Међуострвски теретни и путнички трајект пловио је ка јужном острву Џоло у провинцији Сулу из лучког града Замбоанга са 332 путника и 27 чланова посаде када је очигледно наишао на техничке проблеме и потонуо, саопштили су званичници обалске страже.

Трајект је потонуо по лепом времену око једне наутичке миље (1,8 километара) од острвског села Балук-балук у провинцији Басилан, где је много преживелих првобитно збринуто, рекао је командант обалске страже Ромел Дуа.

"На броду је био официр за безбедност обалске страже и он је први позвао и упозорио нас да распоредимо спасилачке бродове“, рекао је Дуа.

Бродови обалске страже и морнарице, заједно са авионом за извиђање, хеликоптером "Блек хок" ваздухопловних снага и флотама рибарских бродова, спроводили су операције потраге и спасавања код Басилана.

Обалска стража је саопштила да је спасено 316 путника и да је пронађено најмање 15 тела.

Узрок потонућа трајекта није познат и биће спроведена истрага, рекао је Дуа, додајући да је обалска стража очистила трајект пре него што је напустио луку Замбоанга и да није било знакова преоптерећења.

Морске несреће нису реткост у филипинском архипелагу због честих олуја, лоше одржаваних пловила, преоптерећења и неуједначеног спровођења безбедносних прописа, посебно у удаљеним провинцијама.

Украјина ни под којим условима неће предати Донбас Русији по мировном споразуму, тако да се мора тражити компромис, поручује председник Володимир Зеленски. 

Саопштио је и да је документ о америчким безбедносним гаранцијама за Украјину већ сто посто спреман и да преостаје само да се потпише. Додаје, да конкретне безбедносне гаранције за Украјину предвиђају и конкретне датуме за крај овог рата.

"Чекамо сигнал наших партнера у вези са датумом и местом његовог потписивања. Након тога, биће поднет Конгресу САД и украјинском парламенту на ратификацију", потврдио је Зеленски.

Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјапков подсећа да је америчком лидеру Доналду ТРампу још у Енкориџу. Каже да је Владимир Путин, након састанка, предложио Трампу да се следећи састанак одржи у Москви. Међутим, истиће да најављена иницијатива није доживела никакав даљи практичан развој.

У Европској унији је на снагу ступила ограничена слобода кретања руских дипломата.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков указује да руководство ЕУ чине функционери неспособни да гледају у будућност и поручује да Русија никада неће ни о чему разговарати с министарком спољних послова Кајом Калас.

Надлежни кажу да су нерешен статус земљишта и непостојање планова кочили добијање грађевинске дозволе.

У Крагујевцу има око 79.000 нелегалних објеката, а до сада је предато око 11.000 захтева за њихово евидентирање.

"За сада тече све по плану, нема никаквих проблема. Одзив не могу да кажем ни да је велики ни да је мали, али видимо да се повећава број пријава како одмиче време и како се приближавамо 5. фебруару", каже  Љиљана Пршић, в.д. начелника Градске управе за имовинске послове, урбанизам, изградњу и озакоњење у Крагујевцу.

Нишлије на пет шалтера подносе захтеве, а 70.000 објеката чека на упис.

"Могу да кажем да грађани дођу неспремни, са подацима о објекту, површини, спратности, посебним деловима, некада дођу и са погрешном парцелом. Имају стари број парцеле, па треба мало времена да се препозна парцела, да се утврди површина објекта. То су неки оптимални разлози који доводе до споријег подношења захтева", каже Горан Здравковић, начелник Градске управе за грађевинарство Ниша.

Рок за евидентирање нелегално изграђених објеката у јавној својини морају да поштују и локалне самоуправе. У Новом Саду то раде две градске управе.

"Градска управа за грађевинско земљиште и инвестиције пријављује линијску инфраструктуру - путеве, водоводну канализацију и томе слично. Што се тиче других објеката који треба да су у својини Града Новог Сада, у име корисника или саме објекте које има, управља Градска управа за имовину и имовинско-правне послове. Тва управа пријављује те објекте“, каже Владан Бумбић из Градске управе за урбанизам и грађевинске послове Новог Сада.

Према његовим речима, ти објекти се пријављују на другачији начин у односу на објекте које пријављују грађани - они се пријављују путем посебних табела које су те две управе добиле.

После 5. фебруара почиње рад на предметима

После истека рока за подношење пријава, односно после 5. фебруара, Агенција за просторно планирање и урбанизам почиње рад на предметима.

