"У мору лоших вести, посебно оних везаних за енергенте, вечерас или ујутру очекујем један важан и добар глас из САД који се тиче Србије. Сутра у подне саопштавамо све мере које предузимамо у интересу грађана Србије", поручио је председник Вучић у објави на Иксу.

Сутра хитна седница Савета за националну безбедност

За сутра у 11 часова заказана је хитна седница Савета за националну безбедност, а тема ће бити актуелна ситуација са енергентима.

Седница ће се одржати у Палати Србија, а осим председника Вучића, присуствоваће јој и сви релевантни чланови везани за енергетски сектор.

Евакуисани су српски држављани који су се затекли у Катару, Кувајту и Бахреину.

Државни секретар у Министарству спољних послова Дамјан Јовић, који је координирао евакуацијом, из Дохе је раније поручио да овим комплексним логистичким подухватом Министарство спољних послова Републике Србије наставља низ евакуационих летова са Блиског истока из ратом захваћених подручја. 

"Ово је до сада најзахтевнија операција, у логистичком смислу, коју смо спровели. Током целе ноћи смо транспортовали наше људе и превозили их из Бахреина и Кувајта кроз Саудијску Арабију овде до Катара. Реч је о врло сложеним процедурама, али ево, сви смо се укрцали", објаснио је Јовић.

"Ситуација у Ирану показује да је најбољи начин за предвидиво снабдевање – јачање сопствене производње енергије. То је једини начин да имамо независан и сигуран енергетски систем", каже председник Европског савета Антонио Коста.

Лидери су позвали на обуставу сукоба која би дала шансу преговорима и спречила уништавање инфраструктуре.

"Цене расту јер 20 одсто светских енергената пролази кроз Ормуски мореуз. Али ако производни капацитети буду такође уништени, утицај на светско тржиште биће много трајнији", каже председник Француске Емануел Макрон.

Канцелар Немачке Фридрих Мерц каже да су спремни да помогну да се конфликт заустави.

"Захвалан сам председнику Трампу на сигналу спремности да заустави сукоб, а то значи и да Иран мора да повуче одговарајуће потезе", истиче Мерц.

Друга врућа тема – помоћ Украјини. Мађарски премијер Орбан потврдио је вето на раније договорени зајам Кијеву од 90 милијарди евра, тражећи прво обнову нафтовода "Дружба".

"Нећу подржати ниједну одлуку у корист Украјине, док Украјинци блокирају доток нафте која нам припада", тврди мађарски премијер Виктор Орбан.

Антонио Коста критиковао је Орбанов вето као неприхватљиво кршење принципа ЕУ.

Упркос кризама, очекује се да ће лидери усвојити серију мера за јачање економске конкурентности Уније.

"Министарство спољних послова наставља евакуционе летове са Блиског истога ратом захваћених подручја. Данас евакуишемо 250 наших држављана који су се затекли у Катару, Кувајту и Бахреину", рекао је државни секретар у Министарству спољних послова Дамјан Јовић.

Према његовим речима, ово је најзахтевнија у логистичком смислу рација коју су спровели

"Током целе ноћи смо транспортовали наше људе и првезли из Бахреина и Кувајта, Саудијке Арабије до Катара, врло сложена процедура, али сви смо се укрцали, 250 љиди ће се данас вратити безбедно у Србију“, каже Јовић.

Оптужен је да је током сукоба на КиМ 1998. и 1999. године извршио наводно сексуално насиље над жртвом албанске националности.

Адвокат Милош Делевић је тада рекао „да је осуђујућа пресуда донета и поред тога што је жртва сексуалног насиља за време рата дала неколико различитих изјава“.

"После рата је тврдила да је био покушај силовања, а након 25 година је променила мишљење и оптужила Живојина Нешића да ју је силовао. Подсећам да је Нешић све време после рата живео на Косову у Северној Митровици. Од почетка овог поступка негира да познаје жртву и да има било какве везе за наведеним догађајем“, навео је Делевић.

Делевић је после смањења казне за две године истакао да је заједно са колегом Љубомиром Пантовићем за одлуку сазнао из медија.

"Није то први пут да се дешава јер вероватно касни достављање одлуке због превода. Нисмо задовољни оваквом одлуком, очекивали смо у најмању руку укидање првостепене пресуде. Поднећемо захтев за заштиту законитости“, навео је Делевић.

