"Разговарао сам с њом јутрос, имали смо телефонски разговор, дуг разговор, причали смо о много ствари и мислим да се веома добро слажемо са Венецуелом", истакао је Трамп.

И Родригезова потврђује да су имали дуг разговор и истиче да је био "продуктиван и љубазан".

"Вођен је у оквиру узајамног поштовања, разматрали смо билатералну агенду у корист наших народа, као и отворена питања у односима између наших влада", поручила је Родригезова.

Делси Родригез је обављала функцију потпредседнице Венецуеле у администрацији председника Николаса Мадура кога су заједно са супругом Силијом Флорес ухапсиле САД.

Они су испоручени Сједињеним Државама и налазе се у притворском центру у Њујорку, где се Мадуро суочава са оптужбама за трговину оружјем и дрогом.

Они сумњиче да су синоћ, током дочека Српске нове године на Градском тргу, лединицама гађали естрадну уметницу Ану Бекуту, као и чланове њеног бенда.

Град Чачак је организовао дочек Нове године по јулијанском календару на Градском тргу на којем је наступила певачица Ана Бекута са својим бендом. 

Паралелно са овим дочеком, две неформалне групе грађана, "Грађани Чачка у блокади“ и "Покретач“, организовале су окупљање испред просторија градског одбора Српске напредне странке, како су навели "у циљу бојкота концерта који организује Град Чачак", незадовољни што се градски новац "бесмислено" троши на концерт Ане Бекуте.

Kада је концерт почео, око 22.30, грађани који су протестовали испред просторија СНС-а, упутили су се ка Градском тргу и засули бину грудвама снега и леденицама, пренео је дописник РТС-а. 

Бекута је, док је још била на бини, питала где је полиција, обративши се грађанима: "Срам вас било".

Председник Александар Вучић, министар унутрашњих послова Ивица Дачић и министар културе Никола Селаковић осудили су инциденте који су се догодили током концерта у Чачку.

На званичном налогу Беле куће на платформи Икс објављена је илустрација која промовише контролу САД над Гренландом, указујући на избор пред којим се налази то арктичко острво.

Ипак, друга страна имала је мало мирнији тон након састанка. Данска је "спремна да учини више", а САД већ имају широк војни приступ Гренланду и могле би да затраже повећање свог војног присуства и сваки такав захтев ће бити конструктивно размотрен, рекао је министар спољних послова Данске Ларс Локе Расмусен након састанка.

Расмусен је рекао да је састанак са америчким потпредседником Џеј Ди Венсом и америчким државним секретаром Марком Рубиом уследио након низа упечатљивих јавних изјава о Гренланду, преноси Би-Би-Си.

Kако је истакао Расмусен, Гренланд је обухваћен чланом 5 НАТО-а, који дефинише колективну одбрану када је нападнута било која чланица Алијансе.

Додао је да је циљ састанка био да се пронађе заједнички начин за јачање безбедности у Арктику.

Расмусен је описао разговор са америчким високим званичницима као "искрен и конструктиван" и додао да су разговарали о томе "како осигурати дугорочну безбедност на Гренланду".

"Јасно је да Трамп жели да освоји Гренланд, верујем да смо успели да променимо тај став"

Ипак, поручио је и да им се ставови и даље разликују, да је амерички председник Доналд Трамп "јасно изнео свој став“, а да Данска и Гренланд "имају другачији став".

Напомиње да је јасно да Трамп жели да "освоји" Гренланд, али да верује да је састанак успео да "промени амерички став".

"Веома, веома јасно смо ставили до знања да то није у интересу Гренланда", навео је Расмусен.

Према његовим речима, Данска "и даље верује да се дугорочна безбедност Гренланда може осигурати унутар тренутног оквира".

Указао је и да Данска и Гренланд сматрају "сваку идеју која не би поштовала територијални интегритет Данске и право на самоопредељење гренландског народа" потпуно неприхватљивим.

"Стога и даље имамо фундаментално неслагање, али такође сложили смо се да се не слажемо", рекао је Расмусен који је састанак видео као прилику да спусти тензију након 13 месеци трзавица.

Навео је и да ће бити формирана радна група на високом нивоу која ће истражити да ли се та два става могу ускладити. Додао је да ће се та група фокусирати на безбедносне проблеме САД у вези са Арктиком, уз поштовање данских црвених линија, као и да ће се први пут састати "за неколико недеља".

Моцфелт: Ми смо савезници и пријатељи

Министарка спољних послова Гренланда Вивијан Моцфелт истиче да то острво мора ојачати сарадњу са САД, али и да не желе да буду у њиховом власништву.

"То не значи да желимо да будемо у власништву Сједињених Држава“, наглашава Моцфелтова.

Поручила је да морају да се врате "нормализованим односима које су некада имали", као и да је интересу обе земље да пронађу равнотежу и раде као савезници.

