Гашић је подсетио да је у септембру 2024. године на посебној седници Владе донета одлука о организацији војске и припремама за служење војног рока и да су се годину и по дана бавили свеобухватним анализама, а да је сада питање политичке одлуке када ће се са законом ићи у скупштину.

"Мушкарци ће бити у обавези да служе војни рок од 18 до 30 година, а женама ће бити омогућено да војни рок служе добровољно", рекао је Гашић.

Истакао је да је планирано да првих 60 дана служење војног рока буде у касарнама, а да 15 дана после тога проведу у одређеним логорским просторијама.

Он је додао да је планирано и да ови војници сваке године имају одређени број вежби на којима би могли да стичу нова знања и да обнављају оно што су стекли у првих 75 дана.

Гашић је рекао да је много тога урађено у претходном периоду и да је поред уређења 125 објеката, набављена нова опрема, купљене су нове униформе, набављано ново наоружање, све оно што је потребно за служење војног рока за прву генерацију и за све остале које ће да дођу.

О војном буџету

Говорећи о војном буџету Гашић је подсетио да је 2012. износио 63 милијарде динара, 2014. године 78 милијарди, док је у 2025. години био 254 милијарде динара или 2,4 одсто БДП, што је историјски проценат у односу на претходних 20 година.

Он је истакао и да су за 2026. годину средства увећана и да износе 277 милијарди динара и додао да ће велики део тих средстава отићи за набавку нове опреме и новог наоружања, а један део на обнову објеката Војске Србије, али и на повећање плата и накнада за ангажовање у Копненој зони безбедности, као и накнада трошкова становања који нису повећавани претходних 20 година.

Говорећи о набавци борбених авиона "рафал" од  Француске, Гашић је рекао да је то један од највећих уговора који је потписан у историји Војске Србије.

"Они би требало да стигну 2028. године и припреме су у току. Припрема се аеродром, нови хангари и све остало. Тако ћемо и да наставимо у наредне две године и да будемо спремни за пријем. Биће понос Војске Србије", рекао је он.

Када је у питању конкретно наоружање и опрема коју би Војска Србије могла да добије у току 2026, Гашић је најавио нови производ нашег Војно-техничког института и наше наменске индустрије, а то су дронови.

"То је нешто на чему интензивно радимо, тако да очекујемо да у 2026. или 2027. години, дођемо до близу 80.000 дронова које ћемо имати у нашим јединицама", рекао је Гашић.

Министар је најавио да ће током ове године бити још нових набавки наоружања и опреме и да Србија прати све што се дешава у свету и у окружењу и да набавља оно што је могуће добити у актуелном тренутку. 
     "Са оволико жаришта, ретко ко се одлучује да и прода наоружање, јер потреба и потражња за њим је у овом тренутку огромна широм света", рекао је он.

"Поносан сам на припаднике Министарства одбране"

Говорећи о великој војној паради "Снага јединства" одржаној 2025. године, Гашић је рекао да је као министар одбране поносан на све припаднике Министарства одбране и Војске Србије који су учествовали у припремају и спровођењу параде.

"Право сваке суверене земље јесте да може да покаже сав свој војни потенцијал. Србија то не чини да би било коме претила, већ да би показала свом народу да је спремна да одговори на све изазове који у неком тренутку могу да дођу. Надамо се да неће до њих никада доћи, али да је Војска Србије спремна да сачува територијални интегритет и суверенитет Србије у сваком тренутку", рекао је он.

Истакао је да је током параде приказано много тога од наоружања и опреме и да то показује да државно руководство води врло мудру спољну политику.

"Резултат наших нових набавки јесте то што имамо пријатеље на све четири стране света. И онда је и разноликост нашег новог наоружања била присутна на паради. Ту су били и ракетни систем 'Пулс' и дрон 'Хермес', 'Красуха' и ракетни систем ФК-3, ту су и борбени авиони 'Рафали', јер желимо да гајимо добре пријатељске односе са свима, без да било коме будемо претња, већ само заштита наше територије и нашег становништва", рекао је Гашић.

На питање какви су пословни резултати у домаћој одбрамбеној индустрији, министар каже да се после много година наменска индустрија вратила у пуном потенцијалу и да је освојено пуно нових средстава.

"Само у прошлој години 35 нових средстава је освојено, а преко 220 средстава из наменске индустрије дошло у употребу у Војску Србије", подсећа Гашић.

Каже да ће резултати бити бољи у односу на 2023. годину, а знатно нижи у односу на 2024. годину, јер су у протеклих шест месеци имали промену начина издавања дозвола за извоз наоружања и војне опреме.

"Морали смо да уведемо нови, строжи начин контроле извоза наоружања да земље које нама дају енд-усер буду гаранти да то оружје и опрема неће да оду на нека тренутна ратна жаришта. Имали смо застој, али смо успели да за то време урадимо много више за Војску Србије и да комплетну производњу која није ишла у извоз преусмеримо на Војску Србије и да се тиме битно јачају резерве", рекао је Гашић.

Додаје да Војска Србије у овом тренутку има 150 одсто резерви залиха ратних и мирнодопских када је храна у питању и 150 одсто горива и деривата.

Оцењујући стање данас у Министарству одбране и Војсци Србије у односу на период пре десет и више година, Гашић каже да су се и он и сви који су у протеклих 12 година били на његовом месту трудили да потенцијал и капацитет подигну максимално. Додао је и да је сада врло добар тренутак да се војска врати на место које јој припада, јер ужива највеће поверење грађана.

Поводом објекта бившег Савезног секретаријата за народну одбрану, односно зграде Генералштаба, Гашић је рекао да је изгубљена вредна инвестиција од 750 милиона долара, од чега би држави Србији припало 23 одсто, а требало је да се уради и спомен соба за све погинуле жртве НАТО агресије.

"Стари Генералштаб нико не одузима Војсци Србије"

Гашић је поновио да Стари Генералштаб нико не одузима Војсци Србије и Министарству одбране и да он остаје у њеном власништву, као и касарна Седмог пука.

