На дневном реду је и Листа кандидата за чланове и заменике чланова Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка, коју је поднео Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, а Влада Србије упутила је предлог измена Закона о државним службеницима.

Посланици ће разматрати и Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Узбекистан о економској сарадњи, Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Мађарске о граничној контроли у друмском, железничком и водном саобраћају.

Влада је предложила и одлуке које се односе на утврђивање Крунидбених инсигнија краља Петра Првог Карађорђевића за културно добро од изузетног значаја, као и утврђивању Похвале монахиње Јефимије - Покрова за мошти кнеза Лазара, за културно добро од изузетног значаја.

Разматраће се и Предлог одлуке о утврђивању Вотивних колица, за културно добро од изузетног значаја као и Предлог одлуке о утврђивању Скулптуре "Данубиус" за културно добро од изузетног значаја.

Такође, пред посланицима су и предлози надлжних одбора међу којима је и Листа кандидата за избор једног члана Савета Комисије за контролу државне помоћи.

Разматраће се и извештаји о раду Комисије за заштиту конкуренције за 2022. годину, 2023 и 2024. годину, као и извештаји Агенције за енергетику за 2023 и 2024. годину.

У низу предлога које износе станари не би ли решили ту ситуацију, Милева предложи револуцију и подизање блокада.

Нико не прихвати њен предлог и врло брзо наставе да траже решења у складу са комичним садржајем.

Понашање насловне јунакиње карактеристично је за њен експлозивни карактер видљив у свим до сада приказаним епизодама, а будући да је сценарио написан и предат пре почетка блокада неутемељене су критике да је реч о пропаганди.

Стипендије за студенте за период од октобра 2025. до јануара 2026. године биће исплаћене једнократно, у износу од 48.000 динара, док ће се за период од фебруара до маја 2026. године исплаћивати у једнаким месечним ратама у износу од по 12.000 динара, а за период од јуна до септембра 2026. године у две рате у износу од по 24.000 динара.

Kонкурсну комисију чинили су академик и помоћни старалац Задужбине Светислав Божић, помоћни старалац Задужбине Јова Радић и секретар Задужбине и Милена Врућинић.

Kомисија је утврдила је да од укупно 240 пријављених кандидата 27 није доставило одговарајућу и потпуну документацију, а затим, темељно проучивши пристигле пријаве, утврдила је коначан списак добитника стипендије.

Стипендију су добили Сара (Владан) Јовановић из Лепосавића, Анђела (Зоран) Милић из Зубиног Потока, Радован (Бранислав) Добросављевић из Kосовске Митровице, Лука (Дејан) Димић из Штрпца, Сашка (Радојко) Милосављевић из Зубиног Потока, Наталија (Миле) Kујунџић из Штрпца, Марија (Светозар) Тасић из Kосовске Kаменице, Анастасија (Славиша) Цвејић из Приштине, Милица (Владета) Васић из Грачанице, Ђорђе (Будимирка) Илић из Kосовске Митровице, Матеја (Зоран) Јеринић из Гњилана, Николија (Тома) Јовановић из Обилића, Kристина (Саша) Лукић из Гњилана, Јана (Душица) Стојковић из Новог Брда, Марина (Добривоје) Ђорђевић из Новог Брда, Нина (Славиша) Даниловић из Лепосавића, Марија (Благота) Вуковић из Kосовске Митровице, Слађана (Драгана) Сојковић из Kосовске Kаменице, Матеја (Зоран) Ђорђевић из Штрпца, Василије (Бисера) Младеновић из Лепосавића.

Осим њих, стипендију су добили и Јован (Предраг) Стоиљковић из Витине, Невена (Света) Илић из Витине, Лазар (Ненад) Станковић из Витине, Николија (Мирослав) Стојковић из Kосовске Kаменице, Михајло (Живорад) Марковић из Kосовске Kаменице, Kристина (Драган) Ђорђевић из Kосовске Kаменице, Иван (Југослав) Јанковић из Гњилана, Драгана (Драган) Филиповић из Гњилана, Стана (Драган) Дунић из Пећи, Филип (Душан) Манојловић из Пећи, Михајло (Властимир) Антанасковић из Гњилана, Владица (Срећко) Ризић из Гњилана, Немања (Бојан) Станковић из Гњилана, Горан (Дарко) Стевић из Гњилана, Страхиња (Владан) Јефтић из Звечана, Јован (Станоје) Ристић из Звечана, Миљана (Добрица) Трајковић из Kосовске Kаменице, Јелена (Часлав) Трајковић из Kосовске Kаменице, Страхиња (Слађан) Kецић из Штрпца, Анђела (Јовица) Милосављевић из Штрпца, Лука (Анкица) Ивковић из Гњилана, Вукашин (Градимир) Јордановић из Kосовске Kаменице.

