Био је направљен у комбинацији злата, сребра и полудрагог камења. Био је висок 35 центиметара и тежио је око 4 килограма, од чега је приближно 1,8 килограма било злато.

Представљао је грчку богињу победе, Нику, због чега је и назван Богиња.

Наредних 40 година, све до 1970, Богиња је мењала власнике, а због Другог светског рата је у витринама репрезентације Италије провела пуних 16 година.

Богиња је 1946. преименована у трофеј Жила Римеа, у част Француза без којег не би постојало Светско првенство.

Двадесет година касније шампионат је одржан у Енглеској, а трофеј је, уочи његовог почетка, био изложен у Лондону.

Упркос обезбеђењу, 30. марта је украден. Била је то велика срамота за колевку фудбала. Ипак, лопови су ухваћени, а трофеј враћен.

У трајно власништво Бразила прелази 1970. године, пошто су по трећи пут освојили титулу првака света. Од тада је стајао изложен у седишту Фудбалског савеза Бразила у Рио де Жанеиру.

Ипак, 13 година касније је украден и до данас није пронађен.

Силвио Кацанига је 1974. године израдио је нови трофеј намењен најбољој репрезентацији света.

Висок је 36,5 центиметара и у њему има 5 килограма 18-каратног злата. Све скупа тежи нешто више од 6 килограма и по дизајну приказује две људске фигуре које држе Земљу.

Немачка је освајањем Мундијала 2014. године постала прва држава која је три пута подигла нови пехар намењен светском прваку.

Али, по новим прописима Фифе, трофеј више не може да пређе у трајно власништво. Због тофа победници турнира добијају позлаћене бронзане реплике.

Један од њих биће извесни Лукас Виљарол. Он је испред стадиона Лусаил на ком ће се меч играти шетао носећи плакат на ком је исписана његова мундијалска прича.

"Треба ми помоћ. Продао сам све да дођем у Катар да гледам утакмице репрезентације. Прешао сам 24 хиљаде километара и шест земаља, немам новац за повратак кући", писало је на транспаренту.

Аргентинац који тврди да је продао све да би дошао у Доху тражи новац или карте за утакмицу и повратак кући.

Испред и око стадиона може се видети велики број познатих лица међу којима је и Габријел Батистута, бивши репрезентативац "небескоплавих". 

Поред тога што су отац и син линијске судије и што су обојица били део највећег фудбалског такмичења, Листкијевиче повезује још једна ствар - Аргентина. 

Наиме, старији Листкијевич био је помоћни арбитар и делио је правду на полуфиналној, а касније и финалној утакмици између Немачке и Аргентине на Светском првенству у Италији 1990. године. 

Аргентина је те године са Марадоном у тиму играла финале против Немачке и није се домогла титуле првака света.

Михаил Листкијевич је за Спортовифакти у вези са поменутом финалном утакмицом на Мундијалу у Италији рекао да су Аргентинци имали велике замерке на тадашњу судијску тројку.

"Свакако најважнија утакмица коју сам икада судио Дијегу као помоћни судија било је финале Светског првенства у Италији 1990. године. Аргентина је тада изгубила од Немачке и морам да признам да је екипа била веома нервозна после овог меча. Аргентински тим је шутирао врата, ту је било мало рушења по свлачионици. Имали су велике замерке на судију, звали су мафију, али радило се о главном судији, који је био из Мексика", истакао је Листкијевич старији. 

Загриженим љубитељима фудбала у Србији однекуда ће презиме поменутих Пољака бити познато. 

Подсећања рада, Партизан је новембра ове године уочи почетка Светског првенства у Катару савладао Келн са 2:0 у групној фази Лиге конференција, а делегат Уефе на тој утакмици био је управо Михал Листкијевич.

Син Листкијевич рођен је 1978. године, а на овогодишњем Мундијалу помагао је главном судији Марчињаку на две утакмице, правду су делили на мечу Аргентине и Аустралије у осмини финала и Француској против Данске у групној фази.

Овај детаљ у вези са Листкијевичима може се назвати игром судбине или неким другим сплетом животних околности, међутим, спортски хроничари бележе да се догодила слична, али никада у историји фудбала није десила иста ситуација.

Наиме, италијански арбитар Консето Ло Бело и његов син Росарио судили су на светским првенствима, али никада није дошло до тога да деле правду у финалу Мундијала.

Томаш Листкијевич је избором за линијског судију у финалу Мундијала добио несумњиво највећу част у каријери, а уједно и велику обавезу.

