Истиче, такође, да је индикативно што се Соренсен у Приштини састаје са представницима власти, али и опозиције и цивилног сектора, док у Београду опозиција није део разговора, већ је фокус искључиво на представницима власти.

"Соренсен се приликом последње посете није сусрео са Александром Вучићем, носиоцем косовске политике, што је индикативно и треба да нас забрине. Његове најаве посета нису транспарентне и морамо о њима да сазнајемо путем дипломатских канала. То показује његову намеру да у те теме укључи различите актере, али сматрам да је то погрешна одлука", наводи Мијачић.

Очекивања од Београда и Приштине

Према његовим речима, већа су очекивања од Приштине, док Београд пружа аргументе и инструменте којима може да реагује на ситуацију на Косову и Метохији, па је Европска унија свесна да је утицај Србије на те процесе ограничен, нарочито када је реч о опозицији и другим политичким актерима.

"Већ дуже време Соренсен не спомиње формирање Заједнице српских општина на КиМ као услов за наставак дијалога, нити указује да ради на стварању околности за усвајање европског статута ЗСО. Не знамо каква су његова очекивања од приштинских власти. Питање је колико је уопште заинтересован за ЗСО, што ће негативно утицати на дијалог", истиче Мијачић.

Напомиње и да се много тога дешава у дијалогу Београда и Приштине, уз учешће међународних актера, али ван очију јавности, подсећајући да су прошле године одржана свега два састанка преговарача.

"Куртију и косовским властима у овом тренутку није могуће да укину српско здравство и школство на КиМ, али чине све да то онемогуће, попут доношења закона о странцима и возилима. Званичан Београд се слабо чује, јер је Соренсен после посете Београду објавио само пост на Иксу, док изјаве званичника Србије није било. Ово су тешка времена", оцењује Мијачић.

Петковић отпутовао за Брисел

Петер Соренсен је 14. јануара посетио Београд и Приштину. После сусрета са представницима привремених институција и других састанака у Приштини, јавности се обратио изјавама, док је након посете Београду објавио само кратку поруку на друштвеној мрежи Икс.

Премијер привремених институција у Приштини у техничком мандату, и вероватно будући премијер, Аљбин Курти, после састанка са Соренсеном обавестио је амбасадоре акредитоване у Приштини о фазама спровођења закона о странцима и возилима, који прете да додатно закомпликују свакодневни живот великог броја Срба на Косову и Метохији.

Курти је амбасадоре обавестио и о неопходности почетка постепене интеграције српских здравствених и образовних институција у косовски систем.

Делегација Београда, предвођена директором Канцеларије за КиМ и главним преговарачем на техничком нивоу Петром Петковићем отпутовала је у Брисел, где ће учествовати у новој рунди дијалога.

''Дакле, зарадићемо више, ојачати своју позицију на тај начин. Све то, коначно, први пут после 2008. године када смо се добровољно одрекли већег утицаја, што се показало као лош потез'', рекла је Ђедовић Хандановић за ''Политику''.

Навела је да компанија из Уједињених Арапских Емирата АДНОК, такође, има намеру да од МОЛ-а купи проценте и додала да ће то бити договор између две приватне компаније који Србија, како је рекла, подржава јер има одличне односе са УАЕ захваљујући, пре свега, председнику Александру Вучићу.

''Не заборавимо да је АДНОК чланица ОПЕК-а и водећа светска компанија за производњу нафте са огромним искуством и глобалним утицајем у нафтном сектору'', навела је Ђедовић Хандановић.

Министарка је у среду потврдила да је Влада Србије послала писмо америчкој администрацији у којем је подржала НИС-ов захтев за продужење оперативне лиценце и могућу трансакцију између МОЛ-а и Гаспромњефта, а да се одговор из Вашингтона очекује до краја недеље.

КУРСНА ЛИСТА БР. 12

Трамп је изјавио да би оквирни споразум о Гренланду, који је договорио са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом у Давосу, подразумевао да САД и европски савезници заједно раде на америчком систему противракетне одбране "Златна купола", као и на "правима на минерале" на Гренланду.

