Људи добре воље помажу особљу на Клиници за кардиохирургију и Клиници за васкуларну хирургију у немедицинским пословима.

Протонамесник Хаџи Жељко Јовановић, координатор пројекта, каже да се већ пуне три године православни волонтери у здравству више него успешно функционише у Клиничком центру Србије.

"Помогну пацијентима да обнове комплетну личну хигијену, поделе им доручак, нахране их, разговарају са њима, утеше их, онда одведу пацијента на снимање, на рендген, на ултразвук, однесу резултате у лабораторију, донесу неке резултате из трансфузије", назначујући да на тај начин верници на делу показују да су Божија деца.

Свештеник у здравственој униформи истиче да волонтери пролазе обуку како би могли да помажу лекарима и медицинском особљу.

"Породице наших пацијената, врло често, се налазе стотинама километара удаљени од болнице. Не могу стално да им долазе у посету и онда на неки начин наши волонтери ту њима замене породицу", каже отац Жељко.

Објашњава да обилазе пацијенте свих верских конфесија, а они истичу значaј и бригу волонтера. Од пацијената чују да им је у појединим тренуцима довољно када им неко посвети пажњу.

За сада је у пројекат укључено више од 80 волонтера. Тај број се увећава, а пројекат се шири на више клиника.

"Наш волонтер може да постане сваки човек добре воље, који није потребно да има медицинску спрему. Нису битне године. Битно је само да је психофизички способан да може да издржи оно што се од њега очекује на клиници", позива координатор пројекта.

"Жалимо због броја пријављених неправилности и инцидената током избора, неравноправних услова за учеснике, и констатујемо са забринутошћу извештаје о чиновима насиља над независним посматрачима, грађанима, представницима политичких странака и медијским радницима", наводи се у саопштењу.

Из ЕУ позивају надлежне органе да обезбеде брзо и транспарентно поступање и да починиоце позову на одговорност.

Истовремено, истиче се да је висока излазност показатељ активног учешћа грађана, али се подсећа да је обавеза државе да обезбеди услове без притисака и застрашивања.

"Подсећамо да је дужност државе да заштити грађане од насиља, да гарантује одговарајуће услове како би грађански посматрачи могли да обављају своје активности у окружењу без притисака и застрашивања, и осигура безбедност новинара у контексту избора", наводи се у саопштењу.

Европска унија указује да изборни процес захтева додатна унапређења и реформе, уз подсећање на потребу пуне примене препорука ОЕБС/ОДИХР-а и Савета Европе.

"Позивамо на инклузиван процес који укључује све релевантне актере како би се унапредио рад на пуној примени препорука ОЕБС/ОДИХР-а и Савета Европе", истиче се у саопштењу.

У Делегацији ЕУ наглашавају да ће наставити да прате развој догађаја у вези са изборним реформама, као и будуће изборне процесе, уз оцену да је функционисање демократских институција Србије кључно за њен пут ка чланству у Европској унији.

Италијанске власти, међутим, нису претходно добиле захтев америчке стране, нити су војни врх и надлежне институције били консултовани, како то предвиђају билатерални споразуми између две земље.

План лета је италијанској страни достављен тек када су авиони већ били у ваздуху.

Након хитних провера које је спровео Генералштаб ратног ваздухопловства, утврђено је да се не ради о редовним логистичким или рутинским летовима.

Због тога операција није могла аутоматски да буде обухваћена постојећим споразумима између Италије и САД.

Поштовање процедура

Министар одбране Гвидо Кросето је раније у парламенту више пута истицао да свака операција која не спада у оквир важећих уговора мора да прође процедуру одобрења у парламенту. У складу с тим ставом, одлучено је да се америчким летелицама забрани слетање.

Додатни разлог за одбијање било је и такозвано caveat ограничење, према којем такве летелице не могу да користе базу без изричитог одобрења, осим у ванредним ситуацијама.