Више од 3,4 милиона гледалаца на стадионима, око 1,2 милиона гостију у Дохи, пет милијарди људи пред телевизорима широм света и свега три инцидента, епилог је Светског првенства у фудбалу, који се завршава великим финалом између Аргентине и Француске.

Истовремено, Катар слави Дан државности па су најављени аеромитинг, скокови падобранаца, параде, те безброј различитих свечаности широм града.

Овај дан се слави у част шеика Јасима бин Мухамеда бин Танија, који је 1878. године поставио темеље Катара. У компликованим односима са Отоманским царством и неколико оружаних сукоба, оснивач Катара је 14 година касније у потпуности престао да плаћа порез султану у Истанбулу.

Укупно 63 утакмице на овом првенству протекле су готово без инцидената, па по први пут у историји великих фудбалских такмичења иза решетака није завршио ни један навијач Енглеске.

Нису ухапшене ни присталице иранских власти пошто су после меча са Америком напали жену која је викала "Слобода Ирану". Чини се да им је полиција мало прогледала кроз прсте, пошто су се разбежали чим су се у гужву, поред збуњених припадника обезбеђења стадиона, умешали и прави, оклопљени полицајци.

Озбиљније последице избегле су и хиљаде Мароканаца, који су без карти покушали да уђу на стадионе током серије историјских мечева која је та репрезентација одиграла у последњих недељу дана. И група Јорданаца, која је у Доху стигла у зло доба ноћи и преклињала пролазнике да им уступе карте за меч против Француске.

Полиција је, некако, успела да смири и навијаче који су првих дана првенства покушавали да направе хаос по фан зонама широм Дохе. Хиљаде полицајаца из десетак држава, успели су да остану готово невидљиви током месец дана такмичења.

Најскупље у историји Светских првенстава, 260 милијарди долара вредно лоптање у Дохи, није представљало само постављање сценографије за овај догађај, већ је Катар за ову прилику око фудбалских стадиона изградио читав нови град.

На стадионима на којима се игра Светско првенство постављена је трава која је, посебно за ово прилику узгојена у Америци и допремљена бродовима до Катара. Сваки од терена сваког се дана залива са 10.000 претходно десалинизоване воде. Дрвореди су посађени и дуж ауто-пута, али је њихова судбина, због окрутне пустињске климе, крајње неизвесна.

Прокопана је и подземна железница, која је због 21 машине за бушење употребљене приликом изградње, поставила рекорд, који је признала и Гинисова књига рекорда. До тренутка када је завршен, ископано је укупно 600 милиона метара кубних песка и кречњака.

Катар је од мора "отео" и око 800 хектара површине на којој се, сада, налазе аеродром Хамад и Бисерно острво, чија је изградња коштала око 15 милијарди долара.

У последњих десет година, број становника Катара повећао се за око милион - махом усељеника чији је рад омогућио да из песка никну фасцинантне грађевине, те да се у плићаку Персијског залива поставе темељи новог града.

До последњег дана првенства, није забележен ни један озбиљнији организациони пропуст. Град очекује још једно искушење, инвазија аргентинских навијача, или велико славље малобројних Француза.

Навијачи Северне Македоније нису пропустили прилику да се покажу на Светском првенству. Уосталом, из квалификација су избацили Италијане, па су се сасвим заслужено нашли испред стадиона "974" у Дохи.

Пар из Азербејџана поносно је носио заставе своје земље током полуфиналног меча између Хрватске и Аргентине, без обзира што се њихова репрезентација није пласирала на Мундијал.

У Катару живи око 700.000 Индијаца и највећа су етничка група у овој земљи. Има их двоструко више него Катарана и чине петину од укупног броја житеља ове државе. Иако Индија није учествовала на првенству, нису пропустили прилику да развију своје заставе. 

Алжирци су били присутни на скоро свим утакмицама Мундијала. Навијали су листом за све арапске репрезентације, али и за Србију против Швајцарске. Убедљиво су највећа навијачка група од земаља чији фудбалери нису добацили до Катара.

Американци и Иранци једни поред других, без дронова, претњи и проклињања. Светско првенство у фудбалу је, чини се, једино место на којем је то могуће. 

И на крају, омаж људима који су у Катар дошли само јер воле фудбал и без обзира на порекло могу да изаберу тимове за које ће да навијају.

Око 10.000 полицајаца је мобилисано широм Француске, јер су власти биле забринуте због потенцијалних сукоба између присталица француског националног тима и оних који подржавају Мароко, али ни то није помогло да се избегну инциденти.

