То је први пут да је један председник Србије добио позив да присуствује војној паради поводом националног дана Француске.

Вучић ће на свечаности једини представљати земљу која није ни члан НАТО-а, ни ЕУ, ни Коалиције вољних.

Како се наводи на званичном сајту Министарства одбране Француске, на паради ће дефиловати 6.686 француских војника, 315 возила, 98 авиона, 33 хеликоптера, као и 193 коња из Коњичког пука Републиканске гарде.

На војној паради ове године ће се обележити и јубилеј, 400 година од оснивања франуске морнарице.

Овогодишња парада носи поруку "стратешког буђења Европе", а према писањима француских медија, Француска том парадом жели да прикаже јачање европске одбране, спремност НАТО савезника, развој француских војних способности, као и значај нуклеарног одвраћања у европској безбедносној стратегији.

Дан Републике Француске обележава се поводом пада Бастиље и почетка Француске револуције 14. јула 1789. године.

Пад Бастиље, 14. јула 1789. године представља симбол краја француске апсолутистичке монархије, када су револуционари упали у тврђаву Бастиља и затвор у Паризу.

Након тога, 26. августа 1789. године усвојена је Декларација о људским и грађанским правима, којом су касније утемељене француске националне вредности - слобода, једнакост и братство.

Француска 14. јул као Дан Републике слави од 1880. године, када га је као Национални празник званично прогласио тада Парламент Треће Француске Републике.

Закон је донет на иницијативу посланика Бенжамена Распаја, његова примена је почела 6. јула, а 14. јула 1880. године је одржана и прва војна парада у оквиру прославе Дана Републике.

Од завршетка Првог светског рата војна парада традиционално пролази авенијом Шанзелизе у Паризу.

"Она већ у време Карађорђа, после, да кажем, Карађорђевог похода према Босни, према Старој Херцеговини, према Црној Гори, преко Сјенице и према Нишу, заправо означава четири главна правца решења српског националног питања. Дакле, Карађорђе и његови савременици већ имају јасну представу шта је српско питање и у ком правцу треба да иде српско ослобођење", објашњава Терзић.

Касније се, у време кнеза Михаила Обреновића, Илије Гарашанина и Јована Ристића, уобличава јасан национални програм. Терзић наглашава да је Стара Србија у том периоду подразумевала простор од реке Таре - данашња Рашка област, Косово, Метохију и Скопско-тетовску област, док су у Босни и Херцеговини, према првом попису из времена Омер-паше Лајтаса, православни Срби чинили 51 одсто становништва.

"Та генерација је имала кристално јасну представу о српским земљама, за разлику, рецимо, од наших савременика. И српска дипломатија, српска национална мисао, српска наука, српска култура су врло, да кажем, стрпљиво и вешто градиле план српског ослобођења и уједињења", каже Терзић и додаје да нико, па ни велике силе, није спорио да су то српске земље које треба да припадну уједињеној држави.

Руски избор и интереси великих сила у Сан Стефану

Пре Берлинског конгреса, Санстефанским миром, Русија је отворено протежирала Бугарску, што је изазвало реакције у Београду. Професор Милош Ковић истиче да се Русија, након Кримског рата, нашла сама против коалиције великих сила и да је морала да усмери своје циљеве, при чему је њен главни духовни, идеолошки, геополитички и економски циљ био Цариград и контрола мореуза.

"Пут ка Цариграду није водио преко Сарајева па ни преко Београда, него преко територија на којима се данас налазе Румунија и Бугарска. То не значи да се Русија на било који начин одрекла Срба и подршке Србима... Али је било јасно да ће Русија акценат да стави на земље које су близу Цариграда", објашњава професор Ковић.

Ковић наводи да је сигнал, да Руси рачунају на бугарске земље, на чијем су националном идентитету дуго радили, било стварање бугарске егзархије 1870. године, против воље Цариградске патријаршије. Руска дипломатија је, суочена са претњом да цела Европа буде против ње, направила споразум са Аустроугарском. Према конвенцијама у Рајхштату и Будимпешти (1876–1877), Русија је пристала да Аустроугарска окупира Босну и Херцеговину како би имала слободне руке на истоку Балкана.

У Сан Стефану, где се преговарало о миру са Турском, руски дипломата генерал Игњатијев апсолутно је фаворизовао Бугаре. Пројекат "Велике Бугарске“ обухватао је данашњу Бугарску, Македонију, излаз на Црно море код Варне и на Егејско море код Кавале.

"И ту сада Србија тражи од Русије практично цео косовски вилајет. Међутим, генерал Игњетијев, апсолутно, пре свега он, фаворизује апсолутно Бугаре. Чак је дошло у питање да ли ће Пирот припасти Србији. И кнез Милан каже: 'Ако треба да буде питање Пирота, ратоваћемо и са Русијом због Пирота'“, наводи Терзић, оцењујући ово као велику грешку руске дипломатије јер су области попут Видина, Куле, Трна, ... биле насељене добрим делом српским становништвом.

Тајне службе и увод у рат

Говорећи о самом избијању Велике источне кризе, академик Терзић истиче да Србија није била заинтересована за отварање кризе 1875. и 1876. године.

"Ја не могу да се ослободим утиску да су аустроугарске тајне службе радиле на отварању кризе у Босни и Херцеговини да би ту кризу искористиле да се дочепају Босне и Херцеговине", каже Терзић.

Унутар руске политике постојале су две струје – славофилска и авантуристичка коју је водио генерал Игњатијев, и умерена коју је предводио канцелар Горчаков. Горчаков је Ристићевом изасланику Милосаву Протићу поручио да је српска војска неспремна и да је боље да народ мало истрпи него да ризикује будућност, док је Игњатијев поручивао супротно: "Крените и ви, па повуците нас да уђемо у рат." Јован Ристић је у меморандуму кнезу Милану 1875. године написао: „Или рат против Турске или револуција у земљи“, што сведочи о огромном патриотском заносу у народу који није видео опасности. Србија је у рат 1876. године ушла и била поражена, а Турци би ушли у Београд да није било интервенције Русије.

Професор Ковић подсећа да су међународне односе тог доба диктирале велике силе - Аустроугарска, Русија, Велика Британија, Пруска и Француска. Русија, Немачка и Аустроугарска чиниле су од 1873. године савез, који је био бастион европског конзервативизма и темељ мира. Главни циљ британског премијера Бењамина Дизраелија био је да разбије тај савез, у чему је привремено и успео јер је савез након ових догађаја доспео у велика искушења.

Ковић наводи и живописан детаљ из априла 1875. године, када је аустријски цар Франц Јозеф посетио Далмацију и примио римокатолике из Западне Херцеговине, после чега је избио устанак у том делу где су устаници подигли аустроугарске заставе, али се тај импулс брзо угасио док борба није прешла у Источну Херцеговину. Беч је још 1875. донео одлуку да у случају гужве припоји Босну и Херцеговину како би спречио стварање велике српске државе, коју су видели као продужену руку Русије. Након Сан Стефана, Аустроугарска се приближила Британији, а Берлин је стајао иза Беча.

