Полемика у Скупштини – владајућа коалиција за предложене међународне споразуме, опозиција их критикује

Народни посланици завршили су рад за данас, а расправу о преосталим тачкама дневног реда, односно о кадровским решењима наставиће сутра у 10.00.

Скупштина је завршила расправу о предлозима закона од 9. до 39. тачке дневног реда, а који се односе на потврђивање међународних споразума и више финансијских уговора, а сутра ће наставити расправу од 40. до 48. тачке која је започета у последњем сату данашњег рада.

Расправљаће се, између осталог, о Предлогу одлуке о избору чланова Савета Агенције за енергетику, Предлогу одлуке о разрешењу члана Управног одбора Националног тела за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању, Предлогу одлуке о разрешењу члана Националног савета за високо образовање.

Посланици ће разматрати и кадровска решења која се тичу чланства у скупштинским одборима.

Поподневни део данашњег заседања седнице Скупштине Србије протиче у међусобном оптуживању посланика власти, који тврде да је ситуација у земљи много боља него што је била у време претходне власти, и опозиције, која тврди да власт енормно задужује земљу.

Председница Скупштине Ана Брнабић изјавила је да јој је потпуно фасцинантно да се било ко из бивше власти усуђује да говори о платама, запослености и минималцу, зато што је данас у Републици Србији минималац већи него што је била просечна плата док су они били на власти 2012. године.

"Данас је минимална плата више од 500 евра, а тада је просечна плата била 330 евра. При стопи запослености од 26 одсто био је срећан ко је имао посао. А од 1. јануара ће бити 550 евра минималац", навела је Брнабићева.

Додала је да је незапосленост 8,1 одсто, и то не зато што су људи отишли, него зато што је запослено додатних 500.000 људи.

"И ви причате о минималцу. Па први пут минималац прекрива, односно иде изнад минималне потрошачке корпе. Али баш вас брига. И ваљда сада ћете поново да причате људима како су лепше живели са минималцем од 150 евра, него са минималцем од 500 евра. И како је много боља и јача и лепша просечна плата од 330 евра, него просечна плата од 960 евра, колико је сада", навела је Брнабић.

Заменик шефа посланичке групе СНС-а Александар Мирковић изјавио је да посланици опозиције цео дан понављају тезу да је Србија пропала зато што је ненормално задужена и истакао да, према њиховим критеријумима, не постоји ниједна слободна држава на свету.

Одговарајући посланику Народног покрета Србије – Ново лице Србије Ненаду Милојичићу који је рекао да задужена земља није слободна, Мирковић је навео да су онда, по том систему, Немачка са више од 2.500 милијарди и Јапан 2.000 и 9.000 милијарди апсолутно пропале државе.

"Те две државе су пропале, не постоје, оне нису слободне, тамо народ тешко живи. Па како у једном тренутку је ситуација таква, а у другом тренутку ви нама причате на кога ми морамо да се угледамо", рекао је Мирковић.

Посланик Милојичић рекао је да тај посланички клуб неће гласати за законе о задужењу, не зато што су против чистог ваздуха, већ су против нових задужења. Истиче да није наведено колика је камата на тај зајам ИБРД, иако се зна да је висина зајма 50 милиона евра.

"То је ново задужење за наше грађане, уз грејс период од четири године, која ће остати некој другој власти. Држава која је задужена није слободна држава. Не желимо да оставимо тај камен око врата који ће остати нашој деци", рекао је Милојичић.

Иван Карић из Зелених подржао је уговор о зајму између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, јер се тиче унапређења квалитета ваздуха у Србији. "Убрзава се енергетска транзиција и обезбеђује се ефикаснија заштита животне средине, то јест унапређује се пре свега заштита ваздуха када су у питању енергетски загађивачи из фосилних горива", рекао је Карић.

Он је додао да ово није први зајам и подсетио да је од 2017. године замењено готово 250 котларница у општинама и локалним самоуправама. 

"Само од 2021. готово 200 котларница је урађено и у општинама и градовима Србије. Најпре овај кредит се односи на градове попут Београда, Ваљева, Ниша, Зајчара, Новог Пазара, Смедерева и то су градови који имају највећи проблем са котларницама", рекао је Карић.

Посланици су у поподневном делу заседања расправу често водили ван дневног реда - о КиМ, протестима, снижавању маржи, бирачком списку.