Гашић је објаснио да је реч о две зграде, које неки зову Сутјеска и Неретва, које је радио архитекта Никола Добровић, али је додао да у архивама нађено да Добровић никада није потписао пројекат, јер је велики део пројекта промењен, због безбедности и других разлога.

Истакао је да су против ове инвестиције били исти политичари који су зграду Маршалата која је била процењена, тако срушена на 24 милиона евра или долара продали за 14 милиона за Америчку амбасаду и додао да је зграда Маршалата била под заштитом државе од 1987. и да заштита никада није скинута.

На питање шта ће бити даље са зградом у Улици кнеза Милоша, Гашић каже да то треба да виде и да о томе мисле они који су се борили да отерају инвестицију.

"Одговорни су они који су били овде, стекли пензије у систему војске. Ти исти су 2008. године и тадашњи режим донели документа, где кажу да мора да се скине заштита. Имамо, из 2014. године, да је објекат од Института за материјале статички неупотребљив, да је опасан и тада су тражили да се изгради нова зграда министарства. И опет се враћамо на оно - вама је све дозвољено, ви све можете, а ми нешто добро за Србију не можемо. Ми се боримо да градимо, а ви да рушите", рекао је Гашић.

Измене и допуне Закона о војсци

Говорећи о изменама и допунама Закона о војсци, Гашић је подсетио да су први пут категорију професионалних војника увели 1994. године и да је један део тог закона био промењен 2006, а затим допуњен 2007. године.

Он објашњава да је према претходним решењима  војник по уговору могао до 43 године да буде у Војсци Србије, да му се уговор продужава на три године и да не може да стекне уговор за стално без обзира на квалитет и на резултате.

Променом Закона у Војсци војници по уговору могу сада да заснују стални радни однос, а са 53 године живота и 40 година радног стажа, јер имају бенефицирани радни стаж, могу да иду у пензију као и сви остали припадници професионалног састава Војске Србије, подофицири, официри.

Када је реч о Закону о војном образовању, Гашић наводи да су високе студије безбедности сада формално уведене у високо војно образовање, а изменом Закона о војном здравству омогућено је да све категорије запослених у Војсци Србије и њихове породице могу да имају здравствену негу и заштиту на исти начин како је то у цивилству. 

Двојица повређених радника смештени су у Здравствени центар у Лозници и у стабилном су стању.

Према оквирним званичним подацима, у пожару је страдало око 40 особа, док је више од 115 повређено, од којих су неки у критичном стању у болницама широм Швајцарске, али и Француске.

Форензичке екипе користе денталне и ДНК записе како би утврдиле идентитете жртава, а очекује се да цео процес може да траје недељама, јер многи од страдалих нису пријављени као нестали када су породици јављени први подаци о трагедији.

Швајцарски државни саветник Матја Ренар изјавио је да није реално очекивати брзе резултате идентификације.

„Ово је огроман и осетљив задатак, који захтева потпуну прецизност. Не желимо да дође до грешака у именима и саопштењима породицама“, рекао је он.

Истрага узрока пожара и даље је у току. Прве информације говориле су да су узрок пиротехничка средства постављена на флаше шампањца, што је довело до запаљења дрвених плафона, али је тужилaштво саопштило да су те сумње непотврђене и да ће истрага утврдити шта се заиста догодило.

Код локала су постављени форензички шатори за утврђивање идентитета настрадалих.

Иначе, бар „Le Constellation“, био је популаран међу младим туристима, а велики број их је ту славио долазак нове године.

Званичници су навели да су међу повређенима и страдалима људи различитих националности. Италијанско Министарство спољних послова саопштило је да се још увек 10 њихових држављана  води као нестало, док су други повређени и лече се у швајцарским установама.

Швајцарски председник Ги Пармелен назвао је овај догађај једним од најтежих у историји земље и прогласио је петодневну жалост, додајући да саучествују са породицама страдалих и моле се за оне који се боре за живот у болницама.

Како се истрага наставља у следећим данима, власти су замолиле грађане и породице да покажу стрпљење и да чекају званична саопштења, јер ће свака нетачна информација само додатно отежати бол породица које испитују судбину својих најмилијих.

Амбасада Србије у Швајцарској саопштила је да до сада није добила никакве информације о томе да међу страдалима и повређенима има држављана Србије.

Дуваће умерен и јак, у планинским пределима и олујни јужни и југозападни ветар. 

У Београду ће бити променљиво облачно, ветровито и осетно топлије. Ветар умерен и јак, јужни и југозападни. Најнижа температура око 3, а највиша око 12 степени.

У суботу ће бити претежно облачно уз постепено ширење падавинске зоне и на остали део земље, уз пад температуре и скретање ветра на северни и северозападни правац.

Због тога се у другом делу дана на северу и западу Србије очекује прелазак кише у суснежицу и снег, уз формирање мањег снежног покривача, док ће се само на крајњем истоку и југоистоку земље већи део дана задржати суво и топло време, са највишом дневном температуром и до 13 степени.

У недељу и почетком следеће седмице биће облачно и хладно време са падавинама у свим пределима.

У већем делу земље очекује се снег, уз формирање односно повећање висине снежног покривача, а само на крајњем југу биће мало топлије време, па ће у нижим пределима падати углавном киша, а тек крајем периода и снег.

Био је трећи патријарх Антиохијске цркве, увео је антифонски начин појања у цркви. Одбио је да призна идолопоклонство, због чега је 106. године у Риму бачен лавовима.

Звери су га растргле, али његово срце остало је нетакнуто. Кажу да се и данас јавља свакоме ко га, у невољи, призива у помоћ.

У нашем народу, данас се не раде тешки послови, нарочито женски. Понегде се овај дан, који обилује ритуалним радњама, назива и Кокошињи дан или Кокошији Божић.

Децу данас ваља повући за уво да што више порасту у овој години. Слави се и као крсна слава.

1. Вештачка интелигенција није "алат будућности", већ садашњост

Раније се о вештачкој интелигенцији говорило као о технологији у настајању, а 2025. године она је постала основна инфраструктура – од претраживања и програмирања до новинарства, образовања и државне управе. Генеративни модели више нису експеримент, већ радно окружење, а граница између "човек ради" и "АИ помаже" постала је трајно замагљена.

