Уз згариште, остао је убрзо и без најмилијих – сам код куће, али не и без пријатеља.

"Помогли су ми и психички да дођем себи, као да је био сан, да се није мени дешавало", прича Сретен.

На животне недаће бившег ђака одмах је реаговао бивши разредни старешина. Школској екипи у помоћ притекли су многи. За два дана греде и летве су постављене, за три – штала покривена.

"Наш професор нас је обавезао и позвао да помогнемо нашем Среји, да олакшамо услове за рад. Овакву муку нико не може да надокнади. Треба помоћи, поготову у оваквим ситуацијама – дечко је остао без оца и без деде", каже Лазар Савкић, мајстор из Глоговца.

"Не бих волео ово ником да се деси, тужна прича. Дошли смо да помогнемо шта можемо, да му се нађемо", истиче Немања Савкић из Глоговца.

Стигли су пријатељи и до плуга и сејалице, како би повучени и вредни момак поново имао користи од седам хектара плодних мачванских ораница.

"Ишли смо у школу заједно, помогао сам му да обради земљиште, да узоре све што је имао. Није лако сам човек да оволико домаћинство обрађује", каже Немања Вукашиновић из Очега.

Штала спремна за зиму

Стигао је Сретен за мајсторе без дневница и кухињу да угреје, ручак да припреми, опере, среди.

Иако још сва средства нису обезбеђена, штала за зиму је спремна, дрва исечена, стока намирена. Школски тим помагао је многима и док су били у клупама – "постшколски", каже разредни, и сада побеђује.

"Пријатељство које стекнемо у школи остаје нераскидиво до краја живота. Наравно да му ово само даје ветар у леђа да испуни своје жеље које један млад човек у његовим годинама замишља – да настави у селу, и ту смо да га увек пратимо и помогнемо", поручује Алберт Панић, професор у Средњој школи у Богатићу.

Сретен каже да коначно има разлога за осмех.

"Уз помоћ разредног и пријатеља подигли смо кров. Више нису сузе – ово су сузе радоснице. Планови су, ево, још мало посао да проширим и да нађем себи жену, и да даље радимо заједно у животу", наводи Сретен.

За набавку сена за стоку помоћи ће и општина Богатић. Надају се да ће, уз људе добре воље, и струју решити, а за нове Сретенове животне путеве олакшати и пут до возачке дозволе. За пољопривредну механизацију не брину – одавно је користи. Заједно ће, кажу, и у жетву наредне године, са заједничком жељом да мачванско домаћинство у Очагама школски друг убудуће породично обрађује.

"Десет особа је погинуло. Немамо прецизне информације о њиховим идентитетима", изјавила је портпаролка полиције Бренда Муридили. Најмање десет људи је повређено и они су превезени у болницу.

Ово је други масовни напад у Јужној Африци овог месеца, када су, 6. децембра, наоружани нападачи упали у хостел у близини Преторије, убивши 12 људи, међу којима и трогодишње дете.

Студенти, како кажу, организују протест јер још није испуњен њихов захтев за принудном управом на ДУНП. Како наводе, више од 200 студената Универзитета изгубило је статус студента, а око 30 професора остало без посла. Најављена је и дванаесточасовна блокада града.

Три дана пред протест, Савет Универзитета изабрао је Тању Солдатовић за новог ректора, међутим, студенти у блокади и део професора сматра да се овим избором неће променити суштина њихових захтева.

Са друге стране, са ДУНП тврде да су професори "својом вољом“ напустили Универзитет, а исто тако студенти "својом вољом" нису обновили годину или уписали наредну.

Просторије ДУНП-а, који је интегрисан Универзитет, још су под блокадом студената.

Њему је одређено задржавање од 48 сати, а даљи ток поступка зависиће од одлуке основног тужилаштва у Митровици.

Видосава Митровића браниће адвокати Дејан Васић и Бојана Србљак.

Полиција, тачније сектор за истрагу тешких кривичних дела, у свом извештају о хапшењу у Лешку наводи да је по налогу суда, претресла кућу и пратеће просторије осумњиченог мушкарца за кога се сумња да је учествовао у пружању помоћи у извршењу кривичног дела.

