"То, за јачање нашег тржишта и НИС-а, може да буде од кључног значаја за будућност", каже ресорна министарка, која ће се сутра састати са директором нафтне компаније из Емирата.

Према њеним речима, АДНОК је у разговорима са МОЛ-ом и Гаспромњефтом, који је већински власник НИС-а.

"Циљ је постизање купопродајног споразума који ће ОФАК морати да одобри и да се створе услови да се санкције укину НИС-у", рекла је Ђедовић Хандановић.

Истиче да Србија паралелно преговара са мађарском владом о међудржавном споразуму по питању укључивања МОЛ-а у НИС, како би се нашло одрживо решење за ту компанију.

"Имали смо тај драматичан дан у коме је загребачка градска власт заправо рекла да неће организирати ту прославу ако у њој буде судјеловао Марко Перковић Томпсон и то због тога што је он у претходним својим наступима у градским просторима прекршио одлуку градске скупштине и градског поглаварства око употребе поздрава 'За дом спремни', што се сматра, чак и по важећим законима, распиривањем националне мржње, између осталога, у Хрватској, без обзира на двоструке конотације које је Влада својевремено разматрала у једној посебној комисији 2016. године која је закључила да се у неким околностима тај поздрав може користити", навео је Јовић.

Оценио је да је дочек рукометаша био и манифестација напада на загребачку власт која је под контролом зелено-леве коалиције.

"Откако су они добили врло увјерљиво локалне изборе прошле године, ми заправо имамо један читав низ таквих манифестација око Марка Перковића Томпсона. Дакле, са оним концертом на хиподрому и онда касније сада са овим и онда се покушава на неки начин та власт дестабилизирати и да је под сталним притиском", истакао је Јовић.

Подсетио је да градоначелник Загреба Томислав Томашевић у првом кругу локалних избора добио 47,6 одсто гласова и да левица у Загребу има чврсту и стабилну власт и да су сви овакви догађаји покушаји да се та власт дестабилизује и спречи успех левице у другим местима и у целој Хрватској.

"Пленковић као да је напустио политику снажног центра"

Дејан Јовић је навео да су овакви догађаји трајна провокација за људе антинационалистичке оријентације, који се супротстављају било каквој рехабилитацији симбола Независне Државе Хрватске.

"Оно што мене изненађује мало је да заправо сада премијер Андреј Пленковић, нарочито откако је у коалицији са Домовинским покретом, као да је напустио своју претходну политику, а то је политика снажног центра и затварање идеолошких подјела и прешао на једну политику поларизације, прије свега у овом случају у којем се Хрватска сад поновно појављује као нека врста, ми политолози то зовемо двогрбе деве (камиле, прим. ред), гдје имате снажну љевицу и снажну десницу, а слаби центар", објаснио је Јовић.

Додао је да се Пленковић противио поларизацији када је дошао на власт, али да изгледа да је десет година након тога сам ствара тиме што је прешироко отворио врата разним интерпретацијама поздрава "За дом спремни".

Говорећи о организацији дочека упркос противљењу локалне власти у Загребу, Дејан Јовић је навео да уставни правници сматрају да је реч о нарушавању аутономије локалне самоуправе која је морала да буде сагласна, а са друге стране влада Хрватске тврди да то није потребно, пошто је реч о националном догађају за који локална власт нема надлежност.

"Сви знају да не постоји велика могућност да Срби преузму власт у Хрватској"

Недавно су у Загребу осванули графити са позивом на убиство председника Самосталне српске демократске странке Милорада Пуповца. Дејан Јовић је оценио да Срби нису толико јаки у Хрватској иако радикална десница сматра да Срби владају Хрватском и да сви слушају Милорада Пуповца.

"То су све теорије завере, јако типичне за радикалну десницу и темеље се на разним лажним вијестима, дифамацијама, хајкама које су заправо стално присутне. Тако да уопће њих нема велики број, а Југославена још мањи број, онда су то главне мете. Сви знају да ту не постоји нека велика озбиљна могућност да Срби преузму власт у Хрватској или да се појави нека обнова Југославије. То је потпуно илузорно и немогуће у Хрватској. Ја бих рекао да је то константа постала у хрватској политици јако дуго, тако да овај задњи вал догађаја заправо, на неки начин, никога не изненађује. Морамо, нажалост, тако рећи", истакао је Јовић.

Поновио је да су овакви догађаји заправо усмерени на ширу причу и зелено-леву коалицију у Загребу и друга удружења за која се сматра да су сувише антифашистичка.

"Појављује се чак и појам 'антиантифашизам'. Притом се, наравно, гледа и што се догађа у свијету. На примјер, истиче се да је Трамп забранио антифашистичке организације као терористичке, па онда наравно и у хрватском парламенту тражи се забрана таквих организација, па онда успут и српских организација, као што је СНВ, СДСС и друге. Вјеројатно би ти напади били још и већи да је СДСС случајно и даље дио коалиције. као што знамо, није, зато што је Домовински покрет ставио као увјет да неће ући у владу ако остану представници Срба и охрабрени су тиме. Ако ви можете рећи да Срби не смију у владу, сутра можете рећи не смију ни на универзитетима, ни у јавном простору, нити организирати своје академије, културне приредбе, не смију имати своје новине", навео је Јовић.

