“Приватно банкарство претпоставља персонализовану, приоритетну и дискретну услугу према највишим светским професионалним стандардима. Kључ је у поверењу, огромном знању, искуству и стручности наших колега, приватних банкара, који су у сталном контакту са клијентима и пружају им стручну и правовремену подршку у свим областима банкарског пословања”, напомиње Јелена Аксић.

Јелена Аксић истиче да поред подршке у делу стандардних банкарских услуга, кроз услугу Приватног банкарства, Рајфајзен банка клијентима обезбеђује широк спектар инвестиционих решења, прилагођених индивидуалним инвестиционим циљевима и профилу ризика сваког клијента, ослањајући се на комбинацију локалне и групне експертизе у области фондова, обвезница и структурираних производа.

Јелена Јовичић, директорка Сектора премијум и приватног банкарства, истиче да је посебна пажња посвећена и унапређењу мобилне апликације у сегменту инвестиција, чиме је омогућено клијентима директно инвестирање у домаће фондове, као и јасан преглед вредности, приноса и структуре инвестиционог портфеља по врстама имовине, валутама и профилу ризика.

Тако се, сматра, гради узајамно поверење засновано на сигурности, специфичној ексклузивности и свеобухватној подршци расту.

Kако се наводи на сајту магазина Јуроумани (Euromoney) награда за приватно банкарство 2026. године додељује се најбољима од најбољих у услугама приватног банкарства на глобалном, регионалном и националном нивоу.

Не наводећи Медићев идентитет, из Високог кривичног суда Хрватске је саопштено да је донетом пресудом делимично прихваћена жалба оптуженог и преиначио првостепена пресуду Жупанијског суда у Осијеку о одлуци о казни.

Тиме је, наводи се, постала правоснажна пресуда којом је Медић проглашен кривим за кивично дело ратног злочина против ратних заробљеника.

Прецизирано је да је казна затвора од 14 година преиначена и на 12 година затвора, с тиме да је у казну урачунато време проведено у истражном затвору у којем се Медић и даље налази од јуна 2022. године.

Медић, бивши мајор ЈНА, ухапшен је у јуну 2022. на граници Хрватске и Србије.

Оптужен је због тога што је у наводним концентрационим логорима у Сремској Митровици и Стајићеву 1991. и 1992, "физички злостављао заробљенике, тукао их палицама и пендреком те их излагао увредљивим и понижавајућим поступцима, при чему им је задавана физичка и психичка бол и тиме их присиљавао да дају исказе који су му као испитивачу одговарали".

Према оптужници, Медић је наводно давао одобрење присутним стражарима "да туку заробљенике, што су они и чинили".

“На пијацу смо изашли негде половином фебруара месеца. Тако да је већ добар део ротквице продат, почупан. Ове године, моја породица ће отприлике произвести на неких 20 ари, око 15 до 17 хиљада веза. Цена стандардно, око 30 динара по везици, та је цена неких 10 година уназад иста, али она не тражи нека много велика улагања, јефтино је семе. Нема много посла”, наводи Александар Максимовић из Горње Врањске.

Кромпир посађен у првим данима јануара, на пијачне тезге ће за неколико дана. Изазови у производњи су бројни, а циљ само један – да поврће што раније сазри.

„Посађен је трећег јануара. Ове године смо одлучили мало више да ризикујемо, имамо те велике пластенике, са тим дуплим фолијама, па му неке ниске температуре нису сметале. За сад је добар, ја се надам да ће за неких седам до десет дана стићи за вађење. Да би ухватили мало бољу цену и да би изашли први на тржиште“, истиче Александар Максимовић из Горње Врањске.

Неколико стотина метара даље, у пластеницима Душана Гајића млади је купус. Расадио је 12.000 биљака, а бербу очекује за три седмице.

Душан каже да купус не захтева много посла. „Оно што је добро, не дозволимо у том зимском периоду да нам пластеници буду празни, а и често се дешава да купус има неку солидну цену, па тако да је апсолутно исплатив. На отвореном имамо негде око три хекатара у току једне сезоне, тренутно у пластиницама имамо неких 12.000, то је седам пластеника купуса'', каже он.

У пластеницима у којима су до прошле седмице брали салату, Гајићи су већ расадили парадајз. У години на истој површини, произведу неколико култура.

„Од понедељка је у овим пластеницима парадајз. После тога се надамо да ће ићи нека следећа култура, то је оно што се ми трудимо, да у току једне године, буде три, до три и по културе, у једном пластенику. Наша кућа преко 50 година ради парадајз, то је култура која је некако најзахтевнија за рад, али ми смо је некако заволели, и волимо да радимо парадајз'', наглашава Душан Гајић.

Пролећно сунце, погодује јагоди у пластеницима. Процена произвођача је да ће берба мало каснити. Очекују да ће почети за месец дана.

У понедељак је почело пријављивање за локална лична документа за Србе са и ван КиМ који раде у јужној српској покрајини.

Конфузија на почетку примене

Према речима Милице Андрић Ракић из Нове друштвене иницијативе, грађани који су покушали да поднесу захтеве углавном добијају исту листу докумената као и раније.

"Једино што је новина јесте да сада могу да аплицирају са српском личном картом и да не морају да иду у Приштину, већ то могу да ураде у локалним самоуправама. Све остало је практично исто“, навела је за РТС Андрић Ракићева.

Додаје да и даље постоје бројне нелогичности – попут захтева да грађани доставе уверење да нису осуђивани на територији КиМ, иако тај документ не могу да добију без личних докумената које издаје Приштина.

Хиљаде људи у правној несигурности

Посебан проблем представља положај више хиљада људи који годинама не могу да регулишу свој статус.

Без косовских докумената, њихова српска документа се у систему у Приштини сматрају неважећим, што им онемогућава да отворе рачун у банци, запосле се или упишу имовину на своје име.

"То су људи који су практично у потпуној правној и економској блокади“, истиче Андрић Ракићева.

Нејасна упутства и "незванична" тумачења

Иако локалне институције тврде да чекају инструкције надлежних министарстава, у пракси се појављују различита тумачења правила.

Службеници, како се наводи, незванично најављују могућа изузећа и алтернативна решења за поједине услове, што додатно уноси конфузију међу грађане.

Као пример се наводе услови за доказивање финансијских средстава, који су за многе апликанте тешко оствариви.

