Завршена седница Скупштине, посланици усвојили свих 48 тачака дневног реда

Седница Скупштине Србије завршена је гласањем о свих 48 тачака дневног реда, а председавајућа седницом, потпредседница Скупштине Марина Рагуш закључила је прву седницу јесењег заседања.

Посланици су усвојили сет закона, међу којима су Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, Закон о допунама Закона о извршењу и обезбеђењу и Измене и допуне закона о посебним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе "Експо Београд 2027".

Посланици су изгласали и више међународних споразума и финансијских уговора.

Посланици Скупштине Србије изгласали су 30 предлога закона који се односе на потврђивање међународних споразума и више финансијских уговора.

Међу усвојеним законима су и Закон о потврђивању говора о зајму (пројекат унапређења квалитета ваздуха у Србији) између Србије и Европске банке за обнову и развој, споразум између Владе Србије и Владе Турске о сарадњи у области иновација у напредним технологијама, као и споразум о усвајању хармонизованих техничких правилника УН за возила са точковима, опрему и делове.

Посланици су усвојили и споразум о зајму (додатно финансирање пројекта модернизације пореске администрације) између Србије и Међународне банке за обнову и развој, као и Закон о потврђивању Финансијског уговора Железничка пруга Ниш - Димитровград Б између Србије и Европске инвестиционе банке. 

Посланици Скупштине Србије усвојили су Закона о семену и садном материјалу пољопривредног и украсног биља, који има за циљ усклађивање са европским стандардима и обезбеђивање бољег квалитета и безбедности семена и садног материјала на тржишту.

Законом се уређује производња, контрола производње, дорада, квалитет, паковање, обележавање, стављање на тржиште, постконтролно испитивање и увоз одређених група и врста семена и садног материјала пољопривредног и украсног биља, као и друга питања од значаја за област семена и садног материјала пољопривредног и украсног биља.

Одредбе овог закона примењују се на групе и врсте семена и садногматеријала пољопривредног и украсног биља, и то на житарице, индустријско биље, репу, кромпир, крмно биље, поврће, воће, винову лозу, хмељ, као и на украсно биље чије се семе и садни материјал производи и ставља на тржиште.

Закон предвиђа да ресорни министар прописује максималну количину семена и садног материјала која се може користити као узорак, за поједине групе и врсте пољопривредног и украсног биља, као и врсту семена и садног материјала старих сорти које се традиционално гаје на одређеном подручју и користе у пољопривредној производњи.

Законом је предвиђено и увођење јединственог регистра семена и садног материјала, као и обавезна сертификација, што значи да све што се нађе на тржишту мора да испуњава јасно прописане и строге услове квалитета и на тај начин обезбеђује се већа сигурност за пољопривредне произвођаче, али и за крајње кориснике.

Проширен је и обухват закона на више сорти, уводе се и нова правила за регистрацију сорти и произвођача, као и појачане инспекцијске контроле и прописивање казни за непоштовање закона.

Закон усклађује домаће прописе са правним тековинама ЕУ, што олакшава извоз и увоз семена и садног материјала.

Предвиђене су и строже казне за непоштовање закона, с циљем сузбијања нелегалне трговине и непровереног семена и садног материјала.

Посланици Скупштине Србије усвојили су измене и допуне Закона о посебним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе "Експо Београд  2027", чијом ће се применом убрзати изградња објеката потребних за реализацију изложбе.

У образложењу се наводи да су измене неопходне, имајући у виду специфичност објеката који би требало да се изграде за потребе изложбе, пре свега павиљона који ће представљати изложбени простор учесника при чему се не одступа од правила којима се регулишу стабилност, безбедност и сигурност за употребу изграђених објеката.

Измене су условљене потребом да се обезбеди правовремена изградња свих објеката и пратеће инфраструктуре неопходне за одржавање изложбе, имајући у виду да се ради о објектима различите намене и конструктивних карактеристика.

Предвиђено је да се објекти и инфраструктурни објекти у оквиру просторног плана, као и они који нису обухваћени просторним планом, али представљају неопходну инфраструктуру, односно непосредно су у функцији објеката који су изграђени у оквиру просторног плана, за које је издата грађевинска дозвола, привремена грађевинска дозвола, односно решење о одобрењу за извођење радова, могу користити, односно пустити у рад, као и прикључити на комуналну и осталу инфраструктуру по издавању позитивног извештаја Комисије за технички преглед.

