања стана.

"Војска се свечано обавезује да ће народу Бенина пружити наду у истински нову еру, где ће братство, правда и рад превладати“, наводи се у саопштењу које је прочитао један од војника, а уз њега је било неколико војника, од којих су неки носили шлемове.

Војник је истакао да је устав суспендован, да су све институције распуштене, а да су активности политичких странака обустављене до даљег.

С друге стране, министар спољних послова Бенина Олушегун Аџади Бакари изјавио је да су лојалистички војници и национална гарда повратили контролу након што је група војника на државној телевизији објавила да су преузели власт.

"Постоји покушај, али ситуација је под контролом. Сада је то мала група војника. Велики део војске је и даље лојалистички и ми преузимамо ситуацију", рекао је Олушегун Аџади Бакари за Ројтерс.

Додао је да су побуњени војници преузели контролу само над државном телевизијом и да је сигнал био прекинут на неколико минута.

У Бенину би у априлу требало се одрже председнички избори којима ће владавина Патриса Талона, који је на дужност ступио 2016. године, бити окончана, преноси Ројтерс.

Прошломесечни државни удар у Гвинеји Бисао био је девети у том региону од 2020. године.

Власти су наредиле истрагу о узроку пожара, и понудиле су одштету жртвама, преноси Ројтерс.

"Наложио сам судску истрагу о целом инциденту како би се утврдио узрок и одговорност" за пожар у селу Арпора, казао је главни министар Гое Прамод Савант у објави на платформи Икс.

Савант обавештава да је шест повређених особа у стабилном стању и да примају медицинску негу.

Индијски премијер Нарендра Моди објавио је путем Икса да ће његова канцеларија понудити одштету до 200.000 рупија (1.889 евра) свакој породици жртава и 50.000 рупија повређенима.

Полиција је саопштила да је о пожару у клубу "Бирч" добила дојаву у 00.04 по локалном времену.

Током целе ноћи трајало је гашење пожара у клубу, а тела свих страдалих су пронађена.

Најмање четворо погинулих су били туристи, а 14 су били запослени у клубу, саопштила је локална полиција.

Он је тамо примљен уз највише државне почасти и врло топло – поред премијера Нарендре Модија, који га је лично дочекао на аеродрому, разговоре је имао и са председницом Друпади Мурму. Путин, који је први пут посетио Индију још 2000. године, нашао је и времена да још једном ода почаст индијском духовном и политичком вођи Махатми Гандију у Меморијалном центру Рађ Гат.

Премијер Моди изјавио је да је пријатељство две државе "попут звезде Поларис" (трајно и непомућеног сјаја) и Русију назвао "пријатељем у свим околностима". У заједничком званичном саопштењу односи између две земље окарактерисани су као "засновани на међусобном уважавању и поверењу" и као односи који су "издржали тест времена".

Ово упркос пропагандним покушајима западних дипломата и медија да омету или поткопају Путинову посету Њу Делхију. Најснажнији је дошао од стране три западна амбасадора у индијској престоници – емисари Велике Британије, Француске и Немачке објавили су у старом, угледном листу Times of India заједнички текст у којем су оптужили Москву да не жели мир у Украјини и да дроновима и на друге начине провоцира европске земље. Други је био "вест" француских медија да је Њу Делхи донео одлуку да купи ништа мање него 90 борбених авиона "рафал", која је била објављена баш тог дана када је руска делегација са домаћинима требало да преговара о купопродаји руског ловца-бомбардера Су-57.

Док су пензионисане индијске дипломате први чланак одбациле као некултурно и провокативно мешање у унутрашња питања земље, а Министарство иностраних послова га оценило као "неприхватљив и необичан", други је сместа био демантован као нетачан и потом повучен.

Планира се знатно увећање економске сарадње

Сада када се дипломатска бура утишала и руска делегација вратила у домовину, мирно се може подвући црта испод њене посете Њу Делхију.

Најпре, два лидера су се договорила да обим билатералне трговине, који сада износи око 65 милијарди долара, увећају на 100 милијарди годишње до 2030. године. Добро расположени премијер Моди у свом обраћању новинарима рекао је да он лично мисли да нема потребе да се чека толико, већ да тај резултат може да се постигне и раније.

