“Kипар се већ нашао на удару зато што је гађана британска база у Акротирију и то је већ унело много немира у читав источни Медитеран”, додаје Спасојевић.

Указује да је овај рат отпочела Америка уз свог највећег савезника Израел – иако то савезништво, како каже, не постоји на папиру, али је то највеће савезништво које имамо после Другог светског рата.

“Потпуно је нејасна стратегија и који су ратни циљеви. Из дана у дан званичници САД износе различите циљеве – нуклеарни програм, балистички програм, борба против иранских проксија. Оно што је очигледно јесте да су сва три циља неиспуњива ако не дође до промене режима”, поручује Спасојевић.

Данима гледамо како се гађају америчке базе у земљама Залива које нису желеле да учествују у нападу на Иран, а говорећи о томе можемо ли очекивати да том логиком мета буде нека од база Америке у Европи, којих има више од 30, Спасојевић напомиње да логика рата намеће да ће несумњиво доћи до ескалације.

“Ако дође до ескалације, све је могуће и имам утисак да они који су започели све ово нису баш најбоље планирали и немају излазну стратегију из свега овога што може да угрози не само Блиски исток и источни Медитеран, већ читав свет”, наглашава Спасојевић.

Пеовић: Сумњам да Иран жели да прошири овај сукоб на европско копно

Србољуб Пеовић из Института за европске студије пак сматра да је једини реални сценарио да било која од америчких база у Европи буде погођена јесте да се европске државе прво директно укључе у овај сукоб, друго да приђу источном Медитерану.

“Дакле, сумњам да Иран жели да прошири овај сукоб на европско тло, на европско копно, наравно и Велику Британију, већ су циљеви везани искључиво за америчке и израелске ресурсе у источном Медитерану”, истиче Пеовић.

Када је реч о томе да ли треба да се плашимо иранског наоружања, будући да званични Техеран каже да најмодерније и најбоље још нису употребили, Пеовић каже да теoретски имају ракете које могу да досегну овај простор.

“Теоретски постоје ракете које имају домет и до 2.000 километара. Међутим, то не значи да ће оне бити искоришћене на домет од 2.000 километара. Дакле, Иран је сада увучен у једну математичку игру пре свега. Он жели да исцрпи израелску и америчку одбрану и да њих циља, наравно и у региону војне ресурсе које припадају овим двема силама, али Иран не жели да изазове шири светски рат или нешто слично”, напомиње Пеовић.

Вујиновић: Ако се и деси Трећи светски рат, он неће бити ништа што смо раније видели

Много се говори о Трећем светском рату, али истраживач студија безбедности Никола Вујиновић каже да ако о томе говоримо на такав начин, онда смо у тај рат већ ушли.

“Мени се некако чини да смо ми, ако смо у Трећем светском рату, већ ушли у тај светски рат. Сад можемо да изаберемо која је то тачка, да ли је то анексија Kрима, да ли је то Мајдан, да ли је то 24. фебруар 2022. године. Ово је само једна фаза од њих”, додаје Вујиновић.

Ипак, наглашава да ако се и деси Трећи светски рат, он неће бити ништа што смо раније видели.

“Мислим да ће се он пре свега водити у информативној сфери и да ће бити завршен неким нуклеарним ратом. Тако да мислим да чињеница да је то нека извесност неће довести да ми видимо на терену сад, не знам, дивизије Турске Републике које нападају Иран, Иран који преко Ирака напада Саудијску Арабију према Израелу и тако даље. Значи, неке класичне војне операције какве имамо у Украјини, нећемо да видимо”, сматра Вујиновић.

Поручује и да се треба плашити радикалних исламиста у Европи.

“Ја се не плашим балистичких ракета Ирана у Европи, плашим се радикалних подржаваоца или погођених исламиста у Европи који су спремни да начине неки терористички напад”, поручује Вујиновић.

Ко ће бити нови врховни вођа и може ли Трамп ту ишта да се пита

Када се помене избор врховног вође Ирана, Доналд Трамп каже да ће он морати да се пита и да би постављање сина убијеног ајатолаха Алија Хамнеија значило, како је он рекао, нови рат за пет година. Пеовић каже да је то потпуна бесмислица.

“Дакле, неко ко није шиит и не припада улеми не може да бира врховног вођу без обзира какав буде исход рата, без обзира чак и да ова власт буде смењена и замењена неком у неком теоретском сценарију. Дакле, врховног вођу Ирана бира Савет експерата, односно Скупштина експерата је можда бољи превод, од 88 чланова који су углавном чланови улеме. Дакле, клерици ирански”, објашњава Пеовић.

Савет се већ састајао на неколико седница после смрти ајатолаха Алија Хамнеија.

“Није донета коначна одлука још о томе ко ће бити нови врховни вођа. Наравно, Моџтаба Хамнеи, син Алија Хамнеија, је један од кандидата. Он је човек који је јако дуго већ у иранској политици и преузимао је одговорне функције независно од његовог односа са оцем, дакле независно од његових породичних веза, али постоје и други кандидати који би такође могли бити на том месту. Помиње се сада и ајатолах Арафи, који је тренутно у овом председничком савету, прелазном савету”, каже Пеовић.

Указује да је погођена чак и зграда Скупштине експерата у Ирану, односно погођен је секретаријат, а дошла је лажна вест из Вашингтона о томе која зграда је погођена.

“Међутим, испоставило се да тамо није било људи у том моменту, дакле није било жртава. Није успело заправо Трампу да изврши тај чин агресије и да наметне своју вољу као што је он то очито желео иако ми се чини да тренутна администрација у Белој кући нема јасну представу о томе како ирански систем функционише”, поручује Пеовић.

Може ли промена режима у Техерану променити однос према Вашингтону

Спасојевић сматра да ни промена режима у Техерану неће довести до промене става Ирана према САД.

“Не верујем да је могуће извести промену режима и довести режим који би био или пријатељски настројен према Сједињеним Америчким Државама или био послушан без копнене интервенције, а искључујем могућност копнене интервенције, јер Иран није исто што и Ирак. Само је довољно погледати број становника и географију, спремност на ратовање”, додаје Спасојевић.

Иран има 90 милиона становника, за такву копнену интервенцију би било потребно најмање милион војника.