"Ми смо савезници, ми смо пријатељи", навела је Моцфелтова додајући да је Гренланд "толико пута нагласио свој став".

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

15.01.2026. Четвртак: Ујутро слаб мраз, понегде и магла. На северу претежно облачно и суво, у осталим крајевима променљиво са сунчаним интервалима. Ветар слаб јужних праваца. Најнижа температура од -3 до 5 °С, а највиша од 6 °С  до 12 °С. У току ноћи ка петку у Војводини местимично слаба киша. Упозорење:  Отапање снежног покривача , вероватноћа 95%.

16.01.2026. Петак: На северу и истоку претежно облачно, у осталим крајевима дужи сунчани интервали. На северу ујутро понегде слаба киша, а на истоку Србије током дана слаб снег. Ветар слаб, у кошавском подручју умерен и јак југоисточни, увече и у току ноћи у даљем појачању. Најнижа температура од -3 до 5 °С, а највиша од 2 до 10 °С. Упозорење:  Отапање снежног покривача , вероватноћа 95%.

17.01.2026. Субота: Умерено до потпуно облачно. Температура у паду. У кошавском подручју дуваће умерен и јак, на југу Баната и у доњем Подунављу олујни, југоисточни ветар. Најнижа температура од -4 до 1 °С, а највиша од -1 до 5 °С. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s  , вероватноћа 95%.

18.01.2026. Недеља: На северу претежно сунчано, у осталим крајевима променљиво облачно, после подне са сунчаним интервалима. Температура у даљем мањем паду. У кошавском подручју дуваће умерен и јак, на југу Баната и у доњем Подунављу олујни, југоисточни ветар. Најнижа температура од -7 до -2 °С, а највиша од -2 до 4 °С. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s , вероватноћа 95%.

Смернице налажу конзуларним службеницима да одбију визе подносиоцима захтева за које се процени да ће се вероватно ослањати на јавне бенефиције, уз разматрање широког спектра фактора, укључујући здравствено стање, старост, знање енглеског језика, финансије, па чак и потенцијалну потребу за дугорочном медицинском негом.

Старији или гојазни подносиоци захтева могли би бити одбијени, као и они који су у прошлости користили државну новчану помоћ или били институционализовани.

Иако одредба о јавном терету постоји већ деценијама, њена примена се значајно разликовала између администрација, при чему су конзуларни службеници историјски имали широка дискрециона овлашћења у њеној примени.

Изузеци од нове обуставе биће "веома ограничени“ и дозвољени само након што подносилац захтева прође процену у вези са јавним теретом.

Fox News пише да комплетна листа земаља обухвата: Авганистан, Албанију, Алжир, Антигву и Барбуду, Јерменију, Азербејџан, Бахаме, Бангладеш, Барбадос, Белорусију, Белизе, Бутан, Босну и Херцеговину, Бразил, Бурму, Камбоџу, Камерун, Зеленортска Острва, Колумбију, Обалу Слоноваче, Кубу, Демократску Републику Конго, Доминику, Египат, Еритреју, Етиопију, Фиџи, Гамбију, Грузију, Гану, Гренаду, Гватемалу, Гвинеју, Хаити, Иран, Ирак, Јамајку, Јордан, Казахстан, *Косово, Кувајт, Киргистан, Лаос, Либан, Либерију, Либију, Северну Македонију, Молдавију, Монголију, Црну Гору, Мароко, Непал, Никарагву, Нигерију, Пакистан, Републику Конго, Русију, Руанду, Сент Китс и Невис, Сент Луцију, Сент Винсент и Гренадине, Сенегал, Сијера Леоне, Сомалију, Јужни Судан, Судан, Сирију, Танзанију, Тајланд, Того, Тунис, Уганду, Уругвај, Узбекистан и Јемен.

*Овај натпис не прејудицира статус Косова и у складу је са резолуцијом 1244 и мишљењем Међународног суда правде о косовској декларацији о независности.

Наводи се да је Српска листа од тренутка најаве примене ових правила имала десетине састанака са међународним представницима, како оним из Приштине тако и представницима из САД, ЕУ, али и других западних земаља и да је на свим састанцима указивала на опасност примене ових правила којима би, како се истиче, практично паралисао живот српског народа, посебно на северу КиМ, али и српских здравствених и образовних установа.

"Истичемо да смо на свим састанцима наишли на разумевање наших ставова и проблема који ће произаћи за наш народ због примене ових мера. Међутим, и поред свих наших напора у претходном периоду у овом тренутку нисмо добили одговор на наше захтеве", додаје се у саопштењу.

Наводи се да су представници Српске листе чак и претходних неколико дана, па и данас, интензивно били у контакту са међународним представницима и пренели забринутост грађана, посебно по питању последица евентуалне примене оваквих штетних одлука.

