Обострана претња оружаном силом

Та њена изјава отуд је изазвала бурну реакцију владе у Пекингу, која је осим протеста јапанском амбасадору, предузела низ економских санкција, као што су забрана увоза јапанских морских плодова, отказивање концерата и изложби јапанских уметника у Кини и, нарочито битно, налог путничким агенцијама и државним авио превозницима да откажу групне туре и летове за Јапан. 

Медији у Земљи излазећег сунца тако су јавили да је до краја новембра укупно отказано близу пола милиона посета кинеских туриста, док је само у прва два дана децембра отказано више од 900 летова и чак 156.000 авионских карата на релацији Кина-Јапан.

Истовремено, кинеско Министарство иностраних послова, као и бројни кинески политиколози и други коментатори, јавно су упутили упозорење јапанској влади да се ставом који је изразила премијерка Такаићи на груб начин меша у унутрашња питања и оглушује о обавезе које је прихватила предајом на крају Дугог светског рата и нормализацијом односа са Кином 1972. године. 

Односно, истиче кинеска страна, Јапан је 1945. године приликом капитулације прихватио одредбе декларација из Каира и Потсдама, које предвиђају повратак територија које је окупирао, укључујући ту и Тајван, који се од 1895. пуних педесет година налазио под јапанском влашћу. Такође, у тексту Заједничке изјаве о успостављању дипломатских односа између Народне Републике Кине и Јапана из септембра 1972. године стоји да Токио признаје владу у Пекингу као јединог законитог представника Кине и поштује став те владе да је Тајван неотуђиви део територије Народне Републике Кине.

Штавише, поводом изјаве премијерке Такаићи, коју схвата као претњу употребом силе, кинеска влада је упутила писма на адресе страних дипломатских представништава у којима их подсећа на члан 53 Повеље Уједињених нација, који се односи на тзв. непријатељске државе.

Тај члан повеље, која је донета у јуну 1945. године док је у Пацифику и на Далеком истоку још увек трајао сукоб савезника (САД, Кине, Велике Британије и Аустралије) и Јапана, оставља могућност државама победницама у Другом светском рату и оснивачима УН, међу којима је и Кина да, без одобрења Савета безбедности, употребе оружану силу против "непријатељских држава" ако оне "обнове политику агресије". Други став тог члана као "непријатељску државу" дефинише "сваку државу која је током Другог светског рата била непријатељ неке од потписница повеље", што се практично односи и на Јапан (који, иначе, није био један од оснивача УН и тој организацији је приступио тек крајем 1956.).

Кинеска влада тиме је ставила на знање Токију и међународној заједници да је Тајван неотуђиви део њене територије и да јој низ међународних споразума и сама повеља Уједињених нација дају за право да употреби оружану силу против Јапана и без одобрења Савета безбедности уколико се он дрзне да војно интервенише на делу међународно признате кинеске територије (у овом случају, Тајвану).

Јапанска страна, међутим, указује на резолуцију Скупштине Уједињених нација из деведесетих којом је члан 53 Повеље проглашен застарелим, а као релевантан документ којим се регулишу њене послератне обавезе узима Мировни споразум из Сан Франциска, који је ступио на снагу 1952. године и који је закључен између Јапана и 49 других земаља. 

Пекинг, међутим, узвраћа да се, упркос поменутој резолуцији, члан 53. и даље налази у Повељи УН и да је стога, правно, на снази и да је споразум из Сан Франциска у овом случају небитан јер Кина није била међу његовим потписницама.

Војно трвење

Ова дипломатско-политичка препирка прелила се и у војну раван. Наиме, јапански пилоти су прошле недеље пријавили да су их кинески авиони у два наврата озрачили радаром, што је влада у Токију осудила као провокацију, упутивши протест Пекингу.

С друге стране, кинеске власти тврде да је њихов носач авиона вршио вежбе у међународним водама, те да су јапанске летелице у више наврата улазиле у простор који је Народноослободилачка војска Кине унапред најавила као место одржавања вежби, чиме су угрозили безбедност кинеских авијатичара.

И у вези са том чињеницом дошло је до јавне препирке кроз медије између армије две земље. Кинеске власти објавиле су аудио снимак у којем њихов носач обавештава јапански војни брод на кинеском и енглеском језику да намерава да одржи вежбе полетања и слетања и јапански официр потврђује да је примио поруку. С друге стране, Јапанско министарство одбране тврди да кинеска страна није поднела писмено обавештење и није прецизирала тачно место одржавања вежбе, због чега је јапанско ваздухопловство било присиљено да извиди ситуацију.

Оно што је битно приметити је да је носач "Лиаонинг" ради одржавања вежбе прошао кроз међународни коридор између јапанских острва Окинава и Мијакођима, односно, да је тренинг кинеских пилота одржан у простору само неколико стотина километара далеко од Тајвана са једне, и најјачег војног упоришта на територији Јапана, Окинави, с друге стране. Избор те локације се, наравно, може протумачити као реакција, односно, порука у односу на изјаву јапанске премијерке Санае Такаићи, али и наставак припрема за војну блокаду или евентуалну војну интервенцију на Тајвану.

Јапански медији јављају и да је у ваздушни простор између поменута два јапанска острва потом долетела заједничка патрола кинеског и руског ратног ваздухопловства, која се састојала од осам летелица, од чега су четири били бомбардери (од тога два руска). Као одговор на то, тврди лист "Никкеи", јапанске и америчке снаге су спровеле заједничку патролу над Јапанским морем, ближе обали азијског континента, у којој су ловци Земље излазећег сунца пружали заштиту америчким бомбардерима "Б-52".

Реакције у Јапану

Објава да ће Јапан евентуалну војну блокаду Тајвана схватити као опасност по сопствени опстанак у самој Земљи излазећег сунца у медијима и на друштвеним мрежама углавном је дочекана са одобравањем, као добродошли израз потребе да се Јапан одлучније заложи за своје интересе у међународним односима и "покаже зубе" Пекингу, за којег се у острвској царевини верује да је агресиван и има територијалне амбиције према јужним јапанским острвима. 

Још један аргумент у прилог њеном поступку је то да Јапан мора да на убедљив начин покаже Сједињеним Америчким Државама да је озбиљан у намери да им помогне у случају да оне зарате с неким субјектом на Далеком истоку. Ово зато да би Јапан сам могао да буде сигуран да ће му Вашингтом оружјем притећи у помоћ ако буде потребно. 

Доста је и критика. Пуно најстаријих грађана, који се сећају рата и послератне глади и друштвене пометње, протестују против премијерке Такаићи, оптужујући је да је окренула леђа деценијској пацифистичкој политици и да жели да државу поново увуче у рат. 

Опозициони политичари упозоравају да је НР Кина одустала од захтева за ратне репарације, које би биле огромне јер је четрнаестогодишња јапанска окупација матице ту земљу коштала бар око 20 милион живота, управо зато што је Јапан почетком седамдесетих, у време када је тим острвом још увек управљао осведочени непријатељ комуниста Чанг Кајшек, пристао да призна Тајван делом Кине. 

Такође, поједини јапански интелектуалци трезвено тврде да ће права опасност по опстанак државе наступити тек ако Јапан уђе у рат са Кином око Тајвана, а не ако Пекинг просто овлада Тајваном без мешања Јапана.