Си-Ен-Ен цитира портпарола Централне команде, капетана Тима Хокинса, који је рекао да је авион пете генерације био у борбеној мисији изнад Ирана, након чега је "принудно слетео".

"Истрага о овом инциденту је у току. Авион је безбедно слетео и пилот је у стабилном стању", рекао је капетан Хокинс.

Ирански Прес ТВ јавио је да је амерички борбени авион погођен "модерним системом Револуционарне гарде" нешто пре три часа изјутра по локалном времену, те да је "судбина летелице непозната".

До сада, Американци су током сукоба са Ираном изгубили три борбена авиона Ф-15, које је оборио кувајтски ловац Ф-18, док је под још неразјашњеним околностима пао и летећи танкер КЦ-135.

Осим ових авиона, Иранци су успели да оборе и најмање 12 беспилотних летелица.

20.03.2026. Петак: Ујутру хладно са слабим приземним мразем, а понегде се очекује и слаб мраз на 2m. Током дана умерено облачно, а само ће пре подне у северним, западним и централним пределима бити претежно сунчано. Ветар слаб и умерен северни, средином дана повремено и јак. Најнижа температура од -2 до 4, а највиша дневна од 10 до 14 степени.

21.03.2026. Субота: Након хладног јутра, са слабим приземним мразем, током дана умерено облачно са сунчаним интервалима. Ветар слаб и умерен, североисточни. Најнижа температура од -2 до 4, а највиша од 12 до 15 степени.

22.03.2026. Недеља: Након хладног јутра, са слабим приземним мразем, током дана умерено облачно са сунчаним интервалима. Ветар слаб и умерен, североисточни и источни. Најнижа температура од -1 до 6 степени, а највиша од 13 до 16 степени.

23.03.2026. Понедељак: Умерено облачно са сунчаним интервалима. Слаба краткотрајна киша очекују се тек понегде у брдско-планинским пределима, док у вишим планинским пределима може провејавати слаб снег. Ветар слаб и умерен, североисточни. Најнижа температура од 2 до 7, а највиша од 12 до 16 степени.

Нагласио је да, након месеца Рамазана, месеца поста и молитве у којем су се додатно снажиле врлине стрпљења и духовности, Рамазански бајрам подсећа на својства која су темељ како породичних вредности тако и сваке заједнице, оличене у међусобном поштовању, племенитости и бризи о ближњима.

"Живећи у времену када се човечанство суочава са бројним изазовима, када су доброта и правда неретко на искушењу и када су нам дела и речи мира и солидарности најпотребније, јединство наших грађана и складни међуверски и међунационални односи у нашој земљи могу бити драгоцени путоказ у превазилажењу сукоба и неспоразума у свету. То нас чини дубоко поносним и, у исто време, обавезује на једнако упоран рад у данима и годинама пред нама", каже се у честитки Вучића.

У исто време, поручио је, овај празник надахњује на неговање солидарности, праштања и међусобног уважавања, "које нас охрабрују у настојањима да наша срца буду испуњена миром и добротом у свакодневном животу".

"Истински уверен да ће дани Рамазанског бајрама, испуњени радошћу празника, подстаћи јачање пријатељства међу људима и снажење наше заједничке посвећености миру, међусобном уважавању и напретку, желим вам свако добро и успех. Бајрам Шериф Мубарек Олсун", наводи се у честитки председника Вучића.

Честитка премијера Мацута

Премијер Ђуро Мацут упурио је честитку поводом Рамазанског бајрама „уз жељу да верници исламске вереисповести празник проведу "у миру, здрављу и радости, са породицом и најближима".

Навео је да дани Бајрама подсећају на значај солидарности, међусобног поштовања и разумевања, који су темељ сваког снажног и праведног друштва.

"Уверен сам да ћемо и у времену које је пред нама наставити да градимо Србију као земљу у којој се негују заједништво, толеранција и уважавање различитости, на добробит свих њених грађана. Бајрам шериф мубарек олсун", наводи се у честитки Мацута.

Рамазански бајрам су честитали и министри одбране и правде Братислав Гашић и Ненад Вујић.