Лобирање у кулоарима Берлина и понижење малих народа

На Берлинском конгресу, којим је председавао кнез Ото фон Бизмарк, представници малих држава нису званично учествовали у седницама, већ су решења тражили по ходницима. Србију је представљао министар иностраних дела Јован Ристић, Црну Гору Станко Радоњић и Божо Петровић.

О односу великих сила према малим народима сведочи и писмо британског министра спољних послова Солсберија који пише супрузи из Потсдама:

"Овде у Потсдаму... је јако влажно, има јако много комараца, али од комараца су досаднији представници малих држава."

Од укупно 20 седница конгреса, чак седам је било посвећено бугарском питању јер су Велика Британија и Аустроугарска биле жестоко против концепта Велике Бугарске, тврдећи да би тиме Русија постала средоземна сила. Резултат је био подела Бугарске на Кнежевину Бугарску и Источну Румелију.

Српски изасланик Јован Ристић, ђак чувеног Леополда Ранкеа, био је принуђен да услове и подршку договара директно са моћним аустроугарским министром спољних послова Андрашијем.

"Андраши диктира услове. Ми ћемо вас подржати, али само према југу, под условом да успоставите железничку везу преко Србије до Цариграда и под условом да закључите трговачки уговор... Потпуно је мало, како бих рекао, било апсурдно да са нашим главним противником наших интереса, Аустроугарском, сада сте принуђени да правите неке споразуме. И у томе је, тако бих рекао, својеврсна трагедија српског питања", наглашава Терзић.

Огорчење и тишина у Београду

Иако је исход конгреса био признавање независности Србије, Црне Горе и Румуније, цена је била висока – Босна и Херцеговина предата је на управу и окупацију Аустроугарској.

Професор Ковић истиче да, упркос појединим савременим тенденцијама у историографији које Берлински конгрес представљају као велику победу јер је Србија добила независност и четири округа на југу (Нишки, Пиротски, Врањски и Топлички), у самом Београду 1878. године није било славља.

"У Београду је завладало огорчење према Русији због Сан Стефанског мировног уговора. И само је државна цензура спречила да се то види, какво је расположење у Србији. У Београду је владало једно очајно расположење. Није било славља. То је несумњиво био успех, независност. Али све оно што је Србија, о чему је Србија сањала, дакле, од Карађорђа... Ослобођење, уједињење. Сада су једна велика сила, Аустроугарска, ушла практички у срце српских земаља. Србија и Црна Гора су подељене... Дакле, у Србији је завладала тишина, огорчење", објашњава професор Ковић.

Аустроугарска војска је запосела и Прибој, Пљевља и Пријепоље са главним циљем да трајно раздвоји Србију и Црну Гору, чиме је, према речима саговорника, завршен конгрес који је имао изражен антисловенски карактер и који је трајно утицао на судбину и савремене прилике у региону.

Како су одлукама из 1878. године трасирани сукоби на Балкану

Дугорочне и погубне последице Берлинског конгреса по српско национално питање осећају се готово до данашњих дана. Одлуке донете 1878. године, као и политика маргинализације и контроле српског фактора на Балкану, директно су усмериле историјска збивања у 20. веку, увели регион у серију сукоба и дефинисали савремене односе великих сила према српском народу.

О наслеђу Берлинског конгреса, аустроугарској политици у Босни и Херцеговини, стварању вештачких нација и историјским поукама у емисији Првог програма Радио Београда „У средишту пажње“ говорили су историчар и академик Славенко Терзић и професор Филозофског факултета у Београду Милош Ковић.

Калајев режим и разбијање српског националног корпуса

Академик Славенко Терзић истиче да су одлуке конгреса дугорочно онемогућиле српско ослобођење и уједињење, те да је политика маргинализације српског фактора настављена и после пропасти Аустроугарске. Главни идеолог и проводник те политике био је окупациони управник Босне и Херцеговине, мађарски племић Бењамин Калај, који је претходно од 1868. до 1875. био генерални конзул у Београду.

"Е, тај човек је постао окупациони управник Босне, и он је за скоро 30 година успео да врло вешто, врло дугорочно, на неки начин разбије основно ткиво српског националног корпуса, не само у Босни и Херцеговини, него и даље“, наглашава Терзић.

Аустроугарска је запосела Босну и Херцеговину, а посебном конвенцијом из 1879. године добила је право да стационира трупе у Пљевљима, где је био центар обавештајне службе, Прибоју и Пријепољу, обезбеђујући коридор према Солуну и везу са албанским фактором. Поред тога, Беч је активно радио на обликовању албанског етничког корпуса од хетерогених група Гега и Тоска.

"Са намером да удари клин српским тежњама са севера. То они не крију, они то јавно кажу“, објашњава Терзић и подсећа на антологијску изјаву канцелара Ота фон Бизмарка из времена конгреса: „Ес гибт кеине албанисцхе Натион“ (Не постоји албанска нација).

Истовремено, у Босни се промовисао такозвани босански патриотизам и писала граматика босанског језика, што Терзић пореди са деловањем НАТО-а и Америке деведесетих година прошлог века. Сваки покушај српског организовања проглашаван је „бауком Велике Србије“, што је, како наводи, измишљотина аустроугарске политике. Режим је строго контролисао српске школе и бранио унос књига из Београда. О томе сведочи и детаљ из књиге Томислава Краљачића, када је инспектор Кучера обишао школу у Херцеговини и утврдио да деца на карти не знају да покажу где је Београд, закључивши: „То је сјајан резултат наше политике.“

Муслимани као штит и Македонија као јабука раздора

Професор Милош Ковић указује на огроман стратешки значај Босне и Херцеговине, подсећајући да је сарајевски атентат био повод за Први светски рат, као и на дешавања из Одбрамбено-отаџбинског рата (1992–1995).

"Овај режим Бењамина Калаја... је посејао то зло семе. Муслимани су систематски одвајани од Срба, и он то није крио. Главни циљ је, у, шта је било иза стварања босанске нације? Одвајање Босне и Херцеговине од Срба“, објашњава професор Ковић.

Када тај експеримент није успео, Беч се окренуо римокатоличком становништву у западној Херцеговини, које у тренутку окупације није имало хрватску националну свест. Аустроугарски пописи су бележили да „националну свест имају само Срби“, који су били најпросперитетнији и најбогатији. Муслимани су превођени са ћирилице на латиницу и упућивани ка Хрватима како би се формирао блок против Срба.