“У Ираку су Американци имали 500.000 својих трупа плус савезничке трупе. Америка данас нема ниједног савезника, не рачунајући наравно Израел који има директан интерес у читавом овом рату, нема ниједног савезника у Европи међу европским земљама. То није ни Велика Британија која је била највернији савезник Сједињених Америчких Држава, сетите се Тонија Блера. То није ни Француска”, поручује Спасојевић.

Када је реч о Курдима, наглашава да би Американци и Израелци волели да увуку Kурде у овај рат.

“Само мислим да ни Kурди нису толико наивни зато што би се онда нашли у сендвичу. Ја сам дубоко уверен, између и Ирана и Турске која неће дозволити формирање никакве курдске државе или приближавање Kурда Сједињеним Америчким Државама”, додаје Спасојевић.

Да ли је копнена офанзива реалан сценарио 

Истраживач студија безбедности Никола Вујиновић каже да му је потпуно незамисливо да Израел крене у копнену офанзиву на Иран.

“Просто треба проћи неки одређену територију других исламских држава које баш неће са благонаклоношћу гледати тако нешто. Али уопште, гледано копнени напад на Иран, какав смисао има? Дакле, то није равница, то није пустиња, то су брда и кланци, као што је на Балкану. Дакле, затворите један кланац и борите се ту месецима. Дакле, потпуно ми је нереално да може да се размишља о таквој врсти копнене офанзиве”, објашњава Вујиновић.

Отуда и покушај да се Kурди афирмишу и да учествују у томе.

“Отуда ови неки покушаји напада било на Турску, било на Азербејџан, како би се изазвала њихова реакција. Господин Алијев је вечерас наредио да његове трупе поседну границу према Ирану како би се одупрли потенцијалној агресији из Ирана. Мислим, она је илузија, али нам то говори да неће бити израелска војска или америчка војска у копненом нападу, већ очигледно неки прокси, а ти прокси не могу да буду арапске земље, уз сво дужно поштовање њиховим способностима”, додаје Вујиновић.

Пеовић тврди да је највећи проблем за Иран у овим моментима недостатак ефективне противваздушне одбране.

“Ако погледате, рецимо, период деведесетих година, Иран је тада очајнички покушавао да набави после Хладног рата додатну модерну авијацију за себе. То није успевао, јер су Сједињене Државе тада куповале те авионе по вишеструко већим ценама, настојећи управо да Иран не добије ваздушну одбрану. И са те стране заправо улазимо у математичку игру. Дакле, иранске ракете су и суперсоничне и хиперсоничне, зависно сада о којим моделима причамо. Њихова рањивост су лансери. Дакле, оне се не могу лансирати просто са земље, оне захтевају одређену технологију да би биле, како се каже, испаљене. И са те стране велико ће бити питање да ли ће успети да се униште сви њихови лансери у наредним данима”, поручује Пеовић.

Са друге стране, истиче САД имају веома ограничен број пресретача.

“Долазимо у ту математичку игру – ко ће коме први уништити такве капацитете. Али због противваздушне одбране, односно недостатка исте, не бих очекивао наравно ни са друге стране да буде неких покушаја копнене инвазије или било шта слично, и уосталом, мислим да то толико и не занима Иран у овим моментима”, додаје Пеовић.

Има ли Иран савезнике и хоће ли се у сукоб укључити Русија и Кина

Говорећи о томе ко су савезници Ирана, рекло би се да су прави далеко – Русија и Кина.

“Иран нема савезнике или нема савезника каквог на Блиском истоку има Израел. То је просто чињеница. Верујем да, ако се овај рат буде продужио, што не искључујем као могућност, да ће то у тренутној расподели снага у којој имамо три велике силе на свету – САД, Kину и Русију, и Kина и Русија имати интерес да подрже Иран. Нарочито ако виде да Иран пружа жесток отпор”, каже Спасојевић.

Истиче и да то неће учинити зато што Русија или Kина воле Иран, већ да у међународним односима влада рачуница.

“Значи, иде се рачуницом, а не срцем. Имаће интерес да прво заглибе Сједињене Америчке Државе што дубље са Ираном и да наруше углед Американцима колико је год то могуће, зато што верујем да са оваквим понашањем и третирањем својих савезника на првом месту, то несумњиво нарушава углед САД управо међу својим савезницима, а то је Европа”, закључује Спасојевић.

Целу емисију "Четвртком у 9" можете погледати у видеу на почетку текста.

Драган Пауновић из хуманитарне организације "Сабор Србије" објашњава да имају мапу Србије и да не раде Београд, Нови Сад и Ниш.

"Радимо у мањим градовима широм Србије — од севера до југа, од истока до запада. Имамо мапу и обилазимо све те округе. Фолклор ми је дао велику мотивацију. Већ 50 година сам у фолклору, а играо сам и у Сомбору пре него што сам дошао овде", рекао је Пауновић.

Хуманитарна вечера посвећена Лозници

Ове године се на хуманитарној вечери окупило више од 230 гостију који су се, уз српску музику и богату трпезу, упознали са Лозницом у коју одлази прикупљени новац.

Љиљана Јакшић, члан Управног одбора "Сабора Србије" у Ванкуверу, објашњава да је име града вероватно настало од речи "лозица", због великог броја винограда.

"У 19. веку Лозница бележи значајан развој. У граду је са прекидима радила мушка основна школа још од 1795. године. Године 1858. Лозница је добила женску основну школу, а потом и гимназију 1871. Већ 1888. године у Лозници су отворени Новчарни завод, штедионица, суд и болница", навела је Јакшићева.

Лекари сами бирају медицинску опрему

Хуманитарна организација "Сабор Србије" има специфичан начин рада; лекари сами бирају шта ће бити купљено од донираног новца који стиже из Канаде.

Доктор Ђорђе Кљајић, донатор из Ванкувера, истиче да је веома важно помоћи колегама у Србији да превазиђу материјалне проблеме.

"Ја сам радио у болници у Зрењанину и на клиници у Новом Саду око 20 година и веома је важно да се помогне тамошњим људима да превазиђу материјалне проблеме с којима се они сусрећу у свакодневном раду", рекао је Кљајић.

Подршка српске заједнице у Канади

Иначе, трошкове овогодишње хуманитарне вечере "Сабора Србије" донирао је архитекта Предраг Владиковић, први међу једнакима у тамошњој српској дијаспори. Захваљујући њиховим донацијама, а српска дијаспора броји око 10.000 чланова у Британској Колумбији, пре две деценије је у Ванкуверу изграђен Храм Светог Архангела Михаила.

