"Оно на чему сам инсистирао је да никаква оперативна сарадња, односно никакве размене оперативних података не може бити са представницима тзв. Републике Косово, зато што ми не признајемо једнострано проглашену независност Косова и у складу са документима који су прихваћени и одлукама које су прихваћене на почетку овог процеса, а то је 2014. године било учешће на овим скуповима је статусно неутрално, значи са именима и презименима, без икаквих државних обележја и у сали нема никаквих застава", рекао је Дачић, наводи се у саопштењу МУП-а.

Министар је додао да он увек одбија фотографисање где су истакнуте заставе привремених приштинских институција, јер не жели да да, у име Србије, легитимитет било каквом њиховом државном предзнаку, нагласивши да ни овог пута није учествовао у томе.

Дачић је нагласио да је та активност била веома успешна и истакао да је сарадња са тзв. косовском полицијом једино могућа у складу са ранијим потписаним споразумима, преко Еулекса и преко Интерпола.

"Ја сам све ово и јасно рекао да ми сматрамо да сарађујемо са тзв. косовском полицијом у складу са ранијим потписаним споразумима, преко Еулекса и преко Интерпола, да никакве директне сарадње нема, нити ће бити, док се не реше наши односи", истакао је Дачић.

Три сесије на скупу у Лондону

Дачић је навео да је током учешћа на скупу у Лондону указао на тежак положај српског народа и терор који се спроводи над Србима, као и на 702 етнички мотивисана инцидента која су се десила за време власти Аљбина Куртија.

"Све се то спроводи, и терор који се спроводи, управо од стране припадника унутрашњих послова, односно тзв. полиције Косова“, навео је министар Дачић.

Дачић је истакао да су ове године биле три сесије, од којих је једна била посвећена миграцијама и свих проблема који из тога произилазе, нагласивши да за Велику Британију то представља велики проблем.

"Друга тема је била борба против експлоатације и насиља над девојчицама и женама, и трећа тема је била борба против организованог криминала", изјавио је министар.

На самиту на којем су поред Западаног Балкана учествовале чланице ЕУ попут Немачке, Француске, Италије, Хрватске и Словеније, министар Дачић је истакао да је боља међусобна сарадња, а посебно је оперативна сарадња и размена информација кључна, јер борба против криминала не може бити успешна без међународне сарадње.

"Учествовао сам ова два дана на скупу, у оквиру Берлинског процеса, за министре унутрашњих послова, којим је председавала министарка или како то они кажу државни секретар за унутрашње послове Шабана Махмуд и ово је наставак једног процеса који је започет 2014. године, с тим што сваке године се додатно теме стављају на дневни ред", рекао је Дачић.

Она истиче да би усвајање новог закона, усклађеног са препорукама Европске уније, омогућило праведнију расподелу хране и учинило здраву и безбедну храну доступнијом свима.

"Усвајањем новог Закона о праћењу токова отпада од хране, који би био у складу са препорукама Европске уније, успели бисмо да постигнемо бољи баланс и омогућимо да здрава и безбедна храна буде доступна свима", указује Кларићева.

Колико хране се баци у Србији

Према подацима Програма Уједињених нација за животну средину (UNEP), у Србији се годишње баци више од 780.000 тона хране, што је у просеку 108 килограма по становнику. Већина тог отпада – чак 64 одсто, потиче из домаћинстава, док преостали део долази из производње и трговине.

Кларићева указује да је велики проблем храна са ознаком "најбоље употребити до", попут тестенина, брашна или шећера. Иако су ти производи често безбедни за употребу и након тог датума, трговински ланци их бацају или спаљују, уместо да их донирају.

"Важно је да велике трговине боље управљају ланцем набавке и да знају до ког тренутка храна може да се користи. Неодговоран однос према роковима често доводи до виших трговачких маржи и виших цена, што директно погађа потрошаче. Закон о праћењу отпада од хране то би могао да спречи", додаје она.

Нови закон, како објашњава, предвиђа увођење обавезе евидентирања и извештавања о баченим количинама хране.

"То би нам омогућило да знамо колико се хране баца. Сви произвођачи, али и они који располажу храном у велетрговинама, морали би да подносе извештаје. Тако бисмо могли да видимо колико бацају и да схватимо да ли свој ризик од бацања хране у ствари пребацују у трговачку маржу. То је важан корак ка транспарентности и одговорнијем пословању", наглашава Кларићева.

Укидање ПДВ-а на донације као подстицај

Један од важних предлога је и укидање ПДВ-а на донације хране, што би додатно подстакло велике системе да храну усмере онима којима је најпотребнија.

"У Европи постоји закон о бацању хране, који је Словенија већ увела. Тај закон, на одређени начин, стимулише велике системе да не бацају храну, кажњава их ако то чине, а подстиче их да храну донирају. У Босни и Херцеговини, рецимо, постоји закон који предвиђа ослобађање од ПДВ-а на донације. Да би се слични прописи применили и у Србији, потребно је створити адекватан правни оквир који ће омогућити њихову примену", закључује Кларићева.