"Хрватска има осећај да више не мора водити рачуна о томе што говоре други у регији"

Говорећи о реакцији Београда, Дејан Јовић рекао је да се у Загребу не обраћа превише пажња на поруке из Србије и да је Хрватска сада јако самопоуздана, будући да је чланица Европске уније, еврозоне, Шенгена и да сада жели да уђе у ОЕЦД.

"Хрватска има осјећај да више уопће не мора водити рачуна о томе што говоре други у регији опћенито. И управо обрнуто, да њихова будућност можда у великој мјери овиси, посебно ако желе ући у Европску унију, о Хрватској, а не обрнуто. Мислим да је потребно схватити да је ту дошло до промјене разине моћи и мислим да ће Загреб регистрирати да је ту био неки протест или нека изјава, али се неће заправо озбиљније осврнути на то", навео је Јовић.

На питање колико би снажније реакције из Београда могле да утичу на односе Србије и Хрватске и европске интеграције Србије, Јовић је одговорио да је понекад боље да нема никаквих јачих реакције него да су оне погрешне.

"Већ неко вријеме нема амбасадора Србије у Загребу. Можда је то и боље, него да има амбасадора или амбасадорице Србије која вуче погрешне потезе. Дакле, на неки начин неко ко сурађује са српским институцијама него насупрот томе, рецимо, иде на разговоре са прилично политички радикалним бискупима и другим таквим ликовима. Некако ми се чини да би било корисно и било би добро да се успоставе нормални, регуларни дипломатски односи поново, на највишој разини са новим амбасадором или амбасадорицом Србије овдје и да се ти односи почну поправљати колико је могуће", навео је Јовић.

Додао је да је имао одређена очекивања од тога што је СНС придружени члан Европске народне партије (ЕПП) и на неки начин политички и партијски близак ХДЗ-у, али да види да ни ту нема озбиљнијих помака.

"Пленковићев глас о евроинтеграцијама Западног Балкана није пресудан, али је важан"

Немачки канцелар Фридрих Мерц је недавно у Загребу рекао да је за ЕПП Пленковић човек који може најбоље да суди о државама Западног Балкана. Дејан Јовић је оценио да Пленковићев глас није пресудан, али да је важан.

"Досад Хрватска није успјевала постићи све своје циљеве када се говори о другим земљама у региону. Рецимо, Хрватска ипак прилично безуспјешно покушава навести ЕУ да чвршће стане уз Хрвате у БиХ, да промјени карактер изборног система, да федерализира БиХ и да на неки начин ревидира Дејтон у том смјеру. Дакле, Хрватска ту нема успјеха, премда јој је то страшно важно", навео је Јовић.

Истакао је да треба пратити и како Хрватска приступа Црној Гори која је сада вероватно у завршној фази преговарачког процеса.

"Хрватска је ту поставила 10 тачака и врло инзистира, тврдо инзистира на томе. То је порука свима другима да, када ће се наћи у сличној ситуацији пред улазак у ЕУ, да ће Хрватска хтјети у том моменту добити све што може и да ће користити процес проширења да повећа своју моћ и постигла своје вањскополитичке циљеве. Дакле, сигурно ће Хрватска бити фактор, али треба знати да Хрватска не може све што жели, као ниједна друга земља у ЕУ", навео је Јовић.

Министарка Софронијевић је навела да је до сада пристигло више од милион и 935.000 пријава по основу закона који је назван "Свој на своме".

Појаснила је да је рок продужен због великог интересовања грађана и наглог повећања броја корисника у систему, као и због жеље да се свим грађанима који то желе омогући да поднесу пријаве.

Истакла је да је систем стабилан и да функционише и поред великог броја пријава који је, како је рекла, незабележен у било ком систему у Србији до сада.

Позвала је грађане, привредна и правна лица да до недеље у поноћ поднесу пријаве и истакла да ће оне бити сматране као блоговремено поднете.

"Обавестили смо све јединице локалне самоуправе, значи све општине и градове да своје радно време прилагоде продужетку рока", рекла је министарка.

Одговарајући на питање да ли ће бити продужен и рок за достављање приговора, 5. март, министарка је рекла да се и он продужава сходно продужетку основног рока.

"Тако да ће рок 5. март бити продужен сразмерно продужетку овог основног рока, али то је само за изјављивање приговора по поднетим пријавама", прецизирала је Софронијевићева.

Како се додаје у саопштењу МУП-а, сумња се да је 30. јануара, у Улици Ратка Митровића на Чукарици, прерушен у достављача хране, позвонио на врата стана у којем се налазио двадесетпетогодишњи мушкарац и пуцао у њега.

В. М. који се сумњичи и за кривично дело недозвољено ношење оружја, одређено је задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву, наводи се у саопштењу МУП-а.

Иранске власти су потврдиле да је летелица "изгубљена", али и да је команда претходно добила све информације о кретању америчког носача авиона, који је праћен "сходно уобичајеним и правно регулисаним процедурама".

Одмах после овог инцидента, барел нафте поскупео је за два одсто. 

