"Када кажем компликован неће бити само како ће да теку мед и млеко већ шта је то што ми све морамо да урадимо и колико себе да променимо да бисмо одређене резултате постигли. Желим такође да вас обавестим да је просечна плата у Србији у децембру месецу била 1057 евра и тиме смо остварили нешто што никада нико у историји није, да плата грађана Србије буду преко 1000 евра, значајно преко 1000 евра", рекао је председник Србије Александар Вучић у изјави за медије.

Према његовим речима, Београд, Нови Сад, Бор су највиши по платама али и то представља проблем и мораћемо да се бавимо повећањем животног стандарда на југу Србије, централној Србији - централној и на исток Србије и југозапад и запад Србије и пре свега на Банатске општине, на северу Србије, чак и неке општине у Бачкој и Шиду, Срему.

"Мораћемо да гледамо како и на који начин да се ту повећају приходи и животни стандард грађана“, каже Вучић.

Председнику је постављено питање о хапшењу двојице мушкараца у Краљеву, осумњичених да су припремали државни удар, те да су од децембра 2025. до фебруара ове године договарали набавку оружја за убиство председника државе, његове супруге и деце, као и напад на полицију.

Председник је рекао да не зна о којим лицима је реч, али да зна одакле су и колико имају година.

"Само оно што сам успео да видим то је како би требало да ми туку дете до тога да цркне, до тога да га кољу. Тако да, како вам кажем, толико кад говорите, а видим да постоје неких седамдесет људи који се залаже да ти људи буду пуштени на слободу, реч је о људима који би да кољу нечију децу. Само да то имате у виду. И то имамо, не рекла казала овај или онај, већ имамо снимљено као доказни материјал. Шта да радите? Разних људи има. Кад бих вам рекао разлог, не бисте ми ни веровали. Реч је заснована нешто на лажима које су негде могли да прочитају, а где можете да нагађате“, рекао је Вучић.

Више јавно тужилаштво у Краљеву саопштило је да је 51-годишњем и 43-годишњем мушкарцу из тог града одређен притвор до 30 дана. Осумњиченима се ставља на терет да су припремали дела против уставног уређења и безбедности Србије, у вези са кривичним делом напад на уставно уређење.

Дипломата у пензији Владимир Вереш каже да је од почетка јасно да је Русија војно јача због величине, ресурса и броја становника, али да нико у Москви није очекивао да ће рат бити актуелан и 2026. године. 

"Да је неко пре четири године, на данашњи дан, рекао било коме у Русији – почев од (председника Руске Федерације) Владимира Путина, па до било ког грађанина – да ће рат трајати четири године и да се још неће завршити, у то нико не би веровао. Подаци и процене су били погрешни. Број жртава је огроман, а места која су Руси заузели су у потпуности уништена, не постоје", истиче Вереш.

Редовни професор Факултета политичких наука у Београду Синиша Атлагић наводи да је Украјина у контексту свега што се издешавало у претходне четири године највећи губитник.

"Она је изгубила себе и какво год да буде решење, она неће бити у оном облику у којем је постојала раније. Украјински народ је изгубио земљу. Код Руса је минус економски и постоје проблеми због санкција, али не толико велики колико се представљају. Такође, Русија, ако све буде како тренутно јесте, добија територију која њој није неопходна, али која представља вероватно највећи резервоар најквалитетнијих сировина у Европи и у коју улази шест до седам милиона становника", наглашава Атлагић.

ЕУ за Украјину, Руси за испуњење зацртаних циљева

Вереш напомиње да нема посебне поруке у томе што на обележавању четири године од почетка рата, у Кијеву – међу 11 званичника који су посетили украјинску престоницу – није било лидера Француске, Немачке и Уједињеног Краљевства.

"Сви они су се изјаснили за даљу подршку Украјини и остају на тој линији и (Емануел) Макрон и (Фридрих) Мерц и Енглези. У Кијев су, свакако, дошли највећи савезници, попут Пољске и балтичких земаља. Западна солидарност и даље стоји, осим подршке Мађарске, Словачке, као и позиције Сједињених Америчких Држава, која је нешто другачија", оцењује Вереш.

Атлагић подвлачи да санкције Европске уније нису дале резултате какве су у Бриселу очекивали.

"У Москви се то не осећа, цене су релативно ниске у односу на наше стандарде. Расположење је такво да 87 одсто грађана Руске Федерације сматра да западне санкције на њих не утичу. Када је реч о рату, око 45 процената испитаника верује да ће се рат ускоро завршити. Међутим, око 60 одсто грађана сматра да Русија иде добрим путем и да треба да, колоквијално речено, истера своје и реализује циљеве који су зацртани специјалном војном операцијом", указује Атлагић.

Рат у Украјини – крај или наставак сукоба

Вереш сматра да ће рат трајати дуже од рокова који се помињу у јавности.

"Датуми који се помињу везују за Трампову рачуницу – у јуну и новембру – поготово онај који је везан за јесен – када се у Америци одржавају избори на пола мандата пред које актуелни председник бирачима хоће да поручи како је договорио мир у још једном сукобу. Међутим, у Москви говоре о неоствареним циљевима, који нису територијални. Кремљ неће пристати на било какве уступке у региону Донбаса. Такође, тражиће промену руководства у Кијеву, ограничења украјинске војске и спољнополитичког ангажовања Украјине", тврди Вереш.

Атлагић процењује да у Русији сматрају како се Трамп не понаша у складу са "духом Енкориџа", односно оним што је договорено на августовском састанку са Путином на Аљасци.

"Пре неколико дана сте могли да чујете (министра спољних послова Русије Сергеја) Лаврова, који је рекао да су они тамо развили дух Енкориџа, а да им се касније заплени брод или ухапсе (донедавног председника Венецуеле Николаса) Мадура, или се догоди нешто што није у складу са оним што је договорено. Мислим да Вашингтон нема толики утицај на Кремљ колико се чини", закључује Атлагић.

Емисију у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

25.02.2026. Среда: Променљиво облачно са сунчаним интервалима, а уз нешто више облачности ујутро и пре подне у брдско-планинским пределима југозападне, јужне и источне Србије тек понегде су могуће сасвим слабе краткотрајне падавине. Ветар слаб и умерен, после подне на северу и истоку краткотрајно и јак западни и северозападни. Јутарња температура од 0 до 6 °С, а највиша од 11 до 15 °С.