"И неће случајно Поћорекова армија, која маршира на Србију 1914, бити углавном састављена од муслимана, Хрвата, Словенаца... Био је циљ да се што више посеје то зло семе, које ће проклијати 1914. Тај страшни геноцид почео је '14, а онда, наравно, и '41, а онда и у нашем времену“, упозорава Ковић.

Поред унутрашњих подела, Берлински конгрес и Санстефански мир разорили су дотадашње добре односе између Срба и Бугара. Србија је пре тога, у време кнеза Милоша и кнеза Михаила, свесрдно помагала бугарски покрет, школовала њихове ђаке и штампала уџбенике у Крагујевцу и Београду.

"Од стварања бугарске државе, 1888, почиње сукоб између Срба и Бугара. И до дана данашњег имате ламенте у Софији за Санстефанском Бугарском... Јабука раздора. Опет, Аустрија користи Македонију као јабуку раздора“, каже Ковић, додајући да су ранији хармонични планови кнеза Михаила о заједничком устанку хришћана постали ствар прошлости.

Србија је Тајном конвенцијом из 1881. године увучена у орбиту Аустроугарске, након чега је смењена русофилска црквена хијерархија, а митрополиту дабробосанском Сави Косановићу нуђен је новац да преведе народ на унију. То је пробудило нов талас српског национализма кроз Народну радикалну странку Николе Пашића и повратак русофилству, јер је народ схватио да их једино Русија може одбранити.

Савремени контекст: НАТО као наследник аустроугарске политике

Учесници разговора повукли су директну паралелу између историјских притисака и данашњег односа западних сила према српском питању. Професор Ковић наглашава да земље НАТО пакта, САД и Европска унија настављају политику Аустроугарске и Велике Британије.

"Реч је о дугорочној култур-расистичкој, чак рекао бих, предрасуди према Србима, који су за њих једноставно мали Руси“, истиче Ковић, подсећајући да је и у Берлину глас Бењамина Дизраелија био јачи од аустроугарског.

Као доказ континуитета те политике, Ковић наводи чињеницу да се у Босну и Херцеговину за колонијалне управнике и даље упорно шаљу Немци и Аустријанци. Са друге стране, Русија се и данас, упркос сопственом рату и бригама, показује као стратешки ослонац српског народа.

"Практично, Срби од '91. ратују фактички са НАТО пактом, што нико није очекивао. Али управо то се догодило '94, '95, односно '99. Тако да, Срби су и у овом тренутку лучоноша слободе на Балкану“, оцењује Ковић, објашњавајући да то отпор великим силама долази из изразите самосвести засноване на епској поезији и историјском предању.

Коментаришући модерну метафору о потенцијалном „новом Берлинском конгресу“, академик Терзић изражава велику скепсу. Он подсећа да су западне силе, на челу са САД, извршиле злочин разбијања Југославије, сагласиле се са етничким чишћењем Срба из Хрватске, делова БиХ и са Косова и Метохије, са јасним циљем да српски државни простор сведу на границе пре 1912. године.

"Ако би то значило поновно да велике силе утврђују границе на Балкану, ја мислим да нам тај конгрес није потребан. А у сваком случају, имајући у виду досадашња искуства, и неки нови Берлински конгрес, по мом неком осећању, у ствари, био би антисрпски... Ми не смемо да од наших непријатеља правимо некакве поуздане савезнике“, јасан је Терзић.

Терзић сведочи о директној помоћи Русије у Москви и у Уједињеним нацијама, чиме је спречен улазак такозваног Косова у Унеско, Интерпол и Светску трговинску организацију, осудивши антируску пропаганду у домаћим медијима о „малигном руском утицају“ која, како каже, не иде из српске главе.

Поуке историје: Између Пашића и англосаксонских теорија

На питање шта историја саветује Србији у погледу односа са великим силама, професор Ковић упозорава на опасност од заборављања сопствене богате дипломатске традиције. Он подсећа на генерације државника попут Илије Гарашанина, Јована Ристића, Стојана Новаковића и Милована Миловановића који су изграђивали државу и спољну политику од Карађорђевог времена.

"Бојим се да се ми некада понашамо као да смо јуче добили државу и ближе су нам неке теоријске поставке англосаксонских стручњака за међународне односе, па теорије либерализма, реализма и тако даље. Уместо мало да видимо практично како одлучују и како спроводе спољну политику Пашић, Новаковић, Ристић, Гарашанин и остали“, критичан је Ковић.

Он конyстатује да су ти државници имали јасну свест о српском интересу и да народ који је преживео Јасеновац, Јадовно и „Олују“ данас на првом месту мора имати циљ духовног и биолошког опстанка, уз обнову самосвести, јачање оружаних снага, економије и дипломатије без илузија.

Академик Терзић се сложио са овим оценама, позивајући на тихо и стрпљиво обнављање српске државотворне свести и повезивање покиданих конаца. Изразио је и бојазан због савремених школских програма и нових писаца историје.

"Јако се плашим нових уџбеника, нових писаца историје, нових програма и тако даље, који иду на некако, да кажем, запостављање онога што је српски простор био вековима. И Сима Матавуљ, и Јован Дучић, и многи други велики људи. То је оно што је нека културна мапа српског народа коју не смемо да заборавимо“, поручио је, у емисији Првог програма Радио Београда „У средишту пажње“,  академик Терзић.

"Од укупног броја од 32.800 незапослених људи пријављених на Националној служби за запошљавање у Београду, 19.000 су жене, што је скоро 60 одсто. Жене између 45 и 65 година чине 56 одсто укупне популације која тражи посао", навела је Ћушић Ракићева.

Према њеним речима, велики број жена остаје без посла већ у другој половини четрдесетих година, јер послодавци често предност дају млађим кандидатима.

"Послодавци не препознају да су то жене које могу итекако да допринесу њиховом успеху, профиту на крају крајева, и да буду апсолутно лојалне тим компанијама у којима су запослене, него траже млађе људе", истакла је Ћушић Ракићева.

Предрасуде или године – шта је највећа препрека

Додаје да постоји предрасуда да жене старије од 50 година немају довољно знања и вештина, иако искуство њиховог удружења показује супротно.

"Међу њима има јако пуно жена које су спремне, веште да се прикључе новом послу и то што су у једном моменту проглашене технолошким вишковима не значи да треба да одустану од тражења новог посла или започињања сопственог посла", рекла је Ћушић Ракићева.

Сматра да је у великом броју случајева реч и о дискриминацији.

"Долазимо и до сазнања да ту има и дискриминације – по два основа, и полне дискриминације и дискриминације по основу година", нагласила је Ћушић Ракићева, додајући да је само у Београду више од 3.000 незапослених жена са високим образовањем, због чега се, како каже, не може тврдити да нису стручне и оспособљене за рад.

Послодавци сматрају да су потребне нове вештине и већа флексибилност

Са друге стране, Андреја Бркић из Уније послодаваца Србије сматра да се послодавци данас пре свега суочавају са недостатком квалитетне радне снаге.