Зебња у Токију

Јасно је да би се, ако би Пекинг овладао Тајваном, војнополитички положај Јапана битно погоршао. Кинеска армија би избила на само сто или две стотине километара од неколико мањих и слабо насељених јапанских острва, као што су Јонагуњи, Ишигакиђима и Мијакођима. Тајван је физички врло близу и сићушним острвима Сенкаку (Диаоју), која се налазе на огромним лежиштима нафте и гаса и које контролише Токио, а својом територијом сматра Пекинг. 

Кинези, када им то одговара, као рецимо управо сада током препирке око мешања Јапана у тајванско питање, подсећају и на то да статус ланца острва Рјукју, који има 1,46 милиона становника и који је до позног 19. века био краљевство у вазалном односу према кинеском двору, на крају Другог светског рата остало недефинисано. Због тога у Токију страхују да би, потенцијално, у будућности Кина могла да усмери своје територијалне амбиције и на тај архипелаг, чије је највеће острво Окинава, на којој се, иначе, налази чак 70 одсто свих америчких војних база у Јапану.

Даље, ако би Пекинг завладао Тајваном, он би с тог острва могао (у неком евентуалном будућем конфликту с Токијом) да, по потреби, с лакоћом пресече поморске руте снабдевања Јапана енергентима и минералима са Блиског истока, из Индонезије и Аустралије. Он би чак могао и да озбиљно угрози морске и ваздушне путеве између Јапана и северноамеричког континента и тако острвску царевину готово у потпуности изолује и економски исцрпи. 

Зато је брига у Токију за судбину Тајвана оправдана и жеља да се одржи статус кво (де факто независност Тајвана од матице Кине) разумљива. 

То ипак не оправдава (индиректну) претњу оружјем Пекингу. Јер, без обзира на то како се рационализовала и објашњавала изјава премијерке Такаићи, несумњиво је да она представља мешање у унутрашња питања Кине, па и провокацију. Поготово стога што сам Токио званично признаје да постоји само једна Кина и стога што је документ који је пратио нормализацију односа две земље и с чијим садржајем се јапанска влада сагласила 1972. садржи и клаузулу да Пекинг сматра Тајван неотуђивим делом територије НР Кине.

За чије добро?

Разне су теорије у вези са њеном мотивацијом, односно тога зашто је одступила од дотадашње праксе јапанских лидера који су практиковали једну врсту стратешке амбивалентности - они би, на пример, говорили да је "ванредно стање на Тајвану ванредно стање и за Јапан", чиме су алудирали да би се њихова земља можда умешала у евентуални сукоб на Тајвану, али истовремено остављали и простор за другачија тумачења - рецимо, да би блокада или пад Тајвана представљали економски ударац за Јапан. Они су тим речима практично присиљавали стратеге у Пекингу да нагађају да ли би Токио заиста ушао у конфликт или не, а њихов пажљив избор вербалних израза истовремено је кинеској влади омогућавао да пред својим грађанима и међународном заједницом сачува углед.

Изјава премијерке Такаићи, међутим, не оставља простора за сумњу у вези намера њене владе и, гледано из Пекинга, представља омаловажавање Кине и немалу увреду, јер, ето, бившег агресора и окупатора који је побио (десетине) милионе Кинеза и отцепио Тајван од Кине на читавих педесет година како прети војном интервенцијом нуклеарној сили са десет пута већом популацијом. 

Највећи број домаћих и страних аналитичара се слаже у оцени да је сврха изјаве премијерке Такаићи била одвраћање Пекинга од евентуалне војне интервенције на Тајвану. 

Има пуно оних који верују да је премијерка била мотивисана својом десничарском, националистичком идеологијом, која између осталог подразумева и историјски ревизионизам, односно, негирање (тежине) јапанских злочина почињених у Кини тридесетих и четрдесетих година прошлог века. Има и мишљења да је она њоме хтела и да одобровољи десно крило своје Либерално-демократске партије, чије су истакнуте фигуре одиграле важнију улогу у њеном избору за шефа странке и председника владе.

Говори се и о томе да је она поменуту изјаву свесно дала да би се додворила америчкој влади или зато што је председник Трамп од ње током састанка недељу дана раније тражио да заузме чврст став у односу на Пекинг. 

Тешко саморањавање?

Шта год да је разлог, јасно је да је та изјава непотребно проузроковала велику економску штету Јапану, која ће се мерити десетинама милијарди долара. 

Такође, упркос томе што Јапан све више издваја за одбрану и има робусну армију, држава од пандемије новог корона вируса наовамо пролази кроз економске тешкоће, као што су до сада незабележена инфлација, осетни пад животног стандарда, драстично слабљење валуте и дубок поремећај у економским односима са САД, док су од раније присутни проблеми изразитог старења становништва и недостатка војног особља. У таквим условима изјава премијерке Такаићи о Тајвану чини се сувишном и посебно контрапродуктивном. 

Она је такође изазвала неверицу међу политичким коментаторима у Азијско-пацифичком региону, који се питају да ли је могуће да Токио не види шта се дешава Украјини и да жели да се и сам нађе у улози заменика, који ће се попут предоброг вазала, и по цену фаталног саморањавања, тући са надмоћним противником за другога.    

"Дугогодишњи новинар и уредник, посвећен, пре свега, економским темама, које су интересантне за широку читалачку и телевизијску публику, успео је да једноставним, ефектним, примамљивим језиком појашњава и најсложеније банкарске и финансијске операције, токове и вредност новца и обиље економских непознаница", пише у образложењу жирија, који је једногласно одлучио да Ћулибрку буде додељено ово признање.

То је само једна важна особина његовог новинарског израза, додаје жири, јер је Ћулибрк отишао даље новим стазама изазова.

"Код њега су чињенице – мермерни стуб који држи и издржава целу списатељску кулу", навео је жири.

"Ту су и такозване афере, или случајеви. Они дубоко задиру у ткиво збивања, односа, послова и пословања, али се, захваљујући Ћулибрковом начину писања, као на длану, пред нама расветљавају многе мане друштва, које би остале гурнуте са стране", стоји у образложењу жирија.

Ћулибрк у новинарској борби за друштвом без корупције и крађа "не користи речник осветника, тужиоца, судије, него чињеницама указује на малигна ткива која разарају или нагризају организам друштва. Због тих истина и дијагноза Ћулибрк је често нападан од највиших врхова власти до чиновничких полтрона", образложио је жири.

Истакли су и да Ћулибрка ништа није обесхрабрило, да наставља убедљиво и жестоко.

"Његови тако грађени текстови, високог професионалног значаја и поштења, представљају праву благодет у данашњем српском новинарству, које је ушло у мутне водотоке и на самој је ивици опстанка. Милан Ћулибрк је новинарски прегалац који чистих и златних руку може да носи награду по имену Александра Тијанића, једног од најбољих изабраника српског новинарства", закључује жири.

О награди су ове године одлучивали Манојло Вукотић (председник жирија), Зара Тијанић, Оливера Kовачевић и прошлогодишњи добитник Зоран Kесић.

Награда ће бити уручена 21. децембра у Прес центру УНС-а (Kнез Михаилова 6/3, Београд) на додели годишњих награда УНС-а.

УНС ову награду за новинарску храброст додељује од 2015. године.