"Они ће бити укључени у Златну куполу и биће укључени у права на минерале, као и ми", рекао је Трамп.

На питање колико ће такав договор трајати, Трамп је одговорио кратко – "заувек", поновивши да је одустао од планова за увођење казнених царина европским земљама које се противе његовим плановима за Гренланд, јер је постигнут, како је навео, "концепт споразума" у вези са тим острвом.

"Имамо концепт споразума. Мислим да ће то бити веома добар договор за Сједињене Државе, такође и за њих. Мало је сложено, али објаснићемо то касније. Генерални секретар НАТО-а, ја и још неки људи смо разговарали", навео је Трамп.

Путин: Питање Гренланда нас се не тиче

Док се у Вашингтону и Бриселу говори о оквирима будућег договора који је најављен у Давосу, из Москве стиже порука дистанце.

Путин тврди да се Русије уопште не тиче оно што се дешава са Гренландом и да ће Данска и САД саме решити спор око тог острва. Према његовим речима, Данска је одувек третирала Гренланд као колонију и била је прилично оштра према њему.

Говорећи путем видео-позива на састанку са члановима Савета безбедности Русије, Путин је навео да Русија има искуства у решавању сличних питања са Америком. Као пример је навео продају Аљаске Сједињеним Државама у 19. веку, истичући да би, према тој логици, САД могле да купе и Гренланд за око милијарду долара.

"У 19. веку, Русија је продала Аљаску САД. Разлика између Аљаске и Гренланда је негде између 450.000 и 449.000 квадратних километара. Дакле, ако то упоредимо са трошковима стицања Аљаске за САД, цена за Гренланд би била негде око 200.000 до 250.000 долара", истакао је Путин.

Закључио је да Вашингтон и Копенхаген већ имају слично историјско искуство, подсећајући да је Данска 1917. године продала Девичанска острва Сједињеним Америчким Државама.

"Русија је увек подржавала напоре за јачање међународне стабилности", сматра Путин.

Саобраћајна незгода догодила се у 19.40 часова у Пожешкој улици, када је 63-годишња жена на почетној станици пала под аутобус, који јој је прешао преко ноге, након чега ју је екипа Хитне помоћи превезла на ВМА.

Хитна помоћ је током ноћи имала је укупно 88 интервенција, од којих је десет било на јавном месту.

За помоћ су се најчешће јављали хронични болесници, као и старији суграђани, због падова у кући.

Полупразни рафови, неисплаћене плате, а онда, како тврде запослени у "Апотеци Београд", још један проблем. Kако наводе, Секретаријат за имовинске и правне послове Сектора за закуп пословног простора Града Београда покренуо је поступак против "Апотека Београд" због неисплаћене кирије за изнајмљивање локала.

"То је један апсурд зато што по Закону о здравственој заштити Град Београд или локална самоуправа су дужни да обезбеде услове за рад, односно да плате локале у којима ми вршимо своју делатност. Мислим да је била цифра 27 милиона динара, притом верујем да нису ушли сви месеци, јер нама се закуп не плаћа још од јануара. Било је приче да је то 28 објеката, али мислим да ће бити и више", наводи Јелена Шикуљак из Синдиката "Опстанак" Апотека Београд.

Министарство здравља: Неопходно је да сви учесници реално и одговорно сагледају ситуацију

Град Београд није одговорио на питање о тужби, али нам је Министарство здравља на питање да ли ће се укључити у решавање проблема "Апотека Београд" проследило одговор.

"Министарство здравља, у оквиру својих надлежности, предузима све неопходне мере како би се овој установи помогло у превазилажењу постојеће ситуације. С тим у вези, министар здравља је обавио разговоре са представницима 'Апотеке Београд', имајући у виду да је од изузетног значаја да грађани и даље могу несметано да користе њене услуге, а посебно лекове који се у 'Апотеци Београд' производе деценијама и који представљају важан део здравственог система", наводе у одговору.

Истичу и да ће Министарство здравља ће и у наредном периоду "наставити да интензивно ради и у сарадњи са свим релеватним институцијама покушати да пружи пуну подршку у проналажењу најбољег могућег решења".

