У 2025. години, финална потрошња у Кини допринела је економском расту са 52 одсто, што је за пет одсто више у односу на претходну годину. Тиме је потрошња поново постала главни покретач економског раста Кине.

Према управо објављеном извештају о раду Владе, Кина је одредила овогодишњи економски раст од 4,5 до 5 одсто, а да би се тај циљ постигао, улога потрошње биће додатно појачана у првој години 15. петогодишњег плана.

Стимулисање потрошње

Наставак спровођења специјалних акција за стимулисање потрошње, биће и приоритет за ову годину, а Кина ће наставити да се фокусира на потрошњу и циркулацију, трговину, двосмерна улагања и спречавање и решавање ризика.

Земља ће убрзати култивацију нових растућих тачака, ослободити потенцијал потрошње услуга, створити интернационализовано окружење за потрошњу, наставити са отварањем високог нивоа, продубиће мултилатералну и билатералну економску и трговинску сарадњу, али и унапредити сарадњу у различитим областима.

Важно је истаћи да ће са убрзањем старења популације и променом модела потрошње становника, сребрна економија постати важна тачка раста кинеске економије у наредној деценији.

До краја прошле године, кинеска популација старија од 60 година достигла је 320 милиона, а очекује се да ће до 2035. премашити 400 милиона и да ће обим "сребрне" економије премашити 30 билиона јуана.

Развој сребрне економије

Огромна популација и континуирано ширење потенцијала потрошње чине развој "сребрне" економије, не само задатком који се односи на добробит људи, већ и индустријом са огромним потенцијалом раста која ће обезбедити солидну подршку кинеској модернизацији.

"Сребрна" економија обухвата не само традиционалну потрошњу у виду хране, одеће, становања и превоза, већ и потрошњу услуга као што су медицинска нега, рехабилитација и културни туризам.

Стручњаци сматрају да би будући модел "сребрне" економије требао да буде позитивни круг у којем млади људи, ослањајући се на технологију, пружају професионалне услуге старијим особама, а оне плаћају услуге.

Како разумевати реалне потребе старијих особа, обезбедити производе и услуге који њима стварно требају, као и истински ослободити потенцијал "сребрне" економије да би боље допренела кинеској модернизацији – то је свакако важна тема која заслужује пажњу на овогодишњим парламентарним заседањима у Кини.

Чланови његове делегације, министри и пословни људи, потписали су девет предуговора са филипинским колегама о сарадњи у области бродоградње, дигитализације, вештачке интелигенције, нуклеарне енергије, борбе против међународног криминала и другог.

Филипини, интересантно, имају нуклеарну централу коју никада ниси употребили. Реч је о постројењу на полуострву Батан, које је завршено крајем 1984. године, али никада није пуштено у рад због нагле промене власти и страховања везаних за безбедност које је изазвала несрећа у Чернобиљу 1986. Сада постоји идеја да јужнокорејске компаније покушају реконструкцију и ремонт те електране која се налази на око 100 километара од престонице Маниле, те изграде и друге реакторе на Филипинима.

Према речима председника Лија, које преноси јужнокорејска новинска агенција Јонхап, Сеул себе види као идеалног економског партнера Филипина, јер поседује напредне технологије које њима недостају, док Филипини имају руде и материјале који су потребни јужнокорејској економији.

Две земље од 2024. године спроводе споразум о слободној трговини, а Сеул осећа посебну блискост и захвалност према Филипинима, јер су они послали контингент од близу 7.500 војника, који се током Kорејског рата (1950-1953) борио на страни капиталистичког Југа против комунистичких снага Севера.

Фокус азијских медија на одбрани

Оно што, међутим, посебно привлачи пажњу медија у Источној Азији су могући споразуми о даљој продаји јужнокорејског наоружања Филипинима, посебно у контексту безбедносног трвења између те острвске државе са око 110 милиона становника и оближње Kине око териротија и акваторија у Јужном кинеском мору.

Филипини, наиме, од доласка на власт млађег Маркоса интензивно раде на јачању војне моћи са циљем да одврате кинеску морнарицу и обалску стражу од уплива у територијалне воде око Спратли острва које Манила сматра својим, а на које и Пекинг полаже право. У томе, поред пружања већег броја војних база (званично, чак девет) на коришћење Сједињеним Америчким Државама и заједничких вежби, важну улогу игра опремање филипинским армије новим, модерним борбеним средствима.

Међутим, пошто влада у Манили не располаже новцем којим би могла да у битној мери купи скупо америчко наоружање, она се у својим набавкама ваздухоплова и бродова сада првенствено ослања на Републику Kореју, која је позната по поузданом, квалитетном оруђу, које је осетно јефтиније од америчког.

Још један важан снабдевач Филипина војном или паравојном опремом је Јапан, који је је донирао и продао седам савремених вишенаменских бродова Филипинској обалској стражи, те Манилу снабдео радарима.

Ту су и Аустралија, која на пет локација ради на унапређењу филипинске војне инфраструктуре, и Француска, која би требала да испоручи 20 и на Филипинима направи још 20 брзих патролних чамаца за потребе таможње обалске страже. Манила купује и крстареће пројектиле индијске производње "брамос", док од САД набавља вишецевне ракетне бацаче "ХИМАРС".

Сеул осваја светско тржиште наоружања

Током боравка председника Лија у Манили, Филипинци су, у склопу свог дугогодишњег, великог програма за модернизацију војске "Хоризонт", са јужнокорејским гостима потписали логистички споразум о набавкама материјала и опреме за потребе армије, који између осталог даје могућност да јужнокорејске компаније буду ангажоване директно, без учешћа на тендерима за набавку опреме и муниције.

Мада није саопштено на шта се конкретно те набавке односе, корејски листови су претходних дана писали да су Филипини заинтересовани за мноштво различитих система, електронских компоненти и делова јужнокорејског порекла.

Република Kореја у свом настојању да се пробије међу прва три, четири светска продавца наоружања посебни фокус држи на европским чланицама НАТО пакта – државама као што су Пољска, али и Румунија, балтичке републике и нордијске земље.

