Зеленски одбио да повуче снаге из Донбаса; у Мађарској разоткривена три украјинска шпијуна

Премијер Мађарске Виктор Орбан изјавио је да је неправедно што грађани те земље трпе последице рата у Украјини у којем не учествују, истичући да је сукоб успорио мађарску економију и повећао трошкове енергената.

"Ми нисмо започели рат, али је он ипак успорио нашу економију", рекао је Орбан, преноси МТИ.

Он је навео да је 2022. године, услед рата и, како је оценио, "погрешних санкција из Брисела", дошло до наглог раста цена енергената, због чега је Мађарска у једној години, како тврди, изгубила 10 милијарди евра и морала да плати 17 милијарди евра за увоз енергената, уместо седам милијарди.

(Танјуг)

Амерички државни секретар Марко Рубио изјавио је да Сједињене Америчке Државе пружају највећу помоћ Украјини, иако тај сукоб, како је навео, није амерички рат, додајући да ће амерички председник Доналд Трамп то питање узети у обзир у наредном периоду.

Рубио је истакао и да се од САД "стално тражи помоћ" у рату који се води "на другом континенту". "Украјина није амерички рат, а ипак смо допринели тој борби више него било која друга земља на свету", рекао је Рубио.

Он је, наводи се у објави америчког Стејт депармента на друштвеној мрежи Икс, додао да ће то бити питање које ће се анализирати у будућности и које ће Трамп узети у обзир приликом доношења одлука.

Амерички државни секретар је навео и да, када је САД била потребна подршка, нису увек добијале позитиван одговор.

(Танјуг)

Америчка конгресменка Ана Паулина Луна изјавила је да је састанак делегације руске Државне думе и чланова америчког Конгреса први корак ка обнови дијалога између две земље, истичући обавезу Сједињених Америчких Држава и Русије да очувају мир као приоритет.

"Верујем да је ово први корак напред ка поновном успостављању дијалога", рекла је Луна за РИА Новости, додајући да је задовољна разговорима са руским парламентарцима.

Она је оценила да су Сједињене Америчке Државе и Русија, као две највеће нуклеарне силе, дужне да у својим поступцима дају предност очувању мира.

"Представљајући две највеће нуклеарне суперсиле у свету, имамо одговорност према човечанству и нашим грађанима да мир остане приоритет у свим нашим акцијама", навела је републиканска чланица Представничког дома САД.

Како је додала, председник САД Доналд Трамп више пута је јасно истицао своју посвећеност мирном решавању сукоба у Украјини.

Луна је истакла и да су чланови америчког Конгреса добили позив да посете Москву, као и да разматрају могућност узвратне посете у будућности.

Према њеним речима, састанку у Вашингтону присуствовала је делегација од пет чланова америчког Конгреса из обе партије, као и пет посланика руске Државне думе.

Раније данас, заменик председника руске Државне думе Борис Чернишов изјавио је да је руска паламентарна делегација стигла у Вашингтон где ће одржати разговоре са представницима Конгреса Сједињених Америчких Држава.

(Танјуг) 

Руска парламентарна делегација стигла је у Вашингтон, где ће одржати разговоре са представницима Конгреса Сједињених Америчких Држава, изјавио је заменик председника руске Државне думе Борис Чернишов.

"Почињемо преговоре са Конгресом САД", рекао је Чернишов, који је члан руске парламентарне делегације, у објави на свом Телеграм каналу, преноси Тас.

Чернишов је рекао да је агенда руске делегације за састанак са америчким конгресменима да се "поставе темељи за парламентарни дијалог" две земље.

"Дошли смо на разговоре без илузија, али са јасним ставом и спремношћу за искрен дијалог. Наша агенда за састанак са Конгресом је веома јасна - поставити темеље за парламентарни дијалог између две светске силе. Наш кључни циљ је да пренесемо став наше земље и наших грађана. Желимо да се овај дијалог гради на принципима поштовања и једнакости", рекао је Чернишов.

Специјални представник руског председника Владимира Путина за економску сарадњу са иностранством и шеф Руског фонда за директна улагања (РДИФ) Кирил Дмитријев најавио је у октобру прошле године, након састанка са чланицом Представничког дома САД Аном Паулином Луном да Русија и САД истражују могућност да се организује састанак између делегација чланова Конгреса САД и посланика Државне думе.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је раније да су посланици Државне думе добили инструкције од руског председника Владимира Путина, пре пута у САД.

(Танјуг)

Европска унија је забринута због притиска Сједињених Америчких Држава на Украјину да уступи територију у преговорима са Русијом, изјавила је висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас.

Она је на маргинама састанка Г7 у Француској оценила да притисак САД на Украјину представља погрешан приступ.

"Наравно, то је руски приступ преговорима да они захтевају нешто што никада није било њихово, и зато ми такође истичемо да је ово замка у коју не би требало да упаднемо", навела је висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност, пренео је Ројтерс.

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је за Ројтерс да су САД довеле у везу своје безбедносне гаранције за Украјину са условом да Кијев уступи Русији источни регион Донбаса.