"Онда ћемо моћи да кажемо да су извршени први уписи ових објеката који до сада нису били уписани у катастру непокретности. Очекујемо да та цифра буде око 1.700.000 по садашњој динамици, али негде нас искуство учи да ми по правилу оставимо неке послове за крајњи рок. Очекујемо у ове наредне две недеље, да ћемо имати дневне рекорде и да ћемо можда имати и 2 милиона објеката на крају циклуса пријављивања", каже Ђорђе Милић, директор Агенције за просторно планирање и урбанизам Србије.

Иако је процес легализације у Србији обнављан више пута, законодавац тврди да је сада решен да стане на пут бесправној градњи – и да се тај феномен оконча.

Најављује се појачан и другачији инспекцијски надзор, а сви касније евентуално изграђени бесправни објекти уписиваће се на Републику Србију.

Упитан какво је расположење међу професорима, али и студентима Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, објашњава да "влада огромна забринутост" шта ће се десити након 15. марта.

Зато очекује и јасну реакцију академске заједнице.

"Заиста је тешко предвидети да ће све проћи са академским ћутањем и у мраку. Очекујем реакцију и управе Универзитета и свих факултета, али и читаве академске заједнице у смислу апела да се престане са гушењем тих институција", сматра Ћелић.

Као решење види и слање апела који ће бити прослеђен на међународне адресе.

"Универзитет (у Приштини са седиштем у Косовској Митровици) је члан Европске асоцијације универзитета и има потпуно легалан статус, а замислите, није правно препознатљив и 'видљив' у Приштини", примећује доцент Правног факултета.

Очекивања од европског Статута ЗСО

Челић сматра да је погрешно очекивати да би овај проблем могао да се реши кроз формирање Заједнице српских општина, а посебно не по "европском статуту ЗСО" који је представио претходни специјални посредник ЕУ у дијалогу Београда и Приштине Мирослав Лајчак.

"У том моделу је предвиђено да образовање и здравство практично буду део неке косовске образовне мреже у приватној својини и да их Србија може финансирати. Али опет, оне функционишу у оквиру правног система тзв. Косова што би опет значило једно релативно брзо гашење или престанак постојања тих институција у овом облику у коме сада постоје", тврди Челић.

Да ли је Приштина спремна на компромис?

Првобитно одлука - спровођење закона о странцима је требало да ступи на снагу 15. јануара, али су је власти у Приштини пролонгирале до 15. марта. Дан касније, тврде - почиње примена.

Српска листа саопштила је да је период до тог рока потребно искористити да се пронађе модел којим би се решило ово питање и грађанима, али и свима који долазе на КиМ да раде или студирају, омогућио нормалан живот, пре свега по питању слободе кретања.

Челић једино решење види у суспензији спорних прописа, али је, упозорава, питање да ли је Приштина спремна на такав уступак српској заједници.

"Тешко је говорити о томе да ли је Приштина уопште спремна да учини било шта осим одлагања до 15. марта. Ако би евентуално и била спремна вероватно би опет нешто тражила за контрауслугу, нешто што је њима са политичког становишта приоритетно. Претпостављам да би решење могло да буде да страни фактор који је јако утицајан у Приштини изврши притисак и да се просто, када је реч о универзитету, школству, здравству... суспендују одредбе такозваног закона о странцима", сматра Челић.

Подсећа да је реч о закону који су приштинске власти донеле још 2013.

Чињеница да су 13 година касније одлучили и да пропис спроведу у дело за нашег саговорника говори само једно.

"То нам говори да је Приштина очигледно проценила да је сада политички моменат да спроведе у дело тај назовимо закон који је пројектован циљано, да угуши преостала два аутономна института српског народа и српске држава на КиМ: образовање и целокупно здравство", наводи Челић.

Каже да се то најбоље види по "условима за боравак" на КиМ.

"Немогуће је да студент из централне Србије, а таквих има отприлике једна трећина на Универзитету, добије дозволу за боравак. Немогуће је да професор добије дозволу за боравак јер се као услов тражи да установа у којој ради буде акредитована у такозваном косовском систему. Наше установе, Универзитет у Приштини, школе, здравствене установе су у систему Републике Србије", објашњава Челић.

"Тихо гашење" Универзитета

Сматра да би евентуална акредитација Универзитата у такозвани косовски систем била - његово гашење.

"Спровођење такве одлуке за циљ има управо то, једно тихо гашење преосталих српских институција. Да подсетим, Приштина је то покушала и кроз укидање платног промета, поште, повременим затварањем административних прелаза. Све су то преживеле ове институције, али бојим се да тзв. закон о странцима неће моћи да преживе", наглашава доцент Правног факултета Универзитате у Приштини са седиштем у Косовској Митровици.