Њих она углавном снабдева вишецевним бацачима ракета, тенковима и хаубицама, али и оклопним транспортерима и борбено-тренажним летелицама.

До 2021. годишњи јужнокорејски извоз наоружања износио је две до три милијарде долара, али је након потписивања мега уговора са Пољском скочио на око десет милијарди. У последњих пет лета Пољска је "прогутала" чак 46 одсто испорука јужнокорејског оружја и војне опреме иностранству.

Република Kореја је већ у овом тренутку други највећи снабдевач оружјем европских земаља НАТО-а.

Штавише, јужнокорејски медији пишу да влада и домаће компаније из наменске индустрије планирају да током ове године искористе Споразум о безбедности и одбрани са Европском унијом потписан 2024. да закључе послове везане за продају јужнокорејског оружја и опреме у укупном износу од чак 56 милијарди долара.

Даље, Сеул управо интензивно ради на томе да за 43 милијарде америчких долара своје подморнице прода још једној чланици Алијансе, овог пута из Северне Америке – Kанади. То практично значи да је Република Kореја на прагу невероватног подвига – склапања уговора вредних 99 милијарди долара са земљама НАТО-а у једној календарској години.

Велике амбиције Филипина за јачање армије – велике амбиције корејских компанија за богаћење

Ипак, Kореанци, који на продаји наоружања раде уз сагласност Вашингтона и практично делују као заменици Сједињених Држава за снабдевање њихових војнополитичких савезника оружјем (јер америчка војна индустрију није у стању да сама задовољи сву потражњу), нису занемарили ни друге делове света. Нарочито су им, у економском погледу, битне земље АСЕАН-а, јер се ове убрзано развијају и имају велики људски и економски потенцијал.

Филипини, као муштерија, односно, купац производа јужнокорејске војне индустрије заузимају високо друго место иза Пољске, мада је њихов удео доста скромнији од те словенске, католичке земље и износи 14 одсто.

Манила је, наиме, од Републике Kореје већ наручила осам фрегата, од којих је испоручено шест, и 24 лака борбено-тренажна авиона "ФА-50", од којих је пристигло 12.

Kуповина друге партије од 12 летелица тог типа по цени од око 700 милиона долара објављена је прошле године – оне би требале да буду испоручене до 2030. и да послуже за обуку нове генерације пилота. То, у суштини, значи да су јужнокорејска оруђа окосница у модернизацији филипинске морнарице и ваздухопловства.

Отуд, поједини медији у Азији сматрају да би следећи корак могао да буде набавка јужнокорејског ловца-бомбардера пете генерације "KФ-21", те да је та могућност, нарочито модалитет финансирања, била предмет разговора између два председника и пословних делегација у Манили.

Јер, Филипини се налазе у последњој фази одлучивања о борбеном авиону који би био носећи стуб ратног ваздухопловства у наредних неколико деценија, а у најужу конкуренцију су ушли поменути "KФ-21" и шведски "Грипен".

Јужнокорејска машина је очигледан фаворит не само због својих стелт карактеристика, већ и стога што се млади филипински пилоти већ обучавају на апаратима "ФА-50" истог (јужнокорејског) произвођача – корпорације "KАИ".

Такође, Филипини у овом тренутку не поседују ниједну подморницу, иако у свом саставу имају преко 7.000 острва, па корејски медији спекулишу да би добар део од око 35 милијарди долара које Манила планира да потроши у трећој фази свог програма за модернизацију војске "Хоризонт" могао да буде усмерен на набавку тих подводних половила.

У томе своју шансу видe дивови јужнокорејске бродоградње и војне индустрије, компаније "Ханва оушнз" и "Хјундаи тешка индустрија", које заједно нуде јуришну подморницу на дизел-електрични погон "KС-III", која носи балистичке пројектиле.

Крајем јануара Министарство заштите животне средине дало је сагласност за пренамену пословног објекта из складишта металне галантерије у складиште опасног отпада, али је средином фебруара издало решење да се студија о процени утицаја пренамене објекта на животну средину преиспита.

То је захтевала Општина Гроцка јер приликом издавања сагласности није узет у обзир нови план регулације.

Преиспитивање студије због новог урбанистичког плана

Директорка фирме за складиштење отпада Славица Перуновић каже да су обавештени да је преиспитивање студије о процени утицаја затражено због усвајања новог урбанистичког плана.

"Како смо се консултовали у фирми са обрађивачем ове студије, тај део који је под разматрањем није ни близу нашег објекта, тако да мислим да нема никаквог утицаја да би имали основа да мењају студију. Чекамо одговор Министарства“, истиче Перуновићева.

Грађани су више пута протестовали због овог складишта јер су, како тврде, забринути за безбедност и здравље људи, будући да се у непосредној близини налази истурено одељење основне школе, вртић, али и куће. Ненад Танасковић живи поред складишта.

"Не бих ни сазнао да нису се окупиле комшије ту, њих тридесетак, од њих сам чуо. Звао сам власника хале, рекао је да је реч о неким лековима и да га нису контакирали пре тога. Ја сам из града дошао овде да би имао природу, мир“, испричао је прошлог октобра за РТС Танасковић.

У фирми тврде да се објекат налази у привредној зони и да имају дозволу за складиштење отпада који није опасан.

Лекови, дечја храна, неискоришћени шприцеви

У складишту се тренутно налазе лекови којима је истекао рок трајања, дечја храна, медицинска средства које користе стоматолози, па и неискоришћени шприцеви. Све је то отпад који није опасан, а има га око сто тона.

План је да се овде складишти фармацеутски отпад, не медицински и не експлозивни, запаљиви и радиоактивни, како се говорило у јавности, тврди директорка фирме.

"И то фармацеутски отпад који може да потиче из фабрика, из веледрогерија. То је роба која се иначе налази у складиштима и по центру града, само што је она проглашена отпадом из разлога што је можда истакао рок трајања. Исто је спакована. Фармацеутски отпад који може да потиче из апотекарских установа и здравствених установа, домова здравља, болница, тако да апсолутно никакве опасности нема по становништву, ни по окружењу", тврди Славица Перуновић.