Уместо питања да ли ће се користити и у којим сегментима, фокус се пребацио на начин и обим њене примене. Граница између људског рада и алгоритамске асистенције све је теже уочљива, што мења схватање продуктивности и одговорности.

Истовремено, регулаторни и етички оквири покушавају да прате брзину развоја вештачке интелигенције. Питања ауторских права, транспарентности и контроле остају отворена, док државе и међународне организације настоје да успоставе правила у области која се мења брже него што то закони могу да испрате.

2. Рат у Украјини није био у преломној тачки, ушло се у дугу фазу исцрпљивања

Постојала су очекивања да би рат у Украјини могао да уђе у завршну фазу. И током 2025. године говорило се о мировним плановима, али без дефинитивног решења на видику. Уместо тога, сукоб је прерастао у дуготрајан рат исцрпљивања, без јасног временског оквира и са сталним променама на терену.

Последице рата постале су видљиве далеко изван саме Украјине. Европске економије суочавају се са повећаним трошковима, док се у политичком простору појављују разлике у ставовима о даљој војној и финансијској подршци Украјини. Питање одрживости дугорочне помоћи постало је тема политичких расправа.

Рат у Украјини све више функционише као трајни фактор међународних односа. Утиче на безбедносне стратегије, војну индустрију и односе унутар савеза, пре свега Европске уније, при чему се брза и једноставна решења не назиру.

3. Блиски исток више није регионална, него глобална тачка нестабилности

Сукоби на Блиском истоку показали су да тај регион више не ствара само локалне безбедносне изазове. Свака ескалација има потенцијал да утиче на глобалне токове – цену енергената, поморски саобраћај, као и глобалну трговину.

Поред економских последица, криза у том региону снажно утиче и на дипломатске односе великих сила. Питања безбедности, савезништава и утицаја међународних организација поново долазе у фокус.

Блиски исток се све чешће посматра као простор у којем се преламају интереси глобалних актера. Тиме регион добија улогу ширег безбедносног чворишта, са последицама које се осећају далеко изван његових географских граница.

4. Западни свет није јединствен онолико колико се мислило

Раније се подразумевало да ће политички и вредносни консензус Запада остати стабилан. Сада је постало видљиво да Запад не наступа увек јединствено по кључним глобалним питањима и да постоје дубоке разлике у приступу рату у Украјини, миграцијама, енергетици, економским политикама...

Унутрашње политичке промене у појединим државама додатно су ослабиле заједнички консензус. Иако савезништва формално остају стабилна, начин доношења одлука постаје сложенији, уз чешће јавне несугласице међу досадашњим партнерима.

У таквом окружењу појављују се алтернативни облици међународне сарадње. Проширени БРИКС и слични формати нуде другачије моделе повезивања, посебно за земље које траже већу аутономију у односу на постојеће западне структуре.

5. Друштвене мреже више не обликују само јавно мњење, већ изборе и геополитику

Постало је јасно да друштвене мреже више нису само платформе за комуникацију. Алгоритми који управљају видљивошћу садржаја директно утичу на формирање јавног мњења и политичких наратива.

Утицај ових платформи нарочито долази до изражаја током изборних процеса и друштвених превирања. Начин на који се информације шире или ограничавају може имати пресудан утицај на политичку динамику у појединим државама.

Технолошке компаније тиме преузимају улогу актера са значајном политичком тежином. Одлуке о модерацији садржаја често се доносе без јасне демократске контроле, што отвара питања одговорности и транспарентности у дигиталном простору.

6. Свет се није успорио после криза, убрзао се

Након низа глобалних криза, очекивало се да ће 2025. година донети одређену стабилизацију. Уместо тога, темпо промена додатно се убрзао, како у технолошкој, тако и у политичкој и друштвеној сфери.

Процеси који су раније трајали годинама сада се одвијају у много краћим временским оквирима. Државе, институције и привреде суочавају се са сталном потребом прилагођавања, често без довољно времена за дугорочно планирање.

У таквом окружењу криза престаје да буде изузетак, а способност брзог реаговања и адаптације постаје кључна вештина појединаца, институција и држава.

Разумевање контекста постаје једнако важно као и само праћење догађаја. Јер оно што данас знамо није коначно знање, али јесте оквир у којем ће се доносити одлуке у будућности. Управо зато, ову годину треба започети са свешћу да се промене настављају – често много брже него што у потпуности можемо да их сагледамо.

За писање овог текста коришћена је помоћ ChatGPT-ја.

Признање Сомалиленда, казао је, барем тренутно, није тема која је на дневном реду САД.

Ипак, одлука Израела да призна северозападни део Сомалије итекако је тема у свету која изазива оштре реакције.

Оне су се могле чути и на хитном састанку Савета безбедности УН на тему “претње међународном миру и безбедности” који је почетком недеље сазван на захтев Сомалије.

“Израелско признање државе Сомалиленд не представља непријатељски корак према Сомалији, нити искључује будући дијалог”, казао је у понедељак заменик израелског представника у УН Џонатан Милер, одговарајући на бројне оптужбе да ће овакав потез Израела додатно закомпликовати довољно суморну стварност и напетости у Сомалији.

Ова држава са Рога Африке више од три деценије суочава се са комбинацијом оружаних обрачуна разних фракција, политичком кризом, сукобима са исламистичким покретом Ел Шабаб и хуманитарном катастрофом изазваном глађу и сушом.

Ризик од "домино ефекта"

Афричка унија (АУ) је упозорила да би потез Израела могао да подстакне и друге сепаратистичке покрете на "црном континенту".

Ризик од “домино ефекта”, упозоравају, прети Етиопији, Нигерији, Камеруну, ДР Конго...

Изражавајући пуну подршку територијалном интегритету и суверенитету Савезне Републике Сомалије, Министарство спољних послова Србије је у саопштењу подсетило да је незаконита једнострана сецесија Косова и Метохије створила опасан преседан, који и даље производи дестабилизујуће последице по глобални поредак.

“Не само у Европи, већ и у Африци и другим регионима света”, наглашено је из МСП Србије.