Ради остварења тог циља, али и умањења индијског трговинског дефицита који је због увоза значајних количина руске нафте огроман и износи 59 милијарди долара, руска страна се обавезала да повећа увоз индијских пољопривредних производа и плодова мора. Тај сегмент индијске привреде однедавно је на удару Трампових драконских царина од 50 посто, које представљају казну за то што Индија наставља да набавља јефтину руску нафту упркос упозорењима из Вашингтона да тиме финансира "Путинову ратну машину" и захтевима да са тиме прекине.

Подсећања ради, Трампова администрација је против Њу Делхија увела царине од 50 одсто на робу као што су пољопривредни производи, дијаманти и друго драго камење, док је изоставила друге важне индијске извозне артикле, као што су лекови и електроника. Но, управо су пољопривредни производи од суштинског значаја за Модијеву владу, јер је највећи део огромне индијске популације, која се сада процењује на близу 1,4 милијарде, сиромашно рурално становништво које сваки поремећај у трговини или пораст цена може коштати банкрота, што је и један од основних разлога зашто је снабдевање јефтином руском нафтом есенцијално за Индију.

С тим у вези, чини се у настојању да развеје забринутост везану за све учесталије нападе на танкере који транспортују руску нафту, председник Путин је домаћинима је обећао непрекинуто снабдевање горивом, нагласивши да је "Русија поуздани снабдевач нафтом, гасом и угљем – свиме што је потребно за развој Индије".

То се односи и на нуклеарну енергију, јер Индија, на бази руских технологија и уз коришћење руског нуклеарног горива и делова, у Куданкуламу, у држави Тамил Наду, наставља да гради велику нуклеарну централу која ће имати шест реактора. По извештавању индијске телевизијске станице Фeрстпост, председник Путин је пренео домаћину да је његова земља спремна да са Индијом подели знања и у области пројектовања модуларних и плутајућих нуклеарних реактора.

То све значи да ће енергетика и убудуће остати убедљиво највећи сегмент у међусобној економској сарадњи две државе.

Три жиле куцавице

Од есенцијалног значаја за трговину и војну сарадњу две земље су саобраћајни коридори. У Њу Делхију разговори су вођени о три: арктичкој рути која почиње у луци у Мурманску и води уз северну обалу Русије све до Баренцовог мора и Тихог океана (Владивостока); о преко десет хиљада километара дугој поморској вези између Ченаја и Владивостока, и о нарочито важном транспортном коридору север–југ, који се у дужини од 7.200 километара протеже од Санкт Петербурга у Русији, преко Азербејџана и Каспијског мора, те Ирана и Арапског мора до Мумбаја у Индији. У току је финансирање и изградња последње (железничке) деонице у Ирану која недостаје да се комплетира тај коридор, који ће временски упола скратити транспорт робе између две државе, који се сада обавља преко Суецког канала и Црвеног мора, и послужити и за трговину са државама попут Јерменије, Туркменистана и Белорусије.

Иначе, управо прошлог месеца, тврде индијски медији, у њихову земљу је стигла прва пошиљка руске робе која је највећим делом путовала копном, приближно истом, али нешто дужом рутом преко Казахстана и Туркменистана до Ирана, и онда морем.

Индијски аналитичари оцењују да су ове руте од есенцијалног економског и геополитичког значаја за њихову државу и због већ добро узнапредовале саобраћајне мреже коју је Кина изградила како би се чвршће повезала са централном Азијом, Блиским истоком и Европом, и због тога што индијска иницијатива о повезивању са Блиским истоком и Европом (коридор од западне Индије преко Арапског мора, УАЕ, Саудијске Арабије, Јордана и Израела до Грчке и Италије) објављена 2023. није одмакла даље од папира због сукоба крај обале Јемена и рата између Израела и Ирана.

Две владе потписале су споразум о увођењу редовног поморског саобраћаја и осигурању истог на линији Ченај–Владивосток, којом ће се у Индију допремати руски гас, дрвна грађа и драго камење. Даље, учешће Индије у финансирању бродовља и лука северне поморске руте од Мурманска до Владивостока даће тој земљи приступ нафти и гасу у руском делу арктичког појаса – две делегације потписале су споразум којим се индијским танкерима омогућава приступ лукама на северу Русије и даје приоритет када је у питању пратња руских ледоломаца.