"У данашње време је врло тешко уопште пронаћи квалитетног радника и оспособљеног да може да ради", рекао је Бркић.

Оцењује да је део проблема и у томе што поједине кандидаткиње нису спремне да промене професионални правац.

"Радиле су те жене неке друге послове, неће да изађу из тих неких оквира, неће довољно да се потруде. Треба да их освестимо да крену можда у оспособљавање, техничко, технолошко, учење нових вештина", навео је Бркић.

Истиче да послодавци траже лојалне и квалитетне раднике, без обзира на године и пол, као и да за бројне административне и стручне послове године не представљају препреку.

"У финансијама, рачуноводству, књиговодству или разним другим пословима које могу јако добро и квалитетно да раде, нема разлога да послодавац не узме такву жену", поручио је Бркић.

Јесу ли жене спремне за преквалификацију и нове послове

Јелена Ћушић Ракић наводи да искуство удружења "Жене на прекретници" показује да су жене спремне да уче и усавршавају се. Кроз програме удружења, како каже, прошло је око 800 жена, а многе су, у сарадњи са компанијама које подржавају рад удружења, похађале додатне обуке и тренинге.

"Генерално и даље важи тај неки модел да су те жене неко ко неће одговорити као неко ко има тридесет година, а верујте већина њих влада вештинама које су сада неопходне", навела је Ћушић Ракићева.

Наглашава да су жене показале интересовање и за преквалификацију и промену занимања.

"Већина њих је спремна да тако нешто прође и да се преквалификације", рекла је Ћушић Ракићева.

Бркић сматра да је потребно више системске подршке државе како би се искористио потенцијал људи старијих од 50 година. Истиче да би уз бољу сарадњу државе, Националне службе за запошљавање и послодаваца, требало креирати подстицајне програме за запошљавање ове категорије становништва.

"Мислим да то треба много боље да се уради, много организованије... Да дођемо до неких подстицајних средстава, конкретно за жене. Наравно, и за мушкарце, јер има и мушкараца који су остали без посла", закључио је Бркић.

После великог славља у суботу, цела Британија је у неизвесности како ће Енглеска проћи у полуфиналу Мундијала.

Оно што је извесно за сваког Британца је да ће 20. јула нови премијер постати Енди Барнам. Ко је он?

Ендрју Мари Барнам рођен је на Божић 1970. године. У Лабуристичку странку учланио се са петнаест година. Тврди да је римокатоличко виђење друштвене правде у основи његове визије социјализма.

Завршио је енглески језик и књижевност на Универзитету у Кембриџу. Међутим, његови професори са колеџа Фицвилијам сећају се да никада није обукао у то време прописану студентску униформу, већ је на предавања долазио у дресу Евертона.

Са универзитета, каријера га је водила од синдиката и радничких новина, преко секретара посланика и министара, до чиновничког места у првој влади Тонија Блера.

Постаје посланик 2001. године. Петнаестогодишња каријера у Вестминстеру кулминираће портфељом министра здравља у влади Гордона Брауна.

Но, Барнам је увек умео да слуша грађане. Извиждан је 2009. године, на обележавању двадесет година од трагедије на стадиону Хилсбороу, где је страдало деведесет седам навијача, а повређено скоро осамсто.

Дан касније, на седници владе затражио је истрагу о оптужбама полиције да су за несрећу на стадиони криви навијачи Ливерпула. Пет година касније, дочекан је овацијама.

"Ти навијачи остаће запамћени као оно што су стварно били – хероји Хилсбороуа“, истакао је, тада посланик, Енди Барнам.

Од Вестминстера до Манчестера

После преласка лабуриста у опозицију, два пута се кандидује за лидера странке – 2010. године и пет година касније. Поразе је доживео спортски.

Чак је био део владе у сенци како Еда Милибанда, тако и Џеремија Корбина.

Фрустриран спорошћу процеса у Вестминстеру, 2017. године постаје градоначелник Манчестера.

"Где год да живите, било да сте гласали за мене или не, није битно. Бићу градоначленик за вас, за народ“, поручио је по избору за градоначелника Манчестера Енди Барнам.

Током пандемије изборио се да север Енглеске, где зараза није узела толиког маха, буде изузет од најстрожих рестрикција.

Утицао је на политику конзервативног министра финансија Ришија Сунака да држава преузме плаћања радника у приватном сектору докле год њихове фирме буду затворене.

То му је донело надимак "Краљ са севера“.

“Наставићемо да се боримо за ваше здравље, али здравље није само борба против вируса. Подржаћемо здравље људи у најширем могућем смислу“, обећао је тада Барнам.

Рецепт за економски раст

После девет година његове управе, Манчестер је процвао у индустријско језгро севера Енглеске.

Барнамов рецепт за привредни раст данас се кратко зове Манчестеризам. Као премијер, жели да га примени на целу земљу.

"Спровешћемо највећу промену равнотеже власти у историји земље. Време је да Вајтхол прихвати да се привредни раст не може наређивати са врха надоле. Он мора да се узгаја од базе нагоре“, поручио је у говору у којем је изнео свој програм.

Тим говором, у којем је изнео визију поделе седишта премијера између Лондона и Манчестера, Барнам је освојио сопствену странку.

Подршка 322 од 405 лабуриста посланика води га директно у Улицу Даунинг.

"Наша мисија подизања животног стандарда у свим деловима земље трајаће десет година. Да би се то остварило, канцеларија премијера 'Број 10 Север' подржаће регионе на три јасна задатка – реформи комуналних услуга, реиндустријализацији и регенерацији сваког места“, објаснио је Барнам.

После више од три деценије у британској политици, Барнам је остварио политички сан.

Колико ће медени месец са бирачима трајати, зависиће од тога колико буде успешна енглеска репрезентација на Мундијалу.

Министар одбране међународно признате владе у Адену, генерал Тахер ел Акили преузео је одговорност за напад, наводећи да је аеродром у Сани бомбардован како би се спречило слетање иранског авиона.

У авиону се налазила делегација јеменских Хута, која је, претходно, присуствовала сахрани иранског верског вође, ајатолаха Алија Хамнеија.

"Наше стрпљење је на измаку. На одговарајући начин и свим средствима ћемо одговорити на овакав подмукли и брутални чин у којем непријатељски авиони угрожавају наш ваздушни простор и суверенитет", рекао је генерал Ел Акили.

Хути оптужују Саудијску Арабију

Хути, пак, тврде да Ел Екилијева војска нема претерано много везе са овим нападом, пребацујући одговорност на Саудијску Арабију, која већ годинама, са мање или више ентузијазма, помаже ратне напоре владе у Адену.

Један од хутских лидера, генерал Јахја Саре је рекао да напад саудијских авиона представља крај "деескалације" и најавио жестоку освету за напад на аеродром у Сани.