"За проналажење таквог решења неопходно је реално и одговорно сагледавање актуелне ситуације од стране свих учесника у овом процесу", додаје се у одговору.

Заустављен рад галенских лабораторија

Kако објашњава представница Синдиката "Опстанак" Апотека Београд, тренутно ради педесетак филијала и 400 апотекара, али тај број се свакодневно мења. Заустављен је и рад галенских лабораторија. Многи велики и мали добављачи покренули су тужбе, као и запослени, а само тужба пореске управе износи 100 милиона динара. 

Мало истраживање о разлици у ценама лекова у приватним и државној апотеци показује да у приватним апотекама лек против болова кошта 140 динара, а у државној 152. Лек за притисак је у приватним 400, а у државној 335 динара. Суплементи су у приватним апотекама од 300 до 1.500 динара, а у државној од 177 па до неколико хиљада динара.

Постоје и драстичнији примери. Лек за шугу који се у "Апотеци Београд" производио и набављао за нешто мање од 1.000 динара, у приватним апотекама се производи и продаје за чак 6.000 динара. Истини за вољу, будући да "Апотека Београд" неке лекове више нема, ни цене нису ажуриране.

За данас је најављена седница Владе и требало би да се разматра предлог да радници "Апотека Београд" добију неопходне хемикалије и амбалажу како би поново могли да покрену рад и снабдеју грађане својим медицинским препаратима. Радници траже да контролу трошења средстава овога пута преузме Министарство здравља. Kако кажу, надају се позитивном исходу – да ће добити заостале плате и да ће "Апотека Београд" бити сачувана.

Међутим, Кличко потврђује и да је Кијев, који је дом за више од три милиона становника, у јануару већ напустило 600.000 људи. 

С друге стране, Марија Захарова, портпаролка Министарства спољних послова Русије, истиче да истина о Донбасу мора бити саопштена свету и да нико не сме да избегне одговорност за злочине над цивилима у том региону.

Доналд Трамп је уверен да и Володимир Зеленски и Владимир Путин желе да реше сукоб. Потврдио је да ће се данас у Давосу састати с украјинским председником.

"Овај рат мора да престане јер превише људи непотребно умире. То је једини разлог зашто ме то занима", поручио је Трамп.

Трампов специјални представник Стив Виткоф и његов зет, бизнисмен Џаред Кушнер, разговараће с руским лидером Путином у Москви. 

Шеф Кремља позитивно оцењује Трампов допринос у потрази за решењем украјинске кризе. Каже да би Москва желела да замрзнуту руску имовину користи за обнову територија оштећених током украјинског сукоба.

Током дана претежно облачно време, понегде са слабим, краткотрајним падавинама – ујутру снегом, а током дана кишом. Дуваће слаб и умерен југоисточни ветар. 

Најнижа температура од -8 до 1 степен, а највиша дневна од нуле на северозападу земље и у Неготинској Крајини до 8 степени на југоистоку земље. 

У Београду облачно, могућа је слаба киша. Температура до 4 степена.

Наредних дана прогностичари најављују постепено топлије време. У петак се очекује мало и умерено облачно време са сунчаним периодима, a на југу и југозападу Србије, као и у Тимочкој Крајини јутарња магла, која се по котлинама и долинама река може задржавати и дуже.

Најнижа температура од -5 до 1 степен, а највиша од 2 степена у Тимочкој Крајини до 11 степени у јужним и централним пределима.

У суботу ветровито, тек понегде уз краткотрајну, слабу кишу. У Тимочкој Крајини облачно и тмурно повремено са росуљом или слабим снегом.

Дуваће слаб и умерен, у кошавском подручју и на планинама и јак југоисточни ветар, на југу Баната и у доњем Подунављу са ударима олујне јачине. Најнижа температура од -2 до 3 степена, а највиша од 5 до 12 степени, у Тимочкој Крајини до 2 степена.

У недељу се очекује јак и олујни јужни и југоисточни ветар, нарочито на планинама и у кошавском подручју, а на југу Баната и са орканским ударима.