Ограничени капацитети локалних служби

Додатни изазов представљају кадровски капацитети локалних администрација.

Након одлазака запослених 2022. године и промене структура у општинама, постоји бојазан да службеници неће моћи да обраде велики број захтева у предвиђеном року.

"Ради се о више хиљада људи и биће веома тешко да се цео процес заврши у року од три месеца“, оцењује Андрић Ракић.

Рок до средине јуна под знаком питања

Иако је рок за завршетак процеса постављен до 16. јуна, Андрић Ракићева сумња да ће бити испоштован.

Како наводи, интересовање грађана ће тек расти, а сматра да је већ сада јасно да процедура захтева време и додатна појашњења.

Улога Европске уније и могућа поједностављења

Очекује се да Европска унија пажљиво прати спровођење процеса, што би могло да доведе до постепеног поједностављивања процедура.

"Надам се да је ово почетна збрка између центалних и локалних власти да ће се ствари у ходу решавати“, истиче Андрић Ракићева, додајући да су закони формално усклађени са европским стандардима, али да је проблем у њиховој примени.

Отворено питање српских институција

Поред административних питања, процес отвара и шире теме, укључујући будућност српских институција у области образовања и здравства.

Док власти у Приштини говоре о интеграцији, у Охридском споразуму, како каже Милица Андрић Ракић, помиње се и модел по коме би те институције имале статус посебних, формално приватних установа чији би оснивачи требало да буду ресорна министарства Републике Србије.

Како ће то решење изгледати у пракси и да ли ће бити прихваћено, остаје да се види.

Андрић Ракићева напомиње да премијер привремених институција у Приштини Аљбин Kурти говори о интеграцији српског здравства и школства.

"Сматрам да српска страна треба да прича о легализацији тих институција, то јест њиховој регистрацији имајући у виду историју онога што се дешавало. Обично је интеграција значила улазак у систем јавних приштинских институција", закључује Милица Ракић Андрић.

Цео разговор са Милицом Ракић Андрић можете погледати у видео-запису на почетку текста

Једна особа ухапшена је у северозападном Лондону, а друга у центру града. Њихов идентитет за сада није познат.

Случај истражују једнице за борбу против тероризма Метрополитен полиције, мада само подметање пожара није класификовано као терористички напад.

Уличне камере забележиле су како три особе у дуксевима са кукуљицама на главама поливају амбулантна кола запаљивом течношћу и пале их. Возила су потом експлодирала петнаест минута пре два сата ујутру на паркингу у северној лондонској четврти Голдерс Грин, где живи највећа јеврејска популација у британској престоници.

Припадала су добротворном друштву Хацола (Спас), које од 1979. године у Британији обезбеђује бесплатан превоз у болницу и снабдевање лековима грађанима јеврејске, али и других националности.

На данашњем суђењу би требало да буде испитан К. К, којем ће ово бити треће сведочење. Он је јутрос око 8 сати довезен у суд из болнице у којој се налази скоро три године.

Његов отац би требало да буде довезен из притвора у ком се налази од хапшења прошле године. 

Током поновљеног поступка су оптужени Кецмановићи изнели одбрану, док су саслушани и оштећени, односно чланови породице убијених и рањених.

Кецмановићи од почетка суђења негирају кривицу.

Ово суђење је, иначе, затворено за јавност на предлог Вишег јавног тужилаштва у Београду, ради заштите инетереса малолетних лица и приватности оштећених, а поступак се понавља зато што је Апелациони суд у Београду укинуо првостепену пресуду којом су Кецмановићи били осуђени на вишегодишње казне и наложио да се понови суђење. 

Заменик министра одбране у Савету министара БиХ Александар Гогановић упозорио је да је опасна провокација претећи графити упућен Србима на полигону Центра за основну обуку у Пазарићу.

Гогановић је осудио ову претњу и од међународне заједнице затражио хитну реакцију.  

"Свако ћутање представља прећутно одобравање, које већ долази из политичког Сарајева", навео је Гогановић.  

Како каже, овакви инциденти нису само вандализам, већ опасна провокација која продубљује поделе.

"За сада цена хлеба остаје иста, тако да грађани нека буду спокојни, она се у неком догледном времену неће мењати", наводи Пралица.

Глобални фактори и могуће поскупљење

Пралица напомиње да је тешко прогнозирати када би могло доћи до значајнијег поскупљења, јер добављачи још увек калкулишу своје трошкове и цене сировина. Поред тога, глобални фактори, попут сукоба на Блиском истоку, могу довести до додатног раста цена нафте.

"Добављачи се пресабирају колико би то повећање било. У некој роби да, у некој роби не, у некима више, у некима мање... Ми смо јуче чули и поруку из Саудијске Арабије да уколико се настави сукоб, нафта може да достигне 180, 200 долара по барелу. Вероватно ни ми нећемо тада моћи да искалкулишемо све ово како је сада. За сада цена хлеба се неће мењати", наводи он.

Пралица додаје да је неизвесно шта ће се дешавати наредних 10 до 20 дана или месец дана и да ће тек тада моћи да се изађе са глобалнијим ставом о могућем поскупљењу.

"Шта ће бити у будућности, у наредних 10, 15, 20 дана или месец дана, заиста нико не може да каже", Пралица.

Објашњава да ће у наредним данима видети по којим ценама ће стизати сировине. Тек након тога пекари ће моћи да изађу са глобалнијим ставом о могућем поскупљењу хлеба.

"Тек треба да добијемо робу и видећемо по којим ценама ћемо добијати сировине наредних 10, 15, 20 дана, и тек тада ћемо моћи да изађемо са неким глобалним ставом," додаје он

Утицај енергената на цену хлеба

На питање колико енергенти учествују у цени хлеба, Пралица је истакао да поскупљење горива директно утиче на цену производње, али да тренутно ефекат по грађане није значајан.

"Нама је поскупело гориво. И то је за сада отприлике динар и по до два по векни хлеба. Али ми се надамо и гледамо да видимо шта ће бити до краја. Ако је то још 10, 15 дана, ми ћемо издржати, није проблем. Али ако се то настави, онда ћемо реално сести, преговарати и разговарати, а грађани ће бити благовремено обавештени о свему", поручио је Пралица.

Цело гостовање Зорана Пралице можете погледати у видеу на почетку текста.

Професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић каже да је порука о продужењу лиценце МОЛ-у двосмислена. 

"Прва је да је МОЛ и даље по вољи званичној администрацији САД. Друга порука јесте да се уважава реалност да је за једну тако крупну трансакцију потребно време", истиче Лукић.

Наводи да могућност учешћа америчких финансијских институција у трансакцији може имати више значења – од посредничке улоге до директног финансирања.

"Прво, може да значи да се на тај начин сугерише да САД очекују да нека од њених финансијских институција буде та на чији рачун ће бити исплаћена купопродајна цена за НИС. Такође, може да значи да САД очекују да у тој трансакцији буду посредник преко ког ће новац да иде. Уједно, може да означи и највиши степен инволвираности америчких финансијских институција, који подразумева да неко из Вашингтона учествује у финансирању саме трансакције", наглашава професор Економског факултета.

НИС и МОЛ

Говорећи о продужењу лиценце за оперативни рад НИС-а, Лукић истиче да је реч о одвојеним лиценцама.

"Када посматрамо конзистентност америчке политике, можемо да кажемо да је њена спољна политика у последње време прилично неконзистентна, а да, рецимо, ОФАК у доброј мери има промишљене и  конзистентне одлуке. До октобра месеца прошле године, били су беневолентни (благонаклони) према НИС-у", оцењује Лукић.

Иако се може очекивати ново продужење лиценце за рад НИС-а, Лукић упозорава да постоји и могућност да управо истек оперативне дозволе убрза завршетак трансакције о куповини компаније.

"Временско преклапање различитих дозвола може деловати као подстицај за финализацију посла", подвлачи саговорник Јутарњег дневника.

Блиски исток и светска економска криза

Лукић тврди да глобална геополитичка нестабилност неповољно утиче на велике пословне трансакције, јер доводи у питање кључне елементе финансијских конструкција и повећава опрез инвеститора.

"Инвеститори и потенцијални купци могу постати појачано осетљиви на ризике којима су изложени, а на крају крајева и процена фер вредности компанија се такође доводи у питање. Све у свему, можемо да кажемо да у периодима акутне кризе не можемо да видимо много великих бизнис вести", истиче Лукић.

Осврћући се на кризу на Блиском истоку, саговорник наглашава да свака криза има свој крај, али да је пут до њега неизвесан и тежак, посебно за најугроженије.

"Амерички председник (Доналд Трамп) је врстан преговарач у приватном контексту, али када се ради о преговарању између држава, ту баш нема неке велике резултате. С друге стране, видимо да је Ормуски мореуз пропустљивији данас него пре 10 дана и да ту има одређеног попуштања са иранске стране", процењује Лукић.

Европа и српско тржиште

Када је реч о европском тржишту, саговорник примећује разлике између земаља у зависности од цене и доступности горива, као и од фискалне политике сваке државе.

"Када се ради о политици цена горива на нивоу Европске уније, свака земља има своју фискалну аутономију и сувереност и она самостално одређује колики део акцизе ће да постави као намет у цени горива", објашњава Лукић.

Говорећи о ситуацији у Србији, професор Економског факултета оцењује да је тржиште стабилно, без несташица и панике, али упозорава да је одрживост државних мера кључни изазов.

"Дугорочно, мере нису неограничене. Мере се терминирају. После тога треба правити нову калкулацију и видети куда и како даље. Друга мера коју смо применили је мера која је везана за стратешке резерве, која је временски ограниченија, јер ви већ на одређеним нивоима искоришћености стратешких резерви морате или да примените неке превентивне мере, као што је хитно попуњавање стратешких резерви, или да примените неке мере које ће ићи у смеру уштеде и штедње" закључује Лукић у разговору за Јутарњи дневник Радио-телевизије Србије.

Емисију у целости можете да погледате у видео запису на почетку текста.

До краја овог месеца, према незваничним информацијама медија у Мађарској, требало би да буде потписана и коначна верзија уговора о купопродаји НИС-а, који мора да одобри америчка канцеларија ОФАК да би трансакција била обављена.

Професор на Машинском факултету и стручњак за енергетику Милош Бањац каже да продужетак рока који је америчка канцеларија ОФАК дала за закључење коначног договора између "Гаспромњефта“ и МОЛ-а о преузимању већинског пакета НИС-а говори да преговори напредују и да се крећу у добром правцу.

Како је навео, у претходном периоду већ су начињени важни кораци — спроведена је дубинска анализа пословања НИС-а, потписан је предуговор, а сада следи завршна фаза.

"Значи, извршена је дубинска анализа рада Нафтне индустрије Србије, потписан предуговор и сада следи финале, коначни уговор“, рекао је Бањац.

Додаје да није извесно да ли ће цео посао бити окончан у наредних месец дана, али да верује да неће бити нових препрека уколико се преговори наставе као до сада.

Улога међународних финансијских институција

Осврћући се на формулацију из последње одлуке ОФАК-а, према којој је америчким финансијским институцијама омогућено да учествују у реализацији трансакције, Бањац подсећа да се МОЛ често посматра као мађарска компанија, иако је његова власничка структура знатно сложенија.

"Када говоримо о МОЛ-у ми увек говоримо да је то мађарска компанија, односно компанија мађарске владе. Међутим, по својој структури власничкој, само једна четвртина је у власништву, 25 одсто акција МОЛ-а припада влади. Ово остало, око 50 процената, представљају међународне финансијске институције, између осталих и неке америчке финансијске институције“, навео је Бањац.

Према његовој оцени, управо у тој чињеници може да лежи додатна гаранција да ће споразум бити доведен до краја и да МОЛ има капацитет да постане нови власник већинског дела НИС-а.

Енергетска криза не одређује цену НИС-а

Говорећи о утицају глобалне енергетске кризе на вредност НИС-а, Бањац сматра да се таква компанија не купује на основу краткорочних тржишних потреса, већ са перспективом од више деценија.

"Ово је куповина не за сутра него за следећу деценију или следеће три деценије једне компаније, тако да не може се сагледавати вредност НИС-а на данашњи дан, него се гледа колико ће она вредети када прође криза, када се стабилизује тржиште“, рекао је Бањац.

Подсећа и да нафта, упркос енергетској транзицији, остаје један од кључних енергената у свету.

"Чињеница је да ће нафта и следећих неколико деценија бити један од главних енергената и она и данас учествује са 30 процената у глобалној потрошњи енергије“, указао је Бањац.