Без оптимизма у намере Приштине по питању несталих

Душко Челић је и заменик председника Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије.

Није оптимиста да ће Приштина испоштовати оно што је пре три дана договорено у Бриселу уз посредовање специјалног изасланика ЕУ Питера Соренсена.

"Приштина мисли да је то једносмерна улица и да све захтеве које има Београд треба да испуни, а обратно, више пута су породице указивале на локације на којима би могли да се налазе посмртни остаци несталих Срба - ништа се није догађало на КиМ. Пре неколико година је чак на волшебан начин изгорела једна од тих локација, у Жиливодама код Обилића", каже Челић.

Слично важи, наставља, и када је реч о архивској грађи.

"Више хиљада докумената из архива је послато Приштини, а с друге стране тврде да не постоји архива такозване ОВК", прецизира Челић.

Отуда сумња да ће доћи до помака и након формирања Заједничке комисије у Бриселу.

"Жао ми је што морам да кажем да не очекује напредак. Овде је можда било речи о формалном напретку у смислу формирања заједничке комисије за нестала лица. Не знамо ни како ће они одлучивати, да ли на бази концесуза или на други начин, која је улога међународне заједнице, да ли она има права гласа. Видећемо напролеће да ли ће бити каквог напретка. За сада, и као члан ових удружења и као посматрач, не могу да кажем да сам оптимиста. За мене би било изненађење да се крене напред иако је ово цивилизацијско, а не политичко питање. Ипак, кроз њега се прелама висока политика у смислу статусног питања КиМ", закључује Челић.

Више падавина очекује се после подне, увече и у току ноћи на југоистоку и истоку земље.

Ујутро и пре подне дуваће умерен и јак јужни и југоисточни ветар, на југу Баната са ударима олујне јачине. После подне ветар ће бити у слабљењу и постепеном скретању на северозападни.

Најнижа температура од 0 до 9 степени, а највиша дневна од 7 до 13 степени.

У Београду током ноћи и јутра дуваће кошава, највиђа дневна температура до 9 степени. 

Према изјавама учесника, договор обухвата четири кључна захтева студената, што значи да ће више од 200 студената којима је претходно укинут студентски статус бити враћени у званичне евиденције и омогућен им је наставак студија.

Такође, биће расписани конкурси за све асистенте и професоре који су на било који начин остали без запослења, уз подстицај да ректорка лично контактира сваког појединачно у циљу обнављања академског кадра.

Договорено је да ниједан студент неће трпети дисциплинске или административне последице због учешћа на блокади, протестима или другим облицима студентског активизма, као и да ће они студенти који су учествовали у блокади бити укључени у рад Студентског парламента до нових избора заказаних за април, уз обезбеђен простор за редовно одржавање пленума на универзитетском кампусу.

Одлука о укидању блокаде донета је након разговора са представницима управе универзитета и новоизабране ректорке Тање Солдатовић.

Породици Зечевић уз основне животне намирнице и средства за хигијену, уручени су и пакетићи за шесторо деце.

Сваке године доносе пакетиће, гардеробу, ципеле, патике, прибор за школу... 

И волонтерима је помоћ хуманитараца из Аустрије од великог значаја. Са њима до удаљених села ивањичког краја уместо пешке стижу возилима опремљеним за вожњу у екстремним зимским условима.

"И нама је топло око срца када смо у оваквим акцијама. Заиста то значи и нама. Уз подршку Црвеног крста организација је одлична и то онда и Аустријанци виде колико је све озбиљно", каже Даниел Муралтер.

Током ванредне ситуације проглашене на територији општине Ивањица у јануару ове године, волонтери нису били сами. Уз Црвени крст Србије, значајну подршку пружили су и бројни сарадници и донатори.

"Тако да смо и ми могли брзо да одговоримо са пакетима хране, хигијене, пакетима воде, ћебади, а и други донатори који су донирали конзервирану храну као и дуготрајне производе", каже Анкица Мојсиловић, секретар Црвеног Крста у Ивањици.

Аустријски хуманитарци кажу да су у ивањички крај дошли због планина, али да се због људи враћају.

Ове године уз поклоне основцима у сеоским школама, Дому културе у Ивањици донели су и уређај који особама са инвалидитетом омогућава савладавање степеница.

Јереј Душко Којић, старешина Саборног храма у Мостару, истиче да изгледа да Српска православна црква није позната у Мостару. "Кад имате православно гробље, кад имате капелу, и ако је то видљиво, и ако је то црквена имовина, ми смо били дужни бити позвани од Суда или кога већ ко води поступак“, додаје Којић.