26.02.2026. Четвртак: Претежно сунчано, у брдско-планинским пределима променљиво облачно. Ветар углавном слаб, северни и североисточни, крајем дана источни. Најнижа температура од -2 до 3 °С, а највиша од 10 до 15 °С.

27.02.2026. Петак: Претежно сунчано, понегде уз пролазну умерену облачност. Ветар слаб, источни и југоисточни, у току ноћи на југу Баната у појачању. Најнижа температура од -4 до 2 °С, а највиша од 11 до 16 °С.

28.02.2026. Субота: Претежно сунчано, понегде уз пролазну умерену облачност. Ветар слаб, у кошавском подручју и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од -3 до 4 °С, а највиша од 11 до 17 °С.

У Основној школи "Раде Кончар" како јавља репортер РТС-а се одвија редовно, али су поједини родитељи дошли по  децу.

РТС незванично сазнаје да је тај дечак иначе био под суспензијом, а према незваничним информацијама у овој школи ће током вечери директорка одржати састанак са родитељима одељења из ког је ученик који је писао узнемирујућу објаву.

Министарство просвете обавештено је о ситуацији, у току је прикупљање информација и поступање у складу са прописаним процедурама, по правилнику и протоколу поступања у установи када су у питању насиље, злостављање и занемаривање.

Укључене су све надлежне институције, полиција и Центар за социјални рад. Министарство просвете како наводе, прати даље поступање школе.

РТС је контактирао управу школе из које је речено да ће се огласити саопштењем.

На званичној страни Система брзог обавештавања и узбуњивања на безбедност хране Европске уније (РАСФФ) наводи се да је ЛОТ 111527172, већ у поступку повлачења, са роком употребе 02.01.2027 године, као и ЛОТ 111492248, са роком употребе 24.09.2026.

Повлачи се и ЛОТ 111505015, са роком употребе 06.11.2026 године.

Једна серија "аптамила" већ је била повучена са тржишта крајем прошле године. Реч је о "аптамилу АР1" намењен бебама до 6 месеци старости.

"Заједничком изјавом смо се усагласили да радимо на обезбеђивању сигурног и приступачног снабдевања природним гасом, користећи постојећу инфраструктуру и по потреби градећи нову, како би се повећале испоруке гаса и постигли регионални енергетски циљеви. Разговарали смо о мерама које можемо да предузмемо да би снабдевање гасом било поуздано попут хармонизације берзи гаса, инвестиција, изградње нове гасне инфраструктуре и дугорочне стабилности трговине природним гасом. Ово не значи потпуно окретање само једном снабдевачу, већ подизање енергетске безбедности”, рекла је министарка.

Подсетила је да се током кризе са ценама и снабдевањем гасом, која је погодила Европу због рата у Украјини, Србија била редовно снабдевена уз повољне цене овог енергента, као и да се ради на диверсификацији извора и рута снабдевања гасом да би се створили алтернативни правци у случају поремећаја.

"Изградњом гасних интерконекција према Северној Македонији и Румунији у наредне две године, уз постојећу гасну интерконецију Србија-Буграска, имаћемо капацитет за пренос око четири милијарде кубика гаса годишње. Овом инфраструктуром добијамо приступ новим тржиштима гаса, као и новим изворима и добијамо нове руте снабдевања. Заједничку изјаву су потписали и наши суседи Румунија, Бугарска, Босна и Херцеговина, Хрватска и договорили смо да се редовно консултујемо како бисмо постигли циљеве и обезбедили алтернативе у случају нових поремећаја или неизвесности“, закључила је Ђедовић Хандановић.

Трансатлантски самит о гасној безбедности организовао је Национални савет за енергетску доминацију САД, а осим државног сектратара за енергетику САД-а Криса Рајта, заједничку изјаву су потписали министри енергетике и представници Грчке, Бугарске, Мађарске, Пољске, Румуније, Словачке, Молдавије, Украјине, Хрватске, Литваније, Босне и Херцеговине, наводи се у саопштењу Министарства енергетике.

Тај театрални гест изразио је презир демократа према Трамповом ружичастом опису стања нације хвалећи се процватом економије и снажењем САД у карактеристичној "Учинимо Америку поново великом" реторици.

Мало је вероватно да ће Трампу и сада бити украден шоу, јер републиканац Мајк Џонсон, који је лојалан и чврсто подржава председника, сада седи тамо где је Пелоси седела као председница Представничког дома. Тим пре што се ово обраћање дуго чека, будући да је последњи говор о стању нације одржао пре шест година.

Вечерашњи говор, који ће почети у 21 сат по Источно-америчком времену, биће и први званични о стању нације у његовом другом мандату. Прошле године се у фебруару обратио на заједничкој седници Конгреса.

Важан је и тренутак. Америка је дубоко поларизована по многим питањима – имиграција, економије, царина, спољне политике. Приближавају се и међуизбори, а анкете показују да више бирача не одобрава Трампов досадашњи учинак, него што га подржава.

Прилика за поправљање имиџа и убеђивање бирача

Без обзира на то како се његова политика доживаљава, Трамп ће се обраћати Америци која је знатно другачија него што је била за време његовог првог мандата.

Свој свеобухватни програм за други мандат спровео је вртоглавом брзином, сузбијајући илегалну имиграцију и ефикасно затварајући границу, преокренувши стране савезе, доводећи у питање контроле и равнотеже које су темељ америчког политичког система и фундаментално редефинишући улогу председништва.

Међутим, суочио се са значајним препрекама, како од стране јавности, тако и од стране кључних институција, које су ограничиле његове амбиције.

Анкете јавног мњења показују да се расположење јавности погоршало према Трампу у његовом другом мандату. Недавна анкета Си-Ен-Ена показала је да само 36 одсто Американаца одобрава начин на који влада земљом. Анкета Вашингтон поста показала је сличну бројку од 39 одсто.

Овај говор о стању нације представља прилику за Трампа да заустави "пропадање" у кључном тренутку.

За нешто више од осам месеци, бирачи ће донети суд о Трамповом другом председничком мандату на новембарским међуизборима. Могли би да сачувају његову републиканску већину у Конгресу или да предају власт демократама, осигуравајући две године законодавне блокаде и агресивног надзора који би, према његовим речима, могао да доведе до његовог поновног импичмента.