Уз више облачности очекује се и пролазна киша, а у Тимочкој Крајини где ће бити хладније и снег. Више падавина очекује се на југу Србије. Најнижа температура од -2 до 5 степени, а највиша од 5 до 12 степени, у Тимочкој и Негатинској Крајини до 2 степена. 

Делегација Београда предвођена је директором Kанцеларије за KиМ и главним преговарачем на техничком нивоу Петром Петковићем.

Две стране би требало да наставе разговоре о спровођењу декларације о несталим лицима.

Такође, делегација Београда ће посебно инсистирати на хитном формирању Заједнице српских општина, али и указати на тежак положај српског народа на KиМ због бројних једностраних и ескалаторних потеза Приштине који угрожавају, опстанак, мир и безбедност Срба у јужној српској покрајини.

Петковић је раније најавио да ће се у јануару одржати нова рунда дијалога о несталим лицима, да је Београд за њу био спреман и у децембру, што је и потврдио Бриселу, али да је приштинска страна, односно њихов главни преговарач Бесник Бисљими то одбио под изговором да имају кампању.

Последња рунда дијалога одржана је у септембру и тада је Петковић рекао да је делегација Београда на свим састанцима инсистирала на томе да мора одмах и хитно да дође до формирања Заједнице српских општина (ЗСО), али да Приштину не интересује ЗСО и да приштински преговарач Бесник Бисљими није желео да одговори на питање да ли прихвата европски нацрт статута ЗСО.

"Уколико нема Заједнице, поставља се питање опстанка српског народа на Kосову и Метохији. Дакле, то је за нас сада већ хуманитарно питање зато што српски народ не може више да поднесе сав терор који трпи од Kуртијеве полиције и Kуртијевог режима. То сам отворено рекао и господину Бисљимију", истакао је тада Петковић.

Посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић изјавио је током јучерашње расправе у Скупштини Србије да је предложени сет правосудних закона писан у интересу свих грађана без обзира на њихову веру, нацију или политичко опредељење.

Министар правде Ненад Вујић оценио је, пак, да се кроз измене које доноси предложени сет правосудних закона, који се налази у скупштинској процедури, стварају услови да се подигне ниво ефикасности правосуђа у Србији.

Остале тачке дневног реда

На дневном реду ванредне седнице је и листа кандидата за чланове и заменике чланова Kомисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка, а посланици разматрају и измене Закона о државним службеницима који је поднела Влада Србије.

Пред посланицима је и предлог одлуке о утврђивању четири музејска предмета за културна добра од изузетног значаја, а реч је о Крунидбеним инсигнијама краља Петра Првог Карађорђевића, Похвалама монахиње Јефимије – покров за мошти кнеза Лазара, Вотивним колицима и скулптури "Данубијус".

Поред тога, разматрају се и Извештаји о раду Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2024. године, Извештај о спроведеном мониторингу за 2024. годину, Предлог одлуке о давању сагласности на Статут Агенције за енергетику Републике Србије, који је поднео Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику.

На дневном реду је и Предлог одлуке о давању сагласности на Финансијски план Комисије за хартије од вредности за 2026. годину и Предлог одлуке о давању сагласности на Финансијски план Агенције за енергетику Републике Србије за 2026. годину.

Ванредна седница почела је 14. јануара.

Трамп недељама говори о својој жељи да придобије Гренланд, територију Данске која углавном има самоуправу. Истакао је да је то кључно за националну безбедност Америке.

У Давосу је рекао да су САД после Другог светског рата "вратиле Гренланд Данској“, додајући: "Колико смо били глупи што смо то урадили?"

Ипак, чињенице су другачије. Међународни суд – претходник Међународног суда правде (МСП) – 1933. године је пресудио да Гренланд припада Данској.

Након предаје Данске Немачкој, представници САД и Данске 1941. године потписали су споразум којим је САД дозвољено да бране Гренланд како би спречили нацисте да га преузму. То је довело до изградње америчких база на острву, као и до распоређивања америчких трупа.

Међутим, споразум није укључивао пренос суверенитета, што значи да Гренланд никада није постао територија САД.