Додаје се да се тај случај догодио првог новембра ове године, а да је жртва мушкарац са КиМ.

Током претреса пронађени су и заплењени следећи материјални докази: девет мобилних телефона, један лаптоп, три документа А4 формата, једна ловачка пушка са 39 метака, један прслук с метком за ловачку пушку и једна цев за пиштољ.

Осумњичени је, наводи се, након испитивања, притворен по одлуци тужиоца.

Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је да се ради о неоснованом хапшењу. Упозорава да је "Аљбин Курти наставио своју насилну предизборну кампању неоснованим хапшењем Видосава М.".

Председник Словачке боравиће у званичној посети Републици Србији 21. и 22. децембра.

Након свечаног дочека испред "Палате Србија", како се наводи у саопштењу, почеће састанак председника Србије и Словачке.

Сутра ће бити одржан и пленарни састанак чланова делегација Републике Србије и Словачке Републике предвођен председником Србије Вучићем и председником Словачке Пелегринијем.

Полиција тренутно ради на нормализацији саобраћаја.

Полицајци су раздвојили окупљене и упозорили их на понашање како не би дошло до нарушавања јавног реда и мира, након чега је М. М. (1996), током поступања, вређао полицијског службеника.

Након тога, у један сат после поноћи, у просторије ПС Косјерић, приступио је син председника Општине Косјерић А. Ђ. и пријавио да му је више непознатих лица поцепало мајицу у угоститељском објекту, док су полицијски службеници позвали његовог оца Жарка Ђокића и С. Ђ. да дођу у станицу и дају изјаву.

Потом је испред ПС Косјерић дошао С. В. (2004) како би се наводно расправљао са С. Ђ, у чему га је полиција спречила.

Приликом одласка псовао је запослене у ПС, шутнуо канту за смеће и на једној кући оштетио олук. О догађају је обавештено Основно јавно тужилаштво у Пожеги, које се изјаснило да се од учесника узму изјаве и да се потом тужилаштву достави извештај, као и да се против М. М. и С. В. поднесу прекршајне пријаве по Закону о јавном реду и миру.

Полиција, у сарадњи са надлежним тужилаштвом, наставља даљи рад на утврђивању свих чињеница и околности у вези с овим догађајем.

Министар пољопривреде Драган Гламочић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да су то били појединачни случајеви и да их не треба занемарити.

"Ми као одговорна држава, као одговорна влада, министарство, знали смо да долази 'тајфун' из Европе, у питању су глобални поремећаји. Када је председник Александар Вучић говорио пре неколико година о надолазећој кризи, о рату између Украјине и Русије, многи нису веровали, када је причао о пуњењу робних резерви, такође је било пуно скепсе. Међутим, ми смо се тада полако припремали и није случајно што су уведени веома високи подстицаји када је у питању млечни сектор", каже Гламочић.

Напомиње да се по свакој крави добија 55.000 динара, 19 динара по литру млека, 100.000 за јуницу првотелку.

Истиче да су то највећи подстицаји не само у Европи, него верује и у свету.

Поремећаји на релацији САД–ЕУ–Кина

У питању су, како каже, глобални поремећаји.

"Оно што морамо да знамо је да су се десили велики поремећаји на релацији САД–ЕУ–Кина. Тренутно имамо поремећене релације ЕУ и Америке. Европа не може да извози у Америку. Њихови вишкови млека се преливају овде“, каже министар пољопривреде.

Цене на спот-тржишту Европе

Гламочић каже да су се цене на спот-тржишту Европе кретале претходних дана на релацији од 11 до 25 евроценти. Прекјуче се трговало чак за пет евроценти.

"Можете замислити како се млеко које кошта око 50 евроценти продаје за пет евроценти и шта ће се десити? Ти вишкови млека ће се неминовно приливати ка нама. Наши фармери излазе са причом да једноставно ми забранимо увоз“, напомиње Гламочић.

Додаје да је Србија велика земља извозница и да много више извози, годишње око милијарду и по евра више извезе.

"Не желимо да цена пада у Србији, али морамо бити спремни на 'тајфун'".