Други споразуми

Русија је, према писању индијских медија, одобрила издавање радних виза за око 70.000 индијских држављана, па су две владе у Њу Делхију потписале споразум о слободном кретању ниско и високо квалификованих радника. То се такође може протумачити и као реакција Москве на недавни потез владе у Вашингтону, која је увођењем додатне годишње глобе од 100.000 долара по визи типа Х-1Б, која служи за запошљавање страних стручњака, заправо највише погодила индијске држављане, убедљиво најбројније носиоце те визе, због чега се очекује да ће инжењери и научници из многољудне јужноазијске земље у будућности у немалом броју потражити ухлебљење другде у иностранству.

С друге стране, Индија уводи нове једномесечне туристичке визе за руске грађане које се лако могу добити преко интернета, што је, у условима када је руским држављанима изузетно отежано кретање у Европи, сигурно добродошла мера Модијеве владе.

У Њу Делхију су боравили и министар финансија Руске Федерације и гувернерка руске централне банке, што сугерише да су две владе постигле и нове споразуме у вези плаћања у својим валутама, који омогућују заобилажење финансијских санкција Запада. Део сарадње у вези финансија се односи и на заустављање токова новца који користе терористичке групе – Путин и Моди су склопили и међудржавни споразум о заједничкој борби против тероризма.

Када је у питању војна сарадња, мада две земље овог пута нису потписале у медијима очекиване астрономске купопродајне уговоре у вези руских система противваздухопловне одбране и ловца-бомбардера Су-57, оне јесу уговориле заједничку производњу делова и муниције за потребе индијске армије.

Током заједничког обраћања новинарима, премијер Моди је рекао да његова земља поздравља све напоре за изналажење трајног, одрживог мира у Украјини и да ће наставити да даје свој допринос његовом постизању, али украјинско питање није било укључено у званично саопштење.

Реал политика заснована на међусобном поверењу

Индијски новинари слажу се у оцени да су односи између две државе присни и засновани на обостраном поштовању и поверењу, управо онако како је то назначено и у заједничком саопштењу. Неки тамошњи аналитичари без длаке на језику их и контрастирају са варљивим, турбулентним односима које је Индија протеклих деценија имала са Вашингтоном и уопште Западом.

Индијски посленици седме силе сматрају да чињеница да Москва и Њу Делхи настављају да великим корацима продубљују међусобну економску сарадњу и јачају међусобну саобраћајну, технолошку и финансијску повезаност представља израз реалполитике и настојања да се превладају крупни, сложени изазови настали разарањем ланаца снабдевања услед геополитичких трвења.

Закон омогућава грађанима да незаконито изграђене објекте упишу у катастар уз ниже трошкове и кроз једноставну процедуру.

Пријаве се могу предати у било којој општини и у више од 580 објеката "Пошта Србије", али и путем интернет странице svojnasvome.gov.rs, а грађани ће за то имати рок од 60 дана – од 8. децембра до 8. фебруара.

О пријави објекта одлучује један орган – Агенција за просторно планирање и урбанизам.

Председник Градске општине Земун Гаврило Ковачевић рекао је да очекује много више пријава и да је разлика у односу на претходни закон у томе што мора да се пријави сваки објекат који се налази на једној парцели.

"Код нас је изражен проблем статуса земљишта. Ту су настајала комплетна насеља попут Грмовца, дела Угриноваца, Бусија, дела Батајнице, Плави хоризонти, Алтина. Тако да ту заиста очекујемо велики број пријава и управо из тих разлога ми смо се организовали да идемо у сусрет људима, да не морају људи из Угриноваца да долазе у Земун да пријаве. Исто тако у Грмовцу, Бусијама", навео је Ковачевић.

Напоменуо је да ће се три шалтера налазити поред зграде општине, као и у насељима која су удаљенија од Земуна, као што су Плави хоризонти, Бусије, Угриновци, Батајница.