Зато, како каже, ни садашња дешавања не могу битно да утичу ни на цену НИС-а, ни на коначан договор о продаји.

Русија НИС продаје невољно, али под притиском

Професор Бањац сматра да Москва не улази добровољно у овај процес и да НИС не продаје зато што то жели, већ зато што је на такав потез приморана околностима.

"Очигледно је да Руси невољно продају НИС. Дакле, зашто би продавали једну компанију која је тако добра и која доноси приходе и у коју су тако пуно уложили“, навео је Бањац.

Како додаје, Руси у овом процесу могу настојати да добију на времену, посебно ако им шира геополитичка криза иде наруку.

"Кремљу би свакако било згодно да купи још мало времена, па можда чак и да доведе у питање овај споразум коначни о купопродаји, јер то му баш и није оно што он жели. Он је натеран да то уради“, оценио је Бањац.

Ипак, наглашава да иза потеза и Вашингтона и Москве стоје читави системи анализа и процена, а не дневне импровизације.

НИС послује отежано, али нафте има

Паралелно са преговорима о власништву, НИС се и даље суочава са последицама санкција и неизвесности. Бањац каже да компанија већ дуже послује у отежаним условима и да је у међувремену изгубила део партнера и купаца.

"НИС отежано ради. Дакле, он од јануара прошле године, од када су најављене санкције па кад су уведене, отежано ради, губи партнере“, рекао је Бањац.

Према његовим речима, НИС је смањио продају и у малопродаји и у велепродаји, а у велепродаји је, како је навео, изгубио око 20 одсто купаца.

Ипак, истиче да тренутно нема опасности од несташице нафте. "Рокови испоруке су нешто дужи, али ту су биле интервенције и Међународне агенције за енергетику, огромне количине нафте су избачене“, објаснио је Бањац.

Подсетио је и да Србија има резерве нафте за око 60 дана, док је европски просек 90 дана.

Штедња енергије

Професор Бањац, који је и стручњак за енергетику, каже да је сада време за изолацију и замену столарије и паметнију потрошњу.

Говорећи о томе шта је најважније за домаћинства која тренутно не могу да улажу у соларне панеле, Бањац истиче да је уочи нове грејне сезоне најважније размишљати о термичкој изолацији и замени столарије.

"Мислим да је баш сад право време, дакле сад почиње грађевинска сезона, и да се поразмисли, ко год има могућности, да финансира замену столарије и постављање термичке изолације на објекте. То је прва и највећа и главна мера којом се може уштедети та топлотна енергија“, поручио је Бањац.

Када је реч о уштедама у саобраћају, наводи да простор није велики, али да су могуће рационалније навике — више људи у једном аутомобилу, чешће коришћење градског превоза и планирање потрошње.

Бањац подсећа и да је сада прави тренутак за набавку огревног дрвета за јесен, јер су цене ниже, а дрво има времена да се осуши и постане енергетски ефикасније.

На дужи рок, каже, исплативост улагања у соларне панеле и топлотне пумпе само ће расти.

"Живимо у два света - дигиталном и стварном, офлајн и онлајн - и не можемо их ни игнорисати ни забранити. Република Србија се руководи тиме да је добробит у дигиталном окружењу, као и у стварном животу, пут ка личном развоју, који захтева образовање, а не само ограничења. Зато, уместо краткорочних рестриктивних мера, промовишемо дигитални имунитет", поручила је Тамара Вучић.

Додала је да циљ Србије није да "изолује" децу, већ да их оснажи, како би препознала опасности у дигиталном свету. "Србија је увела програмирање у све основне школе, као и предмет 'Дигитални свет' од првог разреда. "Основе разумевања вештачке интелигенције постале су део наставног програма у основним и средњим школама и, према подацима Унеска, једна смо од свега 11 земаља у свету које су то успешно спровеле", рекла је супруга председника Србије.

Додала је да је Србија посебно поносна на то што је дигитална трансформација у образовању праћена унапређењем система заштите деце

Нагласила је да Национални контакт центар за безбедност деце на интернету 'Паметно и безбедно' успостављен као систем директне подршке деци, родитељима и наставницима.

"Ово је први и за сада једини институционални механизам у региону који се бави превенцијом и реаговањем на претње по децу у дигиталном окружењу", казала је Тамара Вучић.

Подсетила је да Србија председава Глобалним партнерством за вештачку интелигенцију и поручила да наша земља са поносом постаје члан глобалне коалиције "Заједно градимо будућност".

"Технологија није ни добра ни лоша. По мом мишљењу, технологија је тест наше хуманости. Ова коалиција нам даје снагу и оквир, да тај тест успешно положимо. Србија стоји уз вас у овој коалицији за добробит све наше деце", закључила је супруга председника Србије.

На Самиту у Стејт департменту, уз Меланију Трамп, супругу председника САД Доналда Трампа, говориле су и прве даме Украјине Олена Зеленска, Израела Сара Нетанјаху, Литваније Диана Науседиене, Црне Горе Милена Милатовић, Албаније Арманда Бегај, Kеније Рејчел Руто, Румуније Мирабела Градинару, Грузије Тамар Багратиони-Мукхранели, Доминиканске Републике Ракел Арбахе, Босне и Херцеговине Мирела Бећировић, Зеленортских Острва Дебора Kатиса Царваљо као и супруг председнице Словеније Алеш Мусар.

Уз њих, самиту су присуствовали и високи званичници САД као што су Мајкл Kрациос, саветник за науку председника Доналда Трампа, секретарка образовања Линда Махон, заменик државног секретара Kристофер Ландао, подсекретар за економска питања Јакоб Хелберг.

КУРСНА ЛИСТА БР. 54

Посланик изеалеског парламента (Кнесета) Боаз Топоровски каже да су Израелци без обзира на свакодневне жртве - "отпорни" и да је у овом тренутку најважније да "заврше посао".

"Израел је у рату. Водимо рат против једног од највећих зала на свету. Иако прете да нас униште, они заправо прете начину живота целог цивилизованог света. Чак и у Европи, наравно, у Србији и у Америци и у Азији. И ми смо веома отпорни. Видимо ракете у Израелу сваког дана, али за нас је веома важно да завршимо посао", каже Топоровски.