Ни ирански, али ни амерички извори нису навели где се тачно догодио инцидент, али су неколико дана раније, кинески сателити "пронашли" групу америчких бродова, укључујући и носач авиона "Абрахам Линколн" недалеко од острва Сокорта у Арапском мору.

Ова група ратних бродова је, у претходних неколико дана, узмакла безмало 700 километара од места на којем се налазила у тренутку када су претње новим нападом на Иран, пре десетак дана, достигле врхунац.

Други инцидент забележен је у Ормушком теснацу у којем су извиђачки дрон "мохаџер" и два наоружана глисера Револуционарне гарде пратила амерички танкер "Стена императив".

Према извештајима америчке Централне команде, Иранци су узмакли пошто су изнад танкера пролетела два борбена авиона Ф-16, док је кроз теснац прошао и ракетни разарач "Мекфаул".

У оба инцидента, америчке снаге тврде да су ирански глисери и дронови "агресивно" пришли носачу авиона и танкеру, те да су разарач и борбени авиони реаговали како би "заштитили средства и људство".

Одмах после обарања "шахида", Револуционарна гарда је ка носачу авиона упутила нову летелицу.

Американци су у воде око Ирана, последњих седмица, упутили 12 ратних бродова, укључујући носач авиона "Абрахам Линколн" и подморницу наоружану крстарећим пројектилима "томахавк".

По први пут, кинески медији објављују сателитске снимке распореда америчких снага на Блиском истоку и у Индијском океану, што је навело Централну команду снага САД да носач авиона "повуку" додатних 700 километара од Ирана.

Пројектили система "патриот", борбени авиони Ф-15, Ф-16, Ф-35 и летећи танкери КЦ-135 и транспортне летелице Ц-17 и ратни бродови у најмање шест америчких база на Блиском истоку главне су звезде серије сателитских снимака које је у протеклих десетак дана објавила кинеска компанија "MizarVision".

Кинези су снимили и писте базе "Дијего Гарсија" у Индијском океану из којих су, током америчких напада у јуну прошле године, полетели бомбардери Б-2 и 13 тона тешким бомбама ГБУ-57 разнели добар део дубоко укопаних објеката иранског нуклеарног програма. На новим снимцима, међутим, на писти ове базе види се само пар транспортних авиона.

На кинеске снимке, Американци су одговорили сателитским фотографијама нуклеарних центара Натанз и Исфахан на којима се, изнад кратера насталих током прошлогодишњих напада, виде новопостављени кровови, што Пентагон тумачи као доказ да Техеран покушава да обнови оштећене и уништене објекте.

Тензије у водама око Ирана и објављивање сателитских снимака распореда две војске представљају увод у преговоре о иранском нуклеарном програму и балистичким пројектилима, који ће у петак почети у Оману.

Амерички председник Доналд Трамп је запретио да ће у случају изостанка договора неминовно почети нови рат између две државе, "знатно жешћи" од 12 дана дугог сукоба из јуна прошле године.

Неђа Мандић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, изјавио је да је на састанку свакој земљи дато седам минута да изложи своје проблеме, али да Европска комисија није предложила конкретна решења, те да је сада у току прелазни период у којем треба доћи до решења.

За трајно решење, ипак, истиче да ће бити потребно од годину до годину и по дана.

"Разочарани смо што Европска комисија није имала конкретне предлоге, док су они очекивали то од нас. Једини предлог имао је министар Немања Старовић, који је позван да пошаље писани предлог. Знамо да можемо дати најбоље решење, па смо проследили колегама са Балкана предлоге да бисмо их усагласили", наводи Мандић.

ЕУ свесна последица по њену економију

Према његовим речима, на састанку Радне групе планирају да изнесу заједничке предлоге који ће обухватити увођење регистра превозника, тумачење статуса прекограничних радника и доказивање тог статуса, а најважније је зауставити хапшења и депортовање возача.

"Што више предлога дамо, брже ће се наћи решење. Привремено решење је успостављање сталне комуникације и размена информација о ситуацији на терену, као што су контрола, хапшења и депортовања, како би се спречила. Немамо ништа против контрола, али је потребно дати упутства да се возачи не хапсе", истиче Мандић.

Напомиње, такође, да превозници неће бити у блокади ако за месец дана добију прелазно решење, али указује да су и након завршетка блокаде настављена хапшења и протеривања возача.

"ЕУ је свесна да блокаде утичу на њихову економију и зато желе да нађу коначно решење", додао је Мандић.

Наглашава да још није прецизирано тачно време првог састанка Радне групе који би требало да се одржи следеће недеље, али да ће на њему учествовати амбасадори балканских земаља, транспортна заједница и представници превозника.

Подсећају, такође, да носиоци правосудних функција немају право на обуставу рада и право на штрајк. 

Према наводима ЈТОК, Законом о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву, који ступа на снагу 7. фебруара, начињен је озбиљан корак уназад у области владавине права.

На основу измена Закона, ЈТОК ће, наводи, у року од 30 дана од дана ступања на снагу, односно 9. марта, остати без 11 упућених јавних тужилаца, чиме ће и њихов рад бити "озбиљно угрожен и готово онемогућен".

Пожар је избио на филтерима који излазе из ливнице "Минала", а захватио је површину од око 300 метра квадратних.

Нема повређених, сви радници су на време склоњени на безбедно, јавио је дописник РТС-а.