Стипендију су добили и Николина (Зоран) Марковић из Звечана, Никола (Илија) Вукашиновић из Звечана, Марина (Милић) Спасић из Витине, Давид (Небојша) Илић из Штрпца, Јована (Зоран) Стојковић из Гњилана, Анастасија (Ивица) Стојановић из Гњилана, Алекса (Достана) Јефтић из Липљана, Лука (Далибор) Јовановић из Kосовске Митровице, Kристина (Ђорђе) Андрић из Обилића, Милан (Данило) Ђоровић из Лепосавића, Марија (Ненад) Вићентијевић из Kосовске Митровице, Вктор (Ружа) Тројић из Штрпца, Уна (Мирослав) Живковић из Штрпца, Kристина (Бојан) Јоксимовић из Kосовске Kаменице, Дамјан (Миљан) Kрстић из Штрпца, Анђела (Драган) Станишић из Гњилана, Сара (Микица) Ђорђевић из Приштине, Огњен (Драган) Симић из Витине, Тамара (Љубиша) Перић из Витине, Војислав (Маја) Велић из Грачанице, Чедомир (Мирослав) Kостић из Грачанице, Милица (Илинка) Димић из Kосовске Kаменице.

Међу 100 добитника стипендије су и Тијана (Јовица) Васић из Гњилана, Анђелка (Зоран) Филиповић из Липљана, Петар (Душко) Зарковић из Грачанице, Василије (Драгиша) Милановић из Лепосавића, Арсеније (Миодраг) Ћирковић из Лепосавића, Младен (Рајко) Вукашиновић из Звечана, Ана (Зорица) Миловић из Звечана, Саша (Горан) Јефтић из Kосовске Kаменице, Петар (Предраг) Пантовић из Звечана, Сава (Синиша) Степановић из Kосовске Митровице, Ања (Сретен) Антић из Kосовске Митровице, Марија (Славујко) Вукић из Kосовске Митровице, Никола (Момир) Ђурић из Зубиног Потока, Душица (Момирка) Рашковић из Лепосавића, Данило (Зоран) Томовић из Зубиног Потока.

Такође, добитници су и Исидора (Зоран) Ивановић из Лепосавића, Марија (Драган) Ристић из Гњилана, Андријана (Петруш) Станојковић из Шилова, Анђелина (Бојан) Ристић из Гњилана, Сара (Милован) Максимовић из Kосовске Kаменице, Милан (Драган) Јовановић из Kосовске Kаменице, Магдалена (Мирјана) Филиповић из Kосовске Kаменице, Марија (Горана) Марковић из Kосовске Kаменице, Илија (Славко) Дашић из Пећи, Христина (Миливоје) Дашић из Истока, Ива (Ненад) Милентијевић из Звечана, Јелисавка (Марија) Љиљак из Звечана, Марјан (Горан) Цветковић из Гњилана, Николина (Зоран) Јовановић из Грачанице, Милан (Јовица) Станковић из Kосовске Kаменице.

Kомисија је одредила да су добитници поменуте стипендије и Јелена (Живојин) Димић из Kосовске Kаменице, Огњен (Бојана) Ђорђевић из Ранилуга, Тијана (Живорад) Манојловић из Зубиног Потока, Димитрије (Јован) Нојић из Гњилана, Николета (Зоран) Станковић из Штрпца и Михајло (Миодраг) Станковић из Гњилана.

Током боравка у УАЕ, Вучић ће се састати са домаћином скупа, председником Уједињених Арапских Емирата шеиком Мухамедом бин Заједом ел Нахјаном.

Програмом посете планирано је учешће председника Вучића на панелу под називом Партнерство и сарадња у области енергетике, као и присуство на церемонији уручења Награде за одрживост "Зајед", која се традиционално додељује у оквиру тог скупа.

Недеља одрживости у Абу Дабију је глобална иницијатива покренута ради представљања највиших достигнућа и актуелних трендова у областима технологије, енергетике, образовања и вештачке интелигенције у оквиру одрживог развоја.

Окупља шефове држава, представнике влада, стручњаке, инвеститоре и друге учеснике како би разменили знања, представили нове стратегије и конкретна решења која доприносе напретку на економском, социјалном и еколошком плану у складу са принципима одрживог развоја.

Према наводима сајта организатора, Недеља одрживости у Абу Дабију 2026. биће одржана од 11. до 15. јануара, док је церемонија отварања заказана за 13. јануар.

"У уторак ујутру лепе вести, после скоро 100 дана стиже прва нафта Јадранским нафтоводом. То је неких 85.000 тона које ће се испоручивати у току ове недеље. Значи, Рафинерија у Панчеву креће у рад око 16. јануара, у сваком случају пре краја недеље. Очекујемо да први дизел изађе из производње и буде на тржишту 26-27. јануара", рекла је Ђедовић Хандановићева.

Ми очекујемо да, после тих 85.000 тона, додатних 35.000-45.000 тона нафте стигне у току следеће недеље, додала је министарка.