Тај извештај би обавезно садржао констатацију да су испуњени основни захтеви за објекат прописани законом којим се уређује планирање и изградња објеката и предлог да објекат може да се користи, односно пусти у рад. 

Комисија за технички преглед из Закона о планирању и изградњи, односно предузеће или друго правно лице коме је поверено вршење техничког прегледа, издавала би позитиван извештај о испуњености услова за коришћење, односно пуштање у рад за објекте који испуњавају основне захтеве прописане законом којим се уређује планирање и изградња објеката.

Предложено је да се објекти и инфраструктурни објекти могу користити, односно пустити у рад најдуже 24 месеца почев од дана издавања позитивног извештаја Комисије за технички преглед. 

То подразумева проверу потпуности техничке и друге документације за изградњу објекта, односно за извођење радова, као и контролу усклађености изведених радова са грађевинском дозволом, техничком документацијом на основу које се објекат градио, као и са техничким прописима и стандардима који се односе на поједине врсте радова, односно материјала, опреме и инсталација. 

Комисија би потврђивала провере које се односе на механичку отпорност и стабилност, безбедност у случају пожара, безбедност и приступачност приликом употребе, заштиту од буке и све друге провере којима се утврђује да ли је објекат сигуран за употребу.  У

колико би сви услови за безбедно коришћење објеката били испуњени, комисија би издала позитиван извештај о испуњености услова за коришћење, односно пуштање у рад објекта.

У образложењу се наводи да иако се ово решење разликује од решења прописаног законом којим се уређује планирање и изградња објеката, њиме се не умањује било какав захтев у вези са  очувањем безбедности, као и обезбеђивањем ефикасности изградње објеката неопходних за спровођење и организацију изложбе и испуњење преузетих међународних обавеза.

Законом је предвиђено да за постављање и уклањање павиљона за учеснике, који се налазе унутар објеката, министарство издаје привремену грађевинску дозволу, док извођење радова може да отпочне по издавању позитивног извештаја Комисије за технички преглед о коришћењу, односно пуштању у рад објеката унутар којих се постављају и уклањају павиљони за учеснике. 

Влада Србије би ближе уређивала услове, начин и поступак за коришћење, односно пуштање у рад објеката, садржај извештаја комисије за технички преглед објеката, као и правила за постављање и уклањање павиљона за учеснике. 

Посланици Скупштине Србије усвојили су измене Закон судским таксама, којима се судске таксе усклађују са трошковима живота са циљем побољшања положаја запослених у правосуђу.

Министар правде Ненад Вујић је, говорећи у Скупштини Србије, о овим изменама рекао да ће судске таксе бити увећане за око 10 одсто.

Нагласио је да се изменама поред побољшања статуса запослених, унапређује цео систем правосуђа и води ка ери дигитализације.

У образложењу предлога измена је наведено да је од последњих измена овог закона 2009. године у Србији, дошло до раста плата, повећања цена основних животних намирница и услуга, као и промена на тржишту рада, што је утицало на свакодневни живот грађана, али и на начин функционисања државних институција, укључујући правосудни систем.

Повећање цена и раст општих трошкова живота довели су до потребе да се прилагоди висина судских такси, а истовремено извршене су интервенције у одређеним одредбама као резултат уочених недостатака у досадашњој примени закона, а ради разјашњења и његовог једноставнијег тумачења. 

Измене и допуне Закона усмерене су на начин да се не угрози доступност правде, али уз истовремено омогућавање правосудним органима да наставе свој рад, док су за грађане који су у тешкој материјалној ситуацији и за оне који имају социјалну потребу, прецизиране мере које омогућавају ослобађање од плаћања судских такси или њихово смањење.

Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о информационој безбедности који подразумева и оснивање Канцеларије за информациону безбедност.

Закон, за који је гласало 135 посланика, предвиђа да Канцеларија за информациону безебрдност почне да ради 1. јанура 2027. године, а има циљ да удружи постојеће ресурсе у области информационе безбедности и тиме побољша одговор Србије на изазове у тој области.

Дужност Канцеларије је да хитно реагује и да активно учествује у отклањању инцидената који могу да наруше безбедност ИКТ система од посебног значаја, као и да угрозе функционисање државе, привреде и грађана.