Предраг Владиковић, почасни конзул Србије у Ванкуверу, каже да је храм пројектовао 2002. године и да је уз велику помоћ српске заједнице изграђен значајан духовни центар.

"Уз велику помоћ српске заједнице ми смо успели да саградимо тај диван храм, који представља стварно један огроман успех српске заједнице у далекој Канади. Поносан сам што могу да представим једну здраву, једну добру и поштовану заједницу у Британској Колумбији", истакао је Владиковић.

Више од 250.000 евра помоћи за четврт века

За 25 година, "Сабор Србије" је прикупио више од 250.000 евра за набавку медицинске опреме за дечја одељења у здравственим установама у Србији, од Суботице, Сомбора и Врбаса, преко Крагујевца, Смедерева и Крушевца, до Зајечара, Лесковца, Врања и, ове године, Лознице.

На њено место ће, највероватније, доћи Трампов присталица, републикански сенатор из Оклахоме Мерквејн Малин.

Последњи ударац каријери Кристи Ноем задало је саслушање пред конгерсним одбором о контроверзној кампањи коју је њено министарство, мужу њене бивше портпаролке, платило око 220 милиона долара.

У споту је приказана Ноем како јаше на коњу.

Штит Америка, чији ће Ноем бити специјални изасланик, до сада је непозната Трампова иницијатива, која ће се бавити унапређењем безбедности и сарадње у западној хемисфери.

"Наше земље повезују дубоке везе пријатељства и бројни примери плодоносне сарадње. На тим темељима, уверен сам да ће Београд и Рим умети да заједнички одговоре на сложене изазове савременог међународног тренутка. У том духу, остаје чврста подршка Италије тежњама Србије да се придружи европској породици", наводи се у честитки председника Матареле.

Председнику Вучићу честитку је упутио и председник Републике Белорусије Александар Лукашенко пожелевши му добро здравље, благостање и нове успехе.

"Уверен сам да интензивирање билатералне сарадње у данашњим сложеним геополитичким околностима одговара очекивањима наших грађана и да ће допринети одрживом развоју Белорусије и Србије. Узајамно разумевање које постоји између наших народа представља чврст темељ за наставак конструктивног међународног дијалога", наводи се, између осталог, у честитки председника Лукашенка.

Своју честитку упутио је и министар националне одбране Републике Грчке Никос Дендијас пожелевши председнику Вучићу срећу, радост и много успеха у свим будућим подухватима.

На ирачкој страни, онима који покушавају да се врате у Иран, младићи одевени у избледеле маскирне униформе делили су летке насловљене на припаднике Револуционарне гарде, милиције Басиџ и војске да "напусте политику владе и пређу на страну народа".

"Ово је последња прилика", наводи се у поруци пет курдских партија, удружених недуго пошто су Американци и Израелци бомбама засули Иран и позвали њихове сународнике да "судбину, у борби против Исламске републике, узму у своје руке".

Убрзо затим, известан број возила прешао је границу и запутио се према иранском делу овог планинског превоја.

Колона белих аутобуса, оружје и поглед ка смрти

Ван видика иранских граничара, пут који води ка Хаџи Омерану закрчен је блиндираним возилима и зарђалим белим аутобусима којима курдски борци, "пешмерге" или "они који се суочавају са смрћу" пристижу уз границу Ирана.

Повремено, попну се на околна брда и посматрају резултате акција америчких и израелских авиона, који су током протеклих недељу дана бомбама засули положаје Револуционарне гарде.

"Наоружани и спремни", како су их претходних дана описивали амерички медији, Курди се налазе под великим притиском администрације Доналда Трампа да из околних држава упадну у Иран и подстакну побуну против власти у Техерану.

Због тога им је претходних седмица дотурено силно стрељачко наоружање, а према тврдњама Аксиоса агенти Централне обавештајне агенције и Мосада су им обећали завидан степен аутономије једном када Исламска република постане прошлост.

Тим обећањима приклонила се новостворена коалиција пет мањих курдских политичких странака, која је стотине својих бораца послала у села на граници с Ираном, очекујући зелено светло Вашингтона за упад у Иран.

Курди не желе нови рат

Кључне курдске политичке странке и локални лидери, пак, позиве Вашингтона и Тел Авива, као и одушевљење мањих партија, гледају са озбиљном дозом резерве, страхујући да би мешање Курда у овај сукоб, готово сигурно, гурнуло Иран, али и неколико околних држава у сигуран етнички рат.

Истовремено, скептични су у погледу способности неколико стотина, или хиљада, свеже наоружаних бораца да покрену било какву акцију дуж "курдских" 750 километара границе са Ираном. Укупно, граница између Ирана и Ирака дуга је 1.600 километара.

"Овај регион није део конфликта и нема жељу да буде гурнут у арену у којој се решавају регионални проблеми... Нисмо и нећемо дозволити да наша територија буде употребљена за покретање напада на околне државе", рекао је један од лидера регионалне владе Курдистана, Сефин Дизаје.

Дизаје је ове речи изговорио у Ербилу, центру курдске аутономније у Ираку, али и месту у чијој се непосредној близини налази голема војна база коју су проиранске милиције из Ирака претходних дана засипали пројектилима и дроновима.

На Курдистан је, од почетка сукоба, пало и око 200 пројектила и дронова лансираних из Ирана, тврде локалне безбедносне службе. Осим у Ербилу, гађани су циљеви у Сулејманији и Духоку.

Трамп: Или с нама, или против нас

Иако покушавају да се избегну да се укључе у рат, курдски лидери су под огромним притиском Вашингтона да што пре и што масовније нападну Иранце на другој страни границе. Амерички председник Доналд Трамп је, управо зато, претходних дана разговарао са читавим низом челника курдских странака.

"Трамп је био јасан, рекао је да Курди морају да изаберу страну у овом рату - или ће се сврстати са Америком и Израелом, или са Ираном", рекао је после ових разговора један од курдских челника у Ираку.

"Током претходне године, спречили смо курдску опозицију да одавде покреће наапде на Иран. Нећемо то дозволити ни сада", рекао је Ахмах Бакр из Курдистанске демократске партије.