Управо због тога, катарски владар – емир Шеик Тамим ел Тани био је први страни званичник кога је Доналд Трамп позвао дан после почетка првог напада на Иран, 13. јуна прошле године, надајући се да би Доха могла искористити утицај и наговорити председника Махмуда Пезешкијана да прихвати преговоре.

Тачно 11 дана касније и после изрежираног иранског напада на базу Ел Удеид код Дохе, катарска операција снижавања температуре успешно је окончана и први рат Америке и Израела против Ирана је завршен.

Одмах након тога, катарске дипломате учествовале су у постизању споразума између Конга и Руанде, посредовале у преговорима САД и Венецуеле, те покушавале да миру приведу Хамас и Израелце.

Доха је, због преговарачке вештине својих дипломата, добила статус какав су у прошлости имали Женева и Осло.

Експлозије у Катару, паника на светском тржишту

Девет месеци касније, по катарској рафинерији почели су да падају ирански пројектили и дронови.

Неколико сати требало је катарским ватрогасцима да зауздају пожар у рафинерији Рас Лафан на ободима Дохе, који су, током ноћи, пројектилима и дроновима засули Иранци у знак одмазде због израелских напада на њихова енергетска постројења. Иако нема података о евентуалним жртвама, из строја је избачена петина капацитета катарског енергентског гиганта уз непосредну штету процењену на двадесетак милијарди долара.

Додатни проблем катарским властима представља чињеница да ће ови напади, чак и уколико буду одмах прекинути, умањити годишњу производњу течног гаса за 12,8 милиона тона, те да ће тако остати у најмање три наредне године.

На тај начин, Катар је постао најновија жртва у блискоисточној авантури америчког председника Доналда Трампа, чије су авијација и морнарица, у претходне три седмице, како је објавила Централна команда оружаних снага САД, гађале око 7.800 мета у Ирану.

До краја прошле седмице, Израелци су гађали тек око 200 циљева мање од Американаца, а обе државе су, појединачно и у више наврата, тврдиле да су уништиле иранску авијацију, морнарицу, противваздухопловну одбрану и гро балистичких пројектила и дронова.

Убијено је око 2.500 људи, већином у Ирану и Либану, жртава је било широм Блиског истока, али је погинуло и 13 америчких војника, док је неколико стотина рањено.

Катарски поглед ка пучини

Ормуски мореуз, кроз који пролази петина светске трговине енергентима, опустео је још првих дана рата, када су Иранци, претећи ракетним нападима и подводним минама, практично зауставили саобраћај овим поморским путем.

И још једном, свет се, овај пут у покушају да спречи енергетску катарстрофу, окренуо катарској дипломатији па се емир, одмах, састао са турским министром иностраних послова Хаканом Фиданом, покушавајући да дефинише начине за "зауздавање ескалације и сузбијање тензија".

Телефонски, у дипломатски воз укрцали су се Велика Британија, Азербејџан, Бахреин, Египат, Јордан, Кувајт, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, који су од Техерана, као први корак ка смањивању тензија, затражили да заустави нападе на енергетска постројења.

На свој начин, укључио се и амерички председник Доналд Трамп, који је Иранцима запретио да ће уништити највеће налазиште природног гаса на свету – поље Јужни Парс испод којег се налазе резерве довољне да снабдеју читав свет у наредних 13 година.

Јужни Парс, међутим, припада и Катарцима, који га називају Северно поље. Гас се, одатле, транспортује у рафинерију Рас Лануф, одакле покрива отприлике петину светских потреба за тим енергентом.

Американци су, после серије претњи, најавили и да постоји могућност да "укину санкције" за око 140 милиона барела иранске нафте, колико се, наводно, већ налази на танкерима.

До тада, Катарци и остатак света ће, из тврђаве Ел Зубара на северу Катара, гледати ка пучини, надајући се да се на хоризонту неће појавити одсјај какве нове експлозије, која би светско тржиште енергентима могла довести до тачке са које готово и да нема повратка.

"Оно што је најбитније, радимо на подстицају породица, оснаживању породица, наших најмлађих суграђана кроз реновирање и реконструисање вртића. Такође, радимо на томе да помогнемо нашим пољопривредницима и нашим људима на селу и женама на селу, које су најбитнији ослонац нашег друштва’’, рекла је др Милица Буквић са листе "Александар Вучић – Лучани, наша породица".