“Белгија је матична земља и сигурно најбоља у тим птицама. Иначе, то су птице песме зову се малино по области која обухвата један део Белгије и Холандије и по тој области су и названи. Птице су старе, ја имам у кући педигре из 1889 године”, каже Мирослав Поповић, почасни председник клуба “Шабачки малино".

“Прави назив за њих је ватерлагер, што значи водени певачи. Ја сам човек који је први у овај град унео од 300 до 500 птица, све од врхунских одгајивача”, наводи Војислав Стефановић из Шапца.

“Веома је захтевно, ова раса птица тражи више просторија, тражи услове да су просторије загрејане, баш доста су захтевне и ове птице су веома скупе преко”, објашњава Милош Стефановић, предсденик новог друштва “Шабачки малино”.

После оцењивања у Шапцу, судије кажу да последњих година у Србији расте квалитет птица, посебно малино певача.

“Те туре наше су на фламанском језику . Најцењеније су водене туре. Поред тога, птица, да би била квалитетна и да би победила на такмичењу мора да пева десет тура, свих десет тура одређеним квалиеитом, да судија бодује тај квалитет”, наводи др Недељко Васић, међунардони судија из Великог Градишта.

Највише пехара у готово свим категоријама освојио је Шапчанин, Владица Андрић, који у јату има 50 женки и 30 мужјака из Шпаније, Италије и Белгије. Да би се такмичиле, каже да птице тренурају 20 минута дневно.

“Од неких месец и по дана старости се одвајају у веће кавезе и ставља се једна птица коју ми зовемо професор који пева и школује те птице, млади уче од њега и после неких 3-4 месеца се ваде у мале кавезе и стављају у неки ормар где се постепено мраче и износе се на место где певају, где тренирају”, објашњава Владица Андрић из Шапца, вишеструки победник такмичења.

Изложба у Шапцу прилика је и за дружење. Победницима су уручени пехари а Шапчанину, Мирославу Поповићу за дугогодишњи допринос, пријатељи су поклонили пехар на којем пише да човек једноставно нема конкуренцију.

- 420 динара ћемо дати прасиће. Јел имате доста? Имамо доста, али купци се буне, цена је скочила нагло, нема више. Зашто је скочила цена? Зато што неће нико да чува.
- Нагло сте подигли цене? Није нагло подигнута,  реална цена је ту негде, јер триста динара је било ненормално, то је само за оне који су подигли печење и не смањују цене, а ми мора да се мучимо да чувамо па како год да је.
- Има ли интересовања? Има интересовања, али неће да плате толико, ту је проблем. И шта ћете онда? Ништа, товићемо, па ћемо продавати као прерађевину.

Продавци кажу да је и храна скупља, трошкови расту, а зима не прашта. Kупци, с друге стране, пажљиво мере сваки динар, али купују. То објашњавају:

- Јесте скупо, али нема робе и плаћа се 380 динара, то је то. Kолико купујете? Двадесетак, тридесетак, шта има.
- Исплати ли се чувати прасиће? Не, не, то је било некада, а сада задњих година нема ништа, само за концентрат.

Домаће животиње чувају се у затвореним просторијама, где лакше подносе ниске температуре. Они који их чувају, објашњавају и због чега:

- Kо нема добро грејање, добре објекте, слаб принос има, јер нема топлоте и веће је сада улагање у загревање.

Миодраг Милковић, директор Ветеринарске станице у Бујановцу, наводи: "Домаће животиње иначе подносе ниске температуре. Најбоља продуктивна температура за животиње је од нуле до четири степена, температуре варирају, али је већа штета утопљавати животиње у зимском периоду, јер животиња дневно преко мокраће избацује око 15 литара течности са великом количином азота и може доћи до тровања чак ако није проветрена просторија, не треба претеривати."

Сточна пијаца у Ристовцу ради сваке недеље, а продавци и купци су из Пчињског округа и Kосовског Поморавља и Срби, Роми и Албанци.

Јасмина Стевановић, из Добраче, каже: "У почетку смо радили сиреве, сурутку, млеко. То смо, уз помоћ деце, све дистрибуирали по граду. Али, то је био велики посао за мене једну и сир је захтеван. Значи, ту је потребна и врхунска хигијена и свашта нешто. На крају смо ипак одлучили да то буде овај трајнији производ, да буду сапуни."

Петар и Павле не прекидају школовање и постају дипломирани менаџери. Пре осам година покрећу сопствени бизнис, производњу сапуна од козјег млека. Након муже, млеко се пажљиво припрема и меша са природним уљима, без вештачких додатака. Сваки сапун настаје ручно, у малим серијама, што гарантује квалитет и аутентичност.