Шеф регионалне владе Масрур Марзани је био још одлучнији, одбацујући могућност да Курди нападну Иран, али је истовремено затражио заштиту централних власти у Багдаду од "терористичких" напада на Курдистан.

Идеји да Курди улете у Иран противе се и власту у Багдаду, па је премијер Мохамед ел Судани, током састанка савета за националну безбедност, рекао да је Ирак "одлучан да се одупре тежњама да постане део било каквих сукоба".

Упркос жељама Курда, сукоби су већ почели - Иран као повод за нападе користи локалне базе Мосада и Централне обавештајне службе, као и ратоборније ставове опозиционих странака, чији борци позирају уз саму иранску границу, наизглед одлучни за обрачун са Револуционалном гардом.

Последњи пут када су се сукобили, непосредно после исламске револуције 1979. године, курдску су побуну у крви угушиле владине снаге и побиле више од 10.000 Курда.

Једина курдска држава у Ирану, Република Махабад, створена под патронатом Совјетског Савеза трајала је само током 11 месеци 1946. године, после чега је Москва одустала од овог експеримента, док је тадашњи шах Мохамед Реза Пахлави забранио курдски језик, спалио све књиге и наредио егзекуцију лидера курдске републике.

Захарова је навела да је Kанцеларија руске амбасаде у Србији са седиштем у Приштини обезбедила приступ притвореном држављанину Русије и пружа му сву неопходну подршку, као и да је на захтев белоруских колега, затражила дозволу за лични састанак са белоруским држављанима који се тренутно налазе у притвору.

Захарова је истакла да у складу са међународним правом и Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, Руска Федерација не признаје независност такозваног Kосова и нема званичне контакте са њом.

Сходно томе, наводи Захарова, не постоје могућности за ефикасну заштиту интереса и обезбеђивање безбедности руских грађана тамо, који могу бити изложени непријатељским и незаконитим акцијама, указујући и на то да је Приштина 2022. године пооштрила визни режим за руске држављане, укинувши раније постојеће право уласка у регион за носиоце шенгенских виза за више улазака или дозвола за боравак у државама шенгенске зоне.

"С обзиром на високе ризике, још једном снажно препоручујемо руским грађанима да се уздрже од посете Kосову и да бирају алтернативне руте када планирају путовања унутар балканског региона", наводи се у препоруци Захарове објављеном на сајту МСП Русије.

Припрема специјалног лета

Капетан Дамир Маршић нaводи да је лет из Шарм ел Шеика организован у мање од 24 сата, након добијања дозвола и безбедносних процена.

Истиче да су у оваквим ситуацијама емоције остављене по страни, а да је нагласак на строгим процедурама и сарадњи више тимова.

Посебност мисије огледала се и у чињеници да је цела кабинска посада била мушка.

Лет из угла путника и новинара

Новинар РТС-а Зоран Слепчевић, који је био и путник у авиону, каже да је све изгледало као "обичан радни дан“, иако је било јасно да лет носи додатни ризик.

Наглашава да су протокол и контроле на аеродрому у Шарм ел Шеику били веома строги – нико од посаде и чланова медијских екипа није смео да напусти авион.

Путници су улазили у авион у групама, а по њиховим лицима се, како кажу саговорници, јасно видело велико олакшање што су ушли у авион који их враћа у Србију. Међу њима је било и више деце, укључујући две бебе.

Слепчевић указује на то да од целокупног лета који је трајао уобичајених два сата и педесет минута, најосетљивији део било полетање, будући да се Шарм ел Шеик налази у близини границе са Израелом.

Капетан Маршић указује да је посада приступила свом задатку професионално, без емоција, као и сваком другом. Како додаје, после успешног слетања у Београд, одржан је послелетни дебрифинг, где су емоције и понос коначно дошли до изражаја.

Дамир Маршић истиче да овакве акције показују улогу националне авио-компаније која, поред редовних летова, увек мора бити спремна да помогне својим грађанима.

Зоран Слепчевић додаје да је најважније да је све прошло без проблема и да је тим био спреман за овај задатак.

У циљу потпуног усаглашавања са правним актима ЕУ у области роминга формирана је Радна група за рад на припреми Нацрта закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама, уредбе којом се транспонује Уредба (ЕУ) 2022/612 Европског парламента и Савета о ромингу у јавним мобилним комуникационим мрежама у Унији, пратећих правилника и осталих подзаконских аката, саопштено је из Владе Србије.

Чланови Радне групе за израду ових докумената су представници Министарства информисања и телекомуникација, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства за европске интеграције, Регулаторног тела за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), Републичког секретаријата за законодавство, Националне алијансе за локални економски развој и Савета страних инвеститора.

Подсећа се да је Мацут у октобру 2025. године на Самиту лидера Берлинског процеса у Лондону изнео предлог да се Србија што пре укључи у слободну роминг зону ЕУ и да цене буду изједначене у целој Европи, што би представљало најбољу могућу поруку Европске уније грађанима Србије.

На састанку су учествовали представници Министарства информисања и телекомуникација, Министарства државне управе и локалне самоуправе и Министарства за европске интеграције.

"Ми смо у Ивањици, али стан смо купили у Чачку, јер су много веће могућности и за школу сутра за децу, тако да здравља боже планирамо пресељење", рекла је Милица Драмићанин.

Мајке до дететове прве године у локалној самоуправи могу да аплицирају за субвенцију у износу до 20 хиљада евра. Помоћ се даје за куповину првог стана или за изградњу куће, што је план Марковића из Бајине Баште.

"Значи нам доста јер не би могли да завршимо без те помоћи државе и препоручио бих свима младима који желе да учествују да поднесу субвенцију па што да не, ако имају све услове највероватније ће да прођу", рекао је Бојан Марковић.

Грешке због нестрпљивих инвеститора

Не пролазе најчешће због грешке на коју их наводе нестрпљиви инвеститори, да мајка на себе упише некретнину пре решења о субвенцији.

Министарка за бригу о породици и демографији Јелена Жарић Ковачевић рекла је да много инвеститора утиче на мајке како би убрзали читав процес, да оне ставе некретнину на своје име.

"Подсећам да је један од услова да не постоји непокретност на име мајке која је конкурисала и на тај начин они губе право", рекла је Жарић Ковачевић.