Пожар је локализован око 12.30.

"Минт" је кинеска компанија која се бави производњом делова за најсавременије аутомобиле и већи део индустрије је оријентисан ка светском тржишту еколошких производа, делова за батерије за електричне аутомобиле. 

Компанија је у Србији присутна од 2018. године, када је отворила прву фабрику у Лозници, након чега је уследила и изградња фабрике у Шапцу.

Осим Селаковића, у овом случају, оптужени су и секретарка Министарства културе Славица Јелача, в.д. директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горан Васић и в.д. директора Завода за заштиту споменка културе града Београда Александар Ивановић.

Министар Селаковић и остали оптужени изјаснили су се да нису криви и одбацили наводе оптужнице. 

На питање судије да ли жели да се позове на имунитет, Селаковић је рекао да не жели, на шта је судија навео да ће Влади упутити допис јер и Влада треба да се изјасни о томе, пошто може да тражи да се Селаковићу успостави имунитет. 

Суђење ће бити настављено 15. априла, када би окривљени требало да изнесу одбрану.

Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК) подигло је 15. децембра 2025. године оптужни предлог против Селаковића и још три особе, које оптужује да су својим положајем утицали или фалсификовали документа како би противзаконито одузели статус културног добра згради Генералштаба.

Осим за злоупотребу службеног положаја, Никола Селаковић, Славица Јелача и Горан Васић терете се и за фалсификовање службене исправе, а Александар Ивановић за фалсификовање службене исправе помагањем.

Тужилаштво за Селаковића и Васића тражи по три године затвора, за Славицу Јелачу две и по године и за Ивановића годину и по.

Селаковић је раније изјавио да се радује суђењу у случају "Генералштаб", јер ће то "раскринкати целу причу" и оценио да је реч о политичкој конструкцији и политичком деловању јавнотужилачке организације, коју је оптужио за криминално деловање.

Он је, након саслушања 4. децембра прошле године у ЈТОК, изјавио да је дао исказ и доказао да је реч о "блокадерској удруженој криминалној банди која је узурпирала део државе и државног система и у оквиру тог подухвата покушавају да на нелеган начин руше власт".

"Они нису само организована криминална група, они су аутоимуно обољење у Србији", рекао је Селаковић и додао да ЈТОК разара оно што је легално, законито и уставно у држави.

Селаковић је по подизању оптужног предлога оценио да је "права мета председник Србије Александар Вучић, који им је главна претња".

Селаковићев адвокат Владимир Ђукановић оценио је да је поступак против његовог клијента "правни апсурд“, тврдећи да Генералштаб није имао статус културног добра, јер је одлука из 2005. године о томе оглашена ништавом.

"Тражио сам да се јасно констатује правно стање. Подсетићу вас - реч је о одлуци из 2005. године којом је зграда Генералштаба наводно проглашена културним добром, али је та одлука касније оглашена ништавом. То значи да зграда никада није имала статус културног добра, па према томе није могла ни да буде заштићена у смислу наводне штете културном наслеђу", рекао је Ђукановић.

Студенти у блокади испред суда: Сви смо ми сведоци

Студенти који су се окупили испред Специјалног суда, поводом почетка суђења поручили су да тај случај превазилази локални карактер и да су дошли зато што су сви сведоци.

Студент Димитрије Радојевић указао је да је, према оптужном предлогу, одлука о укидању статуса културног добра комплексу Генералштаба донета мимо закона, уз фалсификовање документације и политички притисак.

"Зато је важно да се овај поступак не одвија у тишини јер тишина носи последице", поручио је Радојевић окупљеним колегама и грађанима, који су блокирали део Устаничке улице, а министра Селаковића, који је ушао у зграду суда у пратњи адвоката, дочекали су звижудицима и скандирањем држећи транспарент са натписом "Сви смо ми сведоци".

Они су предали писмо у којем су истакли да јавност тај поступак прати пажљиво и очекује да ће бити утврђено чињенично стање и да ће о индивидуалној одговорности бити одлучено искључиво на основу изведених доказа.

"Уверени смо да је законито, стручно и транспарентно вођење овог поступка од кључног значаја за очување владавине права и заштиту културног наслеђа као добра од општег интереса", поручено је у писму студената и грађана.

Реаговања на почетак суђења

Председница Скупштине Ана Брнабић изјавила је да "блокадери нису против власти, већ да су против државе" и навела да је и суђење министру Николи Селаковићу за случај "Генералштаб" бесмислено и бесрамно и да представља рушење државе. 

"Не кажем ја да је Александар Вучић или да смо ми држава. Не. То они постављају знак једнакости. Дакле, они руше државу под изговором да руше власт. Све што они прогласе за свој успех је у ствари рушење државе", рекла је Брнабићева за ТВ Пинк.

Посланик Покрета слободних грађана Владимир Пајић рекао је да суђење министру Селаковићу,  представља "симболички и суштински тренутак у борби између јавног и приватног интереса".

"У тренутку када се пред судом налази човек који је директно одговоран за политику према културном наслеђу, власт покушава да прогура рушење Генералштаба – једног од најважнијих симбола модерне српске архитектуре и савремене историје Србије. То није случајност, то је порука система који мисли да је изнад закона", навео је Пајић, саопштио је ПСГ.