"Ако се деси да цена у Европи настави да пада и у наредном периоду, а како прогнозе кажу то ће се вероватно дешавати, ми да бисмо остали конкурентни у извозу, мораћемо те цене усклађивати са европским ценама“, напомиње.

Ако цена пада у Европи, ти производи ће неминовно долазити у Србију.

Увезено за 29 процената мање него прошле године

"Стално се тражи прича – да Србија забрани увоз. Треба сви да знају да ми годишње увеземо око 41.300 тона, конкретно за ових 11 месеци смо увезли 41.300 тона млека и млечних производа, а нико није поменуо да је Србија извезла 52.000 тона млека и млечних производа", каже он.

Истиче да смо за 26 одсто више извезли него што смо увезли.

"У периоду за 11 месеци, до новембра, увезено је 29 процената мање него прошле године. А стално иде прича у јавности, и спинују се информације, поготово по друштвеним мрежама, како се повећава увоз. То су званични статистички подаци", подвукао је Гламочић.

"Ево можете видети – 29,1 одсто је увезено мање млека“, каже министар пољопривреде.

Произвођачи млека у Србији траже да заштитите домаће тржиште од увоза јефтиног млека, како кажу из Европске уније, а од трговаца да смање марже, у супротном ће, кажу, предузети радикалне мере.

Србија коначно повећала производњу млека

У односу на прошлу годину, Србија је коначно повећала производњу млека.

"Ове мере су дале резултат. У односу на 2023. годину, 10 одсто је већа производња млека. Шта се десило? Потрошња млека је пала за више од 20 одсто. Тренд међу младима, по друштвеним мрежама, млеко се ставља на црну листу као нездрава намирница и морамо повести рачуна, а то има везе и са маржама", додаје он.

Ту, како каже Гламочић, има простора, поготово са маржама, за УХТ млеко, на млеко које се највише пије, да ту долази до смањења маржи и да се криза предупреди.

Каже да је разговарао са фармерима пре неколико дана, и тај састанак је трајао више од пет сати.

"Наравно, тема уопште није лагана, сви су свесни тежине проблема и ми смо у складу с тим заказали за четвртак састанак заједно са председником Владе, са шефом кабинета председника, биће присутни сви трговински ланци, најважније млекаре и након тога ћемо имати састанак са удружењима", рекао је Гламочић.

Вечерас састанак са представницима два удружења

Подвлачи да се политика не води само у кабинету, и да ће два удружења која код нас представљају овај сектор имати састанак вечерас у 20 часова.

"Желим са њима директно да разговарам, то неће бити лаган састанак, јер наши пољопривредници мисле да држава то лако може да реши, забрани увоз и тако даље, ја ћу покушати да им објасним колико је ситуација сложена, али да позовем да ову кризу поделимо сви на једнак начин", додаје.

Ако буде цена млека падала, трудићемо се да до тога не дође, она мора да пада и у рафовима, у нашим продавницама, да једноставно имамо јефтиније млеко и да повећавамо нашу потрошњу, наводи.

"Без повећања потрошње нећемо превазићи кризу"

"Без повећања потрошње, нећемо превазићи ову кризу. Овде не постоји трајно решење, ово је најосетљивији сектор, још га нико није изумео да се реши. Ја ћу навести само пример – САД, да би решиле великих вишкова млека, досетиле су се чизбургера, који, поред меса, има у себи једно или два парчета сира и тако су повећали потрошњу млека", објаснио је.

"Тако да још једном апелујем на наше грађане: да бисмо помогли нашим произвођачима млека у овој кризи, да мало више конзумирамо млеко и млечне производе, а сви знамо да су то најздравији производи", закључио је Гламочић.

До среде исплата 100 одсто буџета за подстицаје

Гламочић наводи да ће Министарство до среде исплатити први пут 100 одсто буџета предвиђеног за подстицаје.

"То се први пут дешава у нашој историји. И наравно, у складу с тим, могу да кажем да смо задовољни буџетом за наредну годину, где је пољопривреда добила дупло више новца него што учествује у БДП-у. И оно што може да обрадује наше пољопривреднике, планирамо да ту чувену кровну уредбу, која нам омогућава исплату подстицаја, усвојимо пре краја ове године, опет после дужег периода да то буде урађено", рекао је Гламочић.