Црквена општина куповала парцеле на гробљу

Све је, каже парох Којић, прошло испод радара, што забрињава и Цркву и српско становништво. Бранко Миловић из насеља Врапчићи наводи да је гробље "Краљевина“ проширивано куповином парцела познатих власника у корист српско-православне црквене општине Бјелопољске.

"Не може се неко осјећати пријатно ако му се нешто узима на овакав начин. Ако је то тачно, како ћете бити сигурни у свој живот, у свој опстанак, ако је нешто моје данас, ујутро више није, која је то сигурност“, пита се Миловић.

О двовековном постојању гробаља сведоче надгробни споменици. Ни у доба аустро-угарске владавине нису били државна имовина.

Владица Вучић, из Врапчића, подсећа да није било ни месне заједнице, јер су два српска, два православна гробља у Врапчићима од 1800. године.

Из Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ, који је пустио у јавност оно што се годинама крило, наводе да је, осим изостанка обавештења, перфидно и то што је као власник уписана "држава“.

Ђорђе Радановић, директор Канцеларије за заштиту права Срба у Федерацији БиХ, напомиње да је суд био у обавези да по члану 71, став два, пошаље позив Српској православној цркви како би се изјаснила о околностима и непокретностима.

Одговор суда

Општински суд у Мостару, у писаном одговору, наводи да, "уколико је српско-православно гробље уписано као државно власништво – општенародна имовина, не може се уписати као власништво СПЦ “без проведених поступака и документације". Из Црквене општине Мостарске већ су покренули одређене правне радње. Правну помоћ обећали су и из Републичке управе за геодетске и правне послове (РУГИПП).

Јереј Душко Којић, старешина Саборног храма, поново напомиње да су из Општинског суда имали прилику да буду позвани као заинтересована странка у поступку, како би објаснили ситуацију. "Сва накнадна обавештења немају смисла, зато што је већ урађена штета“, напомиње Којић.

Дејан Ђукановић, помоћник директора за послове надзора у РУГИПП-у, наглашава да располажу подацима који показују да је у истој катастарској општини бошњачко гробље уписано као власништво меџлиса Исламске верске заједнице у Мостару. "То је урадио исити суд, исти земљишно-књижни референт, који је српско гробље уписао на државу“, каже Ђукановић.

Којић напомиње да су сличну ситуацију имали са црквом и гробљем у Челебићима код Коњица, али да постоји добра воља локалних власти да се пропуст исправи. Проблем уписа имовине на државу изазива неповерење и нелагоду, јер поступак може бити настављен и према цркви и према појединицима, са много већим последицама.

26.01.2026. Понедељак: Умерено до потпуно облачно, на северозападу Србије углавном суво, у осталим крајевима местимично киша, на високим планинама и снег. Више падавина очекује се после подне, увече и у току ноћи на југоистоку и истоку земље. Ујутро и пре подне дуваће умерен и јак јужни и југоисточни ветар, на југу Баната још ујутро са ударима олујне јачине. После подне ветар ће бити у слабљењу и постепеном скретању на северозападни. Најнижа температура од 0 до 9, а највиша у већини места од 7 до 13 у Тимочкој Крајини око 3 степена. Упозорење: Удари ветра > 24 m/s, вероватноћа 80%,  Количина падавина већа од 30 l/m² за 24 h, вероватноћа 70%.

27.01.2026. Уторак: На југу и истоку Србије ујутро и пре подне облачно с кишом, а на планинама са снегом. Услед пада температуре, киша ће у брдским, а понегде и у нижим пределима краткотрајно прећи у суснежицу и снег. У осталим крајевима без падавина уз постепено разведравање, прво у Војводини, а касније после подне и увече и у осталим крајевима. Ветар слаб и умерен, северозападни, крајем дана у скретању на југоисточни. Најнижа температура од 0 до 4, а највиша од 6 до 12 степени. 

28.01.2026. Среда: У Тимочкој Крајини, као и по котлинама и долинама река на југу и југозападу земље дуже задржавање јутарње магле и ниске облачности. Током дана постепено наоблачење са запада и појачање јужног и југоисточног ветра, па се увече и током ноћи у кошавском подручју и на планинама очекују удари олујне, а на југу Баната краткотрајно и орканске јачине. После подне, увече и у току ноћи очекује се и пролазна киша. Најнижа температура од -3 до 4, а највипа од 7до 15 степени. Упозорење: Удари ветра > 24 m/s, вероватноћа 80%. МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 50%.