Према директном налогу министра, Портолано је обавестио америчку команду да авионима неће бити дозвољено слетање у Сигонелу, управо због изостанка претходне ауторизације и консултација са италијанском страном.

Одлука је одмах отворила питање могућих дипломатских последица, уз подсећање на кризу из 1985. године, када је Сигонела била поприште озбиљног спора између Италије и САД током владе Бетина Краксија и мандата председника Роналда Регана.

Према изворима из италијанске владе, инцидент се догодио у ноћи између петка, 27. марта, и суботе. Исти извори наводе да за сада није било званичне реакције нити протеста америчке администрације.

Бурне реакције

Вест о забрани коришћења базе Сигонела изазвала је брзе реакције на италијанској политичкој сцени.

Посланик Демократске партије Ентони Барбагало затражио је хитно обраћање владе у парламенту, оцењујући да је неопходно да јавност и посланици добију јасно објашњење о томе шта се догодило.

Представник Алијансе зелених и левице Анђело Бонели оценио је да је одлука "била дужност државе", јер су међународни споразуми морали бити испоштовани. Ипак, упозорио је да се не сме занемарити шири контекст, подсећајући да из Сигонеле редовно полећу дронови за надзор, као и да се из других италијанских база транспортује војна опрема ка кризним подручјима.

Лидер странке Азионе Карло Календа подржао је потез министра Кросета, наводећи да влада није могла другачије да поступи без претходног одобрења парламента.

Слично је реаговао и председник Покрета пет звездица Ђузепе Конте, који је одлуку описао као обавезу која произлази из италијанског Устава. Конте је истовремено затражио да влада оде корак даље и ускрати и логистичку подршку операцијама које, према његовој оцени, крше међународно право.

Одлука о Сигонели, осим војног значаја, добила је и снажну политичку и дипломатску димензију, поново отварајући питање степена аутономије Италије у одлучивању о коришћењу војних база на својој територији.

Виши суд у Нишу је иницијално одбио оптужни предлог Вишег јавног тужилаштва, али је Апелациони суд ту одлуку поништио, па се Арсену Милосављевићу ипак суди за кривично дело из члана 344а Кривичног законика.

Рочишту је, као оштећени, присуствовао и градоначелник Ниша Драгослав Павловић, кога су окупљени студенти у блокади испред суда испратили звиждуцима.

Пре годину дана, 21. марта, у Официрском дому у Нишу одржан је скуп СНС, после којег су напредњаци гађани јајима на улицама града.

Постдипломске студије завршио је 1964. на Вишој школи политичких наука, где је 1968. године одбранио докторску дисертацију "Савез комуниста у самоуправљању".

Од 1961. године радио је на Факултету политичких наука, где је био асистент, предавач, доцент, ванредни и редовни професор Политичке социологије, шеф катедре и декан од 1985. до 1987. године. Био је и председник Савета Филозофског факултета.

Постао је члан Комунистичке партије Југославије 1950. године. Био је посланик Савезне скупштине СФРЈ од 1968. до 1974, а потом је обављао више високих функција у Савезу комуниста Србије, Савезу комуниста Југославије и Социјалистичкој партији Србије.

Био је амбасадор СР Југославије у Бугарској од 1993. до 1998. и у Аустрији од 1999. до 2000. године.

Смиљковић је објавио више од 20 књига и 200 научних радова из области политичког и самоуправног организовања и улоге Савеза комуниста. 

Нека од његових дела су "Организационо-политичка изградња Савеза комуниста Југославије", "Радничка класа – партија", "Друштвено-политичке организације у СФРЈ", "Политичка социологија", "Странке и политика", "Друштвена улога и принципи организовања Савеза синдиката", "Преломне године", "Србија у империјалним сударима", "Дипломтаски записи Београд-Беч".

Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић на свом Инстаграм налогу опростио се од некадашњег професора и једаног од оснивача Социјалистичке партије Србије проф. др Радош Смиљковић.