"То је лепа вест за грађане Србије. Обећање које смо дали на такав начин испуњавамо. Плате у јавном сектору од 1. јануара ове године су веће за 5,1 одсто, а минимална зарада у Србији од јануара износи 551 евро", рекао је Мали Танјугу у Дубаију где учествује на Светском самиту влада.

Министар је навео да су од децембра прошле године увећане и пензије за 12,2 одсто.

"Што се тиче животног стандарда грађана Србије, из године у годину одржавамо обећања и повећавамо и пензије и плате и минималну зараду, далеко изнад нивоа инфлације", истакао је Мали.

Мали је подсетио да су у јануару прошле године зараде у просвети повећане 11 одсто, а осам одсто за све остале у јавном сектору.

Додао је да је у марту прошле године било ванредно повећање зарада за запослене у просвети од пет одсто, а у октобру додатно ванредно повећање од пет одсто за запослене у просвети и здравству.

Мали је навео да са последњим повећањем од 5,1 одсто, кумулативно повећање плата у последњих 12-13 месеци за запослене у просвети износи 28,6 одсто, а за запослене у здравству 19,2 одсто.

"То су огромна повећања за тако кратак временски период, поготово имајући у виду да је инфлација око 3 -3,5 одсто. Ми ћемо са тим наставити у месецима које долазе. И председник Вучић је рекао, а ја сам поновио више пута, да ће ова година бити економски најуспешнија година у историји Србије. Очекујемо даље повећање и на томе ћемо радити у недељама и месецима које долазе"', рекао је Мали.

Опали су и обим производње и прераде нафте, као и ниво промета. Петрохемија, која је власништво НИС-а и сутра поново почиње да ради, има губитак од 10,3 милијарде динара. Другим речима, минус тог губиташа продубљен је за више од 2,5 милијарди динара у односу на претходну годину.

Добра вест је да је НИС одржао ликвидност, као и да је дуг банкама чак умањио с 558 на 396 милиона евра. Осим санкција, како је саопштио НИС, на лош резултат утицали су и појефтињење нафте и поскупљење залиха нафте, као и обезвређење актива компаније у Бугарској и Румунији. Да ли је такав биланс 2025. утицао на цену коју је МОЛ спреман да плати за НИС? Може ли Нафтна индустрија да поново заузме некадашњи удео на тржишту и да надокнади губитке?

Енергетски аналитичар Жељко Марковић рекао је да се резултати пословања Нафтне индустрије Србије у протеклој години, иако оптерећени бројним изазовима, у датим околностима могу окарактерисати као очекивани.

Како истиче, на финансијски резултат НИС-а пресудно су утицале санкције, које су довеле до смањења обима производње, али и до потпуне обуставе рада рафинерије у одређеном периоду.

Према званичним подацима, у првих девет месеци прошле године НИС је забележио губитак од око 0,3 милијарди динара, док је до краја године тај минус порастао на 5,6 милијарди динара.

Кључни губици у последњем кварталу

Енергетски аналитичар Жељко Марковић рекао је да се резултати пословања Нафтне индустрије Србије у протеклој години, иако оптерећени бројним изазовима, у датим околностима могу окарактерисати као очекивани.

Како истиче, на финансијски резултат НИС-а пресудно су утицале санкције, које су довеле до смањења обима производње, али и до потпуне обуставе рада рафинерије у одређеном периоду.

Према званичним подацима, у првих девет месеци прошле године НИС је забележио губитак од око 0,3 милијарди динара, док је до краја године тај минус порастао на 5,6 милијарди динара.

Марковић наводи да је кључни део губитка настао у последњем кварталу, након што су санкције у потпуности ступиле на снагу и када је рафинерија престала са радом.

Значај НИС-а за српску економију

Иако су санкције биле најављиване и очекиване, њихов постепени ефекат осетио се током целе године, пре свега кроз губитак тржишта у велепродаји.

Купци су, како наводи, у условима неизвесности и страха од потпуне обуставе рада компаније, почели да се окрећу алтернативним добављачима.

Такав тренд резултовао је значајним осипањем купаца, што се најјаче одразило управо у завршници године и довело до наглог раста губитака.

Сагледавајући шири контекст, Марковић указује да се пословање НИС-а не одражава само на компанију, већ и на српски буџет и бруто домаћи производ, с обзиром на његов значајан удео у економији.

Одлагање решења, сматра он, имало је последице и по руског већинског власника, јер дуготрајно генерисање губитака неминовно утиче на вредност компаније.

Указао је да уколико се ситуација посматра искључиво са економског становишта, без геополитичких интереса, јасно је да продужена неизвесност смањује преговарачку позицију продавца.

НИС је, подсећа Марковић, у стабилним условима могао да остварује и до 200 милиона долара годишњег профита, што додатно илуструје колики је потенцијал изгубљен.

Тржиште проналази алтернативе

У таквим околностима, потенцијални купци логично тактизирају и нуде нижу цену, свесни да компанија тренутно послује под притиском.

Додатни проблем представља чињеница да тржиште временом проналази алтернативе, па је повратак на претходне позиције све тежи што неизвесност дуже траје.