"Ту је и пољопривреда и пластеници, и њиве, и ливаде. Супруг ради са дрвима, значи ту је обавеза да се спреми и ручак и доручак, да се дочекају, да се испрате. За себе нађем времена, али некад и не спавам", указује Ирена Радоњић из села Лалинац.

Слађана Божиновић из села Округлица истиче да се на селу живи јако мучно.

"Много се ради, а мало заради. Али има најздравију храну", каже Слађана.

У сваку теглу, а много их је, стаје много више од зимнице – рад у пластеницима и воћњацима читаве године и сати уз шерпе и шпорете. Уз све друге послове.

Сајам зимнице у Црнољевици за жене из тог и других сврљишких села шанса је за предузетнички подухват и допуну кућног буџета.

Рад невидљив и недовољно плаћен

Њихов рад углавном је невидљив и недовољно плаћен, па су економски зависне јер најчешће немају ни власништво над имовином. Општина Сврљиг настоји да ту слику промени.

"Европски пројекти, где смо успели да добијемо средства како би женама обезбедили нека средства за рад, а то су углавном били пластеници, за то су биле највише заинтересоване. У том моменту је био услов да жена буде носилац газдинства и, наравно, тада смо добили стотинак нових газдинстава на име жена", напомиње Татјана Лазаревић, заменица председника Скупштине општине Сврљиг.

И држава ради на оснаживању жена на селу, препознајући проблем њихове неадекватне здравствене и социјалне заштите, недовољног приступа информацијама и културним и образовним садржајима, дискриминације и недовољне укључености у одлучивање на свим нивоима.

"Без обзира на напредак који јесте учињен претходних година, ми и даље немамо најбољи модел за њихово учешће у томе и још нема пуне подршке за остварење свих њихових потенцијала", упозорава Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.

Важно је, напомињу, радити и на подизању свести самих жена о њиховим правима и механизмима заштите, осамостаљивању и економском оснаживању.

Бранислав Ђорђевић, директор Института за међународну политику и привреду истакао је да је Кина из године у годину све више активна у домену међународних односа и уз помоћ својих иницијатива попут глобалне безбедносне, глобалне развојне, али и најновије глобалне иницијативе за управљање промовише вредности засноване на истинском мултилатерализму, сарадњи и разумевању, те је неопходно анализирати све новонастале промене.

Бивша амбасадорка Кине у Београду Чен Бо нагласила је да је свет ушао у ново раздобље турбуленција и трансформација које доприноси расту ризика и изазова.

"Већ неко време, неке земље тврдоглаво покушавају да одрже униполарну хегемонију предузимајући екстремне мере како би сузбијале развој других земаља. У области економије и трговине, финансија, науке и технологије, као и геополитичке сигурности, што изазива озбиљне турбуленције у међународним односима", рекла је Чен Бо.

Према Глобалном индексу иновација, све већи број земаља у развоју, као што су Индија, Турска, Вијетнам и Мароко, напредује на тој ранг листи, а Кина је први пут ушла међу првих 10 у свету.

Јелена Костић, помоћница министра науке и технолошког развоја, истакла је да више од 300 кинеских и 50 српских истраживача активно сарађује кроз различите научне пројекте. "Додатни значај овогодишње конференције јесте и то што се она одржава поводом 70 година пријатељства између Кине и Србије", напомиње Костић.

Амбасадор Кине Ли Минг истакао је да је конференција прилика да стручњаци и научници отворено и објективно изнесу своја мишљења и идеје како би се промовисала заједничка будућност свих заједница. Истакао је неопходност заштите заједничких интереса кинеских и српских компанија после протекционистичких царина Америке и Европске уније на квоте на увоз челика.

"Веома је важно заштитити заједничке интересе компанија. Верујем да ће бити још кинеских инвестиција. Имамо блиску сарадњу са српском владом како бисмо очували повољно окружење за кинеске и српске компаније. На тај начин бисмо развијали своје пројекте и донели више користи компанијама и људима", рекао је амбасадор Кине.

Ли Минг је навео да су Кина и Србија током протекле деценије оствариле велики напредак када је реч о инвестицијама у оквиру иницијативе "Појас и пут". Реализовано је толико пројеката, укључујући железницу од Београда до Суботице.

Уредница рубрике Потрошач дневног листа Политика Јелица Антељ рекла је да су се произвођачи осмелили и на притиске жалили директно министарки, а да смо последњих година имали ситуацију да су произвођачи ћутали из страха да не изгубе своје место на полицама.

"Као да трговци троше више времена да виде како да избегну Уредбу или да се припреме како ће бити после, када Уредба више не буде на снази, иако нико не зна да ли ће бити продужена, да ли ће бити преточена у закон, али једноставно као да више времена троше на то како да избегну него да се боре за купце, што је било за очекивати", рекла је Јелица Антељ.

Додала је да трговци већ преговарају са произвођачима о томе како да губитке који су настали доношењем уредбе надоместе када буде укинута.

"Завршава се година, ти оф-рабати, односно ванфактурни рабати, већ су стигли на наплату, месечни, па иду тромесечни, годишњи, своде се рачуни, профити. Мислим да је ово најосетљивији период године за трговце и да је ово моменат у којем сада покушавају да надоместе те своје губитке. Вероватно договарајући се са добављачима", истакла је Антељ.

