Завршена начелна расправа о сету изборних закона и делу предложених амандмана, у уторак наставак седнице

Посланици Скупштине Србије завршили су рад за данас, а расправу по амандманима на измене и допуне Закона о избору народних посланика наставиће у уторак у 10 часова.

Седница је завршена око 20 минута раније због проблема са системом за пријављивање говорника.

Претходно су посланици завршили препрес у појединостима на допуне Закона о избору председника Републике.

Током расправе по амандманима посланици су износили критике на рачун предлога изборних закона, између осталог да власт није образовала тело које ће помагати РИК-у у активностима попут обуке учесника у изборном процесу.

Предлагач закона Мирослав Петрашиновић је на те критике одговорио да је надлежни скупшински одбор 20. децембра 2024. образовао сектор за подршку рада РИК и да поред тога РИК има 1.500 едукатора који ће помоћи у едукацији, како чланова општинских и градских изборних комисија, тако и чланова бирачких одбора.

На дневном реду су и предлози измена Закона о локалним изборима и предлози измена и допуна Закона о Уставном суду.

Посланици Скупштине Србије завршили су обједињену начелну расправу о изменама и допунама сета изборних закона које је предложио посланик Српске напредне странке (СНС) Мирослав Петрашиновић и почели разматрање поднетих амандмана.

Посланици су на четири закона подели укупно 163 амандмана. На допуну Закона о избору председника Републике посланици су поднели 10 амандмана, на измене и допуне Закона о избору народних посланика 81 амандман, на Закон о локалним изборима 60, а на Закон о Уставном суду 12 амандмана.

У Скупштини Србије су одржане седнице Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, као и Одбор за уставна питања и законодавство, на којима су разматрани амандмани на сет изборних закона.

На седници Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу разматрани су амандмани на Предлог закона о допуни Закона о избору председника Републике, Предлог закона о изменама и допунама Закона о избору народних посланика и Предлог закона о изменама и допунама Закона о локалним изборима, саопштено је из парламента.

На Предлог закона о допуни Закона о избору председника Републике поднето је 10 амандмана народних посланика, од којих предлагач закона посланик Мирослав Петрашиновић, није прихватио ниједан. Одбор је већином гласова одлучио да предложи Народној скупштини да одбије поднете амандмане.

На Предлог закона о изменама и допунама Закона о избору народних посланика поднет је 81 амандман, од којих је предлагач закона прихватио осам амандмана. Одбор је већином гласова одлучио да предложи Народној скупштини да прихвати те амандмане.

На Предлог закона о изменама и допунама Закона о локалним изборима поднето је укупно 60 амандмана народних посланика, од којих је предлагач прихватио два амандмана, а Одбор је одлучио да предложи Народној скупштини да те амандмане прихвати.

Одбор за уставна питања и законодавство такође је разматрао амандмане на предлоге закона који су на дневном реду седнице. За 10 амандмана који су поднети на Предлог закона о допуни Закона о избору председника Републике Одбор је оценио да су сви у складу са Уставом и правним системом Србије.

Када је у питању 81 амандман на Предлог закона о изменама и допунама Закона о избору народних посланика, Одбор је одбацио 10 амандмана као непотпуне.

За амандман на члан 17. Одбор је оценио да није у складу са Уставом и правним системом, а за све остале амандмане је оцењено да су у складу са Уставом и правним системом Републике Србије.

Одбор је одбацио као непотпуне 12 од 60 амандмана на Предлог закона о изменама и допунама Закона о локалним изборима. За амандман на члан 11. Одбор је оценио да није у складу са Уставом и правним системом, а за све остале амандмане је оцењено да су у складу са Уставом и правним системом Републике Србије.

На Предлог закона о изменама и допуни Закона о Уставном суду поднето је 12 амандмана. Чланови Одбора одбацили су амандман на члан 2. као непотпун. За амандман на члан 3. Одбор је оценио да није у складу са Уставом и правним системом, а за све остале амандмане је оцењено да су у складу са Уставом и правним системом Републике Србије.