"Навика" на аларме и ракетирања

Упитан како становништво доживљава свакодневне ваздушне нападе објашњава да су Израелци "навикли на сталне аларме и ракетирања".

"Нисмо баш навикли на овако честе велике ракете, али знамо да је ово рат у којем морамо да победимо. Знамо да је ово рат у коме немамо другог избора зато што видимо шта би се десило ако се не би уништило све то нападачко оружје које Иран има. Наравно, рат никад није добар. Имали смо рањене, убијене, а сада имамо и војнике у Либану. Имамо много фронтова, али знамо да радимо праву ствар сада. Нећемо стати док не победимо", истиче Топоровски.

Политичко јединство у Кнесету

Топоровски је шеф посланичке групе "Постоји будућност" (Yesh Atid), али и координатор опозициних странака у израелском парламенту.

Наглашава да су са почетком рата против Ирана све политичке размирице стављене на страну и да су сви политичари у Израелу данас уједињени у подршци војној кампањи.

"Ми смо уједињени у подршци војсци и одбрамбеном механизму да бисмо завршили посао. И поред тога што сам тренутно у опозицији, а био сам на челу коалиције. Иако сада у опозицији, кажемо влади: 'Не стајте док не завршите циљ. Даваћемо вам потребну подршку, чак иако смо опозиција'. Знате, ово је рат, а у рату сви смо уједињени. У рату смо једна нација и имамо исти циљ", прецизира Топоровски.

Наглашава да Израел није у рату са иранским народом и да две земље  "више хиљада година добре односе".

"Разумемо да је Иран веома велика земља. У Ирану живи око 80 милиона људи. Ми не водимо рат са иранским народом. Израел има хиљаде година добрих односа са иранским народом. И све до револуције 1979. године, имали смо добре односе са Ираном, са бившим иранским режимом. Дакле, наш циљ је да обезбедимо да екстремни фанатици, који мисле да свако ко не мисли као они треба да буде уништен или убијен, да буду елиминисани", прецизира Топоровски.

Кључни циљеви рата

Као један од циљева рата наводи покушај да се иранском народу омогући да "преузме контролу" над земљом.

"Треба да створимо окружење за ирански народ зато што знамо да већина њих не воли ово руководство. Желимо да они преузму контролу у своје руке. Тренутно постоје веома лоши људи који пуцају на њих. Знате, на првим демонстрацијама у Ирану - Басиџ, екстремисти, странке које владају земљом, долазе са оружјем и тенковима и убијају сопствене цивиле. То је нешто нечувено", каже израелски посланик.

Други кључан ратни циљ је уклањање могућности да Иран поседује нуклеарно оружје, али и ракете дугог домета.

"Желимо да обезбедимо да иранске дугометне ракете буду уништене. Такође и лансери и све друге индустрије око њих. Желимо да обезбедимо да ће им требати много, много година, а и тада би требало да поново размисле, да ли ће да обнове способност за масовно уништење. То им нећемо дозволити", наглашава овај политичар.

Цивилне жртве и одговорност

У америчко-израелским нападима на Иран и Либан, а претходно у Појасу Газе, до сада је погинуло више хиљада цивила. Број повређених вишеструко је већи.

Отуда су и бројне критике на рачун Израела на неселективне војне ударе.

Топоровски одбацује ове тврдње.

"Служио сам у војсци тако да знам да је Израел једна од најморалнијих, ако не и најморалнија земља на свету. Уче нас да чинимо максимум и да чак као војници доведемо у питање свој живот уместо да повредимо цивиле. То није део рата", каже израелски посланик.

Тврди да је највећи број цивилних жртава производ тактике Ирана и Хезбулаха.

"Морате да разумете, ми се не боримо против државе. Не боримо се против нормалних људи. Ово су терористи. Они складиште оружје и крију се иза сопствених цивила. Стављају оружје у цивилне објекте. Приморавају их да тамо остављају оружје, приморавају децу да остану у вртићима, а они граде тунеле и бункере испод и онда нападају. То је такође део њиховог образовања: кажу цивилима да ће ако умру током рата отићи у рај, и сличне ствари. Дакле, боримо се против људи који немају саосећања за људска права или за животе сопствених породица", наглашава Топоровски.

Прецизира да су кључне мете локације са оружјем које би могло да буде искоришћено против грађана Израела.

"Људи желе да га уништимо пре него што буде коришћено. А с друге стране, суочавамо се са злочинцима који се крију иза цивила, деце, у школама, у болницама и џамијама. Тамо би требало да се моле, а не да буду складишта оружја. Дакле, покушавамо да учинимо најбоље у овој веома тешкој ситуацији у Ирану, такође у Либану, и наравно у Гази. Али све је веома густо, зграде су веома близу и све је веома тешко. Ако то узмете у обзир, релативно је мало цивилних жртава у односу на друге ратове", каже Топоровски који је и координатор опозиционог блока у парламенту Израела.

Грешке и процесуирања одговорних

Додаје и да израелске власти детаљно испитују свако непоштовање правила рата, односно случајеве који би могао да се повеже са цивилним губицима.

"Сваки цивил, свака жртва која није део рата је лоша ствар. Испитујемо сваки такав случај. И ако људи то чине без праве или исправне процене и суда, они се процесуирају и затварају", изричит је Топоровски.

Додаје да власти у Израелу стално подсећају грађане и војнике да сачувају моралност и да се не понашају као њихови непријатељи због чега, тврди, често доводе у опасност живот оних који су ангажовани у војним операцијама.

Не спори да је у неким од тих операција могло да дође и до грешака.

"Рат је лоша ствар, нико није савршен, сви праве грешке. Ми знамо да и ми такође правимо грешке, не мислимо да смо савршени. Али увек покушавамо да будемо бољи и бољи. Суочавамо се са терористима, фанатицима и људима који заиста верују да у име Алаха могу да убију кога год хоће, и да је свако ко је убијен током овог рата благословен на небу. Све то чини овај рат веома тешким. То су људи чија је логика мало другачија од оне коју ми познајемо у Израелу, у Србији, у Европи, у Америци, у цивилизованом свету", закључује посланик у парламенту Израела Боаз Топоровски.

Број страдалих у свим областима није коначан, има погинулих, а на десетине рањених. Само у Лавову је 32 повређених.