Станић: Трговци су се одазвали на иницијативу државе, али има и случајева злоупотребе

Бојан Станић из Привредне коморе Србије оценио је да су казне за трговце прописане како би се поштовала сама Уредба.

"Генерално, трговци су се одазвали на ову иницијативу државе, чак и када су били само предлози. Ово је ипак Уредба, законски акт и генерално то се поштује. Међутим, наравно да имате случајева где су злоупотребе, посебно када неко процени да прилика коју може да оствари, односно, одређена зарада коју може добити из неког посла је, уколико се прекрши правило, већа него што ће бити сама казна", објаснио је Станић.

Истакао је да то може да се дешава и да сигурно има и таквих случајева.

"Међутим, генерално, привредници, они који су озбиљни и разумеју шта се дешава у нашем економском систему, који поступају по етичким правима свакако не прибегавају томе. Али, дефинитивно се има за циљ стати на крај тим покушајима и због тога Влада и позива на тај састанак који ће се одржати у Привредној комори Србије следећег уторка где ће се састати произвођачи и дистрибутери и где ће се чути њихов став о примени ове уредбе. Међутим, оно што је такође битно, јер ово је двострана прича, у два смера иде, обавиће се касније и консулатције са трговцима, да и они изнесу своје ставове, јер је битно да не постоји злоупотреба оног који је на тржишту јачи", навео је Станић.

Антељ: У региону само Србија и БиХ немају закон о спречавању непоштених трговачких пракси

Јелица Антељ је истакла да нам недостаје закон о спречавању непоштених трговачких пракси и да само Србија и Босна и Херцеговина у окружењу немају тај закон.

"Сви су регулисали тржиште. Хрватска је имала исте проблеме као и ми, тржиште је изгледало овако у једном тренутку. Нама не треба статистика да схватимо колико је све скупо. Сваки потрошач види. Колико год видимо да су цене хране ниже за 4,5 одсто, то је похвала, али није то крај ове приче", навела је Антељ.

Додала је да би закон о спречавању непоштених трговачких пракси требало да уведе више реда на тржиште.

"Да имамо с једне стране изузетно моћне трговце, који су доминантни у сваком смислу. Да имамо с друге стране произвођаче, много произвођача који самостално преговарају са њима, да немамо неко удружење које их штити у том смислу, као што имају земље у региону и Европи и наравно, ја бих се надовезала на те казне. По закону о непоштеним пословним праксама у Хрватској казне иду и до пола милиона евра, у Словенији 10 одсто годишњег промета. То је јако важно. Мислим да су казне суштина", истакла је Јелица Антељ.

Напоменула је да на крају потрошач плаћа ту цену и да је јако важно да се законом све то регулише.

Јелица Антељ је поздравила најаву да ће се Уредба преточити у закон, пошто је и Европска унија више пута сугерисала да ми немамо тај пропис.

Бојан Станић је оценио да највише рачуна мора да се води о онима који су најугроженији у систему и ланцу снабдевања.

"Постоје различита жаљења од оних који су примарни произвођачи, посебно у области сточарства, који говоре да имају проблем, не са трговцима него да имају са произвођачима. С друге стране, неки произвођачи имају проблеме са дистрибутерима. То је јако комплексна ствар. Оно што је јако битно истаћи јесте да у том закону, да би се избегле лоше трговачке праксе, јавност гледа само на трговце, међутим, опет говоримо о том двостраном процесу, о комуникацији између трговаца и ових других који су у ланцу и опет не треба сада користити у будућности тај закон као одређену основу да се користе са друге стране неке злоупотребе којима би се направио велики притисак на трговце и да они заиста уђу у један проблем, посебно ако би трајале ове мере дуго које су сада предвиђене да трају кратко", нагласио је Станић.

Антељ: У Шведској је "смоки" јефтинији него у Србији

Јелица Антељ је истакла да је за време боравка у Шведској видела да је "смоки" тамо јефтинији него у Србији, а да су цене на острвима у Хрватској биле ниже него у Београду.

"Тај закон је неопходан јер се показало да је у свим земљама у окружењу, у целој Европској унији, закон о непоштеним трговачким праксама увео ред у том смислу да се знају и рокови плаћања произвођачима. Ја не кажем да су произвођачи у праву, али ако они кажу да имају такве врсте притисака да се од њих тражи да антидатирају неке уговоре које су потписивали са трговцима, да се иде дотле да се од њих тражи да им плаћају некакве маркетиншке надокнаде, онда имамо проблем", напоменула је Јелица Антељ.

Оценила је да је држава предуго била на страни трговаца, који као да су се уљуљкали у своју моћ, и да је сада време да буду мало поштенији према нама.

16.10.2025. Четвртак: Јутро хладно, по котлинама југозападне и јужне Србије са краткотрајном маглом. У току дана изнад већег дела претежно сунчано или мало до умерено облачно и релативно топло, осим на истоку Србије, где ће пре подне и средином дана бити облачно. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од 0 до 7 °С, а највиша од 15 до 20 °С. Увече и током ноћи постепено наоблачење с југа, које ће на југу и југозападу Србије понегде условити слабу кишу.