Управо власти тзв. Сомалиленда у континуитету истичу "косовски преседан" као начин да дођу до међународног признања.

Делегација ове непризнате земље је то први пут истакла као аргумент на конгресу Афричке уније 2010.

Навели су да "косовски пример" показује да међународна заједница може да призна нову државу без обзира на противљење матичне земље.

"Косово је доказ да се међународно право може тумачити флексибилно", поручио је у марту прошле године, након што је Кенија признала тзв. Косово, председник самопроглашеног Сомалиленда Абдирахман Мохамед Абдулахи.

Он је тада од Кеније затражио да "по истом принципу" призна и његову самопроглашену територију. Још чека одговор.

Међународни поредак и страни фактор

Случајеви тзв. Косова и Сомалиленда не могу да се пореде, истиче бивши дипломата Зоран Миливојевић.

Оно што може јесу истоветан начин повреде важећег међународног поретка.

"Ово је још један преседан и због тога је Србија реаговала како је реаговала. И овде је реч о флагрантној повреди међународног права и принципа суверенитета и територијалног интегритета и Повеље УН, дакле важећег међународног поретка", каже Миливојевић.

Објашњава да овакве врсте отцепљења нису новост и да постоје и у Европи. 

"Имате Јужну Осетију и Абхазију које је признала Руска Федерација, Северни Кипар, који је само Турска признала. Све су то територије које су настале супротно међународном праву и супротно повељи УН и због тога се сматра да су преседани. Покушај западних сила био је да се Косово третира као посебан случај, суи генерис, али то није прошло, тако да се и Косово и самопроглашена независност могу третирати као ови случајеви", децидан је Миливојевић.

Бивши амбасадор у УН Бранко Бранковић нема дилему да је НАТО агресија на СРЈ 1999. и оно што је уследило дало "ветар у леђа" разним сепаратистичким покретима у свету.

"Сваки од тих случајева је специфичан, али оно што их повезује је утицај страног фактора", сматра Бранковић.

"Поштовање суверенитета" као мантра

Портпарол Европске уније за спољне послове Ануар ел Ануни изјавио је да ЕУ инсистира на поштовању суверенитета Сомалије, а да је поштовање принципа јединства, суверенитета и територијалног интегритета Савезне Републике Сомалије у складу са њеним уставом, Повељама Афричке уније и УН "кључно за мир и стабилност целог региона Рога Африке".

Бранковић подсећа да ЕУ има исту "мантру" и када је реч о територијалном интегритету Украјине, а да истовремено, већина земаља Уније признаје тзв. Косово.

"Признавање тзв. Косова након евидентног напада НАТО-а 1999, супротно Повељи УН, сада пружа прилику ‘онаквим и оваквим’ покретима по свету који желе да отцепе неки део земље да то и ураде. Али, тешко је да било ко то може без помоћи страног фактора. Унутар сваке земље покушаји те врсте се лако могу спречити, али када је страни фактор умешан, поготово на војном пољу, онда је то тешко", наглашава Бранковић.

Миливојевић је уверен да оштре реакције на признање Сомалиленда користе Србији у очувању Косова и Метохије.

"Ово јача аргументе који су у прилог реафирмацији међународног права и принципа суверенитета и територијалног интегритетета. То иде у корист Србије и није случајно што је Србија одмах, брзо и на овај начин реаговала и придружила се афричким земљама, Турској и Египту које су такође одмах реаговале", прецизира Миливојевић.

Интереси Израела у Аденском заливу

Више је објашњења због чега је дошло до израелског признања дела територије Сомалије.

Прву нуди Камерон Хадсон, аналитичар за Африку са седиштем у САД.

Он је за Би-Би-Си изјавио да је Израел признао Сомалиленд првенствено зато што покушава да се супротстави утицају Ирана у региону Црвеног мора.

"Црвено море је такође канал за оружје и борце који теку Црвеним морем у источни Медитеран. Традиционално је био извор подршке и снабдевања борцима у Гази. Стога присуство, безбедносно присуство, обавештајно присуство на ушћу Црвеног мора служи само националним безбедносним интересима Израела", рекао је Хадсон.

С друге стране, израелски истраживачки центар Институт за студије националне безбедности сматра да су у питању "стратешки разлози" потенцијалне војне кампање против Хута у Јемену.

"Сомалиленд је идеалан кандидат за такву сарадњу јер би Израелу могао понудити потенцијални приступ оперативном подручју близу зоне сукоба", наводе у овом Институту.

Зоран Миливојевић је ближи тврдњама које се пласирају последњих месеци.

"Ово признање је везано за неке посебне израелске интересе у његовом програму пресељења Палестинаца из Појаса Газе", тврди бивши дипломата.

Бранко Бранковић, с друге стране, не искључује интересе бивших колонијалних сила које су вековима кројиле границе Африке.

"Имали смо више од 200 година колонијалног периода. Све земље Европе имале су колоније у Африци, Азији, па чак и Латинској Америци. Међусобно су се договарале која ће коју земљу да држи као протекторат и наравно, у договору, врло често су се границе цртале онако како им одговара. Зато данас имамо у свету, посебно у Африци, спорове око територија и граница. Сада све то излази на видело", наводи Бранковић.

Сомалија је до стицања независности 1960. била подељена између Велике Британије и Италије.

Сецесионистички део био је под протекторатом Енглеза, а југ и центар данашње Сомалије под управом Италијана.

Пад "црног јастреба"

Грађански рат 1991. за резултат је имао десетине хиљада убијених, 300.000 људи који су умрли од глади и више од милион расељених.

Како би покушао да успоставе ред и реши питање хуманитарне помоћи, Савет безбедности је основао Мисију УН у Сомалији (УНОСОМ 1).

У извештајима УН, ситуација у Сомалији је описивана као "хаос".

Након тога, организује се и Мисија УНОСОМ 2 коју предводе елитне америчке јединице.

Почетком октобра, амерички Ренџери и Делта форс покушали су у Могадишу да ухвате кључне људе из милиције Мохамеда Фараха Аидида, ратног господара који је контролисао град.

Током ове операције амерички војници нашли су се у обручу.