За избор одборника у Скупштини општине Лучани под бројем два је листа Социјалдемократске партије Србије “Радомир Ивановић – Саборно, а не поделе“. Поверење бирача очекују уз програм који нуди развој привреде, села, пољопривреде, али и социјалне и здравствене заштите, образовања.

"Социјалдемократска партија Србије у општини Лучани је спремила нови програм којим желимо да окупимо и укључимо све организације и појединце добре воље у програм бољег живота у Драгачеву, у нашем програму стоји да планирамо да посветимо пажњу најпре привреди, затим селу, пољопривреди, екологији. Нарочито су нам важни туризам и култура, а посебан акценат је на младима", каже Радомир Ивановић са листе “Радомир Ивановић – Саборно, а не поделе – Социјалдемократска партија Србије“

Изборна комисија у Лучанима прогласила је и мањинску изборну листу "Заједно за Лучане", коју је поднела странка Бунт – Права Србија. Њихови представници се залажу за бољу инфраструктуру и улагање у путеве у драгачевским селима као и подршку пољопривредницима.

"Наша општина Лучани заслужује више – посао за младе и прилику да остану у нашем крају, безбедна игралишта за нашу најмлађу дечицу, мобилне амбуланте за помоћ којима је то потребно, онда бесплатне уџбенике за наше основце", каже Марко Пауновић са листе "Заједно за Лучане" – странка Бунт – Права Србија.

На гласачком листићу четврта листа, "Нада за Драгачево – Монархисти – Нови ДСС – Национално демократска алтернатива", најављује борбу за запошљавање без страначког утицаја, уз предност за младе и квалификоване раднике.

"Преиспитаћемо приче које се причају около о купљеним дипломама. Што се тиче пољопривреде, овде се врло мало ради зато што није погодан терен, али и кад се ради, пољопривредник служи само кад је гласање, да буде гласачка машина и после тога до следећег гласања нема ништа", рекао је Душан Бугарчић са листе НАДА за Драгачево – Монархисти – Нови ДСС – Национално демократска алтернатива“ – Нова Демократска странка Србије, Покрет за Краљевину Србију.

Поверење житеља општине Лучани очекују чланови групе грађана "Један тим" на листи “Звук правде – заједно за студенте“ под редним бројем пет. Бирачима, кажу, нуде транспарентност, отворен однос и потпуно другу врсту политике.

"Наша листа, коју су званично подржали студенти, у основи нуди оно што и студенти траже ову годину и по дана. То су право, правда, једнакост за све и ми ћемо у кампањи покушати да те идеје и понудимо нашим суграђанима па да проводимо кампању без пљувања политичких противника онако чисто и јавно’’, каже Мирјана Керн са листе “Звук правде – заједно за студенте“ – група грађана “Један тим“.

Носилац шесте листе ‘’Зелени фронт за студенте – Драгачево’’, коју је поднела група грађана ‘‘Зелени Драгачево’’, због здравствених разлога у нашој емисији није представила свој програм за локалне изборе у Лучанима.

Председник Савета гувернера НБС Иван Николић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да кредитни рејтинг позиционира земљу на ранг-листи држава које конкуришу за расположиви вишак капитала у свету, односно инвестиције, а виши рејтинг значи боље услове задуживања.

"Не мора да значи да инвестициони рејтинг који имамо има опадајућу путању. На то пре свега утичу геополитичке околности, конфликти и кризе. Свима, без обзира на ранг, порастао је принос, односно ризик који се приписује кризи. Свака земља сада може да се задужи неповољније него пре месец дана", указује Николић.

Различити параметри за оцењивање

Према његовим речима, добро је што је Србија и у овим околностима очувала рејтинг и што је стање у складу са плановима за ову годину, али постоје локални и регионални изазови, попут ситуације са НИС-ом, што улази у оцене агенција.

Николић истиче да агенције посматрају и друге параметре, попут спровођења економске политике, макроекономског оквира и стабилности, као и пројекције где ће земља бити на крају године и у средњем року.

"Инвеститорима, и са Запада и са Истока, ова оцена је важна јер агенције имају реноме и годинама су градиле углед. Ушли смо из групе земаља без инвестиционог рејтинга у повољнију групу, али смо и даље на доњем нивоу и настојимо да напредујемо. Тај напредак није лак, потребно је поправити перцепцију да ће стање бити боље“, каже Николић.