Плаћају ли САД 100 одсто одбране НАТО-а

Амерички председник је критиковао НАТО и тврдио да "Сједињене Државе плаћају практично 100 одсто НАТО-а". О нивоу доприноса земаља које су чланице војног савеза рекао је: "Нису плаћале 2 одсто, а сада плаћају 5 одсто“.

Ипак, ниједна од ових тврдњи није тачна. Последњих година, америчка потрошња на одбрану чинила је око 70 одсто укупних трошкова земаља НАТО-а.

У 2024. години то је пало на 65 одсто, а у 2025. години се процењује да је било 62 одсто, јер је требало да све чланице НАТО-а по први пут потроше најмање 2 одсто свог БДП-а на одбрану.

Амерички председник је навео ове земље да се обавежу да ће трошити више на одбрану, али 5 одсто о којима Трамп говори је дугорочни циљ – који треба постићи до 2035. године.

Тренутно, ниједна чланица НАТО-а не троши толико, јер се процењује да је чак и Пољска – земља која троши највећи део свог БДП-а на одбрану – потрошила нешто мање од 4,5 одсто у 2025. години.

Зар САД нису добиле ништа заузврат од НАТО-а

Шеф Беле куће је поручио да САД "никада ништа нису добиле“ од НАТО-а и "никада ништа нису тражиле".

На сајту НАТО-а се наводи да је "колективна одбрана најосновнији принцип НАТО-а", а Члан 5 његовог оснивачког уговора каже да ће се "оружани напад на једну чланицу НАТО-а сматрати нападом на све њих".

САД су једина чланица Алијансе која је покренула Члан 5, учинивши то након напада 11. септембра.

Земље НАТО-а су допринеле трупама и војном опремом рату у Авганистану који су предводиле САД, а који је уследио након 11. септембра.

Међу земљама које су допринеле била је Данска, која је претрпела једну од највећих стопа жртава по глави становника међу америчким савезницима. Оне су углавном биле распоређене у подручјима где су се водили жестоки конфликти заједно са британским снагама у провинцији Хелманд.

Кина нема ветроелектране?

Трамп је такође критиковао енергију ветра – познату мету за коју је рекао да је део "нове зелене преваре".

Издвојио је Кину, тврдећи да иако производи много ветротурбина, "није успео да пронађе ниједну ветроелектрану у Кини".

Кина има једну од највећих ветроелектрана на свету у Гансуу, која представља највећи светски пројекат за производњу енергије ветра и која се може видети из свемира.

Поред тога, Кина производи више енергије ветра него било која друга земља света.

Узима ли Велика Британија 92 одсто прихода од нафте из Северног мора

Амерички председник је такође издвојио Велику Британију, критикујући њену енергетску политику. Говорећи о нафти из Северног мора, Трамп је погрешно рекао: "Они (Уједињено Краљевство) онемогућавају нафтним компанијама да оду, узимају 92 одсто прихода".

Британске нафтне и гасне компаније које послују у Северном мору плаћају порез на добит од 30 одсто и додатну стопу од 10 одсто. То је више од пореза на добит од 25 одсто који плаћају друге велике компаније.

У новембру 2024. године, британска влада је повећала порез на неочекиване приходе за нафтне и гасне компаније са 35 одсто на 38 одсто.

То повећава укупан порез на нафту из Северног мора на 78 одсто, који се плаћа на профит, а не на приход.

Порез на неочекиване приходе, који су конзервативци увели 2022. године као одговор на растуће рачуне за енергију, истиче 2030. године.

Да ли је Трамп обезбедио инвестиције у вредности од 18 билиона долара за САД

Председник Трамп је такође говорио о инвестицијама које је његова администрација обезбедила за Америку. "Уложено је 18 билиона долара“, поручио је Трамп.

И раније је износио сличне тврдње – у октобру је рекао да су САД привукле инвестиције вредне 17 билиона долара, али не постоје јавно доступни докази који би поткрепили овако велике бројке.

Сајт Беле куће, последњи пут ажуриран у новембру, има за циљ праћење "нових инвестиција у америчку производњу, технологију и инфраструктуру“. На њему се наводи да инвестиције за време Трампове администрације износе укупно 9,6 билиона долара.

Студенти и грађани окупили су се вечерас око 19 часова на Ђачком тргу испред Прве крагујевачке гимназије.