Зато је овај говор Трампова једина шанса да изнесе своје аргументе америчкој јавности пре тих избора на важном, одлучујућем догађају пред милионском публиком.

Дуги говори и већ виђени напади

"Имамо земљу која сада добро стоји, имамо најбољу економију коју смо икада имали и највећу активност", рекао је Трамп уочи говора. "Биће то дуг говор, јер имамо толико тога да кажемо", истакао је шеф Беле куће.

Да ће говор бити дуг у то нема сумње. Трамп држи рекорде за неке од најдужих говора пред Конгресом у новијој америчкој историји.

Аналитичари су сагласни и да се може очекивати оно што Трамп уобичајено ради – да се хвали својим достигнућима, уз нападе на наводне непријатеље и критичаре.

Званична тема говора је "Америка са 250 година: Јака, просперитетна и поштована", што је референца на 250. годишњицу оснивања Сједињених Америчких Држава.

О чему ће Трамп сигурно говорити

Трампова економска политика, укључујући високе царине за неке од највећих америчких партнера, показала се веома непопуларном. Прошлог петка, Врховни суд САД је пресудио да су многе председникове дужности незаконите, доводећи у сумњу трговински режим његове администрације.

Трамп је од тада увео нове тарифе и обећао да ће их још више применити, али крајњи резултат је континуирана неизвесност око утицаја који ће његове акције имати на америчку економију и потрошачке цене.

Иако је било неких добрих економских вести за Трампа, са берзанским индексима близу рекордно високих нивоа и ниском стопом незапослености, најновији подаци о економском расту били су испод очекивања.

Економија и имиграција су традиционално биле две области у којима је Трамп имао највећу подршку јавности. Али његов углед по тим питањима је опао откако се вратио у Белу кућу, што је допринело паду подршке бирача.

Имиграције су му можда још већи камен спотицања у домаћој јавности, јер се бирачи гнушају агресивне тактике маскираних агената Службе за имиграцију и царине (ICE) и Царинске и граничне заштите (CBP) на улицама Минеаполиса и других градова.

Убиства двоје америчких држављана од стране имиграционих службеника у Минеаполису изазвала су масовне протесте и, на крају, одлуку администрације да смањи нагли пораст броја федералних агената, а Трамп је обећао и "блажи приступ".

Скоро половина бирача каже да је Трамп отишао "предалеко" у спровођењу  имиграционе политике, упркос чврстој подршци за њу на почетку његовог мандата.

Спољна политика у жижи светске јавности

Светску јавност сигурно ће највише интересовати шта ће шеф Беле куће рећи о спољној политици, посебно у светлу затегнутих односа са Ираном.

Иако се хвалио да је окончао више ратова него иједан амерички председник до сада, чини се да му то неће бити довољан аргумент у овом говору, будући да ће морати да образложи зашто САД гомилају војне снаге на Блиском истоку за могући напад на Иран.

У радикалној промени тона, чак се наводи да председник разматра велику војну кампању осмишљену да доведе до промене режима у Ирану, што је свеобухватна амбиција која подсећа на инвазију на Ирак 2003. године под Џорџом Бушом, коју је Трамп више пута критиковао као грешку.

Претња сукоба са Техераном долази нешто више од месец дана након што се сличан сукоб са Венецуелом завршио тако што је Трамп наредио америчким снагама да отму председника земље Николаса Мадура кога је америчка администрација прогласила "наркотерористом".

Трамп је такође подигао тензије са НАТО-ом захтевајући да му Данска, једна од оснивачица Алијансе, уступи Гренланд.

Трамп који се представљао као миротворац и отворено залагао за Нобелову награду за мир, прошле недеље је покренуо свој хваљени Одбор за мир, који се различито промовише као средство за доношење мира у Гази, или, амбициозније, као алтернатива Уједињеним нацијама. Али до сада, традиционални европски савезници САД су одбили да му приступе.

Трампов говор би бар могао дати назнаку како он и његове колеге републиканци планирају да убеде Американце да их подрже када изађу на међуизборе у новембру.

Аналитичари кажу да када је незадовољство јавности овако велико, председници се повуку не желећи да даље разљуте бираче, али то се од Трампа не може очекивати. Напротив, сагласни су да је могуће да ће послати још радикалније поруке. Јер, како кажу, за другачији приступ потребна је особина коју је Трамп нерадо показивао током свог времена у политици – скромност.

Детаљном контролом откривен је непријављени новац, сакривен у импровизованом простору унутар возила.

Према почетним проценама, сумња се да је износ готовине око милион евра.

Јединице царинске истраге су одмах изашле на лице места.

По налогу Специјалног тужилаштва у Приштини, трима особама осумњиченим за кривично дело "прање новца" одређен је притвор у трајању од 48 сати.

Осумњичени А.Л.,А.К., и Е.А заустављени су на прелазу у Мердаре, након што је приликом заједничке контроле коју су извршили полиција и царина пронађена и одузета велика количина новца у возилу којим је управљао један од ухапшених.

Према почетним проценама, сумња се да тај износ достиже милион евра.

Специјално тужилаштво у Приштини у сарадњи са полицијом предузима све неопходне радње, у складу са законским процедурама на снази, ради потпуног појашњења предмета.

Славко Димовић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да је руска технологија међу најмодернијима у свету када је реч о нуклеарним електранама, али да Србија треба да узме у обзир све опције, те да су сви потенцијални партнери у игри, јер се налазимо у "нултој референтној тачки".

"Србија, на вратима нуклеарне ренесансе, треба да узме у обзир све опције, попут ЕДФ-а, 'Росатома' и осталих партнера", каже Димовић, напомињући да ће све одлуке бити донете у складу са националним интересима наше земље.

Избор партнера

Према његовим речима, сарадња с партнерима пре свега се односи на размену експертизе, трансфер технологије и знања, обуку кадрова и учешће у саветодавној улози у избору кадрова и правно регулаторног оквира.

"Искуства су од немерљивог значаја, с обзиром на то да је 'Росатом' учествовао у изградњи већине нуклеарних електрана у свету, укључујући и оне у региону", навео је Димовић.

Напомиње, такође, да је избор партнера за изградњу нуклеарне електране спољнополитичко, али и економско, техничконаучно и технолошко питање.