Тесна веза економије и политике

Напомиње да инвестициони рејтинг Србију позиционира повољније у односу на већину земаља у региону, осим Хрватске, која има бољи рејтинг јер је у еврозони.

"Ако желимо виши рејтинг, потребно је да нас ове три агенције виде ближе ЕУ или као њену чланицу. Увек постоји повезаност између економије и политике. Неопходно је и смиривање геополитичких тензија", наводи Николић.

Додаје да наша земља има интерне изворе раста, попут грађевинарства и личне потрошње, али у индустрији имамо проблеме, пре свега због рафинерије и НИС-а.

Након седнице очекује се и обраћање медијима са предлогом мера за грађане за ублажавање кризе која је настала на светском тржишту због раста цена енергената, а као последица сукоба на Блиском истоку.

Председник Александар Вучић је рекао новинарима у Инђији да је ситуација веома компликована, сложена и тешка за грађане. Истакао је да неколико кључних фактора утиче на енергетску и економску стабилност земље.

Подсетио је да се чека одлука америчког ОФАК-а о потенцијалном продужењу лиценце за Нафтну индустрију Србије.

Из тог суда је раније за Танјуг наведено да су стигла три одговора на оптужницу, као и да суд сада треба да донесе одлуку о оптужници.

Оптужницом, која је подигнута након допуне истраге, Драгијевић и Јанковић су оптужени за кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву, док је Радослав Драгијевић оптужен за кривична дела непријављивање кривичног дела и помоћ учиниоцу после извршења кривичног дела.

Допуна истраге је спроведена по налогу Апелационог суда у Нишу након што је два пута вратио решење о потврђивању оптужнице Вишем суду у Зајечару, с тим што је други пут наложио да одлуку доноси потпуно ново судско веће и то Вишег суда у Неготину.

Тужилаштво је у оптужници предложило да суд Дејана Драгијевића и Срђана Јанковића осуди на казне доживотног затвора.

Сумња се да су Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић 26. марта у Бањском пољу код Бора најпре аутомобилом ЈКП "Водовод", где су били запослени, ударили двогодишњу девојчицу и затим је ставили у возило.

Они су, како се сумња, њено тело бацили на депонију, одакле су га касније преместили. Тело девојчице није никада пронађено. Радослав Драгијевић се сумњичи да је сину Дејану Драгијевићу помогао да премести тело девојчице.

Рођени брат Дејана Драгијевића, Далибор Драгијевић, преминуо је 7. априла 2024. године у просторијама Полицијске управе у Бору током задржавања.

“Хтео сам да помогнем на неки начин, контактирао сам људе из општине, ветеринарску инспекцију, речено ми је да су они са тим упознати и да је процедура у току. Сутрадан је изашла екипа Комуналног, покупила пар паса који су били бачени поред улице, за ово нису надлежни јер је бунар дубок па немају одговарајућу опрему”, наводи Саша Јовићевић, власник азила. И додаје: "Јуче су овде били ватрогасци, то сам видео, извадили су једног пса, остали пси су и даље у бунару, како ће то да се реши ја стварно не знам".

Нико од мештана које смо срели у Тешицама није желео да да коментар. За ово дело сумњичи се жена В. Ј. против које ће, како се наводи у саопштенњу Пу у Нишу, по налогу Основног јавног тужилаштва у Алексинцу, бити поднета кривична пријава.

Она се сумњичи да је током протекле недеље помоћу затроване хране отровала више паса чија је тела бацила у овај бунар где се и сада налазе.

Утврђивање кривице, међутим, један је део проблема. Други је безбедност бунара по околна домаћинства.

“Тај бунар је исто запуштен, није видљива вода у бунару, али је свакако реч о једном водозахвату, реч је о подземним водама и свакако ћемо у наредном периоду обавестити и друге надлежне органе у смислу да се утврди да ли је безбедно тај објекат затрпати или је битно претходно очистити објекат од свих тих лешева и било ког другог отпада који се можда ту налази јер је тај бунар био све време отворен”, истиче Анђелка Милошевић, из службе за инспекцијски надзор општине Алексинац.