"Последњи поздрав мом некадашњем професору и једном од оснивача Социјалистичке партије Србије проф. др Радошу Смиљковићу. Био је један од оних који ме је увео у политику, надам се да сам оправдао његова очекивања и препоруке. Почивај у миру, драги професоре!", написао је Дачић.

"Зато их ја чувам, да би ове нове генерације виделе шта се све користило у свакодневном животу за преживљавање. Идемо до овог мобилног доба кад свима треба мобилни телефон и ништа више и наравно чуде се свему томе. Ја баш зато то чувам и путовао сам доста по свету, пружила ми се прилика у животу и видео сам да код других народа да сви љубоморно чувају своју баштину и да их показују свету, односно туристима исто тако како се живело. Тако да то није било срамота показати, него то треба с поносом показати. То је циљ и моја мисија и ја то радим, ето, до данашњег дана", истиче Сретен Узелац, колекционар.

До овако богате колекције, није било лако доћи, а готово за сваки предмет зна шта је и чему је служио. Када га питају шта му је најдраже у овом хобију, Сретан каже да је то контакт са људима које је кроз њега упознао. Поред колекционарства, од 1971. године бави се филателијом. Члан је Удружења Филателиста Апатин, једног од најактивнијих удружења овог типа у држави, које је прошле године прославило 80 година постојања.

Сретен Узелац, колекционар каже да је филателија кроз издавање маркица обележавала све најважније догађаје у животу једног народа, једне државе и да се то и даље ради. „И сада је без обзира што је сад потреба за тим маркицама престала, у техничком смислу, јако је мала, морам то рећи, али Србија марка и Поштански музеј Србије је један од напризнатијих у свету и даље се обележавају сви најважнији догађаји, кроз једна пригодна издања, која опет само ми филателисти пратимо и знамо, а огроман број грађана нажалост не, јер нема потребу за тим, тако да је и то једно чување свих свеобухватних збивања на кугли земаљској", наглашава овај колекционар.

За Сретенов Етно музеј знају не само Апатинци, већ и велики број људи широм Европе, па и света. Годишње га посећује стотине туриста, а врата овог атрактивног кутка су увек и за све отворена.

Група грађана “Кладово има нас – време је за промене!" освојила је 2.979 гласова и 7 мандата.

Група грађана "Српски либерали за зелено Кладово", са освојених 145 гласова, није успела да пређе цензус.

Прелиминарни резултати гласања објављени су на сајту Републичке изборне комисије.

„Прегледано је укупно 662 жене и од тога је 73, што је око 11% укључено даље у дијагностику. То не значи потврда малигнитета, али по критеријумима промена дијагностификованих мамографијом заслужују даљу пажњу и дијагностику", објашњава др Вера Бранисављевић, директорка Дома здравља Свилајнац.

Мамографија слови за златни стандард у дијагностици рака дојке и једна је од метода за откривање промена у дојци у најранијем стадијуму. Жене које су по протоколима добиле сумњиве резултате упућене су на даљу дијагностику.

„Неке су упућене на диференцијални дијагностички улктразвучни преглед,неке на магнетну резонанцу, доста њих на хируршки преглед, па има које су урадиле кор биопсију, чекамо резултат хп, неке су отишле на онколошки преглед, а пет су на онколошки конзилијум", каже др Милан Вукчевић, гинеколог Дом здравла Свилајнац.

Према подацима Института за јавно здравље „ДР Милан Јовановић Батут" годишње у Србији од рака дојке оболи око 4600 жена. Превенција и рано откривање болести најважнији су за излечење, па су самопреглед и редован одлазак лекару кључни за добро здравље.

Посматрано по секторима, у фебруару 2026. године, у односу на исти месец прошле године у сектору Рударство забележен је пад од девет одсто, у сектору Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација забележен је пад од 1,6 одсто, а у сектору Прерађивачке индустрије забележен је раст од 1,2 одсто.