Како је истакао, ове године ће бити представљен календар подстицаја, тако да ће пољопривредници тачно знати када ће које подстицаје добијати наредне године.

"Планирамо да пре пролећне сетве исплатимо подстицаје за биљну производњу, као и кредитну подршку, тако да пољопривредници добију новац пре саме сетве", истакао је Гламочић.

"Послодавци су још од 7. маја били дужни да ускладе правилнике и интерне акте са Законом о безбедности и здрављу на раду. Од 1. јануара на снагу ступају и четири правилника – о раду на висини, процени ризика, испитивању инсталација и вођењу евиденција, чиме почиње пуна примена закона", истиче Торлаковић.

Наглашава да су казне значајно пооштрене, па непоштовање прописа може послодавце коштати и до милион и по динара, посебно ако радници нису осигурани од повреда на раду и професионалних болести.

Циљ превенција, а не кажњавање

Према речима Торлаковића, и послодавци и запослени имају заједнички интерес да се закон спроводи.

"Послодавци су често и више заинтересовани да се смањи ризик од повреда и професионалних болести, јер последице несрећа значе и људску трагедију и финансијске губитке“, каже представник синдиката.

Посебно указује на грађевински сектор као најризичнији.

"Циљ закона је да се кроз обуку запослених и руководилаца, превентивне прегледе и јасну евиденцију спрече повреде и најтежи исходи. Проблем настаје код несавесних послодаваца који запошљавају необучене раднике и игноришу прописе", упозорава Торлаковић.

Мање повреда значи и мање трошкова

Небојша Атанацковић указује да закон може донети корист и послодавцима, иако у почетку подразумева додатне обавезе.

"Мање повреда значи мање боловања, мање застоја у раду и мање трошкова. Дугорочно, безбедније радно окружење је исплативије и за фирме и за запослене", каже Атанацковић.

Он, међутим, упозорава на проблем недостатка обучене радне снаге.

"Послодавци често морају да запошљавају људе без претходне обуке и занатског знања, што повећава ризик. Зато је важно да се закон не сведе само на формалност, већ да се примењује у пракси", наглашава Атанацковић.

Саговорници су сагласни да ће пуна примена закона од 1. јануара бити тест за све актере – државу, инспекције, послодавце и синдикате – али да је кључно да резултат буду безбеднија радна места и мање повреда на раду.

Подсећа да су у претходним данима постојале информације о преговорима руског власника са потенцијалним купцем удела, али да још нема потврде да ће се тај пут остварити.

"На данашњи дан делује да су све опције и даље на столу – од уласка треће стране, преко Републике Србије као купца, до одређене врсте принуде", каже Станић.

Истиче да Србија тренутно има довољно резерви и да се увозом обезбеђују неопходне количине за домаће тржиште, али да је дугорочно важно да НИС настави да функционише због значаја за буџет, БДП-а, запосленост и делимичну контролу енергетског система.

Као кључан фактор наводи и притисак могућих секундарних санкција, због чега указује да до решења треба доћи што пре.

Енергетика остаје кључни изазов и у 2026. години

Говорећи о ширем контексту, Станић каже да се питање НИС-а не може посматрати изоловано, већ у оквиру односа великих сила и европске енергетске политике.

"Без обзира на краткорочно или средњорочно решење, Србија мора да води рачуна о дугорочним околностима – да ће овај простор све више зависити од усклађивања са политиком Европске уније, јер и нафта и гас морају да пролазе преко територије ЕУ", истиче Станић.

Осврћући се на најаве да би мађарска компанија МОЛ могла да транспортује веће количине сирове нафте преко ЈАНАФ-а, Станић оцењује да Мађарска има снажну преговарачку позицију и добре односе са различитим партнерима, што јој омогућава да извуче одређене бенефите, али да то не значи да су дугорочни ризици отклоњени.

Према његовим речима, последице за привреду се за сада не осећају драматично, али доприносе нижим стопама раста него што је планирано.

"Верујемо да у кратком року неће бити проблема у малопродаји, али је важно да домаћа прерада нафте функционише, јер се тако утиче и на количине и на цене", каже Станић.

Говорећи о будућности, наглашава да енергетика остаје кључна тема и у наредној години.

