Према документима америчког федералног суда, злочини су се десили у Приједорској регији 1992. године.

На оптужници од 261 странице наводи се да су Алукић и "муслиманска паравојна формација" планирали те нападе, иако су знали да се у кућама и аутомобилима не налазе војници.

Суд у Алабами разматра да ли ће Алукић бити изручен Босни и Херцеговини, с обзиром на то да су злочини за које се терети почињени на територији те државе.

Алукић је са породицом живео у месту Вилмер у Алабами, недалеко од границе са Мисисипијем.

Бригу о њему преузела је бака која је погинула у првим нападима на село. Без родитеља, без сигурности, Споменко је остао са војском. 

"Ја сам се јавио добровољно да помогнем свом народу да се ослободимо", говорио је Споменко.

И пре рата, мештани сведоче, био је дете које је свима помагало. У рату су га звали "Мали вук".

Боље је познавао свој крај, па је јединицама које су долазиле па би им показивао ровове, носио храну и воду и упорно одбијао да се склони на безбедно.

"Док рат траје, ја одавде нећу", остао је његов записани став.

Остала је фотографија која сведочи о његовој љубави према коњима, од којих се, причају, није одвајао. И они су били све што је желео након рата.

Споменко погинуо је 20. марта 1993. године, недалеко од свог села Јовићи на Озрену. Тог дана, граната је усмртила њега и још петорицу сабораца. Сахрањен је поред мајке и баке.

За исказану храброст, Споменко Гостић постхумно је одликован Медаљом заслуга за народ Републике Српске.

Одликован је и Медаљом за храброст "Милош Обилић", коју му је доделио председник Србије Александар Вучић.

"Пред грађане излазимо са обећањем да ћемо улагати у пољопривреду, привреду, туризам, у развој градске инфраструктуре. Сигурно да су највећи пројекти који нас очекују изградња ауто-пута, то јест брзе саобраћајнице Вожд Карађорђе, реконструкција хотела Старо здање, а пре неколико дана почели смо реконструкцију главне саобраћајнице у граду, то јест транзитног пута око Аранђеловца", каже Горан Орлић са листе "Александар Вучић – Аранђеловац, наша породица".

Под бројем два на гласачком листићу "Руска странка – за бољи Аранђеловац". На тој листи националне мањине је седам кандидата за одборнике у локалном парламенту. И поред више покушаја да прецизирамо термин представљања њихових планова, на крају се нису одазвали нашем позиву.

"Студенти за Аранђеловац – младост побеђује" наћи се се под бројем три на гласачком листићу са 41 кандидатом за одборнике. Подршку су добили од седам опозиционих политичких организација у Аранђеловцу. Најављују пројекте које ће реализовати, уколико добију поверење грађана.

"Пред грађане Аранђеловца излазимо искрени и отворени, спремни за сваку сарадњу. Залажемо се за комплетну ревизију и комплетну промену јавних предузећа, то јест кадрова у јавним предузећима. Аранђеловац је пун потенцијала. Његова позиција, хајде кренемо од тога, имамо бање, имамо Букуљу, имамо Венчац, имамо језера. Циљ нам је наравно да вратимо славу граду Аранђеловцу, какву апсолутно заслужује", каже Милица Кочмарук Чупић са листе "Студенти за Аранђеловац – младост побеђује".

Изборна листа националне мањине "Коалиција 381 - Уједињени подржавамо младе", под бројем четири, коју чине Бошњачка грађанска странка и Странка Црногораца, није се одазвала позивима РТС-а. Ова листа има пет кандидата за одборнике у аранђеловачкој скупштини.

Толико кандидата за одборнике има и Група грађана "Српски либерали - за зелени Аранђеловац", која ће се наћи на гласачком листићу под бројем 5. Поручују да излазе самостално и да Аранђеловац има велики потенцијал, али и проблеме.

"Један од њих је недовољно развијена канализациона инфраструктура, што ствара проблеме наших грађана, за здравље људи и заштиту животне средине. Такође, имамо проблеме у различитим селима ове општине што лети немају стабилно водоснабдевање. Наш циљ је да проблеме решавамо плански, одговорно и транспарентно", каже Младен Гајић са листе "Српски либерали - за зелени Аранђеловац".

Под Букуљом на 41 бирачком месту право гласа 29. марта моћи ће да искористи око 36.800 Аранђеловчана. Од њих зависи ко ће колико мандата освојити и водити ту општину у наредне четири године.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

21.03.2026. Субота: Ујутру хладно са слабим приземним мразем, а понегде се очекује и слаб мраз на 2m. Током дана променљиво облачно у већини места са сунчаним интервалима, а слаба краткотрајна киша се очекује тек понегде на западу и југозападу земље. Ветар слаб и умерен, источни и североисточни. Најнижа температура од -1 до 5, а највиша дневна од 10 до 15 степени.

22.03.2026. Недеља: Ујутру хладно са слабим приземним мразем, а понегде се очекује и слаб мраз на 2m. Током дана променљиво облачно у већини места са сунчаним интервалима, а слаба краткотрајна киша се очекује тек понегде на западу и југозападу земље. Ветар слаб и умерен, источни и североисточни. Најнижа температура од -1 до 6, а највиша дневна од 12 до 16 степени.

23.03.2026. Понедељак: Умерено до потпуно облачно, понегде са слабом краткотрајном кишом, док у вишим планинским пределима може провејавати слаб снег. Ветар слаб и умерен, североисточни. Најнижа температура од 2 до 7, а највиша од 12 до 16 степени.

24.03.2026. Уторак: Променљиво облачно са сунчаним интервалима, понегде са слабом краткотрајном кишом, док у вишим планинским пределима може провејавати слаб снег. Ветар слаб и умерен, северни и северозападни. Најнижа температура од 2 до 7, а највиша од 14 до 17 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 25.03.2026. до 29.03.2026.)
У среду и четвртак мало до умерено облачно са сунчаним интервалима и топло у планинским пределима и кошавском подручју уз појачање јужног и југоисточног ветра. У петак ујутру и пре подне на северу и зааду, а до краја дана и у осталим крајевима јаче наоблачење са кишом и краткотрајним пљусковима. Затим се очекује променљиво облачно и мало свежије са локалном појавом краткотрајне кише или пљуска.

Гађане су и важне луке за транспорт нафте и гаса. Чак и ако би рат сутра стао, поставља се питање да ли уништена енергетска инфраструктура значи да ће цене остати високе.

Неће бити "кантица" и несташица

Душан Бајатовић је, гостујући у емисији Око, рекао да је за Србију најбитније да нема несташица горива, као ни ограничења за његову куповину, као и да држава у овом тренутку субвенционише дизел.

„Неће бити кантица, у стању смо да увеземо. Стигла је лиценца од ОФАК-а за наредних месец дана за НИС. Спремна су два танкера, да ли ће моћи и трећи да прође – не знам. Четири барже су прошле, чини ми се да ће проћи још пет. Питање је колико можемо да складиштимо, јер капацитети нису неограничени“, истакао је Бајатовић.

Према његовим речима, намера државе је да се избегне инфлаторни удар, додајући да је буџет добро и конзервативно планиран и да не би био проблем ако се дефицит повећа за око милијарду.

"Боље је да доплатимо нешто, а да привреда настави да функционише и да нема неповерења у економију и државу, као и да задржимо ниво плата и пензија, ако не и да их повећамо. Свака инфлација од 15 или 17 одсто би 'све то појела'", сматра Бајатовић.

Снабдевање енергентима кључно

Бајатовић напомиње је да једини проблем може бити питање довољне размене девиза са иностранством, као и евентуални ребаланс буџета у другој половини године.

"Потребно је да сарађују држава и грађани и да цео систем иде ка томе да нема увођења инфлаторног коридора, као и да нафте, бензина и субвенција за пољопривреду буде у довољној мери", указао је Бајатовић.

Говорећи о гасу, навео је да Србија има око 650 милиона кубних метара, што је довољно за шест месеци потрошње током лета, док зими може да покрије око три месеца. Истиче да је кључно питање снабдевање енергентима – бензином, дизелом, сировом нафтом и керозином.

"Председник је рекао да имамо више од 90 дана дизела, око 60 дана бензина и керозина за месец дана, али у то нису урачунате војне залихе, што је суштина“, рекао је Бајатовић.

Хипотетички дефицит

Радојка Николић пак указује да ће до повећања цена свакако доћи, подсећајући да је постојало административно ограничење цена горива које је истекло, након чега је уследио период правног вакуума, али и поскупљење које је држава делимично ублажила.

"Буџетски приходи за ову годину износе око 20 милијарди, а расходи око 23 милијарде динара, што значи да је дефицит око три милијарде. Лако је израчунати да 1,3 милијарде прелази пет до шест одсто буџета", наводи Николићева, додајући да су акцизе и приходи од ПДВ-а евидентирани као да је стање редовно.

Према њеним речима, кључно питање колико ће криза трајати.

"Још смо у првом кварталу, али ако би се рат продужио на целу годину, губила би цела Европа, што је тешко замисливо", каже Николићева.

Додаје да се о дефициту од милијарду може говорити само хипотетички, јер би се тај трошак односио на целу годину, под условом да криза потраје до краја године.

Николићева закључује да је рат у Ирану озбиљан ударац за глобалну економију, без обзира на исход сукоба, и да ће прогнозе економског раста морати да се мењају, јер је ово година која ће уздрмати читав свет.

*Целу емисију можете погледати у видеу на почетку текста.

"Част нам је и радост свој браћи и сестрама муслиманске вероисповести, а посебно онима који живе са нашим народом у отаџбини и расејању, упутити свесрдне честитке поводом завршетка Рамазана и прославе Бајрама", навео је патријарх у честитки, саопштено је из Српске православне цркве. 

Како је додао, свако настојање човеково да у савремени свет, испуњен бројним немирима, кризама и страшним ратовима, унесе мир и љубав најлепше је уздарје творцу и дародавцу свих добара и залог наде да ће његова блага воља тријумфовати упркос свему.

Патријарх је поручио да је отуда и за СПЦ, као и за све људе добре воље, без обзира на верске и друге разлике, изузетно драгоцен и сваке похвале достојан подвиг који су браћа и сестре муслимани уложили током Рамазана, а који је у ове благословене дане крунисан празником Бајрама. 

"Нека вам је свима племенити Бајрам срећан и благословен", навео је патријарх Порфирије.

Сунце је у Београду јутрос, на дан почетка пролећа, изашло у 5.41 минут, а залази у 17.50 минута, што значи да ће обданица трајати 12 сати и девет минута, а ноћ 11 часова и 51 минут.

На дан пролећне равнодневице обданица и ноћ нису једнаке дужине, јер Земљина атмосфера привидно уздиже Сунце изнад хоризонта.

"Србија не само да има најбољу цену и најјефтинији гас у целој Европи, него има и сигурност у снабдевању гасом у прошлом периоду који је био јако тежак. Али оно што је најважније, разговара се и о томе да Србија у следећем периоду такође има најбољу цену за гас и најсигурније снабдевање", навео је Поповић.

Додао је да у овим временима не постоји ништа важније, јер гас користе не само грађани за грејање, већ га пре свега користи и индустрија.

"Сви страни инвеститори који долазе у Србију желе да имају најбољу цену струје и најбољу цену гаса. Зато је Србија лидер у привлачењу страних инвестиција у целом региону и сигурно ће тако и да буде убудуће", нагласио је Поповић. Додао је да зато Србија има сигуран економски раст. "Највећи економски раст овде у југоисточној Европи и вероватно један од највећих економских растова у целој Европи. Сигурно смо међу прве две, три земље захваљујући, између осталог, економској политици Владе Србије и председника Вучића", рекао је Поповић.

Нагласио је и да руски производи долазе у Србију, а да су, како је рекао, велика очекивања од сарадње у инфраструктури, у електропривреди, као и на плану иновационих технологија и нових технологија.

"Поготово у коришћењу вештачке интелигенције и роботике, ми можемо да имамо одличну сарадњу, али да имамо такође и будућу велику школу вештачке интелигенције и роботике коју Русија има, да их искористимо на најбољи могући начин. Наши инжењери, који су једни од најбољих у Европи, могли би, заједно са руским инжењерима, да дају свој допринос и у Русији и Србији, али можда још важније на трећим тржиштима као што се то данас ради у ИТ индустрији", рекао је Поповић.

На руским полицама сиреви, месо, кобасице из Србије

Истакао је да са руском страном интензивно сарађујемо и да се комисија редовно сусреће и решава текуће проблеме и српских и руских привредника.

"Оно што је најважније, на руским полицама, у руским супермаркетима се налазе и наши сиреви, и месо, и кобасице, и практично сви производи који могу да се експортују у Руску Федерацију. Изузетно су цењени, наше воће, али такође и производи машинске, електротехничке индустрије. Наше ИТ компаније изузетно добро сарађују, велики потенцијал у сарадњи видимо у иновацијама, дигитализацији, вештачкој интелигенцији и роботици", нагласио је Поповић. 

Међувладина комисија у априлу

Министар економског развоја Руске Федерације Максим Решетњиков рекао је да је у припреми састанак Међувладине комисије за економску, трговинску и научно-техничку сарадњу који ће се одржати у априлу у Београду и који ће бити посвећен детаљним договорима у свим областима динамичне сарадње између две земље.

"Наша трговинска размена је већа од две милијарде долара. Русија је за Србијиу поуздани снабдевач енергентима по јако повољним ценама који обезбедују конкурентност српске економије и пољопривреде, а Србија је за нас снабдевач пољопривредним производима, белом техником", рекао је Решетњиков. 

Почаст херојима Првог и Другог светског рата

Министри Ненад Поповић и Максим Решетњиков положили су на Новом гробљу, на Руски некропољ, венац у част руским војницима страдалим у Првом светском рату. Решетњиков и Поповић положили су венце и на Спомен-гробљу ослободилаца Београда 1944, одајући тако почаст српским и руским војницима који су животе дали за ослобођење Београда и Србије.

У част руских хероја страдалих у Првом светском рату, на највећем руском гробљу ван Русије, венац је положио и амбасадор Русије у Београду Александар Боцан Харченко.

Министар Поповић је положио венац на којем је исписано "Херојским савезницима и браћи".

Поповић је истакао да српски народ у историји није имао ближег пријатеља ни поузданијег савезника од Русије.

Министар је подсетио и на дубоке историјске и духовне везе српског и руског народа.

"Колико је снажно било поверење српског народа у Русију, сведочи и предање да је Свети Петар Цетињски, владар Црне Горе, на самрти свом наследнику Петру Другом Петровићу Његошу оставио завет - моли се Богу и држи се Русије". Поповић је навео да су Срби и Руси, са чврстом вером у правду, кроз историју непоколебљиво бирали добро и чували слободу.

Рад полиције на расветљавању свих околности овог догађаја је у току.

“Редовно идем на контроле, живим најнормалније и уживам у животу. Жене које су здраве да потврде да су здраве, да открију евентуалну болест у раној фази када је она много лако излечива, а за ове жене које су већ откриле болест да никако не забораве и не пропуштају своје контроле и да буду одговорне према себи”, поручује Ивана Томићевић, из Ниша.

Иванина прича једна је од многих које су потврду добиле и у званичној статистици па, према подацима Батута, први пут после много времена, рак дојке више није водећи узрок смртности код жена и то захваљујући савременој терапији и појачаном скринингу.

“Циљ је да уведемо болест у хронично стање, да што дуже држимо под контролом различитим сукцесивним терапијским методама наравно са нагласком да очувамо квалитет живота таквих пацијената. Имамо више подтипова карцинома дојке , за неке подтипове имамо и нове лекове за које се надамо да ће бити доступни на некој следећој листи лекова”, наводи доц. др Ана Цветановић, руководилац Клинике за онкологију УКЦ Ниш.

Марија Милачић, радиолог ДЗ Ниш објашњава: „Превентива се базира на томе да једном годишње радимо редовне ултразвучне прегледе дојке, а док код популације жена од педесете до 69 године радимо мамографију на сваке две године”.

Сазнање да болујемо од тешке болести увек је шок па је изузетно важна и психолошка подршка.

“Морам да нагласим да ми често упућујемо пацијенте код психолога на самом почетку лечења. Оно што је добро то је да се на томе доста ради, сада и у Нишу имамо психолошко саветовалиште само за онколошке пацијенте и ми честу ту упућујемо пацијенте јер сматрамо да када се истовремено лече и један и други аспект да су исходи набољи”, истиче доц. др Ана Цветановић, руководилац Клинике за онкологију УКЦ Ниш.

Од помоћи у периоду болести и лечења су Удружења. Најактивније у Нишу је удружење Будите уз нас које је умрежено са сличним удружењима у земљи, а најпосећенија је група за размену искустава која тренутно броји око 150 чланица.

Саветовалишту против породичног насиља свакодневно се обраћају жене, али и мушкарци, између осталог, како би добили информације у вези са мерама заштите од насиља у породици, старатељством над децом и разводом.

Прогањање, а не "непријатност"

Правница у Саветовалишту против породичног насиља Мина Грашић објашњава да када се деси ситуација да неки мушкарац прати жену од посла до куће, шаље јој континуирано поруке, позиве, зове њене пријатеље, породицу, окружење, жене то често схватају само као један облик непријатности.

"То је заправо прогањање које је и у нашем Кривичном законику дефинисано као кривично дело и то је оно што жене често не знају, да је то нешто што могу да пријаве и да се од тога заштите. Нама мушкарци често долазе уколико имају проблематичан однос са бившом партнерком у смислу да нису омогућени да виђају дете", навела је Грашићева.

Закон постоји, али пракса каска

Због службеника који више пута шетају странку од шалтера до шалтера, уместо да јој пруже информације о процедурама и правима, грађани су неретко принуђени да самостално проучавају прописе, иако по Закону имају право на бесплатну правну подршку у виду општих правних информација и помоћи при попуњавању формулара.

Поред тога, рањиве категорије, попут социјално угрожених грађана, имају могућност да остваре и додатну бесплатну правну подршку – да им јавни бележник састави јавнобележничку исправу или да им посредник помогне у решавању спора. Трошкове тих услуга заједнички сносе општина или градска управа и Министарство правде.

И кад новца има, захтева нема

Начелница Управе ГО Савски венац Марија Сушић наводи да је у претходној години из буџета издвојено 100.000 динара за бесплатну правну подршку, али да ништа од тога није утрошено.

"Имали смо само један захтев за бесплатну правну подршку у сачињавању јавнобележничке исправе, али грађанин није испуњавао услове прописане Законом. Што се тиче посредовања у решавању спорова, за све време колико имамо службу бесплатне правне помоћи нисмо имали ниједан захтев", објаснила је Сушићева.

Под условом да су уопште чули за бесплатну правну подршку, грађани се, према речима стручњака, суочавају с бројним препрекама у њеном остваривању – законски услови су рестриктивни, многе општине не издвајају довољно средстава или немају службу правне помоћи. Тамо где она постоји дешава се да службеници који би требало да одлучују о захтевима за подршку, не знају да им је то надлежност.

Медијација као брже решење

Посредник у решавању спорова и регистровани пружалац бесплатне правне подршке Нела Савић каже да Општина може да упути странку у посредовање за добијање бесплатне правне подршке у предметима.

"Странка може да потражи правну помоћ, рецимо, вршњачког насиља ако има дечији додатак, затим остваривању новчане социјале помоћи, жене жртве насиља, у породичним тим неким споровима и тако даље. Брже решавате ваш спор, по Закону мора да се заврши у року од 60 дана за разлику од суда који може трајати и годинама", наводи Савићева.

Посредница наводи да је бесплатна правна подршка заживела у Крушевцу и Новом Саду, док им се полако приближава Градска управа Панчево, која је помогла и израду приручника за обуку посредника и запослених у управама и центрима за социјални рад.

"Да би остварили право на социјалну помоћ, родитељи радно неспособни, морају да туже, то је један несрећни члан Закона, своју децу да би остварили право на ту новчану социјалну помоћ, оно што је јако добро јесте да применом бесплатне правне подршке не морају да туже своју децу, већ то могу да реше у поступку медијације", додала је Савићева.

Шта је бесплатна подршка јавног бележника

У оквиру бесплатне правне подршке код јавног бележника могу се саставити тестамент, уговори о доживотном издржавању, расподели имовине за живота, изјаве попут сагласности за путовање малолетног детета и друге јавнобележничке исправе, саопштава Министарство правде.

Наводе да су прошле године градске и општинске управе имале укупно 224 захтева за бесплатну правну подршку.

"Према извештајима које смо добили, за 118 грађана одобрено је састављање јавнобележничке исправе, док је за посредовање у решавању спорова подршка одобрена за 60 корисника. Општу правну информацију добило је 9.349 грађана, а 3.468 корисника имало је је помоћ при попуњавању формулара", речено је из Министарства.

Да би бесплатна правна подршка била доступнија, много је посла пред надлежнима, а потребно је и повећати број, по Закону, главних пружалаца подршке – тренутно су у регистру Министарства правде свега три правна факултета, 14 јавних бележника и 38 посредника.

Обраћајући се јавности из Палате "Србија", председник Александар Вучић рекао је да би литар дизела без интервенције државе коштао 257 динара, напоменувши да ће кумулативно смањење акциза на гориво достићи 61 одсто.

Вучић је истакао и важне мере које се тичу цене дизела за пољопривреднике.

"Сада је 179 динара литар нафте за пољопривреднике. У наредних седам дана биће 181 динар, а даље ће бити дозвољено максимално 184 динара. То је огроман поклон пољопривредницима", нагласио је Вучић.

Како се наводи у саопштењу МУП-а, осумњичени је, јуче око 18 часова, на паркингу полицијске станице у Савској улици чекићем оштетио пет службених возила.

Потом је, приликом интервенције полицајаца покушао да их нападне чекићем, након чега је савладан и ухапшен.

Током интервенције, повређен је један полицијски службеник којем је указана лекарска помоћ, додаје се у саопштењу.

Д. М. је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Првом основном јавном тужилаштву у Београду.

“Овај пут је нешто стварно невероватно. Већ су најављене неке обнове кућа. Једну смо почели, најавили су се још неки већ у припреми да се куће обнављају, вероватно ће и да се дограђују”, наводи Милован Мирковић, село Тачевац.

Милован Томчић, село Тачевац додаје: “Две трећине радова је завршено. Тако да сада дубоко верујем да ће све то бити доведено до краја, како је то пројектом предвиђено и како смо замислили. Жеља постоји и надамо се да ће да се шири и да овде заживи ловство и туризам, а исто и могућности за сточарство и воћарство су овде неограничене.''

Да се поново враћа живот на ове просторе сведоче и слике обрађених воћњака, обновљени извори, уређено сеоско гробље и припремљен терен за изградњу завичајног дома.

“Сада иде детаљно планирање са грејдером, а онда ће се радити темељи. Зграда ће бити двадесет са десет и ту ће бити наш кутак и за оне који нису тренутно овде”, истиче Милован Томчић, из села Тачевац.

Завичајци се надају да ће у времену које долази бити учињен помак ка оживљавању целог краја и да ће у томе имати подршку локалне власти и државе.

Војимир Чарапић, председник Општине Куршумлија каже да је рађено доста на државним путевима. Објашњава: “Посебно на повезивању Топличког и Јабланичког Округа преко Радан Планине. Затим су рађени путеви Куршумлијска бања и Љуша. Радимо доста и тих некатегорисаних путева”.

До 92 села куршумлијске Општионе води 800 километара локалних некатегорисаних, углавном планинских путева.

Сателитски снимци и подаци о кретању показују да се брод у једном тренутку приближио подручју између острва Лампедуза и Линоса, које важи за једно од богатијих биодиверзитетских зона у Медитерану.

Стручњаци упозоравају да би евентуално изливање горива или експлозија могли имати озбиљне последице по морски екосистем.

На броду се, према проценама, и даље налазе значајне количине горива, укључујући мазут, дизел и течни природни гас. Посебан проблем представља метан, који без адекватног система хлађења може прећи у гасовито стање, повећавајући притисак у резервоарима и ризик од експлозије.

Питање надлежности додатно компликује ситуацију. Док се танкер налази у међународним водама, не постоји јасно дефинисана одговорност за његово збрињавање. У случају да уђе у територијалне воде, одговорност би преузела најближа држава.

Италија и Малта прате ситуацију и спремне су да реагују уколико брод уђе у њихове воде. Европска унија је, у међувремену, изразила забринутост и позвала на координисану реакцију.

Стручњаци истичу да је евентуално извлачење брода технички захтевно и ризично, због оштећења и присуства запаљивих материја. Као једна од могућих опција помиње се и контролисано потапање, али таква одлука носи значајне еколошке и политичке последице.

Ситуација се и даље прати, док "Арктик Метагаз" остаје потенцијална претња у једном од најпрометнијих и еколошки најосетљивијих делова Медитерана.

Танкер "Си Хорс", који плови под заставом Хонгконга и превози око 200.000 барела дизел горива, преузео је терет током претовара код обала Кипра и очекује се да стигне у Хавану до краја месеца.

Слање ових танкера у Кубу долази у тренутку док Хавана трпи последице дуготрајне америчке економске блокаде и није увозила нафту од 9. јануара, када је Мексико испоручио последњу пошиљку, јер је под притиском администрације америчког председника Доналда Трампа обуставио испоруке нафте.

Портпароли Трампове администрације претходно су најавили да ће обуставити испоруке нафте и дизела у Кубу и увести санкције свакој земљи која продаје енергенте острву.

Танкер "Анатолиј Колодкин" је последњи пут регистрован код обала Данске пре више од 44 сата, док се "Си Хорс" тренутно налази у северозападном делу Кариба, око 1.500 километара од кубанске обале. Ова два танкера представљају значајан изазов за америчку санкциону политику.

Трамп је у понедељак изјавио да очекује како ће имати "част да преузме Кубу", тврдећи да може да уради "шта год пожели" у оквиру америчких преговора са Хаваном о будућности те земље.

Сједињене Америчке Државе настоје да појачају притисак на Кубу, свог дугогодишњег противника, још од хапшења венецуеланског председника Николаса Мадура у јануару.

Својим преданим радом дао је немерљив допринос бројним емисијама свих програма РТС-а.

Миша је био један од најцењенијих монтажера Телевизије Београд, а током своје богате каријере обављао је и послове шефа одељења монтаже – мајстор свог заната, али и човек изузетне ширине, интегритета и јасног става. Несебично је помагао млађим колегама, усмеравајући их и подстичући да расту и напредују.

Свој последњи радни дан у монтажи РТС-а провео је радећи на Јутарњем програму.

Памтићемо га као великог пријатеља и човека од којег се могло много научити – не само о послу, већ и о људскости.

Испраћај за кремацију Милорада Мише Јевтића биће одржан на Новом гробљу у среду 25. марта у 11:45.

Осим председника Александра Вучића, присуствовали су и сви релевантни чланови везани за енергетски сектор.

"Са министром Решетњиковим разговарао сам о билатералној сарадњи у различитим областима, као и о кључним питањима од стратешког значаја за енергетску и економску стабилност Републике Србије, актуелним глобалним кретањима и њиховим импликацијама на регион, са фокусом на енергетску безбедност, стабилност тржишта и одрживост постојећег економског поретка", написао је Вучић на Инстаграму.

У контексту најновијих сукоба на Блиском истоку који су довели до огромних поремећаја на светском тржишту енергената, Вучић је нагласио да је и Србија суочена са повећаним ризицима у обезбеђивању континуираних и поузданих испорука.

"То захтева прецизно дефинисане и дугорочно одрживе аранжмане", указао је председник Вучић.

Санкцијама је обухваћен и НИС, са којим ЈАНАФ има уговор о транспорту сирове нафте за период од 1. јануара 2024. до 31. децембра 2026. године.

ЈАНАФ наводи да му је ОФАК и раније издао узастопну лиценцу за наставак извршавања тог уговора, и то за период од 27. фебруара до 8. октобра 2025. године, као и од 31. децембра 2025. до 20. марта 2026. године.

Хрватска компанија је саопштила на својој веб страници да наставља да пажљиво прати развој ситуације и да остаје у сталном контакту са корисничким системом и осталим кључним актерима.