До сада су је добили: Јелена Попадић 2015. године (Политика), Горислав Папић 2016. године (РТС), Љубица Гојгић 2017. године (РТВ) , Вељко Лалић 2018. године (Недељник), Живојин Ракочевић 2019. године (Политика), Јелена Зорић 2020. године (Н1), Сандра Петрушић 2021. године (НИН),  Вук Цвијић 2022. године (НИН), Ранко Пивљанин 2023. године (лист Нова) и Зоран Kесић 2024. године (емисија "24 минута"). 

Студенти су позвали и на организовани одлазак аутобусима у 15 сати у Бачку Паланку, где је за 16 часова заказан протест поводом четири месеца од сукоба грађана са присталицама Српске напредне странке.

Студенти у блокади поручују, како преноси Фонет, да је данашњи скуп "реакција на полицијску бруталност и неправду коју су вршили током годину дана борбе".

Студенти су међу разлоге за протест навели и "неправилности на недавним локалним изборима у Сечњу, Неготину и Мионици, који су обележени и нападима на посматраче, контролоре, студенте, новинаре и грађане, као и нереаговањем полиције".

Kао разлог за протест студенти су навели и да је Жандармерија "бранила присталице СНС док су у 'Ћациленду' пуштали непримерену музику као провокацију усмерену ка Дијани Хрки, мајци једне од жртава пада надстрешнице, која је штрајковала глађу у близини Скупштине Србије".

Поред ових наводе и друге разлоге за протест као што су: "нереаговање полиције у Бачкој Паланци и Врбасу, када су припадници СНС пиротехником и другим предметима гађали демонстранте, као и на оптужбе на рачун команданта ЈЗО Марка Kричка, пуцање из пиштоља у Новом Саду, полицијско присуство на Филозофском факултету у Новом Саду и ДИФ-у, као и на бруталну акцију полиције према грађанима 5. септембра, те бројна привођења, хапшења и пребијања, али и на сумњу о употреби звучног топа 15. марта на протесту у Београду, током акције одавања поште новосадским жртвама у тишини", преноси Фонет.

Прецизирао да у Србији постоји систем организације правосудних органа - који је непознат у упоредном праву, тако да пред једним судом поступају три различита тужилаштва, због чега, како је навео, треба размотрити да ли је потребно формирати специјализоване судове пред којима би ова тижилаштва поступала или ова тужилаштва уподобити Вишем суду у Београду.

Осврћући се на рад Високог савета тужилаштва, Стефановић је навео да је крајње скандалозно то што у последње две и по године нису биране колеге у тужилаштва виших инстанци.

Такође, како је рекао, заштита тужилаца од спољних притисака и напада појединих групација, који би требало да гарантује Високи савет тужилаштва, никада није била на нижем нивоу, а за то је искључиво одговоран председник Савета Бранко Стаменковић.

Стефановић је, са друге, стране напоменуо да охрабрују најаве министра правде да ће се радити на јачању капацитета правосудног особља, указујући да годинама уназад није било конкурса за пријем нових тужилачких и судских сарадника, који су будућност спрског правосуђа.

Упитан да прокоментарише тврдње да се између њега и врховне јавне тужитељке Загорке Доловац "води рат", Стефановић је одбацио ове тврдње.

"Постоји неслагање у вези начина рада и функционисања јавнотужилачке организације, а посебно у вези са транспаретношћу рада и ефикасношћу начина избора тужилаца пред ВСТ", рекао је главни јавни тужилац ВЈТ у Београду.

"У периоду од 2008. године, од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, то је око три буџета ЕУ. Врло грубо, износ и обим средстава за Србију је око 4,5 милијарди евра. ЕУ предњачи у односу на све друге донаторе и партнере који су подржавали Србију у претходним деценијама", указује Ана Илић из НАЛЕД-а.

Подршка развоју економије и инфраструктуре огледа се кроз улагања у хиљаде пројеката који утичу на економију, инфраструктуру и стабилност целог региона.

Инвестирање у пругу Ниш-Београд

Једна од највећих и најзначајнијих појединачних инвестиција на Западном Балкану, за коју су средства издвојили порески обвезници ЕУ, налази се у Србији.

"Реч је о инвестирању у железничку пругу Ниш–Београд. Опредељено је 600 милиона евра из ИПА средстава и зајмова Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој. Укупан износ је био 2,2 милијарде евра. То је улагање у Коридор 10 који повезује Аустрију и Грчку и важан је за Србију и цео регион", истиче Мауро ди Вероли, шеф сектора за сарадњу Делегације ЕУ у Србији.

Према његовим речима, по реализацији пројекта скратиће се време путовања за половину, а том трасом годишње путује 9,3 милиона путника и превезе се 9,4 милиона тона робе.

Највећи извор подршке стиже из европских ИПА фондова. Новац се најчешће користи за обнову школа, болница, установа културе и спортских објеката.

"У периоду од 2007. до 2013. године из ИПА фондова уложено је милијарду и по евра у Србију. Од 2014. до 2020. повећан је износ и укупно је било издвојено 1,7 милијарди евра. У садашњем вишегодишњем циклусу финансирања, који покрива период до 2027. године, планирано је још више: укупно 2,2 милијарде евра", каже Вероли.

Диверзификација као приоритет

У времену када је енергетска безбедност императив, изградња инфраструктуре потребне за диверзификацију извора снабдевања постављена је као приоритет.

Такав пројекат је и гасни интерконектор са Бугарском, вредан више од 94 милиона евра, чију је реализацију Европска унија подржала са више од половине тог износа, бесповратно.

"Стратешки најзначајније за Србију, цео регион и Европу јесте што се кроз пројекат обезбеђује диверзификација снабдевања гасом. Пројекат је од финансијског и стратешког значаја", напомиње Ана Илић из НАЛЕД-а.

Мауро ди Вероли истиче да је диверзификација набавке гаса од различитих добављача питање енергетске безбедности, те да интерконектор са Бугарском, чланицом Европске уније, ту могућност пружа и Србији.

Најбољи пример да спровођење реформи има своју награду јесте и План раста за Западни Балкан. Нова средства стижу по учинку, са циљем да кроз реформе и финансијску подршку Србија постане равноправна чланица европске породице.

Наглашавајући да су две земље достигле највиши ниво билатералних односа оличен у стратешком партнерству, министар Ђурић је додао да "лични однос и пријатељство наших председника Александра Вучића и Његовог Височанства Мухамеда бин Заједа Ал Нахјана представљају темељ наших одличних односа и трасирају пут даљој сарадњи наших земаља".

"Свеобухватни споразум о економском партнерству, који је пре неколико месеци ступио на снагу, даће нови замах у јачању економских и привредних веза, и допринеће наставку раста спољнотрговинске размене, привлачењу инвестиција и иницирању нових пројеката", рекао је Ђурић.

Осврнувши се на учешће Србије на "Експу 2020" у Дубаију, које се показало вишеструко корисним, указао је да је за Србију веома добра вест долазак УАЕ на "Експо 2027" у Београду, те да се нада размени искустава и добре праксе са емиратским пријатељима у организацији овако великих манифестација.

Уз позив Његовом Височанству да у наредном периоду посети Београд, министар Ђурић је указао да би та посета била не само потврда блискости наших народа, већ и додатна прилика за разговоре о проширењу нашег партнерства у областима од заједничког интереса, наводи се у саопштењу.

Како је речено, случај је јутрос нешто после 6 часова пријављен полицији.

По налогу Тужилаштва, полиција врши увиђај и ради на утврђивању свих околности и чињеница.