17.10.2025. Петак: У петак претежно облачно, а киша ће се са југозапада и југа Србије до краја дана и у току ноћи ка суботи проширити и на већину осталих крајева, док ће се у већем делу Војводине задржати суво. Ветар слаб до умерен источни и југоисточни. Најнижа температура од 4 до 10 °С, а највиша од 13 до 18 °С.

18.10.2025. Субота: На северу променљиво облачно, у осталим крајевима претежно облачно, понегде с кишом, после подне и увече престанак падавина, а током ноћи и разведравање. Ветар слаб и умерен, на северу понегде краткотрајно и јак северозападни. Најнижа температура од 7 до 11 °С, а највиша од 13 до 17 °С.

19.10.2025. Недеља: Јутро хладно и изнад већег дела претежно ведро. У току дана претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, на истоку и јак северозападни. Најнижа температура од 2 до 7 °С, а највиша од 13 до 17 °С.

Међу темама – евроинтеграције, политичка ситуација, протести у Србији.

"Мислим да је чак фокус већи био на односе, разумљиво, са Русијом и наш европски пут и колико смо посвећени том путу. То је била већа тема и доминантнија, у односу на протесте", рекла је Брнабић.

Такође, додала је да су на столу биле и оне класичне теме - слобода медија, дијалог са цивилним друштвом.

"Али мислим да ми на сва та питања имамо одговоре, тако да волела бих да сам имала мало више времена да одговорим, али и овако смо макар први пут добили шансу да одговоримо, што говори о томе да се овде нешто променило. До сада су овде биле разне дебате без учешћа било кога од званичника Србије, ово је први пут да су позвали некога од званичника Србије да чују и другу страну", истакла је Брнабић.

Виши суд у Новом Саду потврдио је да је кривично ванпретресно веће у поновљеном поступку, преиспитујући по службеној дужности одлуку о даљој мери забране напуштања стана уз електронсии надзор, према окривљенима укинуо мере. Против ове одлуке дозвољена је жалба Апелационом суду у Новом Саду, рекли су у Вишем суду.

Активисткињи ПСГ-а Марији Васић данас је скинута наногица, рекао је Фонету адвокат Александар Петровић, на основу информације коју је добио од њеног сина Милана Чанка.

Објаснио је да је данашњим решењем уважена жалба на одлуку од 18. августа, којом је Марији Васић продужен кућни притвор. Поред ње, та одлука се односи и на и активисту ПСГ-а Лада Јововића, као и на студента Лазара Динића, па ће они од данас бити ван кућног притвора.

Преосталих тројица активиста ПСГ-а – Срђан Ђурић, Младен Цвијетић и Давор Стефановић, и даље су у кућном притвору, јер је одбијена жалба бранилаца.

Адвокат Петровић апелује да надлежне институције преиспитају и ту одлуку, како би и они могли да имају једнак третман у поступку.

Суђење тој групи активиста заказано је за 24. новембар у 9.30 у новосадском суду. Они се терете за кривично дело припремања дела против уставног уређења и безбедности Србије, у вези са позивањем на насилну промену уставног уређења, на основу, како тврде њихови браниоци, нелегално прислушкиваних разговора.

Четворо студената чланова организације СТАВ (Студенти против ауторитарне власти) Мила Пајић, Бранислав Ђорђевић, Ања Питулић и Јован Дражић, као и двоје активиста Доротеја Антић и Дејан Багарић, налазе се ван земље од марта.

Хапшења су уследила након објављивања аудио-снимка који је настао на састанку одржаном 12. марта.

"Током разговора разјашњене су све недоумице које управе високошколских установа имају у вези са начином рангирања и уписом виших година студија, као и могућностима за продужење студирања студентима којима истиче двоструки број година за завршетак студија. Састанак је био прилика да се анализира уписна политика на високошколским установама у Србији, са посебним освртом на пад интересовања матураната за упис на факултете који школују наставни кадар, али и на поједине техничко-технолошке факултете, као и да се размене идеје за промовисање ових студијских програма", наводи се у саопштењу Владе..

Додаје се да је Мацут изразио задовољство чињеницом да ће већина факултета Универзитета у Крагујевцу нову академску годину започети већ у понедељак 20. октобра, као и да је број студената који се пријављује за полагање испита у актуелним испитним роковима на нивоу претходних година, а да је пролазност задовољавајућа.

Како се наводи, у отвореном разговору представљени су планови за даљи развој Универзитета у Крагујевцу, унапређивање просторних капацитета, али и пројекти за модернизацију наставног процеса, као и научноистраживачка делатност на факултетима.

"У наредним данима председник Владе Србије наставиће са одржавањем састанака са осталим представницима државних универзитета, а договорено је и да посети Универзитет у Крагујевцу", истиче се у саопштењу.

Наводи се и да је састанку са представницима Универзитета у Крагујевцу присуствовао и министар просвете Дејан Вук Станковић.