Разлог је била подршка професорки Јелени Клеут, којој је уручен отказ на Филозофском факултету у Новом Саду. Окупљени су поручили "стојимо уз Јелену Клеут и у одбрану академског интегритета".

Окупљени су од Ђачког трга кренули у протестну шетњу до просторија Полицијске управе Крагујевац, прво у Улици Светозара Марковића, а потом испред бочног дела зграде Градске управе.

На тим местима окупљени су правили буку пиштаљака, вувузелама и бубњевима.

Скуп и протестна шетња су трајали око сат и по времена и протекли су мирно и без инцидената.

Група грађана се истим поводом окупила и испред Дома Народне скупштине у Београду.

"Ми смо вишеструки добитници субвенција које смо наравно искористили за развој предузећа, за модернизацију предузећа, за проширење производног простора и наравно за стварање нових радних места", рекла је Лидија Николић из компаније "СЦС плус" из Књажевца.

Програм субвенционисаних кредита је повољан и вишеструко користан за привреднике, каже директор Поштанске штедионице, преко које се реализују кредити.

"За трајна обртна средства 36 месеци где је урачунато и грејс, каматна стопа два одсто. Максимални износ кредита 15 милиона. За куповину опреме 60 месеци са шест месеци грејса два одсто каматне стопе. И можете да узмете, као што се десило у појединим примерима, и један и други кредит, са истом фиксном каматном стопом", навео је Бојан Кекић, директор Банке Поштанска штедионица.

У Министарству привреде најављују више пројеката помоћи привредницима током године и позивају их да прате конкурсе.

"Држава шаље недвосмислену поруку свим српским привредницима; поруку да добро разуме потребе микро, малих и средњих предузећа и предузетника, као и чињеницу да су управо таква предузећа кичма привреде наше земље. Програми подршке попут овога су од суштинског значаја за све оне који преузимају предузетнички ризик и отварају нова радна места за наше грађане", рекла је Адријана Месаровић, министарка привреде.

У току је конкурс Министарства привреде за доделу до 10 милиона динара бесповратних средстава за подстицај извозно оријентисаним предузећима, како би лакше отварали нова тржишта

"Већ неких месец дана долази до отказивања откупа. Покушали су у међувремену у неким мањим локалним млекарама да преузму, међутим, ниједна млекара не види разрешење овог проблема у неком наредном периоду. Повећавају залихе јер нико не жели да улази у претеране губитке – пуни су им магацини и лагери", истиче Милош Трајковић из Удружења одгајивача говеда Централне Србије.

Осим са мањим откупом, пољопривредници су суочени и са падом откупне цене сировог млека.

"Од 30 до 55 динара, али не покрива то ништа, то је срамна цена буквално. За овакву добровољну робију коју ми радимо, та цена не може да покрије ни чачкалице. Да ли су субвенције, односно премије државе, оно што даје профит – више не, јер 2023. године нам је цена била виша за 30, 40 динара", указује Дејан Трајковић из удружења "Наше млеко".

Стручњаци кажу да је доминантан разлог за поремећај српског тржишта – увоз млечних производа из Европске уније, чија је цена готово нижа од произвођачке.

"Ја бих апострофирао да су производи који су највише заступљени у увозу полутврди сиреви типа гауде, едамера и качкаваља. То је оно што прави пометњу у целој производњи и преради млека. По којој цени ми увеземо, рецимо, килограм гауде – постоје подаци да су то веома ниске цене, неких 3,2 до 3,8 евра по килограму, и то је оно што нашу производњу доста погађа", упозорава Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије.

Гламочић: Забрана увоза није решење

Из Министарства пољопривреде саопштавају да раде системску анализу тржишта и да ће у складу са резултатима спровести мере за очување домаћих произвођача. Ипак, ресорни министар Драган Гламочић каже да рампа има две стране.

"Није решење у забрани увоза. Ако вам само кажем податак да је увоз ове године за 28 посто мањи него за претходну годину, а претходне године смо за 24 посто више извезли него што смо увезли млека и млечних производа, то говори да ми одлично у том сектору радимо. Међутим, шта нам се десило – ми смо повећали производњу млека у односу на 2023. годину за 10 посто, а истовремено нам се десио пад потрошње на домаћем тржишту од 20 посто за УХТ млеко које се највише користи", указује Гламочић.