Посланица Народног покрета Србије (НПС) Ивана Роквић предложила је да се усвоји приговор и да се на седницу позову представници Грађанских иницијатива да објасне конкретно специфичности њиховог предлога и да се види на који начин може да се "понови гласање за ту спорну категорију", што је одбијено.

Посланик Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Радомир Лазовић оценио је да је "оно што власт ради са РЕМ насиље" и да "намешта да прођу кандидати који би били под контролом СНС".

Посланица Српске напредне странке Наташа Јовановић рекла је да опозиција "тражи да се све што је Скупштина Србије до сада урадила када је у питању избор чланова Савета РЕМ врати на почетак" и да "парламент уради нешто што је противуставно и противзаконито".

Такође, одбор је одбио да се у дневни ред данашње седнице, на предлог Роквићеве, уврсти Извештај о актуелним проблемима у Народном позоришту у Београду, као и Извештај о неспровођењу и кашњењу јавних конкурса у култури, који је предложио Лазовић.

Јавно писмо Одбору за културу

Изабрани чланови Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) Родољуб Шабић, Милева Малешић, Ира Проданов Крајишник и Дубравка Валић Недељковић најавили су да ће у петак у 12 сати званично поднети оставке ако Скупштина Србије дотад не понови гласање и изврши избор између два легално утврђена кандидата савета националних мањина.

Они су се обратили јавним писмом Одбору за културу и информисање Народне скупштине Србије, поводом одлуке на данашњој седници да одбије приговор којим би се, како су навели, омогућило законито и легитимно окончање избора у деветој области - области предлагача из реда националних савета - и тиме избор преосталог члана који ће обезбедити законски услов независности Савета РЕМ.

"Оваква одлука Одбора представља завршни чин процеса који је од самог почетка обележен нетранспарентношћу, произвољним тумачењем закона и вишеструким кршењем јасно прописаних процедура против којих су се предлагачи борили у сваком кораку. Уместо да Одбор искористи могућност да и сада исправи очигледне неправилности и обезбеди минимум законитости, на крају је одлучено да се политичком одлуком затвори простор за избор легитимно номинованих кандидата", навело је четворо изабраних чланова Савета РЕМ-а.

Током овог процеса, како су додали, од јавности се није тражило да учествује у законитој процедури, већ да "пристаје на политичке договоре мимо закона, на неформалне притиске и на решења која нису утемељена ни у Закону о електронским медијима, ни у основним принципима владавине права".

"Такав приступ је увек био, а и сада остаје неприхватљив", поручили су у јавном писму, достављеном Фонету. Како су додали, Савет РЕМ који би био конституисан на основу овакве одлуке Одбора, без отклањања утврђених неправилности и без поновљеног гласања, не би могао да се сматра независним телом.

"Већина у таквом Савету не би била независна, нити би уживала поверење јавности", навели су изабрани чланови Савета РЕМ, сматрајући да ни Европска унија и друге међународне институције не би могле да признају такав исход као испуњење реформских обавеза Републике Србије.

Сва возила су озбиљно оштећена.

На терену су ватрогасци и спасиоци и полиција.

За сада није познато како се несрећа догодила.

Они упозоравају да се од класичног насиља може удаљити, али да у дигиталном простору граница нема.

"Статистика показује да више од 90 одсто деце користи интернет, а седам од 10 младих доживело је неку врсту узнемирујућег искуства онлајн. Ипак, само један од троје разговара о томе са одраслима", навео је МУП у објави на Инстаграму.

Прецизирали су да су облици дигиталног насиља различити - од увреда и уцена, до злоупотребе фотографија, лажних профила и прогањања.

"Последњих година све чешће се јављају и злоупотребе вештачке интелигенције, попут 'deepfake' снимка или лажних гласова. Савет је једноставан: не делите личне податке, заштитите своје профиле, пријавите сумњив садржај и разговарајте о ономе што вас брине", поручују из МУП-а.

Истичу да Служба за борбу против високотехнолошког криминала Министарства унутрашњих послова свакодневно ради на откривању извршилаца, заштити малолетника и сарадњи са међународним партнерима.

 Данијела Николић, председница Одбора за Косово и Метохију рекла је за РТС да је читав процес једног тзв. Косова годину дана у три изборна циклуса довео до замора и малтретирање јавног мнења.

"Све то зато што је неко Аљбину Куртију дозволио да тако нешто уради. Тамо где убира плодове свог терора, нерада јесте у ствари на грбачи Српске листе. Само да би натерао Српску листу једноставно да једног дана можда одустане или да је ослаби на било који начин. Наравно Српска листа је јача и сваки пут излази јача, али дефинитивно јесте велики проблем", истиче Николићева.

Шта јесте, а шта није посао ЦИК-а

Кампања за изборе почиње 18. децембра. Николићева указује да је Централна изборна комисија дозволила и дала себи надлежности које јој не припадају. Реч је, каже о чистој самовољи то што сада раде мимо закона, мимо тзв. њиховог устава. 

"На њима није да они одреде да ли је подобан господин Игор Симић, да ли је подобан господин Славко Симић или било ко од 33 кандидата за посланике у том првом", нагласила је председница Одбора за КиМ.

Истиче да је посао ЦИК-а да види да ли су сви кандидати предали одређену документацију која је потребна, као и једна политичка странка, потребна да се листа верификује за овај избор. Није јој посао да улази у суштину да ли је неки кандидат подобан или није подобан.

Истиче да су они исполитизовали процес и да су испуњени сви услови, да нема апсолутно никаквих препрека, ни правних, да било ко од кандидата Српске листе није подобан, нити да Српска листа као једина и највећа политичка странка од Срба буде забрањена да учествује на изборима. 

Српска реч забрањена на Косову и Метохији

"Овде је проблем само у једној ствари, што је Српска листа најјача политичка странка у Срба, што је један образац понашања у заштити српског националног интереса", прецизирала је Николићева.

Посебно наглашава да је највећи проблем је у томе што Срби живе тежину сваке те речи.

"Тако да, није лако када ви кажете Косово и Метохија у њиховом парламенту и шта год друго, јер смо свесни чињеница колико је све забрањено и колико је српска реч забрањена на Косову и Метохији. Српско име и презиме и српска култура, традиција и наше постојање на крају краја", указује председница одбора.

На кога Срби могу да рачунају

Према њеним речима реакције дипломатских мисија, немачке амбасаде нису довољно гласне и изречене су про форме. 

"Немогуће је да ви годину дана толеришете Аљбина Куртија, да толеришете просто тај један институционални вакуум који постоји, али то је једна зона комфора и једног сад већ обрасца његовог понашања. Ово је први пут да они самостално формирају владу, да међународни представници немају директан уплив", истиче Николићева.

Напомиње да је Ненад Рашић, који нема гласове српске заједнице у парламенту постављен за подпредседника скупштине и да то значи да то  опет то неко дозвољава.

Понавља да су све то реакције међународне заједнице про форме и веома благе да би натерала Аљбина Куртија да се заустави.

Зашто је изабран 28. децембар

Посебно указује да је Курти веома лукаво изабрао 28. децембар за изборе, зато што рачуна на дијаспору која се у периоду католичког Божића и новогодишњег празника враћа на простор Косова и Метохије.

"То је период од 20. децембра па буду негде до 2. 3. јануара где је велика концентрација њихових исељеника. Он рачуна управо на те гласове за 20. децембар", оцењује Николићева.