"Прве две фазе припрема треба да се заврше до 2032. године, када би требало да буде завршен избор технологије, локације за градњу и правно регулаторног оквира, да се напредује у избору базе кадрова, као и да се пронађе модел финансирања", указује Димовић.

Друштвена прихватљивост и локација

Истиче и да је "питање свих питања" друштвена прихватљивост изградње нуклеарне електране у Србији.

На питање које локације улазе у избор за градњу, Димовић каже да постројење мора бити поред воденог реципијента или у напуштеном термоенергетском постројењу.

"Прерано је излазити са прецизним подацима, јер постоје рокови и методологија. Очекујем и противљење у делу јавности. Потребан је искрен, транспарентан и директан дијалог са јавним мњењем", указује Димовић.

Додаје да се питање одлагања радиоактивног отпада треба решавати по угледу на друге земље, попут Словеније, Русије и Финске.

"Србији су потребни знање и друштвена прихватљивост. У условима укупног недостатка електричне енергије, нуклеарна енергија би могла да буде део решења. Желео бих да око 50 одсто производње буде из нуклеарне енергије за базну потрошњу, а остало из алтернативних извора. Правимо енергетски микс јер не можемо преко ноћи да заменимо термоелектране", закључује Димовић.

Међутим, случај Менделсона је далеко од уобичајеног.

Идилично детињство

Питер Менделсон одрастао је у делу северног Лондона који се буквално зове Предграђе баште Хамстеда.

Хамстед је једна од највећих зелених површина у Лондону, која би могла да се упореди са београдским Топчидером.

Предграђе у којем је Менделсон провео детињство плански је изграђено од 1907. до 1939. године новцем богате добротворке Хенријете Барнет, која је желела да окупи "припаднике различитих класа у једну башту".

Тако је син ратног ветерана, оснивача једне од кључних синагога у Лондону и менаџера листа "Џуиш кроникл" Тонија Менделсона, одрастао међу идиличним кућама и негованим баштама, надомак једног од најбогатијих крајева Лондона – Хамстеда, у атмосфери у којој је распитивање о нечијој класној припадности, у иначе изразито класном друштву, сматрано скоро непристојним.

То одсуство јасне слике којој класи заправо припада обележиће живот и каријеру Питера Менделсона.

Први пут у Вестминстеру

Као тинејџер придружио се Лиги младих комуниста, паралелно уживајући у свим традицијама Универзитета у Оксфорду, где је студирао филозофију, политику и економију, што је академски избор број један сваке особе која у Британији жели велику и утицајну политичку каријеру.

Каријеру је почео у одељењу за економију Конгреса британских синдиката. Изабран је за посланика са само двадесет шест година. Међутим, три године касније напушта Вестминстер због „разочараности“ начином на који је тадашњи лидер лабуристичке опозиције Џон Фут руководио странком.

Реч "разочараност" обично је еуфемизам за напуштање положаја пре него што са њега бивате отпуштени или смењени. Прави разлог за одлазак – добровољан или не – младог Менделсона из Вестминстера остављам његовим будућим биографима.

Међутим, попут Џона Фута, који му се толико није допао, Менделсон се окреће новинарству. Од 1982. до 1985. године радио је на Лондонској викенд телевизији, где је постао пријатељ са Џоном Биртом, који ће десет година касније стати на чело Би-Би-Сија.

"Принц таме"

Новинарство га катапултира назад у политику. Нови лидер лабуриста Нил Кинок поставља Менделсонa 1985. године за директора комуникација странке.

Године тачеризма, које су заувек промениле Британију, али и проузроковале најоштрије друштвене тензије у модерној историји те земље, провео је подижући рејтинг лабуриста проценат по проценат, али никада довољно да би заиста уздрмао доминацију конзервативаца.

Међутим, Менделсоново руковођење канцеларијом за комуникације донело му је надимак "принц таме", који га никада није напустио, али је и у речник енглеског језика унело нови појам "спин доктор" или доктор за извртање чињеница.

Његов таленат за иновације у комуникацијама огледао се и у ангажовању оскаровца Хјуа Хадсона, редитеља прослављених "Ватрених кочија", да сними филм о лабуристичком лидеру Нилу Киноку у покушају да буде представљен као политички материјал достојан премијерске фотеље.

На том путу испречила му се, такође иновативна, додуше по својој скромности и традиционалности, предизборна кампања Џона Мејџора, која је доминацију торијеваца продужила до 1997. године.

Нови лабуризам

Пораз Нила Кинока 1992. године наводи Менделсонa да дигне руке од страначких комуникација и врати се у посланичке клупе.

Менделсон није био по укусу новог лидера лабуриста Џона Смита, те тако остаје у последњем реду посланичких клупа, одакле је, додуше, одржао неколико говора хвале на рачун Европске уније. Ти наступи ће му се исплатити десет година касније.

Време у партијском запећку Менделсон троши на приближавање Тонију Блеру и Гордону Брауну, двојици Шкота који су већ били обележени као будући лидери.

Менделсон је тако постао клип у точковима пријатељства будућих британских премијера.

Како се Менделсон приближавао Блеру, тако је Браун све више потискиван. Првобитни договор шкотског двојца био је да Браун буде лидер странке, уз обећање да ће је препустити Блеру.

Менделсонов утицај довео је до рокаде у том договору, који Блер на крају није ни поштовао, те ће остати на власти више од десет година и са ње отићи под притиском јавности и странке.

Изненадна смрт Џона Смита претворила је договоре Блера и Брауна у реалност.

Менделсон званично није водио ниједну лабуристичку предизборну кампању после Кинокове.

Но, незванично, водио је све три Блерове победничке предизборне кампање под надимком Боби.

Миленијумска купола и напредовање

Победа нових лабуриста на изборима 1997. године тако лансира Менделсонa у владу, прво као министра без портфеља.

Његово чедо била је изградња Миленијумске куполе, огромне хале на обали Темзе, која је требало да постане симбол и централно место уласка у нови миленијум.

Пројекат је био праћен низом проблема. Данас је Миленијумска купола приватизована арена О2, у којој се одржавају велики рок концерти. Њена првобитна намена давно је пала у заборав.

