Он је, како се сумња, током протестног окупљања грађана испред Ректората Универзитета у Београду узвикивао увреде и претње, наводи се у саопштењу.

М.В. је одређено задржавање до 48 сати у ком року ће бити приведен на саслушање.

Образложење Владе било је да су разлог економске последице сукоба у Ирану. Буџет програма под називом "Транзиција 5.0", који финансира Европска комисија, првобитно је износио 6,3 милијарде евра, али је накнадно умањен.

Намена програма била је подстицање улагања у дигитализацију и увођење зелених технологија, уз пореске олакшице до 45 одсто за одређене инвестиције.

Одлука владе да додатно смањи средства која су компанијама обећана у новембру, после већ ранијег умањења, изазвала је бурне реакције пословних удружења.

Пословна заједница тврди да је овај потез погодио фирме које су убрзале инвестиције, ослањајући се на обећане пореске олакшице.

Буџет за привреду смањен у два наврата

Италија је већ у септембру смањила буџет програма са 6,3 милијарде на 2,5 милијарде евра, уз образложење да је интересовање мање од очекиваног.

Компаније, међутим, тврде да је проблем био у сложеној процедури пријаве. Ново незадовољство уследило је у новембру, када је објављено да су средства из фондова ЕУ исцрпљена.

Министар финансија тада је обећао да ће држава из сопствених извора покрити трошкове за фирме које су се пријавиле до 27. новембра, у износу од 1,3 милијарде евра.

Економске и геополитичке турбуленције

Многа индустријска удружења већ дуже време указују и на недостатак јасног плана владе за опоравак успореног економског раста, који је прошле године износио 0,5 одсто, међу најнижима у Европи.

Истовремено, Влада Ђорђа Мелони покушава да пронађе уштеде након што је национална статистичка агенција у марту проценила да је буџетски дефицит за 2025. годину премашио циљ од три одсто и достигао 3,1 одсто БДП-а.

Резултат референдума о реформи правосуђа прошлог месеца, такође, изазвао је прави политички потрес и створио кризу унутар владе коју води Ђорђа Мелони.

Незадовољство компанија додатно појачава притисак на премијерку, која се суочава са изазовом вођења Италије кроз геополитичке и економске турбуленције, укључујући и последице сукоба на Блиском истоку, уочи избора наредне године, закључује Фајненшл тајмс.

Европски комисија подсећа да су ови принципи темељ процеса приступања Србије Европској унији и додају да пажљиво прате развој ситуације, укључујући и протесте на Универзитету у Београду.

Наглашено је да се очекује одговорно поступање свих актера, у складу са демократским стандардима.

Зарђали остаци једног прошлог рата још су биле видљиве око граничног прелаза Ел Танф док је неколико цистерни, натоварених ирачким гасом, прелазило преко разлоканог асфалта на путу ка рафинерији у Банијасу, на обали Медитерана.

Отварање овог прелаза за транспорт гаса представља први корак амбициозног плана Анкаре и Дамаска, који укључује изградњу брзе пруге од Саудијске Арабије, преко Јордана и Сирије до Турске, али и гасовод који би од Катара водио до западне границе Сирије.

Од Исламске државе до енергетског коридора

Околина прелаза ЕЛ Танф била је, 2016. године, поприште жестоких сукоба припадника Исламске државе и сиријских побуњеника, који су цео погранични регион претворили у гомилу рушевина из које су људи, главом без обзира, побегли.

Безмало деценију касније, побуњеници су збацили власт Башира ел Асада, али су се покушавајући да консолидују власт нашли у унакрсној ватри сукоба који већ две и по године бесне од Појаса Газе, преко Либана до Ирана.

На једвите јаде зауздавајући драматичне разлике међу различитим етничким заједницама, војска новог шефа Сирије, Ахмеда ел Шаре ископала је ровове на либанској граници покушавајући да спречи да се сукоби из те државе прелију и на сиријску територију.

Ел Шара, који по западној Европи промовише промену политике од радикалног исламисте до џеферсоновског државника, је на критичне тачке послао хиљаде војника и готово све преостале тенкове и оклопне транспортере, надајући се да би Хезболах и Израелци могли за поприште битке изабрати неко друго место.