"Ми имамо једно искуство од пре нешто више од две године када смо радили оне прикључке за нелегалне објекте, за инфраструктуру, за струју, за воду, за канализацију, за гас, тако да из тог искуства вучемо доста тих претходних потеза, тако да се ја надам да ћемо то да урадимо на квалитетан начин и заиста нам је жеља да ти људи дођу, да сви пријаве своју имовину, да покушају да реше свој проблем", рекао је Ковачевић.

Пријава нелегалних објеката у више од 580 објеката "Поште Србије"

Како би ова процедура била лакша свима, поготово у оним местима где је претежно старије становништво и "Пошта Србије" од сутра учествује у легализацији.

Вршилац дужности директора "Поште Србије" Зоран Анђелковић рекао је да ће 586 објеката бити на располагању грађанима за пријаву нелегалних објеката, а да су лиценцирана 2.503 шалтерска радника.

"Сва 2.503 радника су прошла обуку, добила су лиценцу Агенције за просторно планирање. Они су били ти који су лиценцирали оне који могу да обављају те послове. Ако погледамо мало историјски уназад, ти људи су и на тим шалтерима је рађена пријава реституције, на неки начин, имају искуства у тој области, а и технички су опремљени, најважније је да буду технички опремљени да би могли те послове да обављају", истакао је Анђелковић.

"Могу свима да кажем да је заправо то потпуно стабилно, да ми имамо једну контролисану ситуацију и да неће бити несташица и да је, као што видите, живот у Србији потпуно нормалан. Наравно да постоје одређени рокови и неки планови који се тичу и трансформације и власништва и будућности наше националне компаније и читаве те инфраструктуре. Није ствар само у једној Рафинерији у Панчеву, ствар је и у дистрибутивним центрима, односно дистрибуцији енергената и тако даље. Значи ствар је једна врло комплексна, то је један сложени систем који стварно је у једном смислу тром, али са друге стране мора такав да буде и мора да буде поуздан и сигуран", указао је премијер.

Навео је да се ситуација анализира и да се стално разговара у тиму са председником Републике и свим ресорним министарствима која су одговорна за то.

"Ми се састајемо врло често, и састајемо се са председником Републике. Сутра ћемо имати наставак овог нашег виђања, где заправо анализирамо тренутну ситуацију и заправо правимо једну процену ризика, да кажем онако у модерном жаргону. Мислим да ће то бити само потврда нашег стања у овом тренутку и да ћемо можда имати неке нове анализе, али у сваком случају имамо редовна виђења и то је готово на више пута недељно", навео је Мацут.

Снабдевеност је у овом тренутку потпуно очувана, нагласио је премијер, који очекује разрешење ситуације са Нафтном индустријом Србије до јануара.

"Уколико и не дође до разрешења директно са тренутном ситуацијом, имамо и потенцијално решење које ћемо употребити, али у тренутку ако се исцрпе стварно и сва друга. Према томе, ми нисмо без излаза, држимо ствар под контролом, то је једна врло стабилна ситуација и не треба нико да брине око те будућности енергетске у Србији у овом тренутку", рекао је Мацут.

"Постоји разумевање свих да морамо да очувамо високо образовање"

Председник Владе је, поводом је разговора и консултација са представницима свих универзитета у Србији, рекао да су сви спремни за наставак.

"Мислим да постоји спремност свих и разумевање да заправо ми морамо да очувамо високо образовање које представља будућност ове земље", додао је премијер.

Истиче да су сви декани били изузетно заинтересовани и да желе изнесу своје проблеме. "Значи, ми смо сад превазишли ту баријеру некаквог зида да се не може разговарати", указао је Мацут.

"Сви студенти су ту"

Председник Владе истиче да сви факултети раде. "Сви факултети раде у оквиру свих универзитета, сви студенти су ту", истакао је Мацут.

Ових дана очекује извештај радне групе састављене од представника државних универзитета, која би требало да покаже какви су трендови уписа, студирања и завршетка студија.

"Све школе раде"

Основне и средње школе су, истиче, у доброј ситуацији.

"Све школе раде у Србији, постоји на једном месту само краће трајање часова. Чувена прича у последње време са Петом гимназијом је такође превазиђена, они похађају наставу у два друга објекта, у друге основне школе, али у сваком случају све ради", рекао је Мацут.