Прикупљање, па извоз

Након што прикупе одређену количину отпада, извозиће га у Беч на уништавање, кажу у овој фирми. Иначе, управљање фамарцеутским отпадом регулисано је правилником из 2019. године.

"Директни утицај, када се не збрињава у складу са правилником и законом, може доћи до злоупотребе фармацеутских препарата, лекова, вакцина и свега осталог што спада у ту категорију. Индиректно, када се одлаже а да није у складу са правилником и законом, може утицати на контаминацију земљишта, ваздуха, посебно вода и атомних вода јер самим контактом са водом он се разлаже и улази у подземне воде и водотокове и самим тим онда се враћа у ланац исхране и може изузетно негативно утицати, посебно антибиотици", објашњава Бојан Сударев, представник Удружења за хемију Привредне коморе Србије.

Свако у некој фиоци има кутију са лековима којима је истекао рок трајања. Иако је правилником регулисано да у апотеке такве лекове можемо да однесемо, већина их не прима, јер немају новца до организују складиштење и уништавање. Због тога такви лекови најчешће завршавају у контејнерима.

Према његовим речима, одлука о учешћу донета је одмах, након чега је формиран посебан државни одбор у који су укључени представници кључних министарстава и институција.

"Одмах смо прихватили и потврдили учешће. Формиран је посебан одбор од представника кључних ресора, по одлуци председника владе. Укључена су министарства културе, здравља и привреде, а управо је министар привреде на челу тог одбора“, рекао је Боцан-Харченко.

У припрему учешћа укључене су и институције и компаније које се баве високим технологијама и иновацијама, што ће, како наводи, бити и основни концепт руског наступа.

"Наш концепт потпуно се уклапа у тему Експа 2027. На основу тога биће формиран павиљон и изложба Руске Федерације, и сигуран сам да ће бити један од најзанимљивијих", истакао је амбасадор.

Русија је већ одредила и свој национални дан на изложби, који ће бити обележен 12. јуна, на Дан Русије.

Експо као прилика за нове економске пројекте

Боцан-Харченко наглашава да Москва из Београда жели да пошаље поруку да је Русија отворена за сарадњу.

"Русија је отворена за сарадњу и нема ограничења када је реч о заједничким пројектима који су у обостраном интересу“, поручио је амбасадор.

Према његовим речима, изложба би могла да постане платформа за нове економске договоре и унапређење сарадње са Србијом.

"Ово је најбољи терен у Србији за преговоре, размену искустава и договоре о будућој сарадњи. За нас је најважније да се разговара о новим сферама сарадње са домаћином, односно Владом Србије“, рекао је Боцан-Харченко.

Санкције успориле трговину, али сарадња није прекинута

Амбасадор признаје да је трговинска размена Србије и Русије у паду, али наглашава да је то директна последица западних санкција.

"Србија се налази у окружењу земаља које подржавају режим санкција и зато се суочавамо са потешкоћама, пре свега у транспорту, логистици и финансијама", објаснио је Боцан-Харченко.

Ипак, додаје да постоји и позитивна страна.

"Најважније је да се Србија није придружила санкцијама. То је принципијелан и доследан став председника Вучића и Владе Србије, упркос великом притиску Запада", навео је амбасадор.

Према његовим речима, ниједан заједнички пројекат није отказан, укључујући инфраструктурне и енергетске пројекте.

"Ниједан од пројеката није поништен. Ту су, на пример, даљи пројекти руских железница и низ енергетских пројеката. Санкције су створиле потешкоће, па све иде спорије, али ипак иде корак по корак", рекао је Боцан-Харченко.

Гас за Србију стабилан упркос турбуленцијама на тржишту

Говорећи о енергетици, Боцан-Харченко је оценио да је глобално тржиште гаса тренутно веома нестабилно.

"Јуче је цена гаса била око 300 долара, а јутрос сам чуо да је на берзама достигла 700 долара. Сличан тренд постоји и са нафтом“, навео је амбасадор.

Ипак, наглашава да Србија у овом тренутку има стабилно снабдевање.

"Данас постоји стабилан доток гаса по цени која је за Европу невероватно ниска. То је најбољи допринос наше пријатељске сарадње", поручио је Боцан-Харченко.

Он је додао да је у стабилности снабдевања значајну улогу одиграо и НИС.

"Наш руски менаџмент у НИС-у уложио је огроман напор да рафинерија у Панчеву ради у пуном капацитету и на високом технолошком нивоу", навео је амбасадор.

Говорећи о могућој продаји удела у НИС-у, Боцан-Харченко је рекао да се ради о искључиво комерцијалним разговорима.

"Нисам учесник тих преговора, али знам да у том процесу нема политизације. То су комерцијални разговори акционара који воде рачуна о економским интересима", рекао је амбасадор.

Он је изразио наду да ће разговори бити успешно завршени.

Мир у Украјини могућ само кроз дугорочно решење

Осврнувши се на рат у Украјини, Боцан-Харченко је оценио да је пут ка миру тежак и спор.

"Председник Путин је још раније изнео услове за дугорочни мир и стабилност. То су циљеви који су постављени на почетку специјалне војне операције и они се неће мењати", рекао је амбасадор.

Како је навео, Москва сматра да привремени прекид сукоба није решење.

"За нас постоји само опција дугорочног решења и отклањања узрока сукоба. Привремена обустава рата не би била прихватљива", поручио је Боцан-Харченко.

Санкције би саме прекинуле сарадњу

На питање како би Москва реаговала ако би Србија увела санкције Русији, Боцан-Харченко је рекао да би управо санкције саме по себи довеле до прекида сарадње.

"Ако се једна земља придружи санкцијама, онда нема сарадње – санкције је аутоматски обустављају. То не зависи од жеље Москве", рекао је амбасадор.

Ипак, наглашава да Русија жели да односи са Србијом наставе да се развијају.