Но, њена проблематична изградња није сметала Менделсону да напредује. Напротив, ускоро је постављен за министра за трговину и индустрију, а постао је и престижни члан Крунског савета. Тиме је његово идилично бескласно детињство постало његова политичка стварност.

Током мандата у том ресору, Менделсон ће узбуркати јавност страховањима од пада свих рачунарских система у тренутку уласка у нови миленијум због промене датума са 1999. на 2000. годину. Лондонски Сити стрепео је од губитка свих берзанских трансакција. Одбрана од "миленијумске грешке" коштала је милионе фунти. Страховања су се показала надуваним, што је тада Менделсону могао да потврди сваки студент рачунарства.

На Менделсонов наговор, премијер Блер је у државну пошту увео рачунарски систем "Хоризонт", чији ће недостаци довести до једног од највећих скандала у историји Британије.

Лажне оптужбе да су поштански службеници проневерили велике суме новца довеле су до масовних хапшења, уништења живота целих породица и самоубистава, а јавно осрамоћени невини поштански службеници и данас се боре за правична обештећења.

Скандали као одскочне даске

У исто време Менделсон незадовољан животом у малом стану, обратио се пријатељу још из синдикалних дана, а у том тренутку једном од руководилаца британске авио-индустрије, Џефрију Робинсону, који му је обезбедио бескаматни зајам за куповину куће у престижној четврти Нотинг Хил.

Зајам није пријавио ни својој хипотекарној банци, ни парламенту, ни странци, ни влади.

Када је прича о зајму осванула на страницама британских таблоида, Менделсон је морао да се опрости од министарске фотеље.

Отишао је, не заборавивши да се још једном закуне Тонију Блеру на вечно пријатељство.

Можда га је та заклетва вратила на положај – овог пута државног секретара за Северну Ирску – већ октобра 1999. године. Уместо да руководи новоустановљеном аутономијом покрајине, која се тек опорављала од деценија насиља између протестантске и римокатоличке заједнице, Менделсон је морао да поднесе нову оставку само петнаест месеци касније.

Пад "принца таме"

Овога пута разлог је био индијски магнат Сриханд Фалуджа, чији је конгломерат покривао најважније секторе индустрије те земље.

Наиме, Менделсон је интервенисао код партијског колеге на челу Министарства унутрашњих послова са циљем да се утицајном милијардеру додели британски пасош.

Породица Фалуджа у то време била је спонзор "Зоне вера" у злопатној Миленијумској куполи. Истовремено, била је под истрагом индијских власти због спорних пословних веза у Шведској.

Британски таблоиди славили су тада "коначну победу над принцем таме".

Менделсон се привремено склонио од очију јавности. Продао је кућу на Нотинг Хилу уз велики профит.

Само годину дана касније осваја нови посланички мандат. Побеђује легендарног вођу рударског штрајка Артура Скаргила, који је представљао тврду социјалистичку британску левицу. У победничком говору Менделсон је оценио да су га сви "потценили", те да је "борац који не одустаје".

Три године касније наћи ће се у фотељи европског комесара за трговину, где остаје чак четири године – до нове оставке. Тај положај био је Менделсону пропусница за глобални милијардерски клуб. Из тог периода датирају и његове прве везе са осуђеним педофилом Џефријем Епстином.

"По последњем пакету закона "Свој на своме", у евиденцији је забележено око 10 милиона непокретности. Код нас је присутан тај културолошки тренд да су се људи опредељивали за послове са сигурнијим стамбеним фондом. Откупом тих непокретности почетком деведесетих уз хиперинфлацију народ је стекао велики капитал. Од тада је остао тренд да сви морамо да поседујемо некретнину, незамисливо је да цео живот будеш подстанар", објаснио је Пашановић.

Цео живот као подстанар

Како каже, док је у Србији незамисливо да се цео живот живи као подстанар, у Немачкој 40 одсто становништва има удео у непокретности, док 60 одсто њих живе као подстанари без амбиције за променом.

"Некретнина у неку руку оптерећује, ако узмете стамбени кредит ви сте везани 20, 30 или 40 година за отплату тог кредита. Људи не желе да се оптерете, млади се селе од центра до центра где добијају послове и њих кредит оптерећује", наводи Пашановић.

Истиче да се некретнина емпиријски показала као најбоља инвестиција.

"Некретнина и у праву има посебан божански статус, исто тако и у животу. Код нас се људи заиста деле на успешне и неуспешне по томе да ли су деци обезбедили стан", каже Пашановић.

Наводи да се Европљани ослањају на државне стимулансе.

"Посебно у Берлину и у свим већим немачким градовима, али и другим деловима Европе, држава стимулише ренту, односно ограничава ренту на одређени износ и ви фактички кроз ренту не можете да повратите инвестицију ни за 50 година што је дупло више него код нас", објаснио је Пашановић.

Шта каже статистика у Немачкој

Према речима дописника РТС-а из Немачке Ненада Радичевића, то што анкете указују да половина Европљана неће моћи или желети да купи некретнину, последица је пада животног стандарда у протеклих неколико година, али и наставка раста цена некретнина упоредо са растом каматних стопа на стамбене кредите.

У Немачкој је друштвено прихватљивије бити подстанар и њихови уговори су законски строго регулисани и заштићени па је због тога и у немачким медијима постојала прича да се људима више исплати да живе у изнајмљеним становима него да плаћају рату за стамбени кредит.

То је довело до тога да више од половине становништва у Немачкој живи у изнајмљеним становима и та пракса се не мења већ годинама.

С друге стране, цене некретнина неумитно расту, али расту и цене изнајмљивања станова тако да постоје огромне разлике у киријама које људи плаћају.

Наиме, могуће је да у једној згради породица трособан стан изнајмљује више од 30 година за 400 или 500 евра, а да њихове комшије, које су стан исте квадратуре изнајмиле у протеклих неколико година, ренту плаћају између 1.200 и 1.800 евра месечно.

Тренд куповине некретнина за 500 евра по квадрату

Пашановић каже да постоји и економски модел државног развоја.

"Код нас је држава одлучила да поспеши тренд куповине некретнине и прво је интервенисала код војно-полицијских станова. Омогућила је припадницима војске и полиције да по врло повољним ценама купе некретнину у целој Србији по цени од 500 евра по квадрату. Прошле године је држава интервенисала и са кредитима за младе што је дозволила младима, без икакве кредитне историје, уколико су запослени сами, или уколико нису, да уз помоћ родитеља купе некретнину", објаснио је Пашановић.

