Зеленски: САД нуде безбедносне гаранције Украјини ако препусти Донбас; Песков: Отворени смо за преговоре о Украјини

Сједињене Америчке Државе понудиће безбедносне гаранције Украјини, под условом да Кијев препусти читав Донбас Русији, изјавио је украјински председник Володимир Зеленски.

Према његовим речима, услед рата САД и Израела против Ирана, амерички председник Доналд Трамп врши притисак на Украјину да што пре оконча рат против Русије, преноси Ројтерс.

"Блиски исток дефинитивно има утицај на председника Трампа и његове следеће кораке. Председник Трамп, нажалост, по мом мишљењу, и даље бира стратегију да изврши већи притисак на украјинску страну. Американци су спремни да финализују гаранције на високом нивоу када Украјина буде спремна да се повуче из Донбаса", рекао је Зеленски.

Он је истакао да се у безбедносне гаранције међународних партнера потребне како би се осигурало да Русија поново у будућности не покрене нове нападе, али и навео да сценарио у којем Украјина препушта Донбас Русији слаби безбедност Украјине и Европе.

Специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством и председник Руског фонда за директне инвестиције (РДИФ) Кирил Дмитријев оценио је данас да Украјина покушава да погорша глобалну енергетску кризу.

"Украјинско руководство изгледа очајнички жели да погорша највећу светску енергетску кризу, додатно убрзавајући енергетски колапс ЕУ", написао је Дмитријев на платформи Икс, коментаришући украјинске нападе на луку Уст-Луга у Лењинградској области.

Украјинске одбрамбене снаге погодиле су руски борбени ледоломац у бродоградилишту Виборг, објавио је Генералштаб Оружаних снага Украјине на својој Фејсбук страници.

Након напада украјинских дронова дошло је пожара у луци Уст-Луга и до проблема са утоваром и истоваром.

Дмитријев је раније сугерисао да би даљи раст цена енергије и сировина имао значајан утицај на економију и довео до убрзане инфлације.

Такође је навео да се "цунами енергетског шока" приближава Европи због одбијања ЕУ да користи руски природни гас.

Русија је покушала да уцени Сједињене Америчке Државе понудом да престане да дели војне обавештајне податке са Ираном ако Вашингтон заузврат ускрати Украјини ту врсту података, рекао је Володимир Зеленски.

Он је рекао да украјинска војна обавештајна служба има непобитне доказе да Русија наставља да доставља обавештајне податке Ирану, али није пружио доказе за своје тврдње, преноси Ројтерс.

Говорећи у свом председничком комплексу у Кијеву, Зеленски је рекао да неки ирански дронови, коришћени за нападе на војну имовину САД и на америчке савезнике током рата на Блиском истоку, садрже руске компоненте.

"Имам извештаје наших обавештајних служби који показују да Русија то ради. Они поручују да неће више прослеђивати обавештајне податке Ирану уколико Америка престане да доставља обавештајне податке Украјини. Зар то није уцена? Апсолутно јесте", рекао је Зеленски.

Русија је негирала да је помагала Ирану током сукоба са Сједињеним Државама и Израелом, а Вашингтон је потврдио да је из Москве добио таква уверавања.

Европска комисија (ЕК) покренула је поступак да Европска унија (ЕУ) постане оснивач Специјалног трибунала за "злочин агресије" против Украјине, саопштено је из Комисије.

Комисија је усвојила предлог којим се иницира приступање ЕУ овом трибуналу, а након одобрења држава чланица, Унија ће моћи формално да изрази намеру да постане један од оснивача и преузме значајну улогу у његовом раду, укључујући чланство у управном одбору, наводи се у саопштењу ЕК.

Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас изјавила је да је правда за жртве агресије кључна за трајни мир.

"У тренутку када је међународно право под историјским притиском, одговор мора да буде већа одговорност, а не мања", поручила је Калас.