"Ако гледамо шта је највећи проблем привреде Србије, то је питање НИС-а и енергената уопште. У средњем року изазови су још сложенији – од геополитике до конкурентности привреде. Али управо зато је важно да се Србија што боље позиционира у новим економским околностима", закључује Станић.

Украјински председник Володимир Зеленски каже да је током разговора Кијев пренео ставове о питањима територија, статуса нуклеарне електране Запорожје и финансирању обнове Украјине.

"Сада се чекају резултати разговора о овим питањима између САД и Русије", каже украјински председник.

Избори у Украјини неће бити одржани на територијама које је Русија привремено окупирала, наглашава Зеленски. 

Специјални изасланик руског председника Кирил Дмитријев стигао је у Мајами и упутио се на разговоре са изаслаником америчког председника Сједињених Држава Стивом Виткофом и његовим зетом Џаредом Кушнером.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је изјавио, коментаришући увођење санкција западних земаља против Русије, да "за сваку акцију постоји реакција".

Руске снаге су преузеле контролу над насељима Светло и Високе, која се налазе Доњецкој и Сумској области у Украјини, саопштило је Министарство одбране Русије.

Служба безбедности Украјине (СБУ) саопштила је да су дронови дугог домета "алфа" погодили два авиона "су-27" на руском војном аеродрому "Белбек" на Криму.

Руска војска напала је инфраструктуру луке Пивдени, која се налази у Одеској области, погинуло је осморо, повређено 30 људи, а погођени су и тенкови, саопштио је заменик премијера за обнову Украјине, министар заједнице и територијалног развоја Олексиј Кулеба.

Директор Запорошке нуклеарне електране упозорио је на опасност од сценарија сличног Чернобиљу у случају напада на електрану.

Због магле у целој Србији на снази је жути метео-аларм, па се препоручује додатан опрез, нарочито у саобраћају.

Ветар у већем делу слаб, на југу Баната и у доњем Подунављу умерен, источни и југоисточни. 

Најнижа температура од -2 до 4,  највиша од 3 до 8 у местима са дужим задржавањем магле хладније, од 0 до 2 степена.

“Даљински управљива борбена станица 30 милиметара јесте беспосадна купола која омогућава извиђање терена, осматрање циљева, откривање циљева, као и дејство по непријатељској живој сили, лако окупљеној опреми и ватреним средством. У току обуке посебну пажњу дајемо тимском раду”, објашњава капетан командир вода Милош Ђокић.

За бољу ватрену моћ пешадијских јединица и борбене могућности Војске Србије претходних година уведена су у оперативну употребу савремена оклопна возила и ново лично наоружање, као и друга врста заштитне, оптоелектронске и друге војне опреме.

Створен да парира немачко-холандском “боксеру” или турском “парсу 3”

Десетар Мирослав Трајковић сматра да је обука била интензивна, али са друге стране врло занимљива.

“Уз тим је рад веома лаган. Од најзанимљивијих бих издвојио обуку на радном месту оператера на даљинском управљању борбене станице. Тимски рад је кључан јер се возило не користи појединачно, односно самостално, већ као систем”, додаје Трајковић.

Капетан Ђокић наглашава да је веома битно да оператор овлада системом у целини како не би било дилеме да ли је способан за самостално извршење задатка без помоћи старешине и командира.

“Оно што је кључно за оператора јесте да буде увежбан у свим радњама и поступцима како би што ефикасније могао да изврши свој задатак”, истиче командир вода.

Оклопни транспортер “лазар 3”, домаће производње, уведен је у наоружање Војске Србије први пут 2018. године. По карактеристикама може да парира немачко-холандском “боксеру” или “парсу 3” из Турске.

Очеви и мајке, на Детињце, изјутра рано "везују" своју децу, негде чак и ону у колевци, а деца им се "дреше". Након што се деца "одреше" поклонима, родитељи их одвежу, а потом поклоне врате деци назад да се почасте.

Пошто је то увек недеља после прославе Светог Николе, каже се да "Свети Никола ујутру доноси деци поклоне".

"Пустите децу нека долазе мени, и не браните им, јер је таквих Царство Божије", речи су Исуса Христа којих се верници сећају на дан празника.