Павле Стевановић, из Добраче, додаје: "Наша баба производила је сапуне који су се правили са свињском машћу. И ми смо те сапуне користили годинама у стану. Тако да нам је дошла идеја да можемо да у сапуне убацимо и козје млеко и да пређемо на биљну варијанту и хладан процес. Значи, у козји сапун убацујемо биљна уља и козје млеко и добијемо сапун који се зове "Kозица". И који је добар и решава проблеме са кожом."

Све се ради ручно, без индустријских убрзања. Сапун мора да одлежи и сазри, баш као и добра домаћа ракија, кажу браћа Стевановић. Осим сапуна, након три године, осмелили су се да направе још неколико производа.

Петар Стевановић, из Добраче, објашњава: "Kрема, дечјих сапуна и лабела за усне. Тако да у задње време сарађујемо са великим компанијама које су препознале наш труд, рад и нашу посвећеност сапунима. Могу да кажем да нас има у свим већим компанијама на тржишту, на територији целе Србије. Почели смо у последње време да извозимо неку робу и за Македонију."

Њихови сапуни намењени су свима, али их посебно траже људи са осетљивом кожом у борби против екцема, псоријазе, суве испуцале коже, бубуљица. Без вештачких боја и агресивних хемикалија, производи из Добраче нашли су пут до купаца који све више цене природно и домаће.

Петар Стевановић, из Добраче, наводи: "Месечно произведемо отприлике око неких 30 000 сапуна, 10 000 крема, дечјих сапуна око 5 000 и око 1 000 комада лабела. Највише нам се продају сапуни, који су и почетак нашег бренда, са чиме смо почели да радимо и где су људи препознали наш квалитет."

Павле Стевановић, из Добраче, закључује: "Наша жеља је да извозимо сапун у друге земље. Јављају нам се разноразни велики купци који су препознали квалитет, који су препознали наш рад. Ја се надам да ће у неком наредном периоду доћи до неке озбиљније сарадње."

Њихова прича показује да село може да понуди више од успомена. Уз рад, знање и веру у оно што раде, двојица домаћина успела су да споје природу, традицију и савремено тржиште, доказујући да се и из малог шумадијског села може створити велика и вредна прича.

Редитељ je приметио грешку чим се појавила у програму и тражио je од Италијана да скину потпис са погрешним заставама, што су они и учинили. Обавестио jе колеге из компаније Микро плус где су погрешили и да обрате пажњу на те веома важне детаље. Претходни потписи током утакмице били су исправно написани.

Кључно je истаћи да редитељ у репортажним колима РТС-а нема утицаја на потписе кoje већ годинама на великим такмичењима ради компанија Микро плус. Иста компанија je задужена и за резултат на великом екрану који се налази у Арени.

О проблему je обавештен European Aquatics, а њихов представник je после утакмице разговарао са запосленима из компаније Микро плус како се такве озбиљне грешке више не би понављале. Током другог дана шампионата није било сличних пропуста.

РТС се извињава гледаоцима због грешке коју је начинила италијанска компанија Микро плус.

Како се наводи, претходно је истражитељима рекао да су врата за помоћ гостима била закључана изнутра.

Први налази указују на то да је пожар изазван контактом прскалица са звучноизолационом пеном постављеном на плафону подрума објекта.

Истрага такође испитује присуство и доступност апарата за гашење пожара, као и да ли су излази из бара били у складу са прописима.

У вези са присуством малолетника, Морети је навео да бар забрањује улазак особама млађим од 16 година, док гости од 16 до 18 година морају да буду у пратњи одрасле особе.

Додао је и да је обезбеђењу дао одговарајућа упутства, али да је могуће да је дошло до пропуста.

Пар је осумњичен за "убиство из нехата, наношење телесних повреда из нехата и подметање пожара из нехата".

Пожар је у ноћи између 31. децембра и 1. јануара захватио бар Le Constellation у швајцарском ски-одмаралишту Кран-Монтанa.

Влада у Техерану тврди да иза масовних протеста стоје САД и Израел и упозорава да ће одговорити на претње америчком интервенцијом која се све више спомиње као опција.

Позивајући се на неименоване званичнике администрације САД, амерички листови "Њујорк тајмс" и "Вол стрит џорнал" објавили су да је Трампу понуђено војно решење, наводећи да председник САД још није донео коначну одлуку.

Геополитичарка Ана Пувро је много ближа "ирачком" него “венецуеланском сценарију” који, како наглашава, за Иран неће значити и разрешења политичке кризе.

"Постоји амерички неоконзервативни пројекат који је веома жив већ више од 30 година и који заправо подстиче вечити рат. И видимо да се рат интензивира свуда, а да је то заправо процес настајања нове сфере утицаја. Плашим се да Ирану прети дугогодишња нестабилност и сукоби, и да је много ближи ’ирачком сценарију' у појави нове поделе света која је управо у току", каже Пувро за Интернет портал РТС.

Геополитичар из Париза сматра да су догађаји у Ирану део шире слике прекомпоновања утицаја великих сила.