Тренутно се чека одлука америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАЦ), која би требало да да зелено светло за евентуалну трансакцију између МОЛ-а и Гаспром њефта.

До тада, НИС послује уз привремена продужења лиценци и без могућности рада у пуном капацитету, што додатно оптерећује резултате.

Подаци са тржишта показују да је удео НИС-а у укупном тржишту горива пао са 80 на 63 одсто, док је у малопродаји забележен мањи пад, са 48 на 46 процената.

Марковић оцењује да је малопродаја релативно добро прошла, делом захваљујући лојалности купаца и промотивним активностима компаније.

С друге стране, пад у велепродаји последица је повећаног увоза и формирања нових логистичких ланаца, како би се тржиште обезбедило у случају потпуне обуставе рада НИС-а.

Марковић је истакао да једном успостављени ланци снабдевања тешко се и споро мењају, па би повратак купаца захтевао време, конкурентне цене и стабилну тржишну позицију.

Гас као још један изазов

Говорећи о снабдевању гасом, Марковић истиче да Србија у наредном периоду неће имати проблема, али да је извесније склапање краткорочних, него дугорочних уговора са Русима.

У условима геополитичких промена и настојања Европске уније да смањи зависност од руског гаса, опрез и флексибилност у енергетској политици, закључује Марковић, остају од кључног значаја.

Како се наводи у саопштењу Владе, циљ споразума је успостављање институционализоване сарадње у областима од кључног значаја за дугорочни развој Србије и њену трансформацију ка економији заснованој на знању, иновацијама и дигиталним технологијама.

Сарадња ће бити усмерена на дигиталну управу и дигиталну трансформацију јавног сектора, дигиталну економију и развој иновативних услуга, вештачку интелигенцију и примену напредних технологија, науку, иновације и истраживачко-развојне програме, образовање и развој дигиталних вештина, пословне инкубаторе и развој стартап екосистема, креативне индустрије и туризам, као и друге области од заједничког интереса које стране накнадно утврде.

Споразум има посебан значај за Србију јер омогућава приступ знању и најбољим праксама једне од технолошки најнапреднијих и најагилнијих влада у свету, нарочито у областима електронске управе и вештачке интелигенције.

Такође, споразум доприноси убрзању реформе јавне управе, унапређењу квалитета јавних услуга и ефикасности државних институција, јачању иновационог и стартап екосистема, као и додатном позиционирању Србије као регионалног лидера у дигиталној трансформацији, иновацијама и креативним индустријама.

У Дубаију је у току Светски самит влада на којем учествује премијер Ђуро Мацут.

Премијер Мацут данас је разговарао са премијером и министарком иностраних послова Грузије Иракли Кобахидзе и Маком Бочоришвили о унапређењу билатералне сарадње две земље и међусобној подршци у међунардним организацијама.

Истакли су и значај јачања политичког дијалога као и сарадње у области економије и размени искустава.

Трамп је, међутим, одбио да одговори на питање новинарке Си-Ен-Ена о забринутости преживелих жртава Епстина поводом објављених досијеа.

Одбацио је, такође, наводе да су се у документима које је објавило Министарство правде Сједињених Америчких Држава појавила имена његових савезника, попут милијардера Илона Маска и министра трговине Хауарда Лутника.

"Сигуран сам да су добро прошли. У супротном, то би били главни наслови у медијима", рекао је Трамп.

Председник САД изразио је жаљење и због тога што су Бил и Хилари Клинтон одлучили да сарађују у истрази америчког Конгреса у вези са случајем покојног осуђеног сексуалног преступника Џефрија Епстина.

"Не би требало да се осећам овако, али ми је жао што морају да прођу кроз то. Ипак, урадили су много горе од мене. Хтели су и да ме стрпају у затвор", изјавио је Трамп.

Ово је први пут да Трамп говори похвално о Клинтоновима, преноси Си-Ен-Ен. "Мислим да је то штета. Он ми се увек свиђао, а она је веома способна жена. Била је боља у дебатама од неких других. Била је паметнија", додао је Трамп.

Некадашњи амерички председник Бил Клинтон и његова супруга, бивша државна секретарка САД Хилари Клинтон, пристали су да сведоче у оквиру конгресне истраге о случају Џефрија Епстина.

Бил Клинтон је почетком 2000-их година, након одласка са функције, више пута путовао Епстиновим авионом, али је касније изразио жаљење због тог односа и навео да није знао за Епстинову криминалну активност.

Министарство правде САД недавно је објавило три милиона страница докумената, 180.000 фотографија и 2.000 видео-снимака, као и спискове имена који се односе на покојног сексуалног преступника Џефрија Епстина.

У документима се помињу бројне познате личности које су имале контакт са Епстином. Међу њима су, осим Клинтонових, и Доналд Трамп, Илон Маск, Бил Гејтс, бивши британски принц Ендру, норвешка принцеза Мете-Марит, као и Мило Ђукановић.

Кијевска термоелектрана Дарница обуставила је рад, а око 60 одсто потрошача у Харковској области је остало без струје. 

Удари су настављени и током дана. Две особе су погинуле, а осам је рањено у нападу на Запорожје, док је семоро људи повређено у Харкову када је погођен солитер.