Француски медији извештавају да је највећа прослава била на Јелисејским пољима у Паризу уз употребу бројних пиротехничких средстава, али је све прошло без сукоба и већих последица.

Међутим, већих нереда било је у другим градовима попут Авињона, Нице и Монпељеа, у коме се догодила трагедија када је један возач аутомобилом ударио мароканског дечака који је касније преминуо у болници.

"Четрнаестогодишњак којег је ударио аутомобил у Монпељеу после полуфинала Светског првенства довезен је у болницу у тешком стању, али је касније преминуо", наводи се у саопштењу локалне владе.

Дечак је, наводно, био у групи навијача Марока који су пробали да скину заставу Француске са аутомобила. Истрага је у току.

Француска полиција је за само сат времена од завршетка меча ухапсила 100 навијача у више градова.

Новац ће добити клубови у којима наступају играчи који су били у саставу репрезентација на Светском првенству у Катару, али и клубови у којима су ти играчи наступали у претходне две године.

Најбоље је прошао Бајерн, који је на турниру у Катару имао 17 играча, а чак шесторица су дошла до полуфинала, Севиља и Атлетико имала су по пет играча међу четири најбоље екипе, Динамо четворицу.

"Модри" би требало да зараде око 1,7 милиона долара – четворица играча Хрватске остаће до претпоследњег дана Мундијала, када је на програму меч за треће место (Ливаковић, Оршић, Петковић и Шутало), док ће новац стићи и за Иранца Мохарамија, али и бивше играче Мајера и Гвардиола.

Пре четири године највише новца припало је Манчестер ситију (пет милиона долара), Реал Мадриду (4,81), Тотенхему (4,38), Барселони (4,14) и ПСЖ-у (3,89).

"После објављивања конкурса, званично смо покренули процес избора новог селектора репрезентације. Чак и после ране елиминације са Мундијала у Kатару, РБФА има веома амбициозан план за будућност. На новом селектору је да нас води ка новим успесима", наводи се у саопштењу РБФА.

РБФА истиче да будући селектор мора да буде "серијски победник" са искуством у вођењу врхунских играча.

"Нови национални селектор ће такође знати да направи чврсту групу и интегрише младе играче... Мораће да буде и стручњак за тактику, који ће своје изборе заснивати на подацима, технологији и објективним параметрима. Селектор мора да зна како се освајају трофеји на врхунским такмичењима", закључује се у саопштењу РБФА.

Kандидати за новог селектора Белгија ће имати рок до 10. јануара наредне године да се пријаве.

Група Аргентинаца славила је и у београдском локалу.

Аргентинци у финалу чекају бољег из дуела Француска - Мароко, тај меч је на програму 14. децембра.

Велико финале Светског првенства у Катару 2022. године играће се 18. децембра, док се утакмица за треће место игра дан раније.

Ал Хилм, што на арапском језику значи - сан, замениће досадашњу лопту Ал Рихлу.

Нешовић је у Београдској хроници нагласио да сензори уграђени у лопту мере сваки контакт са лоптом. 

"Сензор се налази у средини, а око себе има мрежу која омогућава да лопта задржи облик приликом шутева. То је једна од специфичности ове лопте, не само због технологије коју поседује, већ и због облика, јер када играч шутира лопту, ногом или главом, она губи део свог облика, али због те мреже унутра она се брже враћа свом првобитном облику, а сензор и даље шаље информације", рекао је Марко Нешовић.

Судије на Мундијалу имају комплетан увид о кретању лопте, примерице о томе да ли је прешла гол или аут линију или пак да ли је неко од играча одиграо руком.

На овакве и сличне ситуације детектори уграђени у лопту сигнализираће преко Адидасовог система суспензије судијама у ВАР соби, пружајући прецизне податке у реалном времену, како би се разрешила евентуална недоумица.

Једно од главних образложења у прилогу за прихватање Ал Рихле на првенству света у фудбалу јесте да је игра постала бржа, те да дизајн, али и остале карактеристке у виду тежине и тврдоће одговарају модерној, брзој игри.

Очекује се да ће се у Дохи, до почетка утакмице између Аргентине и Хрватске, наћи око 40.000 Аргентинаца, од којих је већина већ скоро месец дана у Катару.

За последњу групу Аргентинаца, која се одлучила да крене пут Катара, авионска карта у једном од ванредних летова коштала је између 4.500 и 6.000 долара, са прилично малим шансама да у Дохи пронађу било какав смештај.

Слична прича прати и најезду навијача Марока, пошто ће до почетка утакмице репрезентације те државе и Француске у Доху долетети чак 30 чартер-летова, док се очекује долазак хиљада навијача из осталих арапских држава.