Лично сматра да Курти неће победити, да је другим политичким странкама показао неку одређену снагу, али недовољну да формира власт, да неко са њим уђе у коалицију због свог понашања и према Албанцима.

Подсећа да је 210.000 Албанаца у последње две године напустило простор Косово и Метохије.

"Резултат те његове политике јесте терор над Србима, четири градоначелника које су коначно отишла после три године са севера покрајине, увођење читавог простора Косова и Метохије у једну институционалну кризу, јако лоши односи са САД-ом, не тако добри односи са неким од земаља Европске уније", наводи председница Одбора за КиМ.

Каже да већ 13. година инсистирају на стварању Заједнице српских општина и да се, како је рекла "да ће свака наредна влада да сломи зубе на Заједници рпских општина".

Истиче да је Косово и Метохија тема сваког дана за владу Републике Србије и Канцеларију за Косово и Метохију.

"Оно што ме храбри јесте да помогнемо нашој држави, нашем председнику Александру Вучићу који безрезервно подржава српски народ на Косову и Метохији. На нашем народу јесте да се држимо нашег јединства, наше саборности и да 28. децембра сви као један станемо уз барјак који ће подићи Српска листа и број 127", закључила је Николићева.

Један од кључних пројеката спроводи Министарство рударства и енергетике у сарадњи са Машинским факултетом у Београду, уз финансијску подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и Глобалног фонда за заштиту животне средине (ГЕФ). 

Циљ пројекта је унапређење система енергетског менаџмента и повећање инвестиција у енергетску ефикасност јавних зграда у Србији.

Професор Машинског факултета Милош Бањац, извршни руководилац пројекта, рекао је за РТС да је систем енергетског менаџмента у Србији успостављен још 2012. године, доношењем закона о енергетској ефикасности. 

"Тада су постављени темељи овог система, али је било потребно да прође 12 година да га комплетирамо. Систем је сложен, али и веома напредан", навео је Бањац.

Према његовим речима, пројекат је допринео унапређењу информационог система енергетског менаџмента, који представља један од кључних алата за праћење потрошње и уштеда енергије, као и развоју обука за нову категорију стручњака – енергетске саветнике.

Енергетски менаџери и саветници – различите улоге, заједнички циљ

Србија тренутно има око 260 лиценцираних енергетских менаџера, распоређених у индустрији, сектору зградарства и јавном сектору. Њихов задатак је да прате потрошњу енергије и предлажу мере енергетске ефикасности.

"Енергетски саветници, за разлику од менаџера, раде детаљне енергетске прегледе, примењују прописану методологију, дефинишу конкретне и комплексније мере и израчунавају енергетске и финансијске уштеде", објаснио је Бањац.

И једни и други морају да поседују лиценцу, која се стиче након завршених обука и положеног испита.

Обуке се спроводе на Машинском факултету у Београду, по програму који је одобрило Министарство рударства и енергетике, док коначне лиценце издаје ресорно министарство.

Иако закон прописује да свака локална самоуправа са више од 20.000 становника мора да има енергетског менаџера, та обавеза још није у потпуности испуњена.

„Тренутно имамо 67 јединица локалне самоуправе са именованим енергетским менаџерима, док је још око 20 општина у обавези да их именују“, наводи Бањац.

Информациони систем – кључни алат за праћење уштеда

Информациони систем енергетског менаџмента представља централну базу података у оквиру Министарства рударства и енергетике, којој се приступа путем интернета.

Енергетски менаџери су у обавези да у систем уносе податке о потрошњи енергије и спроведеним мерама.

"Раније се све уносило ручно. Данас, у већини градова, подаци о потрошњи електричне енергије у јавним зградама стижу аутоматски, на пример директно од ЕПС снабдевања“, каже Бањац.

У систему се тренутно прати потрошња енергије за око 11.000 објеката, а током пројекта унето је више од 200 нових зграда. Планирано је да се детаљни енергетски прегледи ураде за 56 зграда централне власти.

Уштеде веће од 40 одсто

Према анализама, мере енергетске ефикасности доносе значајне резултате.

"Тамо где се мере спроводе, уштеде су преко 40 одсто. Тамо где се не спроводе, потрошња остаје иста или чак расте", истиче Бањац.

Слични резултати постижу се и у домаћинствима, посебно код објеката који су били у лошем енергетском стању.

"Санација омотача зграде, замена прозора и врата и уградња термоизолације доносе уштеде од 40 до 45 одсто, што је у условима енергетске неизвесности изузетно важно", наглашава професор Машинског факултета. 

Савети грађанима

Бањац подсећа да грађани могу да се обрате енергетским менаџерима у својим општинама за савете, као и да прате конкурсе Министарства за енергетску санацију објеката.

"Будите пажљиви са потрошњом електричне енергије, топлане нас снабдевају, немојте непотребно расипати топлоту, не отварајте прозоре, па на тај начин регулишите температуру ваздуха, него једноставно користите оно што имате на располагању.", поручио је Бањац. 

Трамп је такође написао да се Тајланд осветио "веома снажно", а локални медији пишу да је тајландска војска распоредила два борбена авиона "ф-16", који су "бомбардовали циљеве дуж границе".

Премијери Камбоџе и Тајланда потписали су 26. октобра мировни споразум у присуству Трампа на самиту Асоцијације земаља југоисточне Азије (АСЕАН) у Куала Лумпуру.

Седмог децембра, војни сукоби су настављени на тајландско-камбоџанској граници.

Камбоџа је јутрос саопштила да је Тајланд, користећи и борбене авионе, наставио да напада циљеве на граници током јутра, неколико сати пошто је Трамп саопштио да је посредовао у новом прекиду време.

"Тајландске снаге још нису престале са бомбардовањем и настављају га и даље", саопштило је камбоџанско Министарство информисања, док је вршилац дужности премијера одбацио тврдњу Трампа да је постигнут нови мир.  

Тајландска војска је одговорила оптужбама да Камбоџа чини "вишеструка кршења међународних правила циљањем цивилних локација и постављањем мина".

"Гранични сукоби са Камбоџом приморали су више од 400.000 становника у седам провинција на евакуацију", наводе у тајландском Министарству одбране.

Рација је извршена неколико стотина километара од обале Шри Ланке.

Одузети терет је наводно уништен, док је брод наставио пут ка одредишту.

Амерички званичници нису открили тачне детаље о врсти или количини заплењеног материјала.

Претежно сунчано време у брдско-планинским пределима југозападне и јужне Србије, као и у Неготинској и Тимочкој Крајини, уз температуру до 12 степени.

У Београду првог дана викенда магловито и тмурно, уз сипећу кишу и температуру до седам степени.

И у недељу се очекује магловито и тмурно време, уз локалну појаву сипеће кише, са температуром до 11 степени.

Премијер Андреј Пленковић то је конкретизовао почетком недеље у Паризу и Берлину.

У само два дана, вредност војних наруџбеница - две милијарде евра.

Хаубице из Француске, тенкови из Немачке

Најпре је са француским председником Емануелом Макроном у понедељак уговорио набавку 18 самоходних хаубица 155 мм “Цезар МК2” и писмо намере о побољшању способности 12 борбених авиона “рафал”.

Хаубице ће Хрватску коштати 328 милиона евра, а уговор су потписали министар одбране Иван Анушић и француска министарка  оружаних снага и бранитеља Катрин Ваутрин.