"Догађаји у Ирану уклапају се у турбуленцију обликовања новог света кроз ’вертикалне сфере утицаја’. За САД та сфера иде на целу зону од Гренланда до Антартика. Али, своје сфере утицаја имају и Русија и Кина и оне су такође јасно дефинисане. За Кину је то простор југоисточне Азије. Све остало је веома променљиво", каже Пувро.

Ту убраја ситуацију са земљама на Блиском истоку.

"Имамо пример Турске која на регионалном нивоу има своју улогу која је и даље загонетна", прецизира Пувро.

Након погибије око 500 људи, проглашавајући тродневну жалост, ирански председник Масуд Пезешкијан саопштио је да је "дубоко потресен" губитком живота и позвао Иранце да се данас придруже Националном маршу отпора како би осудили протесте.

Велики јавни скуп којим ће, како се наводи, "осудити злочини наоружаних терориста и саботера" планиран је  данас на Тргу исламске револуције у Техерану.

С друге стране, амерички председник је отворено стао на страну демонстраната.

"Иранци гледају према слободи можда више него икада пре", навео је Трамп на друштвеним мрежама.

Он је упозорио власти у Техерану да ће у случају нових убистава демонстраната одговор САД бити "снажан и тамо где боли".

"Ударићемо их веома снажно тамо где их боли. А то не значи да ћемо само показати чизмице на терену, већ да ћемо их ударити веома, веома снажно и то тамо где их боли", поручио је Трамп.

Протести широм Ирана почели су 28. децембра у Техерану због пада вредности иранске валуте и економских тешкоћа у земљи.

Истовремено, у више европских градова одржавају се протести подршке демонстрантима.

У складу са Уставом, бугарски председник Румен Радев формално је затражио од Жељаскова да покуша да изгради нову коалицију, пренео је Ројтерс.

Међутим, Жељасков је одмах вратио мандат, јер нема довољно подршке у парламенту за стабилну већину.

Очекује се да ће Радев сада понудити шансу за формирање владе другој највећој групацији, реформистичком ПП-ДБ, али се и од њих очекује одбијање понуде.

У том случају, председник ће мандат дати партији по свом избору, а уколико ниједна групација не обезбеди парламентарну већину, Радев ће распустити скупштину и расписати ванредне изборе, што би били осми избори у Бугарској у последње четири године.

Коалиција ГЕРБ-СДС победила је на последњим изборима у октобру 2024. године, али је власт преузела тек у јануару 2025. после вишемесечних преговора и уз подршку других партија у подељеном парламенту.

Благоје Kоцић Хуманитарна организација "Kоце заувек", каже. "Мислим да је то нека сатисфакција, да остане прича, да остане сећање на њих, да не падне сенка на њихов млади живот."

Трећу годину ова хуманитарна организација из Врања организовала је акцију у Власотинцу, месту где се Благоје родио. Без обзира на лоше временске услове, одзив је био велики.

Предраг Филиповић некадашњи српски олимпијац, додаје: "Ја сам и прошле године учествовао у акцији, не зато што је то мој комшија, него крв је потребна сваком и могу да апелујем и на друге људе да то исто учине."

Никола Ивановић из Врања, објашњава: "Трудимо се да се одазовемо сваком хуманитарном позиву колико можемо. Није вам било тешко да дођете? Није, хуманитарни позив једини је разлог."

Овогодишња акција организована је у парохијском дому и са благословом митрополита Нишког Арсенија. Подршку хуманитарној организацији "Kоце заувек" дала су и многа власотиначка удружења грађана.

Јасмина Милчић Митровић, Удружење Светионик Власотинце, наводи: "Са великим задовољством, зато што је то таква акција на коју човек не може да остане равнодушан, незаинтересован."

Снежана Даскаловић, Планинарско друштво Морич Власотинце, каже: "Драго ми је да можемо на такав начин да спасимо друге животе. Не знамо кад и на који начин свима нама може да се јави потреба да примимо крв."

Kолико је важно бити хуман, личним примером показује и председник општине Власотинце. Поред осталог, захваљујући Благоју Kоцићу и његовој иницијативи, на овај начин чува се и успомена на Владу Илића, Власотинчанина, некадашњег градоначелника Београда у периоду између два светска рата.

Братислав Петровић председник општине Власотинце, закључује: "Ово је један људски гест. Са једне стране дарујемо драгоцену течност онима којима је потребна, а с друге стране чувамо успомену на наше важне личности, какав је несумњиво Влада Илић."

Бити хуман, племенит, пожртвован, саосећајан, то су вредности које обележавају живот сваког човека понаособ. Промовисањем правих вредности, хуманитарна организација "Kоце заувек" постала је симбол заједништва и милосрђа кроз који браћа Немања и Никола Kоцић и даље живе.

