Посланици расправљали о изменама изборних закона, сутра наставак седнице

Председница Скупштине Ана Брнабић изјавила је да је препорука ОДИХР-а из 2008. године била да се формира јединствени бирачки списак и додала да тадашња власт то није учинила, већ да је то урадила Српска напредне странка.

"Препорука је била – састављање јединственог националног обједињег бирачког списка би требало да буде приоритет. Вама 2008. године ОДИХР каже састављање бирачког списка треба да вам буде приоритет. А ви сте урадили шта? Ништа. А зашто? Па зато што, шта ће вам бирачки списак, кад имате бирачки списак не можете да крадете на изборима", рекла је Брнабићева у парламенту.

Осврнула се и на коментаре посланика опозиције који су говорили о томе да се још не зна када ће бити расписани избори.

"Говорник је причао о томе, забога, у којој то земљи има да почетком маја не знате да ли ће бити избори у јулу. Па ево, даћу вам пример Данске. Видите, у Данској је председница владе Мете Фредериксен 26. фебруара распустила владу, избори су заказани за 24. март. Kампања је четири недеље у Данској. Па имате то такође и у Немачкој. У Немачкој је датум када су проглашени избори био 27. децембар, а избори су одржани 23. фебруара, осам недеља. Имате у Шпанији такође осам недеља, 29. мај проглашени избори, одржани 23. јула", рекла је Брнабићева одговарајући Павлу Грбовићу.

Претходно су посланици опозиције критиковали изборне законе који се налазе пред посланицима, а које је поднео посланик СНС-а Мирослав Петрашиновић.

Посланик СВМ Борис Бајић рекао је да се пред посланицима налазе измене и допуне четири закона које се односе на даље унапређење изборног законодавства Србије.

"Ова расправа има посебан значај, не само због садржаја закона о којима одлучујемо, већ и због чињенице да говоримо о питањима која се тичу поверења грађана, поверења у институције, поверења у изборни процес, поверења у државу", рекао је Бајић.

Истакао је да је Савез војвођанских Мађара одувек сматрао да се политички изазови решавају дијалогом, кроз институције система, аргументима и одговорношћу и да је иза нас сложен политички период.

"Предлози о којима данас разговарамо нису настали случајно, нити преко ноћи. Они су резултат једног процеса, бројних консултација, озбиљног рада и политичке одговорности свих који су учествовали у усклађивању нашег законодавства са препорукама ОДИХР-а, односно Kанцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права", навео је Бајић.

Додао је Народна скупштина у априлу 2024. године формирала парламентарну радну групу за унапређење изборног процеса и да СВМ од самог почетка том процесу приступио озбиљно и одговорно, активним учешћем на свим састанцима и конструктивним доприносом током расправа.

"Иако одређена предложена решења и препоруке нису најкомфорнија за нас као мањинску политичку организацију, СВМ ће подржати ове измене закона. Не можемо ова питања посматрати изоловано од укупног друштвеног и политичког контекста у којем се налазимо. Вођени жељом да будемо конструктиван чинилац у друштву и да проблеме решавамо кроз институције, пружићемо подршку овим настојањима", рекао је Бајић.

Истакао је да је приоритет СВМ, поред већ исказаног уважавања препорука међународних организација, искрена жеља да допринесе смиривању политичких тензија. 

Посланик СНС-а Мирослав Петрашиновић реаговао је на коментаре опозиције да измене сета изборних закона нису кључне и суштинске, као и да обука чланове бирачких одбора и чланове општинске и градске комисије представља додатно оптерећење и истакао да се предложеним законским решењима уводи средњи орган спровођења избора и најнижи орган спровођења избора.

"Ми нисмо имали проблем у смислу обучености са људима и са кандидатима које је предлагала посланичка група Српске напредне странке, који су узимали учешће у раду бирачких одбора, због тога што су ти људи пролазили обуке и редовно се јављали на све обуке које су организовале градске и општинске изборне комисије у сарадњи са РИK-ом", навео је Петрашиновић.

Додао је да је проблем био са људима које су предлагале опозиционе политичке групације, јер нису долазили на те обуке.