"Сада и јавно позивамо представнике власти у Приштини да одложе примену ових правила и да се у складу са потребама грађана пронађе одговарајући модел како би се избегао ужасан ефекат који би њихова примена имала на живот нашег народа, породица и институција а у складу са споразумом из дијалога из 2022. године", наглашава се у саопштењу. Грађани су позвани на суздржаност и опрез. 

Истиче се да ће до краја дана, али и у наредним данима, Српска листа наставити да буде у контакту са међународним представницима како би се дошло до решења које би било у најбољем интересу српског народа и процеса нормализације односа.

Заменик директора тзв. косовске полиције за регион Север Ветон Ељшани изјавио је да од сутра почиње примена закона о возилима и о странцима, према којима ће вожња возила на овлашћење бити третирана као саобраћајни прекршај, а уводи се и "пријава боравка за странце са привременим или сталним боравком на КиМ". 

Додао је и да је Данска обавештајна служба (ДДИС) прошле године упозорила на руске и кинеске војне циљеве према Гренланду и Арктику.

Трамп је у објави закачио и текст са сајта JustTheNews у којем се наводи да је, док дански лидери умањују претњу коју по Гренланд представљају Русија и Кина, ДДИС недавно објавила процену у којој отворено упозорава на руске и кинеске војне амбиције за ширење на подручје око Гренланда и Арктика.

Трампова изјава уследила је неколико сати пре планираног састанка америчког државног секретара Марка Рубија и потпредседника САД Џеј Ди Венса са министрима спољних послова Данске и Гренланда у Белој кући, на којем би требало да се разговара о будућности овог острва.

Гренланд је аутономна територија у саставу Данске, али се последњих месеци нашао у фокусу пажње Трампа и америчке администрације због свог стратешког значаја за Арктик и безбедност САД.

Бела кућа поставила јасно питање

На званичном налогу Беле куће на платформи Икс објављена је илустрација која промовише контролу САД над Гренландом, указујући на избор пред којим се налази то арктичко острво.

На илустрацији су приказане две псеће саонице са заставом Гренланда које се налазе на раскрсници, при чему једна стаза води до Беле куће и америчке заставе, а друга стаза са тамним небом и муњама води до Кине и Русије.

У објави је јасно постављено питање "Коју страну ћеш изабрати, човече са Гренланда?".

"Европска унија жели да направи јасну разлику између половног возила и онога што се дефинише као отпадно возило", рекао је Еличковић.

Према његовим речима, неће бити проблема да се технички исправни аутомобили, стари две, три или пет година, извозе ван Уније.

Проблем настаје код старијих и јефтинијих половњака који су годинама били најчешћи избор купаца у Србији.

"Возила која нису у потпуности технички исправна мораће да добију посебан сертификат или да прођу додатне поправке како би уопште могла да напусте територију Европске уније", наводи Еличковић.

Новом директивом дефинише се и категорија такозваних "возила на крају животног века".

У пракси, то су аутомобили који су били тешко оштећени, поплављени изнад нивоа управљача, захваћени пожаром, сечени или са виталним системима који не могу да се поправе без губитка оригиналног идентитета возила.

"Та возила више неће моћи да се извезу као половна, већ ће морати директно на рециклажу", истиче Еличковић и додаје да је управо у том сегменту највећа промена у односу на досадашњу праксу.

Обавезан сертификат техничке исправности

Једна од кључних новина односи се на сертификат техничке исправности, који ће бити обавезан за одређене категорије возила.

Тај трошак неће пасти на купца у Србији, већ на продавца у Европској унији, али ће се, посредно, одразити на коначну цену аутомобила.

"Званичних података о цени сертификата још нема, али поједини немачки портали лицитирају да би он могао да кошта између 1.500 и 2.000 евра. То је готово вредност самих јефтинијих половњака, што поставља питање да ли ће продавци уопште имати интерес да таква возила припремају за извоз", рекао је Еличковић.

Управо због тога, додаје, реално је очекивати да ће значајан број старијих и јефтиних аутомобила у земљама ЕУ завршити на рециклажи, уместо на тржиштима као што је српско.

Ипак, наглашава да нема разлога за панику.

"Ова уредба још није формално усвојена, а чак и када буде, предвиђени су прелазни рокови. Почетак примене очекује се за око две године, док би пуна примена, када је реч о контроли извоза у треће земље, могла да уследи тек око 2031. године", истакао је Еличковић.

До тада, тржиште у Србији ће, како оцењује, имати довољно времена да се прилагоди новим условима, али ће извесно бити да ће простор за увоз најјефтинијих половних аутомобила из Европске уније бити значајно сужен.