Они се сумњиче да су на протесту у Новом Саду  13. августа напали припаднике полиције, као и присталице СНС-а пиротехничким средствима, камењем и другим предметима, а тада су и демолиране страначке просторије СНС-а на Булевару ослобођења.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је дан касније да је 13. августа увече током нереда у више градова повређено 27 полицијских службеника, а да су демонстранти повредили готово 80 грађана, док је директор Војнобезбедносне агенције Ђуро Јованић рекао да су у Новом Саду нападнути и припадници Војске и да је повређено седам припадника одреда ''Кобре''.

Рецептура, паковање и комуникациона кампања "плазма" бренда прилагођени нигеријским потрошачима, док се производња, намењена искључиво тржишту Нигерије, обавља у фабрици "Сона" групе у Лагосу.

"Овим подухватом ‘плазма‘ још једном потврђује да је много више од кекса. Она је симбол успеха и нових почетака - поверења, квалитета и повезаности који превазилази границе и инспирише генерације широм света", истиче се у саопштењу.

Генерални директор компаније "Бамби", Драган Стајковић је истакао да је то историјски тренутак не само за "плазму", већ и за цео српски ФМЦГ сектор.

"Иако се ‘плазма‘ већ годинама извози на више од 30 тржишта широм света, ово је први пут да се ‘плазма‘ производи ван граница Србије. Улазак на највеће афричко тржиште, са готово 240 милиона становника, огроман је успех и потврда снаге ‘плазме‘. Покретањем производње савладали смо први велики изазов. Следећи је да освојимо срца потрошача у Нигерији", рекао је Стајковић.

Додала је да очекује да ће усвајање Плана раста бити једна од првих одлука новог парламента након конституисања скупштине у Приштини.

Она је поновила захтев да се Приштини додели статус кандидата за чланство у Европској унији и позвала на проналажење начина за превазилажење тренутне блокаде унутар ЕУ. Такође је истакла да је, како је навела, "неопходно укидање мера против Косова".

Покренула је и тему јачања сарадње са Европском унијом у области здравства на Косову и Метохији, уз оцену да је подршка том сектору кључна за унапређење квалитета живота грађана.

"Током састанка, разговарано је о процесу формирања владе након конституисања скупштине, као и о спровођењу локалних избора, важној демократској вежби која је још једном показала професионализам наших институција и посвећеност грађана демократији", наводи се у саопштењу Вјосе Османи.

Није било званичног обраћања председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен медијима.

Приказан је и форензички извештај прегледу стана Марка Миљковића у којем су пронађени пиштољ и муниција, док је у његовој кући такође пронађен пиштољ, као и три пушке.

У стану В. Д. је пронађен је пиштољ и већа количина муниције. 

Обављен је и преглед скоро 200 фотографија са стадиона ФК Партизан, а на некима се види како су припадници групе ухапшени. 

У просторијама на стадиону је пронађен пиштољ, пушка са пригушивачем и нишаном, секире, дрвене палице, али и бела материја у кесици и ваге за прецизно мерење. 

На стадиону су, такође, пронађени трагови налик на крв у тоалетима, магацину, фрижидеру и подруму.

Приказане су фотографије аутомобила Н. Ј. на којима се види торба и сталак за пушку.     

Беливук је, међутим, рекао да на оружју и дроги није пронађен ДНК оптужених.     

Суђење се наставља у петак, 17. октобра.

"Синоћ сам говорио да је потребно да се утврде сви детаљи везани за манипулације о наводном повређивању грађанке А. П. за коју су, неки опозиционари, блокадери, објавили да је повређена од стране полиције. Синоћ су ми из Полицијске управе рекли да, по њиховим евиденцијама, она није била у Полицијској управи, нити је полиција према њој поступала. Данас сам обавештен и достављен ми је њен 'стори' са Инстаграма који је она сама објавила, који цитирам:

"Моје име и презиме доведено је у негативан контекст, уз наводе да сам повређена од стране полицијских службеника, што овим путем у потпуности демантујем. Информација о мом наводном повређивању од стране полиције је неистинита – нисам била у просторијама полиције. Жао ми је што је моје име искоришћено на такав начин, чиме су људи доведени у заблуду, а ја у опасност…"

Шта рећи после свега овога, осим да смо ставили тачку на манипулацију око овога. Овим се потврђује да је ово била лаж, да је била превара и не знам чему је то служило.

Потврђује се да она није била у полицији и да није повређена од стране полицијских службеника, и то од ње саме.

Видите чиме се све служе представници опозиционих странака и блокадера како би показали да је Србија земља у којој се примењује полицијска бруталност.

То је нарочито било припремано очигледно пред долазак високих званичника Европске уније како би се представила Србија као земља са полицијском тортуром.

Ја, без обзира на ову изјаву, инсистирам да се ово питање доведе до краја, односно да се утврди да ли је истина, да ли је била у полицији, да ли је поступала полиција, да ли је повређена од стране полиције и ако није, ко је тај који је извршио ову манипулацију, тај треба да одговара за лажно оптуживање полиције", изјавио је министар Дачић.

Жељана описује: "Увек ме овде боли."

Милица Аризановић, Жељанина мајка, објашњава: "Почели су да се раздвајају импланти, зато она и трпи болове. Најгоре је увече, пред спавање, не може да се намести, не може ништа."