29.01.2026. Четвртак: Претежно облачно, мстимично са кишом, на високим планинама и са снегом. Ујутро и пре подне ће дувати умерен и јак, у кошавском подручју и на планинама повремено олујни јужни и југоисточни ветар, који ће од после подне ослабити уз скретање на западни и северозападни правац. Најнижа температура од 0 до 8, а највиша од 7 до 14 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 70%. 

Прогноза временa за наредних пет дана (од 30.01.2026. до 03.02.2026.)
Честа пролазна наоблачења с кишом, повремено појачаним ветром и температуром изнад просека.

Звуци пуцњаве чули су се и три седмице касније, када је кубански председник Мигуел Дијаз Канел наложио оружаним снагама да изведу сложене маневре у жељи да, могуће нападаче, одврати од агресије на ту острвску државу.

"Најбољи начин да се спречи империјалистичка интервенција је да их се натера да израчунају цену агресије", рекао је кубански председник, пре него што је са најближим сарадницима одобрио "планове за транзицију у ратно стање".

Хеликоптери, борбена возила, војници на мотоциклима, наводи кубанска агенција Пренса латина, брзо су неутралисали опасност, необично налик оној коју су Кастрови револуционари ликвидирали у Заливу свиња 1961. године.

Овај пут, међутим, опасност по Кубу не прети с мора, већ од широког политичког притиска администрације америчког председника Доналда Трампа, одлучног да свеопшту кризу у тој карипској држави искористи како би до краја године успоставио сасвим нови режим.

Највећи притисак, у овој фази офанзиве на Кубу, пада на леђа председнице Мексика, Клаудије Шејбаум, која је Американцима објашњавала да су нафтни споразуми са Кубанцима дугорочни, те да су испоруке нафте понајвише хуманитарног карактера.

Ипак, чини се да би притисак САД могао да промени став у Мексико Ситију, пре свега јер број билатералних проблема две државе прети да, у крајњој рачуници, драматично скрајне значај Кубе.

Неколико америчких медија, укључујући Политико и Вол стрит џорнал, објавио је да мексичке власти разматрају три сценарија даљих испорука нафте Куби, укључујући и потпуну суспензију како би избегли евентуалне осветничке потезе Трампове администрације.

Мексико дневно испоручује Куби 13.000 барела нафте, док још 8.000 стиже из Русије.

У Вашингтону, пак, разматрају потпуну блокаду Кубе и то на основу "Хелмс-Бартоновог закона", из времена тадашњег председника Била Клинтона. Тај закон су наредне админстрације редовно суспендовале страхујући од негативних последица са остатком света, пре свега Европском унијом.

Трампова Бела кућа сматра да је енергија кључни елемент у процесу смене кубанског режима, па се очекују додатни притисци на Мексико, као последњег великог извора нафте.

Током викенда, у Хавани је гориво точено само на пумпама које снабдевају владина возила, док су у граду на снази вишечасовне рестрикције снабдевања електричном енергијом. Поједини медији наводе да се литар горива на црном тржишту продаје и по десет пута вишим ценама од редовних.

Ова острвска држава увози око 60 одсто енергената, од којих је највећи део годинама стизао из Венецуеле.

"Нећу говорити какави ће наши кораци бити у будућности... Али мислим да није тајна да нисмо превелики љубитељи кубанског режима који је, узгред, подржавао Мадура", рекао је државни секретар САД Марко Рубио.

Његов шеф, Доналд Трамп био је још грубљи, наводећи да на Кубу убудуће "неће стизати ни нафта ни новац".

"Предлажем да пристану на договор, пре него што буде прекасно", написао је 11. јануара Трамп на мрежи "Трут соушал" (Truth Social).

Недуго затим, Пекинг је најавио да ће на Кубу упутити хуманитарну помоћ вредну 80 милиона долара, док је у Хавани боравила и руска делегација.

Иако се процењује да је економска криза на Куби најдубља у последњих неколико деценија, амерички аналитичари упозоравају да је ову земљу немогуће поредити са Венецуелом, пре свега јер од револуције 1959. године успева да преживи свакојаке америчке санкције и војне акције.

Индикативан је и податак да се, од времена Кастра, Кубанци лакше одлучују за одлазак са Кубе него на протесте, па постоји опасност да би каква озбиљнија нестабилност у Хавани, одмах, изазвали нови талас избеглица, пре свега на Флориди.

Иако се Мадуро већ двадесетак дана налази у затвору у Њујорку, америчка флота са све носачем авиона "Џералд Форд", десантним бродом "Иво Џима", две крстарице и многобројним пратећим бродовима још се налази у Карипском мору.

Према незваничним имформацијама, могући узрок пожара је напукла топловодна цев.