*Цео разговор можете погледати у видеу на почетку текста

Иринина мајка Кристина Ванић каже да се она до 18. месеца развијала нормално, али да се су након тога уследиле промене.

"Прво смо приметили грчење тела, затим тотални престанак говора. Узнемири се јако кад има људи, тешко се смири. Ноћу се тешко успављује, потребно ми је буквално два сата да је успавам", рекла је Ванићева.

Након низа медицинских испитивања и тестирања, установљена је промена на гену која изазива неуролошке сметње и аутизам.

Логопедске, дефектолошке и друге терапије до сада нису довеле до видљивог побољшања стања. Родитељи наду виде у терапији у Турској

Иван Атанасковић, Иринин отац, наводи да би боравак трајао три недеље.

"То је лечење матичним ћелијама. Ту се не обећава никакво излечење, само се надамо да ће да проговори, да чујемо први пут 'тата', 'мама' да нам каже, то би било много лепо", рекао је Атанацковић.

Ова терапија кошта три милиона динара које породица сама не може да сакупи, па се у прикупљање помоћи за Ирину укључила и организација "Хуманост без граница".

Ирена Атанасковић Хрњак из организације "Хуманост без граница" истакла је да је за пут у Турску неопходна помоћ свих, као и да је до предвиђеног поласка остало свега два до три месеца.

"Око три милиона динара је потребно да се сакупи за тако кратак период", истакла је Атанацковићева.

За Ирину је време драгоцено, јер терапија најбоље резултате, кажу, даје код сасвим мале деце, и свако одлагање отежало би и продужило лечење и резултирало би слабијим ефектима.

Да Ирина проговори и укључи се у игру са вршњацима можемо помоћи слањем СМС поруке 283 на 2407.

Комисија је оценила да Србија у предвиђеном року није спровела кораке везане за измену медијских закона, ревизију бирачког списка у складу са препорукама ОДИХР-а, избор новог савета РЕМ-а и друге.

Неке од ових мера усвојене су накнадно и биће укључене у наредну евалуацију.

Оцењено је да је Србија спровела кораке у области енергетике и дигитализације, усвајањем мера за јачање сигурности 5Г мреже у складу са европским стандардима, као и да се Београд ускладио са визном политиком ЕУ, увођењем визног режима за четири земље.

Србија је у јуну прошле године по аутоматизму добила "предфинансирање" од око 111 милиона евра, што је 7 одсто укупних средстава издвојених за Србију.

Београд касни у повлачењу фондова који се добијају на основу спровођења реформи

По оцени Европске комисије, Србија је од предвиђених 18 реформских корака у 2024. и првој половини 2025. године спровела 3 корака. На основу тога, од могућих 269 милиона евра, Београду ће бити исплаћено 57 милиона, или око 21 одсто.

Овај износ ће вероватно бити увећан када буде завршена процена реформи из прве половине 2025. године. 

У истом периоду Албанија је спровела 21 од могућег 41 корака и повукла 44 одсто расположивих средстава, Црна Гора је спровела 12 од 25 корака и искористила 38 одсто средстава, док је Северна Македонија повукла 29 одсто средстава, наводи се у интерном документу Европске комисије о спровођењу Плана раста за Западни Балкан.

Док су Црна Гора и Северна Македонија прве исплате добиле у јулу 2025, одлука за Србију донета је тек почетком ове године. У међувремену, Подгорици и Скопљу исплаћена је и друга транша, а прву уплату из плана раста у октобру је добила и Албанија.

 У случају Србије, Европска комисија је кашњење своје оцене правдала потребом да "додатно размотри спровођење реформи". За реформе спроведене у првој половини 2025 године, та процена је и даље у току, иако је у случају других земаља завршена још у октобру.

Прво реформе, па онда новац

Исплата средстава из Плана раста функционише по принципу: прво реформе, па онда новац. Два пута годишње Европска комисија на основу извештаја земаља региона процење да ли су договорене мере спроведене у предвиђеном року и на основу тога врши исплате.

Правила плана дозвољавају максимално кашњење од две године за примену мера из 2024. године и годину дана кашњења за реформе од 2025. до 2027. године. Средства која не буду повучена у том периоду могла би да буду трајно изгубљена или преусмерена на друге земље.

Да би повукла опредељени новац од укупно милијарду и 588 милиона евра, Србија ће морати да спроведе 98 мера наведених у Реформској агенди у четири кључне области: пословно окружење и развој приватног сектора, зелена и дигитална транзиција, људски капитал и владавина права.

За 2025. годину, Србија би теоретски могла да повуче 428 милиона евра, од тога 122 милиона бесповратно. У 2026. је предвиђено 516 милиона евра, а у 2027. години Србија може да рачуна на 529 милиона из плана раста, наводи се у документима реформске агенде Србије.

Међу предусловима за коришћење фондова је поштовање демократских механизама и принцип владавине права.