Посланик Народног покрета Србије Александар Ивановић рекао је да не треба хвалити Српску листу што је победила у срединама у којима живи већински српско становништво, већ да треба рећи ко је одговоран за напуштање институција и ко је крив за оружани инцидент у Бањској.

"Ко је крив за одлуку Српске листе да све институције напусти, да све Србе полицајце извуку из система безбедности, који су били кичма безбедности људима који живе у српским срединама? Ко је крив за Бањску", питао је Ивановић и рекао да је косовски премијер Аљбин Курти после тога освојио "део територије који нису успели ни у рату".

Он је рекао да је ова власт заборавила на одговорност, да нема одговорних за рушење у Савамали, за смрт Станике Глигоријевић на наплатној рампи у Дољевцу, као ни за 16 погинулих у Новом Саду у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, а да се онда власт пита "зашто улица".

"Гнев је прелио, не због једног или два догађаја. Више од деценије се таложи тај гнев у сваком пониженом човеку", рекао је Ивановић.

Посланик Странке слободе и правде Пеђа Митровић показивао је на седници фотографије и рекао да док власт гради специјализовану изложбу Експо, на Институту за мајку и дете шест месеци немају топлу воду.

Он је показивао фотографије хране које добијају пацијенти у болницама и рекао да храну доставља фирма ТиМ солушн за 6,1 милијарду динара.

Митровић је рекао да је власт, када јој је почео да пада рејтинг, решила да се бави питањем маржи које је уредила тако да се, према његовим речима, трговци "хватају за главу", а грађани питају "где су та снижења".

Посланица Зелено-левог фронта Јелена Јеринић, говорећи о ратификацији додатних одредби Европске повеље о локалним самоуправама, рекла је да власт нема искрену жељу да грађани сами одлучују о својим градовима и општинама, већ да усваја само најбезболније одредбе.

Она се осврнула и на најаву доношења Закона о бирачком списку "који не постоји нигде у Европи" и додала да Србија има бирачки списак који "нема нигде у Европи", те да не верује да ће се извршити стварна ревизија бирачког списка.

Јеринићева је додала да се бирачким списком баве представници Социјалистичке партије Србије (СПС) и да не зна да ли им Српска напредна странка толико верује или "намешта затвор".

На то јој је посланик СПС-а Угљеша Марковић одговорио да они имају поверење грађана, а да се то да закон не постоји нигде у Европи односи на комисију која се уводи у вези са бирачким списком.

Посланик Новог лица Србије Драган Нинковић рекао је да обједињена расправа о 30 тачака подсећа на "мусаку" и питао да ли споразуми са Турском подразумевају и доставу војних дронова Косову.

Посланик СПС-а Иван Карић рекао је да се споразумом о зајму са Европском банком за обнов и развој убрзава енергетска транзиција и унапређује квалитет ваздуха, да није реч о првом зајму и да је од 2021. замењено скоро 200 котларница у Србији.

Он је рекао да ће се овај зајам користити за градове са највећим проблемом са котларницама попут Београда и Смедерева.

Министар здравља Златибор Лончар изјавио је да је за мање од годину дана у Србији урађено више од 90 трансплантација органа и да ће до краја године сигурно бити урађено више од 100, што се никад није десило. 

Реагујући на излагање посланице Зелено-левог фронта Марине Мијатовић на седници Скупштине Србије, која је тврдила да Србија није у стању четири године да донесе пропис у области трансплантације, Лончар је рекао да би било боље да су сви донори органа и да у трансплантацији није проблем закон.

"Оно што је било најбитније, што смо гледали на примеру других држава, требала нам је подршка цркве и добили смо је. Битан је резултат. У Србији никад није урађено за мање од година дана толико трансплантација и ту не рачунам трансплантације наших пацијената које су урађене у иностранству", рекао је Лончар.

Додао је да никада пацијенти који чекају трансплантацију нису имали толику наду као данас. Што се тиче листа чекања, министар је рекао да постоје свуда у свету, али да су оне код нас много мање него било где у свету. "То је чињеница. И ми бисмо до сада, да није било ваших блокада и свега осталог, ми бисмо те листе чекања скинули", рекао је Лончар.

Навео је да наши људи нису овде могли ни да буду на листама чекања, јер су ишли су на гама-нож у Турску, а на икс-нож нису могли да иду нигде, али да су сада купљени и гама и икс нож, и сви остали апарати.

На тврдње да је возач аутобуса, када је у саобраћајној несрећи у Сремској Митровици троје погинуло, имао доживотно здравствено уверење, министар је одговорио да је то бесмислица и да нико нема такву дозволу, већ да свако, у зависности од броја година које има, мора на здравствени преглед.