Јемен се, суштински, распао крајем 2014. године када су Хути заузели престоницу, Сану и збацили претходну власт. Од тада, контролишу северни део државе, док је утицај над остатком земље подељен између снага које, војно и финансијски, подржавају Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати.

Део територије контролише и локална подружница Ал каиде.

Кључни актери, уз помоћ Уједињених нација, постигли су договор о прекиду ватре пре четири године, али су се ствари драматично промениле после упада Хамаса у Израел у октобру 2023. године и акција израелске војске које су уследиле.

Хути су, у знак подршке Палестинцима, испалили стотине пројектила и дронова ка Израелу, док је америчка и израелска авијација двадесетак пута бомбардовала њихове положаје и лансере ракета.

У претходне три године, Хути су у неколико наврата успевали да у потпуности затворе мореуз Баб ел Мандеб, чиме су велике бродарске компаније натерали да уместо Суецког канала бродове преусмере ка Рту добре наде.

Само Американци су, за ово време, потрошили око милијарду долара за бомбардовање 800 циљева у Јемену. Операција "Раф рајдер" (Rough Rider) осмишљена је како би се Хути онемогућили да ометају пловидбу Црвеним морем, што је Трампова администрација прогласила ”услугом Европљанима”, пошто они трпе највећу штету од блокаде овог пловног пута.

После шест недеља ракетирања, америчка Централна команда објавила је да је убијено неколико стотина бораца, али и два неименована високопозиционирана команданта. Хути су, пак, навели да су жртве скоро искључиво цивили.

Трампова акција против Хута изазвала је прилично подозрење међу америчким војним аналитичарима, који су Белу кућу упозорили да слични, шест година дуги покушаји Саудијске Арабије, нису донели никакве резултате.

Битка за Црвено море

Највећи проблем, напади Хута направили су у Црвеном мору, где су суштински драматично пореметили поморски саобраћај и бродарске компаније натерали на 6.500 километара дужи пут око Рта добре наде.

Враћајући поморски саобраћај на руту која је у великој мери напуштена после отварања Суецког канала 1869. године, Хути се сматрају директним кривцима за значајна повећања цена превоза и осигурања, али и велика кашњења испорука.

Због тога је цена контејнерског превоза порасла четири пута, те сада најам контејнера из Шангаja до лука у Грчкој кошта 8.700 долара.

Док су цене транспорта расле, Хути су најмање 130 пута напали теретне бродове у Црвеном мору, али су озбиљну цену платиле и власти у Египту, пошто пролаз великих теретних бродова кроз Суецки канал може да кошта до милион долара.

Пре почетка рата у Појасу Газе, највећи број хутских напада беспилотним поморским дроновима изведен је између јануара 2017. и јуна 2021. године, када су се танкери и трговачки бродови у 24 наврата нашли на мети морнарице јеменских Хута.

У две акције циљеви су биле нафтне инсталације. Без последица је прошао напад на амерички разарач "Мејсон", који је у октобру 2016. године са три пројектила оборио крстарећу ракету испаљену из Јемена. Друга ракета коју су испалили Хути експлодирала је у мору недалеко од америчког ратног брода.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

14.07.2026. Уторак: Претежно сунчано и топло. Ветар слаб и умерен, северозападни, после подне и увече на северу и западу у скретању на југозападни правац. Најнижа температура од 13 до 19, а највиша дневна од 30 до 33 степена. Крајем дана и увече на северу пролазно умерено наоблачење али ће се задржати суво време. Упозорења:  Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 90%.

15.07.2026. Среда: Ујутро на северу Србије, а током дана и у осталим крајевима променљиво облачно и нестабилно са пљусковима и грмљавином. Ветар слаб и умерен, северни и северозападни. Најнижа температура од 14 до 22, а највиша од 31 до 34 степена. Упозорења: Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 90%. Локална појава грмљавина, вероватноћа 90%.

16.07.2026. Четвртак: Променљиво облачно са сунчаним интервалима, али нестабилно па се уз локално јачи развој облачности очекују и пљускови са грмљавином. Ветар слаб и умерен, северозападни. Најнижа температура од 16 до 22, а највиша од 31 до 34 степена. Упозорења: Tmax ≥ 32 °C,  вероватноћа 95%. Локална појава грмљавина са количином падавина ≥ 10 l/m² у периоду до 3h, вероватноћа 90%.

17.07.2026. Петак: Променљиво облачно са сунчаним интервалима, али нестабилно па се уз локално јачи развој облачности очекују и пљускови са грмљавином. Ветар слаб и умерен, северозападни. Најнижа температура од 15 до 21, а највиша од 31 до 35 степени. Упозорења: Tmax ≥ 35 °C, вероватноћа 90%. Локална појава грмљавина, вероватноћа 85%. 

Прогноза временa за наредних пет дана (од 18.07.2026. до 22.07.2026.)
Променљиво облачно са сунчаним интервалима, али нестабилно па се уз локално јачи развој облачности очекују и пљускови са грмљавином.

Шеф националне службе за борбу против тероризма Лоренс Тејлор прецизира да се и даље неидентификовани белац сумњичи се за "наручивање, припрему и подстрекивање терористичког чина".

У притвору је и даље осумњичени белац британске националности, који је приведен дан пошто је првоосумњичени пуштен на слободу.

Ен Видеком пронађена је мртва у свом дому у четвртак 9. јула, али полиција сада сматра да се напад у којем су јој нанете тешке телесне повреде, догодио скоро двадесет четири сата раније.

Чланови Реформистичке странке, којој је Ен Видеком припадала, данима су тврдили да "полиција прави јавност лудом" инсистирањем да убиство нема никакве везе са политичком.

Потпредседник реформиста Ричард Тајс сада тврди да "полиција његовој странци дугује извињење".

Преокрет у истрази проузроковао је таблоид Сан, који је објавио снимак са приватне камере, регистрован неколико сати пре убиства, на којем се види младић како излази из куће првоосумњиченог.

Суседи су посведочили да је на задње седиште црвеног аутомобила ставио дрвену мотку.

Видеком – перјаница тврде деснице

Ен Видеком била је посланица Конзервативне странке двадесет три године.

Била је задужена за управу над затворима и казнено поправним домовима у влади Џона Мејџора.

Иако изузетно строга, она је за време свог мандата обишла сваког затвореника што нико, осим ње никада није успео.

Била је министар унутрашњих послова владе у сенци Вилијама Хејга за време мандата Тонија Блера.

Једини је британски посланик, за кога се зна да је сваки дан после заседања парламента обилазио бескућнике у општини Вестминстер.

Није се либила да се супротстави сопственој странци. Тако је подржала лабуристе у доношењу закона о забрани лова на лисице, који су многи конзервативци сматрали обликом класне борбе против земљопоседничке аристократије.