"Став Москве је дугорочан – развој пријатељских односа са Србијом. Србија нам је драга и у духовном и у практичном смислу, а постоји више области сарадње које имају и стратешки значај", поручио је Боцан-Харченко.

Као један од примера навео је сарадњу са руском државном корпорацијом "Росатом", која би могла да буде значајна за будући развој енергетике.

Одређено му је задржавање до 48 сати и биће приведен, уз кривичну пријаву, вишем јавном тужиоцу у Новом Саду.

Осумњичени је полицијски службеник Одељења саобраћајне полиције, а у саобраћајној незгоди учествовао је у време када није био на дужности, са возилом у приватном власништву.

"Имали смо дуг и озбиљан разговор. Пре свега желим да се захвалим пољопривредницима што су успели да раздвоје пољопривреду од политике. Иако су били под великим притисцима, ноћас су се око 23 часа разишли са последње две блокаде у Бресници и Милочају", рекао је Гламочић.

Он је нагласио да је са пољопривредницима постигнут договор да се дијалог настави и да се заједнички ради на решавању проблема у сектору производње млека.

Наставак разговора и помоћ најугроженијима

Министар је навео да је једна од тема разговора била и ситуација на тржишту млека, посебно у деловима Србије где су произвођачи имали најнижу откупну цену.

"Договорили смо се да помогнемо најугроженијима. Упутили смо апел млекарама и разговарали са њима, посебно са онима које производе сиреве, јер је управо тај регион био најпогођенији", казао је Гламочић.

Према његовим речима, поједине млекаре су искористиле кризу и снизиле цене откупа.

"Десило се да су неке млекаре искористиле муку произвођача и обарале цену млека на веома низак ниво. То су, ипак, били појединачни случајеви", рекао је министар.

Он је додао да држава не може директно да утиче на цену коју одређују приватне компаније.

"Тржиште млека је слободно. То су приватне компаније и ми не можемо да им наређујемо колика ће бити цена. Неки траже 120 динара по литру, али онда се поставља питање колико би млеко коштало у продавницама", нагласио је Гламочић.

Нове мере и исплате подстицаја

Министар је подсетио да је у току исплата подстицаја и премија за пољопривреднике, као и да су покренути нови програми подршке.

"Јуче је испоручено 30.000 решења за биљну производњу у вредности од око четири милијарде динара. У току је и исплата премија за млеко, већ смо исплатили око две милијарде динара", рекао је Гламочић.

Он је додао да су потписани и уговори о субвенционисаним кредитима са пет банака.

"То су кредити са каматном стопом од нула до три одсто. За жене у пољопривреди и младе до 40 година камата је само један одсто", навео је министар.

Гламочић је најавио и увођење нове ознаке за домаће производе.

"Уводимо ознаку ‘100 % одсто из Србије’, како би грађани могли лакше да препознају домаће производе и тако помогну нашим пољопривредницима", поручио је он.

Министар је закључио да ће Влада наставити разговоре са свим пољопривредницима који желе дијалог.

"Наша врата су отворена за све који желе да разговарају о пољопривреди и реалним решењима", поручио је Гламочић.

Незванични извори, у међувремену, тврде да су у Техерану близу одлуке ко ће наследити Хамнеија и ступити на чело Ирана, а до тада власт обавља привремени савет, кога чине виши клерик Алиреза Арафи, шеф правосуђа Голамхосеин Мохсени Еџеји и председник Ирана Масуд Пезешкијан.

Предраг Толпа, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да је врховни ајатолах кључна личност у Ирану, подсећајући да је 1. марта 1979. године у Техерану проглашена Исламска република, након референдума на коме је 98 одсто грађана гласало за то.

"Еуфорија је била велика у граду. Свакодневно су се реке жена у црном чадору сливале у центар, а са њима мушкарци пуни еуфорије, надања у моћ и нафту Ирана, осећања слободе. Са друге стране, сада се опет виде слике жена у чадорима, али је сада плач за убијеним ајатолахом и децом у школама, изневерених нада", истиче Толпа.

Божанска снага против америчког оружја

Према његовим речима, ситуација у Ирану делује на људе уједињујуће, добијају енергију и снагу, док мушкарци, пуни набоја, на улицама проклињу и вичу да ће се осветити, позивајући се на Алаха и верске вође.

"Перспектива Ирана и тих људи остаје у тешком положају, с обзиром на обећање Трампа да ће убити сваког наследника Хамнеија и тешко да може да се промени, с обзиром на силу Американаца и Израела са којом су кренули у рат. Руководство је тренутно обезглављено, али је очигледно да наследници делују", наводи Толпа.

Напомиње, такође, да у наредном периоду, због рата, неће бити прихода од нафте, балистичке ракете се троше, неће моћи људи да се "хране" успесима које Иран постиже, што ће утицати на становништво и њихов морал, а САД ће покушати да изазову грађански рат.

"Кад осете да божанска снага не може да се супротстави америчком оружју, тада ће да слаби морал", истиче Толпа.

ИРГЦ води главну реч

Чедомир Божић пак подсећа да је Уставом Ирана прописано да је у оваквој ситуацији привремени савет на челу управе државе, али Револуционарна гарда (ИРГЦ), иако нема уставна овлашћења, води главну реч у избору наредног ајатолаха.

"Тешко да може да се замисли нови лидер без стварне или прећутне подршке ИРГЦ-а. Формални процес избора врховног вође Ирана креће од Скупштине експерата – 88 свештеника и познавалаца ислама који доносе одлуку да изаберу вођу. Њих контролише друго тело од 12 свештеника, Савет чувара", објашњава Божић.

Додаје, такође, да та два органа, уз одобрење ИРГЦ-а, имају привремену управу, као и да разматрају избор кандидата за врховног ајатолаха.

"С обзиром на претње да ће бити елиминисан сваки наредни вођа Ирана, незваничним каналима се шаљу информације ко би све могао да буде кандидат. Помиње се Хамнеијев син Моџтаба, али нема обавезну титулу марџа, односно образовање које је потребно према Уставу, тј. да буде верски поткован", истиче Божић.