Детињци, Материце и Оци, проводе се у заједништву, уз окупљање породице.

Материце, Оци, Божић

Следеће недеље, на Материце, дародавци ће бити мајке, а последње недеље пред Божић, поклоне деле очеви.

Међусобним везивањем и одрешењем, указује се на то да се треба радовати и када се дарују други, те да давање значи добијање, праштање и покајање, што су врлине. И све то кроз игру и веселе породичне празнике.

Сваког од ових празника, припрема се свечани и посни ручак, око кога ће се окупити цела породица.

У Канцеларији за КиМ упозоравају међутим да је "Аљбин Курти наставио данас своју насилну предизборну кампању неоснованим хапшењем Видосава М. који је вечерас од стране Куртијевих фаланги киднапован и приведен".

"Видосав М. ухапшен је у свом дому, што јасно показује да нема од чега да се крије, а читава акција за Куртијеве потребе изведена је наочиглед породице овог Србина која је доживела незапамћени стрес. Реч је о класичном нападу на Србе у предизборне сврхе, а томе у прилог сведочи и чињеница да у кући ухапшеног нису пронађени никакви докази, али је зато приликом претреса његова породица прошла кроз недопустиво застрашивање", наводи се у реакцији Канцеларије.

Из Канцеларије тврде да "овакве Куртијеве и Свечљине антисрпске акције служе само да замажу очи јавности и застраше Србе, а све с циљем да Курти ударима на север Косова и Метохије покуша да освоји још неки глас на децембарским изборима, с обзиром да својим гласачима нема шта друго да понуди".

У својој објави Ђељаљ Свећља је навео да је ухапшени В. М. наводно био бар упознат са припремама за оружани сукоб у Бањској 2023. године. Акцију хапшења у Лешку заједнички је спровела полиција и обавештајна агенција.

Према наводима Свећље, В. М. је интегрисан у локалну полицију од 2013. године, до оставке пре две године.

Скоро половина Windows корисника (48 одсто) била је изложена различитим врстама напада, док ни Еплов MacOS екосистем није остао поштеђен – 29 одсто корисника било је мета инцидената, што потврђује да безбедност више није питање платформе, већ понашања и заштите.

У периоду од јануара до октобра 2025. у поређењу са истим периодом прошле године, забележен је драматичан раст готово свих типова напада.

Крађа шифара порасла је за 129 одсто. Циљ хакера је овде јeдноставан – да украду лозинке за мејл, друштвене мреже, банке или пословне налоге.

Највећи раст бележе спајвер напади (шпијунирање корисника) са растом од преко 140%. То указује да нападачи све чешће желе дугорочну контролу и податке, а не брзу штету. На овај начин су посебно угрожени привредни системи и државне институције, јер дуготрајно и неприметно цурење података може имати озбиљне безбедносне и економске последице.

"Структура напада се променила"

"Мени то говори да се структура напада променила и више је тих државноспонзорисаних напада према нашој држави. Уз све то постоји АИ који је све то убрзао. Фишинг је и даље један од иницијалних вектора свих напада, што значи да је много лакше преварити човека него машину. Човек је и даље најслабија карика", рекао је Раде Фуртула из компаније "Касперски Србија".

Најчешћа мета напада су кичма економије - мала и средња предузећа. Разлога је више, а један је што 70 одсто њих нема јасно дефинисану стратегију сајбер безбедности.

"Компаније обично немају бекап својих података. Мора да се структурише приступ ИКТ технологијама у малим и средњим предузећима, да власници разумеју да је то нешто што је најважније у компанијама. Јер ако изгубе књиговодствене податке у протеклих десет година, ако изгубе информациони систем, ако производња стане, ако падне сајт. 'е-комерц' компанија та је фирма паралисана и то отвара последице и за њихове партнере", рекао је Милош Јовановић, стручњак за информациону безбедност.

Грађани треба више да заштите своје налоге

За грађане је први сусрет са ризиком напада дошао кроз наизглед безазлену поруку или линк али су последице биле стварне – од губитка новца и података до нарушеног поверења у дигиталне сервисе на које се свакодневно ослањају.