У случају Београда и Приштине, додатни предуслов је и "конструктивни ангажман" у дијалогу о нормализацији односа.

"Неко то тесто премазује медом надајући се да ће година бити слатка и успешна, са друге стране имамо обичај где се гранчице из свог дворишта узимају, стављају у сноп и везују црвеним концем и тесто се тако боде не би ли се да кажем, пренео благослов на то тесто, а самим тим и на дом", каже Никола Павловић, вероучитељ у Гимназији "Бора Станковић" у Врању.

Према народном обичају, бадњак се чува до Васуљице када се ставља на родно дрво, како би година била родна.

"Неко данас допаљује бадњак који је остао и свакако јесте смисао да се прослава празника организује у оквиру породице и да то тече у породичној, лепој атмосфери, баш истој оној какав је био и Божић", наводи Никола Павловић, вероучитељ.

И православни Роми у складу са могућностима, славе Василицу, чекају полазника или положајника, од њега зависи каква ће бити година.

"Вечера се постави, гуска или ћурка, пуњене паприке, пите се праве, колачи, торта, шта даде Бог. Ко долази послужује се, предјело се стави и тако се слави", објашњава Добривоје Камберовић, из Врања

Већина је оних који не славе.

Биљана Јазовић, из Врања каже да не славе више, раније јесу. На питање – зашто, одговара: „Па шта знам, нема више као раније што је било."

Алија Јашаревић, додаје: "Раније је било - кољу се гуске, ћурке, а сада се то мало заборавило“. На питање - зашто су гуске обавезне на трпези, Алија одговара: „Па то је празник ради гуске, ваљда."

Верује се да су гуске спасиле Роме, који су бежали преко воде од напада освајача, зато су неизоставне на трпези, а број мора бити непаран. Верује се и да се данас не треба свађати, а ако пада снег, да ће година бити родна.

Град Чачак је организовао дочек Нове године по јулијанском календару на Градском тргу на којем је наступила певачица Ана Бекута са својим бендом. 

Паралелно са овим дочеком, две неформалне групе грађана, "Грађани Чачка у блокади“ и "Покретач“, организовале су окупљање испред просторија градског одбора Српске напредне странке, како су навели "у циљу бојкота концерта који организује Град Чачак", незадовољни што се градски новац "бесмислено" троши на концерт Ане Бекуте.

Kада је концерт Бекуте почео, око 22.30, грађани који су протестовали испред просторија СНС-а, упутили су се ка Градском тргу и засули бину грудвама снега и леденицама, пренео је дописник РТС-а. 

Бекута је, док је још била на бини, питала где је полиција, обративши се грађанима: „Срам вас било.“

Реаговања: Вучић, Дачић, Селаковић

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је за ТВ Пинк да је полиција идентификовала 11 особа која су осумњичена да су Ану Бекуту гађали леденицама и другим предметима током коцерта на дочеку Српске нове године у Чачку.

"Девет лица је гађало и оркестар и Ану, једно лице је бацило пластичну канту у рестриктивни простор, а једно лице је и ушло у рестриктивни простор. Ми смо то доставили тужилаштву и тужилаштво треба данас да се изјасни да ли ту има дела или нема дела. Тужиоци обично питају да ли неко хоће приватно да гони починиоце. Шта сад, Ана Бекута треба приватно да гони ове што су је гађали?", рекао је Дачић.

Председник Александар Вучић осудио је то што су "блокадери леденицама гађали певачицу Ану Бекуту током концерта на дочеку Српске нове године у Чачку" уз оцену да је такво понашање производ "патолошке мржње коју поједине медијске платформе производиле у последњих годину и по, као и да је упозорење грађанима Србије шта би блокадери радили када би дошли на власт".

Министар културе Никола Селаковић изјавио је да га је дубоко узнемирио напад на певачицу Ану Бекуту током њеног наступа поводом дочека Српске нове године у Чачку. Селаковић је оценио да је напад на Бекуту "још једном недвосмислено показао да су мржња, дехуманизација неистомишљеника и насиље једини стварни политички програм опозиције, блокадера, њихових иностраних спонзора и следбеника". 

“У овом тренутку имамо повољнију хидролошку ситуацију него што је то било пре неки дан. Ми смо имали две кишне епизоде у претходним данима тако да падавине које су се догодиле у горњем току слива Ибра ми смо осетили у доњем делу тек за неких два, два и по дана закашњења. У овом тренутку реке се повлаче у своја корита. Међутим, и даље је висок водостај на свим водотоцима. Налазимо се у једном јако неповољном хидролошком периоду када нема вегетације и када имамо доста снега на неким подручијима и кишу која може да падне преко тог снега као што смо то данас имали, ево овде у Краљеву, и то су јако неповољне хидролошке позиције за све нас”, каже Милош Батало, из ЈВП Србијаводе.