(Reuters)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је трилатерални састанак са америчким и руским председницима, Доналдом Трампом и Владимиром Путином, једини начин да се реше преостала питања о територији и безбедносним гаранцијама Украјини, како би се постигао мировни споразум са Русијом.

Зеленски је у интервјуу за Ројтерс рекао да не зна да ли га амерички председник воли или не воли, али да сматра да Трамп "вероватно жели да се рат брзо заврши".

"Ја нисам кутија чоколаде или аутомобил па да ме једна или друга особа воли или не воли. По мом мишљењу, председник Сједињених Америчких Држава на ово гледа прагматичније и вероватно жели да се рат брзо заврши. И ми желимо да се то брзо заврши", навео је Зеленски.

Оценио је да Русија очекује да ће Вашингтон изгубити интересовање за Украјину ако мировни преговори застану, и да ће одустати од даљег залагања по том питању, наводећи да постоји извесни ризик да до тога дође.

Четврта рунда трилатералних преговора, која је требало да се одржи овог месеца са делегацијама САД, Украјине и Русије, одложена је због сукоба САД са Ираном.

Зеленски је захвалио Трамповој администрацији на одржавању залиха система противракетне одбране "патриот", упркос повећаној потражњи за овим оружјем због сукоба у Персијском заливу.

"Испоруке нам нису обустављене. Веома сам захвалан председнику Трампу и његовом тиму. Али ова залиха ракета 'патриот' није толико велика колико нам је потребно", истакао је Зеленски.

Навео је да је Украјина напредовала у производњи сопствених ракета дугог домета и дронова, што јој је омогућило да изводи ударе дубоко на територији Русије, као одговор на руско бомбардовање украјинских градова. Зеленски је рекао да САД условљавају своју понуду безбедносних гаранција за мировни споразум у Украјини тиме да Кијев уступи Русији цео источни регион земље, Донбас.

"Американци су спремни да финализују ове гаранције на високом нивоу када Украјина буде спремна да се повуче из Донбаса", рекао је Зеленски, који до сада није директно учествовао у трилатералним преговорима.

Зеленски је упозорио да би повлачење украјинских снага из Донбаса угрозило безбедност и Украјине, а самим тим и Европе, јер би се тиме Русији препустиле снажне одбрамбене позиције региона.

"Американци нам говоре да се повучемо из Донбаса зато што то Руси желе, зато нам обећавају безбедносне гаранције. Али наше утврђење у Донбасу је део наших безбедносних гаранција. Не можемо да те наше гаранције, које смо сами изградили, заменимо за друге гаранције. Веома бих волео да америчка страна схвати да је источни део наше земље део наших безбедносних гаранција", рекао је Зеленски.

Закључио је да су два витална питања остала нерешена у вези са безбедносним гаранцијама Украјини – ко би помогао у финансирању куповине оружја за Украјину, како би се одржала њена војна моћ одвраћања, и како би тачно њени савезници реаговали у случају било какве будуће руске агресије.

(Reuters)

Министар Гергељ Гуљаш, који води кабинет мађарског премијера Виктора Орбана, изјавио је да су у тој земљи разоткривена три украјинска шпијуна, међу којима су двојица стручњаци за информациону технологију (ИТ).

"Први је био Саболч Пањи, који је шпијунирао своју земљу у сарадњи са страном државом и ИТ стручњаци који раде за странку Тиса", рекао је Гуљаш на конференцији за новинаре, преноси МТИ.

Навео је да су двојица ИТ стручњака, који су осумњичени да су украјински шпијуни, обучавани у иностранству "и да стално улазе и излазе из украјинске амбасаде". Гуљаш је рекао да бивши полицајац у видеу објављеном јуче "дели информације о антишпијунским операцијама" што је, према његовим речима "злочин".

"Он то и сам зна и признао је током саслушања", рекао је Гуљаш.

Ресорни министар је навео да су се шпијунске активности појачале пред мађарске парламентарне изборе, и позвао је Украјину и њеног председника Володимира Зеленског да "зауставе државно спонзорисану шпијунажу у мађарској предизборној кампањи".

"Изборна кампања често прати сукоб мишљења, опозиције и понекад наноси неправедно штету, али треба да постоји сагласност о фундаменталним питањима као што су национална безбедност и суверенитет", рекао је Гуљаш.

(MTI)

Специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством Кирил Дмитријев изјавио је да је Кијев схватио да ће безбедносне гаранције Сједињених Америчких Држава добити тек по повлачењу украјинских снага из Донбаса.

Дмитријев је рекао да је такво разумевање недавно изразио и украјински председник Володимир Зеленски. Зеленски је раније у интервјуу за Ројтерс навео да је Вашингтон спреман да пружи безбедносне гаранције Кијеву под условом да се украјинске оружане снаге повуку из Донбаса. Дмитријев је оценио да је такав став "охрабрујући".

"Ово разумевање, које је изразио јуче, генерално је веома охрабрујуће, јер је коначно схватио да је став Сједињених Америчких Држава да ће подржати безбедносне гаранције само ако се Украјина повуче из Донбаса. Мало шта томе може да се дода, али наше дипломате, сходно томе, воде веома активан дијалог како би пронашле право решење за сукоб под руским условима", рекао је Дмитријев.