Иако је Хајат Тахрир ел Шам, или „Покрет за ослобођење Леванта“, од пада режима Башара ел Асада покушао да спере сенку исламистичке прошлости, показало се да је реалност ипак мало другачија – систематски напади на хришћане и Алавите, убиства и протеривања читавих насеља, показатељ су да, упркос готово џеферсоновској реторици, религиозни екстремизам остаје дубоко укорењен међу представницима нових сиријских власти. Или барем неким од њих.

Руси (не)одлазе из Сирије

Иза првих линија, распоређени су бацачи пројектила, док патроле непрестано шпартају долином Бека покушавајући да спрече кретање бораца Хезболаха и осталих милиција кроз сиријску територију.

Рат против Ирана драматично је променио стање у Сирији, па је око 1.000 руских војника остало у свега две базе - морнаричком центру у Тартусу и аеродрому у Латакији, док су, годину након пада Асадовог режима, Руси напустили 19 мањих база и више од 90 истурених положаја.

Повлачење руских војника, међутим, не значи да је Мосвка изгубила интерес или утицај на збивања у Сирији, посебно јер је Ел Шара почетком године посетио руску престоницу како би наставио преговоре о питањима од обостране користи.

Рачуна се да инвестиције руских компанија у Сирији вреде око 20 милијарди долара, док је већина војне технике којом располажу Ел Шарине снаге управо руског порекла, па је помоћ Москве неопходна како би нове сиријске власти задржале било какву борбену готовост.

Истовремено, Сједињене Државе и Русија су са олакшањем дочекали пад утицаја Ирана у Сирији, па после низа година мање или више жестоких сукоба могу да се концентришу на заједничке интересе.

Ти интереси, наводе стручњаци, укључују заштиту инвестиција и стабилну власт у Сирији, способну да изађе на крај са остацима Исламске државе, коју у овом све три стране доживљавају као најозбиљнијег непријатеља.

Додатни руски интерес представља тежња Москве да се нешто више од 5.000 чеченских бораца из јединице Ајнад е Кавказ интегришу у ново сиријско друштво радије него да се врате у Русију. Стога, Русија није претерано протествовала када је Ел Шара једног од команданата тих снага, Абдулаха ел Дагестанија поставио на високу функцију у министарству одбране.

Како је истакнуто на скупу, они траже одговорност не само за нападе на новинаре који су се десили од 1. новембра 2024. године, већ од гашења сајтова током поплава 2014. године.

На скупу су развијени транспаренти, а новинарима су се придружили председник Демократске странке Срђан Миливојевић, посланик Зелено-левог фронта Роберт Козма и инжењер Зоран Ђајић.

Истовремено, док траје протест новинарских удружења испред Председништва, у Пионирском парку, такође, су се окупили грађани.

Татјана каже да је то посао за 365 дана у години. “Човек мора стално да буде присутан. И ноћу кад су температуре ниске морамо да контролишемо, имамо уграђен аларм и ако падне температура много ниско одмах долазимо и спашавамо цвеће. Ујутру се одмах ради проветравање да би се смањила влажност, а увече се све затвара”, истиче Цицка.

У стакленицима и пластеницима налази се 2500 хиљада висећих и око 20.000 приземних саксија. Да би неко био успешан у овом послу неопходно је и да га воли, јер цвеће тражи посебну негу и мора увек да се пази и одржава.

“Најчешће пресађујемо расад у веће контејнере или у веће саксије у зависности у којој је фази биљка. Није тежак посао, ово нас чак и смирује, јер лепо је бити окружен цвећем. Згодно је за рад, не сагињемо се, не носимо ништа тешко, тако да је сасвим пријатно, а посебно задовољство је кад видимо да све то процвета”, наводи Зорица Рашић, цвећарка.

Поред цвећа породица Цицка бави се и расадом поврћа које продају на локалној пијаци у Ковачици.

Ниво реке прешао је коту од 400 центиметара, али при том водостају нема претњи од изливања.

Надлежне службе су у приправности, прати се стање на терену, пораст нивоа реке очекује се и наредних дана.

Сви мањи водотоци у шабачком крају су у опадању. Слично је и широм Србије.

Последњи извештаји са мерних станица на реци Јадар јутрос у пет часова показују да је ниво те реке у великом паду, далеко испод границе редовне одбране од поплава. Таква ситуација је и на реци Дрини.