Додаје да ЈВП Србијаводе препозаје све те, како кажу, опасне ситуације које се тичу поплава.

“Ми смо због те две кишне епизоде и подизања поплавних таласа у два наврата и овде на целом потезу од Краљева до Рашке увели ванредне одбране од поплава које су и даље на снази. У овом тренутку у насељу Ушће радимо хитне интервентне радове где је центар угрожен великим водама реке Ибар тако да је то то што се тога тиче у овом тренутку. У наредном периоду очекује се отапљавање, али не неко претерано. Тако да ће бити благо отапање снега што је јако повољно за хидролошку ситуацију”, наглашава Батало.

Укинута је ванредна ситуација на реци Лим у Великој Жупи, Ивањи, Бродареву и МЗ Пријепоље проглашена 5. јануара. Лим је испод границе редовне одбране од поплава. Водостај је 200 центиметара, а граница ванредне одбране је 300. Прати се ситуација на терену код нас и у Црној Гори, поготово са отапањем снега.

Водостаји великих река из слива Велике Мораве у поморавском региону су стабилни. Белица, Лугомир, Ресава и Црница су у домену средњих вредности, а водостај Велике Мораве код Ћуприје је на коти 187.

До коте редовне одбране од поплава потребно је да водостај на Великој Морави порасте за више од два метра. То је могуће уколико дође до наглог топљења снега, али и тада нема опасности од изливања река. Оно што није добро је што са сваким већим водостајем вода носи и велику количину смећа, И нису то само пластичне флаше и кесе, аутомобилске гуме или делови намештаја. То није нимало леп призор за оне који воле и уживају поред река. Посебну опасност представља то када се ово смеће гомила око мостова.

На делу Дунава код Смедерева није било појаве леда. Лед полако пристиже из горњег тока из Мађарске. Ледоход ће проћи Дунавом што изискује појачану опрезност кажу у лучкој капетанији.

“Код Смедерева пловидба се обавља уз појачан опрез у условима смањене видљивости. Тренутни водостај износи 481 центиметар и не представља опасност по пловидбу. Следећих неколико дана очекујемо стагнацију водостаја, а од викенда појачани источни и југоисточни ветар”, истиче Божидар Јагодић, шеф лучке капетаније Смедерево.

У наредном периоду очекује се споро отапање снега на планинама. На Копаонику висина снежног покривача износи 40 цм. То није велика количина снега нити може након отапања да подигне у већој мери водостаје планинских река.

На том потезу су тренутно присутне веће полицијске снаге.

“Све веће и веће. Морају да иду у школу, морају да их водим на терапије, све то сваким радним данима. Убаци, избаци из кола, сваки дан, двоје колица, расклопи, уклопи...“, прича Ељида Мојсиловић, Тијанина и Емилијина мајка.

Ељида вози непуних годину дана. Из нужде, јер се и супруг Радоица својевремено разболео и преминуо. Ауто, више у квару него у возном стању.

“Он по терапијама, деца по терапијама. Више сам провела времена по болницама са њих две, него кући. Таква је била наша судбина. Суђено тако је било. Док је био покојни супруг жив и док је био болестан, скроз је било другачије. Били смо заједно. Некако смо се снашли“, наводи Ељида.

Комшије су ту када год затреба. Помагале су и док је Радоица био жив.

“Сви смо се надали. Био је кренуо некако на боље. И само га одједном пресекло“, каже Радослав Петровић, комшија. И наставља: А и она не може, не воли да досађује. Мисли да све сама може. А ми кад смо ту помогнемо колико можемо“.

Рођак Драгомир Мојсиловић додаје: “И ми као рођаци, а и комшилук цео, колико је у нашој моћи. Али, не можемо ми да смо сваке секунде уз њу, свак има своје проблеме и своје обавезе“.

Аутомобил којим вози близнакиње и данас је у квару. Не стартује. Највероватније дотрајао акумулатор. Добри људи већ су помагали Мојсиловићима да доврше нову кућу. И донацијама и својим радом.

“С обзиром на то да је жена сама, а деца су све већа, све јој је теже, свака врста помоћи је њој значајна. Да ли је у питању возило за инвалиде, да ли храна, да ли гардероба… свака врста помоћи је њима добродошла. Девојчице морају ићи свакодневно на терапије које нису нимало јефтине, и ми остајемо ту да им се нађемо и изађемо у сусрет“, истиче Бошко Мијаиловић, из ГСС Србије.

Возило са рампом за инвалиде делимично би решило проблем. Од стоке, Мојсиловиће више немају ништа. Нема се ни времена ни услова. Новчана средства којима располажу, одлазе на скупа лечења.