Ипак, каже да проблем није дугорочан и да просипање млека може да се спречи солидарношћу.

Објашњава да пољопривредници могу преко исхране крава да смање њихову производњу млека за 5 до 10 одсто. Додаје да би то за неколико недеља смањило вишкове на тржишту, а млекаре би престале да отказују откуп малим фармама, које су у таквим ситуацијама прве на удару.

"Ово решење, ако се спроведе, биће одлично за Сједињене Америчке Државе и све земље НАТО-а. На основу овог договора, нећу уводити царине које су биле планиране да ступе на снагу 1. фебруара", поручио је Трамп.

Додао је да се воде и додатни разговори у вези са постављањем система противваздухопловне одбране "Златна купола" који се односе на Гренланд.

За преговоре ће, како је навео, бити одговорни потпредседник Џеј Ди Венс, државни секретар Марко Рубио и специјални изасланик Стив Виткоф.

Трамп je 17. јануара најавио увођење царина од 10 одсто за осам европских земаља које се противе његовој намери да САД купе Гренланд – за Данску, Норвешку, Шведску, Француску, Немачку, Велику Британију, Холандију и Финску.

Тих осам земаља је поручило да настављају са подршком Данској и народу Гренланда упркос претњама санкцијама америчког председника Доналда Трампа, а Европска унија је почела да разматра контрамере у вредности од 93 милијарде евра или ограничења за америчке компаније на тржишту Уније.

У данашњем обраћању у Давосу, Трамп је затражио директне преговоре о куповини Гренланда и навео да неће употребити силу.

"Хоћемо да инвестирамо и у друге берзе у региону. Разговарамо са Републиком Српском, гледамо шта се дешава у Црној Гори, гледамо шта се дешава у Македонији. Ако смо доминантна економија у овом делу Западног Балкана, а јесмо у овом региону, хоћемо да будемо доминантни када је тржиште капитала у питању и да купимо ако треба и те берзе и онда да их полако консолидујемо и отварамо тржиште на прави начин", каже Синиша Мали.

Kада је у питању решење за НИС, оцењује да је највећи део посла завршен па би, како очекује, мађарски МОЛ званично могао да преузме Нафтну индустрију Србије до половине марта.

За министра, то је једна од три добре вести по којој се, каже, познаје дан по јутру. Друга вест је да је склопљен уговор са америчким ИТ гигантом "Циском" и "Експом", а трећа уговор са компанијом "Арчер" за увођење летећих таксија.

"Са поносом могу да кажем да смо прва земља у Европи са таквим уговором, да уговор имамо са највећим играчем у свету и да с обзиром на сву регулативу коју треба да прође тај нови вид авионског саобраћаја, ја очекујем да ћемо ми већ 2027. године имати бар демонстрационе летове за летећи такси овде када је 'Експо' у питању", наводи Мали.

Од када је држава постала власник Београдске берзе, стварају услови за експанзију тржишта капитала, јер ће уз нове технологије сви учесници на том тржишту боље комуницирати са инвеститорима о новим видовима улагања.

За то, кажу, имају доказе и објављиваће их део по део. Новинарима, на првој таквој конференцији у амбасади Ирана у Београду, приказан је и видео-материјал на којем се виде наоружане и насилне особе међу демонтрантима. Најављују доказе и о њиховој повезаности сa Изаелом и САД.

"Када су безбедносне снаге Ирана кренуле у потеру, део актера је ухапшен, наше службе су унутар земље, у пограничним деловима и преко интернета трагали за налогодавцима и главним актерима ових догађаја. У делу Ирана се кријумчарило оружје, па су на основу признања ухапшених кријумчара лоцирали складишта наоружања", наводи Мохамaд Садег Фазли, амбасадор Ирана у Србији.

"Пресрели смо разговоре актера у земљи са налогодавцима ван земље"

Додаје да су иранске безбедносне структуре пресреле и разговоре актера у земљи са налогодавцима ван земље.