Одбор ће предложити Народној скупштини да одбије 11 амандмана из разлога целисходности.

У Скупштини Србије проглашена је једночасовна пауза, а посланици су при крају начелне расправе о изборним законима које је поднео посланик СНС-а Мирослав Петрашиновић.

У питању су предлози за измену Закона о избору председника Републике, Закона о избору народних посланика, Закона о локалним изборима и измене и допуне Закона о Уставном суду.

Током расправе посланици власти наставили су да износе аргументе да ће се тим изменама унапредити изборни процес по препорукама ОДИХР-а, док су посланици опозиције остали при ставу да за побољшање изборних услова нема искрене жеље.

Посланици владајућих странакан оценили су и да се опозиција понаша контрадикторно, јер су њихови представници раније тражили да се имплементирају препоруке ОДИХР-а, а данас говоре да неће да гласају за њих.

Посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић рекао је да је циљ предложених закона показана озбиљна намера да се поштују све међународне обавезе укључујући и ревизију јединственог бирачког списка.

Поновио је да је од 25 препорука ОДИХР-а имплементирано 12 и поручио да ће се са тиме наставити.

Посланик СНС Небојша Бакарец рекао је да је власт показала да је спремна да удовољава чак и хировима опозиције и додао да је измене и допуне четири изборна закона тражила опозиција.

Посланик Народног покрета Србије Урош Ђокић тврдио је да је власт 14 година "убијала" изборни процес и да од 25 препорука ОДИХР-а из фебруара 2024. године није радила ништа.

Он је изнео тврдњу и да власт не сме да закаже седницу о неповерењу Влади ни да дозволи Мирославу Алексићу да тај предлог образложи, већ да на дневни ред ставља ових пет препорука.

Ђокић је рекао да се опозиција не плаши ни у оваквим околностима да "изађе на црту" и додао да "када су опозиционе странке, побуњени грађани и студенти на локалним изборима први пут стали заједно, тада је страх променио страну".

Реплицирао му је посланик СНС Александар Мирковић наводећи да на локалним изборима 29. марта срећом нико није страдао, а могло је да се деси у месту где је „лидер блокадерског покрета потезао пиштољ на грађане“.

Ђокић је рекао да је тачно да је један блокадер вадио пиштољ, али да је то било пластични пиштољ и да га је извадио да би уплашио оне који су их нападали, а да је притом добио батине и завршио у болници. Мирковић је потом упитао ко уопште носи реплике пиштоља и упитао да ли је дозвољено и у банку ући са таквим пиштољем.

Посланица Народног покрета Србије Ивана Роквић рекла је да све што се тиче избора у Србији одавно није техничко питање, већ је искључиво питање слободе.

"На папиру су нам изборни закони Уставног суда, оно што заправо живимо у реалности је то да присуствујемо једној епизоди серије како да успешно глумимо реформе, а да заправо ништа не променимо", рекла је Роквићева тврдећи да власт када Брисел каже да се поправе институције, поправи фасаду.

Како је рекла, уместо да се у Тужилаштво за организовани криминал врате сви они тужиоци којима је мандат "насилно прекинут, власт је одлучила да врати само неке".

Мирковић је реплицирао да му је интересантно да опет моралне лекције држе људи који су тог 29. марта из свог штаба позивали људе, лагали, вршили кривично дело, лажно се представљали као СНС и обмањивали људе.

Посланик Српске напредне странке Милимир Вујадиновић поручио је да ће власт урадити све оно што је опозиција тражила, а раније није урадила.

"Ово је посао где ми радимо све оно што сте ви тражили од нас и што ви нисте урадили када смо ми преузимали власт од вас. Никада нисте покушали на овај начин да изађете у сусрет Српској напредној странци и њеним коалиционим партнерима, и сви изборни процеси и тада и до данас су били некако по вашим правилима, и сваки пут смо вас по тим вашим правилима побеђивали", рекао је Вујадиновић.

Посланик СНС Верољуб Арсић рекао је да је колегама посланицима из "бившег режима" јасно да не могу да победе ни на следећим изборима.