На списку војне опреме који је део Акционог плана хрватско-француског стратешког партнерства 2026-2028. налази се и 90 различитих типова теренских возила, разна пратећа опрема.

Према најави Министарства одбране Хрватске планирана је и набавка укупно 420 тешких теренских камиона ТАТРА Т-815-7.

Пленковић је у среду разговарао на исту тему и са немачким канцеларом Фридрихом Мерцом након чега је потписан уговор о набавци 44 тенка “Леопард 2А8” са додатном опремом вредне око 1, 5 милијарде евра.

Очекује се да ће ови тенкови бити испоручени између 2028. и 2030. године.

Потпредседник Владе Хрватске и министар одбране Иван Анушић поручио је да је реч о “највећем искораку у модернизацији хрватске војске у последњих неколико деценија” и да ће се следеће године одлучити о набавци нових корвета за ратну морнарицу.

Када се све зброји, ова земља планира да на модернизацију оружаних снага потроши око четири милијарде евра.

Застарелост “капиталних система” хрватске војске

И док председник Хрватске Зоран Милановић иронично примећује да ће сва та опрема бити на располагању тек за пет годна и да се за то време могу завршити “два светска рата”, дотле војни аналитичар из Загреба Игор Табак објашњава да је већина хрватске војне технике “у великој потреби модернизације”.

“Они капитални борбени системи нису дирани деценијама и нама је то велики проблем. Велико је питање интероперабилност, уклапање у стандарде са савезницима и уклапања у савезничку логистику. Тиме је Хрватска под великим и финансијским притиском да осигура технику која се у било каквој савезничкој активности може уклопити у заједнички логистички ланац са што више осталих партнера, не би ли смањили цену на свакодневној бази”, прецизира Табак.

Коментаришући куповину тенкова, хаубица и тешких камиона, Табак каже да је реч о скупим, али малим набавкама.

“Нажалост, набавља се врло мали број тих комада поједине технике. Говоримо о пар стотина камиона. То је подношљива бројка иако свима који иоле прате је јасно да војска, да би заправо била мобилна, треба јако пуно такве технике. То није доста за било шта више од можда једне бригаде да би се стварно осигурала мобилност”, истиче овај аналитичар.

Од фабрика барута до граната 155 милиметара

Међутим, у региону се не наружава само Хрватска.

Само прошлог месеца војне уговоре о набавци оружја или изградњи фабрика наменске индустрије потписале су Бугарска и Румунија.

Румунија је 3. новембра потписала уговор са немачком компанијом “Рајхметал” о изградњи фабрике барута у граду Викторија у округу Брашов, у централном делу ове земље.

Изградња овог постројења наменске индустрије коштаће 535 милиона евра, а премијер Илије Боложан је казао да је то “знак” да и највећег европског произвођача оружја као знак да се Румунија "појављује као играч са потенцијалом у одбрамбеној индустрији југоисточне Европе".

Крајем августа ове године извршни директор Рајхметала Армин Папергер изјавио је за Дојче веле да је план ове компаније да се у Бугарској изгради највећа фабрика барута у Европи.

Вредност посла је око милијарду евра и делимично се финасира кредитима ЕУ.

Осим барута, фабрика би требало годишње да произведе и око 100.000 граната u НАТО калибру 155 милиметара.

Такође, бугарска влада је почетком ове године одобрила међународни споразум у оквиру програма ФСМ (Форин милитари селс) са САД о куповини 218 ракета “ФГМ-148Ф џавелин” и 107 лансирних уређаја.

Истовремено, министар одбране Албаније Пиро Венгу изјавио је у петак да ће у парламенту представити пројекат буџета за сектор одбране за 2026. годину, који је оценио као историјски због обима и пројеката које финансира.

Венгу је саопштио да буџет за одбрану за наредну годину износи 59 милијарди лека, што по први пут достиже ниво од 2,12 одсто бруто домаћег производа, највиши износ у последњих 35 година, пренео је Албанијан пост.

Збирно, за ову набаку ће издвојити 114 милиона евра.

Виши саветник ИСАК фонда из Београда Марко Савковић оцењује да је наоружавање југоистока Европе “део ширег тренда”.

“Та улагања су део једног ширег тренда у Европи где се набавља ново наоружање у складу са проценом претње. Након агресије Русије на Украјину ништа више није било исто”, истиче Савковић.

Нема дилему да ће се са овим трендом наставити.

“Буџети који су опредељени су огромни, потребе за новим наоружањем очигледно не престају. Процењује се да су нови конфликти сасвим могући и у складу са тим све земље се наоружавају”, прецизира Савковић.

Другачији поглед из Загреба.

За војног аналитичара Игора Табака куповина оружја “није никаква тајна”, већ део стратегије јачања војних капацитета НАТО и ЕУ.

“НАТО савез и ЕУ, и једни и други парарелно, задњих година су кренули уопштено јачати свој одбрамбени систем и траже од чланица веће трошење. Конкретно, постоје циљеви модернизације које треба испунити и ту и Хрватска, као и све остале НАТО чланице, под великим је притиском да се ‘изволи’ прилагодити и да ‘изволи’ осигурати нову опрему и све оно што треба за пуну интероперабилност у којој год савез или ЕУ одлуче да чланице требају суделовати”, сматра Табак.

Ривалство Грчке и Турске - нетипична ситуација за НАТО

У набавци нових војних система најдаље је отишла Грчка.

Према десетогодишњем плану, ова земља ће до 2036. потрошити око 28 милијарди евра за модернизацију својих оружаних снага.

Око три милијарде евра намењен је успостављању “Ахиловог штита” - антиракетне куполе коју ће чинити различити противваздушни системи и система за заштиту од дронова.

Позивајући се на неименоване грчке званичнике, Ројтерс је средином новембра известио да су у току преговори са Израелом око куповине 36 артиљеријских система ПУЛС и других противваздушних система.

Већина ових средстава требало би да буде распоређена на североистоку грчке границе према Турској, као и на грчка острва у Егејском мору.

И Табак и Савковић се слажу да су грчко-турски односи крајње специфични, без обзира што су обе земље чланице НАТО-а.

“Односи Грчке и Турске су специфични. Они већ дуго имају напети однос. Сетите се од када је читав Егеј изнова био дељен, од када се дошло у ситуацију да су грчка острва фактички пред турском обалом, ту су напетости већ деценијама и деценијама. И то је, унутар НАТО-а једна нетипична ситуација”, објашњава Табак.

ПВО - болна тачка за све земље

Упозорава да питање противваздушне одбране није “болна тачка” само за Грчку.

“Није случајно да је Немачка пре неколико дана почела стављати у оперативну употребу израелске Ероу 3 (Стрела 3) систем. Покушава се купити што више ‘патриота’ и не само због Украјине. Украјина је јасно показала која је битност противаздушне, али и противракетне одбране. колико су балистичке ракете, било оне класичне или хиперсоничне, колико су неугодне и опасне. ‘Патриот’ је један од ретких система који је стварно показао да без проблема излази на крај са тим претњама, али гужва за чекање након што се поручи или плати је огроман проблем”, сматра Табак.

Немачка је 3. децембра постала прва земља која је после Израела у своју одбрану интегрисала систем Стрела 3 који омогућава пресретање балистичких (интерконтиненталних) ракета чак и ако су у свемиру.