Истакао је да у Немачкој постоји ограничење цене закупа које диктира држава.

"У Немачкој кад се потпише дугорочни закуп, цена мора да се поштује. Држава интервенише са ограничавањем цена закупа по периодима. Тако да ако су људи ушли у закуп пре 30 година они плаћају исто као и тада. То су екстреми, то се не дешава стално, али на пример и Берлин и Беч имају ограничене цене закупа за социјалне станове", каже Пашановић.

Калкулисати или играти монопол

Наводи да је тренутна ситуација у Србији таква да је већа потражња од понуде.

"По кредитима за младе смо видели да је интересовање велико. Мислим да је то државу мало коштало колики је бенефит и на томе треба радити. Тренутно људи покушавају на све начине што пре да уђу у кредит, купе некретнину и буду своји на свом", објашњава Пашановић.

Поручује да не треба калкулисати већ купити некретнину одмах.

"Цене некретнина увек иду горе. И кад је највећа криза оне и тада иду горе и некретнина је најсигурнији колатерал и увек ћете моћи да добијете капитал од продаје стана. Као у игри монопол увек треба куповати некретнине", закључио је Пашановић.

Небојша Виденовић, технички директор Топлане, каже: "Гасификацијом се постижу многи бенефити у економском, технолошком и техничком смислу, и то је јако битно. Стотине милиона динара који могу бити уложени су практично ревитализација након 50 година рада појединих котланица."

Мењаће се и системи грејања у објектима који су на траси гасовода.

Биљана Петковић, помоћник директора за развој, пројектовање и надзор, додаје: "Поред тога смо планирали и да све јавне установе на локацији у Дурлану, мислим на вртић, општину, полицијску управу, да прикључимо на ту нову котларницу."

Од 236 000 мегават сати енергије, колико Топлана годишње произведе, тренутно се више од 96 одсто добија од природног гаса.

Небојша Виденовић, технички директор Топлане, наводи: "Последње две године, ми смо интензивирали све те активности и очекујемо да се 99 одсто капацитета користи гас као основни енергент, ту остају мазут и лож уље као алтернативно гориво у случају неке гасне кризе."

Биљана Петковић, помоћник директора за развој, пројектовање и надзор, објашњава: "Ако будемо реализовали све ове пројекте, остаће нам само котларница ПМФ која је на мазут. Њу ћемо покушати или преко министарства за јавна улагања или преко било ког другог конкурса који се буде појавио."

Даљинско грејање је најзаступљенији вид грејања у Нишу. Топлана греје око 32 000 станова и више од 2 000 пословних објеката.

Премијер Србије Ђуро Мацут поручио је данас поводом најновијих претњи председнику Србије Александру Вучићу, да ни једна претња, без обзира коме је упућена, не сме да се схвати олако као и да од надлежних органа очекује да реагују одлучно и у складу са законом.

"Као друштво морамо јасно да кажемо да нема оправдања за говор мржње и позиве на насиље. На то сам више пута указивао, јер таква реторика разара поверење, продубљује поделе и угрожава безбедност свих грађана", указао је Мацут на Инстаграму.

Додао је да пружа најдубљу подршку председнику Вучићу и његовој породици.

"Очекујем да надлежни органи реагују одлучно и у складу са законом, а да се у јавном простору вратимо култури дијалога и одговорности", истакао је Мацут.

Председница Народне Скупштине Ана Брнабић реаговала је на извештавање, како је навела тајкуниских медија, о планирању убиства председника Србије Александра Вучића и његове породице и истакла да је према тим медијима, то застрашивање блокадера.

"Каква је ово монструозна релативизација и још монструозније обртање стварности и (ин)директна заштита оних који желе да науде председнику Србије и његовој деци", навела је Брнабић на друштвеној мрежи Икс уз видео објаву вести са тих медија.

Брнабић је додала да се дехуманизација Вучића наставља на начин какав никада нигде није виђен.

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да је згрожен да постоје људи који су планирали, осмишљавали и прижељкивали убиство председника Србије Александра Вучића и његове породице и додао да је поносан на брзо реаговање институција и хапшење осумњичених, јер, како је навео, застрашивање, насиље и мржња никада више неће бити оно са чим ће се српски народ идентификовати.

"Пружам пуну подршку нашем председнику Александру Вучићу да истраје у својој борби за бољу земљу, иако зна какав ризик таква мисија носи, иако свему томе излаже своју породицу, иако је то претежак терет који не може свако изнети", навео је Мали на Инстаграму.

Нагласио је да је на понос све што је председник Вучић урадио како би се Србија изборила са покушајима дестабилизације.

Председник Српске напредне странке Милош Вучевић изјавио је да после "непрестане монструозне кампање" против председника Србије Александра Вучића не чуди што постоје "монструми који су планирали и били спремни да га убију".

Како је нагласио, осујећени су им планови и увек ће бити.

"Неће убити Вучића и неће зауставити Србију. Морамо да учинимо све да председник Вучић буде безбедан", поручио је Вучевић на мрежи Икс, и додао да Вучић "ни за јоту неће одустати од својих планова за Србију", за њен даљи развој и напредак.

Потпредседница Владе Србије и министарка привреде Адријана Месаровић изјавила је да је одавно јасно да у Србији постоје људи који су спремни да примене најмонструозније методе како би уклонили Александра Вучића и преузели власт у земљи и навела да је разлог то што народ верује Вучићу и на изборима не даје подршку онима који су земљу уништавали и који би је вратили у време када је била разорена у свим сферама и на свим нивоима.

Месаровић је у објави на Инстаграму истакла да је Србија озбиљна држава која је показала да има озбиљне институције које знају да раде свој посао, и апеловала да се овај случај испита до краја и да налогодавци и потенцијални извршиоци буду сурово кажњени и за пример.

Месаровић је изразила подршку Александру Вучићу и његовој породици, наводећи да је Вучић својом политиком, радом и залагањем препородио земљу и дао јој наду за бољу будућност.