Такође, РЗС прилаже податке о индустријској производњи – по наменским групама, у фебруару 2026. године, у односу на фебруар претходне године, који показују да је дошло до пада у производњи.

Највећи пад у производњи је код трајних производа за широку потрошњу где се бележи пад за 12,4 одсто, а следи и пад производње енергије за 4,9 одсто.

Осим тога, до пада у производњи дошло је и код нетрајних производа за широку потрошњу где се бележи пад за 1,7 одсто и код интермедијарних производа, осим енергије, за 0,4 одсто.

Раст у производњи забележен је код капиталних производа и он износи 16,7 одсто.

Обим индустријске производње у фебруару 2026. године, у односу на фебруар 2025. године, бележи пад код 19 области где је учешће у структури индустријске производње – 72 одсто и раст код 10 области где је учешће у структури индустријске производње – 28 одсто.

Највећи утицај на пад индустријске производње у фебруару 2026. године, у односу на фебруар 2025. године, имале су, према подацима РЗС Производња кокса и деривата нафте, Експлоатација угља,

Производња основних метала, Експлоатација руда метала и Производња одевних предмета.

Текући десезонирани индекс за фебруар 2026. године, у односу на јануар 2026. године за индустрију укупно показује раст од 5,5 одсто, а за прерађивачку индустрију раст од 6,1 одсто.

Десезонирани индекс индустријске производње за фебруар 2026. године, у односу на просек 2025. године, показује да је за индустрију укупно остварен пад од 0,2 одсто, а за прерађивачку индустрију пад од 0,9 одсто.

Производња малих предузећа где је број запослених мањи од 50, а која нису обухваћена редовним статистичким истраживањем прати се на узорку изабраних јединица из сектора прерађивачке индустрије.

Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка, индустријска производња у фебруару 2026. године, у односу на просек 2025. године, код укупне индустријске производње мања је за 3,0 одсто, и код прерађивачке индустрије мања за 5,6 одсто.

РЗС наводи да ће подаци о индустријској производњи у току 2026. године бити објављивани последњег радног дана у месецу и односиће се на претходни месец.

Као кључне области за развој сарадње издвојили су пољопривреду, транспорт, здравство, енергетику, образовање и туризам.

Премијер Алжира посебно је указао на значај геостратешке позиције обе земље, истакавши да Алжир представља „велика врата Африке“, док Србија има важну улогу као чвориште у овом делу Европе.

У том контексту, саговорници су се сагласили да је неопходно озбиљно размотрити могућности за обостране инвестиције и јачање привредних веза.

Премијер Ђуро Мацут претходно је положио венац на Споменик мученицима, подигнут у знак сећања на Алжирски рат за ослобођење, и одао пошту борцима за независност.

Том приликом, премијер Мацут посетио је и Музеј мученика, посвећен борби народа Алжира за слободу и независност.

У књигу утисака Мацут је навео да му је велика част да ода пошту храбрим мушкарцима и женама Алжира који су се неустрашиво борили за слободу своје отаџбине.

"Народ Србије је одувек био у солидарности са народом Алжира и, захваљујући вашој жртви, данас имамо прилику да заједно градимо нашу будућност. Заувек ћемо памтити вашу борбу, а бакља слободе коју сте запалили никада неће бити угашена. Слава бесмртним борцима за слободу Алжира", написао је премијер Мацут.

"Отворен и садржајан разговор са гувернером кинеске провинције Хебеи и председником ХБИС групе о даљем јачању свеукупне сарадње Србије и Народне Републике Кине, уз посебан осврт на индустријски развој, нова улагања и будућност заједничких пројеката који су од великог значаја за нашу земљу", објавио је Вучић на Инстаграму после састанка.

Додао је да су разменили мишљења о даљем унапређењу сарадње у области челичне индустрије, модернизацији производних капацитета, примени савремених технологија и јачању конкурентности српске привреде.