За Аргентинце и Мароканце, међутим, карата више нема, па су цене улазница које су претходно продаване за нешто више од 300 долара скочиле на невероватних 1.000 до 1.500 долара.

Осим из Марока, навијачи ове репрезентације долазе из листом свих арапских земаља, тако да је немогуће проценити колико ће их бити у Дохи до почетка утакмице против Француске.

И претходно, аргентинске и мароканске навијачке групе биле су најбројније на Светском првенству.

Неколико хиљада Мароканаца није успело да се домогне карата за мечеве против Шпаније и Португалије, па су око стадиона забележени и први озбиљнији инциденти и кошкање навијача и полицајаца под пуном опремом за разбијање демонстрација.

Пре та два меча, први пут, распоређене су и противтерористичке снаге и пси обучени да траже експлозив, те коњичке јединице полиције.

Осим катарске, Светско првенство обезбеђују полицајци и специјалци из Француске, САД, Италије, Француске, Пакистана и око 3.200 припадника турских снага безбедности, укључујући 350 специјалаца.

До сада, око стадиона на којима се играју утакмице Светског првенства забележена су свега два инцидента – ирански навијачи напали су жену која је узвикивала "Слобода Ирану", а специјалци су одвукли неколико Мароканаца који су покушали да пробију барикаде недалеко од стадиона пред меч са Шпанијом.

Детаљније информације нису познате, али се Ал Кас опростио од свог новинара дирљивом поруком на Твитеру, али и у телевизијском програму.

Ово је други случај смрти новинара у Катару у само два дана, пошто је познати амерички фудбалски новинар Грент Вал изгубио живот током утакмице четвртфинала између Холандије и Аргентине. 

Емотивно поломљени Роналдо је после меча морао да се суочио са уљезом који је улетео на терен са трибина и унео му се у лице. Португалац га је рефлексно одгурнуо, а обезбеђење га је склонило са терена. Не зна се да ли се ради о фану или особи која је хтела да му науди или да га извређа.

Роналдо се потом упутио ка свлачниоци, снимљен како рони сузе. Ово му је била последња прилика да освоји једини трофеј који му је фалио у каријери. 

Значај победе надилази само ту државу, већ се шири на цео афрички и арапски свет, јер нико до сада из тих региона није дошао оволико далеко.

Не би овог успеха било да није било голмана Јасина Бунуа који је одолевао шутевима европског и светског "крема" из меча у меч. 

Буну је показао да је и ван терена прави јунак, јер се посветио свом малом сину и заборавио на еуфорију и славље. Нема се времена кад си тата.

Буну је тата за пример.

Син за пример је Софијан Буфал, који је извео своју мајку на терен Ел Тумаме. 

Огромно славље и еуфорија уследили су након последњег судијског звиждука. Мароканци су кренули да славе са својим навијачима, којих је било у много већем броју него Португалаца.

Осим што су делили срећу са земљацима, неки су отишли корак даље и причинили посебан моменат присутним члановима породице. Конкретно Софијан Буфал, који је извео своју мајку на терен.

Слика са стадиона Ел Тумама обишла је свет и показала лепоту и значај породице.

Мароканци у полуфиналу чекају победника меча Енглеска-Француска (20ч, РТС1).

Селектор Реграги је засигурно исписао странице историје фудбала Марока, довевши репрезентацију Марока у четвртфинале Мундијала. Следи утакмица са Португалијом, када ћемо видети могу ли даље.

Селектор фудбалске репрезентације Марока је Валид Реграги... Или можда Реграгуи? Која правила ћемо употребити приликом транскрипције његовог презимена?

Реграги је пореклом Мароканац, рођен у Француској. Играо је у француским клубовима: Тулуз, Ајачо, Гренобл, Расинг Сантадер. Последњу сезону као играч, 2009, завршио је у мароканском клубу Атлетико Тетуан, а 2012. започео је своју тренерску каријеру са репрезентацијом Марока.

Узимајући у обзир све околности, највероватније је да је на изговор његовог имена и презимена утицао највише француски језик. Иако се на многим местима његово презиме може прочитати „по Вуку": Реграгуи, на српском ћемо, ипак, користити транскрипцију са француског.

Презиме Regragui има групу GUI. Према правилима транскрипције француског језика, GUI- у овој позицији прелази у ГИ-, па ће бити: Реграги.

Играч који је можда највише заслужан што је Мароко дошао до четвртфинала јесте голман - одбранио је 2 пенала и његов тим победио је Шпанију резултатом 3:0. Његово име је Јасин Боно. Или Јасин Буну?