О томе да ли је за остала домаћинства у селу безбедно да користе своје бунаре који су истом водозахвату мишљење би додају, требало да да Институт за јавно здравље.

То значи, како се додаје, да ће трговински ланци бити у обавези да на својој интернет страници, као и на свом налогу на Националном порталу отворених података објављују ценовник производа на дневном нивоу.

Нова законска решења односе се, поред осталог, и на продају робе преко онлајн платформи, јер се обавезе пружалаца онлајн тржишта према потрошачима изједначавају са обавезама трговаца.

Такође, предвиђена је и боља заштита малолетних лица и јавног здравља, јер је сада забрана продаје дуванских производа малолетним лицима проширена и на сродне производе (електронске уређаје за загревање дуванског односно биљног производа и електронске цигарете).

Влада усвојила уредбу о средствима за енергетску санацију објеката од јавног значаја.

Влада Србије усвојила је данас Уредбу о утврђивању програма финансирања активности и мера унапређења енергетске ефикасности у 2026. години, саопштила је прес служба владе.

Овом уредбом обезбеђена су финансијска средства за енергетску санацију објеката од јавног значаја, наводи се у саопштењу.

Сумња се да су убијеном, тупим предметима нанели више повреда по глави и телу, услед чега је Н. К. преминуо на месту догађаја.

Осумњичени су јуче саслушани у Вишем јавном тужилаштву у Чачку.

Један од њих је изнео одбрану у трајању од два сата, док су остала двојица искористила законско право да не износе одбрану.

Након саслушања, осумњиченима је одређен притвор.

Како се наводи, део припадника ове групе ухапшен је и раније у иностранству. У октобру 2024. године у Француској је ухапшен В. Г. (1976) приликом покушаја кријумчарења 570 килограма хашиша. У јулу 2025. године у Немачкој су ухапшени Г. Т. (1983) и М. Ж. (1982) са 432 килограма хашиша, док је у августу исте године у тој земљи приведен Д. Н. (1976) са 157 килограма кокаина.

Сумња се да су чланови ове организоване криминалне групе, у периоду од октобра 2024. до августа 2025. године, организовали међународно кријумчарење наркотика, наглашава МУП. Како се истиче, по налогу организатора М. К, оснивали су транспортна предузећа у Бугарској и Мађарској, преко којих су камионима превозили дрогу из Шпаније и Италије ка Немачкој. Према досадашњим сазнањима, прокријумчарено је најмање 157 килограма кокаина и више од тоне хашиша.

Током претреса на више локација у Београду, Краљеву, Чачку, Новом Саду и Прокупљу, полиција је запленила мању количину канабисовог уља, два пиштоља, муницију, 88.070 евра, више луксузних аутомобила, као и пословну документацију транспортних фирми.

Од организатора групе одузет је и стан у Београду, процењене вредности 530.000 евра, за који се сумња да је купљен новцем стеченим криминалом.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова, након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Јавном тужилаштву за организовани криминал.

Такође је по налогу Вишег јавног тужилаштва из Зрењанина, ухапшен мушкарац истих иницијала М. Л. (38) из околине Зрењанина, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело спречавање и ометање доказивања.

Сумња се да је М. Л. (65), почетком јануара ове године, усмртио тридесетшестогодишњег мушкарца из околине Зрењанина, чије је беживотно тело пронађено 12. марта у реци Тиси, док се М. Л. (38) сумњичи да му је помогао да уништи и сакрије доказе, као и да се реши тела.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Вишем јавном тужилаштву у Зрењанину.

"Врло добро ми знамо шта је Куртијева политика и да је његов циљ десант на наше просветне и здравствене институције, али је постигнутим европским решењем такав сценарио спречен и недвосмислено је стављено до знања да постоји обавеза Приштине да поштује постигнуте споразуме, међу којима је најважније формирање Заједнице српских општина", поручио је Петковић.

Постоји нешто што, каже Петковић, превазилази Куртијеве снове и идеје, а то је реалност која га демантује и врло је јасно и од стране самог Брисела препозната потреба за неометаним функционисањем српског здравства и школства, самим тим и српског Универзитета на КиМ.