Погинуло је 18, а рањено 70 војника, а оборена су и два борбена хеликоптера УХ-60 "црни јастреб".

Америчке трупе следеће године су се повукле из Сомалије, а догађаји из Могадиша су описани у филму из 2001. године "Пад црног јастреба".

Припадници Министарства одбране и Војске Србије учествују у мултинационалним снагама ЕУ-ЕУТМ Сомалија.

Реч је о војној операцији Европске уније која је успостављена ради подршке у јачању државних институција Сомалије. Операција се реализује у оквиру свеобухватног ангажовања ЕУ на помоћи сомалијском становништву и стабилизовању државних институција Сомалије, кроз обуку снага безбедности Сомалије, а у сарадњи са Мисијом Афричке уније у Сомалији (АМИСОМ).

Редовна ротација у српском контигенту била је крајем августа, а до сада је у овој мисији било ангажовано више од 130 лекара и медицинских техничара, на дужностима у команди мисије и у медицинском тиму.

Према речима начелника Главне обавештајне управе Генералштаба Русије Игора Kостјукова, декодирање навигационих система које су спровеле руске обавештајне агенције "недвосмислено је потврдило" да је мета напада био комплекс зграда у којима се налази резиденција руског председника.

Са друге стране, председник Украјине Володимир Зеленски најавио је да ће 5. и 6. јануара бити одржани кључни састанци у вези са мировним процесом за окончање руско-украјинског рата и безбедносним гаранцијама.

Европске земље су у прошлој години издвојиле 21,5 милијарди долара за војну помоћ Украјини, што је за 1,5 милијарди више него 2024, изјавио је заменик шефа кабинета украјинског председника Игор Жовква.

Дан жалости је у Херсонској области након украјинског напада на кафић и хотел у којем су погинуле 24 особе, а рањено више од 50.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова оштро је осудила напад и поручила да Москва оптужује све који спонзоришу Украјину за овакав тероризам.

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев запретио је да ће уследити немилосрдна одмазда због напада на цивиле.

Федерација је у саопштењу оценила да је реч о још једној изузетно тешкој години за новинарство, указујући на континуирани неуспех власти широм света да заштите медијске раднике и позвала на хитне и одлучне мере како би се у 2026. прекинуо круг насиља и некажњивости.

Трећу годину заредом, Блиски исток је регион са највише страдалих новинара. У том делу света убијена су 74 новинара, од чега 56 у Палестини, што чини 58 одсто укупног броја страдалих на глобалном нивоу.

ИФЈ истиче да ови подаци указују на концентрацију ризика у ратним и кризним подручјима, као и на хитну потребу јачања заштите новинара и процесуирања одговорних за њихова убиства.

У Европи је током 2025. године убијено 10 новинара, од чега осам у Украјини, док су по један новинар страдали у Русији и Турској, наводи ИФЈ.

Посебно забрињава, како се истиче, све чешћа употреба дронова за циљане нападе на новинаре и њихова возила.

ИФЈ упозорава и на раст броја притворених новинара у Европи, где се тренутно у затворима налази 149 новинара, што је повећање од готово 40 одсто у односу на претходну годину, углавном због појачане репресије у Азербејџану и Русији.

"Број убијених новинара од 128 у једној години није само статистика, то је глобална криза. Ове смрти су брутални подсетник да су новинари мета, само зато што раде свој посао. Владе морају одмах да делују како би заштитиле медијске раднике, извеле убице пред лице правде и одржале слободу штампе. Свет више не може да чека – време је за конвенцију Уједињених нација која гарантује безбедност и независност новинара свуда", нагласио је генерални секретар ИФЈ Ентони Белангер.

ИФЈ је у свом саопштењу истакао и да се 533 новинара тренутно налазе у затворима широм света, при чему се Kина наводи као највећи "затвор" за новинаре са 143 притворених новинара.

Од 1990. године, када ИФЈ води евиденцију, у свету је страдало укупно 3.173 новинара, што је у просеку 91 годишње, док је у последњих десет година забележено 876 смртних случајева.

Шеф Беле куће је навео и да су му лекари саветовали мању дозу, али да годинама узима већу, истичући да то може да изазове појаву модрица.

Трамп већ дуго има модрице на десној руци које су биле видљиве и пре његовог повратка у Белу кућу. Међутим, то је привукло више пажње након што је почео да покушава да их прикрије шминком и завојима, а другом руком да их заштити од камера. 

Трамп је у интервјуу говорио и о здравственом снимању обављеном у октобру, наводећи да није реч о магнетној резонанци, већ о ЦТ прегледу, који је, према лекарима, спроведен ради искључивања кардиоваскуларних проблема и дао уредне резултате.

Потврдио је да има проблема са отицањем потколеница, за шта је Бела кућа раније саопштила да је последица хроничне венске инсуфицијенције, као и да не воли да носи компресионе чарапе нити да се редовно бави физичком активношћу.

На питања о ситуацијама када је деловао поспано на јавним догађајима и о свом слуху, Трамп је одговорио да није заспао, већ да понекад затвара очи, јер му то прија, док је проблеме са слухом описао као минималне.

Од кандидата се захтева да буду уписани на основне, да одлично говоре енглески језик, као и да имају радно знање данског и гренландског језика.

У огласу се наводи да је приправништво неплаћено, али да студенти који имају право на данску државну студентску помоћ настављају да је примају током трајања ангажмана, чиме се практично финансијски терет пребацује на локалне власти.

Објава конкурса долази након што је амерички председник Доналд Трамп недавно именовао специјалног изасланика за Гренланд, што је изазвало негативне реакције гренландских, данских и европских званичника.

Трамп је још током првог мандата 2019. године изразио интересовање за преузимање острва, а у другом мандату додатно је појачао такву реторику, чак помињући и могућност употребе војне силе, уз образложење да је Гренланд важан за националну безбедност САД.

Амерички конзулат у Гренланду поново је отворен у јуну 2020. године, током Трамповог првог мандата. Почетком 2025. године, убрзо након његовог повратка на председничку функцију, конзулат се преселио у веће просторије од око 3.000 квадратних метара у центру Нука.