Он je дете мароканских исељеника у Канаду. Рођен у Квебеку, где је службени језик француски, али се као дечак са породицом преселио у Мароко. Диверзитет живота и јесте вероватно разлог томе што његово презиме налазимо и као Боно и као Буну. А има оних који га пишу у оригиналу: Yassine Bounou, па ко се како снађе при читању.

И код његовог презимена у обзир ћемо узети утицај француског. А француско OU транскрибујемо са У. Значи, мароканског голмана требало би да изговарамо: Буну.

Од осталих саиграча OU у имену у српски пренесено са У имају: Нусер Мазрауи, Бадр Бенун, Азедин Унахи, Софијан Буфал, Закарија Абуклал, Абдесамад Езалзули, познатији као Ез Абде.

Позабавимо се још једном занимљивошћу у изговору мароканских имена, а то је комбинација CH.

Ашраф Хакими (Achraf Hakimi) има CH у свом имену, које је, према већ поменутој француској транскрипцији (утицај француског језика у Мароку) прешло у Ш - Ашраф. Иако рођен у Шпанији и игра за шпанске клубове, његово име нема одлике шпанског изговора, које CH транскрибује као Ч. До тог закључка долазимо јер нигде нисмо нашли потврду да је то име другачије написано.

Његов саиграч из репрезентације Хаким (Hakim Ziyech) изговара се пак двојако: Зијех и Зијеш. Он је рођен у Холандији, али мароканског порекла, па то објашњава ово двојако изговарање презимена. Дакле, мароканско CH, одн. већ горепоменуто француско, у српском прелази у Ш, па је према том изговору: Зијеш. Међутим, пошто је већи део свог живота провео у Холандији - а холандско CH изговара се као Х - онда чешће изговор његовог презимена можемо чути као Зијех.

Кад бисмо га питали шта је правилан изговор вероватно би било исто као да га питамо: „Волиш ли више Мароко или Холандију?" А можда бисмо и добили једнозначан одговор.

У репрезентацији Марока имамо још једног играча који у свом презимену има CH  - Валид  Чедира (Walid Cheddira). Како је то сада постало Ч када смо видели да је то у мароканским именима углавном Ш?

Валид Чедира је рођен у Италији, живи у Италији и игра фудбал у италијанским клубовима, иако је пореклом Мароканац. Логика нас наводи да ће његово и презиме подлећи правилима италијанског језика, а у италијанском се CHE- чита као ЧЕ, па је он Чедира, а не Шедира или некако другачије.

Ако Мароко намучи Португалију као што су њихова имена аутора текста, несумњиво ћемо једину преосталу афричку репрезентацију, која је била међу аутсајдерима на Мундијалу, гледати и у даљем току Светског првенства.

За кога ћете навијати?!

П. С. По „старом балканском обичају", да напоменемо да је садашњи селектор Реграги наследио селектора Марока са наших простора - Вахида Халилхоџића.

Током синоћне утакмице четвртфинала турнира, коју су на "Лусаил" стадиону играле Холандија и Аргентина, Вал се срушио у новинарској соби, затим и преминуо.

Неколико дана пре смрти, Вал је на друштвеним мрежама објавио да се не осећа добро, али и да је негативaн на тесту на коронавирус.

Вал је 6. децембра гостовао у једном подкасту, где је говорио да осећа бол у грудима и повишени притисак, као и да јез атражио помоћ у медицинској  клиници у прес центру Мундијала, мислећи да болује од бронхитиса.

Као терапију добио је сируп за кашаљ и антифламаторни лек ибупрофен.

Катарске власти још нису објавиле званичан узрок смрти америчког новинара, али оно што је чудно су околности које су претходиле кобном исходу Грента Вала.

Амерички новинар пре неколико дана учествовао је у инциденту, пошто је покушао да на једну утакмицу Мундијала уђе са мајицом на којој је дугиним бојама пружена подршка ЛГБТ популацији.

Обезбеђење га је држало 25 минута, на силу одузело мобилни телефон и захтевало од њега да скине мајицу уколико жели да уђе на стадион.

Грент Вал у Катару није се бавио само фудбалом, већ је истраживао и под којим околностима је живот изгубио један радник, држављанин Филипина.

На целу причу надовезала се и изјава Грантовог брата Ерика, који је у видео-поруци на Инстаграму рекао да је његов брат био здрав, као и да му је рекао да је добијао претње смрћу и да верује да је Грант убијен.

Очекује се званично саопштење власти у Катару.