Преговори мало вероватни

Истиче, истовремено, да су мале шансе тренутно за преговоре између САД и Ирана, али ће то зависити од става Револуционарне гарде и наредног иранског лидера, мада се говори да би председник Масуд Пезешкијан могао да утиче да дође до разговора, али то је мало вероватно.

"Пре ћемо видети да се Иран из теократске творевине трансформише у војну, са теократском маском. Све зависи од политичког капитала наредног вође. Преговори нису изгледна опција, а ако до њих дође, Иран ће морати да прекине сваки вид нуклеарног потенцијала и развоја", закључује Божић.

КУРСНА ЛИСТА БР. 40

Зато је разумљиво да компаније проналазе енергетски све ефикасније технологије против прегоревања сервера, "усијаних" услед све амбициознијих улагања у трци за доминацију у ВИ.

Међутим, мање је разумљиво, барем лаицима, да се дата центри и фабрике чипова граде у пустињама – пре свега у Америци, али и у Кини. На пример, "Гугл", "Мајкрософт", "Епл", "Тесла", "Тракт", "Свич" и други већ управљају, граде или проширују огромне објекте у пустињи савезне државе Неваде, унутар индустријских паркова већих од града Детроита.

На другом крају планете, Кина гради дата центре за ВИ у удаљеној пустињи Гоби (или Шамо).

Да ствари буду компликованије, у исто време се као пожељно место за изградњу тих погона вештачке ингелигенције помињу и крајеви са поларном климом, што се, опет из лаичког угла, чини очекиваним.

У игри је и Гренланд. Бивши званичник прве администрације америчког председника Доналда Трампа планира пројекат дата центра вредан више милијарди долара у забаченом кутку леденог острва.

Чак се спекулисало, у јеку кризе изазване америчким претензијама према данској територији, да је један од разлога за неуобичајен однос према савезнику велика енергетска уштеда коју би донела изградња постројења у средини са поларним температурама.

Где је клима, а где економија

Јелена Пејковић, директорка у "Шнајдер електрику" и стручњак за дата центре, рекла је за РТС да је хладнија клима свакако погодна, пошто је хлађење ефикасније и јефтиније, али ситуација се ипак мења.

"Сада са преласком на liquid cooling (течно хлађење), са преласком на AI дата центре, веће густине, веће потрошње, и тај liquid cooling који функционише у затвореним петљама, где се кроз специјализоване цевчице расхладни флуид доводи до нивоа чипа и одатле се скида топлота, он није у истој мери завистан од спољашње температуре", објаснила је Пејковић.

Зато клима, нагласила је, дефинитивно није кључни параметар за одабир локације, већ економија – доступност прикључка електричне енергије, цена струје, близина међународних оптичких рута, различити геополитички услови…

У пустињама, указала је Пејковић, постоји неограничен простор за ширење, за разлику од дата центара, на пример, у Лондону.

"У пустињама већ ничу дата центри и цели дигитални градови, због тога што је проширење доста једноставно. Тло је мање трусно. Имате много једноставнији приступ енергији, јер имате вероватно велике соларне електране. Значи има довољно електричне енергије, која се ту негде генерише", навела је Пејковић.

Онда су ту вероватно, додала је, и подстицаји разних држава које желе да привуку инвеститоре у те зоне.

"Док год економија даје одговор, ако је вама струја доступна и јефтинија, онда је заправо небитно да ли ћете трошити више струје на хлађење дата центра зато што сте у топлијој регији", закључила је Јелена Пејковић.

Град Београд формираће градски батаљон цивилне заштите. Ово се дешава у тренутку када свакодневно у вестима са Блиског истока, и из Украјине, видимо колико је важно да држава и градови буду спремни да заштите грађане.

Систем цивилне заштите у Србији практично не постоји у организованом облику, оценио је у разговору за РТС некадашњи начелник Управе за одбрану у Србији Миодраг Савић, указујући да је неопходно хитно системско решење и доношење посебног закона.

Нема јединственог система

Говорећи о стању у Београду и Србији, Савић наводи да је тешко дати оцену о нечему што, како каже, није уређено као јединствен систем.

"Не можемо да говоримо о оцени система цивилне заштите, јер он у овом тренутку није организован као посебна целина. Немамо посебан државни орган који се бави јединицама цивилне заштите опште намене“, истиче Савић.

Део надлежности данас је у оквиру Сектора за ванредне ситуације, пре свега када је реч о ватрогасно-спасилачким јединицама и специјализованим тимовима. Масовне јединице опште намене, које би чинили обучени грађани, практично не постоје.

Грађани без обуке

Савић указује да је највећи проблем недостатак системске обуке становништва.

"Ако се огласи сирена, да ли грађани знају шта треба да ураде? Где је најближе склониште? Ко их организује?", упитао је. "Већина то не зна, јер обуке није било деценијама“, наглашава Савић.

Подсећа да је некада цивилна заштита била у оквиру Министарства одбране, са развијеном мрежом управa, складиштима опреме и више хиљада обучених људи.

"Имали смо спасилачке и ватрогасне тимове, рониоце, чамце, агрегате, медицинску опрему. Тај континуитет је прекинут, а средства за финансирање нису системски опредељена", додаје Савић.

Локалне иницијативе нису довољне

Поједине локалне самоуправе покушавају да самостално организују јединице, али без јасног законског оквира, што, како каже, није трајно решење.

Недавно усвојена одлука о формирању градске јединице цивилне заштите у Београду представља корак напред, али није довољна.

"Сваки помак је добар, али ово није државно решење. Потребан нам је посебан закон и орган који ће се искључиво бавити цивилном заштитом на нивоу целе земље“, истиче Савић.

Шта ако се догоди катастрофа

На питање како би систем функционисао у случају земљотреса или друге велике природне катастрофе, Савић оцењује да би ситуација била веома изазовна.

"Грађани су савесни, али нису обучени. Не знају како да поступе у случају пожара, поплаве или земљотреса, шта да понесу, где да се окупе, ко им обезбеђује смештај. Држава мора да преузме одговорност и да почне са обуком од најранијег узраста“, наглашава саговорник РТС-а.