(Не)поверење и “шири политички однос”

За Савковића наоружавање југоистика Европе не мора нужно да значи и безбедносну претњу. Али...

“Ако имамо суседе који немају више поверења једни у друге као што је био случај до пре пет или десет година, општи утисак је да се та ситуација погоршава, да све мање верујемо једни другима. Онда свакако морамо да будемо и забринути. Међутим, реално, ни једна страна у овим околностима, нападом на другу, у нашем региону, не би могла да постигне неки циљ своје политике. Границе на Западном Балкану су у највећој мери затворена прича. С друге стране морате да буде спремни за сваки изазов и да браните своју територију од потенцијалног агресора”, уверен је Савковић.

Кршење Резолуције 1244 СБ УН

За Србију битан фактор неповерењa је несметано наоружавање Приштине.

Без обзира што је став КФОР-а сасвим другачији, и у складу је са Резолуцијом 1244 СБ, неке од кључних чланица НАТО-а, земаља које учествују у овој Мисији, активно донирају или продају наоружање и војну опрему тзв. косовским безбедносним снагама.

Предњачи Турска која је у октобру испоручила Приштини око хиљаду дронова самоубица “скајдагер”.

Председник Србије Александар Вучић је у оштрој реакцији поручио да Анкара на овај начин крши Повељу УН и Резолуцију 1244.

Уследило је и отварање фабрике дронова, укључујући и “камиказа” у Гњилану, али и најава отварања фабрике муниције у Ђаковици.

Током овонедељног сусрета главнокомандујућег КФОР-а, турског генерала Озкана Улуташа и начелника Генералштаба ВС, генерала Милана Мојсиловића разговарано је управо о безбедносним проблемима.

Мојсиловић је указао Улуташу да Србија не гледа благонаклоно на континуирано наоружавање и обучавање такозваних "косовских безбедносних снага”, оцењујући да је реч о провокативним активностима које не доприносе миру и безбедности.

Он је истакао и да једнострани потези привремених институција самоуправе у Приштини представљају највећу претњу безбедности, због чега је од команданта КФОР-а затражио да предузме неопходне мере за заштиту Срба на Косову и Метохији – у складу са мандатом Међународних безбедносних снага као једине легитимне оружане формације на КиМ.

За ЕУ и НАТО упитна сарадња Србије са Русијом и Кином

Аналитичар из Загреба Игор Табак сматра да је наоружавање региона део “ширих политичких односа” које су произвели рат у Украјини, али и криза око Тајвана.

Безбеднoсне изазове на Балкану види пре свега као дилему на чињеницу да је Србија блиска и са Русијом и са Кином.

“Није случајно да је задњих година наједанпут, након више векова је једна Шведска осванула у НАТО савезу, а онда и Финска која је деценијама неутрална. То је добар знак о којим променама се укупне атмосфере ради и колико је заправо за чланице и НАТО и ЕУ, а у крајњој линији и земље које би то хтеле бити, проблем бити велики савезник Руске Федерације, Белорусије и у крајњој линији Кине. Посебно на војном нивоу. Тога у ЕУ и у НАТО-у нема. И мислим да је то један од разлога који у суседству Србије изазива прилично ‘слање упитника’ и дилеме. Између осталог, диже и тај укупан ниво несигурности у регији која онда наравно да додатно подстиче опремање”, сматра Табак.

СИПРИ: Србија највише улаже у одбрану

Према подацима Глобалпоуера, сајта који се бави рангирањем војне снаге држава, у последњем извештају за 2025. годину на прва четири места су САД, Русија, Кина и Индија.

Када је реч о југоистоку Европе, Турска је неприкосновена оружана сила и рангирана је на светкој листи на деветом месту. Грчка заузима 30, Румунија 51, а Мађарска 55. позицију.

Бугарска је према подацима овог специјализованог сајта 62, а Србија на 63. месту.

Иза њих су и друге земље региона: Хрватска је рангирана на 74, а Албанија на 78. позицију, Македонија је 112, Црна Гора 127, а БиХ 132 у рангирању укупно 145 земаља.

Према недавним подацима Међународног института за истраживање мира у Стокхолму (СИПРИ), Србија је у протеклих пет година имала највеће војне издатке у региону Западног Балкана, купујући оружје и са Запада и са Истока.

Према тим подацима само у 2024. години Србија је издвојила 2,2 милијарде долара за војску, готово пет пута више од Албаније, чланице НАТО-а.

Током 2024. године Војска Србије увела је више од 70 различитих врста савременог наоружања и војне опреме, од чега 38 домаћих система, попут оклопних транспортера БОВ ОТ, „Милош-М”, модернизованих БРДМ-2МС и нове муниције 155 мм

На војној паради “Снага јединства” која је одржана 20. септембра у Београду представљено је ново наоружање ВС, међу којима су израелски ракетни систем ПУЛС домета до 300 километара, извиђачко-борбени дрон Хермес 900, као и руски систем за електронско ратовање Красуха.

У оквиру дефилеа, Војска Србије је први приказала и лутајућу муницију (дронове самоубице) из Емирата Схадоw-25 и Схадоw-50, домета до 295 километара.

На недавно одржаном сајму наоружања у Каиру светску премијеру имао је и српски дрон камиказа „комарац”

Реч је о јуришном дрону са бојевом главом маљутке 2Т  која омогућава пробијање оклопа еквивалента преко 750 мм хомогеног челика.

Борбени радијус “комарца” је до 10 километара, чак и у условима интензивно електронског ометања, захваљујући вођењу преко оптичког кабла.

Током јучерашње посете Нишу, председник Србије Александар Вучић је изјавио да ће ове и следеће године бити значајно већи прилив нових војника у јединице Војске Србије због, како је навео, измена војних закона који су недавно усвојени у Скупштини Србије и све бољих плата у војсци.

Он је додао да ће Војска Србије у наредних неколико година имати између 70.000 или 80.000 дронова камиказа.

„Већ имамо више хиљада, ускоро ћемо моћи да кажемо десетине хиљада дронова камиказа, рекао је Вучић.

Био је апостол Цариграда и Русије, патрон руског царства и дома Романових. 

Јеванђеље је проповедао у Византији и Тракији, у дунавским земљама, а потом у Русији и око Црног мора, у Епиру, Грчкој и Пелопонезу. Ту је и страдао, разапет на косом крсту, док је проповедао хришћанство окупљеном народу и молио се Богу све до смрти.

Делови његових моштију налазе се у Цариграду, Риму, Москви и Грчкој. С обзиром на то да је за живота исцељивао убоге и болесне, његове чудотворне мошти су многима помогле. По крсту на којем је разапет, и данас се коси крст зове Андрејин.

Слави се као крсна слава, због божићњег поста, увек са посном трпезом. Слава је београдске општине Вождовац.

Светог Андреја Првозваног као свог заштитника, прославља и дом Kарађорђевића.

Породица Kарађорђевић, празник обележава од времена Првог српског устанка, а увео га је вожд Kарађорђе који се заветовао светом Андреју 1806. године, после ослобођења Београда од турске власти.

Народна веровања

Према народним веровањима, Свети Андреј разговара са великим животињама и сматра се њиховим заштитником. С њима разговара, а оне су му покорне.

Некада су мечкари славили Андријевдан, верујући да светац кроти медведе као псе, а да светом путује јашући на овој звери.