"Ту видим да постоји један отклон од тога што ће сада сви морати да прођу кроз те обуке, јер њима то намеће одређену врсту обавезе. А са друге стране, то једноставно уводи једну сигурност у цео процес, да сада више нико не може да каже, а поготово не они, да изборни процес на бирачком месту није спроведен у складу са изборним законима јер ће и њихови људи морати да прођу кроз обавезну обуку", навео је Петрашиновић.

Истакао је да је владајућа коалиција показала ширину, јер је предложеним законским решењима усвојила и препоруку ОДИХР-а која се тиче проглашења изборне листе.

Петрашиновић је објаснио да се предложеним сетом закона омогућава да се исправе недостации који би могли да доведу до одбијања проглашења изборне листе – уколико кандидат за народног посланика нема изборно право, уколико се налази на већ другој раније проглашеној изборној листи, ако није било испоштовано правило заступљености полова, уколико назив изборне листе није одређен у складу са одредбама закона.

"Значи, ми смо то правило избрисали и сада им омогућили да им се априори не одбије проглашење изборне листе, већ да могу да отклоне све те недостатке да би им изборна листа била проглашена. И на тај начин смо показали колико смо спремни да идемо у корак ка томе да им се олакша цео поступак кандидовања изборне листе, да не морају да у цео поступак улазе од почетка, већ да само отклоне оне недостатке који постоје, да би им изборна листа била и проглашена", објаснио је Петрашиновић.

Посланица посланичке групе "Ми – глас из народа" Ана Kрстић изјавила је да је увођење обавезне обуке за чланове бирачког одбора и изборне комисије "корак напред" имајући у виду колико проблема у пракси настаје због недовољне обучености људи на бирачким местима.

Поручила је да је посланичка група "Ми – глас из народа" поднела амандман који предвиђа да се за групе грађана организује инструктивни семинар у року од 48 сати од проглашења изборне листе како би и они могли равноправно да учествују у изборном процесу и добили потврде које би важиле за тај изборни процес.

Ана Kрстић је рекла да предложено решење да једна особа може да да потпис подршке за више изборних листа отвара простор за стварање такозваних фантомских листа и трговину потписима подршке, оценивши да ризик које такво решење носи превазилази евентуалне користи.

Према њеним речима, неодговорно је рећи да је свако решење добро само зато што долази као препорука ОДИХР-а те додала да се у последње време стиче утисак да је усвајање препорука постало циљ само по себи.

Такође је додала да ниједна међународна препорука не може бити унета у наш законодавни систем без стављања у конкретни друштвени и политички контекст. 

Посланик Покрета слободних грађана Павле Грбовић оценио је да је изборним законима дато превише значаја, да је превише анализирана њихова садржина, а да су они, како тврди, "једно велико ништа".

Према његовим речима, да ли ће изборни процес бити поштен и да ли ће омогућити да се изађе из политичке и друштвене кризе, неће зависити од тога да ли ће се обуке у изборној комисији вршити од 2028. или раније, нити од тога да ли ће један бирач моћи да потпише једну или више листа.

Да ли ће избори бити слободни и да ли ће бити излаза из кризе, како сматра Грбовић, зависиће од тога да ли ће бити слободни медији и да ли ће грађани бити информисани, као и од тога да ли ће процес ревизије бирачког списка да да резултате.

Посланик групе "Ми – снага народа" Бранко Лукић поручио је у Скупштини Србије да су измене изборног законодавства мале, али да нису добре и да ће довести до смањења броја контролора посебно, како каже, опозиционих контролора.

Навео је да је недефинисано да ли је обука за контролоре у неком центру или електронски и да ли ће људима бити надокнађени трошкови, што је посебно проблем за старије људе из мањих места.

"Тренинг је пожељан, али не би требало да буде обавезан", рекао је Лукић.

Додао је да ће пријављивање контролора на начин који је предвиђен законом дати властима увид у то ко је контролор много пре избора и да, како истиче, може доћи до претњи, уцена и подмићивања.

Шеф посланичке групе Зелено-левог фронта Радомир Лазовић поручио је да измене закона које се односе на изборни процес нису кључне промене, већ "врло пажљиво изабране козметичке измене да не наруше систем напредњачке изборне преваре".

Нагласио је да је обавезна обука за чланове изборних комисија и бирачких одбора у реду, али се поставља питање шта је адекватни програм те обуке.