"Морају да уложе минимум напора у неке ствари да заштите своје налоге на сервисима, мејл, електронско банкарство, да активирају двофакторску аутентификацију, да не кликћу свуда, да не шаљу своја лична документа. Просто и ми идемо у том смеру опште дигитализације, опште аутоматизације и људи који не овладају основним елементима дигиталне писмености ће бити на зачељу", додао је Јовановић.

Србија у нову годину улази са новим Законом о информационој безбедности, који би требало да обезбеди додатни ниво сигурности. Стручњаци очекује даљи раст сајбер-напада које у све већој мери креира вештачка интелигенција.

Током ноћи стварање магле очекује се и по котлинама. Очекује се магловито јутро уз ниску облачност.

Сутрашњи дан ће бити хладнији, а у току дана ће бити облачно и тмурно, понегде и магловито.

Почетком наредне седмице суво и стабилно време са честом маглом.

21.12.2025. Недеља: Ујутру магла и ниска облачност. У току дана облачно и тмурно, понегде и магловито, на северозападу и западу Србије, као и у Неготинској Крајини са сипећом кишом, док се сунчани периоди очекују само на високим планинама углавном на југозападу и југу Србије. Ветар у већем делу слаб, на југу Баната и у доњем Подунављу умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од -2 до 4, а највиша од 3 до 8 у местима са дужим задржавањем магле хладније, од 0 до 2 степена. Упозорења: Увече и током ноћи у већини крајева поново формирање магле. МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 95%.

22.12.2025. Понедељак: Ујутру ниска облачност, местимично и магла, која ће се у Тимочкој Крајини, на западу Србије, као и по појединим котлинама задржати током целог дана, док се на истоку Србије очекује и сипећа киша. У осталим крајевима умерено облачно са сунчаним интервалима. У кошавском подручју дуваће умерен и јак, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено и олујни источни и југоисточни ветар, у осталим крајевима углавном слаб променљив. Најнижа температура од -2 до 3, а највиша од 4 до 9 степени. Упозорења: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 80%.

23.12.2025. Уторак: Ујутро и пре подне у Тимочкој Крајини, на крајњем западу Војводине и западу Србије, као и по појединим котлинама магла и ниска облачност, која ће се на истоку Србије, уз локалну појаву сипеће кише, задржати током целог дана. Средином дана на југозападу и југу, после подне и увече и у централним и источним пределима наоблачење са кишом. У кошавском подручју дуваће умерен и јак, на југу Баната и у доњем Подунављу и олујни источни и југоисточни ветар, у осталим крајевима углавном слаб променљив. Најнижа температура од -2 до 4, а највиша од 4 до 9 степени. Упозорења: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 95%.

24.12.2025. Среда: Наоблачење са кишом у већини крајева, на планинама ће краткотрајно падати и снег. У кошавском подручју дуваће умерен и јак, на југу Баната и у доњем Подунављу и олујни источни и југоисточни ветар, у осталим крајевима углавном слаб променљив. Најнижа температура од 1 до 5, а највиша од 4 до 9 степени. Упозорења: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 95%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 25.12.2025. до 29.12.2025.)
Умерено до потпуно облачно са ређом појавом кише, на планинама са ређом појавом снега, а у кошавском подручју ветровито. Температура у постепеном паду. Крајем периода престанак кошаве.

Повећан је и интензитет саобраћаја због Светог Николе и предстојеће прославе Божића по грегоријанском календару.

Из "Путева Србије" наводе да се до 25. децембра обављају радови на рехабилитацији десног моста преко Јасенице између петље Пожаревац и петље Велика Плана.

Возила се, службеним пролазом, преусмеравају на коловозну траку у којој се не изводе радови.

Алтернативни правац је, како наводе из "Путева Србије", паралелни пут Пожаревац - Велика Плана.

"Дакле, после година и година расправа шта радити са замрзнутом руском сувереном имовином, сувереним фондовима, та расправа није ни близу завршена", рекао је Савић.

Према његовим речима, у читаву дебату уводи се "морални аргумент" који, како каже, постаје нешто о чему инвеститори морају да размишљају приликом "инвестирања или паркирања новца".

"Довољно је да сада сви инвеститори света морају да размишљају и можда и о моралности акције њихове владе пре него што треба да нешто инвестирају", навео је Савић.