Верује се да на тај дан медведи не чине штету и не дирају људе, зато тада не ваља ићи у лов на њих.

На данашњи дан ваља јести кукуруз.

Белгија је критиковала Европску комисију због настојања да се руска имовина замрзне на неодређено време, предлажући да ЕУ уместо тога изда заједнички дуг - ту опцију тренутно блокира Мађарска, која се такође противи кредитној шеми.

Политико је обајавио да се и Италија придружује Белгији у противљењу плана Европске уније.

Владе чланица ЕУ су се сагласиле о имобилизацији руске суверене имовине у вредности од 210 милијарди евра (246 милијарди долара) колико год то буде било потребно, уместо гласања сваких шест месеци о продужењу замрзавања имовине.

Овим се уклања ризик да Мађарска и Словачка продуже замрзавање, приморавајући ЕУ да врати новац Русији.

Премијер Мађарске Виктор Орбан изјавио је да Европска унија незаконито укида закон једногласности, као и да би, ако та одлука буде донета, била прекршена владавина права у ЕУ.

Лидери ЕУ састаће се 18. децембра како би финализовали детаље зајма за репарације и решили преостале проблеме.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да Русија нема намеру да нападне Европу и да је спремна да то званично документује.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић састала се јуче са министарком рударства Северне Македоније Сањом Божиновски, и изјавила да је у току добијање дозвола за изградњу гасног интерконектора између Србије и Северне Македоније.

План је, према њеним речима, да се интерконектор заврши до краја 2027. и да гас њиме потече почетком 2028. године.

Део јавности страхује да би питање НИС-а и могућих секундарних санкција могло да утиче на курс.

Председник Александар Вучић изјавио је да је курс динара стабилан и да није тачно да нема девиза у продаји, пошто Србија има највеће девизне резерве.

Професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић упозорава да је проблем озбиљан, али не и кључан за стабилност валуте.

Што се тиче питања руског власништва, из изјава званичника не види се да Србија планира национализацију НИС-а, већ је спремна да плати за удео у компнанији, сматра некадашњи помоћник министра енергетике Раша Којчић.

"У овом тренутку сам заиста оптимистичан да ће изазови са којима се сада суочавамо, које постављају Русија с једне стране и САД с друге стране, мотивисати Европу да се даље креће ка европским интеграцијама и да продуби ту интеграцију", нагласио је Стиглиц.

"ЕУ зависи од САД војно и технолошки"

Професор на Универзитету Колумбија је упозорио да Европска унија зависи од Сједињених Америчких Држава у војном и технолошком смислу и подсетио да да Европа користи амерички систем сателита Старлинк и клауд за складиштење података, што је доводи у осетљиву позицију.

Према речима нобеловца, Европска унија треба да више улаже у одбрану и технологију, као и у истраживање и развој који су фокусирани на технологије будућности, при чему може да се ослони на вишедеценијска искуства САД развоја индустрије и одбрамбене политике.

Као могуће решење је навео и увођење пореза на корпорације и милијардерима, што би могло да попуни европске фондове.

Рекао је да Европа сама себе није довољно ослободила ризика зависности од америчке војске и опреме, као и од америчке технологије и предала свој економски суверенитет.

"Трампономика" не функционише

Стиглиц је критиковао економску политику председника САД Доналда Трампа, кога оптужује за гажење владавине права и демократије.

Такође, Стиглиц истиче да, како је рекао, "трампономика" не функционише и није у интересу ни САД нити остатка света.

"Европа последњи бастион демократије"

Европа је, сматра амерички економиста, последњи бастион демократије и људских права у модерном друштву и зато треба да ојача своју самосталност.

"Европски пројекат је изразито значајан у овом тренутку, јер нажалост не можете да се ослоните на САД, које су непредвидиве и могу да се понаша на овај или онај начин. ЕУ јесте у овом тренутку основа данашње демократије и највећа подршка људским правима", поручио је Стиглиц.

"Није било разлога да Брисел у тој мери устукне пред Вашингтоном"

Критиковао је договор Европске уније и САД о царинама постигнут у јулу након преговора у Шкотској, који је означио за "капитулацију" ЕУ.

Према његовим речима, првобитни приступ Европске уније "нула за нула царина" (zero for zero) је био исправан приступ у преговорима са Сједињеним Америчким Државама, али на крају је ЕУ добила царине од 15 одсто у замену за "ништа".

Притом, приступ европским тржиштима је исто тако важан као приступ америчким, европска трговина је веома велика, тако да није било разлога да Брисел у тој мери устукне пред Вашингтоном, додаје Штиглиц.

Након договора о царинама, САД су почеле да траже још уступака више од Европе, пре свега уступање по питању регулативе као што је Закон о дигуталним тржиштима (ДМА) и Закон о дигиталним услугама (ДСА), што је, према речима Стиглица, показало да је трговинско примирје било само привремено.

"Мене душа боли када видим тај преокрет у Америци"

Стиглиц, чији су родитељи који су пореклом из данашње Белорусије емигрирали у САД, приметио је да је Америка имала раније велике користи од имиграната док се сада преокренуо тај тренд и многи амерички научници и интелектуалци пореклом из других земаља напуштају Америку како би се бавили истраживањима.

"Мене душа боли када видим тај преокрет у Америци", додао је Стиглиц.

Како је рекао, током својих студија у Европи је закључио да се европски универзитети много више баве питањима неједнакости и колонијализма у односу на америчке академске институције.

"Међународни прописи немају фер однос према земљама у развоју"

Сматра да Европа данас много више обраћа пажњу на проблеме климатских промена него САД.

Стиглиц је рекао да у данашњем свету глобализације међународни прописи немају фер однос према земљама у развоју, јер само доприносе нестабилности и неравноправности, али и да је та неспутана глобализација оставила САД без индустрије, пошто сада више ни бродове не може самостално да производи.

"Надам се и молим се да је Трамп само привремени феномен", додао је Стиглиц.

"Шок терапија у источној Европи само дала прилику неким људима да краду од других"

Говорећи о свом искуству са земља Југоисточне Европе које су прошле кроз транзицију ка тржишној економији, истакао је да је веома важно да се направи чврста инстутиционална инфрастуктура како би економија могла да функционише.

Поручио је да је неопходан добар правни оквир за већу конкурентност, управљање корпорацијама и друго.

Сматра да тзв. шок терапија која је била примењена у неким земљама источне Европе као што је Русија није донела резултате, јер је само, како је рекао, дала прилику неким људима да краду од других.

"То је као прича о корњачи и зецу када се испоставило да је корњача била успешнија", приметио је Стиглиц.

Стиглиц је рекао да је најважније што је утицало на успех економија у транзицији био однос са Бриселом, односно придруживање ЕУ и рад са ЕУ у изградњи институционалне инфраструкуре.

"Вештачка интелигенција би могла да нас уништи"

На питање шта мисли о развоју вештачке интелигенције, Стиглиц је рекао да ова технологија има огроман потенцијал који би, ако се не контролише и не усмери на добар колосек, могао да представља опасност која може да нас уништи.

Према његовим речима, најистакнутији стручњаци за вештачку интелигенцију, попут Џорџа Хинтона, су упоредили потенцијал ВИ са атомском бомбом.

Разговор са Стиглицом је водио директор Француског института у Србији Амос Рајхман, а добродошлицу су му пожелели амбсадор ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат и амбасадорка Француске Флоранс Ферари.