Лазовић је питао да ли ће чланови комисија и одбора "учити основне борилачке вештине да би избегли батинаше и полицију под партијском управом, да ли ће учити одбрану од боксера, шипке, сузавца".

"Нема ни слова о Регулаторном телу за електронске медије, што је један од кључних препорука Kанцеларије ОЕБС за људска права и демократске институције (ОДИХР)", рекао је Лазовић и додао да је "сваки покушај формирања састава тог тела пропао због власти, јер не жели да заустави таргетирање противника у делу медија".

Лазовић је рекао да Резолуција Европског парламента о Србији каже да су "на изборима у Србији примећене бруталне манипулације бирачким списковима, застрашивање бирача и кандидата, фалсификовање потписа, напади на медије, напади на посматраче и контролоре" и да од доношења те резолуције у Србији, како каже, ништа није урађено.

Указао је да власт не сме да распише изборе, а грађанима поручио да буду спремни да се боре за победу и да је бране када је освоје.

Шеф посланичке групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Миленко Јованов одговорио је да је опозиција том резолуцијом Европског парламента махала као заставом, а да је власт и тада говорила да то нема никакву тежину, нити је обавезујућа ни за оне који су за њу гласали, ни за Србију.

Kако је рекао, према речима опозиције, власт је натерала 1,7 милиона људи да гласа за листу "Александар Вучић – Србија не сме да стане".

"Нема тих изборних правила која вама могу да помогну, јер не показујете бригу о људима, нисте направили организацију, клањате се свима ван ове земље тражећи да вас они поставе на власт. Овде ће одлучивати грађани Србије", рекао је Јованов.

Лазовић му је одговорио да власт не расписује изборе, јер их се плаши, да им није свеједно после великог броја протеста и људи на протестима и да их очекује време одговорности после смене власти.

"Живим за тај тренутак када ћете одговарати за оно што сте урадили овој земљи", рекао је Лазовић.

Јованов је рекао да се не плаше ничега и да ће избори зависити од светских прилика.

Лазовић је током говора коментарисао и наводе о томе како је Социјалистичка партија Србије одвела Србију на европски пут и рекао да је СПС крив за санкције, инфлацију, немаштину, братоубилачке ратове деведесетих година и да је невероватно да се данас странка која у називу има реч социјалистичка не оглашава о све већим социјалним разликама и лошем животу грађана.

Посланик СПС-а Угљеша Марковић одговорио је да се из Лазовићевих речи чује да је СПС крива за бомбардовање, а не НАТО, а да је цео политички и војни врх СПС-а завршио у Хашком трибуналу и бранио суверенитет Србије.

Посланици владајуће коалиције су подржали предложена законска решења истичући да су она пут ка јачању изборног система.

Посланик Јединствене Србије Живота Старчевић рекао је да сет предложених изборних закона може да представља корак у јачању нашег изборног система и унапређењу демократских стандарда, уз оцену да су и постојећа законска решења сасвим задовољавајућа, али да је кључно то што су нова решења тражили посланици опозиције.

"Ово су решења којима ми њима избијамо из руку изговор за изборне неуспехе које су доживљавали из изборног циклуса у изборни циклус, али ово јесу решења која ће, надам се, допринети стабилизацији друштвених прилика у Србији и даљем напретку Републике Србије на европском путу", рекао је Старчевић.

Предложена законска решења, како је додао, одраз су одговорности према грађанима, према Уставу Републике Србије и европској будућности земље.

"Зато ће посланичка група Драган Марковић Палма – Јединствена Србија подржати ове законе", поручио је Старчевић.

Наводећи да предложени изборни закони нису обојени ни идеолошки ни страначки, позвао је посланике и позиције и опозиције да превазиђу дневнополитичке сукобе и гласају за та законска решења.

Шеф посланичке групе СНС-а Миленко Јованов изјавио је током расправе о изменама сета изборних закона да је суштина политике председника Александара Вучића брига о људима и да СНС ту бригу о људима показује и у кампањи и ван кампање.

Одговарајући на критике опозиције да владајућа коалиција злоупотребљава грађане Србије за кампању, Јованов је навео да брига о људима подразумева подршку када је некоме потребан огрев, али и изјављивање саучешћа уколико неко премине.