Дијагноза, "Неурофиброматоза тип 1", обухвата низ преклапајућих поремацаја и узрокује  туморе који су код Жељане захватили нерве на кичменом стубу. Пред прву операцију у Турској, када је имала 4 године, кичма јој је била крива 75 степени. Досадашње три сложене интервенције херојски је поднела, али се на месту где су уграђени импланти, отварају ране.

Милица додаје: "Доктори су планирали да јој изваде импланте сада које има, да јој уграде хало тракције, које ће носити 6 до 8 недеља, и поставити јој, уградити јој нове импанте. Та операција, тај захват је јако скуп. Ради се о суми од 105 .000 евра."

Тек после те интервенције, која је по речима лекара хитна, моћи ће да се извади тумор који је довео до кривљења кичме. Лек за тумор, који Жељана пије, месечно кошта око 18.500 евра. То плаћа држава. За операцију кичме у Турској, потребна је помоћ свих нас.

Небојша Аризановић, Жељанин отац, каже: "Тако да се надамо да ће људи да нам помогну, колко могу и како могу, барем порукама, јер је потребно још много новца."

Милица Аризановић, Жељанина мајка, објашњава: "Сваки дан, сваки минут нама је борба, искрено. Буквално, знате оно, кад легнете увече и гледате дете како вам се мучи. Сваки њен плач, свака њена суза. Ја се опет надам, уз помоћ добрих људи и хуманих, да ће Жељана што пре отићи на операцију и имати здраво и срећно детињство као сва деца."

Јер Жељана то и јесте, девојчица борац, која је више времена провела у болници него са својим другарима. Решена да победи и овог пута.То је и једина жеља њене сестре и  брата, Дуње и Петра. Помозимо им да је оставре.

За помоћ Жељани Аризановић, пошаљите СМС поруку 934 на 3030 (Фондација ”Буди хуман”).

Саво Жунић заменик директора МПП "Јединство", каже: "Човек испред свог времена, симбол предузетничког духа, рада и техничке храбрости. Захваљујући њему Ужице је закорачило у ново доба, доба индустрије, иновације и напретка."

Драган Суботић, генерални директор "Ваљаонице бакра", додаје: " Шта би било са овим градом, шта би било са овом државом да смо ми, то што смо имали у рукама, то што су нам оставили Малиша и генерације, као што је Ђорђе Станојевић, Влајко Брковић и тако даље, легенде нашег краја, да смо узели у наручје и наставили."

Отуда и иницијатива привредника да се сачува од заборава човек који је прошао пут од шегрта до газде, председника општине и народног посланика, и који је Ужице увео у свет у разним областима.

Раде Љубојевић, потпредседник Привредне коморе Србије, објашњава: "Сваки његов пројекат и сваки његов план је рализован брто и ефикасно. Он је у тим тешким временима поставио темеље града, умногоме реализовао индустријализацију Ужица али и образовање Ужица, културу у Ужицу и политику."

Малиша Атанацковић оставио је Ужицу своја дела, а Ужичани, бар на овај начин, подсећају на једног од највећих визионара у седам векова историје града.

Од самога почетка моје колеге и ја смо се трудили да помогнемо рокенрол музичарима у промоцији њихове музике.

Сходно томе, кроз канцеларију ми је прошло много музичара, како оних старијих тако и нова екипа.

Већ се одомаћио Сиља, певач групе Деца лоших музичара. Помогао сам им око путовања у Париз, око изласка првог албума, касније су свирали и на два концерта која смо ми организовали.

У то време смо подржавали и издавачке куће којих је било тек неколико.

Једна од њих је био ЛВО рекордс у којој је један од власника био и Леша (Владимир Лешић), мој друг из основне школе. Брзо смо смо се договорили око пословне сарадње, нарочито када су у питању млади бендови.

Приликом једне посете студију, Леша ми је пустио нове (и прве) албуме група Дарквуд даб, Кристали и Оружјем против отмичара. Био сам одушевљен.

Када смо се следећи пут нашли упознао сам и Дејана. Некако, а тако то бива у тим тренуцима, смо кликнули. И почели смо да се дружимо.

Долазио је редовно на кафу, дружење, разговор и смејање. Знали смо да после посла останемо до ситних сати у разговору и веселој атмосфери.

Екипа у саставу Пеђа Недић, Марко Маршићевић, Лале Марковић, Дејан и ја, живела је рокенрол. Слушали смо нове албуме, информисали се, трачарили и планирали нове акције.

Из једне од таквих вечери је настала и идеја за Грување. Да снимимо нове домаће групе уживо и да то објавимо. У међувремену је Гвожђе почео да ради у “Времену” као курир, а Кристали су у марту 1994. објавили први албум.

Ја сам уз помоћ Душана Павлића креирао омот, а нашао сам се и на заједничкој фотографији која се појавила на омоту. Фотографију је урадила Горанка Матић.

Шта рећи, следећих месеци сам сваки дан у колима слушао албум певајући са Гвожђем песме Осми дан, О како си лепа, Знам, Два метра и друге.