"Истакао сам да економски односи наших земаља данас имају снажан и мерљив резултат, о чему најбоље говори податак да је Кина међу најважнијим економским партнерима Србије и други највећи страни инвеститор у нашој земљи, са више од 7,3 милијарде евра кумулативних инвестиција, као и да је укупна размена робе и услуга у 2025. премашила 10,6 милијарди америчких долара", рекао је Вучић.

Истакао је и да говорио и о значају компанија које послују у Србији, доприносе расту извоза, запошљавању наших људи и даљем развоју индустријских капацитета.

"Уверен сам да ћемо заједно наставити да градимо нове пројекте и додатно учвршћујемо привредне везе, на добробит грађана Србије", истакао је Вучић.

Председник Србије је поновио да наша земља високо цени челично пријатељство са Кином и председником Сијем које је, навео је, потврђено и у најтежим и у најбољим временима.

"Уверен сам да ћемо, уз међусобно поверење, поштовање и одговоран рад, наставити да остварујемо резултате који доносе конкретне користи нашим грађанима и додатно учвршћују свеукупне односе наших земаља", поручио је Вучић.

Рекао је да бисмо данас, неколико дана пре краја Великог поста, можда могли да кажемо да смо уморни, да смо изгубили наду у могућност промене, у бољу будућност, већу сигурност у нашем личном и заједничком животу.

"Напољу је тамно, ноћ и тама владају на нашим улицама, у нашим државама, на различитим континентима“, упозорио је кардинал Немет.

Указао је да смо, у току последњих неколико година, успели да уништимо мир у свету, произведемо ратове међу државама, ратове на нашим улицама, због чега се с правом питамо „куда иде овај свет и наше друштво, зар ни Бог не гледа на нас како би променио наша срца, јер смо у тами, као да смо закопани у неке нестварне гробове“.

"Но, Бог у овом тренутку не остаје без реакције, не изговара прекор, не кажњава нас посебном строгошћу, него нам даје обећање: 'Отворићу ваше гробове и извести вас из ваших гробова... Дах свој удахнућу у вас да оживите", поручио је кардинал.

Управо због тих речи Светог Писма, напомиње кардинал Немет, можемо слободно да кажемо да Велики пост и Велика недеља, које завршавамо на дан Ускрса, да су ова времена била "време препорода, када смо допустили да Божји Дух уђе у беживотне стварности наше садашњице – у заморну службу и досадан посао, који се чини безвредним, у малаксалу молитву, у уништене или прекинуте људске односе, у тамне улице и градове нашег света".

Како је рекао, данас с покајањем у срцу признајемо Господу да живимо у гробу – а он жели да нас изведе из те таме.

"Ускрс нам помаже да будемо способни да разликујемо живот са каменим срцем, или срцем пуним Духа Божијег. 'Живот са каменим срцем' значи кад сам ја увек у средишту: моја удобност, моја истина, моји интереси. Моја власт, моја држава увек прва, по сваку цену, па и по цену хиљаде и хиљаде, десетине хиљада убијених: понајвише деце, жена и старијих особа. Не гледа се на достојанство људи, на жељу већине за мирним животом, него по сваку цену своју или моју зараду, моју вољу", навео је надбискуп.

Подсетио је да је "живот по Духу" кад Христ има простора у сваком појединцу, кад његово Еванђеље, његова благост, његово милосрђе обликују одлуке, понашање и вредности.

Нагласио је да је прича о Ускрсу драма сваког људског живота: болест, смрт, жалост, неразумевање и, усред свега, борба вере у Исуса.

*Ускршњу поруку кардинала Немета у целини можете погледати у видеу на почетку текста

Градоначелник Ниша Драгослав Павловић подсећа да није осуђен за злоупотребу функције у Скупштини града, већ за раније кривично дело.

"Да је злоупотребио функцију, први бих затражио његову оставку. Реч је предмету који 12 година стар и није везан за рад Скупштине", каже Павловић.

За избор новог председника гласaо је 31 од 61 одборника Скупштине.