Да не би изгубиле жељену некретнину ради се и на бржем доношењу решења о субвенцијама и комисија за доделу састаје се сваког месеца.

Труде се да мајкама изађу у сусрет помажући им у припреми документације, али и додатним повољностима.

"Ми смо ову уредбу недавно комбиновали са уредбом код министарства финансија тако да сада мајке које се јаве нашем министарству да добију субвенцију за куповину прве некретнине могу ту субвенцију искористити приликом конкурисања односно узимања кредита за младе уколико имају до 35 година живота и добити кредит по нижим каматним стопама који је одређен за младе брачне парове", истакла је Жарић Ковачевић.

За једну од најважнијих демографских мера, помоћ за мајке за куповину прве некретнине, ове године буџет је увећан и износи више од милијарду динара.

"Ова тврдња је лажна и у потпуности је одбацујемо", наглашава се у саопштењу Кфора.

Како се додаје, генерални секретар НАТО-а Марк Руте већ је раније јасно поручио да НАТО као организација није укључен у актуелну ваздушну кампању против иранског режима.

Истовремено, наводи се, мисија Кфор наставља да спроводи свој мандат да доприноси безбедном и сигурном окружењу за све људе који живе на Косову и Метохији, на основу Савета безбедности Уједињених нација и његове Резолуције 1244 из 1999. године.

Камп Бондстил је оперативни штаб Кфора и налази се у близини Урошевца, на југоистоку КиМ.

На Косову се, тренутно, налази око 4.700 припадника Кфора, од чега 600 америчких војника из састава Националне гарде. На врхунцу, Кфор је чинило 50.000 војника, међу којима око 7.000 Американаца из редова маринаца и елитних пешадијских јединица.

"Видевши узастопне неуспехе у избору председника, управо сам Скупштини поднела уставне амандмане за директне изборе председника, које је саставила Комисија за измену Устава 2011. године. Позивам све политичке странке да гласају за ове уставне амандмане. Од сада, нека народ говори", написала је Османи.

Османијевој за месец дана истиче мандат, а њен захтев за уставне амандмане појавио се пошто јој владајући покрет Аљбина Куртија није обезбедио потписе за кандидатуру за још један мандат, већ је уместо ње предложила Гљаука Коњуфцу за новог председника који би био биран у скупштини.

За усвајање амандмана потребно је да гласају две трећине свих чланова парламента, укључујуц́и две трец́ине свих посланика неалбанских заједница.

Председница парламента, Аљбулена Хаџију, објавила је да је прихватила уставне амандмане председнице Вјосе Османи, који предвиђају да председника директно бира народ.

Хаџиу је написала да се придружује Османијевој у позиву за гласање о амандманима.

"Управо сам примила уставне амандмане од председнице Вјосе Османи Садриу, који предвиђају да председника бира директно народ. На овај начин се елиминишу уска грла која ометају функционисање институција и онемогуц́авају њихову стабилност. Придружујем се позиву председнице за гласање о овим амандманима", написала је Хаџиу на Фејсбуку.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

06.03.2026. Петак: Ујутру хладно са слабим приземним мразем, а понегде се очекује и слаб мраз на 2m висине. Током дана претежно сунчано и релативно топло време за прву декаду марта. Ветар слаб, на истоку и умерен, повремено и јак, северни и северозападни. Најнижа температура од -2 до 6, а највиша дневна од 15 до 18, у Неготинској Крајини до 20 степени.

07.03.2026. Субота: Ујутру хладно са слабим приземним мразем, а понегде се очекује и слаб мраз на 2m висине. Током дана претежно сунчано и релативно топло време за прву декаду марта. Ветар слаб, на истоку и умерен, повремено и јак, северни и северозападни. Најнижа температура од -2 до 5, а највиша дневна од 15 до 19 степени.

08.03.2026. Недеља: Претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено и јак,  југоисточни. Најнижа температура од 0 до 6, а највиша од 13 до 18 степени.

09.03.2026.Понедељак: Претежно сунчано. Ветар слаб и умерен југоисточни, на југу Баната и у доњем Подунављу умерен и јак, а повремено ће достизати и ударе олујне јачине. Најнижа температура од 0 до 6, а највиша од 14 до 17 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 10.03.2026. до 14.03.2026.)
Јутра хладна са слабим приземним мразем. Током дана преовлађиваће сунчано и релативно топло време за овај период године са највишом температуром у већини места од 16 до 18 степени. У кошавском подручју ће у уторак дувати умерен и јак југоисточни ветар који ће на југу Баната достизати и олујне ударе.

Нагласио је да би било изузетно важно да пoсматрачка мисија Савета Европе прати и предстојеће локалне изборе у 10 општина, који су расписани за 29. март.

Стефановић је истакао и да се "врше притисци на гласаче куповином гласова и уцењивањем грађана запослених у јавном сектору".

"У разговору је указао на тешку ситуацију у држави и јаку репресију која се врши над грађанима, као и на лоше стање у медијима, полицији и правосуђу", наводи се у саопштењу.

Борко Стефановић је додао и да је од изузетне важности мишљење, које на недавно усвојене правосудне законе треба да да Венецијанска комисија.

Састанку су присуствовали и народни посланици Мирослав Алексић, Радомир Лазовић, проф. др Слободан Цвејић, Александар Павић, Жељко Веселиновић, Татјана Пашић и Шаип Кaмбери.

Они су саговорника ближе упознали са ситуацијом у земљи, указујући да је, како су навели, процес европских интеграција заустављен, додајући да "режиму не одговара уређено друштво, у којем постоје институције, владавина права и слободни избори".

"Навели су и да на велики бунт и незадовољство грађана власт одговара репресијом, а да нема ни побољшања у изборним условима", додаје се у саопштењу.

Народни посланици поновили су да би изузетан значај имао долазак посматрачке мисије Савета Европе на праћење предстојећих локалних избора у Србији.

Генерални секретар Савета Европе Алан Берсе навео је да је питање избора једна од главних тема његове посете, додајући да је неопходно да се Конгресу Савета Европе упути званична позивница, како би могли да пошаљу своју посматрачку мисију на локалне изборе у Србији.

Барсе је нагласио да је улога Савета Европе да ради отворено и транспарентно са свим државама чланицама ове организације, као и да пружа подршку у реформама државама кандидатима за чланство у ЕУ.