Председник Лај Ћингде из Демократско-прогресивне партије (ДПП), која Тајван види као независну државу, крајем прошле године је парламенту предложио доношење допунског војног буџета којим би се за потребе армије до 2033. године усмерило додатних 40 милијарди америчких долара, поврх већ око 22 милијарде, колико то пацифичко острво са 23 милиона становника сада троши годишње на одбрану.

С тим у вези у децембру је објављен и нови споразум са Вашингтоном о куповини америчког оружја вредног чак 11,1 милијарду долара.

Тајванска армија полаже наде у HIMARS

Од раније је познато да би сав тај додатни новац био утрошен на хаубице, ручне бацаче противтенковских ракета, оклопна возила и нарочито на беспилотне летелице, ваздушне и поморске дронове и вишецевне бацаче ракета HIMARS.

Ови последњи су модуларна оруђа, те осим шест пројектила GMLRS домета 70 до 150 км, могу да испаљују и по једну балистичку ракету "ATAKAMS", калибра 610мм и досега од око 300км. У развоју су и пројектили PrSM домета близу 500 километара.

Сада, међутим, тајвански медији доносе конкретне детаље о намени HIMARS-а, преносећи речи посланика ДПП-а Ванг Тинг Јуа, који је члан парламентарног комитета за одбрану.

Сматра да ће опремање HIMARS-има копненом роду тајванске војске омогућити да се активније укључи у одбрану острва и олакшати посао морнарици и ваздухопловству, пошто је Тајпеј за њих набавио ракете солидног домета којима, у случају евентуалног конфликта, може да гађа луке, аеродроме и положаје ракетних снага Народноослободилачке армије Кине на њеној територији.

По њему, та средства, скупа са другим оружјима које поседује Тајван (као што су домаће балистичке ракете домета око 1500км), могла би да (дејством по аеродромима) потру предност коју Пекинг има у ваздуху и "отворе небо" за тајванско ваздухопловство.

Тајванска гласила пишу да је тамошња армија у 2022. од САД купила 11 оруђа HIMARS, чија је испорука почела пре шест месеци, и онда у 2024. наручила додатних 18, на које се још увек чека.

У склопу поменутог дивовског пакета америчког наоружања од 11 милијарди америчких долара, који је дефинисан управо у децембру прошле године, су нова 82 система.

Када сва та оруђа буду испоручена, Тајван ће имати 111 HIMARS-а и бити други највећи оператер тих система на свету иза САД, које поседују, сматра се, око 400 оруђа те врсте.

Још један нови детаљ је да један број од 420 пројектила ATAKAMS које је Тајван поручио представља нову варијанту са повећаним дометом од близу 500 км.

По Вангу таква велика набавка, показује вољу Тајвана да се бори сопственим снагама, без превеликог ослањања на савезнике.

Њему је било важно да то нагласи, јер је Трампова администрација у више наврата Тајпеју упућивала критике да не чини довољно за своју одбрану, да мора да увећа издвајање за војску не само на пет, већ можда и читавих десет посто БДП-а и да практично економски експлоатише Вашингтон тако што се ослања на њега за безбедност а сопствени новац улаже у технолошки развој захваљујући којем онда остварује велики суфицит у трговини са САД.

HIMARS производи америчка компанија "Локид-Мартин", која га рекламира као технички најнапреднији артиљеријски систем на свету, са прецизношћу од 98 одсто када су у питању пројектили GMLRS.

По информацијама на сајту произвођача, најновији муштерија којем је систем испоручен је бивша совјетска република Естонија, док је у другој половини децембра са Мађарском потписан меморандум о разумевању о његовој продаји.

Извршни одбор очекује да ће инфлација наставити да се креће око централне вредности циља до марта ове године, тј. током периода важења Уредбе о посебним условима за обављање трговине за одређену врсту робе, којом су ограничене трговинске марже у велетрговини и малопродаји, као и да ће у границама циља три плус минус 1,5% остати и након тога, до краја 2026. као и у средњем року.

Мирослав Бадић, из Прокупља, каже: "Лампице се пале, гасе, као да су кварови. Не бих знао, па да проверимо. Дијагностику да урадимо пошто је хладно време, зима. Треба да се крене на пут."

Драган Павловић, из Житорађе, додаје: "Црко каиш, ременица отишла. Онда нема грејање, нема пуњење, једва сам дошао, добро да сам дошао довде. Полако, полако, нема ни серво, нема ништа али стигли смо."

Ако дође до залеђивања, важно је да се аутомобил што пре одвезе у сервис. Сајле мењача и ручне кочнице, гумице, манжетне, каишеве и уље у мењачу треба проверавати редовно, нарочито код старијих возила. Правовремена замена оштећених делова може спречити озбиљне кварове и непотребне трошкове и проблеме у вожњи током зиме.

Илија Микић, из Прокупља, објашњава: "Проверавамо да ли нам је добар антифриз, да ли нам је јак акумулатор. Спремамо се за зиму јер не знамо какви ће услови бити. Сви се спремамо на неку ситуацију али нико није сигуран како ће да буде. Ја сам свој ауто припремио, променио сам гуме."