Одборници опозиције нису присуствовали седници, а на конференцији за медије рекли су да је Николић изабран на незаконит начин.

"Седница је нелегална и нелегитимна јер је седници присутно 30 одборника. Игор Новаковић није одборник Скупштине града од 11. марта", рекао је Драган Милић, шеф одборничке групе др Драган Милић.

Дарко Николић преузео је вођење нишког парламента, а опозиција најављује жалбу суду и тражи расписивање ванредних локалних избора.

ОФАК је навео и да блокирани рачуни тих ентитета могу бити коришћени, задуживани или одобравани за трансакције које су дозвољене у оквиру одржавања или гашења пословања.

Истовремено, лиценца не одобрава одблокирање имовине која је блокирана по другим основама, нити трансакције које су иначе забрањене прописима о санкцијама према Русији, осим у случајевима који су изричито наведени.

Такође, није дозвољен пренос средстава ка лицима или рачунима који се налазе у Руској Федерацији.

„Набавио сам за себе и хтео сам да пробам, да видим како ће бити. Јако су тражени ови производи који су отпорни на болести и који се не прскају, док нови хибриди и сорте морају да се прскају. Ја више сејем овако, јер волим органско да производим“, истиче Олас Андраш, пољопривредник из Дебељаче.

Пшеница се налази у добром стању и прија јој банатска земља која се овог месеца исушила и добро би јој дошла киша.

„Доста се земља осушила и ово време не погодује пшеници и надам се да ће ових дана бити падавина јер је суво време неповољно. Много ће добро доћи киша и надам се да ће је бити“, наглашава Андраш.

Олас Андраш на мало тежи начин производи и поврће и ручно окопава бели и црни лук, ротквице, пашканат, цвеклу и шаргарепу. Не косристи хемијска средства и нема велике приносе, али зато све што роди веома је здраво.

Инспектори новосадске криминалистичке полиције су у Шимановцима, претресом камиона којим је управљао осумњичени, пронашли кокаин и новац за који се сумња да потиче од продаје наркотика.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати и биће приведен, уз кривичну пријаву, вишем јавном тужиоцу у Сремској Митровици.

У току досадашњег прикупљања информација и доказа од саслушаних грађана, дошло се до података о постојању необезбеђених улаза из зграде Ректората на Филозофски факултет, потврђено је РТС-у у Вишем јавном тужилаштву у Београду,

Тај улаз, а верује се да постоји и више других, није покривала ангажована фирма за обезбеђење, већ одређени студенти и професори, каже извор РТС-а упућен у детаље истраге, указујући да све то представља безбедносни проблем.

Такође, у току истраге показало се да не постоји евиденција када је страдала студенткиња ушла на Филозофски факултет и којим поводом.

Због тога је, речено је РТС-у, важно да се провере све могуће опције, као и ко сноси одговорност за евентуалне безбедносне пропусте.

ВЈТ наложило одузимање снимака надзорних камера

На основу члана 282 став 4 Законика о кривичном поступку полицији је наложено да уђе у зграду Ректората Универзитета у Београду и да због угрожености опште сигурности, живота, телесног интегритета, здравља и имовине сходно члану 8 Закона о високом образовању одузме сервере и друге уређаје и опрему на којој се чувају снимци надзорних камера у Ректорату, посебно снимци камера улазних врата у Ректорат и врата на која се из Ректората улази на Филозовски факултет, наведено је у саопштењу Вишег јавног тужилаштав у Београду.

Из до сада прикупљених обавештења од лица испитаних у својству грађана произилази да би ти снимци могли да буду доказ у правцу утврђивања да ли је 25-годишња девојка ушла критичног дана на Филозофски факултет кроз Ректорат, да ли је ушла сама, са неком особом, да ли је нешто носила том приликом, а имајући у виду чињеницу да на самом Филозофском факултету постоји више необезбеђењих и неконтролисаних улаза, од којих је, како се верује, један из Ректората.