На терену је било 30 ватрогасаца и 10 ватрогасних возила.

Додао је да су пре неколико дана имали састанак са представницима ЕУ, земљама Kвинте и осталим амбасадорима на KиМ, плус међународне организације као што је KФОР, ОЕБС, УНМИK и остали, као и четири организације цивилног друштва са севера Kосова које делују у српским срединама, на коме су им изложили све проблеме.

Мијачић је истакао да постоји огроман дијапазон проблема када је у питању добијање косовских докумената од стране одређеног броја представника српске заједнице.

"Нисмо само ми ти који излажу проблеме, ту су и политички представници косовских Срба који такође указују на то. Дипломатски се такође ваљда ради, званични Београд није се много изјашњавао по том питању, али верујемо некој тихој дипломатији да се ту негде ради. Тако да, разумевање проблема је јасно. Сви знају који су проблеми, али могућност притисака на косовску владу, у овом тренутку, заиста је минимална", рекао је Мијачић.

На питање који је закон гори по Србе на KиМ - Закон о моторним возилима или Закон о странцима, Мијачић одговара да су та два закона направљена као део шире стратегије за онемогућавање рада српских институција на том простору, али да је пре тога био проблем са укидањем таблица, па укидањем динара.

"Влада у Приштини не може да укине здравство и школство на Kосову, јер то је велики потез, да затвори болницу, да затвори универзитет. Просто, услов међународне заједнице је да не сме да повуче тако један радикалан потез", оценио је Мијачић.

Објашњава да је зато влада у Приштини прво забранила увоз уџбеника, па иако имате образовање по српском систему, немате уџбенике, па су забранили увоз лекова.

"Цела ситуација око таблица је била да се болници, пре свега њиховим болничким возилима, амбулантним возилима, забрани коришћење KМ таблице. Да морају да региструју. Држава Србија је одговорила на то и регистровала та возила на градове из централне Србије, пре свега Рашка, Нови Пазар итд. Сад они забрањују да се возе таква возила. Значи и сад амбулантно возило из болнице које је регистровано у Рашкој, они просто не могу више да возе", објаснио је Мијачић.

Што се тиче закона о странцима, Мијачић је рекао да је циљ те акције да неки универзитетски професор или лекар који долази из Београда да ради у Kосовској Митровици с времена на време, не може да ради јер му Закон о странцима то не дозвољава, јер мора да има радну дозволу.

"Да би имао радну дозволу, тај послодавац мора да буде регистрован у косовском систему. Универзитет није регистрован у косовском систему, болница није регистрована у косовском систему, самим тим не може да му да легалну радну дозволу по којој ово лице може да дође и да пружа своје услуге или да обавља своју радну делатност", навео је Мијачић.

Могућност притиска на Куртија минимална

Он је одбацио наводе да међународна заједница беспоговорно подржава Приштину и истиче да су Немци, Французи и Италијани написали писмо које је онемогућило чланство тзв. Kосова у Савету Европе, али да је, у овом тренутку, могућност притиска на премијера приштинских институција Аљбина Kуртија минимална.

"Променило се да је Савет Европске уније укинуо санкције Kосова, то су казнене мере. На основу тога ослободила су се средства Kосова која су на нивоу сигурно милијарду и преко милијарду евра. Плус, ослобођене су инвестиције код међународних кредитора, ЕБРД, међународне банке. Kурти је добио више од 50 одсто гласова. Значи, њему се отворио ауто-пут. И сад у овом тренутку, не постоји ни један механизам притиска на Kуртија, нарочито у наредних шест месеци, уколико он не направи неку грешку", рекао је Мијачић.

Додао је да су Американци укинули стратешки дијалог са Приштином, укинули су новце, али да ни немају механизам да му припрете.

"Ово нису 90-те, да вам пошаљу авионе да вас бомбардују. Међународна заједница нема огромне механизме за притиске, а са друге стране, свако ту има своје интересе", нагласио је Мијачић. Додао је и да је проблем то што Србији нико неће да учини услугу.

"Позиција Србије је у овом тренутку прилично непопуларна у међународној заједници, укључујући ЕУ, тако да Србији нико неће да учини услугу. Али сви препознају да је Србија најважнија земља на Западном Балкану, тако да нико неће ни много Србији да се замери. Говорим и о Европи и о САД", рекао је Мијачић.

Он сматра да Срби на KиМ, у овом тренутку, морају да се бране правним средствима и допломатским активностима. 