Он је нагласио да је највећи проблем у здравству у Србији то што грађани не иду на превентивне здравствене прегледе и да се само 35 одсто грађана одазове на њихов позив на превентивни преглед. Министарка заштите животне средине Сара Павков изјавила је да ће ускоро министар Лончар и она потписати нови правилник о руковању медицинским отпадом који ће дефинитивно позитивно утицати на управљање том врстом отпада.

"Министар Лончар са сарадницима, као и моје министарство, интензивно радимо на доношењу новог правилника за руковање медицинским отпадом са јасним циљем смањења количине третираног медицинског отпада каква је до сада била пракса на дивљим депонијама или на санитарним, односно несанитарним депонијама. Такође, започели смо и анализу ефеката по питању фармацеутског отпада, како бисмо могли да видимо од следеће године на који начин да унапредимо и овај сегмент", рекла је Павков одговарајући на излагање посланице Зелено-левог фронта Марине Мијатовић.

Што се тиче тврдње Мијатовићеве да се у кредиту ИБРД-ом не налазе одређене локалне самоуправе, као што је Бор, Павков је истакла да је предуслов којим су се водили када су бирали јединице локалне самоуправе гранична вредност ПМ честица у јединицама локалних самоуправа. 

"И због тога конкретно град Бор се не налази у овом зајму, јер град Бор има проблема са другим загађујућим материјама, пре свега са сумпор-диоксидом и са тешким металима који у таквом обухвату у ПМ честицама немају ни у директиви код нас, ни у регулативи обавезу да се мере, што не значи да нису проблем. Ја то подвлачим и од тога не бежимо", рекла је министарка.

Истакла је да је у претходном периоду у граду Бору инвестирано преко 380 милиона долара у системе заштите животне средине.

"Уложено је 278 милиона долара у третман димних гасова, третман прашине, отпадних вода, чврстог отпада и обнављање вегетације. Засађено је на територији Бора преко милион садница које су обухватиле површину од 3.000 квадратних метара и врло је значајно да је прописно одложено 961.000 тона неопасног отпада и 4.700 тона опасног отпада", навела је министарка.

Посланица Зелено-левог фронта Марина Мијатовић осврнула се посебно на уговора о зајму који се односи на пројекат унапређења квалитета ваздуха и  навела да је његова сврха да се застарели системи грејања замене, али да то није једини узрок загађења ваздуха и запитала шта је са застарелим системима у рудницима, на коповима.

Она је додала да су изузетно угрожени Бор, Мајданпек, Костолац и Лазаревац наводећи и да је Србија једна од водећих земаља по броју оболелих од карцинома плућа и запитала зашто се уништавају установе које се баве медицинским отпадом и тај сектор преусмерава у приватни.

У 14 часова проглашена је једносатна пауза, након које ће посланици наставити расправу о финансијским уговорима и споразумима.

Посланици владајуће коалиције су у расправи у Скупштини Србије подржали предложене међународне споразуме и финансијске уговоре, док су посланици опозиције критиковали предлоге који су на дневном реду, тврдећи да се држава, наводе, задужује за "бесмислене пројекте".

Министарка за заштиту животне средине Сара Павков рекла је, говорећи о Уговору о зајму за пројекат унапређења квалитета ваздуха у Србији, да је од 2021. године закључно са овом, Министарство за конкретну меру унапређења квалитета ваздуха, која је дефинисана још крајем 2020. – замена котлова у јавним установама које користе лож уље, мазут и угаљ, уложило више од 1,6 милијарди динара.

"Тренутно смо на око 180 јавних установа које су већ унапредиле извор, односно енергент и немају више нееколошки енергент. Уложили смо преко 500 милиона динара за замену индивидуалних ложишта. То није довољно, али мислим да ћемо, обезбеђивањем додатних извора финансирања за ову стратешку меру кроз кредитну линију од 50 милиона евра, моћи да унапредимо јединице локалне самоуправе", рекла је Павков.

Никола Радосављевић из посланичке групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" истакао је да је јавни дуг под контролом и да најава повећање плата има реалне основе, као и да се раст одржава. 

Према његовим речима, Србија ће уложити 135 милиона евра у енергетску реформу, а да ће се споразумом о прузи Ниш-Димитровград модернизовати пруга која је део Коридора 10 и представља везу са Бугарском и Турском.

Навео је и да је специјализована изложба Експо развојна шанса.