Закон, такође, предвиђа процедуре у случају инцидената који значајно угрожавају информациону безбедност у Србији.

Посланици Скупштине Србије усвојили су измене и допуне Закона о извршењу и обезбеђењу, којима се гарантује право на једини дом грађанима Србије, што прописује и Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода.

За овај закон гласало је 142 посланика, а један није гласао.

Изменама је предвиђено да је непокретност која не може бити предмет извршења ради намирења новчаног потраживања, она је која је у искључивој својини извршног дужника и у којој живи. 

Допунама је предвиђено пет услова које дужник мора да испуњава да му не би био одузет дом, а то су: да му је то једини дом, да дужник на тој адреси има пребивaлиште најмање пет година, реч je о непокретности до 60 метара квадратних, да главница потраживања које се намирује не прелази половину тржишне вредности непокретности утврђене у складу са актом јединице локалне самоуправе.

Услов је и да извршни дужник у периоду од три године пре дана подношења предлога за извршење, није продао или поклонио другу непокретност или се одрекао права на наслеђивање непокретне имовине или закључио уговор о доживотном издржавању.

Допунама Закона о извршењу и обезбеђењу, с једне стране, штити се право на породични живот и породични дом извршног дужника и чланова породице који живе са њим, а са друге стране се спречавају злоупотребе које би биле усмерене на то да се осујети намирење потраживања и угрозе права извршних поверилаца. 

Посланици Скупштине Србије усвојили су и измене и допуне Закона о државном премеру и катастру, којима се омогућава поједностављење поступка уписа права на непокретностима и уводе строжи механизми контроле рада геодетских организација.

Изменама се решавају проблеми уочени у примени закона, посебно у поступцима уписа на основу одлука судова и других органа донетих пре 8. јуна 2018. године, као и на основу старих приватних исправа које су оверили судови пре увођења јавног бележништва.

Циљ усвојених измена је и либерализација строгих формалних услова за упис у одређеним случајевима да би се омогућио упис непокретности и права на њима без непотребног одуговлачења и покретања судских поступака, што је често било немогуће због недостатка пасивне легитимације или других правних препрека.

Према подацима Републичког геодетског завода, у Србији има више од 4,7 милиона објеката који нису уписани у катастар, а усвојене законске измене омогућиће да значајан број тих објеката буде евидентиран у складу са законом, без додатних препрека за грађане, привреду и локалне самоуправе. 

Посланици Скупштине Србије усвојили су Измене и допуне Закона о планирању и изградњи, којим се уводе новине у области инфраструктуре, урбанистичког планирања и борбе против нелегалне градње.

За решење гласало је 136 посланика, петоро није гласало, а двоје је било уздржано.

Новим законским решењима уређују се услови за израду студија заштите непокретних културних добара, поступци отуђења грађевинског земљишта у јавној својини и издавање употребних дозвола.

Предложеним изменама унапређује се транспарентност поступака, јача правна сигурност и поједностављују процедуре за инвеститоре и грађане.

Закон, такође, предвиђа строже мере са циљем спречавања нелегалне градње и уједначавања праксе инспекцијских органа.

Одредбе закона које се односе на инспекцијски надзор и уклањање незаконито изграђених објеката су измењене на начин да се врши јача превенција незаконите градње, а строже су последице по инвеститоре који изводе радова без грађевинске дозволе односно решења о одобрењу за извођење радова. 

Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, који ће омогућити већини власника бесправних објеката да озаконе своју имовину и да добију правну сигурност по начелу "свој на своме", а накнада за легализацију износиће од 100 до 1000 евра.

За Закон гласало је 139 посланика, двоје није гласало, а уздржаних је било троје.

Закон предвиђа да објекти буду евидентирани, а потом и уписани у катастар непокретности чиме ће грађани моћи слободно да располажу својом имовином – кроз купопродају, наслеђивање, хипотеку, легално прикључење на комуналну и другу инфраструктуру.

Законом се предвиђа и нулта толеранција на нову бесправну градњу, јер ће по његовом ступању на снагу сви објекти који се граде без издате грађевинске дозволе, односно без решења о одобрењу за извођење радова бити уписани као власништво државе.

 У Скупштини Србије нешто после 10 часова почео је дан за гласање о свих 48 тачака дневног реда, које су разматране на првој седници јесењег заседања.

Седници присуствује 152 посланика