Европски комесар за демократију, правосуђе и владавину права Мајкл Мекграт подсетио је на злочине у Бучи код Кијева, нагласивши да "не може да буде праведног мира без одговорности".

"Ово је одлучујући корак ка успостављању Специјалног трибунала и обезбеђивању да одговорни за руски злочин агресије сносе последице", рекао је Мекграт.

Специјални трибунал, како се појашњава у саопштењу, имаће мандат да процесуира највише политичке и војне лидере за злочин агресије против Украјине, а успоставља се у оквиру Савета Европе, на основу споразума који су Украјина и та организација потписале 25. јуна 2025. године.

ЕУ је имала водећу улогу у изради оснивачких правних докумената трибунала, које је 9. маја 2025. године политички подржала међународна коалиција држава и организација.

Комисија такође подржава процес утврђивања одговорности кроз Међународни центар за кривично гоњење злочина агресије против Украјине, као и финансијским доприносом од 10 милиона евра за припрему рада трибунала.

Украјинске одбрамбене снаге погодиле су руски борбени ледоломац у бродоградилишту Виборг у Лењинградској области, објавио је Генералштаб Оружаних снага Украјине.

Према прелиминарним информацијама, како преноси Укринформ, током синоћне заједничке операције Украјинских одбрамбених снага у Лењинградској области, погођен је руски патролни ледоломац "Пурга" пројекта 23550, за који је планирано да делује у саставу граничне службе руског ФСБ-а.

Пожар је избио у луци Уст-Луга у Лењиградској области након напада дроном.

(Ukrinform)

Портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је да Украјина покушава да ескалира гранатирање ван зоне борбених дејстава у складу са политиком Лондона, која је по њеним речима, "стратегија  за дестабилизацију Европе".

"Вођен директивама Велике Британије и ЕУ о ескалацији тензија, кијевски режим покушава да користи оружје НАТО-а како би повећао интензитет гранатирања далеко изван борбених зона, циљајући најугроженије категорије цивила", рекла је Захарова.

Оценила је да су Лондону потребни нови споразуми са Кијевом како би се дестабилизовала Европа.

"Заправо, све је ово британска стратегија за дестабилизацију нашег региона, па и европског континента у целини, кроз проширену војну сарадњу са терористичким режимом у Кијеву", рекла је Захарова, говорећи о новим споразумима између Украјине и Велике Британије.

Коментаришући нападе на гасоводе "Плави ток" и "Турски ток", Захарова је рекла да су они изведени уз сагласност Запада и показују да на Западу нису заинтересовани за решавање сукоба у Украјини.

Захарова је напоменула да ЕУ не пристаје на мир у Украјини који узима у обзир интересе Русије, већ намерава да настави да експлоатише Украјину. Она је додала да је украјински председник Володимир Зеленски, турнејом по Европи, покушао да подсети на себе у светлу догађаја на Блиском истоку и затражи више новца.

"Зеленски наставља своју турнеју. Овог пута, европска турнеја има за циљ да све подсети на себе у светлу догађаја на Блиском истоку, да га не забораве. И, наравно, да затражи више новца, такозвану војну помоћ, како би убијао што више својих грађана, грађана Украјине", рекла је Захарова.

(Танјуг)

Русија остаје отворена за преговоре о решавању сукоба у Украјини и очекује наставак посредничке улоге Сједињених Америчких Држава у доброј вољи, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

"Остајемо отворени за преговоре", рекао је Песков новинарима, истичући да Кремљ очекује да ће Вашингтон наставити да пружа "добре услуге" у посредовању између страна у сукобу.

Према његовим речима, контакти Русије и Сједињених Америчких Држава о Украјини настављају се путем постојећих канала, а Москва добија информације о току разговора са Кијевом.

"Настављамо да одржавамо контакте са Американцима и добијамо информације о томе шта се дешава", рекао је Песков.

Нагласио је да Русија поздравља напоре америчке стране усмерене на стварање услова за постизање решења.