Члан Председништва СНС Петар Петковић изјавио је да сведочимо застрашујућим и конкретним плановима за ликвидацију Александра Вучића, а мете тих опасних планова била су и председникова деца и поздравио одлучну и промптну реакцију надлежних органа који су застрашујуће планове осујетили и заштитили уставни поредак Србије.

Министар културе Никола Селаковић изјавио је да хапшење лица осумњичених за припремање атентата на председника Републике Србије Александра Вучића и чланове његове породице представља језив доказ докле може да доведе дугогодишње тровање јавног простора мржњом, насиљем и дехуманизацијом, као и да је то директан напад не само на председника Републике, већ и на државу Србију, њене институције и уставни поредак.

Према његовим речима ко год помисли да је убиство политичког противника легитиман облик борбе, ставио се изван сваког цивилизацијског оквира.

"За овакве поступке не постоји ни најмање оправдање. Не постоји политички циљ, идеологија или фрустрација која може да буде алиби за планирање убиства. Свако ко подстиче, оправдава или на било који начин подржава насиље мора знати да ће се суочити са пуном снагом закона. Ово није борба за власт - ово је борба за то да ли ћемо живети у уређеној држави или у друштву линча", закључио је Селаковић.

"Завршио сам продуктивну дискусију са Паолом Зимполијем, специјалним изаслаником председника САД за глобална партнерства. Разговори попут овог су увек одлична прилика да поделимо став Србије о главним глобалним питањима, истакнемо нашу улогу као конструктивног фактора мира у Европи", објавио је Ђурић на Инстаграму после састанка.

Министар Ђурић је навео да је тај разговор био и одлична прилика да се чују и подрже наши ставови о питањима од виталног националног интереса, укључујући и положај српске заједнице на Косову и Метохији, који је и даље тесно повезан са регионалном стабилношћу.

Зоран Ћосић, мештанин, каже: "Kанализација се излива нон-стоп. Ово тридесет година траје. Живим овде поред овог места где се све ово догађа. Ова сад генерација мала немају где да се играју. Мој унук је ушао да узме лопту. Одмах сам га отерао кући да се скине, да се пресвуче, да се окупа, јер ово је чиста зараза."

Ненад Николић, мештанин, додаје: "Имају канали поред једног и другог стадиона који воде право у Ђетињу. То су неки привремени канали којима они ову воду, ове фекалије у Ђетињу одводе. То је отприлике већ једно двадесетак до месец дана. Ти канали се пуне и те фекалије иду у Ђетињу."

Вишедеценијског проблема свесни су и надлежни.

Жарко Васиљевић, в.д. директор, ЈKП "Водовод": објашњава: "Разлог је тај што је та канализација пројектована да није сепаративна канализација. Односно, у ту канализацију сливају се и кишне воде и фекална канализација. Kада дође до наглог отапања снега или великих падавина, а и неодговорног понашања нашег становништва који су своје сливнике, решетке, олуке увели у своју фекалну канализацију, долази до запушења и то је разлог што је дошло до пуцања те цеви."

Апелују на грађане да у канализацију не бацају ствари којима ту није место, а као једино решење виде одвајање кишне од фекалне које, како истичу, није у плану за ову годину.

Према њеним речима, битно је да се на скупу размотри начин на који би Европски парламент и сами европарламентарци који се баве нама, могли да нам помогну, зато што се стиче утисак да је, од свих институција Европске уније, Европски парламент најкритичнији.

"Али опет морамо да нађемо начин сарадње", рекла је Ковач.

Појашњава да је институционални начин сарадње између Народне скупштине Републике Србије и европског парламента такозвани САПЦ, парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање, као и да ће се током боравка у Бриселу видети и са копредседавајућим са њихове стране, послаником Кипра који је врло отворен и покушава да нам помогне.

"Али без обзира на то последња два пута нисмо имали заједничку декларацију и мислим да то није добра порука дакле ми ипак морамо да нађемо неки заједнички минимум како ми који смо Срби и желимо да помогнемо земљи на путу ка ЕУ тако и посланици који верују у европску будућност целог региона", рекла је Ковач.

Европска парламентарна недеља

Наглашава да је Европска парламентарна недеља добар начин да се ојача сарадња између самих посланика ЕП и посланика националних парламента, како земаља чланица, тако и земаља који су још увек кандидати за чланство. 

"Паралелно са тим, када смо већ у Бриселу, као чланови одбора за европску интеграцију, наравно да користимо прилику да се видимо са што више европарламентараца који се генерално баве Србијом и који су и чланови АФЕТ-а, део њих је наравно био и у посети Србији која је изазвала велику пажњу у јавности", навела је Ковач.

Рекла је и да морамо много да разговарамо и да је неопходно стрпљење. 

"Наравно да посланици који су из региона и који прате наше медије највише знају, мислим да је некако комуникација са њима или бар према јавности проблематична. Ја нисам срећна што ми нападамо некад те посланике или ипак су они известиоци, дакле њих би европски парламент, ми то нећемо променити. Ипак од њих и самог известиоца из Сенке зависи како ће изгледати коначна резолуција о Србији дакле све парламентарне странке које су наравно и у тим политичким групацијама треба да раде са својим политичким групацијама мислим да треба у томе да будемо успешни, важно и свих нас, да подвучемо и позитивне ствари", објаснила је Ковач. 

Шта ће понудити стручна служба ЕП

Што се тиче сарадње, додаје, од саме стручне службе ЕП зависи шта ће они понудити. 

"Подсетила бих све нас, да смо раније имали тзв. међупарламентарни дијалог, где су одређени посланици европског парламента модерирали. После тога је то прешло у отворени дијалог као помоћ нама, али у последњем периоду нисмо имали никакав вид сарадње поред тог споменутог парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање, па се надам да ће ипак, кроз заједнички разговор, доћи до тога на који начин они могу да докажу да заиста желе нама да помогну, а не само да нас критикују и да наша домаћа јавност, некако европски парламент и посланике који раде са нама и сарађују, доживе као некога ко жели објективно да нам помогне", закључила је Ковач.

Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревца, каже: "Југословенско и српско позориште је у периоду између 2 светска рата истовремено чувало националну драмску традицију и храбро прихватало европске токове, модернизам, експресионизам и друштвено ангажовану драму. На репертоарима су се суретали домаћи класици и савремени и писци комедија и авангарда, историјска драма и социјална критика."