Разарања су велика, поред електроенергетске инфраструктуре, погођени су стамбени објекти, а у центру Лавова црква Светог Андреја из 17. века у Лавову, која је на листи светске баштине Унеска.

Председник Володимир Зеленски указао је да руски напад дронова великих размера ноћу и дању на Украјину показује да Русија нема намеру да оконча рат и да је потребан притисак.

С друге стране, амерички председник Доналд Трамп верује да су Русија и Украјина близу споразума.

"Волео бих да видим како се председници Путин и Зеленски састају и постижу договор", рекао је амерички лидер. 

Иако избори у Украјини нису званично отказани, руководство мора да одлучи о питању легитимног продужетка председничког мандата, у овом случају шефа режима, поручује Кремљ Кијеву.

И Украјина је нападала руске циљеве. Борци Главне обавештајне управе (ГУР) пратили су и погодили колону лансера "бастион-М" која се кретала ка положајима на Криму. Уништен је један од лансера и две скупоцене ракете 'циркон', док је други "бастион-М" оштећен. 

Ирански медији извештавају да су израелско-амерички напади усмерени на два гасна постројења и један цевовод, неколико сати након што је Трамп одустао од своје претње да ће напасти енергетску инфраструктуру.

Чланице Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН) започеле су преговоре о резолуцијама за заштиту комерцијалне пловидбе у Ормуском мореузу и око њега, док Бахреин предлаже употребу "свих неопходних средстава", чему се Француска противи, упозоравајући да такав текст тешко да може да добије подршку.

Сејед Абас Аракчи, ирански министар спољних послова, изјавио јe да је Ормуски мореуз отворен за бродове из земаља које не подржавају америчко-израелске нападе, док је затворен само за пловила "агресорских земаља и њихових присталица".

Министарство спољних послова Kатара позвало је на дипломатско решење сукоба на Блиском истоку, поручивши да потпуно уништење Ирана није прихватљива опција.

Њујорк тајмс, Ројтерс и израелски Канал 12 извештавају да су САД предале Ирану план од 15 тачака, преко Пакистана, који је раније понудио да буде домаћин мировних преговора између зараћених земаља.

Пре подне ће дувати слаб променљив ветар, а после подне и умерен југозападни и јужни.

Најнижа температура кретаће се од 1 до 7, а највиша дневна од 15 до 20 степени.

У Београду променљиво облачно време са сунчаним интервалима.  Дуваће слаб до умерен, западни и југозападни ветар, увече југоисточни.

Најнижа дневна кретаће се од 4 до 7, а највиша температура до 19 степени.

Прогноза за наредне дане

У четвртак се очекује топло време, ујутро и пре подне уследиће нагло појачање јужног и југоисточног ветра, а после подне и увече очекује се значајна промена времена - наоблачење с кишом, прво у западној половини Србије.

Ветар ће до краја дана да ослаби, а увече и у току ноћи ка петку очекује се и захлађење уз прелазак кише у снег у планинским пределима и уз ширење падавинске зоне и на остале крајеве.

РХМЗ упозорава да ће у петак (27. марта) бити облачно и осетно хладније, у нижим пределима могућа је киша, на планинама снег.

На подручју од Подриња, преко западне Србије, јужних делова Београда, Шумадије и Поморавља, па све до Борског и Јужнобанатског округа очекује се да ће пасти од 25 до 40 милиметара кише, локално је могуће и више, а у планинским пределима од 15 до 30 сантиметара снега.

Новинарка Љиљана Смајловић рекла је да треба обратити пажњу на набрајање лажних изговора за рат и бомбардовање СРЈ.

"Чарлс Капчан каже било је милион избеглица, па смо зато морали да бомбардујемо. Сви знамо да су избеглице дошле као последица рата, али треба слушати те изговоре. Геноцид, узели смо аутономију Албанцима, па су морали да врате права Албанцима. То све треба слушати у светлу ратова који су били после – лажљивих изговора за ирачки рат, за Сирију, Либију и сада Иран“, навела је Љиљана Смајловић.

Никола Шаиновић, за време бомбардовања 1999. био је потпредседник Савезне владе Савезне Републике Југославије, такође учесник преговора у Рамбујеу, председник Комисије Владе Србије за сарадњу са Верификационом мисијом ОЕБС-а и један од чланова руководства Југославије и Србије који је осуђен у Хашком трибуналу за ратне злочине у бившој Југославији.

Шаиновић каже да увек треба правити разлику шта су чињенице, шта је нечије мишљење, а шта закључак.

"Чињенице су реалне, а закључци су увек субјективни“, навео је Шаиновић.

Ауторка филма "Тачка прелома: Рат који је променио правила" Слађана Зарић истакла је да после рата на Косову и Метохији ништа више није било исто.

"Међународно право није било више толико значајно. Чак постоје и тенденције да се угасе Уједињене нације. Имамо први пут спомињање хуманитарне интервенције, имамо први пут спомињање тог права да се бомбардује односно да се делује“, рекла је Зарићева и истакла да многи саговорници у филму кажу да је све почело 1999. и да је то „мајка будућих ратова“ и да је цео хаос започео тада.

Ауторка филма је објаснила процес рада на филму и истакла да су молбе да учествују у филму послате на бројне адресе.

"Мени је било најлогичније да ту видимо можда Била Клинтона, Тонија Блера, немачког председника, француског председника, Мадлен Олбрајт је нажалост преминула, да хијерархијски људи, који су доносили одлуке, да нам дају један сасвим, по мени, легитиман и нормалан осврт на то како данас гледају после 27 година на све то“, каже Зарићева.

Међутим, како истиче, велики број позваних је одбио да говори о бомбардовању 1999. Навела је да јој је криво што нису говорили Бил Клинтон или Тони Блер.

Нови угао гледања на бомбардовање СРЈ

Ауторка је објаснила је и зашто су у филму говорили само странци. Зарићева каже да се претходних година доста могло чути о бомбардовању.

"Мислим да су странци дали један сасвим нови угао гледања на све то. Ми смо живели тај период и можда смо некако и сувише гледали целу ту причу локално. А мислим да они дају један сасвим занимљив поглед на све то. С друге стране, било ми је занимљиво шта странци данас кажу о свему“, истиче Зарићева.

Према њеним речима, и човек који је био саветник Била Клинтона и Барака Обаме касније је и сам признао да хуманитарна катастрофа није разлог зашто је бомбардована Југославија те 1999. године.