"Поздрављамо континуиране напоре америчке стране усмерене ка обезбеђивању одговарајућих услова за решавање украјинског питања", навео је Песков.

Говорећи о ширим односима, истакао је да Москва подржава сваки облик обнове дијалога са Сједињеним Америчким Државама.

"Верујемо да би то било у интересу и Руске Федерације и Сједињених Држава", рекао је Песков, подсећајући да је Москва више пута предлагала такав приступ.

Навео је да свака рунда преговора представља корак ка могућем решењу, али је нагласио да решење мора да узме у обзир интересе Русије.

"За нас је најважније да се пронађе формула која узима у обзир наше интересе", поручио је Песков.

Како је Песков истакао, ситуација са објављивањем одредби мировног плана за Иран подсећа на "забуну око навода о украјинском решењу".

"Сећате се забуне око планова, са различитим бројем одредби које се тичу украјинског решења. Сада се из таквих публикација могу извући многе паралеле", рекао је Песков.

Напоменуо је да је, док се не објави потврда из поузданих извора, немогуће извући било какве закључке. Коментаришући безбедносну ситуацију, Песков је оценио да би Турска могла да искористи свој утицај на Кијев како би спречила нападе на енергетску инфраструктуру.

"Уверени смо да турска страна може да утиче на кијевски режим како би га упозорила на такве непромишљене акције", рекао је Песков, алудирајући на покушаје напада на гасоводе.

(РИА Новости)

Мађарска ће постепено обуставити испоруке гаса Украјини док се не обнови проток нафте кроз гасовод Дружба, објавио је премијер Виктор Орбан на Фејсбуку.

Каже да је Украјина блокирала гасовод на 30 дана, што је навело Будимпешту да предузме мере за заштиту своје енергетске безбедности.

"Постепено обустављамо испоруке гаса из Мађарске Украјини и складиштићемо гас који нам је преостао у Мађарској", рекао је Орбан и нагласио да ће Мађарска дати приоритет пуњењу својих домаћих складишта гаса и одржавању регулисаних цена горива и енергије за домаћинства, упозоравајући да Украјина неће добијати гас из Мађарске све док је снабдевање нафтом поремећено.

(Facebook)

Дрон који је ушао у летонски ваздушни простор из Русије експлодирао је у округу Краслава, 13 километара од границе, саопштиле су летонске Националне оружане снаге (НБС).

Премијерка Летоније Евика Силиња потврдила је да ниједан цивил није повређен нити је причињена штета цивилној инфраструктури, пренео је портал Делфи.

На лицу места интервенисале су јединице војске, полиције и граничне страже. Бригадни генерал Егилс Лешчинскис је рекао да је дрон детектован јутрос у 2.19, а експлодирао је око 2.39, у близини села Добричин.

Још један неидентификовани објекат, који је долетео из Белорусије, направио је заобилазни пут и ушао у Русију. Тренутно се истражују порекло и произвођач дронова, а уведена су ограничења цивилног ваздушног саобраћаја у пограничном подручју.

Сличан инцидент забележен је и у Естонији, где је дрон јутрос ударио у димњак електране "Аувере", али није проузрокована штета и нико није повређен, пренео је ЕРР.

Естонска Безбедносна полиција и Државно тужилаштво истражују догађај, док су деминери на лицу места.

(Танјуг)

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова критиковала је председника Украјине Володимира Зеленског због настојања да се његова земља приближи Европској унији, упоредивши тај процес са путником који трчи за аутобусом након што му је "рука остала заглављена у вратима".

"Они покушавају да се угурају у Европску унију на било који начин, уз муку или преваром, да некако нешто убаце кроз та врата. Чак и ако тај аутобус крене и рука вам остане заглављена, ви ћете и даље трчати за њим и узвикивати да сте у аутобусу", рекла је Захарова.