Такмичарски програм отворила је представа "Урбане легенде" "Театра 91" из Алексинца. Kомедија, састављена од легенди и анегдота које, док путују возом, приповедају симпатични ликови, разгалила је и насмејала пожаревачку публику.

Срђан Стојадиновић, добитник награде за сликовити лик, додаје: "Ми смо убрали те наше алексиначке легенде, али ликове које смо тад правили, ми смо укапирали да такви ликови, пошто смо већ кренули са играњем, да такви ликови свуда постоје. У сваком граду имате по једног Милета, по једног Јоцу Kалифорнију, по једног Шућула, тако да зато се људи и вероватно препознају и смеју се овим нашим карактерима и нашим особинама које су такве какве јесу."

За глумца вечери проглашен је Вук Радисављевић коме је улога Јоце Kалифорније била прва у животу.

Вук Радисављевић, глумац вечери, објашњава: "Па, ја сам генерално сушта супротност од тог лика јер, очигледно да најбоље леже улоге људима који су супротност од тога кога глуме. Људи који ме знају нек процене да ли сам се снашао или нисам."

Глумцу вечери додељује се реплика штапа Миливоја Живановића. Најбољи глумац фестивала уз штап добија и Миливојев шешир и тако комплетира награду. Двадесет друге Аматерске глумачке свечаности "Миливојев штап и шешир" трају до првог марта, а после Алексинчана наступиће и позоришта из Уба, Велике Плане, Пожаревца, Црвенке, Димитровграда и Петровца на Млави. Овај аматерски фестивал је, на неки начин, увод у професионалне Глумачке свечаности "Миливоје Живановић", које се ове године одржавају у Пожаревцу од 3. до. 9. априла.

Тужилаштво је предложило Основном суду у Панчеву да оптуженом изрекне условну осуду од годину и четири месеца са роком провере од две године и осуди га на новчану казну од 450.000 динара, као и да му изрекне меру безбедности забране вршења позива, делатности и дужности директора или другог заступника привредног друштва на територији Србије везаних за располагање, коришћење, управљање или руковање туђом имовином од годину дана.

А. Љ. је оптужен да је од децембра 2022. до априла 2023. године, у Панчеву, као одговорно лице у привредном друштву, у намери да делимично избегне плаћање пореза на додату вредност, поднео Пореској управи пореску пријаву неистинитог садржаја, као и у намери да избегне плаћање пореза на добит правних лица дао лажне податке о чињеницама које су од утицаја за утврђивање оваквих обавеза, чиме је оштетио буџет Србије за 4.534.053 динара. 

Станковић је истакао да је нови в.д. директора професор из Пете београдске гимназије, човек од знања и интегритета, спреман да решава проблеме и конфликтне ситуације.

"Нематеријално наслеђе је жива снага Србије. Данас, када свет тражи аутентичност, Србија има шта да понуди. Драге даме, ви које сте чувари памћења, сваки бод, свака шара и тканина коју сте донеле овде, у срце државе, сведочи да је Србија најснажнија онда када не заборавља ко је. Ви сте доказ да традиција није терет прошлости већ и темељ наше будућности", истакао је Вучић.

Председник је захвалио Удружењу Етно-мрежа и британском амбасадору у Србији на подршци и пријатељству које је показао кроз овај пројекат јер, истиче, културна дипломатија није само у речима, већ у детаљима и нитима које спајају народе.

"Пиротско, стапарско и сјеничко-пештерско ћилимарство, косовски и влашки вез, змијански вез, бездански дамаст, књажевачке чарапе и текеришки пешкири су прича о идентитету, о истрајности, о љубави према својим коренима и отаџбини", нагласио је председник.

Фергусон: Етно-мрежа помаже Србији да исприча своју причу свету

Амбасадор Велике Британије у Београду Едвард Фергусон изјавио је да Србија има много тога да понуди и на шта може бити поносна, а да јој Етно-мрежа помаже да исприча своју поносну причу свету.

Фергусон је, на отварању изложбене поставке, рекао да је током две године боравка у Србији са супругом Керолајн и другим представницима дипломатије, имао прилике да путује у различите градове Србије и увери се у вештине жена које учествују у пројекту Етно-мреже.

"Од Шапца до Шида, од Лознице до Параћина из прве руке смо видели фантастичан рад жена у Етно-мрежи које причају приче о богатој историји и динамичној култури Србије. Етно-мрежа је заиста бриљантна организација која кроз веома једноставан концепт, успева да постигне толико различитих ствари", истакао је Фергусон.

Према његовим речима, на овај начин се чувају рукотворине које су у земљама попут Британије често у опасности од изумирања.

"Од веза до филцања, ове даме одржавају вештине прошлих генерација и преносе их на следећа поколења", навео је британски амбасадор.

Указао је да производи из Етно-мреже осликавају богато културно наслеђе Србије и њену модерну шароликост у коме су заступљени сви, од Срба до мађарске, влашке, бошњачке и русинске заједнице. 

Ћилими, ћирилички документи и вунене чарапе

Вучић је претходно посетио изложбену поставку са председницом Етно-мреже Виолетом Јовановић, која му је представила неке од изложених експоната, међу којима су српски ћилими, средњовековни ћирилички документи, минијатуре у везу и појасеви са народних ношњи.

Јовановићева је председнику представила производе настале техником пустовања, вунене чарапе и пиротске ћилиме, за које је навела да су кандидати за упис на Унескову листу светске баштине.

Истакла је да су приказани радови различитих етничких група које живе у Србији, укључујући Мађаре, Русине и Влахе.

Вредности и обичаји важни за традицију и идентитет

Изложбу је организовало национално удружење произвођача рукотворина Етно-мрежа, у сарадњи са Амбасадом Велике Британије у Београду, под покровитељством председника Републике.

Отварању изложбе присуствују и амбасадор Велике Британије Едвард Фергусон, амбасадор Италије Лука Гори, амбасадорка Швајцарске Ане Лугон-Мулен, генерални директор Ер Србије Јиржи Марек, председници општина и друге званице.

Изложба "Нити државности" представља поставку елемената нематеријалне културне баштине уписаних у Национални регистар нематеријалних културних добара Србије.

Кроз изложбу се представљају вредности, обичаји и елементи препознати као важни за културну традицију и идентитет Србије, посебно у контексту државности и националне баштине.