"Мора да се направи правна служба која ће штитити интересе Србе на KиМ, а са друге политичке институције од интереса за Србе на Kосову. Велики проблем ће имати локалне самоуправе у спровођењу својих аката зато што ће их централне власти ограничавати у деловању. Ви то можете решити само кроз правне механизме и кроз разговоре са међународним актерима. То је стратегија која мора да се примени у наредном периоду", закључио је Мијачић.

Градоначелник Њујорка Зохран Мамдани рекао је да је најмање пет особа преминуло током викенда услед ниских температура и снега. Како је додао, засад не постоји индиција да су жртве биле бескућници.

Министарствo здрављa савезне државе Луизијана смрт двојице мушкараца из округа Кадо приписало је олуји након што су наводно преминули због хипотермије.

Метеоролог Мелиса Констанс каже да је ово ретка олуја јер има веома велики обим. "Говоримо о олујном систему који заузима већи део земље. Милиони Американаца осећају зимску хладноћу", додаје Констансова.

Олуја захвата 40 савезних држава, а на њеном путу је 240 милиона становника. Историјска олуја затрпава снегом и главни град Вашингтон.

Ледена киша и снег наносе штету, оштећују далеководе и дрвеће изазивају експлозије на електричној мрежи. Без струје је више од 800.000 потрошача и број расте како се лед накупља на мрежи широм југа земље.

Отказано је више од 15.000 летова. У Њујорку ће пасти 30 центиметара снега уз олујни ветар па је са Аеродрома "Џон Фицџералд Кенеди" отказано више од 1.000 летова.

И Летови Ер Србији Београда-Њујорк-Београд уместо данас биће реализоран у уторак 27. јануара.

"Ова олуја са собом доноси и интензивну хладноћу. Дуготрајан период ледених температура који ће трајати током следеће недеље. Искрено, биће хладније него било који дужи период који је Њујорк доживео у последњих око осам година", истакао је градоначелник Њујорка.

У Њујорку ће у понедељак школе бити затворене, а настава ће бити на даљину.

У Нишвилу због покидане електро-мреже без наставе у школама и у уторак.

Полиција је привела 93 навијача, а утврђено је да ниједан учесник у тучи није са подручја Тузланског кантона, саопштено је из МУП-а тог кантона.

Према новим информацијама портала "istraga.ba", чланови Торциде су ушли у БиХ на граничном преласку Каменско, где су службеницима Граничне полиције објаснили да наводно иду на хуманитарни турнир у село Жепче.

До сукоба је дошло по повратку навијача Црвене звезде из Малмеа, са утакмице Лиге Европе. Чим су припадници Делија прошли круг аеродрома код места Дубраве, дочекали су их ривали из Торциде.

Исти портал такође наводи да Гранична полиција није обавестила МУП ТК да велики број навијача из Сплита и Трогира иду ка аеродрому, нити да се навијачи Црвене звезде налазе у авиону који ускоро слеће.

Такође, полиција је, по налогу Основног јавног тужилаштва у Нишу, ухапсила и А. С. (2006) из овог града, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело противправно лишење слободе у помагању.

Њих двојица се сумњиче да су, јуче у Нишу, пресрели двадесетпетогодишњег младића, одвезли га до куће А. Ђ. и ту га држали противно његовој вољи.

А. Ђ. је, како се сумња, уз претње од двадесетпетогодишњака захтевао да му исплати већи износ новца него што му је претходно позајмио.

По налогу Основног јавног тужилаштва у Нишу, осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени тужиоцу.

Полиција позива грађане који на овакав или сличан начин били жртве изнуде или покушаја изнуде од стране А. Ђ. да се Полицијској управи у Нишу позивом на бројеве телефона 064/892-4510 и 192.

Ватрогасне екипе су и даље на терену, надгледају ситуацију и обилазе терен како би се спречило евентуално поновно избијање ватре.

Повређених није било, али је причињена велика материјална штета.

Очекује се долазак ресорних инспекција које ће сачинити записник о штети, како би се што пре почело са чишћењем изгорелог простора.

"Постављаћу питања која нису једноставна и на која неће бити могуће лако да се пруже одговори", рекао је уочи седнице председник Александар Вучић. 

Пацијент је хоспитализован у Јединици интензивне терапије због повреда главе, кичме, грудног коша, руке и контузија тела.

Остали пацијенти су дијагностички обрађени и збринути на Клиници за болести уха, грла и носа и хирургији главе и врата, Клиници за ортопедију и трауматологију и Клиници за неурохирургију и, након указане медицинске помоћи, отпуштени су на кућно лечење.

Полиција је привела 93 навијача, а утврђено је да ниједан учесник у тучи није са подручја Тузланског кантона, саопштено је из МУП-а тог кантона.