У Поморављу, водостаји свих река су стабилни. Водостаји мањих река, попут Белице, Лугомира, Раванице, нису се осетније повећали. Водостај Велике Мораве код Ћуприје, јуче је био на коти 22. Данас се очекује благи пораст од двадесетак центиметара, далеко од 400, што је праг за редовну одбрану од поплава.

У Београду нема опасности од поплава, с обзиром на то да је од јутрос водостај Саве нешто изнад 290 центиметара, а Дунава нешто изнад 330 центиметара. У поређењу са јучерашњим даном, водостај обе реке порастао је за око 30 центиметара, међутим и даље је испод редовне границе од поплава.

„Мој посао је да пеглам, срећан сам што имам свој динар и што сам у окружењу добрих колега“, каже радник Душан Малетић.

Милица Ђурђевић, стручна радница додаје: „Независност, омогућава ми да будем равноправни члан друштва, да развијем самопоуздање, водим квалитетнији начин живота, изградјујем осећај припадности“.

Субвенције за радно ангажоване и набавку опреме, изнајмљивање просторија јавне намене по повлашћеним условима, помоћ око пласмана производа, само су део циљева, решења и подршке социјалним предузећима.

„Ми морамо да помогнемо економску и социјалну инклузију, а особе које припадају рањивим групама, морају да буду укључене у нормални живот, овом приликом бих честитала Шапцу на напорима и раду који улаже у овој области“, наводи Шарлот Самелин, амбасадорка Шведске у Србији.

Виолета Јовановић, извршна директорка НАЛЕД-а истиче да та организација уз подршку Владе Шведске ради првенствено на изградњи базе социјалних предузећа. Објашњава: „Да их мапирамо, кажемо какве производе и услуге нуде, шта им је потребно у смислу даље подршке да би наставили да функционишу. Један од наших највећих захтева је да се усвоји програм развоја који је и обавеза по закону о социјалном предузетништву, који је усвојен, пре 4 године. Тај програм развоја би дефинисао какве мере подршке су потребне од државе, од локалне самоуправе, од привреде, да би ова предузећа могла да наставе да пружају драгоцену подршку осетљивим групама којима се баве и да остану верна својој непрофитној мисији јер они своју сврху стављају испред профита“.

Сви приходи и пројектна средства Социјалне синергије у Шапцу, улажу се у развој предузећа.

„Каритас Шабац у овом тренутку пружа различите услуге социјалне заштите, од - Помоћ у кући, Дневне боравке и Становање уз подршку, има и два предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Око 90 особа, ради у читавом систему, од чега, скоро 30 особа из друштвено угрожених група, од чега 20 особа са инвалидитетом“, наглашава Мирољуб Николић, директор Каритаса у Шапцу.

Александар Пајић, градоначелник Шапца каже да је Град Шабац лидер у Србији по броју и права и услуга који су за наше ствановништво приступачни. „Имамо 13 услуга, 6 права и издвајамо око 7 посто из буџета за остваривање социјалне заштите на територији града, поносни смо што правимо град једнаких могућности за све и бринемо о свим рањивим групама становништва“, истиче Пајић.

Пре 10 година, напуштено имање у Богатићу, претворено је у Авлију одрживог развоја, иновативни модел социјалне заштите и економије у Србији. Запослени у том предузећу, годишње произведу и прераде око 30 тона воћа и поврћа.

До сада су, додаје, предузете бројне истражне радње у циљу прибављања података, обавештења и доказа, а једна од њих је и претрес који је јуче по наредби Вишег суда у Београду обављен у згради Ректората Универзитета у Београду од стране припадника УКП у присуству два јавна тужиоца ВЈТ у Београду.

Поред изузимања сервера са видео-записима из Ректората за потребе поступка, одузети су и предмети којима никако није место у академском простору, наводи се у саопштењу.

У питању су пиротехника, односно топовски удари и петарде, спрејеви, шприцеви, игле, брауниле, инфузије, мегафони, радио-станице, воки токији, војне гас маске, фарбе, завоји, више транспарената са политичким садржајима и папирни тањири. Такође, у подруму Ректората пронађен је и један лаптоп.

"Петарде и спрејеви биће упоређени са онима који су пронађени током увиђаја"

Петарде и спрејеви који су пронађени у Ректорату биће упоређени, вештачењем подударности, са запаљеним петардама и спрејевима који су затечени приликом увиђаја после смрти 25-годишње девојке.