"Поред тога смо добили информације од безбедносних структура пријатељских земаља ко, где и шта треба да уради, а због осетљивости теме те информације ће бити постепено објављиване", додаје амбасадор.

Тачан број страдалих демонстаната биће саопштен када све истражне радње буду готове. Хиљаде оних који су приведени, осумњичени су за учешће у нередима или за повезаност са терористичким елементима и биће процесуирани у складу са законима у Ирану, напомиње амбасадор те земље.

"Ако је неко недужан ухапшен – биће пуштен"

Закон ће бити примењиван и на оне који нису ефикасно спречили групе са оружјем и различитом опремом да уђу у земљу.

"Ако је неко недужан ухапшен – биће пуштен, али ако је неко имао улогу у нередима или терористичком деловању мора да буде кажњен. Правни процес у вези са тим људима биће у вези са правним поступком који важи у Ирану. Неколико сајтова је објавило да неколико стотина људи треба да буде обешено, таква прича није постојала, наши правосудни органи још нису започели поступке. У току процеса сви имају право на браниоца и породице жртава имају адвокате, чуваће се и њихова права", истиче амбасадор.

Док се чекају ирански истражни органи, на претње званичника у Техерану уперене против америчког председника, Доналд Трамп одговара у једнако оштром маниру. Уочи поласка за Давос, Трамп је поручио да је оставио упутство – у случају атентата, САД ће уништити Иран.

О важним светским темама и разговорима са бројним званичницима говорио је за РТС.

"Европа је у невољи – ваше економије гуше Брисел. Иновације су готово мртве. Компаније не расту унутар Европе. Вучић би требало да следи пут САД – не европски пут", написао је Гренел на Иксу.

Европска комесарка за проширење Марта Кос је истакла да је са председником Србије постигнут договор о интензивирању заједничког рада на енергетској безбедности, смањењу зависности и јачању сарадње у правцу, како је навела, "независне Европе".

Раније данас, председник Србије је рекао да је са европском комесарком за проширење имао врло добар разговор о актуелним темама у односима Србије и ЕУ, међу којима су у фокусу биле реформске обавезе, као и енергетска сигурност.

"Искрено, очекујемо да тај бензинац, који смо ми почели да радимо, сада буде једно од најповољнијих возила, што се цене тиче за наше тржиште", каже Иван Ристић, председник Самосталног синдиката произвођача "Фијат Крајслер аутомобили Србија".

А то је око 15.500 евра за основни модел, што је знатно нижа цена од електричне и хибридне верзије. Стубови пословања крагујевачке фабрике велика су потражња, сигуран пласман и проширење производње.

"То ће додатно упослити капацитете и побољшати и конкурентност привреде Србије и извозне перформансе одавде из Kрагујевца, а самим тим и извозне перформансе укупне националне економије", оцењује економиста проф. др Петар Веселиновић.

У 2025. години извозни колач Србије био је тежак 30 милијарди долара. Аутомобилска индустрија мотор је прерађивачког сектора, а извоз ауто-кластера око две милијарде долара. Гарант повећања те цифре је трећа смена.

"Мислим да су већ и испунили тај ниво рада као и прве две смене, и сада је у ротацији и нормално ради. Самим тим ће доћи до повећања броја возила која се производе у нашој компанији, за трећину", објашњава Иван Ристић.

Сада је, како се претпоставља, око 500 дневно. Поред три верзије "гранде панде", конкурентност крагујевачке фабрике подиже и електрични "ситроен Ц3". Производе се на истој платформи и подједнако су тражени на тржишту.

"Тек сада, са упошљавањем и треће смене и повећавањем капацитета и достизањем тих техничких и пројектних капацитета, моћи ће да се задовољи то глобално тржиште да кажем, а тенденције су да се, на неки начин сигуран сам, продаја прошири и на остале континенте, не само на Европу", истиче професор Веселиновић.

А тенденције су и да ће се породице "гранде панде" и "ситроена" проширивати новим верзијама. Најпре хибридним моделом "ситроен Ц3". Због тога су врата крагујевачке фабрике и даље отворена за нове раднике.