Последња лаж у низу су, додаје ЕДС, леци који се деле грађанима Бановог брда у Београду са упозорењем да због радова на санирању кварова неће имати струју од шест до осам дана.

“Молимо грађане да не наседају на овакве бесмислене провокације, а све информације о планираним искључењима могу наћи, осим у медијима, и на сајту elektrodistribucija.rs, у мобилној апликацији ЕД Србије или позивом Kонтакт центра на бесплатан број 0800 360 300“, пише у саопштењу.

Ниједно званично обавештење Електродистрибуције Србије, истиче, не дели се на лецима, а лого Електропривреде Србије је искоришћен такође нетачно, јер се та компанија не бави дистрибуцијом електричне енергије.

“Циљ ових бесмислених информација је константно узнемиравање становништва и онемогућавање радника ЕДС-а да адекватно раде свој посао“, закључује се у саопшењу.

Иначе, такви случајеви забележени су и у другим насељима у Београду.

„Нисмо хтели да седимо скрштених руку и одлучили смо да тај отпад скупимо пресвега, зато што је Грлишко језеро акумулација из које се Зајечар снабдева пијаћом водом. Данас је било минус шест, ми смо опет били на води, чистили, на жалост нисмо успели све да очистимо, тај део под ледом, не можемо ни да приђемо чамцима, флаше су замрзнуте, али воља постоји“, наводи Лазар Стојановић, старешина клуба "Брђана".

Софија Голубовић, учесник "Табора" из Зајечара додаје: „Дошла сам да помогнем мало овом селу и да такође научим нешто о топографији“. На питање - да ли је задатак испуњен, каже: „Делимично, зато што нисмо због силног снега и леда успели да очистимо целу реку и језеро, али надамо се да ћемо након месец дана да дођемо поново“.

У амбијенту, готово опустелог села Лесковац, на обали језера затичемо и најмлађег извиђача, једанаестогодишњег Небојшу, кога су родитељи још као бебу водили у извиђачке акције.

„Јесам најмлађи, али мени то стварно не смета, а уклапање, да кажем у групу је лепо јер већина њих је да кажем, иде исто пуно на извиђаче и доста ме знају, чувају ме од кад сам био беба, кад сам био, да кажем млађи“, истиче Небојша Виденовић, из Зајечара, најмлађи учесник школе извиђача.

Овај одред извиђача из Зајечара теоретску наставу током дана одржава у реновираном Дому културе, али, кажу нам - ноћ је њихово време.

„Све што смо планирали смо извели успешно уз помоћ "Брђана", старијих чланова нашег одреда, активности и сав програм је изведен у потпуности. Ми извиђачи смо пре свега издржљиви тако да ћемо вечерас искористити ово хладно време да видимо како све то у зимским условима можемо да се оријентишемо уз помоћ чега, пошто немамо сунца, током ноћи искористићемо можда месец, звезде и тако даље, и пробати да се оријентишемо. Видећемо да ли ће бити облака, у случају облака користићемо компас, ако не уз помоћ звезда“, наглашава Тодор Јовановић, начелник одреда "Ђорђе Симеоновић".

И за крај поручују, да ће са својим акцијама обележити и пролећну сезону и укључити се у даљу заштиту Грлишког језера и животне средине.

Предраг Толпа, некадашњи уредник Танјуга и дописник те новинске агенције из Техерана 1979. године – у доба Исламске револуције током које је с власти збачен шах Мохамед Реза Пахлави, а устоличен ајатолах Рухолах Хомеини – присећа се како је иранска престоница изгледала непосредно након промене власти.

"Град је најпре био затворен. Тек после доласка Хомеинија мало су олабавили и тада су почели да пуштају стране новинаре у земљу. Када сам дошао као специјални извештач, ситуација је већ била мирнија. Револуција је била добро организована, све полуге власти су биле у рукама исламиста", подсећа Толпа.

Наводи и да је престоница Ирана била пуна патрола милиције и локалних комитета због чега је било тешко уопште напустити Техеран и упутити се ка сиромашнијем југу.

"Северни део је био гротло револуције, ту су живеле елите. Безбедносне мере су биле високе, знало се ко је странац, а често су за све странце говорили да су Американци, које нису волели. До два пута недељно у џамијама и на трговима су организовани скупови подршке Хомеинију", истиче некадашњи дописник Танјуга из Техерана.

Погубљења, жртве и пресуде

Наглашава да је током три месеца његовог боравка у Техерану једина сензација била хапшење појединих припадника безбедносних структура Пахлавијевог режима.

"То су службеници САВАК-а, тајне службе која је била озлоглашена због метода рада у Ирану, али и на Западу. Њима су судили одмах, на смртну казну, до увече су већ биле извршене егзекуције", подвлачи Толпа.

Упоређујући садашње информације о броју погинулих у демонстрацијама са извештајима током Исламске револуције, Толпа напомиње да је такву врсту података увек било тешко проверити.