Ен Видеком напустила је Англиканску цркву и прешла у римокатоличанство када је кантерберијски надбискуп подржао истополне бракове.

Била је и посланик Европског парламента и велики заговорник изласка Уједињеног Краљевства из Европске уније.

Због тих ставова напустила је Конзервативну странку и придружила се реформистима Најџела Фаража.

Политички активна, после посланичког живота Ен Видеком, једна од најконтроверзнијих личности британске политичке сцене, окренула се телевизији.

Учестовала је у ријалити програмима у којима су грађани, навикли на њене оштре политичке наступе, видели њену уметничку, разиграну, па чак и духовиту страну.

Реаговања

Британски премијер сер Кир Стармер је на дан када је њено убиство обелодањено саопштио да је шокиран вестима о убиству политичке ветеранке.

Председница Конзервативне странке Кеми Бејденок нагласила је да је запрепашћена детаљима „ужасавајућег убиства“ Ен Видеком.

Ен Видеком последњи пут се појавила на телевизији пре пар дана подржавајући одлуку Најџела Фаража да врати посланички мандат и кандидује се за посланика на истој изборној јединици.

Најџел Фараж ју је у интервјуу после вести о њеној смрти описао као "најважнију жену у британској политици од Маргарет Тачер".

Међутим, од убиства на друштвеним мрежама појавили су се написи, махом припадника трансродне заједнице, у којима се изражава нада да је Ен Видеком "дуго патила пре него што је издахнула".

Сва уписна места попуњена су на свим студијским програмима Архитектонског факултета, Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију и Факултета спорта и физичког васпитања и Факултета политичких наука.

На 30 студијских програма попуњена су сва места у првом уписном року.

А на 8 студијских програма попуњена су сва финансијска места, а остало је још места за самофинансирање студената.

Највеће интересовање кандидата су и ове године показали за студијски програм Психологија на Филозофском факултету, где је за 116 места конкурисало 556 кандидата, односно 4,8 кандидата у једном месту. Велико интересовање забележено је и за студијски програм Логопедија на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију, за који је на 50 места поднето 225 пријава, што износи 4,5 кандидата у једном месту.

И ове школске године настављен је тренд слабијег интересовања за наставничке студијске програме.

Остало је 3.628 слободних места, па ће у септембру бити расписани други и трећи уписани рок.

"Наш циљ јесте да завршимо прву фазу до средине наредне године, када ћемо имати све информације потребне за доношење информисане одлуке о даљем развоју нуклеарног програма. До 2032. године очекујемо да будемо спремни, у институционалном, регулаторном и стручном смислу, да одаберемо технологију и започнемо процес изградње, до 2035. године", рекла је Ђедовић Хандановић, наводи се у саопштењу.

Она је истакла да је држава дефинисала пројектне задатке за израду свих потребних студија у складу са методологијом међународне нуклеарне агенције (ИАЕА) и приступом развоја нуклеарне инфраструктуре (ИАЕА ′Milestones′).

"У њима се обухватају теме попут регулаторног и законодавног оквира, заштите животне средине, изградње кадровских капацитета, ланаца снабдевања. Прелиминарна студија о употреби нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе коју смо радили са француском Електропривредом (ЕДФ) нам је већ дала неке одговоре и наша одлука је, на основу претходне сарадњу да ЕДФ, која има велико искуство и међународну експертизу у овој области, изради још четири студије у првој фази, док ће осталих 14 бити предмет даљег разматрања са различитим компанијама од којих смо прикупљали интересовање, које имају велико искуство у развоју нуклеарног програма на европском и светском нивоу и које су учествовале у развоју нуклеарног програма у другим земљама", рекла је Ђедовић Хандановић.

Отварајући четвородневну радионицу коју Министарство рударства и енергетике организује уз подршку ИАЕА и Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ), министарка је истакла да овај догађај представља још један важан корак у јачању институционалних капацитета Србије за развој нуклеарног програма.

Како је навела, развој нуклеарне енергије препознат је и у програму "Србија 2035", којим су планиране инвестиције од око три милијарде евра

"Чини се да смо од тог датума далеко али је пуно посла пред нама због чега не смемо да губимо време. Имамо велике амбиције, а без њих нема ни резултата. Уверена сам да имамо генерацијску прилику коју не смемо да пропустимо како бисмо иза себе оставили нешто што је капитално вредно и што даје прилику Србији да се развија, а да буде енергетски сигурнија. Земље које су развиле нуклеарни програм такође су напредовале и у другим областима које прате нуклеарни програм. Искуство из Уједињених Арапских Емирата је показало да су домаћи кадрови и локална привреда неопходни чиниоци нуклеарног програма који стварају нове могућности", рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је нагласила да нуклеарна енергија поново заузима важно место у глобалним енергетским политикама због растућих потреба за електричном енергијом, јачања енергетске безбедности и остваривања климатских циљева.

"Широм света расте број земаља које покрећу или разматрају развој нових нуклеарних програма. Долазећа ера електричне енергије значи да ће развој све више почивати на дата центрима, вештачкој интелигенцији, електрификацији индустрије и саобраћаја, што ће захтевати значајно више електричне енергије. Задовољавање растућих потреба за енергијом, из чистих извора, тешко је замислити без нуклеарне енергије", истакла је министарка.

Она је посебно нагласила значај развоја домаћих стручних кадрова и поздравила иницијативу Института за нуклеарне науке "Винча" и Факултета техничких наука у Новом Саду за покретање мастер програма за образовање будућих нуклеарних инжењера.

"Без домаћих стручњака нема успешног нуклеарног програма. Зато очекујемо да чланови НЕПИО тела овом послу приступе са пуном посвећеношћу јер су део историјског тренутка за српску енергетику. Као што су генерације инжењера и стручњака пре четири и пет деценија изградиле енергетске капацитете који и данас обезбеђују сигурност снабдевања, тако ће данашња генерација својим радом обликовати будућност српске енергетике за деценије које долазе", рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је закључила да ова радионица представља почетак интензивније сарадње Србије и Међународне агенције за атомску енергију у процесу развоја националног нуклеарног програма.

У првој је повређен мотоциклиста, док у другој, ланчаном судару у којем је учествовало више возила, повређене три особе.

По речима доктора Зорана Круља, портпарола Завода за ургентну медицину Нови Сад, њихова екипа изашла је на лице места у 14.48 и збринула малолетника старог 17 година након пада са мотора.

Он је у свесном стању превезен у Дечју болницу. 

Двадесетак метара даље, у супротној коловозној траци, потом је дошло до ланчаног судара у којем су учествовали такси возило и још неколико аутомобила.

У 15:51, екипа Завода за ургентну медицину на лицу места збринула је три особе, након ланчаног судара у насељу Телеп.