"Наиме, на месту трагичног догађаја приликом увиђаја на петом спрату Филозофског факултета пронађено је и изузето пет делова петарди зелене боје, више петарди привезаних гумицом, паковање картонских тањира, два спреја, један нагорели спреј, једна пластична бочица, док је у картонској кеси пронађено више делова петарди, више нагорелих спрејева и шибица, као и један чекић", наводи Шћекић.

Такође, у канцеларијама које користе студенти на Филозофском факултету пронађени су душеци за спавање, мегафони, токи вокији, спрејеви.

Одузета су два ресивера ДВР уређаја (сервера), један са Филозофског факулетета и један из оближњег угоститељског објекта, на којем су ускладиштени видео-снимци са и испред факултета.

"Одузети регистратори са тзв. пленумским записницима"

У канцеларији 512 на петом спрату, која се назива "архива", одузето је 26 регистратора у којима се налазе тзв. пленумски записници, одлуке тзв. пленума, планови јавних акција, подаци о донацијама и трошењу новца, и слични писани подаци, наводи тужитељка.

Такође, наспрам врата канцеларије 512 пронађена су два дела петарде и један мобилни телефон. Изузете су и књиге догађаја радника обезбеђења у којима се бележе ванредни догађаји и води евиденција лица која се затекну у згради факултета након 22 часа или спавају у њој.

"Док се чекају резултати обдукције са токсиколошким налазима страдале девојке, Више јавно тужилаштво у Београду ће наставити да у сарадњи са припадницима МУП-а предузима све неопходне радње у циљу расветљавања иницијалних догађаја на Филозофском факултету, али и утврђивања свих других неправилности које се доводе у везу са истим", наводи Шћекић.

Тужитељка додаје да ће у интересу јавности наставити да обавештава о предузетим радњама у поступку, а по његовом окончању ће саопштити утврђене чињенице на основу прикупљених доказа, као и јавно-тужилачку одлуку која ће бити донета у складу са њима.

"Такође, ВЈТ у Београду апелује да се надлежни државни органи не ометају у вршењу својих законских овлашћења у вези са овим кривичноправним догађајем, да се предистражни поступак не политизује и да медији извештавају професионално и одговорно", закључује јавна тужитељка.

„У међувремену је супруг предао папире за Турску. Тамо су ми дали наду велику. Кажу може да се оперише, може хемиотерапија", каже Александра Стојиљковић, из Грделице.

Борба са опаком болешћу још је тежа без и једног сталног извора прихода. Александрин супруг и син су музичари. Готово целе зиме су без посла. Уз веру у људе добре воље надају се да ће прикупити 4.680.000 динара колико је потребно за лечење у Турској.

„Мало се бавимо ја и син музиком што можемо да јој приуштимо само да поједе, за лечење то је веома скупо за нас, нисмо у могућности да сакупимо. Овом приликом искористио би да замолим све људе добре воље и великог срца који би хтели да нам помогну", рекао нам је Бојан Стојиљковић, Александрин супруг.

Вредни, честити, добродушни. Муке породице Стојиљковић окупиле су комшије и пријатеље из Грделице. Од срца помажу колико могу.

Ненад Костић, комшија каже да иду од врата до врата. “Скупљамо новац. Ипак, је то млада особа у питању, жена борац на неки начин која има унучад, која има децу и ми смо се на тај начин неки ујединили”.

Братислав Станковић, пријатељ и музичар додаје: „Пошто је сада ускршњи пост ми нигде не свирамо. И зато смо се договорили чим прође овај ускршњи пост да ми који водимо оркестре и ко не води оркестре да сакупимо колико можемо да помогнемо Ани да се излечи."

Сарком се брзо шири. Александра већ има метастазе на плућима и у карлици. Да би што пре отишла у Турску где је очекују још један хирушки захват и нове системске терапије може јој се помоћи уплатама на рачуне и слањем поруке 426 на број 3800.

Али пре но што контактира лидере других странака, Курти планира интерне консултације.

"Покушаћемо да урадимо што је више могуће што је пре могуће, али су ми потребне интерне консултације и оно што се зна јесте да ћу након тих интерних консултација, одмах послати позиве за састанак са лидерима опозиционих странака. Понављам да не верујем да је добро бити само 80 или 81, добро је бити око 85, 84 до 86, како бисмо били сигурни да бисмо изабрали председника и за то ћу такође упутити позиве, такође ћу одржати састанке, али какве год понуде и захтеви да буду на тим састанцима, морамо сачекати да се ти састанци одрже“, рекао је Курти 30. марта.