Посланица Савеза војвођанских Мађара Елвира Ковач је, говорећи о добрим односима Србије и Мађарске, истакла да су односе две земље на историјском максимуму.  "Билатералне односе, као што је то познато, карактерише врло интензиван политички дијалог и врло интензивне и честе посете", навела је Ковач.

Министар здравља Златибор Лончар одбацио је тврдње појединих опозиционих посланика у Скупштини да се држава задужује за "бесмислене пројекте" и истакао да се то ради да би се наставило са улагањем, као и да би задуживање било мање да није било блокада.

Лончар је, на седници током расправе о тачкама од 9. до 39. дневног реда које се односе на међународне споразуме и финансијске уговоре, истакао да је Србија једна од најмање задужених земаља у Европи.

"ММФ је нон-стоп у Србији и контролише. Први би напустио Србију и упозорио да се нешто ради што угрожава државу", рекао је Лончар.

Лончар је рекао да је сигуран да грађани разумеју да се све што се ради – ради у корист грађана Србије.

"Србија би се мање задуживала да није било блокада јер би био већи привредни раст и улагања. Мање бисмо се задуживали, више би било инвестиција и више би се радило. То је јасно сваком грађанину Србије", указао је Лончар.

Истакао је да су у време ове власти одобрене специјализације, да су се медицински радници вратили из Немачке, а указао је и на повећање плата лекара и медицинских сестара у односу на 2012. годину. 

Потпредседница Скупштине Србије из СНС-а Марина Рагуш рекла је да је због блокада за 40 одсто пао приход у области трговине, угоститељства и туризма и да су многа мала и средња предузећа морала да отпуштају раднике.

Посланик групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Александар Мирковић истакао је да су предузећа која је Петровић помињао упала у стечај због људи са којима седи.

Министар здравља Златибор Лоначар најавио је да ће се наставити снижавање цена и да ће покушати да снизе и цене лекова.

Како је рекао, што се тиче људи који су остали без посла, посла ће бити за све људе који желе да раде.

Петровић је узвратио да Лончар говори о економији у коју се не разуме, а још није одговорио на питање из своје надлежности – да ли је код возача Завода за ургентну медицину 23. септембра пронађена већа количина кокаина.

Лончар је обећао да ће одговор дати у наредних сат времена, јер не види никакав разлог да га крије.

"Тачна је информација, делимично. Реч је о возачу Хитне помоћи. Нађена му дрога, приватно возило, ван радног времена, процесуиран, ухапшен. Најстроже осуђујемо то понашање", рекао је Лончар.

Посланик Србија центра (Срце) Слободан Петровић изјавио је на седници Скупштине да је власт од пароле "Србија не сме да стане" стигла до пароле "задуживање не сме да стане" и указао да се на текућем заседању парламента задужује за 460 милиона евра.

Петровић је рекао да је јавни дуг био 15 милијарди евра када је Српска напредна странка дошла на власт, а сада је око 39 милијарди евра.

"СНС нас је задуживала код Међународног монетарног фонда, Светске банке, Европске банке за обнову и развој, Кине, Русије, Уједињених Арапских Емирата, Немачке, Француске, Јапана и ко зна где", рекао је Петровић.

Пита је о власт да ли зна колика је куповна моћ радника "Јумка" и "Симпа" из Врања, "Прве петолетке" или свих људи који су остали без посла када су затворени "Бенетон" или "Геокс".

"За њих рекламирате јефтин паризер у пола 'леба и два јаја за 22 динара, док нам продајете напредњачку маглу", рекао је Петровић и додао да Србија никада није била задуженија.

Посланици Скупштине Србије наставили су у 10 часова рад обједињеном начелном расправом о тачкама дневног реда које се односе на међународне споразуме и финансијске уговоре.

Седници присуствује 100 посланика.

Расправа се води се од 9. до 39. тачке, међу којима су Предлог закона о потврђивању Уговора о зајму (пројекат унапређења квалитета ваздуха у Србији) између Србије и Европске банке за обнову и развој, Споразум између Владе Србије и Владе Турске о сарадњи у области иновација у напредним технологијама, као и Споразум о усвајању хармонизованих техничких правилника УН за возила са точковима, опрему и делове. 

На дневном реду је и Споразум о зајму (додатно финансирање пројекта модернизације пореске администрације) између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој, као и Предлог закона о потврђивању Финансијског уговора Железничка пруга Ниш - Димитровград Б између Србије и Европске инвестиционе банке.