Додао је да опозиција на таквим случајевима покушава да направи политичку кампању.

"Ми бринемо о људима и наставићемо да бринемо о људима. И о томе ће грађани имати прилике да бирају на следећим изборима. Да ли ће политику која брине о њима или политику ових који брину само о себи? Искључиво о себи и једино о себи. Па, избор је њихов и како они одлуче, тако ће и бити", поручио је Јованов.

Посланик Радничке партије Жељко Веселиновић изјавио је да ће Радничка партија учествовати на предстојећим изборима и да ће подржати све оне законе и све оне предлоге који се тичу побољшања изборних услова и који се тичу, пре свега, побољшања ствари на терену у "неком изборном дану".

Нагласио је да се Радничка партија не додворава никоме и поновио да ће подржати све оно што води каквој-таквој нормализацији изборне атмосфере и ситуације у друштву.

"Овај парламент овде једини је званично важећи парламент и људи који су овде изабрани, без обзира на то да ли су власт или опозиција, јесу људи који представљају грађане Србије. И наша обавеза и наша одговорност је да будемо ти који ће радити на помирењу и који ће радити на успостављању какве-такве нормалности у наредном периоду", навео је Веселиновић.

Посланици су наставили рад на изменама изборних закона после једночасовне паузе.

Министарка државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић изјавила је да је Јединствени бирачки списак потпуно доступан члановима Комисије за његову ревизију. Она је одбацила тврдње посланице Еколошког устанка Данијеле Несторовић, чија странка нема члана те комисије, да поједини њени чланови немају приступ бази.

Пауновић је позвала Несторовић да каже који је то тачно члан Комисије онемогућен да ради посао који му је закон обезбедио. "Ко год да вам је испричао ту неистину да немају приступ базама и бирачком списку, ипак га још једном питајте. Ја не знам шта сте од својих представника чули као изговоре, али знам шта је оно чиме Комисија за ревизију бирачког списка располаже. Све што је у складу са законом и прописано изменама Закона о бирачком списку, апсолутно је имплементирано и доступно члановима и заменицима Комисије за ревизију бирачког списка", истакла је Пауновићева.

Она је оценила да су оптужбе на рачун ресора државне управе или Министарства унутрашњих послова да се врши опструкција само јефтин изговор.

"Очигледно је да има појединаца који нису до краја спремни да се ухвате у коштац са тим нимало лаким послом. Јединствени бирачки списак је потпуно доступан. База података из матичних књига је потпуно доступна. База података о боравиштима и пребивалиштима је потпуно доступна. Постоји модул који је специјално за потребе Комисије направљен и оспособљен", подвукла је министарка.

Пауновић је казала да није тачно да чланови немају приступ, оцењујући да можда неко нема пуну вољу да се бави тим послом у име грађана Србије или невладиног сектора који их је предложио или политичких опција које су их предложиле.

"Али да је било ко сакрио податке, не дозвољава Комисији да се бави својим послом на бази овлашћења по основу закона, једноставно није тачно. Ако постоје захтеви који превазилазе закон и косе се са Уставом Републике Србије, дозволите у том контексту онда Министарство државне управе и локалне самоуправе, јесте чувар података грађанки и грађана Србије", навела је министарка. 

Посланица Данијела Несторовић је током расправе тврдила и да не постоје услови за примену Закона о јединственом бирачком списку, као ни за његову ревизију. "Мора да постоји потпуна сарадња матичних служби који издају евиденцију и изводе из матичних књига рођених, венчаних, умрлих и пословно неспособних лица са Министарством за државну управу и локалну самоуправу", рекла је она.

Посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић рекао је да је предложио сет измена изборних закона како би се унапредио изборни процес.

Петрашиновић је током обједињене расправе о тим законима објаснио да су у оквиру унапређења изборног процеса раније усвојене измене Закона о јединственом бирачком списку, а да изменама четири закона које је он предложио треба да се повећа степен стручности бирачких одбора, као и чланова општинских и градским изборних комисија.