"Значи, кад имате човека који је из администрације и који износи такву једну чињеницу, то је разлог зашто сам се одлучила да о целој тој причи говоре странци. Да просто имамо поглед из другог угла. И ово није српска верзија приче, ово је управо верзија људи који су на неки начин били актери и сведоци онога што се дешавало '99. године“, каже ауторка филма.

Браћа Хил као сведоци времена

Никола Шаиновић се надовезао да би волео да чује шта о 1999. има да каже Кристофер Хил, јер како каже зна шта он зна.

"Сарађивао сам са њим, преговарао, био и на истој и на супротној страни како се ситуација развијала. Он зна цео ток целе југословенске кризе. Он је овде научио српски још као дете, тако да би он био добар саговорник“, рекао је Шаиновић.

Љиљана Смајловић сматра да би о догађајима 1999. било занимљиво чути и брата Кристофера Хила, Ника Хила, који је био све време против политике свог брата и који је те године кад смо ми бомбардовани поделио са још једним човеком из Америчке амбасаде у Београду награду за различито мишљење у Стејт Департменту.

"Они су одрасли заједно у Београду и мени је зато то фасцинантно. Имали су врло различиту анализу. Ник Хил је био жестоко против бомбардовања и зато је добио награду коју Стејт Департмент редовно даје за различито мишљење. Занимљиво због заједничког београдског одрастања и различитих мишљења“, каже Смајловићева.

Немачка поборник бомбардовања

Новинарка је подсетила да је занимљиво да је Немачка у оно време некако успела да „протури“ Аушвиц на КиМ.

"Немачка је најгрлатија била око тога да мора да уђе у рат, то је било први пут да Немци улазе у неки рат после Другог светског рата и они су то правдали тиме "зар нисмо рекли никад више Аушвиц"“, каже Смајловићева.

Према њеним речима, после толико година, Немачка се сада милитаризује и спрема за рат.

На питање да ли је проток времена променио поглед на бомбардовање СРЈ, Шаиновић каже да су нека мишљења која се могу чути у филму вредна зато што се тада нису чула, иако би њихова вредност те 1999. била већа.

"Оно што је ново као резултат, па и наша борба за истину, је да баш није хуманитарна катастрофа била разлог. Да су били други, како се каже, геополитички циљеви који су преовлађивали. Е сад то буди један горак укус, признали су па шта“, каже Шаиновић.

Напоменуо је да желе да се наметну наративи поистовећивања Србије са Немачком, Хага са Нирнбергом и тако даље.

"Ради се о кардинално другој ствари. Холокауст се не може мерити ни са каквом Сребреницом, Рачком или тако даље, појединачним догађајима какви год били“, каже Шаиновић.

Поглед из Хага 

Љиљана Смајловић се надовезала рекавши да је Шаиновић одлежао 12 година у затвору за дело учешћа у удруженом злочиначком подухвату етничког чишћења Албанаца, а када би сада изводили људе који су командовали и организовали ратове у Гази, Либији, Сирији, по том основу би морали да покупе све кабинете западних сила.

Слађана Зарић је цитирала Чарлса Капчана који је рекао да је међународно право утопија и да велике силе раде оно што желе, да је то право које се уопште не доводи у питање.

"То је тај империјализам о коме причамо, то су ти двоструки аршини. Али за разлику од 99. кад су то радили, рекла бих у рукавицама, данас то врло отворено и говоре и раде“, каже Зарићева.

Да ли је било могуће избећи бомбардовање

Говорећи о томе да ли је било могуће избећи бомбардовање, Шаиновић који је учествовао у преговорима, каже да је био учесник те ужасне ситуације где не можете ништа да померите.

"Нема разговора, откуцава вам сат кад ће вам бомбардовати државу, јер су то отворено рекли. И кад вам траже једини излаз у Рамбујеу да једним потписом потпишемо буквалну окупацију земље и референдум као метод решавања косовског проблема. А цео проблем није косовски и уопште није политички. Он је империјални, ради се о доласку америчких снага са стране Проклетија на КиМ у такозвано пријатељско окружење. Зато што је то војни циљ“, каже Шаиновић.

Шаиновић је изнео сведочење да се о Косову и Метохији разговарало још у Дејтону.

"Дејтон се припремао годину дана. У припремама нема Косова. Милошевић одлази, нема у Дејтону Косова. Док му не дође Ворен Кристофер, државни секретар, и каже, дајте да решимо и Косово о истом трошку. Милошевић каже како? Па, каже, по овом споразуму, последње наше снаге треба да се повуку из Источне Славоније до краја '96, а са Косова, каже, до краја '97. Милошевић је на то рекао: како с Косова? О чему ти причаш? Ја о повлачењу с Косова не желим да разговарам, Косово је Србија“, испричао је Шаиновић додајући да је у последњем тренутку Кристофер рекао да ће оставити Косово за после.

Други доказ да није било могуће спречити бомбардовање је када је Милан Милутиновић изнео предлог Слободана Милошевића да цела Савезна Република Југославија уђе у НАТО, што је Хил одбио речима да то уопште није тема.

На питање да ли је ипак нешто могло другачије да се догоди и да се избегне бомбардовање, Шаиновић је рекао да претња постоји још од 1991. године.

"Цимерман је рекао Влатку Јовановићу 1991. Пазите 1991. Ако интервенишете на Косову, бомбардоваћемо Београд. Ми знамо ту претњу док сви ратови од Словеније на овамо теку“, каже Шаиновић.

Посведочио је да је са Ибрахимом Руговом готово био постигнут договор о образовању, чак и о детаљима који ће где факултет бити те 1998. године, међутим, тада је "Ругова на клик избачен из игре“.

УЧК, отмице и интервенција на КиМ

Смајловићева је рекла да је било јасно те 1998, године да УЧК неће бити стављена на листу терористичких организација. Иако, у пролеће 1998. године расте тероризам на КиМ.

"Знате шта је преломни моменат. Пошто тероризам расте тако страшно, са оним отмицама. То је ужасна ствар. Ми немамо ниједан контразахтев у отмици. Отму двоје па кажу пустите мојих 10 из затвора, или дајте милион динара. Ништа. Циљ отмица је живи терор. Они отму људе, убију и убијене баце на јавно место да сви виде. Или их мртве масакрирају. Значи имам 50 таквих примера“, каже Шаиновић.