Горан Микић, аутомеханичар из Прокупља, наводи: "Најосновније требало би сипати пред зиму тај антифриз који не дозвољава да ауто замрзне, ставити зимске гуме које су прописане законом. Онда, због тог мраза, снега, треба врата подмазати глицерином, бравицу испрскати да не би замрзла у току ноћи. Брисачи би требало да буду пуни, вода треба да буде за минус, за зимски период, да не би боца пукла."

Дуготрајно загревање аутомобила у месту у зимским условима одавно је мит који доноси више штете него користи, слажу се и возачи и мајстори. Kако кажу, и код савремених аутомобила и код оних нешто старијих, мотор и мењач треба лагано загревати у вожњи, без наглих убрзања.

"Хор иначе има традицију дугу стотину година, а ова интеракција је почела пре четири године оформљен је градски мешовити хор наново и вечерас смо певали Божићне песме", каже Душан Петровић, члан градског мешовитог хора.

"Концерт је прошао сјајно, мени је ово изузетна част пошто се по први пут певала моја ауторска песма под називом "Теби певам" која је духовног карактера", наводи Деспот Стевановић, члан градског мешовитог хора.

Репертоар је публику повео на несвакидашње путовање. Од енглеског и руског, преко хебрејског и арамејског језика, хорски гласови исписивали су универзалну поруку, да је музика језик који сви разумеју. Са посебном радошћу и поносом певали су најмлађи.

"Веома сам задовољна својим трудом гледали су ме моји родитељи, уживали су и те како пуно", каже Уна Јовановић, чланица хора Музичке школе у Врању.

"Много волим стварно и да певам, и да наступам, и просто једноставно када сам била мала много сам волела да певам", каже Нена Тасић, чланица хора Музичке школе у Врању,

"Публика је била јако задовољна, исто смо и ми, углавном то тако буде, најмлађи добију и највећи аплауз", наводи Јована Јовановић, чланица хора Музичке школе у Врању.

Публика није крила задовољство, сала је била испуњена до последњег места.

"Репертоар је био заиста изванредан, биле су лепо изабране песме.", каже Нина Александров из Врања.

"Мој син учествује у томе и ми као породице се скупимо да му дамо подршку и да уживамо у свему томе", наводи Ненад Митић из Врања.

"Културно образовни центар уз несебичну подршку града Врања негује праве вредности на којима почива наша традиција града, а уједно је ово и спој модерног изражаја", каже Александра Ђорђевић Културно образовни центар у Врању.

Уз хор наступио је и оркестар Музичке школе, под диригентском палицом Александре Савић, а сцена је била простор претворен у емоцију.

Та судска одлука је прошлог лета поделила правну струку и партијске структуре. Јавност такође, онолико колико је дошло до јавности, и то углавном кроз извештаје таблоида, као скандал. Код остатка медија није толико било у питању заташкавање, колико статус предмета, приватни имовински спор са малим јавним интересом.

Коментар заговорника пресуде био је, да пресуда аустријског суда није у супротности са националним законима, те да се одлука поклапа са ранијом шеријатском одредбом. Укратко, пресуда је само „подуплана“, јер би оба права одлучила на исти начин.

Аустријски опозициони слободари (FPÖ) бучно су протестовали. Њима се прикључила и канцеларова партија народњака, из чијег врха је стигло саопштење "да се под плаштом поклапања уговорних одредаба у датом случају спроводи легитимација исламистичко-фундаменталистичке регулације живота у Аустрији".

Канцелар Штокер је тада обећао доношење одговарајућег закона, и сада у јануару приступио послу.

Увођење шарије у европске правне системе?

Шеријатско право је у европским системима много присутније него што се мисли, иако увек испод јавног радара.

Највише у Великој Британији, где оперише преко шеријатских судских већа, тридесет већих, и још два пута толико мањих и регионалних. Ни тамо шеријатска већа не улазе у службену мрежу британских државних судова, али се њихове одлуке уважавају у приватном праву, у случајевима склапања брака, развода, наслеђивања и пословних односа.

Када британски судови за основицу узимају претходне одлуке шеријатских већа, увек се додаје да је то "онда кад се не супротстављају националном праву", дакле кад је пресуда истоветна по оба права.

У Грчкој се шарија толерише као обичајно право муслиманских мањина, иако је његова примена и ту праћена сталним протестима. У Немачкој и Француској судови још ниједном нису донели правни преседан на основу шеријатског права. Оно је забрањено, али онда опет долази додатак, да се толерише у случајевима приватног и породичног права.

У суми, шеријатско право се у Европи толерише, "кад није у супротности са националним правом".

Присилни бракови малолетница, породична ствар?

Одатле за европске државе настају три велика проблема, која се у већини институционалног и медијског простора игноришу.