Подсећа и на искуства из поплава у Обреновцу и Шапцу, када су, како каже, највећи терет изнеле Војска и полиција.

"Послове који је требало да буду у домену организоване цивилне заштите преузеле су друге службе. То показује да систем није довољно развијен", наводи Савић.

Као највећи ресурс Савић види људе који већ имају знање и искуство.

"Имамо обучене кадрове и људе који су служили цивилни војни рок и стекли знања управо за овакве ситуације. Потребно је да то преточимо у закон и обезбедимо средства. Систем смо већ имали – треба га обновити и прилагодити савременим условима", закључио је Савић.

Истовремено, украјинске снаге узвраћају ударе на руску територију. Према наводима руских власти, руска противваздушна одбрана (ПВО) за четири сата пресрела је и уништила 34 украјинска дрона изнад више руских региона.

Москва је оптужила Кијев за напад дровима на руски танкер који је превозио гас у Средоземном мору. Танкер је запаљен, али нико од чланова посаде није страдао. Шеф Кремља је напад на руски танкер оценио као терористички чин.

Док се сукоби настављају, руски председник Владимир Путин упозорио је да би Русија могла одмах да обустави испоруке гаса европском тржишту, пре него што 25. априла ступи на снагу уредба Европске уније којом се забрањује увоз руског гаса.

Путин је у Кремљу примио мађарског министра спољних послова Петра Сијарта, који је навео да је Будимпешта добила гаранције о стабилној испоруци руског енергента по непромењеним ценама.

Са друге стране, украјински министар енергетике Денис Шмигаљ изјавио је да још није донета одлука о времену наставка рада нафтовода "Дружба", којим је руска нафта транспортована у Мађарску и Словачку.

Сијарто је нагласио да ће Кијев пре остати без новца него Мађарска без нафте, истичући да је стабилна испорука руског енергента кључна за Будимпешту.

У Београду ујутру слаба киша, након чега се очекује престанак падавина и разведравање, а највиша дневна температура биће око 17 степени.

Наредних дана јутра прохладна, локално уз слаб мраз, а током дана преовлађиваће сунчано и релативно топло време за овај период године.

У недељу и почетком наредне седмице у кошавском подручју појачан југоисточни ветар.

Портпарол Беле куће Керолајн Ливит изјавила је данас, на првој конференцији за новинаре од почетка америчких напада у Ирану, да операција "Епски бес" против Ирана представља "изузетан успех", наводећи да су Сједињене Америчке Државе постигле напредак у ограничавању иранских нуклеарних капацитета и уништавању његове морнарице. 

Председник Ирана Масуд Пезешкијан се у објави на Иксу обратио шефовима суседних држава, поручивши да је Иран заједно са њима тежио да уз дипломатију избегне рат.

Уједињене нације саопштиле су да је око 100.000 људи побегло из Техерана у прва два дана рата Израела и Сједињених Америчких Држава против Ирана.

"Прво, уочен је пад пажње, концентрације. Социјализација самих ученика, врло је лоша, на ниском нивоу. Треће, често се каже - наша деца су паметнија од нас, располажу низом чињеница. Тако је, али често не могу да их повежу у контекст. И оно што је врло битно, то веома утиче на ментално здравље“, каже заштитник грађана Зоран Пашалић.

Није забрана него ограничење

Према важећим прописима, школе су тиме обавезане да регулишу коришћење телефона у учионицама. Техничка школа у Ужицу је употребу електронских уређаја ограничила, али није забранила.

"Ученици приликом уласка у учионицу остављају своје телефоне у одређене кутије на нумерисана места, на крају часа могу да их узму. Током часа, уколико је потребно за сврху наставе, проверу знања, неко истраживање, да пронађу неке податке, могу да их употребе, када заврше они их враћају на своја места у кутије и на тај начин смо пробали да не забранимо већ да регулишемо употребу и да то буде сврсисходно“, навела је Маријана Симовић Алексић, помоћник директора Техничке школе Ужице.

Ђацима су правила престрога

Ефекти су приметни, а атмосфера на часу боља, ђаци имају већу пажњу. Омбудсман сматра да све школе треба да уједначе правила о употреби мобилних телефона. Каква год да су, ђаци мисле да су престрога. Родитељи, пак, сматрају да забрана није начин на који ће се решити њихово претерано коришћење.

"Чини ми се да оваквом забраном ми не доносимо никакво посебно добро, осим што ћемо можда добити у неком тренутку краткорочне резултате да су они у том тренутку били мирнији у школи, а да ли су они усвојили више знања у оваквом систему каквом имамо, да ли су се они више дружили - нисам баш сигурна“, истиче Гродана Племић из Удружења грађана "Родитељ".

Телефон може да буде употребљен за наставу

Предлог закона предвиђа да, уколико је најављено, телефон може да буде употребљен за наставу и доступан ђацима са здравственим потребама. Може ли доћи до злоупотребе?

"У закону се користи израз 'табла', телефони се предају овлашћеном лицу, он је одговоран. Начини чувања и предаје, то је већ ствар правилника које ће Министарство да одреди“, каже Пашалић.

Телефонску везу између родитеља и деце ће, уколико се усвоји будући предлог омбудсмана, када је то потребно, успостављати наставници све до последњег школског звона.

"Оно што је најнеопходније то је да се Приштина врати дијалогу, да уместо једностраних ескалаторних потеза проблеме решавамо у дијалогу. Да, како је и сама ЕУ рекла, питање наших институција на КиМ треба да се решава кроз дијалог. А ми говоримо о томе да опстанак наших српских институција школства и здравства се мора решавати у дијалогу и то кроз оквир формирања ЗСО", рекао је Петар Петковић, директор Канцеларије за КиМ.

Посредник у дијалогу Петер Соренсен недавно је боравио у Приштини и Београду, а у Брисел се вратио без датума нових преговора. Сусрет Вучића и Куртија претходно је најавила шефица европске дипломатије, али ни до тог састанка још није дошло.