У то време сам почео да сликам, а у музичкој продавници Пауновић у Адмирала Гепрата сам купио Hagstrom електричну гитару. И резервне жице.

Решио сам да направим бенд. Зваће се ВУ, као омаж групи The Velvet Underground. Касније сам схватио да је ВУ скраћеница и за Војну Управу, Вуметар, Вутру, Вуковар…

Први кога сам питао да ли би учествовао је Гвожђе. Прихватио је на кеца. Тиме сам решио басисту и певача. Логично је било да бубњеве свира Дејан Костић из Кристала. Пеђа Недић је заузео место гитаристе и постава је комплетирана.

Са првим пробама смо почели код Колета у гаражи 3X3 метра у Земуну. Гвожђе је водио, ми смо га пратили на почетку.

Онда се ослободио Пеђа па и ја. Почеле су и песме да се појављују. Прва је била Горе-доле.

Ускоро смо је снимили у студију ЛВО, где ми је тонац Жика пуно помогао при ватреном крштењу снимања у студију.

Снимање спота је посебна прича. С обзиром на буџет од 100 марака успео сам да се договорим да за те паре имамо сат времена снимања са монтажом. Пошто нисмо имали паре за камермана, човек који ради у студију нас је снимио, а онда сам за сат времена монтирао мој први спот као режисер.

Први концерт у оквиру Грувања, организовали смо 2. септембра 1994. у клубу Простор. Наступили су: Деца Лоших Музичара, Директори, Кристали и Новембар. Било је чаробно и незаборавно.

Гвожђе је наставио да ради, а то је подразумевало да свако јутро једе бурек и пије кока-колу. “Како можеш поново”, је била честа реченица тих месеци. Једноставно се уселио у мој живот. Постао ми је млађи брат.

Следеће године смо наставили да се дружимо, на послу, после посла, на пробама. Објавили смо и Грување 1, на коме се нашло 10 бендова.

Тог лета сам успео да организујем да заједно летујемо у Грчкој.

Кристали и Фамилија су имали тезгу и свако вече смо уживали у доброј музици.

Предложио сам да једно вече одсвирамо 2-3 ствари од ВУ. Никада нисам имао већу трему у животу. Пред сам концерт сам повраћао, десна нога ми се тресла, а све то пред двадесетак наших пријатеља са децом.

Покојни Геџа ми је после концерта рекао да смо били одлични. Верујем му и данас, али ја сам био калирао од треме. Тежак је живот нас рокера.

Осокољени успехом у Грчкој, наставили смо са пробама. И ја сам се ослободио, чак сам предложио и мелодију од које је касније настала песма Опал.

Успео сам да договорим студио у Новом Бечеју, где смо се упутили на прво снимање демо снимака. Одавно ми је јасно да крилатица: Sex & Drugs & Rock & Roll није нимало наивна. Овде је све било на максимуму.

Снимили смо 10 песама за 10 сати. После нам је свратио Милан Главашки и одвео нас до града, али даље се ничега не сећам. Једна од тих песама је песма Кућа за коју сам урадио спот као омаж Дејану.

У то време су Кристали почели да спремају други албум. Са пробама смо наставили почетком 1996. када бисмо ухватили слободног времена.

У априлу смо гостовали код Деце лоших музичара у њиховој просторији за вежбање. Ту смо у доброј атмосфери одсвирали цео материјал, а Деца су богами скакала. Вероватно један од лепших тренутака у мојој скромној музичкој каријери као гитаристе је да сам следећих пола сата џемовао са члановима ДЛМ.

Објавили смо и Грување 2. Тог лета је престало да излази “Време Забаве”, а ја сам се поред редовног посла окренуо и пронашао у сликарству.

У децембру сам имао прву излобу у галерији ”Звоно”.  Звала се Дођите и нормално да је и Гвожђе био на отварању. Сећам се да ме је нахвалио и да му се изложба допала.

Следеће године је изашао други албум Кристала ”Долина љубави”. Албум је дефинисао звук Кристала, а на њему се нашло 12 песама.

Помогао сам колико сам могао, око промоције, плаката, карата,.. Прегршт добрих песама Сад се свега сећам, Нестварно, Више ми није важно, Таласи,..

Следећех година смо се виђали повремено, свратио би до мене, клопао, преспавао и отишао даље. Ја сам радио изложбу за изложбом и то је било моје острво среће.

Кристали oбјављују трећи албум “Све што долази” 2001 године. Са албума су се издвојиле песме Мењам се, Још могу, Све што долази, Устани, крени и др. Гвожђе је почео да свира гитару.

Кристали објављују компилацију ”Live@Studio6” 2004. године. Брдо добрих песама на једном месту.

Наредних година смо се повремено чули. Он се оженио, добио ћерку. Ја сам се исто оженио. Ћерке су стигле касније.

А онда је Бог умешао прсте. Док сам у етељеу спремао излобу ”Ко је Енди Ворхол” за децембар 2016. у галерији “Звоно”, у паузи од рада сам крено да сређујем атеље. Налетео сам на гитару која је стајала у ћошку собе. Узео сам је, очистио, заменио жице, пронашао књигу са акордима да се подсетим и у следећа два сата сам написао своју прву песму, Енди Ворхол.