Три особе су погинуле у украјинском нападу на Нову Каховку у Херсонској области. Гранатирали су и Белгород.

Бела кућа је саопштила да председника Доналда Трампа није изненадио најновији напад Русије на Украјину, посебно на енергетска постројења. То су, према његовим речима две земље које годинама воде бруталан рат.

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте се током своје посете Кијеву суочио с руским ударима. Позвао је руске власти да прекину масовно гранатира украјинских цивила.

Председник Володимир Зеленски поручује да је Москва прекршила енергетско примирје због чега ће рад украјинске делегације у мировним преговорима у Абу Дабију, који почињу данас, бити прилагођени.

Кремљ је потврдио да ће Русију на новој рунди разговора представљати иста делегација као и на претходној прошлог месеца.

У Абу Дабију ће бити и специјални амерички изасланик Стив Виткоф и бизнисмен Џерад Кушнер, потврдила је Бела кућа.

Француски председник Емануел Макрон објавио је да Париз припрема састанак с руским лидером Владимиром Путином.

Москва упозорава да ће раскид новог СТАРТ споразума негативно ће утицати на стратешку безбедност.

За само неколико дана, свет ће се наћи у опаснијој позицији него што је био до сада. По први пут, Сједињене Америчке Државе и Руска Федерација, земље са највећим нуклеарним арсеналом остаће без фундаменталног документа којим би се успоставила контрола над тим арсеналима, упозорава Кремљ.

Дуваће слаб и умерен ветар, у кошавском подручју и на планинама и јак јужни и југоисточни, на југу Баната и у доњем Подунављу са олујним ударима.

У Београду ће јутро бити облачно са кишом, као и крајем дана, током дана умерено облачно, ветровито и мало топлије, уз умерен и јак југоисточни ветар и највишу дневну температуру око 10 степени.

Почетком следеће недеље поново се очекују честа пролазна наоблачења са кишом али и ново јачање југоисточног ветра у кошавском подручју.

"Комисија има десет чланова и нико од њих није политичар, већ су техничка, стручна лица. Пет чланова на предлог посланичких група владајуће већине, три члана на предлог посланичких група опозиције. Предлоге су дале следеће посланичке груп: Народни покрет Србије, Ново лице Србије, Странка слободе и правде и Зелено леви фронт. Још два члана предложили су Црта и Цесид. Одлуке се доносе двотрећинском већином. Потребно је седам гласова од десет чланова. Из сваке групације потребно је да два члана гласају за одлуку. Тако да је изазов и доношење одлука више мање консензусом", навела је Брнабићева.

Срђан Смиљанић, Младен Младеновић, Владимир Пудар, Горан Вујичић, Бојана Вранеш, Небојша Спасојевић, Огњен Рашић, Ана Гођевац, Емилија Орестијевић, Вујо Илић чланови су Комисије за ревизију бирачког списка, које су посланици Скупштине Србије изабрали су 28. јануара.

Заменици чланова су Владимир Димитријевић, Зоран Милитаров, Никола Радоњић, Бела Буташ, Зоран Диздаревић, Дејан Стевановић, Здравко Јанковић, Марко Димић, Иво Чоловић, Владимир Ерцег.

До сада је пронађено 11 тела мушкараца и четири жене, а у току је операција потраге и спасавања да би се пронашле све нестале особе.

Према саопштењу Обалске страже, несрећа се догодила када се глисер са мигрантима сударио са пловилом Обалске страже, под околностима које се још увек истражују.

"Патролни брод Обалске страже уочио је чамац са око 35 миграната. Након светлосних и звучних сигнала упозорења, кријумчари су кренули ка пловилу Обалске страже и изазвали судар", наводи се у саопштењу лучке капетаније на Хиосу.

Министар за европске интеграције у Влади Републике Србије Немања Старовић каже да је идеја недавно формираног Оперативног тима да замени гломазне и бирократизоване структуре у претходном периоду.

"Оперативни тим има снажан мандат са јасним надлежностима и мислим да је избор амбасадора Данијела Апостоловића за шефа тима изванредан, јер се ради о елитном дипломати", истиче Старовић.

Указује да је конкретни циљ испуњавање мера или критеријума за отварање кластера два, пет и шест, као и достизање прелазних мерила у поглављима 23 и 24.

"То су конкретни задаци и мислим да ћемо заиста подићи тај нужни и неопходни ниво ефикасности. Тим броји десет чланова", оцењује Старовић.

Селаковић: Оперативни тим је трчање у месту и доказ одсуства политичке воље

Координаторка Националног конвента о Европској унији Бојана Селаковић наводи да јој се из свега што произилази када је реч о Оперативном тиму за европски пут Србије не чини да је жеља власти да убрза процес уласка у ЕУ.

"Сама идеја формирања таквог тима у овом тренутку заправо показује да не постоји одлучна воља. Говоримо о ад хок телу које треба да замени постојеће структуре и ово није први пут да Србија то ради. Не видим начин како тело које ће се, према најавама, бавити техничким стварима може да убрза процес европских интеграција", упозорава Селаковићева.

Како истиче, читава ситуација јој делује попут трчања у месту на покретној траци.

"Ако стојите, не можете да кренете даље", закључује Селаковићева.