"Након завршених парламентарних избора 17. децембра 2023. године, Међународна посматрачка мисија ОДИХР сачинила је свој извештај у коме је навела препоруке које бисмо требали да размотримо и да на основу тога видимо које од њих можемо успешно да имплементирамо у наше законодавство, а све у циљу да би изборни процес био што бољи", подсетио је Петрашиновић.

"Желели смо да учинимо тако да сваки бирачки одбор буде апсолутно компетентан и стручно обучен да може да спроведе изборе на датом бирачком месту, на тај начин што смо увели обавезну обуку како за чланове градских и општинских изборних комисија, тако и за чланове бирачких одбора", објаснио је Петрашиновић.

Он је додао да ће особе које могу да партиципирају као чланови градских и општинских изборних комисија, тако и бирачких одбора, морати да прођу обуку. "Када су у питању чланови градских и општинских изборних комисија, поред тога што ту обуку морају да прођу и да завреде одређену потврду, односно сертификат, као што су председник, заменик председника и чланови, потврду о тој обуци морају имати и секретари градских, односно општинских изборних комисија", истакао је Петрашиновић.

"Још једна новина коју смо имплементирали кроз измене и допуне Закона о народним посланицима јесте могућност да сада један бирач својим потписом може подржати више листа", истакао је Петрашиновић. Он је оценио да је то решење добро, нарочито када се узме у обзир да постоји јако велики број општина са малим бројем бирача, те се сада ствара могућност да грађани имају већу могућност избора.

"Такође, ишло се корак даље у циљу омогућавања већег плурализма и омогућавању изборним листама да се лакше кандидују на изборима, а то смо радили тако што смо избрисали члан 78 Закона о избору народних посланика који је предвиђао одбијање изборне листе. Ми смо то изменили и остављамо могућност подносиоцу изборне листе да му се не одбија изборна листа, већ да он може да промени, односно отклони све те недостатке да би изборна листа била проглашена", рекао је Петрашиновић. Указао је да је интервенисано и када су у питању листе националних мањина, односно она листа која жели да добије статус листе националне мањине.

Када су у питању измене и допуне Закона о локалним изборима, кроз тај закон је предвиђено да су сада градске и општинске изборне комисије дужне да сарађују са Републичком изборном комисијом у циљу спровођења обуке. "Недвосмислено је прописано одредбама Закона о локалним изборима да не сме да постоји никакав облик дискриминације, поготово нарочито прописано везано за политичка уверења и за политичке ставове оних лица који хоће да похађају обуку и добију потврду", рекао је он.

Када је реч о изменама и допунама Закона о Уставном суду, ту је интервенисано у погледу рокова. Такође, кад је у питању судска заштита изборног процеса, он је рекао да сада орган за спровођење избора има рок од три дана да достави све оно што је потребно Уставном суду, а везано за изборни процес, да би Уставни суд могао да донесе одлуку у року од 20 дана. Ту се, навео је он, тражило смањивање рока - да Уставни суд донесе одлуку у року од 20 дана да ли треба поновити изборни процес, а продужен је и рок код поновљених избора. Уколико суд донесе одлуку да морају избори да се понове на одређеном бирачком месту, онда тај рок не би био као што је сада 10 дана, него до 30 дана.

У  Скупштини Србије у току је расправа о утврђивању дневног реда треће седнице редовног заседања за који је предложено разматрање измена четири изборна закона.

Током расправе о предлозима за проширење дневног реда прихваћено је да се у њега уврсти Предлог одлуке о изменама Одлуке о саставу сталних делегација Народне скупштине у међународним парламентарним институцијама као и Предлог одлуке о измени Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије.

Предлог одлуке о изменама Одлуке о саставу сталних делегација Народне скупштине у међународним парламентарним институцијама предложила је председница Скупштине Србије Ана Брнабић на предлог опозиције, а за који опозиција није гласала, већ га је подржала владајућа коалиција.

"Имамо још једну новину у раду Народне скупштине Републике Србије. Сада када имамо предлог опозиције, за њега гласа само позиција, тако да ово постаје све чудније. Дакле, за је гласало 136 народних посланика, нису гласали они који су предложили", рекла је Брнабићева.

Предлог одлуке о измени Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије преложила је ​посланичка група Народни покрет Србије – Ново лице Србије.