Подсећа да није било интервенције до Ораховца и отмице 110 људи у једном дану, када је држава морала да крене.

Смајловићева је рекла да је Србија признала све злочине.

Шаиновић се осврнуо на његово суђење у Хагу, рекавши да му се судило за ту 1998. годину, а за исту годину се суди тек сада Хашиму Тачију - за логоре, за отмице које су биле повод за интервенцију Београда.

Ауторка филма је подсетила да је врло кључно да се зна да постоје у Хагу пресуде за злочине који су починили УЧК током 1998. године.

"Нас боли што није оптужен и осуђен Харадинај или Фатмир Љимај, али њихови сарадници су добили пресуде од 8 и од 13 година. И сад ви имате апсурдну ситуацију. Ми за почетак бомбардовања имамо пресуде да су чињени злочини пре бомбардовања над Србима. А нас су бомбардовали“, каже Слађана Зарић.

Суд одбацио два повода за бомбародовање

Никола Шаиновић је рекао да је Хаг одбацио два повода за бомбардовање.

"Једно је да су злочини и избеглице биле пре почетка бомбардовања, што је много важно. И друго, што је важно за мене лично, да је југословенска делегација била спремна да договори споразум у Рамбујеу, и пише опет цитирам, „разговоре је демонтирала Мадлен Олбрајт једностраним договором са албанском страном““, каже Шаиновић.

Истакао је да је 1998. изведена антитерористичка акција према једној групи ОВК на  КиМ.

"После борбе, јавља се колона избеглица, ОВК се распада, погинули, рањени, ови други облаче цивилно и повлаче се с цивилима, ми хуманитарно санирамо, враћамо цивиле у село, војска и полиција се повлаче, територија се консолидује. Па за 7-8 дана следећа група на другом крају Косова. У рату је, они позивају на општи устанак, ми кренемо општом офанзивом против свих ОВК група, да би спречили оно што је задатак ОВК за време рата, а то је да нападне наше снаге изнутра, из Метохије на границу, и да се сретне са онима који из Албаније нападају на границу“, објаснио је.

Према његовим речима, појединци су гађали колоне.

"Нападе су извршили појединци у разним неформалним формацијама. Наши хероји су хероји сви и они су наши. Али ја мислим да ми морамо да одговарамо и за ове друге. Јер и они су наши. Какви год били, и ја зато сматрам да ако је то морало да се плати, ево Шаиновић је платио“, каже Шаиновић говорећи о ономе што се дешавало над албанским становништвом.

Слађана Зарић је рекла да је на питање да ли су Американци знали за злочине које је УЧК починио '98. године, Капчан је одговорио да је администрација САД знала за те злочине.

Према њеним речима, и новинарка Тицијана Боари, која говори у филму из Косовске верификационе мисије је причала о томе да они нису желели да истражују убиства међу Албанцима, која су исто била у тој '98. години и то не мали број, већ да су све приписивали Србима.

Зашто је Југославија изабрана за тај први рат

"Ја стално размишљам о ратовима и стално поредим. Иран је другачији рат. У нашем рату, ми нисмо могли да утичемо ни на цену лизалица у Сједињеним Државама. Они су могли нас да бомбардују колико су хтели, а да ми не пореметимо глобалне токове ни у чему“, рекла је Смајловићева и додала да сада Иран може да утиче на цену нафте.

Ауторка филма "Тачка прелома: Рат који је променио правила" каже да би била задовољна када би филм у ствари покренуо пуно, пуно прича.

Споменик "Вечна ватра" налази се у Парку пријатељства на Ушћу у Београду и подигнут је у знак сећања на жртве НАТО бомбардовања СРЈ.

Агресија на СРЈ била је преседан и изведена је без сагласности Савета безбедности УН.  Према подацима Министарства одбране Србије, током НАТО агресије убијен је 1.031 припадник војске и полиције, а рањена су 5.173 војника и полицајца. Погинуло је око 2.500 цивила, међу њима 89 деце, а рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце. Као нестали воде се 25 особа.

Светској јавности је представљено да је разлог агресије била тешка хуманитарна криза на КиМ, а у стварности на КиМ се 1998. године догодила серија терористичких напада које је починила тзв. ОВК, како против снага безбедности Србије и СРЈ, тако и против бројних цивила, не само Срба. 

Сумња се да су они, као организована криминална група, у циљу стицања противправне имовинске користи, од почетка 2024. године до данас, довозили у Србију путничка возила високе класе и најновије производње, а која су претходно прибављена извршењем кривичних дела на територији земаља ЕУ, која су потом возили на унапред одређену локацију у Србији, где су вршили демонтирање тзв. "GPS уређаја", с циљем прикривања трасе кретања и онемогућавања проналаска возила од стране законитих власника и полиције.

Б. М. и И. К. се сумњиче да су ангажовали лица, која су по њиховом налогу, одлазила у земље ЕУ, претежно у Немачку и Аустрију, где су у различитим агенцијама за изнајмљивање возила, коришћењем својих или фалсификованих докумената, рентирали возила различитих марки и модела чија је вредност преко милион и петсто хиљада динара, доводећи власнике возила у заблуду да ће та возила вратити.

Потом су, како се сумња, ангажовали возаче да та возила довезу у Србију, где су унапред организовали њихово скривање, након чега су их, у договору са трећим лицима продавали по знатно нижој цени од тржишне вредности и тако прибавили противправну имовинску корист за себе и остале припаднике организоване криминалне групе.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова, након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном тужилаштву.

У организованој акцији учествовали су припадници Министарства унутрашњих послова, Одељења за сузбијање организованог општег криминала, Службе за борбу против организованог криминала, УКП, у сарадњи са Јавним тужилаштвом за организовани криминал у Београду.

"Сумња се да је А. С. данас, на дан обележавања почетка НАТО агресије, на свом налогу на друштвеној мрежи Фејсбук јавно објавио видео запис на којем се налази у аутомобилу “ауди” у друштву осталих осумњичених, у вожњи на ауто-путу кроз Србију, и на непримерен начин показивали су симболе „Велике Албаније”, као и вербално, у негативном контексту помињали Републику Србију, уз непримерене речи", наводи се у саопштењу МУП-а.

Како се додаје, осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати, након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Вишем јавном тужилаштву у Београду - Посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала.