Претходно је у Уставном суду одржана седница на којој су представљене новоизабране и новоименоване судије Уставног суда.

"Уверен сам да ће ова посета допринети даљем јачању односа Србије и Турске, као и продубљивању економске сарадње, инвестиција и заједничких пројеката. Разговараћемо и о регионалним питањима, стабилности на Балкану и свим другим изазовима са којима се суочавамо у сложеним глобалним околностима", навео је Вучић на Инстаграму.

У делегацији са председником Вучићем су министар спољних послова Марко Ђурић, министар одбране Братислав Гашић, министар без портфеља задужен за област помирења, регионалне сарадње и друштвене стабилности Усаме Зукорлић, министарка привреде Адријана Месаровић и помоћник министра одбране Ненад Радомировић.

Иначе, билатерални односи две земље бележе узлазни тренд у економској сарадњи. Поред економије, сарадња је развијена у готово свим областима од заједничког интереса, од сарадње у области енергетике и инфраструктуре, до сарадње у области туризма, културе, просвете и слично.

Трговинска размена две земље

Трговинска размена у 2025. години између две земље је била скоро 3,5 милијарде америчких долара, показују последњи подаци. Од тога, извоз Србије у Турску је био 1,2 милијарде долара, док је остало био увоз из Турске.

Кључни производи које смо извозили су бакар, гуме и прехрамбени прозводи. У октобру 2017. године, успостављен је Високи савет за сарадњу између Србије и Турске којим председавају председници двеју држава, а у чијем раду учествују и ресорни министри две владе.

До сада су одржана четири састанка Високог савета за сарадњу, а последњи је био у Београду у октобру 2024. године, током посете турског председника Србији. Том приликом је потписано у 11 билатералних међународних уговора. 

Вучић и Ердоган су од 2017. године имали 14 сусрета, укључујући посете и сусрете на маргинама међународних скупова. Ово је од 2017. године осма посета председника Вучића Турској, а од 2017. године биле су три посете турског председника Ердогана Србији, од којих је последња била 2024. године.

Седници су присуствовали, поред председника Уставног суда Петрова и судије Наташе Плавшић, чији је мандат у току, и нове судије Никола Бањац, Ранка Вујовић, Зоран Лончар, Атила Дудаш, Добросав Миловановић, Маја Поповић, Михајло Рабреновић, Милан Рапајић и Бојан Тубић.

Петров, који је председавао седницом, изнео је начин функционисања и рада и надлежности Уставног суда.

"Овај састав суда има убедљиво највише доктора наука и професора универзитета у односу на све раније, 10 од укупно 12 судија", истакао је Петров.

Указао је да Устав није предвидео као редовну трајну ситуацију да суд функционише са мање од 15 судија и подсетио да је суд у пуном саставу био у два периода - од 2010. до августа 2016. и од децембра 2016. до априла 2019. године.

"Тренутно, у саставу суда је 12 судија, а недостаје троје судија које треба да изабере судска власт. ​Подсећам да је у овом саставу двоје судија, чији је мандат отпочео 2019. године, изабрано од стране судске власти, то су др Наташа Плавшић и др Владан Петров", нагласио је председник Уставног суда.

Додао је да ће, имајући у виду да је у току процес избора и парцијалне обнове два правосудна савета, Високог савета судства и Високог савета тужилаштва, који су по Уставу овлашћени предлагачи судија, Уставни суд сачекати окончање тих поступака.

Додао је да ће Уставни суд потом, у складу са законом, поново упутити допис надлежним органима да покрену поступак за избор недостајућих судија које треба да изабере Општа седница Врховног суда.​

"Комплетно попуњавање суда је важно да би се обезбедила структура Уставног суда сагласно Уставу, као и да би се побољшала ефикасност рада овог суда, јер у овом тренутку највећи број судија има велика задужења и прекомерно су оптерећени", истакао је Петров.

Говорећи о надлежностима суда, Петров је рекао да оне нису искључиво уставна материја и не представљају такозвани numerus clausus, већ да по Уставу, суд обавља и друге послове одређене законом, што је, како је додао, омогућило да се списак надлежности временом прошири. 

У оквиру седнице био је изложен оригинал Сретењског устава из Државног архива Србије, у сусрет Дану државности.

Седници су присуствовали и директор Државног архива Србије Мирослав Перишић, као и декан Правног факултета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Слободанка Перић.

Драгиша Мијачић, координатор Националног конвента о Европској унији за Поглавље 35 у разговору за РТС оцењује да је нова влада у Приштини формирана убрзано, пре свега због међународних обавеза и приступа европским средствима.

"У једном дану је конституисана и скупштина и формирана влада. То је пре свега притисак међународне заједнице и ургентност с косовске стране да косовска скупштина усвоји пар међународних уговора које ће омогућити Косову приступ великој количини новца пре свега од Европске уније“, наводи Мијачић.

Мандат специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине продужен је до 29. фебруара 2028. године.

Мијачић истиче да је неизвесно ко ће са приштинске стране водити дијалог са Београдом, будући да у новој влади нема Бесника Бисљимија. "Не знамо ко ће бити главна вођа, ко ће бити шеф преговарачког тима из Приштине“, каже Мијачић.

Када је реч о политици нове Куртијеве владе, очекује наставак досадашњег курса.

"Мислим да ће то бити једна влада континуитета. Континуитета када је у питању и притисак на српску заједницу, тако да ја не видим да ће ту доћи до неких већих промена", додаје Мијачић.

"Спор око избора представника Срба и питање уставности"

Говорећи о избору представника Српске листе за потпредседника скупштине, Мијачић указује и на, како каже, кршење косовског устава у вези са министарским местом намењеним српској заједници.

Додаје да је влада у Приштини "прекршила устав", јер политички субјект међу косовским Србима који има највише гласова треба да има то министарско место. "То министарско место је одузето Српској листи, дато је господину Ненаду Рашићу противуставно", напомиње Мијачић.

Додаје да одговорност сноси и Српска листа јер раније није покренула поступак пред Уставним судом.

"Када ви институционално не наступате у заштити својих права, ви долазите до тога да се противуставне активности просто улазе у једну политичку праксу", навео је Мијачић.

"Ударац на здравство и школство је погубан"

Посебно забрињавајућим оцењује последице примене закона о странцима и других прописа на функционисање српских институција.

"Ја овде заиста морам да нагласим да овај ударац на здравство и школство је погубан по српску заједницу. Уколико не постоји здравство и школство онако како постоји у садашњем формату, то практично значи нестајање српске заједнице са тог простора“, упозорава Мијачић.

Рок за примену закона је 15. март

Говорећи о закону о странцима и возилима, каже да ће се он сигурно применити 15. марта. "Значи ви имате неких месец дана да реагујете, да се макар тај закон одложи, макар да се нађу решења за сваку категорију становништва", напомиње.

Тај датум назива "даном де“. "Уколико не дође до једног јасног одговора како спречити ову врсту интеграције на начин на који се форсира од стране косовске владе, бојим се да ми нећемо имати опстанка више на том простору", навео је Мијачић.

Поруке међународној заједници

Иако Европска унија подржава примену закона који нису оспорени са становишта уставности, Мијачић сматра да је кључно питање њихов ефекат.

"Закон о странцима није споран. Уставност и законитост тог закона није спорна. Али штетне последице тог закона су спорне по српску заједницу“, истиче он.

Према његовим речима, решење је у активнијем дипломатском деловању. "То морате у центрима моћи да решавате. То не можете писмима“, каже Мијачић, додајући да је неопходан директан разговор у Берлину, Паризу, Бриселу и Вашингтону о опстанку Срба на КиМ.

Осврнуо се и на улогу специјалног представника ЕУ. "Господин Соренсен мора да одговори на питање да ли је Заједница српских општина и даље приоритет у његовом деловању или није", каже Мијачић.

Заједница српских општина као предуслов

Мијачић наглашава да је, према европском статуту, обавеза ЕУ да посредује у формирању Заједнице српских општина (ЗСО).

"Прво формирати се Заједница српских општина у којој би се легализовао систем здравства и школства, а онда може да се примени закон о странцима“, наводи гост Јутарњег програма.

"Не постоје екстериторијалне институције. Не постоји могућност за екстериторијалним институцијама. То не можете да испреговарате. Можете да легализујете ове институције које постоје", истиче.

Продужетак мандата специјалног представника

Продужетак мандата специјалног представника ЕУ до 2028. године Мијачић не види као изненађење.

"Мислим да нема ничега значајног ту, просто је пракса да се настави са њим", каже Мијачић, али додаје да постоји простор да се од Брисела затражи јаснији став по кључним питањима.

Најављени сусрет од стране Каје Калас, председника Србије и премијера привремених институција у Приштини, у кратком року, по оцени Мијачића, тешко да може донети напредак без претходног решавања спорних питања.

"Ја у овим околностима не видим шта могу њих двојица да се договоре уколико се не реши питање одлагања примене закона о странцима и питање легализације здравства и школства", закључио је Драгиша Мијачић.

Упркос свим очекивањима, Кир Стармер се одржао у фотељи британског премијера, која се све снажније љуља под налетима афере Епстин.

Лабуристи, званично, пружају подршку премијеру, али потенцијални наследници се већ помаљају. Ко су они?

Кандидат левог крила лабуриста Енди Барнам

Природни наследник је градоначелник Манчестера Енди Барнам – једини лабуриста коме бирачи верују.

Стармер је недавно, унутар-страначким гласањем спречио покушај ведете левог крила лабуриста да се врати у парламент.

Тиме му је, уз образложење да би поновљени избори за градоначелника Манчестера били прескупи, затворио пут до премијерске фотеље.

"Да, он има моју подршку, влада ужива моју подршку. Уживали су је и када сам желео да се кандидујем за посланика на поновљеним изборима", оцењује градоначелник Манчестера Енди Барнам.

Тако је британски премијер уклонио главног ривала. За сада.

Градоначелник Манчестера је поново на свом послу. Каже да је само на њега фокусиран.

Енди Барнам одбио је да одговори на новинарско питање да ли мисли да га се Кир Стармер плаши.

"Немам никаквих додатних коментара. Рекао сам шта сам имао", одбрусио је политичар за кога аналитичари листом тврде да је једини човек, који може лабуристе да спасе пада на четврто место по популарности – иза реформиста, конзервативаца, па чак и зелених.

Ведета синдиката Анђела Рејнар

Синдикати и већина посланика следе донедавну вицепремијерку, некадашњу чистачицу Анђелу Рејнар.

Сви се слажу да би била бољи и харизматичнији премијер од Стармера, али о томе не може ни да сања док не плати четрдесет хиљада фунти заосталог пореза због чега је морала да напусти владу.

Иза свих недавних побуњеничких потеза посланика осећа се њена рука.

Сви се сећају њеног ругања конзервативцима: "Сваког месеца мењају премијера, јер су у потпуном расулу".

Та изјава је сада примењива и на лабуристе.

Менделсонов миљеник Вес Стритинг

Енергични министар здравља Вес Стритинг, који води порекло из породице, повезане са источно-лондонском мафијом, испао је из шињела Питера Менделсона као звезда десног центра странке.

Опрао је руке од свог ментора објавивши целокупну преписку са "принцем таме".

Тиме се јасно позиционирао као премијер на чекању.

Адут му је знатно побољшано стање у здравству после мастодонтског улагања у тај ресор од чак двадесет милијарди фунти.

Оштра Шабана Мамуд

Најспособнија кандидаткиња за Стармеровог наследника је министарка унутрашњих послова Шабана Мамуд.

Но, њен оштар став према имиграцији поставља је превише десно за укус лабуриста.

Незаобилазни Дејвид Лами

Најнеозбиљнији кандидат је тренутни министар правде Дејвид Лами кога Стармер сели из ресора у ресор и користи за бомбастичне нападе.

"Најџел Фараж ништа не разуме. Увио се у нашу заставу, али његова политика није у складу са британским вредностима", само је једна од изјава британског министра правде Дејвида Ламија, која није озбиљно схваћена.

Лами се слабо сналази и у најновијем ресору где је недавно неславно пропао његов покушај да укине пороту у неким судским поступцима.

Контроверзни Ед Милибанд

Најстабилнији кандидат је бивши лидер лабуриста Ед Милибанд, претходник тврдо левог Џеремија Корбина.

Његова еколошка стратегија угрозила би успон зелених на предстојећим локалним и регионалним изборима.

Међутим, премијер из јеврејске заједнице удаљио би за лабуристе кључно муслиманско бирачко тело.

И тако, упркос јавном позиву лидера шкотских лабуриста да поднесе оставку, Стармер некако опстаје.

Ед Милибанд сматра да су, после оставки Стармеровог шефа кабинета Моргана МекСвинија и директора за комуникације Тима Алана, лабуристички посланици "бацили поглед са литице", на коју их је поставила изјава Анаса Сарвара, и да им се поглед није допао.

"Схватили су да је исправно да се уједине иза Кира и сконцентришу на државу. Не желимо да идемо стопама торијеваца из времена када су били на власти када се све претворило у хаотичну и неуређену трку за лидерску позицију. Желим да будем јасан. Питер Менделсон никада није требало да буде именован за амбасадора у Вашингтону. Сврха наше владе је да се залаже за немоћне, а не за моћнике. То је подривено. Ово мора да буде тренутак промене и много јаснијег осећаја за политичке принципе", поручује министар за заштиту човекове околине Ед Милибанд.

Закуска у Чекерсу

Кир Стармер ће данас у Чекерсу, резиденцији британског премијера, гостити посланике своје странке.

Разлог је куповина времена барем до маја и локалних избора, које ће, према свим прогнозама, лабуристи катастрофално изгубити.

Пољопривредници су се окупили са три захтева – да се обустави увоз млека, меса, воћа, поврћа, житарица и свих врста хране које се производе у Србији, да се нормализује тржиште хране, и цена и траже и законску одговорност Министарства за системско, како наводе, уништавање и пропаст домаће пољопривреде.

Истакли су да то није само њихов протест, већ протест сваког човека у овој земљи који једе неквалитетну и прескупу увозну храну.

Најавили су да ће блокада саобраћаја и протест трајаће током ноћи, али и наредних дана све док се њихови захтеви не буду испунили.

Упоредо се наставља и блокада Ибарске магистрале код Мрчајеваца која је почела јуче у 13 часова. 

Удружење пољопривредника "Шајкача" из Чачка и Удружење произвођача млека Шумадије и Поморавља из Краљева oд Владе Србије и надлежног министарства, како кажу, захтевају хитну контролу увоза млека, враћање откупне цене млека и меса на ниво пре смањења, загарантован откуп млека за сваког произвођача и увођење прелевмана.

Како су још јуче најавили, блокада магистралног пута трајаће до испуњења захтева.

Министарству пољопривреде је јуче навело да је држава спровела читав низ мера како би очувала и ојачала домаћу производњу млека и обезбедила стабилне услове за рад сточара, у условима, како истичу, изражених поремећаја на регионалном и европском тржишту.

"Пацијент се, иако није наш осигураник, самостално пријавио на наведену хируршку интервенцију због дисајних проблема од којих је годинама имао тегобе, свестан ризика саме интервенције због осталих придружених болести од којих је боловао", наводи се у саопштењу.

Министарство додаје да је одмах по добијању информације упутило своје инспекторе у Чачак.

"Одлуком министра здравља, руковођење ОРЛ одељењем у Општој болници Чачак преузели су лекари УКЦ Србија и УКЦ Крагујевац, док се не утврде све околности које су довеле до два смртна исхода на овом одељењу у кратком временском року", наводи се у саопштењу.

Поред тога, додаје, министар здравља је дао налог о увођењу привремених мера у Општој болници Чачак, која подразумева преузимање руковођења том здравственом установом у наредном периоду.

"Министарство здравља још једном упућује искрене изразе сауцешћа породицама преминулих", пише у саопштењу.

Прошле недеље, четворогодишња девојчица, након операције крајника у чачанској болници, због компликација је хитно упућена у Београд, где је преминула.

Грађани, међу којима и мајка преминуле девојчице, протестовали су испред болнице, а директор Дејан Дабић поднео је оставку.

Наложена је обдукција, а из чачанске болнице истичу да се утврђује да ли је било пропуста у лечењу.

Након одбране Весељија, завршну реч изнеће одбрана Реџепа Сељимија, а сутра ће завршну реч изнети одбрана оптуженог Јакупа Краснићија. Одбрана Хашима Тачија изношење завршне речи окончала је у среду.

Изношење завршних речи почело је у понедељак, а Специјализовано тужилаштво затражило је казну од по 45 година затвора за сву четворицу оптужених по свих 10 тачака оптужнице за ратне злочине и злочине против човечности.

Представници тужилаштва су нагласили да су оптужени имали снажну колективну улогу као кључни чланови главног штаба тзв. ОВК, да је постојао њихов умишљај, да су имали сазнања о кривичним делима и вршили ефективну контролу на терену и да је сваки од оптужених дао значајан допринос остваривању удруженог злочиначког подухвата.

Завршну реч у уторак је изнео и заступник жртава Сајмон Лоз, који је рекао да суђење представља прилику да жртве након 25 година добију правду и да свет чује о томе колико бол су претрпеле.

Бивше вође тзв. ОВК терете се по основу индивидуалне кривичне одговорности у шест тачака оптужнице за злочине против човечности и у четири тачке за ратне злочине.

У оптужници се наводи да су кривична дела за која су оптужени вршена најкасније од марта 1998. па до краја септембра 1999. године на више од 40 места широм Косова и Метохије, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији.

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су у притвору у Хагу од хапшења у новембру 2020. године, а суђење је почело у априлу 2023. године.

Тзв. ОВК је током 1998. и 1999. године извршила бројне злочине, убиства и отмице над припадницима војске и полиције тадашње Југославије, Србима и другим неалбанцима, као и Албанцима који нису прихватили да буду њени припадници или помагачи.

Када је реч о самом чланству, 51,7 одсто испитаника подржава приступање Србије Европској унији, док се 44,2 одсто томе противи. Ту је, такође, разлика мала, а индекс подршке износи 7,5.

Занимљиво је и како би грађани гласали о чланству Србије у ЕУ када би се референдум одржао ове недеље – 45 одсто би гласало "за", 32,6 одсто "против", док готово 15 одсто каже да не би изашло на гласање, а 7,5 одсто нема став.

Подршка је убедљиво највећа међу младима од 18 до 29 година – готово 64 одсто њих гласало би за чланство, док је међу старијима од 60 година већина против.

Анкета јавног мњења спроведена је 24. децембра 2025. и 11. јануара ове године, испитана је 1.501 особа.

Судар ставова грађана

Генерална секретарка Европског покрета у Србији Драгана Ђурица наводи да је, у односу на претходне резултате, позитивнији став грађана о уласку у ЕУ али да, и даље постоји значајан проценат оних који су против тога.

"И даље имамо велику поларизацију. Оно што нам позитивни резултати говоре је да грађани Србије виде Европску унију као један оквир за економски напредак и за уређенији систем. С друге стране, још увек не можемо говорити о идеолошком окретању нације ка ЕУ, већ некој врсти рационализације", објаснила је Ђурица.

Како каже, један од главних разлога благог раста подршке јесте препознавање да је ЕУ пут за праведнији и уређенији живот.

"То показују и последњи извештаји Европске комисије и ЕП. Европска унија такође више почиње да комуницира са грађанима, тако да европски званичници који долазе у Србију не разговарају више само са властима, већ и са представницима цивилног друштва, економског сектора, младима", каже Ђурица.

Наводи да је још увек подршка крхка. 

"Преломна тачка ће бити управо неудлучни грађани, а ту ће ситуација зависити од наратива и оног ко га контролише. У свему овоме морамо имати једну чињеницу у виду, да су грађани изложени наративу о ЕУ који је у највећој мери према истраживањима или неутралан или негативан", објаснила је Ђурица.

Говорећи о подршци младих, Ђурица каже, да млади виде могућности које нуди Европска унија.

"Међутим, ова рационализација тек треба да води ка неком идеолошком заокрету како се те предности и те користи буду све више осећале", наводи Ђурица.

Генерацијски јаз – слоган или реформа

Ђурица је указала и на генерацијске разлике.

"Проблем је што су генерације старије доби углавном изложене неком једностраном наративу и не перципирају довољно добро предности чланства и то је нешто што се не решава слоганима, него се решава реформама. Дакле, ниједна ПР кампања не може заменити праведне реформе и добро имплементиране реформе и тек онда може се остварити јасна комуникација са грађанима", објаснила је Ђурица.

Истиче да су се у Европском покрету позабавили и генерацијама у тзв. средњим годинама.

"Рецимо у централној и западној Србији, управо та средња генерација наших грађана, око две трећине њих су про-ЕУ, дакле за Европску унију. А када погледамо историјски контекст и то недавне историје, то је генерација која је у младим годинама одрастала у 90-им годинама практично и видела како може да изгледа изолација и како може да изгледа одсеченост од Европе и све остало што иде заједно са тим", навела је Ђурица.

Објаснила је да је економска корист добила највећу предност само зато што се о њој највише прича.

"То је нормално. Највише се прича о европским фондовима и средствима, пројектима које финансира Европска унија итд. Међутим, владавина права је део економског напретка. Нема економског напретка на дуже стазе без независних институција и праведног система који ће омогућити економски напредак", каже Ђурица.

Разбијање мита или признање

Навела је да је наратив са Косовом и Метохијом дуго времена доминантан и врло често инструментализован.

"Европска унија ни у каквом случају не тражи признање, него тражи политички дијалог. И то је мит који треба да се већ једном разбије", објаснила је Ђурица.

Ђурица је истакла и зачај реформи.

"Владавина права и те основне реформе, политичка воља за то, у томе је кључ, то је темељ куће, на томе се граде све остале реформе. Не може ни једна економско-друштвена реформа бити гарантована уколико не постоји фер правосудни систем", каже Ђурица.

Коментаришући изјаву амбасадора Бекјерета да је процес проширења поново добио замах и да Србија има прилику да га искористи убрзавањем реформи, Ђурица је рекла да су приоритет управо реформе.

"Приоритет су управо реформе и политичка доследност и јасна политичка оријентација са циљем чланства у ЕУ, а не вечити европски пут без циља. Тачно је што је амбасадор Бекјерет рекао да је ово историјска шанса. Овакву шансу нисмо видели сигурно у последњих десет година", закључила је Ђурица.

Строга правила на овој друштвеној мрежи забрањују навођење дроге која се користи, али то се лако заобилази жаргонским изразима и шифрама, а у већини случајева приказивањем својих проширених зеница.

Хаштаг #Пингток је донедавно била адреса на коју су деца слала своје видео снимке. "Пинг" је сленк за МДМА, познат и као екстази, а након што је ова страница блокирана одмах су се појавиле нове,  са модификованим изразима, варијацијама на овај жаргонски израз.

Европски трендови - истраживање ЕСПАД-а

Инфлуенсерка Сара (26) испричала је за Дојче веле да је и сама, са 15 година, постала зависница, а да је дрогу, преко друштвених мрежа без проблема добијала на кућну адресу.

„Више не морате ни да изађете из куће. Можете добити све што желите – директно у своју собу“, казала је ова инфлуенсерка која сада помаже младима да се едукују о проблему употребе дрога.

Према подацима ЕСПАД-а (Европског школског пројекта истраживања о алкохолу и дрогама) за 2024. годину, чак 73 одсто адолесцената у Европи пробало је алкохол, а 44 одсто е-цигарете.

Подаци говоре да је марихуана и даље најчешћа дрога међу младима.

Истраживање је обухватило 13.882 ученика старости 15. и 16. година из 37 земаља Европе, а закључак је да Балкан прати "европске трендове".

Стручњаци из Србије, Црне Горе и БиХ који се деценијама баве проблемом зависности, истичу у разговору за Интернет портал РТС да се из године у годину та доња граница све више спушта, а да је "експлозија" друштвених мрежа" само део ове пазле.

Релативизација образаца понашања

Психолог из Подгорице која се бави проблемима најмлађих, Радмила Ступар Ђуришић каже да у Црној Гори не постоје званична истраживања на ову тему, али да се ситуација може описати као - алармантна.

"Када почне да се ради и када је на линији да буде званично ми се изгледа толико уплашимо наших података да одмах кажемо: 'Ово је ипак незванична статистика'. Оно што добијамо са терена је застрашујуће", каже Ступар Ђуришић.

Објашњава да је за децу, већ у узрасту од 13 година, постала "свакодневица" да се сусрећу са "средствима" која служе за развијање болести зависности.

"Цигарета, вејп, мало попити алкохол је 'сасвим ок'. Коцкарница? 'Па зашто да не. То је само евро, два три'... Имамо ту релативизацију одређених образаца понашања коју у ми у психологији сматрамо врло озбиљно девијантним понашањима", наглашава овај психолог.

Проблем је, наставља, културолошки, јер се за такво понашања увек пронађе одређено оправдање, па и оно да млади "боље да пробају сада него да касније буду жељни".

"Ми који се бавимо са децом и пратимо њихов развој мислимо да смо у великом проблему, али некако као да нас не чују када хоћемо озбиљно да причамо о понашању наше деце у савременом добу", истиче Ступар Ђурђевић.

Нормалност представљања ненормалног

На питање шта је на њу оставило најтежи утисак када је реч о проблемима са којима су млади у Црној Гори суочени, овај стручњак одговара да се "сваки дан нечим згране".

"Више не знам шта је нормално, а шта није. Згране ме нормалност којом представљају оно што се дешава. Згране ме родитељ који каже: 'Знате, ја му не могу ништа'. То је згране, заледи. Јер када мама и тата нису ти стубови због којих се протересеш или наслониш да те извуку, мислим да смо у озбиљном проблему. Видим да није само дете коме треба помоћ, него морам оснажити и родитеље", наглашава овај психолог.

Из досадашне праксе издваја и случај средњошколке која је родила дете са проблемима зато што је користила "снус" - суптанцу коју су, каже, млади у Црној Гори пре три-четири године масовно користили.

"То је та реалност. Те супстанце нису здраве, остављају трајне последице, праве проблеме. Немојте то себи радити. Ово је евидентан доказ", каже Ступар Ђурђевић.

Феномен "бака на хоклицама" 

Коцкање код малолетника и даље је горући проблем у Црној Гори без обзира што је то решено законима.

Проблем није решен, већ се појавио феномен "бака на хоклицама".

"Имали смо проблем да одрасла особа узме евро, два, три, пет од неког тинејџера и уместо ње уплати тикет. Трудимо се да медијски освестимо људе да то не раде јер је то пут ка лошем обрасцу понашања. Потребна нам је помоћ медија, тих 'бака са хоклица', оних људи који деценијама окрећу главу са реченицом: 'Није мој проблем. Није моје дете' или 'није то ништа'", каже Ступар Ђуришић.

Као други велики проблем у Црној Гори наводи коришћење алкохола међу децом.

"Просто је у духу наше културе да 'носиш боцу' и на жалост и на радост. То коришћење алкохола у свакодневици оставља утисак на децу да и они треба да се опусте или прославе на тај начин. Ми дајемо снажан модел нашој деци да је 'алкохол плус емоција'. Деци треба давати здрав модел изражавања и суочавања са емоцијама и да не треба да се плаше својих осећања, већ да проналазе здраве начине превладавања живота са свим тим емоцијама", сматра овај психолог.

Додаје да је додатни проблем то што је у Црној Гори генерацијама "забрањивано показивање емоција".

"Имамо културолошку причу коју морамо мењати, а верујем да ћемо је променити јер овога пута плаћамо нашом децом. Крајњи цех који плаћамо биће ментално здравље наше деце. Мислим да је то довољан аларм да људи промене традиционални начин размишљања", закључује Ступар Ђуришић.

Поражавајући трендови на Балкану

У Србији је, према истраживању ЕСПАД-а употреба е-цигарета међу највишим у Европи са 34 одсто.

Истовремено, чак 49 одсто младића и 37 посто девојака је пробало алкохол пре своје 13 године.

Млади на Косову и Метохији, према истраживању ЕСПАД-а, у самом су европском врху по зависности од интернет клађења са неверованих 76 одсто.

Директор Специјалистичког психијатријског центра „Лавиринт“ из Приштине Сафет Бљакај упозорио је прошле недеље да је на Косову и Метохији, међу албанском популацијом, просечна старост особа које се јављају на лечење пала на 16 година, док је почетком века она била изнад 21 године.

Неуропсихијатар Сами Реџепи тврди да конзумирање дроге међу децом узраста 9–10 година на КиМ "није само феномен, већ озбиљан аларм за стручњаке" који треба да реагују што раније како ово не би постао широко распрострањен друштвени проблем.

Искуства зависника: адреналин као покретач

Патолошки коцкар, Дејан сада има 43 године и на свој порок је, процењује, потрошио најмање милион конвертибилних марака (пола милиона евра). У ту суму су ушли и дугови зеленаша, кредити родитеља да се извуче из проблема.

Рачуне за алкохол и кокаин никада није подвлачио јер су били део "исте игре".

Већ 26 месеци је у "Земљи живих" - Заједнници која се једина под окриљем Српске православне цркве бави проблемима болести зависности.

Дејан сада помаже другима који су на почетку лечења.

Родом из БиХ, Источно Сарајево, пред њим је још неколико месеци у Заједници, а напоље га чекају две кћеркице које су у доби када је он кренуо у "свет искушења".

"Проблем са коцком имам више од 20 година, проблем интензивног узимања алкохола више од десет и интензивно сам узимао кокаин задњих пет година пре уласка у Заједницу. Све почиње у ратној Босни и Херцеговини", почиње своју исповест Дејан.

Патолошки коцкар од 2004, у тај свет је упловио много раније, са 12 година, у последњој години рата у Босни.

Првобитна замисао је била да на лак начин "удвостручи" свој џепарац играјући покер апарате.

"Лако смо могли да уђемо, а и ја сам изгледао мало старије од својих вршњака. Лако сам манипулисао за новац који су ми давали родитељи", прича.

Признаје да је његова породица спадала у имућније, па је и џепарац био "буцкастији", далеко већи него код других вршњака.

Разлог за коцку - додатна зарада, врло брзо се променила у потребу за адреналином.

На рулету за дан изгубио 15.000 евра

"Полако сам улазио у тај свет где ме је то 'радило'. Није више био ни проблем новца, већ сам адреналин који коцка подиже. На крају се све паклено завршило".

Под тим подразумева и позајмљивање великих сума новца.

"Са двадесет и неком годином сам био у, за тада астрономским дуговима, више од 70.000 марака. Само у једном дану сам изгубио 30.000 марака на рулету".

Не хвали се овим цифрама, само констатује шта је било.

Констатује и колико га је све то коштало - у новцу.

"Што може да се сабере везано за кредите мојих покојних родитеља, за моје кредите, за враћање новаца зеленашима то је сигурно не мање од милион конвертибилних марака".

"Ресетовање на нулу"

На алкохол и кокаин је прешао како је коцка почела да га све мање "ради".

"Све време сам конзумирао алкохол, али викендима. Озбиљне проблеме почињем да имам пред улазак у Заједницу када ме је посао одвојио од породице. Гледање утакмица, играње тикета су пратили обитавање у кафанама и кафићима. Све је то расло у озбиљне количине алкохола где бих се некад тек ујутро враћао кући или одлазио на посао".

Као један од основних приоритета због чега се одлучио на лечење су његове кћерке.

Излечење није могуће, истиче, уколико се зависник не ослободи свог "супер ега" и "ресетује на нулу".

"Да би могли уопште да помислимо да будемо добри било коме, а поготово нашим најближима, морамо да будемо битни прво себи. Тај наш пут од ега до супер ега је био поплочан различитим пороцима и требамо да се доведемо у позитиву, да се потпуно оголимо и дођемо до стања нуле када почињемо да се 'китимо' правим људским и моралним вредности које налаже само хришћанство и православље", објашњава.

Каже да су његове кћерке довољно велике да схватају у ком се проблему нашао.

"И оне су закључиле да им не требам напола здрав, него тотално стабилан, да и напољу покажем резултате да је све ово била моја прошлост и да све може ићи на боље, а да ћу ја опет имати прилику да им буде прави отац", уверен је Дејан.

Наркотици све доступнији основцима

Центар за психо-социјалну рехабилитацију и ресоцијализацију оболелих од болести зависности "Земља живих" једина је таква институција у оквиру Српске православне цркве.

Основао је 2005. патријарх српски Порфирије док је био игуман манастира Ковиљ.

Статистика показује да њихов програм даје најбоље резултате у враћању младих на "нормалност".

Главни координатор Центра, Андреја Јовановић каже да је на основу искуства рада у Заједници утисак да су наркотици "драстично доступнији" младима у основним школама у односу на пре 15 или 20 годинаа.

"Мишљења смо да је раније то било много мање доступно. Некако је та глобализација довела дотле да и у најмањим местима, у најмањим основним школама деца имају могућност и прилику да ако желе да нешто пробају то могу врло једноставно и лако да набаве", каже Јовановић.

Слична ситуација је, наставља, и када је реч о играма на срећу, односно коцки.

Изазови интернет садржаја

Онлајн клађење је класичне кладионице заменило мобилним уређајима, а познате личности које рекламирају "игру" све су додатно закомпликовале.

"Отежавајућа околност је, а то је тренд последњих десетак година, да кладионице и игре на срећу рекламирају познате личности које су, поготово у тој младој популацији, почев од спортиста и глумаца, препознати као ауторитети. Имам утисак да се кроз ТВ садржаје још више пласира да је коцка нешто што је пожељно и саставни део живота. И ту постоји један негативан тренд", наглашава.

Утисак је, додаје, на основу искустава са зависницима који им долазе, да се праг конзумације алкохола и дрога полако снижава, а да томе доприносе и медијски садржаји који промовишу забрањено.

"Оно што јесте проблем су медијски и интернет садржаји који на одређене начине промовишу и дрогу и све остало као нешто што је саставни део живота. Деца, сходно свом узрасту, немају капацитета да на прави начин резонују и да доносе праве одлуке", истиче Јовановић.

Потреба да се буде део "заједнице"

Указује да је потреба да буду део заједнице један је од кључних "окидача" због чега деца пробају оно што не би смели.

Улазећи у тај "други свет" деца постају део "заједнице" у којој се брзо после марихуане проба и нешто друго.

"Обично се крене са марихуаном у друштву, са другом или другарицом. Наравно, деца немају представу да је то нешто лоше. Да имају, вероватно би били значајно обазривији. И наравно, увек је та потреба да се буде прихваћен", наводи овај стручњак.

Подсећа да је здрава породица темеље здравог развитка детета, али да у свету у коме доминирају материјалне вредности и свакодневни стрес због посла, они често престају да буду ослонац који је потребан.

"Деца просто имају потребу да остварују заједницу на други начин и на другим местима, тако да и са те стране постоји 'окидач' да се буде прихваћен у неком друштву, у оном што нам се чини пожељним, занимљивим. Наравно, када се крене са једним онда се ту бира друштво и онда се ту проба и нешто друго. Тако то у принципу иде", објашњава Јовановић.

У "Земљи живих" тренутно су на рехабилитацији и две девојчице од 17 година.

Јовановић каже да се оне уклапају у нове трендове када млади пробају нешто забрањено.

И док су до шестог разреда основне школе деца махом зависна о друштвене мреже и видео игре, дотле је у каснијим разредима приметна зависност од друштвених мрежа и интернета. Тада то већ постаје правило, а не изузетак.

"Раније смо превентивно деловали на узраст седмог и осмог разреда. Сада имам утисак да би требало и од шестог", каже Јовановић.

Сматра да осим породице и друштва, превентивни програми треба да имају значајну улогу, пре свега у упознавању младих са опасностима коришћења различитих супстанци или могућности уласка у проблем зависности.

Упозорава да програми који се тренутно примењују не допиру довољно до деце. 

"Такве трибине им се не учине занимљиве због чега нису ни сконцентрисани. Неопходно је формирати садржај који им заокупља пажњу и мора бити прилагођен овом времену и не само њиховом узрасту, него и социјалној интелигенцији и свему ономе што их њихово одрастање одређује", закључује Јовановић.

Регион суочен са истим изазовима

До сличних запажања долазе и у Босни и Херцеговини.

У Александровцу код Лакташа већ две и по деценије постоји Центар за одвикавање од зависности "Марјановац".

Координаторка ове заједнице, сестра Амата Анђелић из самостана Клањатељица Крви Кристове, упозорава да су најмлађи, када је реч о болестима зависности, данас суочени са далеко опаснијим изазовима него пре 25 година када су почели са својим програмом.

"Први зависници су били хероински, без искуства са метадонском терапијом. Најчешће је било 'скидање' уз неку минималну потпору. Са медицинске стране то је најчешће било 'скидање на суво', с тим што ми тада нисмо имали могућност да остану на било каквој терапији. Међутим, већ кроз десетак година је дошло до промене у приступу овој болести", каже сестра Амата.

Објашњава да када је Босна и Херцеговина суочена са сличним изазовима као регион.

"Ништа ми нисмо другачији од Србије, Хрватске или Словеније. Све је то подједнака проблематика. Долазе нам генерације које све раније почињу и које заправо ни саме не знају са чим све почињу и експериментишу. То је подједнак проблем и за здравствене раднике, а и за нас који после настављамо рад са зависницима. Док успете доћи до тог дела да се они сами стабилизују, да можете са њима да уђете емотивни начин рада, то увелико отежава и продужава начин рада са овом групом", наводи Анђелић.

"Марјановац" свој програм заснива на моделу "Пројект човек" италијанског Центра солидарности дон Марио Пичи из Рима.

Програм траје око две године, али сестра Амата каже да зависници углавном остају дуже.

"Док не буду начисто сами са собом и не упознају себе, ко су, а то је могуће само када више нису на терапији", објашњава.

Додаје да је до излечења могуће само уз "синергију", али да је код млађих генерација то јако тешко спровести у дело.

"Најбољи резултати су тамо где је синергија. Сама мотивација зависника, затим породица која је схватила на време и здравствене институције које направе 'детокс" и припреме их и мотивишу за улазак у терапијску заједницу. Код млађих генерација је то јако тешко постићи и јако тешко одржати", признаје.

"Експериментисање" са 12-13 година

Према искуствима ове заједнице "експериментисање" младих почиње са 12 или 13 година, а претходи му нови вид зависности - од друштвених мрежа и игрица.

"Експериментисања са цигаретама, са 'травом', са 'брзинама', екстазијем је већ са 12 или 13 година. Ту су већ стажисти, подобро загазили и ту се већ негде мора системски и озбиљније радити са њима и у школском систему, породичном окружењу. Ми смо тек задња карика која се укључује када ништа више није помогло или када је толико далеко отишло да се стварно треба издојити и радити на усвајању здравог стила живота", наглашава сестра Амата.

Према подацима ЕСПАД-а за 2024. годину, у Чешкој, Данској и Немачкој млади највише пију.

У просеку, чак 77 одсто ученика у ЕУ је пробало алкохол барем једном.

Око 20 посто их је пробало цигарете, а између 15 и 16 процената канабис - барем једном.

Шпанија и Италија бележе већу учесталост коцкања, а употреба друштвених мрежа и видео игрица је тренд у свим земљама.

Додао је да, уколико су грађани имали дуг, да тај износ остаје на рачуну и да им то остаје као обавеза у наредном периоду. Живковић је напоменуо да неће бити кашњења у испоруци рачуна.

"Тренутно нема увоза електричне енергије, стабилна производња током јануара и фебруара"

Говорећи о производњи и потрошњи електричне енергије, Живковић је навео да је ЕПС има стабилну производњу током целог јануара и током фебруара и да се све потребе покривају из сопствених производних капацитета.

"Немамо тренутно увоз електричне енергије. Конзум у том јануарском периоду је био на нивоу 130 милиона киловат-сати, сада се стабилизовао на 110 до 115. Добра хидрологија која се после годину и по дана суше појавила је додатно стабилизовала целу ситуацију, тако да смо, да кажем, после овог периода јануарског када смо имали стабилну производњу, ушли у континуирано стабилну производњу електричне енергије у том смислу", рекао је генерални директор ЕПС-а.

Додао је да је ситуација на депонијама угља на планским нивоима и да се на депонијама налази 1.330.000 тона угља.

"Увоз угља у наредном периоду ће бити искључиво дефинисан квалитетом и калоријском вредношћу колубарског угља. Оно што је важно напоменути, то је да смо у 2025. години увезли мање угља него у 2024, а дупло мање него у 2023, тако да и у том сегменту идемо даље, стабилизујемо и тај део производње угља, што је јако важно, посебно имајући у виду да ћемо четири система који се дуго нису развијали и правили у Колубари ове године пустити у функцију и то сад већ очекујемо од почетка марта и тиме дугорочно унапредити производњу угља у Колубари и доћи у неку сигурнију ситуацију", навео је Живковић.

"Када је слабија хидрологија одређене количине обезбеђујемо и из увоза"

На питање да ли су основане критике у јавности да се ЕПС више ослања на увоз, Живковић је одговорио да је дивна ситуација када у значајној мери имате производњу струје из хидроелектрана, али да је у протеклих годину и по дана био веома сушан период.

"Имамо током година ситуација када је слабија хидрологија. Тада смо у ситацији да обезбедимо одређене количине електричне енергије и на тржишту и из увоза, али то је у смислу одржавања енергетског биланса, као што имамо тренутке када извозимо електричну енергију током године, када наиђе период добре хидрологије и то је неко стање које ми имамо дужи низ година. Просто, црпимо бенефите из тих сиутација када можемо и да извеземо електричну енергију и по неким бољим ценама и да направимо профит", нагласио је Душан Живковић.

Говорећи о финансијама ЕПС-а, Живковић је навео да је компанија током прошле године направила 42 милијарде динара профита и да трећу годину заредом остварује профит.

"Задуженост компаније смо за трећину смањили, то је јако важно и ушли смо у зону компанија, јако мало енергетски задужених компанија, што нам отвара простор за даљи развој, неке нове инвестиције. У том смислу смо и завршили неке пројекте попут ветропарка и соларне електране, нових зелених 76 мегавата. Приводимо крају и ревитализацију великог пројекта Бајине Баште што је и комуницирано протеклих дана. И у том смислу верујем да смо утабали један пут, верујем да смо кренули да кажем правим путем и очекујем у наредном периоду да кроз развој компаније створимо услове да и неке друге пројекте покренемо", рекао је Живковић.

"Енергетска ефикасност све важнија тема"

Када је реч о примедбама да ЕПС није спреман да одговори повећаној потрошњи, Живковић је навео да је у плану развијање нових производних капацитета, али и да је све важнија тема енергетска ефикасност.

"Ту имамо два догађаја. Један је развијање нових производних капацитета као што сам рекао, 'one-giga' солара, Бистрице, у перспективи Ђердапа 3, на тржишту обезбеђивања неких пројеката који су већ у развоју. Али имамо и једну другу тему која се тиче, која се можда недовољно комуницира, а зове се енергетска ефикасност. Потрошња у јануару на нивоу 130 гигават-часова и данашња 110, 115 треба да буде да кажем условно речено ефикаснија како би створили и ту неки простор и једноставније задовољили потребе за електричном енергијом, а не би довели у питање комфор. али и развој о коме је председник причао", истакао је генерални директор ЕПС-а.

Говорећи о рекламацијама, Живковић је навео да је ситуација уобичајена и да нема већег броја рекламација у односу на претходни период.

"Србија је за Немачку један од кључних партнера у региону чија стабилност и европска будућност нам је обострано од велике важности“, наводи се у честитки председника Немачке.

Поводом обележавања националног празника, председнику Вучићу и народу Србије честитке су упутили и председник Чешке Републике Петр Павел, председник Републике Аустрије Александер Ван дер Белен, председник Арапске Републике Египат Абдел Фатах ел Сиси, председница Републике Словеније Наташа Пирц Мусар, председник Републике Хрватске Зоран Милановић, председник Републике Албаније Бајрам Бегај, председник Републике Кубе Мигел Марио Дијас Канел Бермудес, председник Републике Парагвај Сантјаго Пења Паласиос, председник Народне Републике Бангладеш Мохамед Шабахудин, председник Исламске Републике Мауританије шеик Мухамед Улд Газуани, као и генерални гувернер Комонвелта Аустралије Сем Мостин.

Честитку поводом Дана државности Републике Србије упутио је и краљ Уједињеног краљевства Чарлс III, у којој се, између осталог, каже: "Овај дан служи као драгоцена прилика да се осврнемо на трајно пријатељство између наших народа. Дубоко сам охрабрен снагом наших билатералних веза и остајем посвећен неговању још ближе сарадње у годинама које долазе“.

Председнику Вучићу празник су честитали и шпански краљ Фелипе VI, шведски краљ Карл XVI Густав, јапански цар Нарухито, краљ Саудијске Арабије Селман бин Абдулазиз Ал Сауд, председавајући Савета министара Саудијске Арабије Мухамед бин Селман бин Абдулазиз Ал Сауд, као и краљ Бахреина Хамад бин Иса ел Калифа.

Поводом Дана државности, председник Вучић примио је и честитке председника Кине Си Ђинпинга и председника Уједињених Арапских Емирата шеика Мухамеда бин Заједа ал Нахјана.

"Разговарали смо о могућности да српски пацијенти буду први после руских који ће примити ту вакцину и о томе смо се и договорили", додаје Поповић.

Како је навео, у току маја први пацијенти у Русији ће добити ту вакцину.

"Тренутно се ради на персонализацији пошто се вакцина прави посебно за сваког пацијента, на основу специфичности тумора и његовог генетског кода", додаје Поповић.

Наглашава да ће током марта, комисија коју је оформио министар Златибор Лончар по налогу председника Вучића, отићи у Руску Федерацију и посетити научно-истраживачке институте Герцен и Гамалеја, где ће се, како каже, изучавати процес дијагностике и производње вакцине.

Према његовим речима, приликом своје посете Русији разговарало се и о производњи вакцине у Србији.

Поповић очекује да споразум у вези са мРНК вакцином буде потписан у наредних неколико месеци, и да би Институт Торлак могао да се укључи у производњу.

Истакао је да је због одличних односа два председника, Владимир Путин дао налог да нам се отворе све могућности како би српски пацијенти имали могућност да међу првима добију ту вакцину.

"Идеја је да у првом периоду, крајем ове године добијамо директно вакцину из Русије а да у другој половини 2027. године Институт Торлак почне са производњом", каже министар.

Према Поповићевим речима, вакцина у претклиничким испитивањима показала "скоро стопостотни резултат".

"Тренутно се прави вакцина за све оне који имају рак коже, меланом, али такође у наредном периоду ће се радити на изради вакцине против карцинома плућа, панкреаса, бубрега и дојке", каже Поповић.

"Добијамо најповољнију цену гаса"

Министар без портфеља задужен за област међународне економске сарадње каже и да је да ји у разговору са руским министром економије Решетњиковим добио потврду да ће Србија до краја ове године имати најповољнију цену гаса и довољне количине гаса.

"То су технички доста сложени услови, али Србија и ту има најповољније услове и обезбеђени смо и за ову годину, а сигуран сам и у наредном периоду, односно у следећим годинама", каже Поповић.

Додао је да Србија добија такве услове због изванредних односа наше две земље, председника двају земаља и да ћемо имати најбољу цену гаса и што је најважније, довољне количине гаса.

Цело гостовање Ненада Поповића можете погледати у видео-запису на почетку текста

КУРСНА ЛИСТА БР. 27

Пол Јукић, вршилац дужности шефа мисије Амбасаде САД у Србији сматра да је државно партнерство између Националне гарде Охаја и Србије међу најуспешнијима, ако не и најбољима.

"Наш успех у Србији је плод дугогодишње сарадње, узајамног поверења и заједничких интереса, као и заједничко настојање да будемо најбољи у свему што радимо", рекао је Јукић у Јутарњем програму.

Континуирана војна сарадња Охаја и Војске Србије, истиче, доприноси свеукупном побољшању односа између Сједињених Држава и Србије, који трају већ више од 140 година.

"Наша сарадња кроз ово партнерство није једносмерна улица, она је од обостране користи. Пружа могућности и Националној гарди Охаја и Војсци Србије да уче једни од других и да кроз заједничке активности и заједничке напоре побољшавају своју изврсност", рекао је Јукић, наводећи као примере вежбу "Платинасти вук", пројекат асфалтирања вежбалишта у бази "Југ" и такмичење "Ohio Best Warrioр".

Јукић је поручио да администрација председника Доналда Трампа жели да изгради нову еру у односима са Србијом и да је двадесетогодишња војна сарадња Србије и Охаја један од начина да се ради на заједничким циљевима.

Трампова администрација, додао је, жели да по први пут отвори стратешки дијалог са Србијом.

"То значи да САД траже јачи и бољи и обострано користан однос са Србијом у будућности. Наш главни приоритет је регионална стабилност која је неопходна за економски развој и за комерцијалне успехе. Охрабрујемо Србију да игра конструктивну улогу у том погледу јер, да закључим, сарадња између наших оружаних снага доприноси том циљу", рекао је Јукић.

Пожар је око пет часова првенствено уочен у башти ресторана "Мала гостиона" на Палићу, а након двочасовне интервенције, суботички ватрогасци су локализовали пожар који је захватио око 1.000 квадратних метара објекта.

У тренутку избијања пожара у ресторану није било никога, па нема повређених.

Ресторански део "Мале гостионе" и конгресне сале изнад су уништене у пожару, док је кухиња спашена.

У интервенцији је учествовало 10 ватрогасних возила са 18 ватрогасаца. Због брзе интервенције, пожар се није проширио на суседне објекте.

Током преподнева, ватригасци догашују дрвену кострукцију.

"Мала гостиона" на Палићу је један од најстаријих угоститељских објеката у Србији, саграђен 1852. године. Представља угоститељски симбол Палића.

Агенција ће пратити да ли ће она присуствовати предстојећем састанку владајуће Радничке партије и да ли ће јој бити додељена званична титула.

Посланици су навели да је Џу Ае, за коју се верује да је у раним тинејџерским годинама, све присутнија у државним медијима и да прати оца током обилазака, укључујући инспекције војних пројеката. НИС сматра да њена улога на јавним догађајима указује да се третира као де факто други највиши лидер у земљи.

Радничка партија је најавила инаугурациони састанак деветог конгреса крајем фебруара, на којем се очекује дефинисање кључних политичких циљева у области економије, спољне политике и одбране.

Истовремено, Ким Џонг Ун руководи развојем велике подморнице депласмана око 8.700 тона, за коју се процењује да би могла да носи до 10 балистичких ракета лансираних са подморнице (СЛБМ).

Према анализи НИС-а, нејасно је да ли ће подморница имати нуклеарни погон и да ли ће бити оперативно функционална како је пројектована.

Како се наводи у саопштењу, планиран је и пленарни састанак делегација двеју држава.

Јер, мада је трећи највећи произвођач возила на свету остварио врло добар ниво продаје у претходне две године, оне су за њега истовремено биле критичне због проблема са квалитетом произведених аутомобила, губљења удела на (домаћем) тржишту електричних возила, па и увођења Трампових царина на јужнокорејску робу.  

Савремено доба - доба неизвесности и бриге

У 2024. "Хјундаи мотор" је продао 4,14 милиона возила и остварио приход од 122 милијарди долара, што је представљало раст од 7,7 одсто у односу на претходну годину. И профит у 2024. је скочио отприлике толико - 7,8 процената. 

И у 2025. "Хјундаи", који је основао Чанг Џујун, ситни бизнсимен пореклом из сељачке породице са северног дела Корејског полуострва, успео је да нађе муштерије за чак 4,10 милиона својих возила. 

Међутим, "Хјундаи" је, слично неприкосновеном владару светског тржишта аутомобила јапанској "Тојоти", поред истраживања везаног за равој хибрида и возила на чисто електрични погон, доста уложио и у аутомобиле са горивном ћелијом. Те инвестиције, међутим, до сада се нису исплатиле. Штавише, колико лоше иду најилустративније показује податак да је седан "нексо" са горивном ћелијом у 2024. години, због дефекта (спонтаних пожара), продат у само два примерка, што је представљало смањење од чак 99,4 посто - највећи процентуални пад у понор у историји аутомобилске индустрије. 

Када је реч о аутомобилима на електрични погон, иако је "Хјундаи" био међу првим произвођачима на свету који је кренуо у масовну продају неког електричног модела (још у 2016.), њега су у том сегменту у међувремену претекли и доста иза себе оставили америчка "Тесла" и кинески "BYD". 

Посебно крупан проблем је оно што јужнокорејски критичари зову "урушавањем контроле квалитета" - у 2024. због кварова је опозвано четири милиона возила продатих под маркама "Хјундаи" и "КИА", од чега милион у САД. Нарочито се истиче проблем неисправних кочница, који остаје нерешен већ седму годину и због којег је извршено чак 17 опозива (таласа повлачења возила из употребе ради поправки и надокнаде штете). "Хјундаи" се зато суочава са пуно тужби у којима се тражи обештећење, нарочито у САД, које имају развијенију културу парничења, а критичари приговарају да компанија "уместо лечења узрока, само лепи фластере и третира симптоме". 

Када се овим проблемима придода увођење нових царина у САД, чији пламени језици у складу са запаљивим темпераментом тамошњег председника Доналда Трампа варирају од 25 до 15, па опет назад до 25 процената, јасно је да упркос добрим продајним резултатима поменутим на почетку текста "Хјундаи", чије име буквално значи "Савремено доба", сада пролази кроз доба неизвесности и брига.

Утиску опадања и лутања у очима стручне јавности допринела је и афера из септембра прошле године, када је у новој фабрици "Хјундаија" у Џорџији, изграђеној на притисак владе у Вашингтону и са циљем да се ублаже ефекти Трампових царина, ухапшено преко 300 јужнокорејских радника због тога што нису имали одговарајуће визе. У јужнокорејској штампи у топ време углавном се могло видети мишљење да је тај поступак америчких власти био пренагљен и претеран.

Тврдило се да су радници "Хјундаија" и извођача које је упослио да поставе производне линије у том постројењу вредном чак 7,6 милијарди долара, због сувише рестриктивних промена у визном режиму које је нова Трампова влада увела са једне, и њених притисака да се инвестиција што пре реализује са друге, били присиљени да се на рад у Џорџију упуте са туристичким и другим неадекватним визама које је лакше добити. Сада се, међутим, могу чути и замерке да је компанија морала да се боље припреми и своје људство заштити од шиканирања - Јужнокорејски радници ухапшени су у "филмској" акцији коју су обавили припадници имиграционе службе ("ICE") наоружани дугим цевима у оклопљеним возилима и потом, приликом репатриације, били лисицама приковани за седишта авиона који су их превозили "као да су терористи".

Наследство и сложена структура као кочнице развоја  

Познаваоци прилика у "Хјундаију" наведене грешке у стратегији, пропусте у организацији и кашњења у прилагођавању новонасталим условима углавном приписују унутрашњим проблемима везаним за наслеђивање и окошталој власничкој структури те пословне групе.

Наиме, довитљиви оснивач "Хјундаија" Чанг Џујун, који се пре него што је основао радионицу за оправку аутомобила која је 1947. коначно прерасла у машинско предузеће са 70 радника бавио доставом и продајом пиринча, имао је чак осам синова.

Два су преминула у раној младости, па је Џујунова империја, која се у међувремену осим аутомобилске проширила и на електронску индустрију, бродоградњу, производњу челика и финансије, након његове смрти подељена на шест делова, од којих је фабрика аутомобила "Хјундаи мотор" припала најстаријем сину Монгкуу. Он је 2020. отишао у пензију и управљање препустио свом наследнику Еисуну, који је у 2022. групу подигао са петог на треће место најпродаванијих произвођача возила на свету. 

Међутим, да би Еисун званично постао власником очевог удела, мора да плати порез на наследство, који, тврде јужнокорејски новинари, у његовом случају износи чак 1,73 милијарде долара. Управо је питање како прикупити довољно кеша да се исплати та сума проблем који последњих година јако оптерећује "Хјундаи мотор", јер ни отац ни син заправо не поседују довољно велик власнички удео да би након што ликвидирају и у новац претворе деонице вредне 1,73 милијарди долара могли да остану релевантни чиниоци.

Ово зато што група "Хјундаи мотор" има сложену власничку структуру, у којој свака чланица групе има власнички удео у свим другим чланицама - та структура, у којој и мали власнички удели дају велику моћ у одлучивању, створена је, тврде стручњаци, да би се одржала контрола оснивача породице Чунг над целим системом. 

Она, међутим, онемогућује значајнију продају деоница, односно, извлачење новца потребног за плаћање пореза на наследство, па је руководство групе последњих година била обузето питањем како би могло да брзо дође до веће своте новца за трошење. Зато је, уместо на дубље бављење питањима везаним за праћење најновијих трендова у развоју аутомобила и одлучно решавање проблема дефеката и опозива, пуно енергије и времена трошила на тражење дестинација за улагање - перспективних фирми из других области, као што је роботика, које би могле брзо да оплоде уложени капитал и поврате инвестиције.

Тако је "Хјундаи мотор" уложио у познату америчку компанију "Бостон дајнемикс", која је протеклих година важила за једног од најперспективнијих произвођача тих машина и која, верује се, има уговоре са америчком војском, због чега се од ње очекивало да ће, када изађе на берзу у Њујорку, достићи вредност од око 4,8 милијарди долара.

Листирање на берзи, тврде јужнокорејски новинари, је требало да породици Чунг омогући да потом скупље прода свој удео и стекне кеш потребан за исплату пореза на наследство. Међутим, "Бостон дајнемикс" није успео да изађе на берзу и његова способност да генерише новац (бар за сада) је скромна, па у групи "Хјундаи мотор" и даље ломе зубе на тврдом пореском ораху.

Осим тога, сложена власничка структура и уопште прилично отежава одлучивање о текућим питањима и правцима развоја јер је потребна сагласност три управна одбора. Због тога, тврде јужнокорејски медији, одлуке које конкурентска предузећа донесу за неколико недеља у "Хјундаи мотору" захтевају неколико месеци, па и година. 

Зрак наде

Ипак, упркос мрачним прогнозама, новообјављени пословни резултати из 2025. сугерише да није све црно. Јер, упркос проблему са опозовима возила и кашњењу у освајању тржишта електричних и електрификованих аутомобила, група "Хјундаи мотор" је у 2025. продала преко четири милиона возила широм планете, чиме је задржала и потврдила титулу трећег најуспешнијег произвођача возила света.

Штавише, упркос проблему Трампових тарифа и тужби у вези квалитета, "Хјундаи" је у САД успео да уручи кључеве својих аутомобила 984.000 нових муштерија. Када се томе додају Канада и Мексико, продаја "Хјундаи мотора" у Северној Америци износи 1,19 милиона јединица. 

Када је реч о аутомобилима на чисто електрични погон, продаја је скочила за чак 17 одсто (269 хиљада комада), а и возила са горивном ћелијом су се одлепила са дна - јужнокорејски гигант је прошле године удомио нешто више од седам хиљада четвороточкаша тог типа (поређења ради, моћна "Тојота" је у 2024. продала само 1.778 аутомобила те врсте). 

Руководство "Хјундаија", чини се, с оптимизмом гледа у будућност, јер оно има амбициозан план да до 2030. годишњу продају подигне на пет и по милиона возила.

Због удара, делови Запорожја, Дњепропетровска и Харкова остали су без електричне енергије.

Истовремено, украјинске снаге узвраћају ударе на руску територију. Руске власти саопштиле су да је одбијен напад украјинских дронова на енергетску инфраструктуру и друге објекте у граду Волжски у Волгоградској области, на југу Русије.

Тема председничких избора у Украјини поново је у фокусу јавности. Володимир Зеленски демантовао је наводе да би избори могли бити одржани 24. фебруара, истичући да њихово расписивање и одржавање зависи искључиво од безбедносне ситуације у земљи. Истовремено, он тражи да мировни споразум садржи конкретан датум уласка Украјине у Европску унију, упозоравајући да би Русија у супротном могла да успори процес.

Како је пренео Укринформ, позивајући се на Блумберг, ЕУ разматра различите опције како да чланство Украјине буде укључено у будући мировни споразум. Једна од могућности је пуноправно чланство, док друга предвиђа да Украјина одмах добије нека права чланице ЕУ.

Мађарски премијер Виктор Орбан оштро је реаговао на извештаје о новом плану ЕУ за Украјину.

План Европске уније од пет тачака за убрзани пријем Украјине је отворена објава рата Мађарској, поручио је Орбан. 

На дипломатском плану, Москва описује односе између председника Русије и САД Владимира Путина и Доналда Трампа као "одличне" и усмерене на конкретне договоре.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров оценио је да су њихови контакти резултирали конкретним договорима, које, према његовим речима, покушавају да наруше поједини европски лидери и украјински председник Володимир Зеленски.