Говорећи о томе шта практично значи договор о 90 милијарди, Савић је оценио да је Унија, у одређеној мери "спасила свој образ", али да краткорочно решење носи дугорочне ризике. Објаснио је да ће ЕУ, како је речено у разговору, новац обезбедити емитовањем евро-обвезница на међународном тржишту – механизам који се користи и за друге политике, не само у овом случају.

"Европска унија ће емитовати евро-обвезнице на међународном тржишту и тако ће прикупити новац. То је стандардна прича која се користи за све друге ствари", рекао је Савић.

Он је, истовремено, указао да је питање замрзнуте руске имовине већ годинама предмет спорења и да у том процесу постоји страх од одмазде и од поруке која се шаље инвеститорима – од великих до малих земаља.

Европска унија у најтежој позицији

Говорећи о ширем економском контексту, Савић је оценио да је ЕУ, у поређењу са САД, Кином и Русијом, "у најтежој позицији", без обзира на то што Русија води рат.

"У овом тренутку, без обзира што Русија води рат, Европска унија је у најтежој позицији. Или је нападнута са свих страна", рекао је Савић.

У том контексту, као проблем је навео и то што су поједни потези, према његовој оцени, "изнуђени", јер ЕУ, како каже, "више не може да изађе из те приче".

"То су изнуђени потези… Сад више не може да изађеш из те приче. И у тој игри, великој, глобалних играча, Европска унија практично губи“, оценио је Савић.

Помињући препоруке економиста, укључујући и став добитника Нобелове награде Џозефа Штиглица о потреби дубље интеграције, развоја независног одбрамбеног сектора и већих пореских захвата, Савић је указао да такве идеје звуче привлачно, али да носе ризик слања "лоше поруке" инвеститорима у тренутку када је Европи потребан "свеж капитал".

Осврћући се на најављене разговоре руских и америчких представника, као и на очекивања о могућем помаку ка примирју, Савић је рекао да "не очекује много“ и да су претходни покушаји показали сложеност и непредвидивост процеса.

"Нисам нешто специјално убеђен у то да ће се овај пут нешто десити“, навео је Савић.

Проширење ЕУ кошта колико шољица кафе – проблем је политички

У делу разговора посвећеном проширењу Европске уније и позицији Србије, истакнуто је да Србија није отворила кластер 3 већ четири године. Небојша Лазаревић из Центра за европске политике наглашава да питање проширења Европске уније, укључујући и Западни Балкан, није финансијски, већ пре свега политички проблем.

"Показало се да би проширење Европске уније на цео Западни Балкан грађане ЕУ коштало око 5,5 евра годишње по особи. То је шољица кафе и кроасан. Говорити о недостатку капацитета за такав трошак је бесмислено", истиче Лазаревић.

Поручује да пример Црне Горе показује да је могуће демонстрирати спремност за чланство, али да се у случају Србије критеријуми често померају.

"Стиче се утисак да је европски пут Србије стално ‘покретна мета’. Испуните један услов, појави се нови. То ствара осећај да се не мери само напредак, већ и политичка подобност", каже Лазаревић.

Према његовим речима, један од структурних проблема је и начин финансијске подршке.

"Европска унија истовремено даје 14 милијарди евра Пољској, а Србији 400 милиона. Са таквим стартним позицијама, немогуће је очекивати да кандидати сустигну чланице. Зато предлажемо фазно укључивање, јер у супротном трка зеца и корњаче никада не може да се заврши", наводи Лазаревић.

Србија између геополитике и проширења

Говорећи о перспективама Србије, професор Савић закључује да се пред Београд постављају строжи услови него пред неке претходне чланице.

"Ниједна земља није имала толико политичких услова као Србија. Не зато што не испуњавамо економске критеријуме, већ зато што је ово политичка одлука", каже Савић.

Он посебно указује на изјаву америчког председника Доналда Трампа да су енергетски односи Србије и Русије питање стратешког интереса САД.

"То говори да је Србија под посебном лупом и да за нас важе посебни критеријуми. Због тога сам прилично песимиста да ће се наш европски пут ускоро успешно завршити", закључује Савић.