“Протекле ноћи Амстердам је изгубио један од својих најуважаванијих споменика”, написала је Халсема на друштвеним мрежама, напомињући да је црква за многе грађане била знаменитост.

Узрок пожара још није познат, а становници наводе да је можда изазван пиротехничким средствима. Полиција је отворила истрагу која ће установити све околности инцидента.

У новогодишњој ноћи, у Холандији су у одвојеним инцидентима са пиротехником погинуле две особе, пренео је НЛ тајмс. Како је полиција саопштила, у питању су 38-годишњи мушкарац из места Алсмер, као и седамнаестогодишњак из Нејмегена.

Инцидент у Алсмеру се догодио у стану мушкарца где је интервенисала Хитна помоћ, али упркос покушајима реанимације он је преминуо. Полиција испитује све околности ове несреће. У другом инциденту смртно је страдао младић стар 17 година, али полиција није навела детаље.

Насилни инциденти у више градова

У одвојеном инциденту у Хагу, две особе су повређене због употребе пиротехнике. Холандске власти регистровале су током новогодишње ноћи насилне инциденте у више градова, а било је и неколико напада на припаднике полиције, пренео је НЛ тајмс.

У амстердамској четврти Флорадорп избило је више пожара, а забележено је и неколико напада на полицију и хитне екипе. Припадници полиције интервенисали су више пута у Амстердаму након што су групе младих изазвале пожаре, потврдио је портпарол полиције.

Након првог пожара, полиција је успела брзо да успостави ред, али касније је током ноћи подметнут још један пожар у истој четврти, а током интервенције више појединаца је гађало полицајце петардама. Нереди у четврти Флорадорп су избили након што је градоначелница Халсема забранила годишњи ватромет због страха за безбедност.

У граду Слидерехт полиција је такође нападнута више пута, а најмање једна особа је ухапшена. Како је саопштено из синдиката полиције АЦП, припадници полиције у том граду су гађани пиротехничким средствима док су обављали дужност.

Скупу код Ловћенске виле присуствовали су и грађани Подгорице. Организатори данашњег окупљања, из иницијативе Стратегија за европску и грађанску Црну Гору (СТЕГА), најавили су, како преноси РТВ Цетиње, да ће упутити званичан захтев за подизање споменика у знак сећања на 23 особе страдале у два масовна злочина.

"Заувек ћемо чувати од заборава наше невино страдале суграђанке и суграђане", закључује се у саопштењу града Цетиња.

Цетињанин Александар Ацо Мартиновић убио је 13 људи на Цетињу 1. јануара 2025. године, а масовном убиству претходила је свађа у једном од локала. Мартиновић је након полицијске потраге и уочи хапшења извршио самоубиство.

Шта за НИС, а шта за Србију значи оперативна лиценца за рад, односно шта нам значе та 23 дана?

- Мислим да је то за грађане Србије једна добра вест. Наравно нису сви проблеми решени, али оно што је важно је да Нафтна индустрија Србије од синоћ има право да плати, допреми и поново производи нафтне деривате и сирове нафте, које ће кроз ЈАНАФ нафтовод да довезе у нашу земљу.

Ми у овом тренутку мислимо да је по првом радном дану, то је 05.01. , могуће да Нафтна индустрија Србије плати тих 85.000 тона које стоје у Омишљу у Хрватској и одмах могу да их допреме у Србију и истовремено да наруче, уколико је то могуће, а мислимо да јесте и молимо то Нафтну индустрију Србије да уради, још један танкер од 140.000 тона сирове нафте.

У међувремену је произведено овде у Србији 100.000 тона нафте, спремних за намешавање како се то, објаснили су ми, каже. Сада то олакшава ситуацију, имамо проблем, јер не ради у рафинерија у Србији и потребно је променити тај катализатор.

У рафинерији радови ће трајати од 03.01. па сада надамо се да ће за мање од 14 дана, али могуће да траје и 15-16 дана, таман негде до 20. када би рафинерија могла да ради у пуном капацитету и када би све количине сирове неопходне могли да примимо. Зашто је важан тај двадест трећи? Ја мислим да у том тренутку Американци очекују да виде све главне тачке будућег уговора између продавца Нафтне индустрије Србије и будућег купца, у овом случају највероватније мађарске компаније МОЛ.

Да ли је извесно да је МОЛ нови партнер у НИС-у или је то још рано рећи?

- Ја то не могу да кажем док се не заврши, рекао бих цела конструкција, али нема никакве сумње да је МОЛ заједно са Нафтном индустријом Србије, заједно са државом Србијом радио и на писму ОФАК-у и на омогућавању добијања ове оперативне лиценце, која нам даје ваздуха и даје нам могућност за додатно снабдевање сировом нафтом.

Онда верујем да ако се буде изашло са таквим стварима пред ОФАК, да ће ОФАК онда одобрити. Уколико не, онда ће поново да нам одузимају оперативну лиценцу.

Ако не буде све ишло по плану, има ли Србија резерни план за НИС, јер крајњи рок за преговоре је 24. март?

- Да вам кажем, далеко је 24. март. Ја желим грађанима да кажем, ми смо претрпели веома тешке последице због тога што рафинерија није радила. Ми имамо пад индустријске производње и у децембру и у новембру месецу због престанка рада рафинерије. И то се драстично и драматично одражава на стање наше привреде.

И пошто слушам теорије завере како ће рафинерија да престане да ради, угасиће је Мађари као што су угасили у Хрватској. Неће да престане да ради, јер и Србија је власник са 29,87 одсто и ми се питамо. Покушаћемо у будућности да купимо још неки проценат, не бисмо ли дошли до изнад те једне трећине, како бисмо могли на још снажнији начин да не само контролишемо, не само надзирамо, већ и да учествујемо у управљању Нафтном индустријом Србије.

Истовремено, за нас је од пресудног значаја да ту врсту кризе склонимо из видокруга и да можемо да се посветимо свим другим стварима.