Истакла је да Украјина покушава да уђе у ЕУ на сваки могући начин, наглашавајући да је најшокантније то што Зеленски, како је навела, прима милијарде помоћи из ЕУ, док истовремено прети лидерима неких држава чланица. Том приликом, споменула је и спор између Кијева и мађарског премијера Виктора Орбана у вези са блокадом додатног кредита ЕУ за Украјину.

Портпаролка је иронично описала политику ЕУ да смањи зависност од руске енергије као "флешмоб", алудирајући да се ради више о "позирању" и симболичном чину него о озбиљној стратегији, и да би ефекат могао да буде нестанак струје у Европи.

Коментаришући изјаве председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен о смањењу зависности од руских енергената, оценила је да је реч о потезима који, према њеним речима, представљају "самопонижавање" европске економије.

(Танјуг)

Председник Европског савета Антонио Коста изјавио је да ће Европска унија у будућности морати да преговара са Русијом о новој безбедносној архитектури Европе како би се спречили будући сукоби после рата у Украјини. Коста је нагласио да географија не може да буде промењена и да ће Руска Федерација остати сусед Европе.

"Желимо да то буде мирни сусед, а не претња нашој безбедности", рекао је председник Европског савета.

Коста је подсетио, како је истакао, да је Европа дуго покушавала да одржи добре односе са Москвом, наводећи као пример зависност Немачке од руских фосилних горива.

"Тек 2022. године смо схватили да Русија не жели сарадњу са Европом", навео је Коста, наглашавајући да је био изненађен одлуком Кремља да покрене општу инвазију на Украјину, али и да ЕУ више не може себи да приушти наивност када је реч о безбедносним претњама.

Говорећи о блокади помоћи Украјини, Коста се осврнуо на став мађарског премијера Виктора Орбана, који кочи одобравање зајма од 90 милијарди евра. Истакао је да Унија мора да поштује принцип једногласности, оцењујући да је то истовремено изазов и једно од кључних достигнућа ЕУ.

(Euractiv)

Русија врши нападе на територији Украјине практично непрекидно, а у овом тренутку знамо за 40 жртава руских операција, укључујући петоро деце, изјавио је касно синоћ у видео-обраћању украјински председник Володимир Зеленски.

"Русија гађа Украјину 'шахедима' практично цео дан и ноћ. Више од 550 дронова различитих типова послато је на Украјину. Иако је већина оборена, тачније више од 500, погођени су Лавов, Франковшчину, Тернопољ, Виницу, Житомир, као и Хмељничка, Ровенска, Харковска и Дњепровска област. За сада знамо за 40 жртава. Моје саучешће родбини и пријатељима", рекао је Зеленски.

Тврди да непријатељ наставља операцију разбијања Украјине и украјинског енергетског система нападима на украјинске градове.

Такође сматра да у преговорима са Русијом нема конкретног напретка, позивајући се на извештај украјинског тима који се вратио из Сједињених Америчких Држава, и оценио да Москва не показује спремност за мир. Нагласио је да Кијев, уз подршку САД и европских савезника, настоји да подстакне Русију на дипломатију, да је циљ "поуздан мир", као и да су за окончање рата неопходни разговори на нивоу државних лидера.

(Ukrinform)

Молдавија је прогласила ванредно стање у енергетском сектору услед прекида снабдевања електричном енергијом због оштећења на далеководу изазваног руским ударима у Украјини, саопштиле су власти у Кишињеву.

Одлука данас ступа на снагу и важиће наредних 60 дана, а грађани су позвани да смање потрошњу електричне енергије.

Молдавија се у великој мери снабдева струјом из Румуније, преко далековода који пролази и кроз јужну Украјину. У близини трасе уочени су пали дронови, због чега су неопходне операције разминирања простора пре почетка поправки далековода који је оштећен у нападима.

Министар енергетике Дорин Јунгијету навео је да би обнова далековода могла да траје до седам дана. Председница Маја Санду поручила је да "Русија сноси пуну одговорност" за актуелну ситуацију, док је Министарство спољних послова Молдавије осудило нападе.

(The Guardian)