За дневни ред треће седнице редовног пролећног заседања предложене су четири тачке дневног реда, односно предлози за измену Закона о избору председника Републике, Закона о избору народних посланика, Закона о локалним изборима и Закона о Уставном суду које је поднео посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић. 

Посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић имао је неколико питања за Врховно тужилаштво и Тужилаштво за организовани криминал и оценио да је јасно зашто се Врховни тужилац Загорка Доловац и тужилац за организовани криминал Младен Ненадић "грчевито боре да сачувају места на којима се налазе, да не би одговарали за сва кривична дела која су прикрили и у којима су учествовали".

Он је рекао да је један од најтежих случајева "њихово учешће и улога везана за ликвидацију сведока убиства адвоката Мише Огњановића" који је убијен 28. јула 2018. године. 

Мрдић је, између осталог, рекао да је одмах по убиству истрагу започело Више јавно тужилаштво у Београду, чији је тужилац извршио увиђај, а да је предмет два дана касније, на основу усмене наредбе Загорке Доловац предат Тужилаштву за организовани криминал. 

Мрдић је рекао и да се осам година тај предмет налази у "фиоци Младена Ненадића". Тражио је и одговор од Уставног суда поводом његовог обраћања, а које је везано за члана Високог савета тужилаштва Предрага Ћетковића, који је, како је рекао, одбио да спроведе одлуку Уставног суда од 23. марта ове године, којом је констатован избор чланова Високог савета тужилаштва. 

"На основу доступне документације и утврђених чињеница, указао сам Уставном суду да је Ћетковић као члан ВСТ-а, кога је изабрала Народна скупштина из редова истакнутих правника, био у обавези да поступи по наведеној одлуци Уставног суда, којем је наложено да се без одлагања објаве коначни резултати гласања и донесу одлуке о констатовању избора чланова савета.Овакво поступање Предрага Ћетковића не представља пуко пропуштање, већ свесно и активно супротстављање обавезујућој одлуци Уставног суда. Он је био дужан да спроведе одлуку Уставног суда", рекао је Мрдић.

Посланица посланичке групе Радничка партија, Руска странка – Уједињена сељачка странка, Ирена Живковић, питала је МУП о случају трогодишње Данке Илић, додајући да не постоје никакве информације о осим у таблоидима.

Живковићева је, поводом недавно одржаних локалних избора у Бору, рекла да је део парламентарне опозиције направио своју листу, назвао је студентском и онемогућио прављење заједничке листе која је, како је рекла, једина имала шансе да дâ неке значајне резултате у Бору, а онда и нападао све остале опозиционе листе.

Посланица посланичке групе Здрава Србија – Покрет социјалиста Ивана Стаматовић поставила је питање Влади Републике Србије и Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, а које се, како је рекла, односи на злоупотребе уписа на јавној својини због нерашчишћених питања по питању друштвене и државне својине.

"Када ће се те злоупотребе онемогућити неком уредбом или неким јаснијим актима, да не долази до покушаја злоупотребе и уписа на јавној својини?", упитала је она. Интересовало је и шта се догодило са иницијативом за поништавање приватизације Пољопривредног комбината Златибора, коју је поднела Општина Чајетина.

Посланик Покрета слободних грађана Владимир Пајић питао је Владу Србије шта ће се десити и шта се дешава са фабриком "Леони" у Краљеву у којој ради преко 2.000 људи и да ако ова фабрика одлази то треба рећи грађанима Краљева и понудити неке социјалне мере.

Посланик Зелено-левог фронта Роберт Козма питао је министарку грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александру Софронијевић и генералног директора Инфраструктуре Железнице Србије Зорана Јевтића о функционисању возова и употреби брзих пруга.

Он је питао шта је надлежно министарство урадило да се у протоколу поступања промени како не би долазило до исклизнућа возова што се, како је тврдио, дешавало у претходном периоду.

Посланик Народног покрета Србије Борислав Новаковић тврдио је да су рачуни за струју енормни и поставио је питање Влади да ли има намеру да повуче одлуку од 1. октобра 2022. године којом је граница за улазак у црвену зону скупље струје спуштена са 1.600 kWh на 1.200 kWh.