“Између лешника смо додатно сејали још друге културе, не сме да буде монокултура. Ми смо неким истраживањем дошли до тога да сејемо овас, раж и две врсте детелине и фацелију. Омогућавамо да се ствара биодиверзитет у смислу животињског света, а самим сејањем различитих култура смо омогућили да имамо биодиверзитет што се тиче биљака. Такође, шта је битно, земља се не узнемирава у смислу орања и фрезирања. Сва та сетва је вршена по принципу "само је бацано семе, па шта се прими прими. Сва прихрана и заштита биљака и обогаћивање земље микроорганизмима се решева преко тог компостног чаја, који можете сами да спремате врло једноставно”, објашњава Миодраг.

У засаду од 3,2 хектара Гајићи су прошле године убрали око три и по тоне лешника. У групи су малих произвођача хране у Србији, праве кремове и важан им је начин гајења. Анализе на остатке пестицида у плоду су им редовне.

„Иначе у регенеративној пољопривреди деси се да буде 10 до 20% мањи род, али тако су исто десетоструко нижи „импути“, нема ђубрива вештачког, нека којекаквих хемија, које се сипају на кило. Тако да очекујемо здрав плод као и досад што смо имали“, истиче Радмила.

Породица Гајић још није спремна да у засаду лешника гаји домаће животиње, што је такође важан услов, али без обзира на то њихов труд запазио је Савез за регенеративну пољопривреду Србије.

Из Савеза поручују да се регенеративна пољопривреда труди да одржи биодиверзитет у земљишту и одржи квалитет земљишта и да, заправо, преокрене тренд који је покренула конвенционална пољопривреда. “До скоро информације су биле доступе само на страним језицима. Сад је јако битно да радимо на томе да се људи образују, да имају доступне материјале и да имају где да науче и од кога да науче”, напомиње Милица Адамовић из Савеза за регенеративну пољопривреду Србије.

Понекад су Радмила и Миодраг принуђени да користе средства за сузбијање смрдибуба, које су највеће штеточине у засаду лешника. Али један од природних начина борбе је привлачење сеница хранилицама зими, јер се оне лети хране смрдибубама.

У данашњем саопштењу наводи се да је на седници већа одржаној 15. јуна 2026. године Апелациони суд у Новом Саду усвојио жалбу вишег јавног тужиоца у Новом Саду и преиначио решење Вишег суда у Новом Саду тако што је у односу на окривљене Јелену Танасковић, Горана Весића, Аниту Димоски, Милана Спремића, Марину Гавриловић и Дејана Тодоровића, потврдио оптужницу Вишег јавног тужиоца у Новом Саду.

Они се терете због кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 288. став 2. Кривичног законика (КЗ) у вези са кривичним делом изазивање опште опасности из члана 278. став 3. у вези са ставом 2. КЗ.

То практично значи да су отклоњене препреке да се закаже суђење у случају пада надстрешнице и да ће се судити свима који су се нашли у првој верзији ове оптужнице.

Жалбе бранилаца окривљених Небојше Шурлана, Слободана Наумовића, Милана Јелкића, Љиљане Милић Марковић, Јасне Стојиљковић Милић, Зорице Славковић Марјановић и Душана Јанковића, суд је одбио као неосноване. Они се терете због кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 288. став 2. КЗ у вези са кривичним делом непрописно и неправилно извођење грађевинских радова из члана 281. став 1. КЗ.

Припадници Министарства унутрашњих послова, ухапсили су Л. К. (22), Ф. Д. (21), С. К. (20) и Л. К. (23), јер су у аутомобилу у којем су се налази пронашли оружје и муницију.

Они су осумњичени за кривично дело неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, саопштио је МУП. Полиција је у околини Граничног прелаза Мали Зворник, прегледом аутомобила у којем су се налазили осумњичени, пронашла пиштољ са припадајућим оквиром и пет метака.

Како се сумња, они су претходно из једне породичне куће у околини Ливна у Босни и Херцеговини, украли новац у износу од 66.245 евра и пушку марке “Бровнинг” која је, на основу информација припадника Службе за борбу против организованог криминала МУП-а Србије, пронађена у једном стану у околини Зворника.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном тужилаштву.

На састанку је било речи о могућностима за унапређење сарадње у областима привреде, енергетике, образовања, науке, иновација и дигитализације, уз оцену да постоји значајан простор за реализацију нових заједничких пројеката.

Мацут је поновио опредељеност Владе Србије за наставак сарадње са Немачком у свим областима од заједничког интереса.

Током разговора премијер Мацут је подвукао да је улога ОЕБС-а у региону веома битна за Владу Србије и да ће Београд наставити да сарађује са Мисијом и у будуће, као позудан и постојан парнер.

Саговорници су разговарали и о примени препорука ОДИХР-a и Венецијанске комисије, као и о заштити безбедности новинара и унапређењу медијских слобода.

Председник Владе Мацут рекао је да Србија је спремна да и у будућности доприноси раду те организације, а генерални секретар ОЕБС-а Синирлиоглу истакао је значај вишегодишње сарадње са Србијом и сагласио се да постоји простор за њено унапређење имајући у виду, како је рекао, кључну улогу наше земље за добробит региона.

Затим се, како се сумња, вратио до своје куће, оставио пиштољ и поново кренуо ка школском дворишту, где је, видевши патролу полиције, покушао да побегне најпре скутером, а потом и пешице, али су га полицијски службеници убрзо сустигли и ухапсили.

Претресом породичне куће осумњиченог, пронађен је и одузет гасни пиштољ са припадајућим оквиром, у којем се налазило 11 металних куглица, истиче МУП.

Осумњиченом је, по налогу основног јавног тужиоца, одређено задржавање до 48 сати, након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен тужилаштву.

“Ја сам шесто колено Филиповића у Мачви. Наша породица броји између 40 и 50 чланова тренутно, од тога имамо неколико десетина факултетских диплома, од чега су половина особе женског пола”, каже редитељ Милутин Филиповић.

Раденковић је дао и првог доктора математике, Младена Берића, професора доктора Милића Вићентића, који је пошумио Златибор и чувеног фоторепортера Ристу Маријановића. Ипак, усуд ових шорова и равнице је, кажу мештани, женска лепота прожета у лику мачванске Мона Лизе, Радетића Маре.

“Ово село је имало четири посланика у време династије Kарђорђевића и Обреновића. За време краљевине Србије, из Раденковића су два доктора наука, ја сам после сазнао да ниједно село није имало, да ли је имало једног или два учитеља. За време старе Југославије је било село које је прву улицу дало једној жени, Радетића Мари”, истиче Миомир Филиповић, аутор књиге „Музеј душа“.

Све виђеније људе, мачвански дух и довитљивост у тешким временима Филиповић је укоричио у своје књиге, које је на мачванском прелу код цркве поклонио својим сељанима.