Део стручне јавности не очекује нове законе на бриселском столу

У међувремену, саопштено је да Унија подржава напоре Приштине да осигура да сва лица буду прописно регистрована и добију одговарајућа документа. Део стручне јавности зато не верује да ће закони о странцима и возилима бити на бриселском столу.

"Мени се чини бар што се тиче Куртијеве владе да су Срби стављени ад акта, они се решавају и гледају се искључиво као унутрашње политичко питање. Дијалог је обесмишљен делима на терену јер су сва дела била једнострана. ЕУ нема превелики апетит да га притиска превише због резултата избора у децембру 2025, Украјине, Ирана и чини се да је то питање које ће се гледати искључиво као унутрашње питање приштинске администрације", навео је Стефан Радојковић, историчар.

Да је притисак међународне заједнице недовољан, оцењује и министар спољних послова Марко Ђурић. Брине га, каже, најава да ће Европска унија укинути све рестриктивне мере које је Приштини увела 2023. због заоштравања тензија на северу.

Ђурић упозорава да укидање санкција Куртијев режим може да протумачи као сигнал да је у реду то што ради, нарочито у светлу примене Закона о странцима.

Шеф мађарске дипломатије у Москви је од Путина тражио да им Русија не мења цене нафте и гаса.

"Што се тиче наших обавеза, све што од нас зависи ми ћемо испунити као и до сада. Увек смо били поуздан снабдевач енергентима, то је кристално јасно", рекао је председник Русије Владимир Путин.

И словачка влада је са Кијевим раскинула споразум о хитном снабдевању електричном енергијом Украјине.

"Размотрићемо реципрочне мере као одговор на ову штету. Украјина не транспортује руску нафту, већ нафту која припада компанијама из земља чланица Европске уније. Драго ми је што се не боримо само ми за обнављање снабдевања нафтоводом Дружба већ сведочимо и притиску Европске комисије", каже Роберт Фицо, премијер Словачке.

Цене на пупама расту у САД и широм Европе

А док је 170 танкера са нафтом и течним гасом за европске потрошаче заробљно у Персијском заливу из Брисела стижу уверавања да нема ризика за снабдевање али има страха од раста цена. Цене на пупама расту и у Америци и широм Европе.

"Нажалост, високе цене нафте и гаса утичу на крајње потрошаче. Цене су много скочиле због потенцијалних поремећаја, а не због стварне несташице. Када у свету влада оваква неизвесност, људи имају тенденцију да паниче а тржишта не воле неизвесност и инвеститори су забринути", каже Џес Ралстон, енергетски аналитичар.

Могуће покретање темоелектрана на угаљ

Земље већ праве планове за ублажавње последица. Италија је прва најавила да већ разматра поновно покретање темоелектрана на угаљ.

"Европа као континент сиромашан енергијом може предузети хитне мере - да смањи потрошњу гаса, као што смо радили током енергетске кризе 2022. или привремено да производњу електричне енергије из гаса заменимо угљем. Али Европа заиста не може ништа учинити на страни понуде, јер нема начина да се замени катарски течни гас", наводи Симон Таглијапијетра, аналитичар за глобалне кризе.

Струка је сагласна - ако се сукоб на Блиском истоку продужи, свет а посебно Европа улазе у једну од најјачих енергетских криза.

Шта је само реторика, а шта реалан Трампов циљ 

Експерт за геостратегију Страхиња Матејић оценио је да реторика председника Трампа и реални циљеви нису исто.

Са једне стране су, наводи, изјаве о потпуној промени режима у Ирану, нуклеарним постројењима, настојању да се уништи потпуна војна доминација Револуционарне гарде у Ирану.

"Са друге стране, мислим да су реални циљеви администрације да у наредне две до три недеље успостави какву такву линију аргумента за успех, што се тиче домаће политике. Како се приближавамо изборима за Доњи дом и трећину Сената у новембру и потенцијалном порасту цене нафте у наредним недељама због блокирања Ормуског пролаза, председник Трамп жели да на неки начин изађе из овог рата као победник", сматра Матејић.

Према његовој оцени, Иран ће свакако бити екстремно војно ослабљен, не у потпуности уништен, али до фундаменталне промене режима у Ирану неће доћи.

Рубио као "знак поред пута"

Један "знак поред пута" за америчку администрацију, како је то описао Матејић, јесу изјаве државног секретара Марка Рубија.

"Он има један одмерен став. Оне изјаве које чујете од њега су углавном поруке које су усаглашене између Стејт департмента и Конгреса, не нужно и Беле куће један кроз један. Опет, то је неки консензус, који би већина у Сенату и Доњем дому прихватила", наводи Матејић.

Зашто Трамп није прогласио победу после убиства Хамнеија

Аналитичар Мирко Даутовић сматра да би унутрашњи притисак довео до ескалације да је у питању рационална особа, али да се, према његовој оцени, не може рачунати на рационалне прогнозе.

"Он јесте неко ко реагује на пад акција на берзи, скок цене гаса и нафте. То га је у прошлости врло дотицало и ја сам сматрао да ће он овај рат да води током оног викенда, прва два дана када је убио Хамнеија и то му је омогућавало један одличан излаз. Он је већ тада могао да прогласи победу и да каже да је главни даса на свету и да изађе из овог рата. Мене заправо чуди што је наставио и што наставља оваквим интензитетом овај рат и то ми некако говори да можда постоје неки други мотиви, који су можда пречи", каже Даутовић.

Протестантски фундаментализам у Белој кући

Даутовић сматра да би то морали бити неки идејни мотиви, који се тичу уобразиље.

"У том кабинету имате изразито, не само произраелске, него израелске агенте, било из геостратешких, било из религијских разлога. Имамо званичнике у Белој кући који припадају протестантским фундаменталистима. Знам да ово звучи прилично сумануто, али ви имате јак утицај протестантског фундаментализма, који верује у остварење библијских пророчанстава, у којим је постојање Израела јако битно. То је управо Пит Хегсет, министар рата. Не бих се чудио да су те поруке људи око њега однеле превагу над економским", истиче Даутовић.