Према његовим речима, овим потезом је Влада Србије директно угрозила животни стандард огромне већине грађана Србије јер, како је рекао, од 3,3 милиона домаћинстава који користе електричну енергију, процена је да преко два милиона домаћинстава овом одлуком улази у црвену зону када се плаћа скупља струја. Он је навео да је Народни покрет Србије покренуо петицију за умањење рачуна за електричну енергију. 

Посланици Скупштине Србије су на почетку нове седнице редовног пролећног заседања, као и сваког уторка и четвртка, постављали питања извршној власти, а поред осталог интересовала их је ситуацију са НИС-ом, како се решава питање несталих држављана Србије који су отпутовали у друге земље, судбина државних апотека.

Посланик Савеза војвођанских Мађара Акош Ујхељи питао је Министарство унутрашњих послова о доношењу законске регулативе у вези са регистрацијом моторних и прикључних возила.

"Тренутни правилник о регистрацији моторних и прикључних возила не предвиђа издавање треће регистарске таблице. Ова правна празнина ствара велику несигурност код возача и узрокује бројне практичне проблеме у свакодневном саобраћају. Из тог разлога предлажемо увођење законске могућности за добијање званичне треће таблице", рекао је Ујхељи.

Према његовим речима, увођењем званичне државне треће таблице грађани би добили трајно, легално и достојанствено решење, чиме би се у потпуности елиминисала зона сиве законске регулативе која тренутно збуњује и возаче и полицијске службенике.

Посланица Милица Марушић Јаблановић из Еколошког устанака поставила је питање министару здравља Златибору Лончару каква судбина чека државне апотеке ако се има у виду каква је ситуација са Апотекама Београд, наводећи да су запослени у Апотекама Београд остали без посла и прихода. 

Она је питање и за министарку рада, борачка и социјална питања Милицу Ђурђевић Стаменковски када ће бити уведена мера социјалне заштите где ће се радити са децом која испољавају, делинквентно и насилничко понашање наводећи недавни случај насиља у Београду који се завршио смрћу младића од 19 година.

Посланик Борислав Антонијевић из посланичке групе "Ми – снага народа" упитао је да ли ће ресорно министарство образложити одакле новац за куповину руског удела у НИС-у, а тражио је и да се јавно објави биланс нафте и какав је план да се преброди кризни период и заштити држава.

Антонијевић је питао и на основу којих законских надлежности Министарство финансија доноси акте и обавља радње инвеститора када је у питању изградња за Експо као и вођење других инфраструктурних пројеката од значаја за Србију вредних више милијарди евра.

Драган Станојевић из посланичке групе "Ми – глас из народа" упитао је Министарство спољних послова на који начин се решава питање несталих грађана Србије који су отпутовали у иностранство, наводећи пример младића А. Б. који је отпутовао у Вијетнам и породици се није јавио од 25. априла прошле године.

У Скупштини Србије почела је трећа седница редовног пролећног заседања за коју су предложене четири тачке дневног реда, односно предлози за измену и допуну изборних закона које је поднео посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић.

Седница, којој председава председница Скупштине Србије Ана Брнабић, почела је нешто после 10 сати, а њој присуствује 149 посланика.

Посланици су седницу, као и сваког уторка, почели постављањем посланичких питања, а потом ће прећи на утврђивање дневног реда. На предложеном дневном реду су предлози за измену Закона о избору председника Републике, Закона о избору народних посланика, Закона о локалним изборима и Закона о Уставном суду.

Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу на јучерашњој седници подржао је предложена законска решења, а Одбор за уставна питања и законодавство оценио је да су предлози за измену четири изборна закона у складу са Уставом и правним системом Србије.

О овим законским предлозима одржана су четири јавна слушања која је организовао Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу. Петрашиновић је током јавних слушања објаснио да је предложени сет изборних закона плод деловања и активности са Посматрачком мисијом Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР), а након парламентарних избора 17. децембра 2023. године.

Министарка државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић рекла је, гостујући у Јутарњем програму, да би измене четири изборна закона требало да допринесу враћању поверења у изборни процес, већој транспарентности и јаснијим правилима за све учеснике избора.

Пауновићева је навела да су измене резултат посланичке иницијативе и да је њихов значај утолико већи јер, како је истакла, долазе од представника грађана.