Зечевић: Суштина у политичким стварима, не у техничким

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић сматра да је суштина у политичким стварима и да, у том смислу, било који оперативни тим може само да убрза и допринесе бољем уочавању проблема.

"Ми смо врло касно формирали Министарство за европске интеграције јер тиме показујете ЕУ да сте озбиљан партнер. Потреба је да ресорни министар буде нека врста хијерархије над осталим министарствима. Цивилна друштва могу да имају консултативну улогу, али немају политички легитимитет", тврди Зечевић.

Објашњава да мора тачно да се зна шта је чија улога.

"Мишљење цивилног друштва је битно, али влада, министарства и председник одлучују. Тако је и у било којој другој земљи", каже Зечевић.

"Отворена врата" ЕУ

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић оцењује да би убрзано прикључење Украјине Европској унији могло да буде део ширег политичког компромиса са Русијом, али искључиво као ванредан модел чланства без права гласа, што би у измењеним геополитичким околностима могло да отвори простор и за земље Западног Балкана.

"Украјина би могла да буде примљена као јемство за будућност, али без права гласа", наводи Зечевић,  да су за Црну Гору и Албанију предвиђени редовни рокови уласка, 2028. и 2030. године.

Министар за европске интеграције у Влади Републике Србије Немања Старовић истиче да се унутар Европске уније воде интензивне расправе о слојевитим моделима чланства и да Србија, кроз рад Оперативног тима, настоји да буде спремна за сваку политичку прилику, чак и у условима формалне блокаде појединих кластера.

"Гледамо изван оквира кластера три и желимо да испунимо мерила и за друге кластере, како бисмо у тренутку политичког договора могли брзо да искористимо шансу", наглашава Старовић.

Координаторка Националног конвента о Европској унији Бојана Селаковић упозорава да ни убрзано ни непуноправно чланство не могу да замене суштинске реформе, посебно у области владавине права, где Србија, како каже, тренутно прави кораке уназад.

"Ако правосудни закони остану у овом облику, не постоји теоретска шанса да говоримо о иБАР-у", истиче Селаковић, закључујући да техничке реформе нису спорне, али да без стварне независности правосуђа европски процес остаје формалан.

Емисију у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста...

”Боримо се за Либију и у Либији ћемо умрети”, речи су Сејфа ел Ислама Гадафија с почетка побуне 2011. године, током које су му убијени отац и тројица браће – Сејф ел Араб, Хамис и Мутасим.

Четврт века касније, изрешетан је у кући у Зинтану, одакле је планирао велики повратак на либијску политичку сцену и кандидатуру на председничким изборима који се из бројних разлога одлажу већ безмало пет година.

Либијски медији, у зависности од политичких афинитета, објавили су различите верзије краја последњег значајног Гадафија, па је један од властима у Триполију блиских портала јавио да је Сејф ел Ислам умро од можданог удара током пуцњаве.

Његове присталице су за убиство оптужиле припаднике 444. бригаде, блиске Абделхамиду Дбеиби, премијеру владе чије се седиште налази у Триполију.

На челу ове бригаде, која контролише велики део Триполија и делове Либије до 170 километара удаљеног Бани Валида, већ годинама је Махмуд Хамза.

Пут ”Мача ислама”

Сејф ел Ислам је, после пада Гадафијевог режима, успео да побегне у Мали, али су га у међувремену заробили побуњеници из Зинтана, који су га 2017. године, после серије спекулација да је убијен, ослободили.

Локални суд га је 2014. године осудио на смрт, образлажући пресуду противљењем "Арапском пролећу", али је та пресуда, због притисака из иностранства и опасности да би такав потез могао изазвати нови хаос у Либији, једноставно заборављена. Ривалске власти на истоку Либије су смртну пресуду Сејфу ел Исламу укинуле.

Гадафијев син је 2018. године позвао Русију да подржи план за разрешење либијског питања, известила је тада "Ел Арабија", позивајући се на наводе изасланика Сејфа ел Ислама, који је тада посетио Русију предводећи делегацију из Либије.

Међународни кривични суд почетком 2021. године потврдио је оптужницу против Гадафијевог сина, која га терети за злочине против човечности. Потерница за њим расписана је још 2011. године.

Исте године када је потврђена оптужница, Сејф ел Ислам се изненада појавио у Либији, најављујући кандидатуру на председничким изборима који никада нису одржани.

Прилично оштро, у више наврата је најављивао и освету убицама оца, што је додатно мутило ионако крхке односе међу ривалским фракцијама у Либији.

"Побуњеници су запалили ватру и сада ће морати да осете пламен. Пролили су крв која ће сада тећи у потоцима. Ја сам син мог оца и брат Мутасимов. Ја сам син Либије и прогонићу убице до самог краја", обећао је 2011. Године.

Током побуне, убијен му је отац Моамер Гадафи, после чије смрти Либија ни један тренутак није постојала као самостална и уједињена држава.

Те 2011. године страдала су му и три брата – Сејф ел Араб, Мотасим и Хамис.

Ханибал Гадафи је, без ваљаног разлога, био заточен пуних десет година у Либану, али су га после силних притисака прошле године ослободиле власти у Триполију.

Најстарији од браће Гадафи, Мохамад је одмах након почетка побуне побегао у Алжир.