Берсе се данас састао и са председницом Скупштине Аном Брнабић, премијером Ђуром Мацутом и са министрима Ненадом Вујићем и Марком Ђурићем.

"Верујем да Европи, свету и Србији треба више Савета Европе", поручио је Ђурић и додао да је Србија профитирала од експертизе Савета Европе по питању унапређења квалитета рада институција.

Истакао је да се њихов данашњи састанак дешава у врло специфичном тренутку, односно у тренутку у коме, како је рекао, "гори Блиски Исток, а рат који је на источним ободима Европе присутан већ пуне четири године, улази у пету годину".

"Мислим да је данас прави тренутак да се из Београда пошаље порука мира. Дакле, Србија је снажно за владавину права, за поштовање међународног јавног права, Србија је снажно за решавање спорова у међународној заједници мирним путем. Србија је снажно за мултилатерализам и улогу међународних организација за превазилажење различитих противречности у међународним односима, али и као инструмент сарадње који би требало да спречи дешавање сукоба којих смо, нажалост, сведоци", навео је Ђурић.

Додао је да у том смислу Србија поздравља активности Савета Европе.

Према његовим речима, са друге стране, у тренутним геополитичким околностима постоји простор да се разговара и о другим конкретним темама и о начинима како да се убрза интеграција региона, међусобна сарадња и стварање једног мирног амбијента.

"Ми смо највећа економија региона, чинимо 53 одсто економије региона. Нама је у интересу да слобода протока роба, људи, капитала буде неупитна. Да буде попут оне која постоји у оквиру шенгенског споразума и да таква буде и према остатку Европе. И то је оно што ми желимо", рекао је Ђурић.

Берсе о ситуацији на КиМ

Генерални секретар Савета Европе Алан Берсе указао је да Савет Европе и Србија заједно раде на законима који се имплементирају. Поздравио је то што је Србија затражила мишљење од Венецијанске комисије по питању сета правосудних закона.

Указао је да је Стразбур заинтересован за сарадњу са свима у региону Западног Балкана како би се унапредила ситуација по питању поштовања људских права на АП Kосово и Метохија.

Подсетио је да тзв. Kосово није чланица Савета Европе и указао да самим тим није покривено Конвенцијом о људским правима.

Према његовим речима, већ неколико година Савет Европе је снажно укључен преко Европске уније која покушава да имплементира рад на терену.

"Ми смо били ангажовани у одређеним ситуацијама и уздржавали смо се, зато што је компликовано укључити све организације у исто време. Јутрос и данас сам добио поруку да би било занимљиво да видимо шта може Савет Европе да уради од сада на даље у циљу заштите људских права и у циљу отвореног дијалога између свих страна и спремни смо да то уредимо", рекао је Берсе.

Додао је да је за Савет Европе најважнија ствар да постоји добра заштита и добра ситуација за све људе који живе на Kосову и Метохији.

Навео је да је са Ђурићем разговарао и о ситуацији у региону Западног Балкана и додао да је за Савет Европе важно да сви раде заједно и да се унапређује сарадња.

Истакао је и да се посета Београду дешава у специфичном моменту због сукоба на Блиском истоку и додао да се мора пронаћи подударност и конвергенција између свих чланица Савета Европе.

"Ми смо сведоци велике ерупције у свету у последњих колико деценија и морамо бити спремни ако треба да бранимо слободу, владавину права и људска права. Овде није само реч о слоганима, то је реч о конкретним корацима и активностима. И сви елементи везани за међународно право, имплементација међународног права, везано за мирне односе и заштиту људских права, су заиста нешто о чему сада Савет Европе изузетно брине", навео је Берсе.

Мотоциклиста се терети за кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја.

Како се наводи, против овог решења дозвољена је жалба кривичном ванпретресном већу овог суда.

С. П. је на Булевару кнеза Милоша ударио пешака који је гурао бицикл на пешачком прелазу. Повређени је, услед задобијених повреда, преминуо у Клиничком центру Војводине.

Пантић Пиља је навела да су примери Украјине, Гренланда и сада Ирана само резултат непоштовања међународног права и принципа силе јачег.

Она је нагласила да би евентуални пријем тзв. Косова у Савет Европе, о чему се, како је навела, поново говори уочи наредног састанка Комитета министара, додатно нарушио ионако пољуљане односе у Савету Европе, саопштено је из Скупштине Србије.

Подсетила је да је усвојено мишљење тадашњег известиоца ПС СЕ за захтев Приштине за чланство у Савету Европе, Доре Бакојани, којим су постављена три услова за пријем тзв. Косова у Савет Европе, али да ти услови ни до данас нису испуњени.

Како је навела, није решено питање експропријације земљишта, није спроведена одлука у вези са манастиром Високи Дечани нити је формирана Заједница српских општина.

Она је указала и на једностране потезе власти у Приштини, који, како је истакла, имају директан утицај на српско становништво.

Према њеним речима, у последње две године чак 15 одсто Срба напустило је своја огњишта, што представља својеврстан егзодус српског народа и пример етничког чишћења.

Пантић Пиља је изразила посебну забринутост јер се ближи 15. март, када на снагу ступа закон о странцима који су усвојиле привремене институције у Приштини, а који би могао додатно да отежа услове за живот, рад и образовање Срба на Косову и Метохији.

Она је позвала Савет Европе да у оквиру својих надлежности учини све како би се заштитио српски живаљ на Косову и Метохији.

Пантић Пиља је такође покренула питање рада Мониторинг комитета ПС СЕ, подсетивши да Србија није добила извештај још од 2011. године и да је крајње време да се размотри њен прелазак у постмониторинг фазу.

Додала је да је Србија до сада у оквиру тог процеса имала чак 16 известилаца.

Генерални секретар Савета Европе Алан Берсе сложио се да је поштовање међународног права апсолутни приоритет и истакао да његово кршење не може имати позитивне последице у будућности, на шта, како је рекао, указује и тренутна геополитичка ситуација.

Он је навео да Савет Европе са великом пажњом и интересовањем прати друштвено-политичку ситуацију у Србији и додао да оно што видимо у Србији има одређене сличности са процесима који се тренутно дешавају широм Европе.

"Суочавамо се са неизвесностима, брзим развојем технологија и видљивим утицајем тих процеса на функционисање политике и демократије. Верујем да и ви у парламенту разговарате о томе шта сви можемо да учинимо како бисмо сачували стабилност у друштву", рекао је Берсе.

Потпредседница Народне скупштине и председница Мониторинг комитета говорила је о изазовима са којима се Србија суочава у процесу мониторинга, као и о тешкоћама у вези са избором чланова Савета РЕМ-а.

Састанку су присуствовали и чланови Делегације Народне скупштине у Парламентарној скупштини Савета Европе Александар Мирковић, Дуња Симиновић Братић и Татјана Пашић, наведено је у саопштењу.

Светлана Стевић наводи да народне кухиње на Косову и Метохији раде већ 25 година и да се свакодневно припрема више од две и по хиљаде оброка. Ипак, истиче да потребе нису у потпуности задовољене и да би помоћи требало и више, али да кухиње тренутно пружају онолико подршке колико им то могућности дозвољавају.

"Па прво да напоменем да кухиње раде 25 година и припрема се преко две и по хиљаде оброка сваки дан. Па не може се рећи баш у потпуности да је то довољно, можда би требало и мало више, али тренутно можемо пружити онолико помоћи колико нам могућности дозвољавају", каже Стевићева.

Оброци и подршка за најугроженије – од деце до старих и болесних

Корисници народних кухиња су, како објашњава, различитог профила – од социјално угрожених породица до старих и болесних људи који нису у могућности сами да обезбеде храну.

"У коришћењу оброка и хлеба укључени су различити профили људи. Првенствено социјални случајеви, велике породице, стари и болесни. То су сви они који нису у могућности да сами себи припреме храну и хлеб. Међутим, осим што обезбеђујемо храну, ми такође реализујемо и бројне друге пројекте. Директно помажемо породицама да ишколују децу, обезбедимо стоку, подржавамо их у пољопривреди и у многим другим активностима које су везане за рад народних кухиња", истиче Стевићева.

Како Трипод продукција подржава народне кухиње на Косову и Метохији

Сарадња са хуманитарним организацијама и појединцима траје годинама. Марко Милићковић из Трипод продукције наводи да је њихова сарадња са народним кухињама почела пре три године, током рада на једном пројекту.

"Радили смо пројекат 'Кулинарски формат', где је један од наставка тог формата била и донација неким кухињама. Тражили смо народну кухињу која припрема највише оброка и ступили у контакт са Светланом. Отишли смо доле први пут, упознали се, видели како она организује рад и како све функционише око народних кухиња. Кроз све ове године постали смо пријатељи и сарадња се наставља, а сада, у оквиру ове велике акције и са вама као партнерима, надам се да ће она трајати дуги низ година", каже Миличковић.

Искуство рада са корисницима народних кухиња, додаје, оставило је снажан лични утисак.

"Могу рећи да ме је то променило као особу. То је стварно нешто што ће гледаоци моћи да виде из овог филма који снимамо, где пратимо целу акцију, кориснике народних кухиња, Светлану и њену екипу, као и начин на који све то функционише. Зато смо се и одлучили да све то екранизујемо и приближимо људима како тај процес изгледа доле на терену", указује Миличковић.

Народним кухињама недостају основне намирнице

Светлана истиче да је помоћ народним кухињама увек потребна, било да се ради о намирницама или подршци. Тренутно су, како каже, у тежој ситуацији што се тиче снабдевања намирницама, па им највише недостаје брашно и друге основне животне намирнице које су неопходне за припрему хране.

"Па помоћ кухињама је увек потребна. Како у намирницама, тако и у подршци. Нарочито сад у овом периоду смо некако дошли мало у тежу ситуацију што се намирница тиче. Треба нам брашно и све животне намирнице које су потребне за припремање хране", додаје Стевићева.

Поред припреме хране, велики изазов представља и њена дистрибуција. Храна се, како објашњава Светлана Стевић, свакодневно допрема корисницима на више пунктова.

"Морам да нагласим вашим гледаоцима да ми нисмо стандардне кухиње у које људи долазе да узму храну. Храна се вози и пређе се преко 148 километара дневно да би стигла до наших корисника који чекају на одређеним пунктовима са кантицом како би узели храну и хлеб. Уз храну и хлеб, ми достављамо и све друге ствари које су породицама потребне за један одређени период", наглашава Стевићева.

Хуманитарна акција "Београд вас није заборавио" – прикупљање пакетића у МТС дворани 

Како би се обезбедила додатна помоћ, покренута је и нова хуманитарна акција у Београду.

"У оквиру ове хуманитарне акције организоваћемо, како бих назвао, под-акцију под називом 'Београд вас није заборавио', која ће се одржати у МТС дворани у Београду, 6. или 7. тек треба накнадно да објавимо. Београђани ће моћи да донесу пакетиће и играчке за наше суграђане са Косова и Метохије. На тај начин желимо да им покажемо да их нисмо заборавили, да мислимо на њих и да смо за највећи хришћански празник уз њих", каже Миличковић.

На питање шта би се десило да народне кухиње не функционишу, Светлана Стевић одговара да то не смеју ни да помисле. Она истиче да кухиње представљају важан ослонац, сигурност и безбедност за многе породице на Косову и Метохији.

"Ух, то не смемо ни да помислимо да се деси. Једноставно, после 25 година могу поуздано да кажем да би велики број људи напустио Косово и Метохију, а ситуација глади би била веома озбиљна", додаје Светлана.

Како помоћи народним кухињама

Осим доношења намирница и играчака, помоћ народним кухињама могућа је и путем СМС порука или уплатом директно на њихов рачун.

"Слањем СМС-а на 1033, износ поруке је 100 динара. Помоћ се може уплатити и директно на рачун народних кухиња или донацијом друштвено одговорних компанија, где ми преузимамо транспорт, организујемо документацију, царину и све што је потребно у данашње време, како би помоћ стигла до народних кухиња за потребе корисника", наводи Марко Миличковић из Трипод продукције.

Средства су, додаје се, обезбеђена за ефикасно и правовремено спречавање, односно отклањањe тржишних поремећаја.

Ванредном интервентном мером обезбеђује се финансијска подршка произвођачима млека у праху.

"Подршка се додељује на основу прихваћене понуде за испоруку млека у праху произведеног од млека домаћег порекла. Понуда мора бити издата након 1. јануара 2026. године, а произвођач млека у праху је у обавези да испоруку реализује произвођачу кондиторских производа, односно сладоледа, и то у складу са решењем прописаним овом уредбом", истиче се у саопштењу.