Такође, како се наводи у саопштењу ВЈТ, ти снимци би могли да укажу на који начин се реализује контрола лица која улазе на Филозофски факултет, посебно у времену након 22 часа, до када факултет званично ради и до када студенти могу да буду на факултету, те на могућности за улаз неовлашћених лица.

Прикупљање доказа иде у правцу утврђивања како су вођене евиденције, где, када и од стране кога, јер према до сада прикупљеним подацима не постоји евиденција уласка страдале 25-годишње девојке на Филозофски факултет, као ни евиденција других лица која су била присутна на факултету у критичном периоду, наводи се у саопштењу ВЈТ-а.

Поред наведеног полицији је наложено да привремено одузме и све друге предмете који могу послужити као доказ у кривичном поступку, те предузме и све друге неопходне радње ради прибављања доказа и утврђивања околности које су релевантне у овом предистражном поступку који се води због сумње да постоје пропусти декана и других запослених у вези са безбедношћу студената и запослених на факултету, те основа сумње да је извршено кривично дело Несавестан рад у служби из члана 361 став 3 у вези става 2 и 1 Кривичног законика, као и кривично дело Злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ.

Такође, на захтев тужилаштва судија за претходни поступак Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег суда у Београду донео је наредбу о претресању сервера - уређаја за аутоматску обраду података и опреме на којем се чувају видео снимци сигурносних камера за период од 26. фебруара 2026. године до 26. марта 2026. године, а који уређај је привремено одузет од декана Филозофског факултета Универзитета у Београду 29. марта 2026. године.

Захтев за претресање поднет је ради прикупљања доказа и трагова извршења кривичних дела Несавестан рад у служби из члана 361 КЗ и Злоупотреба службеног положаја из члана 359. КЗ, те других подака који би могли бити битни за даљи ток поступка, као и за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања у овом случају, поред осталог:

- ради утврђивања оконости под којима је дошло до смрти 25-годишње девојке;

- утврђивања времена и начина њеног уласка у зграду факултета, као и идентитета лица и запослених који су критичном приликом боравили у згради факултета;

- времена и начина уношења пиротехничких средстава у зграду факултета и утврђивања идентитета лица и запослених који су евентуално у томе учествовали;

- начина, времена активирања пиротехничких средстава и идентитет лица од стране којих су пиротехничка средства активирана.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова, у ком року ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву.

"Тако се улази у спиралу раста цена. Има утицаја и на економију и привреду, јер долази до смањења броја радних места", истиче Килибарда.

Према његовим речима, рат на Блиском истоку утиче на поскупљење енергената и неизвесност снабдевања. Србија има размену са земљама Блиског истока, која није превелика, али је значајна.

"Значајан је и поремећај поморског саобраћаја, односно робе која долази из Кине због проблема у светским каналима. Део смо глобалног ланца и привреде. Поремећај ланца директно или индиректно утиче на Србију. Код производње је проблем када недостаје нека компонента или сировина, па долази до ризика од застоја, што доводи до великих губитака", истиче Килибарда.

Поскупљење и зависност од увоза

Напомиње да, осим енергената, поскупљују и производња ђубрива, храна и пластични материјали, истичући да у нашој земљи нема проблема са недостатком производа, већ са њиховим поскупљењем.

"Биће кашњења у испорукама, али не би требало да буде недостатака на тржишту“, указује Килибарда, додајући да су алтернативне и јефтиније руте решење, попут железничког и ваздушног саобраћаја.

Килибарда истиче и да треба смањити зависност од увоза, јер Србија треба да развија кључне привредне секторе, попут пољопривреде, производње хране и одређених индустрија.

"Треба стимулисати домаћу производњу уместо увоза производа које можемо сами да производимо и на тај начин бити сигурнији у снабдевање нашег тржишта", наводи Килибарда.

Привреда на вештачком дисању

Истиче да забрињава и уништавање енергетских постројења и инфраструктуре, што се не може лако обновити и имаће последице.