Услови амерички које смо добили и о чему се мало говори – и не може јер се и не зна сасвим али ја сам их добио – у разговору са њима од самог деинвестирања Руса, они су тражили да не буде руска нафта. Ми нисмо ни користили руску нафту, али то је вероватно услов за Мађаре да нам не би давали нафту из тока "Дружба", него да би морали да узимају преко Хрватске.

Обично то буде ирачка нафта или нека друга арапска нафта која се на квотацијама купује. То су ствари које остају да се виде и остају да се решавају. У сваком случају једна добра вест, даје нам ваздуха, даје нам могућност да поправимо стање наших резерви. Ми смо подигли два нова резервоара за сладиштање нафтних деривата. У међувремену, радили смо брзо, радили смо напорно и сада ћемо радити на додатном складиштењу резерви.

Да преведем све за грађане. Ствари нису сасвим ни фер, нити су лаке, нити је то једноставно, јер америчка политика, сада се види да ће ићи против руских и кинеских компанија у овом делу света, нарочито у Србији. И та политика се неће мењати у неком кратком временском периоду, без обзира на ситуацију у Украјини.

Платили смо високу цену, ни криви ни дужни, око "Линг Лонг" компаније, јер ја морам да говорим отворено као председник Србије, смешно је када нам они говоре о принудном раду у компанији "Линг Лонг", помињући неке стране раднике који су ту тобож били израбљивани. Смешно је посебно када погледате како америчке компаније функционишу на југу и истоку Азије, и то највеће и најпознатије америчке компаније од Вијетнама понадаље, где буквално раде деца од 13, 14, 15 година. Овде не раде никаква деца, нема никаквог израбљивања, никаквог принудног рада, али је то начин за истискивање кинеских инвестиција и наравно да то нама штети и наравно да то нама шкоди. Исто је у случају са руским инвестицијама.

Нису ствари лаке, али смо ово успели и мислим да Американци овим желе да пошаљу сигнал Србији, јер ово Русима неће много помоћи, али је нама нешто лакше и у свом том неједноставном односу на крају морате да кажете хвала, без обзира на то што ничим нисте изазвали ту ситуацију, ни ви, вероватно ни неки други. Али шта да радите, у таквом свету живимо.

Очекујете ли да 23. имамо решење за НИС?

- Надам се. Оно што је за људе важно, то је да нема проблема. Сада ћемо моћи да издржимо до 23. или 24. марта. Ми смо припремили и наше измене законодавства и све друго да ми реагујемо у складу са потребама грађана Србије.

И хоћу људима да честитам Нову годину, да мирно спавају и да размишљају како да се боре и раде вредно у овој години, како бисмо остварили све огромне резултате о којима сам говорио на оној последњој конференцији, како би нам ово заиста била у економском смислу најбоља и најуспешнија година у историји.

До краја јануара, лев ће остати законско средство плаћања уз евро, а од 1. фебруара евро ће постати једина званична валута, преноси бугарска агенција БТА.

До 8. августа 2026. године, цене ће се и даље приказивати и у еврима и у левима. Током јануара, људи ће моћи да плаћају готовином у малопродајним објектима користећи и леве и евро, док ће трговци бити обавезни да кусур враћају у потпуности само у једној од две валуте - еврима, или, у случају привремене нерасположивости, у левима. 

Трговци могу слободно да одлуче да ли ће прихватити мешовита плаћања у две валуте у оквиру једне трансакције, али та одлука мора бити јасно назначена на видљивом месту у продавници. Након завршетка техничких прилагођавања, подизање готовине са банкомата биће могуће само у еврима.

Током 2026. године, грађани ће моћи да мењају леве за евре у комерцијалним банкама широм земље, без накнада или провизије до средине године.

"Стратешки избор у контроверзном тренутку"

Улазак у еврозону Бугарска је обележила уз дочек Нове године ватрометом на трговима широм земље. Међутим, увођењу евра претходиле су измене у буџету које су грађане у више бугарских градова извеле на улице.

Првобитно, влада је повукла предлог буџета, али је средином децембра дошло и до пада владе.

Премијер Росен Жељасков поднео је оставку након вишенедељних масовних протеста широм земље због економске политике владе и њене неуспешне борбе против корупције.

Председник Бугарске Румен Радев је у новогодишњем обраћању грађанима поручио да је одлука о увођењу јединствене европске одлуке стратешки избор у контроверзном тренутку.

"Моје уверење је да је одустајање од наше националне валуте требало да се догоди након консултација са народом, али власти нису желеле да саслушају грађане. Ово одбијање је био један од драматичних симптома дубоког раскола између политичке класе и народа, што је потврђено масовним протестима широм земље", поручио је Радев.

Каква је будућност ширења еврозоне

Пре Бугарске, евро је 2023. године увела Хрватска. Остало је још шест држава чланица Европске уније које не користе евро – Данска, Мађарска, Пољска, Румунија, Чешка и Шведска.

Једино Данска није у обавези да уведе евро, пошто је добила изузеће Мастрихтским споразумом из 1992. године.

Преосталих пет држава чланица имају обавезу да почну да користе евро, након што испуне критеријуме конвергенције (ЕРМ II), али тренутно ниједна земља нема то у плану.

Грађани Шведске су одбили увођење евра на референдуму 2003. године, док су Данци то учинили три године раније.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

02.01.2026. Петак: Променљиво, на крајњем северу и југу и претежно облачно, ветровито и у већем делу земље осетно топлије. Киша се очекује у Војводини, као и понегде на истоку и југу земље, док ће на високим планинама падати слаб снег. Ветар умерен и јак, у планинским пределима и олујни, јужни и југозападни. Најнижа температура од -9 до 3 степена, а највиша од 4 степена на крајњем северозападу Србије, у Неготинској Крајини и јужној Србији до 15 степени на западу земље. Упозорења: Тmin < -5 степени, вероватноћа 90%.