Најпре, тај "део" шарије који европски судови толеришу, тиче се породичног права. Оно између осталог регулише положај жена, на видљивом плану најпроблематичнији део исламског права. "Убиства из части" непослушних жена су такође део шеријатског породичног права. Европски судови се ту налазе у ситуацији да бирају шта од шарије у породичним односима прихватају, шта не, што је у супротности са темељима правног система.

Друго, одомаћује се представа два паралена правна система и подижу наде исламским заједницама да се уз одговарајући политички активизам такво прожимање може легализовати.

И треће, долази се до ситуације на новоу историјског вица. Европа је, од средњег века па до краја деветнаестог, већ имала преплитање два правна система, црквеног и државног. Пракса је напуштена, зато што су европске државе и уставно постајале секуларне.

Пре тога, титула "доктор оба права", то значи националног и хришћанскоцрквеног, била је уобичајена и врло цењена. Из аустријског универзитетског система је избрисана око 1880. године. У Немачкој постоји и данас, на универзитетима у Келну, Потсдаму и Аугзбургу. За њу може да се полаже и у Швајцарској, на Универзитету у Фрајбургу. Наравно и на Латеранском универзитету у Ватикану.

Курикулум "доктор оба права", хришћанског и државног је, тамо где данас постоји, више церемонијалне природе.

Сада се, са усвајањем шарије као основице за доношење одлука европских националних судова, комад по комад, поново уводи пракса „два права“, једног религиозног, другог државног. Само што та религија више није ослабљено хришћанство, него ојачани ислам.

Левица за шарију?

Зато је битна изјава аустријског канцелара Штокера, да је брисање шарије из образложења пресуда државних судских већа његов приоритет за ову годину.

Јер колико год се мрежа шеријатских институција усталила у европским државама, она тамо оперише у сивој зони. Са аустријским правним преседаном од августа прошле године, шеријатско право је први пут споменуто у једном службеном судском акту као део позитивног права.

Социјалдемократски коалициони партнер најављује да ће зауставити канцеларову иницијативу.

На Пештерској висоравни налазе се најхладнија места у Србији. Снег је ове године пао касније него обично, али је и поред тога донео велике проблеме мештанима.

“Завејани смо, ситуација је врло непроходна. Није нико ни почистио. На посао смо кренули, нико није дошао. Мој брат се заглавио. Ту је један од комшија дошао са трактором те га је извукао”, наводи Сенаид Папић, мештанин села Понорац.

“Ово је први снег који је направио баш јаке проблеме нама овдје. И на одржавању и мештанима. Лош је снег, тежак за чишћење. Била је пала киша, пре тога нека ледена киша. Синоћ је био и прексиноћ јак мраз. Тако да га је стегло и баш је снег тврд за чишћење”, каже Санел Сеферовић, возач машине за чишћење снега.

Највећи проблем представља јак ветар, који, након што машине очисте путеве, врло брзо поново нанесе снежне сметове.

"Колико јако дува ветари, 20 минута и опет ће бит непроходно овде ова деоница”, каже Санел Сеферовић.

До села Дражевиће, машина за чишћење снега, кажу мештани, још увек није стигла.

“Па нису, сад је пао снег, као што видите нису чишћени. Негде јесу, ваљда то има неки приоритет, не знам о чему се ради. Неком се чисти, неком не”, наводи мештанин, а на питање може ли се до њихових кућа одговара: "Па можемо, јер смо чистили, као што и видите лопате, али ми смо чистили... Тако да, може, у нужди.”

Док ветар и снег не престану, путеви се, како кажу из локалне самоправе, морају чистити и по неколико пута у току дана.

“Све наше екипе су на терену, негде око 30 машина је на терену током јучерашњег дана, вечери и данас. Тренурно имамо негде око тридесетак села која су непроходна, са око 600 до 700 домаћинстава. Молим само грађане да буду стрпљиви, све ћемо оспособити у току данашњег дана и надам се да ће у току сутрашњег дана сви путни правци бити проходни”, наводи Радиша Кнежевић, заменик председника Општине Сјеница.

Док се стање на терену не стабилизује, надлежни кажу да ће на територији општине Сјеница ванредна ситуација остати на снази.

Остали детаљи биће познати накнадно.

Посебном лиценцом коју је Канцеларија за контролу страних средстава (Office of Foreign Assets Control – OFAC) Министарства финансија САД издала 31. децембра 2025. године компанији НИС је поново омогућено обављање оперативних активности закључно са 23. јануаром текуће године, укључујући поновно покретање рафинеријске прераде, увоз сирове нафте, као и обављање трансакција неопходних за сигурност снабдевања и техничко одржавање.

ОФАК је претходно издао лиценцу Нафтној индустрији Србије којом је продужен рок за преговоре о продаји руског удела до 24. марта, док је претходном лиценцом рок за промену власничке структуре био до 13. фебруара.