“Моја душа је у Раденковићу. Ово село има око 200 кућа, колико ја знам и све што знам од њега сам чуо или прочитао у његовим књигама. Много успешних људи, почевши од пољопривредника”, каже естрадни уметник Синиша Туфегџић.

“Он пре свега истражује. Ја не знам човека у Србији да више познаје села од њега. Потиче из народа, а потицати из народа највећи је допринос да можеш нешто да кажеш и да нешто урадиш”, напомиње редитељ Живорад Ајдачић.

Захваљујући Филиповићу, село ће добити и поставку “Музеј душа”. Посетиоци ће на једном месту моћи да виде детаље о људима који су оставили трагове кроз време, од Пантелије Тришића који је још 1912. био на сајму мушке лепоте до научника и истраживача, а посебно жена, које су, осим лепоте, красили честитост и образовање.

“Имају воде за купање и одговара им, а имају боље услове и боље траве. Иду, пасу, брсте и тако је много захвално говече .Сад ће, Боже здравља, ове три да ми се теле, па ћемо да пробамо млеко и чуо сам да је добро за холестерол, за плућне болести, за шећерне болести млеко и сир”, каже Зоран Милић.

Биће то први и једини бивољи сир произведен у Шумадијском округу. А за рецепт ће домаћица Јасмина поново на Пештер.

“Да видимо да направимо бар квалитетан сир. На пример оно стоји у топлом, па у фрижидеру и направи се павлака, нема млека, једеш га кашиком. Све то треба прерадити у сир. Е сад питање је како”, напомиње Јасмина Милић.

Милићи живе у складу са природом и од њених дарова.У дворишту: свиње моравке, домаће кокошке, краве буше. Држава помаже узгајивачима аутохтоних сорти, а они би их, кажу, и без тога гајили из љубави.

“Једно подолско говече имам жељу да купим, да укрстим са бушом ,то је колубарско говече раније што је било. Не смемо да се одрекнемо природе и да бегамо из природе. Природа је савршенство и природа је здравље”, истиче Зоран.

Уз децу, која им помажу кад имају времена, главна чобаница је Јасмина. Биволи су каже,отпорне, здраве, издржљиве животиње, али не баш захвалне за чување.

Јасмина каже да хоће да побегну. „Знају да је доле поток, да је доле вода и збришу… Нормално храна, да су сите, да су расположене, све то треба да се укомпонује. Има кад нису оне мирне, па мораш мало више да трчиш, овамо, онамо, али кад седнеш мало да данеш ,баш прија”, закључује Јасмина.

И не би могла, каже, да замисли живот у граду. Kао ни њена породица, за коју је љубав према земљи, традицији и лепоти села, непроцењива.

"Први пут смо имали овако сложен систем организације у којем су учествовали Министарство просвете, школске управе, школе, Канцеларија за ИТ, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Пошта Србије и Министарство унутрашњих послова. Захваљујући доброј координацији није било примедaба на регуларност испита“, рекао је Станковић.

Министар просвете је навео да су резултати завршног испита на нивоу прошлогодишњих, уз нешто бољи успех из математике и изборног предмета, док су резултати из српског, односно матерњег језика, били нешто слабији.

"Када се резултати посматрају у целини, нема значајнијих одступања у односу на претходне године“, истакао је министар.

Попуњено више од 57.000 места, следи трећи уписни круг

Према његовим речима, до сада је уписано 57.780 ученика, док је у средњим школама било понуђено укупно 64.400 места.

"Преостаје још трећи уписни круг, у којем очекујемо да ће већина преосталих ученика уписати жељене школе“, навео је Вук Станковић.

Највеће интересовање за гимназије, медицину и техничке школе

Министар је рекао да су гимназије и ове године биле најтраженије, а велико интересовање владало је и за медицинске школе, електротехнику и техничке образовне профиле који омогућавају брже запошљавање.

С друге стране, како је навео, интересовање за ИТ одељења било је нешто мање.

"Вештачка интелигенција у великој мери мења област програмирања, а у програмима ИТ одељења годинама није било значајнијих иновација“, истакао је Станковић.

Посебно је издвојио Математичку гимназију, где су се за једно место пријављивала два кандидата, као и велико интересовање за Карловачку и Филолошку гимназију, нарочито за одељења на шпанском и италијанском језику.

Шест нових образовних профила, најтраженији техничар мехатронике

Министар је најавио да ће Министарство наставити са увођењем нових образовних профила, подсећајући да је ове године уведено шест нових.

"На три нова профила попуњена су сва места, на два више од 80 одсто, док је најмање интересовања било за профил шумар-узгајивач“, рекао је Вук Станковић.

Као најтраженији нови профил издвојио је техничара мехатронике, за који је, како је навео, велико интересовање због развоја аутомобилске индустрије у Србији.

Потребна већа подршка дуалном образовању

Говорећи о дуалном образовању, Вук Станковић је оценио да би домаће компаније требало у већој мери да се укључе у овај систем.

"Стране компаније, посебно немачке, много више користе могућности дуалног образовања. Волео бих да и домаћа привреда покаже већи интерес, јер је реч о моделу који повезује образовање и потребе тржишта рада“, навео је ресорни министар.

Подсетио је да је за упис у средње стручне школе понуђено око 200 образовних профила из 16 подручја рада, који су, како је истакао, усклађени са потребама привреде.

Ученици који из оправданих разлога нису полагали завршни испит у јунском року, моћи ће то да учине средином августа.

Гламочић је после састанка у Влади Србије рекао за Танјуг да је од почетка године око 25.000 свиња еутаназирано или угинуло због афричке куге.

Министар је навео да су најугроженија три округа – Сремски, Мачвански и Београдски око Обреновца, као и да је вирус присутан у укупно шест округа, али да ће већ од сутра бити у само пет.

"Морају једноставно да се укључе све службе. Оно што је наш апел и донета је одлука и закључак – казне ће бити пооштрене максимално. Значи, од самих произвођача јер се неретко дешава да на истој фарми имамо кугу по други, трећи пут. Значи, није рађена дезинфекција и нису се поштовале све мере. Они ће бити санкционисани такође. Некима ће бити забрањено и држање свиња, трајно. Даље, биће санкције према свима онима који не буду поштовали мере да улазе у шумска подручја. Такође ћемо ићи на изловљавање и депопулацију дивљих свиња", рекао је Гламочић.

Забрањено и сaкупљање вргања

Најавио је да ће бити забрањено и скупљање вргања и у овом периоду, као и у угроженим подручјима.

Гламочић је поручио да се мора спречити што је више могуће кретање, а поготово у шуме, где су дивље свиње.

"Јер је сезона, људи иду, доносе дрва кући и крећу се. Сезона је пољских радова, понекад се деси да неки неспособни домаћини баце свиње и ван свог газдинства", напоменуо је Гламочић.