Ауто-цистерне за пет неразвијених општина

Чланови Владе усвојили су и Уредбу о утврђивању Програма подршке унапређењу развоја изразито недовољно развијених општина (јединице локалне самоуправе из четврте групе) за 2026. годину, а средства у износу од 90.000.000 динара намењена су за реализацију пројекта "Набавка ауто-цистерни зајединице локалне самоуправе: Сјеница, Гаџин Хан, Дољевац, Сурдулица и Босилеград".

"Ових пет локалних самоуправа спадају у најугроженије имајући у виду да или уопште немају ауто-цистерне или су те цистерне веома старе. Те локалне самоуправе су територијално веома разуђене и са претежно старијим становништвом", додаје се у саопштењу.

Издавање доплатне поштанске марке "Кров 2026"

Усвојена је и Уредба о издавању доплатне поштанске марке "Кров 2026", којом се у периоду од 6. до 19. априла 2026. године уводи доплатна марка у унутрашњем поштанском саобраћају, изузев за пошиљке новина и часописа.

"Марка ће бити издата у тиражу од 1.500.000 примерака, у апоену од 10 динара, а средства прикупљена њеном продајом намењена су Комесаријату за избеглице и миграције ради финансирања куповине до пет сеоских домаћинстава за породице избеглица и интерно расељених лица", истиче се у саопштењу.

Реализацијом ове мере, како се наводи, наставља се континуирана подршка трајном решавању њиховог стамбеног питања и побољшању услова живота.

На седници су донета решења о додели националних спортских признања и новчаних награда за спортске резултате постигнуте на такмичењима на Светском првенству у олимпијском спорту – рукомет и Европском првенству у олимпијској спортској дисциплини – бокс и на Европском првенству у параолимпијској спортској дисциплини – стони тенис, закључује се у саопштењу Владе Србије.

Противваздушна одбрана Емирата реаговала је на 186 балистичких ракета, од којих су 172 уништене, док је 13 пало у море, а једна на територију те земље. Укупно је детектовано 812 иранских дронова, од којих је 755 пресретнуто, 57 је пало унутар земље, док је осам крстарећих ракета детектовано и уништено. Већина удара је, како се наводи, била последица операција пресретања, а не директних погодака.

Министарство објашњава да су звуци који су се чули у различитим деловима земље повезани са операцијама противваздушне одбране и дејствима борбених авиона УАЕ.

Емирати предузели одлучне дипломатске мере

Државна министарка за међународну сарадњу Рим бинт Ибрахим Ал Хашими је подвукла да је безбедност држава чланица Савета за сарадњу заливских земаља недељива и да свако нарушавање суверенитета било које заливске државе представља претњу колективној регионалној безбедности. Такође је нагласила да напади на цивиле или цивилну инфраструктуру представљају јасно кршење међународног права.

Такође, потврдила је да су УАЕ предузели одлучне дипломатске мере, укључујући затварање амбасаде у Техерану, повлачење дипломатске мисије и позивање иранског амбасадора у УАЕ ради уручења званичне протестне ноте којом се осуђују напади и ескалација.

Министарка је јасно истакла да војна ескалација неће довести до трајне стабилности и да озбиљан и одговоран дијалог остаје рационалан пут за спречавање ширења сукоба. Такође је напоменула да ће наставак напада негативно утицати на билатералне односе и политичку, економску и трговинску сарадњу.

Уједињени Арапски Емирати су позвали Савет безбедности Уједињених нација и међународну заједницу да преузму своје одговорности у осуди напада и спречавању њиховог понављања. Упркос озбиљности ситуације, Ал Хашими је потврдила да став УАЕ остаје промишљен и стратешки, усмерен на спречавање ескалације уз истовремену заштиту суверенитета.

Подршка туристима - продужен боравак у хотелима

Позивају све грађане и становнике да стриктно поштују званична упутства и превентивне смернице надлежних органа.

Уведене су хитне мере подршке угроженим туристима, које укључују сарадњу с амбасадама и дипломатским мисијама, координацију кроз Туристички савет и обезбеђивање смештаја и логистичке подршке.

Туристички сектор који обухвата 1.260 хотела и више од 40.000 туристичких компанија, наставља да функционише нормално. Хотелима је наложено да продуже боравак гостима који не могу да путују због тренутне ситуације у авионском саобраћају.

Тренутно 48 летова на сат

Активирани су хитни ваздушни коридори, а регионални планови за ванредне ситуације спроводе се у сарадњи са Саветом земаља Залива и Међународном организацијом цивилног ваздухопловства.

Тренутни оперативни капацитет износи 48 летова на сат кроз одређене хитне коридоре. Од 1. марта 2026. превезено је 17.498 путника на 60 летова националних авио-компанија. Следећа фаза предвиђа 80 дневних летова са више од 27.000 путника.

Влада УАЕ најавила је да ће покрити трошкове смештаја и основних потреба путника погођених ситуацијом. Путницима се саветује да не долазе на аеродроме док их њихове авио-компаније директно не контактирају.

Иначе, туристима се саветује да у случају проблема, контактирају амбасаду своје земље или службе хотела.

Свакодневни живот без прекида

У Емиратима се свакодневни живот наставља без прекида. Енергетски систем, водоснабдевање, телекомуникације, саобраћај, здравствени систем и ланци снабдевања функционишу нормално, а образовање се наставља путем платформи за учење на даљину.

Безбедносне и полицијске службе настављају да функционишу без прекида у свим околностима, а јавност се позива да се ослања искључиво на званичне изворе информисања и да у потпуности поштује издата упутства и безбедносне мере.

Влада поручује да безбедност државе и стабилност друштва остају њен највиши приоритет.

Осумњиченом се на терет ставља извршење кривичног дела тешка дела против безбедности јавног саобраћаја.

А.K. је, како се сумња, 3. марта око 21.15 часова, у Сјеници управљајући “ шкодом“ неприлагођеном брзином, прешао на тротоар и ударио у 44-годишњу жену, њену 12-годишњу ћерку и 9-годишњег сина.

Од задобијених повреда жена и њена ћерка су смртно страдале на лицу места, док је тешко повређени дечак збринут на Институту за мајку и дете у Београду.