Вау! Са 54 године сам написао песму. У следећих месец дана сам написао још десетак. Решио сам да направим бенд. Свираћемо на отварању иложбе и то је то. Зваћемо се , а како другачије, Andy Warhol band.

Поново сам се прво јавио Дејану. Нашли смо се у атељеу, ја сам му одсвирао и отпевао све што сам написао. Био је позитивно изненађен. Објаснио сам шта је план и наравно прихватио је да ми помогне.

Следећих месец дана смо усвиравали песме и правили аранжмане за њих. Гвожђе ме је савршено пратио у свему. Био је сазрео као музичар. Била ми је част да радим са мајстором за поп песме.

Прављење бенда тражи неко време. Ја сам брзо успео да скупим екипу. На првој проби код Славка у студију који се налазио поред Еуросалона код Сајма, Џони је требао да пева. Пошто се предомислио морао сам ја. И тако сам постао певач.

Ускоро смо имали репертоар од десет песама које смо добро увежбали. Једна од тих песма је Јутро, где ми је Гвожђе помогао око гитара.

Као проверу сопствених вредности сам организовао уз помоћ Угљеше Врцеља концерт у клубу Битеф театра. Први пут сам наступио као певач рокенрол бенда. Сан се остварио.

Незабораван је концерт у Башти, четири дана касније, који је организовала агенција СуперДот. Шта рећи, било је пуно људи, ми смо цепали и на крају концерта заслужили дугачак аплауз.

Након тога смо се опет разишли, свако својим путем. Ја сам објавио четири албума у међувремену. Ових дана завршавам песму за Песму за Евровизију. Ако се тамо појавимо, биће то и Дејанова заслуга.

И на крају, онолико колико смо волели поједине људе, толико су простора заузели у нашим срцима. Моје срце је пуно Гвожђа.

О томе кажу:
-Нису почели још ни топле пробе ни ништа, тако да није баш пријатно, грејемо се са климом, плаћамо и струју и грејање.
-Требало би да почне ускоро. Није хладно у стану зато што смо укључили климу.
-Није ми свеједно, заиста, зато што редовно плаћам, ја плаћам а онај ко не плаћа нека га туже па нека плати, ја мислим да је то поштено.

Надлежни у топлани кажу да би током дана до свих корисника требало да стигне топлотна енергија. Раде сви котлови за загревање воде, а током лета урађени су и неопходни ремонти те су технички спремни да загреју око 6400 корисника који су прикључени на систем даљинског грејања. Апелују на грађане да буду стрпљиви док се систем не загреје. Болница у Јагодини као и Геронтолошки центар имају своје котларнице и тамо су, како су нам рекли надлежни, са грејањем почели и пре званичне сезоне. У Геронтолошком центру простор за своје кориснике греју од краја септембра.

"МОЛ не може самостално да обезбеди целокупну количину горива потребну за функционисање српског тржишта горива. Међутим, компанија чини све што је могуће. Повећали су извоз и наставиће то да чине како би помогли Србији", рекао је Сијарто.

НИС је ове недеље објавио да је предузео све мере како би обезбедио непрекидно пословање и продају горива купцима. Сарађује са партнерима, владом и акционарима како би "превазишао тренутну ситуацију". 

НИС, такође, наставља да сарађује са Министарством финансија САД по питању захтева да буде уклоњен са СДН листе, али та компанија напомиње да је то дуготрајан и сложен процес.

Хрватски Јанаф раније је објавио да више неће испоручивати нафту НИС-у, док су хрватске власти изразиле спремност да купе руски удео у тој компанији.

Драган Маџоски, произвођач ораха из Kачарева, каже: "Идеја потиче из Италије, када сам радио увоз накита 2010. године. Видео сам да тамо моје колеге златари улажу новац у земљу и латералне сорте ораха. До прошле године продавао сам продавницама здраве хране по Србији и околним балканским земљама, долазили су и куповали.Ове године имам уговоре са Италијанама да се све осуши и прода у љусци, с обзиром на то да су видели прошлогодишњи квалитет и дали су ми добру цену. Поред златарства и других послова може и природа да нам да, ако се њоме бавимо како треба."

У нашој земљи производња језграстог воћа занемарена је без разлога, и у укупној производњи воћа заступљена је са свега 1,2%, односно од 193.000 хектара, на којима су засади различитог воћа лешника и ораха имамо на само 7.500 хектара, иако је њихова производња последњих година све више исплатива.

Зоран Kесеровић, професор доктор воћарства, додаје: "Потражња је велика у Европи за неким сортама ораха који није пробирљив у земљишту и најбоље резултате дају на чернозему и алувијалним наносима. Овде немамо никаквих проблема са измрзавањем, иако смо у последње време имали проблема код свих осталих воћних врста."

Драган Маџоски планира да усаврши производњу и да купи посебне усисиваче за скупљање ораха и крцкалицу како би могао да продаје по много вишој цени очишћене плодове, а за сад неће проширивати производњу, већ помаже другима који желе да почну да се баве овим послом.