"Ни такозвани студенти, које су они стварали, које су они организовали и за које су чак и они постали терет па су од њих добили педалу", рекао је Арсић.

Посланик Новог лица Србије Милош Парандиловић тврдио је да је власт направила, како је рекао, "ратну зону" када се одржавају локални и републички избори.

Упитао је власт да ли Европа треба да их учи томе да је право гласа Уставом загарантовано и да је то светиња у, како је рекао, свакој нормалној демократији и нормалној држави додајући да је власт након 15 година схватила да неко мора да им даје препоруке како да поправе оно што су изазвали.

Он је председника Александра Вучића током излагања назвао Мусолинијем, због чега му је председница парламента Ана Брнабић изрекла опомену.

"Изричем вам, господине Парандиловићу, опомену зато што председника Републике Србије, легитимно изабраног гласовима скоро 2.300.000 грађана називате Мусолинијем. Па како да вам кажем, ви све сами о себи кажете, али не можете то да кажете у Народној скупштини Републике Србије без опомене", рекла је Ана Брнабић.

Потпредседница Скупштине из редова СВМ Елвира Ковач је рекла да ће СВМ подржати измене закона које се тичу изборних листа националних мањина, али је навела да су чврстог става да је неопходно водити рачуна да се не злоупотребљава, како каже, добар систем представљања националних мањина.

Посланик Јединствене Србије Ненад Филиповић је оценио да ће предложени закони унапредити изборни систем и навео је да је важно што се уводе озбиљније обуке и сертификација чланова бирачких одбора.

Посланица Народног покрета Србије Ана Јаковљевић је оценила да предложеним сетом изборних закона нема жеље власти да се унапреди изборни процес и навела је да је највећи број ОДИРХ-ових препорука настао зато што је, како каже, власт злоупотребљавала изборни процес.

"Све ово што сада овде видите је представа и обмана за Европску унију, не би ли их убедили да ипак некако добију део новца који нам је потребан, јер морам да вас подсетим, ми заправо финансијски и економски највише зависимо од Европске уније", рекла је Јаковљевићева.

Посланик ЗЛФ-а Роберт Козма упитао је Министарство културе да ли је намера да држава преузме Музеј Југославије, како би се евентуално на том месту градио луксузни хотел или туристички комплекс.

"Недавно је Влада Србије разрешила дужности дугогодишњу директорку Музеја Југославије Наду Кнежевић, као и директора Архива Југославије Милана Терзића, а на њихова места је поставила, у статусу в. д. директора, Гордану Вујовић и Татјану Кикић, стручној јавности до сада у потпуности непознате особе", рекао је Козма доводећи у питање намеру Министарства да на чело установа културе, како је рекао, не поставља стручне људе.

Europa Nostra и Европа Ностра Србија изразиле су озбиљну забринутост због дешавања у Музеју Југославије, посебно због именовања вршиоца дужности директора без транспарентне процедуре и поштовања законских стандарда.

Посланица Странке слободе и правде Мариника Тепић питала је надлежна министарства како је могуће да ниједан судија није издао потерницу за Александром Видојевићем – Ацом Рошавим, који је оптужен за насиље у случају "Комитет", због упорног неодазивања суду.

Она је, у Скупштини Србије, говорећи о случају "Комитет" навела да је 2018. године тај клуб у Бетон хали, у Београду демолиран и људи у њему пребијени.

Тепићева је навела да је за то насиље оптужен и Александар Видојевић звани Аца Рошави, најпознатији по томе што је више пута фотографисан у друштву сина председника Србије Александра Вучића.

Она је рекла да је 18. априла 2024. године изречена пресуда групи оптужених за то насиље, да су проглашени кривим и осуђени на затворске казне, али не и Александар Видојевић, јер се није појављивао на суђењу.

Према њеним речима, у марту ове године пресудом Вишег суда укинута и пресуда из 2024. против осталих осуђених. Она је рекла да је случај враћен на почетак и на развлачење још две године због апсолутне застаре.