"Нико нема дилему нити се заварава шта је Куртијева намера била и шта би урадио 15. марта, међутим сви погубни планови су осујећени, јер је функционисање српског образовног и здравственог система ствар опстанка српског народа. Било каква интеграција о којој Приштина говори, директно доводи у питање опстанак ових виталних институција на КиМ и имала би катастрофалне последице по наш народ на овим просторима, због чега је то апсолутно неприхватљиво", истакао је Петковић.

Директори Канцеларије за КиМ закључио је да је то што Курти данас говори део његове политичке кампање и служи за унутрашњу политичку употребу у циљу "контроле штете”, јер се нашао на удару комплетне приштинске јавности.

Аљбин Курти је раније данас изјавио да његова влада није желела да остави српске пацијенте без услуга, нити српске студенте без образовања, али да је циљ, како је рекао, "укључити све структуре у оквире законитости и уставности Косова".

Најочигледнији примери су кинески метеоролошки балон, који су ваздушне струје однеле с путање и који је био проглашен за шпијунски, те оборен дејством авијације, као и тврдња о постојању тзв. "неформалних кинеских амбасада" широм САД кроз које, наводно, "диктаторски режим у Пекингу настоји да контролише своје грађане у иностранству".

Крах кинеске економије или рекордна улагања

У економској сфери, већ у три или четири наврата у последњих двадесетак година, у таласима се говорило о потпуном краху кинеске економије, а једна од таквих катастрофичних и злурадих прича пласираних последњих година јесте и она да је велики кинески државни пројекат "Појас и пут" ишчилео и увенуо јер је Пекингу понестало финансијских средстава.

Сада, међутим, јапански часопис који се бави економским и политичким питањима на азијском континенту Никкеи Азија практично разара пропагандни мит о одумирању инвестиција у склопу тог кинеског програма од велике стратешке економске и политичке важности.

Јапанско гласило, наиме, преноси резултате истраживања аустралијског "Грифит" института за проучавање Азије, који показују да је НР Кина у 2025. години заправо остварила рекордно годишње улагање у оквиру програма "Појас и пут" у износу од чак 213,5 милијарди америчких долара.

Утростручено улагање у енергетику

Оно што је, у условима сукоба у Персијском заливу, посебно занимљиво јесте чињеница да је више од 40 одсто тог улагања, око 94 милијарде долара, отишло на пројекте у области енергетике.

То је само по себи рекордно улагање када је у питању тај сектор, али је нарочито важно приметити да је тај износ три пута већа од исте врсте кинеског улагања у 2024. години, које је такође у том тренутку било рекордно.

То све потврђује извештаје стручних интернет портала из прошле и ове године да НР Кина убрзано ради на утврђивању своје енергетске безбедности.

Истраживање, које је предводио сарадник поменутог аустралијског института, професор Универзитета Квинсленд Кристоф Недопил, уз помоћ кинеских стручњака са Универзитета Фудан, показује да је "лавовски" део од 94 милијарде утрошене на енергетику, чак 71,5 милијарди, био усмерен на пројекте везане за нафту и природни гас, док је преко 18 милијарди отпало на обновљиве изворе енергије.

Највећа одредишта инвестиција 

Посматрано по континентима и регионима, највећи добитник је Африка, којој је припало чак 37 одсто кинеских инвестиција из овог великог програма, чији је почетак званично објавио председник Си Ђинпинг 2013. године приликом посете Казахстану.

Према извештавању афричких медија, само у Нигерији су кинеске компаније прошле године потписале уговоре за улагање у инфраструктурне пројекте везане за експлоатацију гаса и куповину тог енергента вредне 24,6 милијарди америчких долара.

Други највећи прималац кинеских инвестиција у оквиру програма "Појас и пут" у 2025. био је Блиски исток, а трећи Централна Азија.

Пажњу страних медија привукао је и пројекат изградње нове рафинерије у луци Хамбантота у Шри Ланки, вредан 3,7 милијарди долара, у земљи која је била у фокусу још једне, углавном неосноване и преувеличане политичке и медијске кампање колективног Запада – оне о наводној дужничкој замци у коју упадају земље примаоци инвестиција у оквиру "Појаса и пута".

Интересантно је да је унутар ове друге категорије (развој извора "зелене" енергије), појединачно гледано, највећи прималац кинеских инвестиција у 2025. била Саудијска Арабија (5,2 милијарде долара), која настоји да кроз изградњу соларних електрана умањи своју зависност од фосилних горива.