Додају да је полицији синоћ у 21.55 часова пријављено да је дошло до туче испред улаза у Међународни аеродром "Дубраве" у Тузли.

"Настављамо да пратимо и у контакту смо са свим државама које се налазе на путањи ове олује. Останите на сигурном и топлом", поручио је председник САД Доналд Трамп путем друштвене мреже Truth Social.

Ванредну ситуацију прогласиле су власти у Арканзасу, Конектикату, Делаверу, Џорџији, Индијани, Канзасу, Кентакију, Луизијани, Мериленду, Мисисипију, Мисурију, Њу Џерзију, Њу Мексику, Њујорку, Северној Каролини, Охају, Јужној Каролини, Пенсилванији, Тенесију, Тексасу, Вирџинији и Западној Вирџинији, као и у деловима Алабаме, преноси Ен-Би-Си њуз.

Ванредна ситуација проглашена је и у Вашингтону.

Без струје је око 340.000 корисника у целој земљи. Највише корисника без електричне енергије је у Тексасу, Мисисипију и Луизијани.

Очекује се да ће снег, који је захватио и јужније делове САД, престати почетком следеће недеље, али ће се ниске температуре задржати.

Вучић је на ТВ Прва, пре седнице Владе која је најављена за данас у 11.00, рекао да ту седницу сматра важном и да верује да ће грађане интересовати да чују шта је то што руководство Србије може да им понуди.

"Постављаћу питања која нису једноставна и на која неће бити могуће лако да се пруже одговори, не зато да бих показао да неко није урадио свој посао, већ да бих неке натерао да раде озбиљније, да се посвете свом послу, да разумеју да нису ту због себе, већ због грађана и да нема оправдања ‘уморни смо‘ и нема оправдања ‘морам да водим дете‘, не зато што ја не волим децу, имам троје деце и бескрајно их волим, али не морам да их водим јер када узмеш да радиш овај посао, онда мораш да се жртвујеш и мораш да ствари посматраш на другачији начин", навео је Вучић.

Председник је рекао да ће се на тој седници разговарати о приоритетима и о томе шта може да се убрза и поправи.

Наводећи да због светске ситуације не може у политичком смислу да даје обећања грађана, сем што је обећао мир, Вучић је истакао и да је грађанима обећао да ће економски ова година бити најбоља.

"Пошто смо то обећали, ми то морамо и да испунимо. Ја видим да имамо, иако то је ствар која иде добро, али имамо проблеме и око Експа и морамо да убрзамо ствари. Ја видим безброј проблема у области енергетике које људи не виде, јер то није питање да ли данас имамо гас, струју и нафту. Имамо. Спремила се држава и не само министарства, шира држава како ми то називамо консолидована држава се припремила и показала своју резистентност, показала своју снагу али постоји много проблема", казао је Вучић.

"Србија остаје на европском путу, позитивни помаци у односима са САД"

Председник Вучић изјавио је да је свестан да ће моћ Европе падати у будућности, али да се Србија налази на европском путу, јер је са таквом политиком изашао на изборе и да, уколико би се та политика мењала у будућности, морала би да се верификује на неким новим изборима.

Вучић је рекао да су примећени и позитивни помаци у односима са САД. Одговарајући на питање куда Србија иде, Вучић је истакао да, као човек који је имао јако много сусрета са страним званичницима, сасвим јасно може да процени да ће европска моћ у будућности да пада, али да је питање да ли ми имамо неко друго места да живимо осим Европе.

"Немамо. Да ли имамо могућност да нешто добијемо тиме што ћемо да кажемо не, ево нас на неком источном путу. Па ми имамо и уговор о слободној трговини и уговор о заједничкој будућности са Кином. Имамо све најбоље односе са Кином. Па шта још можемо по том питању? Све што можемо ја ћу да урадим. Као што је урадио канадски премијер Марк Карни", рекао је Вучић.

Додао је да стално размишља о томе шта је за Србију најбоље у сваком моменту и да зна да неки у нашој земљи мисле да Србија не би требало више да буде на европском путу.

"То је политика која је прихваћена у овој земљи, то је политика са којом сам изашао на изборе. Неко други када буде победио у наредном периоду, то може да мења. Можда ћемо и ми да променимо, али када будемо променили, у што не верујем, али ако будемо то мењали, морамо са тим да изађемо пред народ на изборе, а не да лажеш народ. Не да кажеш народу, налазим се на том путу и нећу да уводим санкције Русији, а онда уведеш санкције Русији и кажеш променио сам и пут Србије. То не можеш да радиш", истакао је Вучић.