"Провејава потреба да се интегришу земље Западног Балкана"

Премијер Мацут, који је учествовао на Самиту лидера Западног Балкана у Тирани, рекао је да се у тим серијама разговора које иницира ЕУ заправо провејава потреба да се интегришу земље региона.

На састанку у Тирани, додаје, говорили су о стандардним темама – миграције, прекограничне комуникације...

"Али отворила се једна исто занимљива тема, а то је туризам, како побољшати туристичку занимљивост Западног Балкана", навео је Мацут.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић рекао је за РТС да свако решење за НИС треба да води ка томе да се активира прерада у Рафинерији нафте Панчево. Истиче да је безбедност читаве државе угрожена зато што не можемо дугорочно да се ослонимо на увоз.

"Ово је сјајна прилика да се врати у српске руке власништво над Рафинеријом", поручио је Мићовић.

Стручњак за енергетику Стевица Деђански каже за РТС да последњи потези Вашингтона дају наду за решење и да Србија има резерве и алтернативе снабдевања. Напомиње да би евентуалне секундарне санкције озбиљно угрозиле пословање и да је исход у рукама Беле куће и Кремља.

Акционари активно преговарају са неколико заинтересованих страна о промени власничке структуре НИС-а, навео је у петак генерални директор НИС-а Кирил Тјурдењев у интерном писму радницима.

Поручио је да су у току преговори о промени власничке структуре, и да и даље постоји шанса да компанија добије лиценцу од Сједињених Америчких Држава.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је у петак са представницима Кнез петрола, Петрола, Нафтахема и КБ Еурорента о снабдевању тржишта нафтним дериватима у условима санкција НИС-у и изјавила да држава ради на успостављању брзог и ефикасног механизма у који ће бити укључене и мале приватне бензинске станице.

Иначе, америчка администрација продужила је дозволу за рад руском Лукоилу до 29. априла. Та лиценца важи за иностране Лукоилове ћерке компаније и на снази је од 4. децембра.

У Србији је одлучио да потражи заштиту и трајни дом, па је у међувремену завршио средњу школу и запослио се. Уз три језика која говори, научио је и српски.

Девет година након што је добио азил, од ове године има и своју београдску адресу, а уместо картонске исправе и праву личну карту.

"Осећам се сада прелепо, пошто могу да отворим рачун у банци, да када сам болестан могу да идем у дом здравља, они сада знају ко сам. Имам електронску личну карту, а и послодавац као и полиција знају да је права лична карта", прича Фазал Бари.

Од 2008. до данас, свега 250 особа добило је азил у Србији. Ипак, неки од тих људи су и после тога наставили свој пут. Прво решење о сталном настањењу једном од њих донето је у фебруару прошле године.

"После добијања сталног настањења, постоји могућност и аплицирања за држављанство, после три године отвара се и та могућност. И тај процес није случајно дуг, јер је потребно да се систем и држава увере да људи који добију азил заиста и желе да овде и остану. Мада могу рећи да постоје бројни изазови, можда би издавање личних карата са електронским чипом требало да буде у ранијој фази", наводи Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Међу онима који су већ прошли целу процедуру азила углавном су Сиријци, Авганистанци, становници Бурундија, Либије, Газе, Украјине.

Тешкоће у наставку пута разлог за останак у Србији

За останак се најчешће одлучују када се суоче с тешкоћама у наставку пута, посебно ако је друга опција илегалан прелазак границе. Задржавају се и они који су имали контакт са Србијом и породице с децом.

"Иако је живот у Србији тежак, мени је прелепо. Ја волим српски народ, прелепа је држава, лепе су српска култура, сарма, ћевапи, све је то овде. Тренутно немам неке планове, радим два посла, у ресторану и као преводилац. Видећу за даље, мислим да је све супер, како треба, за даље још не знам како ће бити", каже Фазал Бари.

Азил у Србији траже држављани земаља у којима трају сукоби, али и они који су политички или на неки други начин прогоњени или угрожени. У односу на њих, број оних који само пролазе кроз нашу земљу знатно је већи.

Поводом Међународног дана борбе против једностраних присилних мера, МСП Русије је истакло да су економски притисци, које су западне земље увеле Москви, изазвали озбиљну штету и самим иницијаторима тих санкција, као и да су европске земље од 2022. до 2025. године, изгубиле око 1,6 билиона (хиљада милијарди) евра због увођења истих.