03.01.2026. Субота: Умерено до потпуно облачно, ујутру и пре подне у Војводини, средином дана у западним, а увече понегде и у централним пределима уз пад температуре прелазак кише у суснежицу и снег уз формирање мањег снежног покривача, док ће у источним и јужним крајевима бити топлије са кишом. Ветар у већем делу слаб и умерен, северозападани, у јужним пределима умерен и јак југозападни, увече у слабљењу и у свим пределима у скретању на југоисточни и источни. Најнижа температура од -3 до 5 степени, а највиша од 2 степена на северу до 8 степени на југоистоку земље. Упозорења: Снег, формирање мањег снежног покривача, вероватноћа 70%. Количина падавина већа од 20 l/m² за 12 h (на крајњем југу Србије), вероватноћа 80%.

04.01.2026. Недеља: Облачно и у већем делу земље хладно са снегом, уз даље повећање снежног покривача, и то нарочито у западним, централним и југозападним пределима где се очекује од 10 до 20 cm, локално и око 30 cm снега, док ће у јужним пределима и даље бити топлије са кишом, која ће се у вечерњим, ноћним и јутарњим сатима локално ледити при тлу, Ветар слаб и умерен, у већем делу земље северни и севроисточни, само на југу умерен и јак југозападни. Најнижа температура од -4 до 2 степена, а највиша од 0 на северу до 11 степени на крајњем југоистоку земље. Упозорења: Формирање/повећање снежног покривача ≥10cm за 12 h (у западним, централним и југозападним пределима), вероватноћа 90%. Локална појава ледене кише/росуље (у јужним пределима), вероватноћа 80%. 

05.01.2025. Понедељак: Облачно и у већем делу земље хладно са снегом уз даље повећање снежног покривача, док ће у јужним пределима и даље бити топлије са кишом, која ће се јутарњим сатима локално ледити при тлу, а у току дана ледена киша се очекује понегде и у западним и централним крајевима. Ветар слаб и умерен, у планинским пределима источне Србије краткотрајно и јак северни и севроисточни. Најнижа температура од -4 до 2 степена, а највиша од -2 степена на северу до 7 степени на крајњем југоистоку земље. Упозорења: Снег, повећање снежног покривача, вероватноћа 90%. Локална појава ледене кише/росуље (ујутру у јужним, а током дана понегде и у западним и централним пределима), вероватноћа 80%. 

Прогноза временa за наредних пет дана (од 06.01.2026. до 10.01.2026.)
У уторак облачно и у већем делу хладно са снегом уз даље повећање снежног покривача, док ће у јужним пределима и даље бити топлије са кишом која ће се у јутарњим сатима локално ледити при тлу, а у току дана ледена киша се очекује понегде и у западним и централним крајевима. Средином седмице уз даљи пад температуре снег се очекује и у јужним пределима уз формирање снежног покривача. У петак суво уз делимично разведравање.

"Тако да очекујем пуну нормализацију тамо 17, 18, 19. јануара, управо пред истицање тог рока. А онда, надам се да ће у међувремену Русија и Мађарска да заврше свој посао. Али добијамо ваздух и добијамо прилику да грађани имају сигурност и могу да буду мирни и да неће бити никаквих проблема у снабдевању", рекао је Вучић током обиласка Божићног сеоцета испред Скупштине Србије.

Председник је рекао да НИС сада може да допрема преко ЈАНАФ-а сирову нафту.

"Верујем да ће они то искористити већ, чим плате, дакле, првог радног дана, то је 5. јануар, да одмах може да крене првих 85.000 тона, толико има тамо у Омишљу у Хрватској. Да после тога могу да наруче још један танкер од 140.000 тона. Овде је произведено у међувремену 100.000 тона домаће сирове нафте, која је спремна за намешавање", рекао је председник.

Каже да је проблем што мора да се промени катализатор у Рафинерији, која није радила, што је у међувремену донело огромне проблеме и губитке.

"САД ће углавном да раде на истеривању руског и кинеског утицаја"

Председник је поручио да ће у новој години, у околностима велике геополитичке борбе, Србија морати да се бори да сачува оно што може – слободу, независност, али и економске интересе.

Вучић је указао да европска политика иде све више ка Украјини као новом члану ЕУ, док Американци имају другачији приступ. "Американци ће углавном да раде на истеривању и на борби против руског и кинеског утицаја на Западном Балкану, посебно у Србији", рекао је Вучић.

Додао је да је зато било и њихових бесмислених одлука око "Линг Лонга" и око принудног рада. "Дође вам смешно када погледате како се понашају поједине америчке компаније у Индокини или Југоисточној Азији, где раде деца од 13, 14, 15 година", рекао је Вучић.

Почаст жртвама одали су шеснаестоминутном тишином.

Мацут је нагласио да је ово важна и охрабрујућа вест за Србију, и честитао свим грађанима и запосленима у Нафтној индустрији Србије на очуваној стабилности и одговорности у изузетно тешким околностима.

"Одлука о продужењу лиценце потврђује да се упорна, одговорна и државнички вођена политика исплати и да Србија зна да заштити своје националне интересе", нагласио је премијер.

Мацут је подсетио да је прошло 84 дана од последњег уласка сирове нафте у земљу, а да грађани и привреда нису осетили поремећаје у снабдевању, што потврђује отпорност система и способност државе да одговори на велике изазове.

Премијер Мацут је нагласио да ће Влада Републике Србије наставити да предузима све неопходне мере ради очувања енергетске сигурности и укупне економске стабилности Републике Србије.

Вашингтонска администрација продужила је оперативну лиценцу за рад Нафтне индустрије Србије до 23. јануара. 

Канцеларија за контролу страних средстава (Office of Foreign Assets Control – OFAC) Министарства финансија САД издало је лиценцу акционарима и заинтересованим странама за преговоре о променама у власничкој структури са важењем до 24. марта 2026. године.

НИС је 28. септембра прошле године поднео и допуњени захтев за уклањање са СДН листе (Specially Designated Nationals), што је дуготрајан и комплексан процес.

Компанија НИС овим путем изражава захвалност државним органима Републике Србије, домаћим и иностраним партнерима који су подржали овај процес.

"Истичемо да несметан рад компаније НИС има значајан утицај на обезбеђење енергетске стабилности Републике Србије и уредно снабдевање домаћег тржишта нафтних деривата", наведено је у саопштењу.

Вашингтонска администрација продужила је оперативну лиценцу за рад Нафтне индустрије Србије до 23. јануара.