"И да данас стане рат, биће потребни месеци за опоравак тржишта и ублажавање несташица. У кризном смо периоду од короне и кризе се смењују, што изазива неизвесност и нестабилност у пословању. Очекујемо да неће претерано дуго трајати, бар када су ратна дејства у питању, али ћемо на дуже стазе осетити последице", каже Килибарда.

Додаје да привреда, због рата на Блиском истоку, не може дуго да издржи и да је сада на "вештачком дисању" и залихама. Нафте и хране ће бити, али ће цене значајно расти, што ће изазвати друге поремећаје.

"Цене нафте на тржишту се мењају из часа у час и на њих утичу и изјаве политичара, што је прилично забрињавајуће", закључује декан Саобраћајног факултета Милорад Килибарда.

Ниво Саве код Шапца је у порасти, водостај je 35 сантиметара испод нивоа редовних мера, очекује се и даљи порас реке.

На сливу средње мачванског канала укинуте су ванредне мере одбране и уведене редовне, ванредне мере и даље су на Церском ободом каналу.

Шеф одсека у Управи за Ватрогасно-спасилачке јединице Сектора за ванредне ситуације МУП-а Александар Крстић каже да је ситуација овог јутра мирна.

"Имали смо среће да није било превише падавина и да је земља била спремна да прихвати те количине падавина. Било је малих интервенција, али ништа значајно овог јутра", објаснио је Крстић.

Додаје да у Мачванском округу постоје око 245 домаћинстава која су још увек без струје.

"У Бајиној Башти без струје је око 35 домаћинстава, неки делови Косјерича и Ужица према Кадињачи још увек имају проблема са напајањем. Сектор је уступио шест агрегата. То су били први удари кад смо могли да помогнемо", навео је Крстић.

Наводи да су имали ситуације када грађани нису желели да се евакуишу из својих домова.

"Имамо генерално проблема да наши суграђани не желе да напусте своје домове али ватрогасци-спасиоци су стручни, прате ситуације и временске услове, требало би да нас послушају", апеловао је Крстић.

Пузовић: Ванредна одбрана проглашена у зони Шапца

Директор Јавног комуналног предузећа ''Србијаводе'' Горан Пузовић каже да је ситуација на водотоковима у Србији стабилна и мирна, да нема критичних подручја и да су предузете све оперативне мере на терену за контролу обала река.

Навео је да су водостаји река Јадар, Морава, Колубара, Тамнава у опадању и да је једино Сава у порасту, али да се прати ситуација и предузимају све оперативне мере на терену за контролу обала свих ових река.

''Не очекујемо неке велике проблеме, али с обзиром на најаву да ће овај поплавни талас трајати до четвртка или петка, сви наши људи и опрема остају на терену'', рекао је Пузовић за Тан‌југ.

Навео је да је сходно прогнози РХМЗ-а у петак издато упозорење и да су екипе и опрема "Србијавода" на терену.

Према његовим речима, ванредна одбрана од поплава проглашена је у зони Шапца на унутрашњим водама, на церском ободном каналу, на средњем Мачванском каналу и на каналу Криваја у Лозници.

Пузовић је навео да је редовна одбрана на Колубари, Тамнави и реци Љиг, а да се очекује да данас или сутра река Сава уђе у редовну одбрану од поплава.

''Дунав је миран, не очекујемо било какав проблем. Ова киша која је пала је спас за пољопривреду, јер је иза нас сушни период од око месец дана'', казао је Пузовић.

Истакао је важност усаглашености око свих мера које се предузимају, наводећи да су Сектор за ванредне ситуације, ''Србијаводе'' и све локалне самоуправе у сталној комуникацији.

Саветовао је грађанима да буду опрезни у близини река због клизавости терена и да прате упозорења надлежних.

Пузовић је рекао да је ангажовано око 2.500 запослених из више од 20 водопривредних предузећа.