(ТАСС, Reuters)

Рафинерија нафте Киришињефтеоргсинтез (КИНЕФ) у граду Кириши, у Лењинградској области, погођена је у нападу дроновима, пренео је украјински Укринформ. 

Како тврди украјинска агенција, губернатор Александар Дрозденко рекао је да је у нападу беспилотних летелица оштећена индустријска зона у округу Кириш. Према његовим речима, руска противваздухопловна одбрана оборила је укупно 21 дрон, а повређених није било.

Киришињефтеоргсинтез (КИНЕФ) је највећа рафинерија нафте у том региону и једна од највећих у Русији. У постројењу се производе бензин, дизел, керозин, лож-уље и петрохемикалије.

Руско Министарство одбране саопштило је да је током ноћи између 25. и 26. марта оборено укупно 125 дронова изнад више руских региона, укључујући Белгородску, Брјанску, Калушку, Курску, Лењинградску, Новгородску, Псковску, Смоленску, Тверску, Тулски и Јарославску област, као и изнад Московске области, анектираног Крима и Црног мора.

Медији преносе и да су два велика руска нафтна терминала – луке Уст-Луга и Приморск, обуставила испоруке нафте и нафтних деривата након таласа украјинских напада дроновима.

(Ukrinform)

Москва очекује да ће преговори о решењу ситуације у Украјини бити настављени чим околности дозволе, изјавио је Димитриј Песков, портпарол председника Русије Владимира Путина.

На молбу новинара да прокоментарише извештаје западних медија да Русија наводно није заинтересована за "споразум" о Украјини након почетка америчко-израелске операције против Ирана, Песков је рекао да Русија остаје отворена за постизање споразума.

"У контакту смо са Американцима и радујемо се одржавању следеће рунде преговора чим околности дозволе", рекао је Песков.

Истакао је да је територијално питање једна од главних тема за разговор у преговорима о Украјини.

"Од самог почетка, свима је било јасно и то смо више пута рекли, да су питања попут територијалних спорова главна тема за разговор", рекао је Песков новинарима.

Навео је да су трилатерални преговори о Украјини постигли значајан напредак ка решавању сукоба.

"Заиста, током недавних рунди трилатералних преговора успели смо да пређемо известан део пута ка решењу", рекао је Песков новинарима.

Навео је да изјаве украјинског председника Володимира Зеленског о сукобу са Русијом нису у складу са његовом изреченом жељом за миром. На питање новинара како Кремљ гледа на налог Зеленског Врховној ради да буде спремна за рат још три године и како се такве изјаве поклапају са његовом жељом за склапањем мира, Песков је рекао да изјаве нису упоредиве и да мисли да би било боље да се новинари обрате Врховној ради да би добили коментар о овом питању.

(РИА)

Пентагон разматра преусмеравање оружја намењеног Украјини, укључујући ракете за пресретање противваздухопловне одбране, како би ојачао америчке снаге у рату против Ирана, изјавило је за Вашингтон пост више извора упознатих са плановима.

Иако коначна одлука још није донета, потез би одражавао све веће изазове у одржавању војних операција Сједињених Америчких Држава на Блиском истоку, где је Централна команда америчке војске погодила више од 9.000 мета у мање од четири недеље.

Преусмеравање би могло да утиче на испоруке кључне муниције и система противваздухопловне одбране Украјини кроз НАТО иницијативу Листа приоритетних захтева за Украјину (ПУРЛ), коју финансирају европски савезници.

Званичници Пентагона истичу да ће америчке снаге и савезници имати оно што им је потребно, али признају да темпо рата у Ирану исцрпљује залихе оружја, укључујући ракете "патриот", које су такође приоритет за Украјину.

Пентагон је обавестио Конгрес о могућем преусмеравању средстава, док европски партнери разматрају како ће промене утицати на њихове доприносе. Амбасадорка Украјине у САД Олга Стефанишина рекла је да Кијев наставља да информише партнере о потребама за противваздухопловну одбрану, али да разуме "период значајне неизвесности" током сукоба у Ирану.

(The Washington Post)

Турски танкер за превоз сирове нафте "Алтура", који је испловио из Русије са 140.000 тона нафте, погођен је дроном у Црном мору, 24 километра од обале Босфора.

Брод је претрпео оштећења на палуби и у машинском простору, укључујући продор воде, а током инцидента дошло је и до велике експлозије на броду. На лице места упућени су тимови турске обалске страже, Службе за безбедност обале и брод за свеобухватно реаговање у ванредним ситуацијама "Нене Хатун", који је специјализован за спасавање, гашење пожара и реаговање на изливање нафте.

Здравствено стање посаде је добро – свих 27 турских чланова посаде није повређено. "Нене Хатун" омогућава хитну медицинску помоћ, ронилачке операције до 100 метара, спасавање и смештај жртава бродолома, као и транспорт хеликоптером. Званичне власти још нису потврдиле да ли се инцидент сматра намерним нападом.

(Танјуг)