Међународна агенција за атомску енергију објавила је да безбедносни штит изнад нуклеарног реактора у Чернобиљу, у Украјини, који је у фебруару погођен дроном, више не може да обавља своју примарну функцију блокирања радијације. 

Ипак, генерални директор ИАЕА Рафаел Гроси навео је да носеће структуре нису трајно оштећене.

Председник Украјине Володимир Зеленски рекао је, после телефонског разговора са Трамповим тимом, да је његова држава одлучна да настави "искрену сарадњу" са Сједињеним Америчким Државама како би се заиста успоставио мир. 

На фронту борбе не престају. Ваздухопловство Украјине саопштило је да су снаге противваздухопловне одбране неутралисале 585 дронова, 29 крстарећих ракета и једну балистичку ракету у комбинованом руском нападу.

Са друге стране, руска војска објавила је да је током ноћи пресрела и уништила 116 украјинских дронова изнад десет руских региона.

Најнижа температура биће од три до шест, а највиша од седам до 10 степени.

На југу и југоистоку биће углавном суво, док ће у брдско-планинским пределима јужне и југозападне Србије већи део дана бити магловит.

Дуваће слаб и променљив ветар, у кошавском подручју ујутро и пре подне и умерен југоисточни. 

И у Београду облачно и хладно, повремено са слабом кишом и температуром без већег колебања – од шест до осам степени.

У главном граду ветар ће ујутро и пре подне бити умерен, југоисточни, после подне у слабљењу.

Следеће седмице најављена је стабилизација времена.

У јутарњим сатима честа ће бити појава магле и ниских облака, који ће се понегде у нижим пределима и по котлинама задржавати дуже током дана.

У осталим крајевима биће топлије уз сунчане периоде, а краткотрајна, слаба киша на северу се очекује у току ноћи између четвртка и петка, а у петак тек понегде и у осталим крајевима.

Заплену је извршила посада брода ''Мунро'', који патролира Пацификом и има базу у Аламеди, Калифорнија.

На видео снимку, који је поделила Обалска стража, види се како возила обалске страже јуре брод који се користи за трансфер дроге.

Хеликоптерска посада је онеспособила брод, након чега је "Мунро" дошао на место догађаја и запленио дрогу.

Обалска стража није саопштила шта се десило са особама које су биле на броду. У свом саопштењу, агенција је истакла важност својих операција.

"Наша поморска борбена снага предводи операције за пресретање дрога, штити домовину и држи смртоносне дроге ван америчких заједница", наводи се у објави на друштвеним мрежама.

САД већ дуго воде борбу против кријумчарења дроге из Централне и Јужне Америке.

Из Управе црногорске полиције саопштено је да се ухапшени В. У. у Црној Гори потражује због стварања криминалне организације и против њега се води кривични поступак пред Вишим судом у Подгорици, као и због издржавања казне затвора за напад на службено лице на дужности, за шта је осуђен пресудом Основног суда у Бару.

Другоухапшени И.Т. се потражује да би присуствовао у кривичном поступку који се против њега води пред Вишим судом у Подгорици због покушаја убиства, неовлашћене производња, држања и продаје дроге и насилничког понашања.

"Управа полиције једном потврђује да снажно и одлучно предузима активности на неутралисању деловања високоризичних организованих криминалних група и предводи регионалне иницијативе у борби против организованог криминала", наводи се у саопштењу Управе полиције Црне Горе.

Повређени је пребачен на даље збрињавање, а полиција интензивно трага за нападачем.  

Из Хитне помоћи кажу да је мушкарац са тешким повредама превезен у Ургентни центар.

Према информацијама Танјуга, упуцан је 30-годишњи навијач Н. К., који је био у друштву бившег вође навијача Партизана Ненада Алајбеговића званог Алибег.

Алајбеговић је више пута рањаван, последњи пут 8. јула ове године. Недавно је ухапшена група чији припадници су осумњичени да су три пута покушавали да га убију.

Према незваничним информацијама београдских медија, пуцњава се десила у кафани "Дурмитор".