"Историјски, Хомеини је на власт дошао трећом револуцијом. У све три револуције, говорило се о хиљадама жртава да би званични подаци сведени на око пет стотина. Тако ће вероватно бити и у садашњем случају, постојаће диспропорција. Могуће је да ће бити доста жртава, јер има провокатора", поручује Толпа.

Стране службе, ЦИА и Мосад

Говорећи о утицају спољног фактора на демонстрације у Ирану, Толпа сматра да је страно мешање у унутрашњу политику Ирана увек било заступљено, а да је у овом случају очигледан већи број припадника израелског Мосада и америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА).

"Постоје тајне акције, а постоје и санкције које су у току већ осам година, као и сајбер напади на Иран. Израел и Америка су дубоко уплетени у данашња дешавања широм Ирана, направили су јаку инфраструктуру. Чињеница је да су Израелци знали где живе ирански генерали, руте кретања припадника Револуционарне гарде... У томе им је помагала ЦИА, размењивали су податке", тврди саговорник Јутарњег програма.

Због интензивног развоја ситуације тешко му је да процени да ли је Иран пред четвртом револуцијом у контексту актуелних немира, али понавља тврдњу да су америчке службе окренуте ка Техерану у пуном обиму.

"Чињеница је и да амерички председник Доналд Трамп воли да побеђује, а да у Ирану, с друге стране, влада сиромаштво и да због тога има много незадовољних. Све је могуће. Ипак, исламисти и даље контролишу земљу, ушли су у све поре друштва и из њих тешко излазе. Револуционарна гарда јача је од војске, тешко да ће се одрећи власти и економских привилегија. Предвиђам озбиљнији окршај ако се настави овим путем", закључује Толпа у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

Гостовање Предрага Толпе у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

"Оно што је од нас тражила међународна заједница, у нашој улози посредника у дијалогу, јесте да осигурамо да обе стране седну и разговарају. Зато ћемо морати да пронађемо начин да се то деси. Висока представница (Каја Калас) је прошле године посетила Београд и Приштину. Постоје обавезе да ће бити састанка када за то дође време. Она ће сазвати састанак. Људи ће да дођу и видећемо. Али мораћемо да видимо", изјавио је Соренсен, након састанака које је одржао са Аљбином Куртијем и Вјосом Османи.

Соренсен је истакао да "има велике наде да ће 2026. година донети оно што 2025. није успела да постигне".

Изасланик Европке уније је најавио да ће након посете Приштини, током викенда посетити и Београд.

„До сад нисмо имали овакав вид подршке, неко дружење, да имају боравак, да имају нешто. После школе они су фактички били у кући. Задовољан је, првенствено он, а после смо ми задовољни као родитељи“, каже Маја Вуксановић, мајка корисника Дневног боравка за одрасле особе са инвалидитетом и интелектуалним тешкоћама.

Задовољна је и Снежана Диковић која брине о сестри.

„Моја сестра до сада није била у никаквом боравку, живела је са родитељима на селу“, наводи Снежана, сестра кориснице овог Дневног боравка за одрасле особе и наставља: „Прошле године су нам умрли родитељи и ја сам је довела овде код мене. Цела моја породица, и деца моја и муж, радили смо. Нисмо имали где њу. Дошла сам овде, они су нас оберучке прихватили иако моја сестра има 65 година, осећа се као млада међу овом децом“.

Да се корисници што више осамостале, одрже усвојена знања и вештине и стекну нова, а да породице добију преко потребно време да се одморе и обаве друге обавезе. То је суштина рада боравка. Али корисници, када је лепше време, не остају стално ни међу овим зидовима.

Јована Мајсторовић, дефектолог у Дневном боравку за одрасле особе са инвалидитетом и интелектуалним тешкоћама каже да им је циљ да се повежу са широм друштвеном заједницом и да и ти људи буду корисни чланови нашег друштва. „Зато посећујемо све важне објекте у нашем окружењу - пекаре, продавнице, све оно што је уствари потребно њима за самосталан живот да кад изађу одавде просто могу да обаве неке основне животне акстивности“, наглашава она.

„Видите ове слике које су ту на њиховим догађаијма. Те слике говоре више од 1.000 речи“, показује Снежана.

Ову услугу већином финасира Локална самоуправа, а у боравак упућује Центар за социјални рад. Тренутно имају места за још осам корисника.

"Афирмишемо родитеље да могу да нам се обрате да дођу код нас јер ово стварно, утиче на развој деце, односно одраслих са инвалидитетом“, истиче Јована Мајсторовић, дефектолог.

Родитељи и старатељи доплаћају од 30 до 40 одсто цене боравка. У овом тренутку то је између 12 и 17 хиљада динара месечно.