Тепићева је рекла да се Александру Видојевићу судије мењају као на траци и тако се сваки пут изазива враћање суђења на почетак, а готово све судије које су поступале у његовом предмету награђене су напретком у Виши суд. Она је истакла да је Видојевић за сво то време био само једном на суђењу, остала су пропадала јер се није појављивао.

Посланик СНС-а Небојша Бакарец упитао је надлежно тужилаштво да ли су предузели било какву радњу у вези тога што је ректор БУ Владан Ђокић у сукобу интереса, подсећајући да је јавно саопштио да је потписао сагласност да буде на "студентској блокадерској листи" за парламентарне изборе, чиме је, како каже Бакарец, Ђокић прекршио одредбе Закона о високом образовању и Закона о универзитету који изричито забрањују и не дозвољавају политичко, страначко или верско организовање или деловање на факултету и универзитетима.

"Питам надлежно тужилаштво да ли су предузели било какве радње у вези чињенице да је политичар Владан Ђокић и његов проректор Бојовић, да су током 2025. незаконито претворили зграде Београдског ректората државних универзитета и факултета у просторије своје нерегистроване политичке партије 'Студентска листа', студенти у блокади чиме су прекршили одредбе ова два закона", рекао је Бакарец.

Упитао је надлежно тужилаштво и докле је стигла истрага о смрти студенткиње Филозофског факултета, а МДУЛС је питао да ли се у регистру политичких странака налази странка "Студентска листа" или странка "Студенти у блокади" и да ли је у току регистрација исте.

Посланик Народног покрет Србије Ђорђе Станковић упитао је премијера Ђура Мацута шта се дешава са људима који су отпуштени у фабрикама у Краљеву и у Нишу у претходном периоду.

Народни посланик "Србија центар СРЦЕ" Петар Бошковић упитао је Министарство одбране ко ће да гарантује да три милиона евра која је војска пребацила Министарству спорта и Министарству културе неће бити дато, како каже, спортским клубовима и навијачима.

Посланик ЗЛФ-а Роберт Козма упитао је министра здравља Златибора Лончара шта се десило са отварањем наменског рачуна за запослене у Апотекама Београд који је обећан да би држава или оснивач могли да уплате средства за исплату плата запосленима, да би могли да уплате рачуне за струју или за интернет, као и шта се десило са набављањем хемикалија за израду лекова.

Посланици Скупштине Србије на почетку седнице, на којој ће наставити расправу о сету изборних закона, постављали су питања влади и државним органима, а односила су се на извештај Народне банке Србије, изградњу дата центра на подручју Димитровграда, "пеналима" за ранији одлазак у пензију.

Посланик Савеза војвођанских Мађара Акош Ујхељи рекао је поводом најновијег извештаја НБС да је наша финансијска стабилност на чврстим темељима и питао да ли НБС планира смањење стопе обавезне резерве, додајући да би оваква мера ослободила значајна ликвидна средства, смањила притисак на банке у потрази за депозитима и отворила додатни простор за одрживо кредитирање привреде и грађана.

Посланик Еколошког устанка Драган Јонић питао је Министартсво за заштиту животне средине да ли имају сазнања да се на подручју Димитровграда, у околини Смиловских језера, планира изградња дата центра.

Како је рекао, реч је о пољопривредном земљишту где компанија Јадран планира улагање од две милијарде евра на 60 хектара државног земљишта, наводећи да један омањи дата центар користи 10.000 литара дневно воде, а велики дата центар попут овог милион литара воде.

"Пошто добро знам какав је тамо терен, питам се одакле планирају ту воду и одакле планирају снабдевање електричном енергијом када знамо да је Србија од нето извозника постала нето увозник електричне енергије", рекао је он.

Посланик посланичке групе Радничка партија - Руска странка - Уједињена сељачка странка Милија Милетић рекао је да је предложио решење којим би се укинули пенали људима који оду у пензију пре 65 година са 40 година стажа, када напуне те године.

"Да ли ће надлежно министарство у наредном периоду имати могућност да предложи да се укину казнени поени за све оне људе који су почели да раде са 18, 19, 20 година, који су радили 40 година", питао је Милетић.

(Танјуг)