Трампове контрадикције - да ли је атомски потенцијал Ирана уништен или није

Професорка Радмила Накарада није сигурна да ће се рат завршити ускоро и истиче могућност да ту постоји лепеза мотива.

Приметила је контрадикцију у изјавама из Вашингтона, који је тврдио да су у дванаестодневном рату прошле године уништени ирански потенцијали за изградњу нуклеарне бомбе, а сада се то поново поставља као врховни.

На снази добија још једна "димензија" Доналда Трампа

Такође, указује и на идеју о томе да на снази добија не само ирационална, него и Трампова ауторитарна димензија.

"Он сваки час суспендује сопствени Устав. Он и његови сарадници се утркују у томе колико ће да наруже међународно право као један небитан нормативни стуб међународног поретка, да ће они радити шта год желе, појављују се идеје да је он уцењен, наводно ако Мосад има везе са Епштајновим документацијом", наводи Накарада.

"Кина сада мора да купује нафту од САД, Норвешке..."

Када је реч о спекулацији да је тактика Ирана исцрпљивање због раста цене нафте услед блокаде Ормуског мореуза, новинарка Аница Телесковић каже да "испод радара" можда пролази то да је главни купац нафте из Залива Кина, која сада тражи нафту на другим тржиштима.

"То више није нафта из Залива. Кина је била један од највећих купаца те нафте из Залива, а сада Кина купује управо америчку нафту, нафту из Норвешке и нафту из неких других извора", наводи Телесковић.

"Азијске берзе пале, америчка се стабилизовала"

То би, према њеној оцени, могао на неки кратак рок да буде неки економски рацио, да тиме Трамп гађа неколико својих економских конкурената, а Кина је свакако један од њих.

"Када гледамо шта се ових дана десило са берзама, индекси су пали на азијским берзама више него што су пали на америчкој берзи. Америчка берза се чак данас стабилизовала, азијске берзе нису. И даље су то неки двоцифрени падови", наводи Телесковић, али не верује да ће Америка економски профитирати, јер када цена нафте расте то у инфлацију води цео свет, па и САД.

Последице дугорочне, уништени капацитети за прераду нафте

Чак и да се рат заврши сутра или за десет дана, додаје Даутовић, последице могу да буду дугорочне по енергетско тржиште, зато што су уништени капацитети за рафинисање нафте и гаса, на пример на источној обали УАЕ.

"То је порука да више нису сигурни снабдевачи нафтом који извозе кроз Ормуз", указује Аница Телесковић.

Амерички званичници говоре, наводи Накарада, да је то тек почетак операције и да ће прави ударац тек уследити.

Признање је добила и општина Опово, која се поноси и радионицама за жене и младе.

Драган Угринов, заменик председника Општине Опово, истиче да финансијска подршка није једина важна у том процесу.

"Треба их оснажити у том неком логистичком делу. Ми смо ту да им помогнемо и код којекаквих партиципирања, конкурса да их оснажимо у том смислу да крену да се и сами боре", наводи Угринов.

Посебно признање и за Рашку где је почетком године отворен Дневни боравак за децу и младе са инвалидитетом, и за Крагујевац где годинама брину о једнаким могућностима за све.

Гордана Дамњановић, помоћница градоначелника Крагујевца, каже да је важно да се подршка спусти до сваког појединца.

"Ове недеље смо збринули једну породицу која је боравила у Сигурној кући и тај временски период од шест месеци је истекао. Кажем, спуштамо бригу до појединца јер нам је јако важно да се позабавимо сваком породицом", истиче Дамњановићева.

Највећи број притужби односи се на родну равноправност

Повереник за заштиту равноправности похваљује и поступање локалних самоуправа по саветима повереника, након притужби грађана које стижу на његову адресу.

Милан Антонијевић, повереник за заштиту равноправности, наводи да се највећи број притужби односи на родну равноправност и права из радног односа.

"А не треба занемарити ни националне мањине, посебно ромску, с обзиром да ту има велики број притужби на нека поступања која су дискриминаторна", указује Антонијевић.

Подршка локалним самоуправама од државе стиже и кроз јавни позив за доделу средстава, који ће бити отворен у петак.

Снежана Пауновић, министарка за државну управу и локалну самоуправу, истиче да све јединице локалне самоуправе имају право да конкуришу са својим пројектима.

"Будите сигурни да ће пројекти који драстично утичу на унапређење равноправности бити у врху приоритета", наглашава Пауновићева.

На додели признања представљена су и искуства прошлогодишњих лауреата, а разговарало се о томе како локалне самоуправе граде друштво једнаких могућности.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

05.03.2026. Четвртак: Ујутру, а у западним, централним и јужним пределима и пре подне умерено до потпуно облачно, местимично са кишом. Пре подне на северу, а средином дана и после подне и у осталим крајевима престанак падавина и разведравање. Ветар слаб и умерен, северозападни. Најнижа температура од 3 до 8 степени, а највиша дневна од 13 до 18 степени. Упозорења: Количина падавина ≥ 10 l/m² у периоду до 3h, вероватноћа 75%.

06.03.2026. Петак: Претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, источни и североисточни. Најнижа температура од 0 до 6 степени, а највиша од 13 до 19 степени.

07.03.2026. Субота: Претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од 0 до 5 степени, а највиша од 14 до 18 степени.

08.03.2026. Недеља: Претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено и јак, југоисточни. Најнижа температура од 0 до 5 степени, а највиша од 13 до 17 степени.

Активисти Удружења "Не дамо Јадар" и грађани који их подржавају окупили су се испред полицијске станице у Лозници како би изразили незадовољство због одређивања притвора Кокановићу.

Златко Кокановић се терети да је трактором приликом покушаја преласка граничног прелаза "Трбушница" са Републиком Српском нанео лакше телесне повреде двојици полицијских службеника, након чега је приведен.

Њему је најпре одређено задржавање од 48 сати, након жалбе адвоката исте ноћи је пуштен, али му је у понедељак 2. марта по налогу судије за претходни поступак одређен притвор до 30 дана.