Опозиција  истиче да је владајућа странка та која доприноси парламентарној кризи и жели сву власт за себе. Имају различите одговоре о томе како би реаговале на Куртијеве позиве за састанке.

Демократска партија Косова, друга по броју посланика, саопштила је да ће се огласити после пристизања позива, док је Демократски савез Косова  навео да су спремни да изађу на изборе ако се не пронађе решење. Алијанса за будућност Косова је скептична по овом питању и не верује да странка, победник на изборима има вољу за проналаском решења, преносе медији на албанском у Приштини.

Састанке са опозицијом Курти је одржао чак и пре седнице 5. марта, када Скупштина није успела да изабере председника због недостатка кворума. Премијер је покушао да се састане са опозицијом и док је случај био у Уставном суду.

Представници опозиционих странака су међутим, одбили да се састану у тадашњој  фази, наглашавајући да би радије сачекали одлуку Уставног суда пре него што започну политичке разговоре.

Случај председника је завршио на Уставном суду након што је председница Вјоса Османи 6. марта, дан након неуспелог гласања у скупштини, декретом издала распуштање парламента. Суд је по жалби Самоопредељења пресудио да овај декрет нема правно дејство.

У овом тренутку Самоопредељење нема довољно гласова да самостално изабере председника, јер процес захтева најмање 80 посланика присутних у сали и две трећине гласова у прва два круга, док је у трећем кругу потребан 61 глас.

Опозиционе странке су нагласиле да је примарна одговорност за обезбеђивање већине на владајућој странци, уједно позивајући на политички споразум како би се превазишла ситуација.

Нови председник у Приштини мора бити изабран до 28. априла, у супротном ће се морати поново на превремене изборе.

Актуелна председница, Вјоса Османи, завршава свој мандат 5. априла.

Разлог је рат на Блиском истоку који улази у нову, неизвесну фазу: напади на танкере, претње гађањем нафтне инфраструктуре и и даље затворен Ормуски мореуз, кључна артерија кроз коју пролази петина светске нафте.

Скпекулације о нафти

Истовремено, стижу и прве назнаке могућег смиривања сукоба, што додатно љуља тржиште и уноси нервозу међу инвеститоре. Да ли је ово само краткотрајан шок или почетак нове глобалне енергетске кризе.

Јелица Путниковић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекла је да је јутрос цена барела на берзи пала на 104 долара, у САД око 102, са јучерашњих 120 долара, што је приличан пад.

То може да се тумачи, истиче и као последица изјаве Доналда Трампа да до 6. априла неће бити напада на иранску инфраструктуру.

"Психоза је најгора, јер има прогнозера који кажу да ће нафта бити од 150 до 200 долара, па се људи уплаше. Криза јесте, али нафта још увек пролази кроз Ормуз, а Ирак и Саудијска Арабија је транспортују нафтоводима. Тржиште не чини само 80 одсто потреба, има више фактора да би се стварала психоза", каже Путниковићева.

Према њеним речима, петина светске производње нафте и гаса је угрожена, али је добро што се земље боре да не поскупе храна и основне животне намирнице, јер би у супротном дошло до рецесије. У најтежем положају су земље Залива јер су им постројења погођена.

Безбедни уз НИС

Јасна Петровић Стојановић истиче да се цене мењају и због спекулација о несташици нафте, што психолошки утиче на тржиште. Ипак, Србија се добро држи када је реч о ценама, а и Северна Македонија је јутрос снизила цену бензина за пет до шест динара.

"Нафта је свуда скупа. Дизел је скупљи за 60 одсто у односу на јануар, али чујемо да Трамп планира да заврши рат за две до три недеље, а ни њему не одговара висока цена нафте", каже Петровић Стојановићева.

Подсећа и да је Иран најавио да ће за сваки танкер који прође кроз Ормуз наплаћивати два милиона евра, што ће вероватно утицати на вишу цену нафте, али не сматра да ће она достићи 150 долара јер то никоме не иде у прилог и довело би до рецесије.

"Земље не излазе са проценама инфлације јер очекују да ће се рат брзо завршити. Добро 'пливамо' захваљујући рафинерији. Док ради, мирни смо, јер је цена горива на пумпама НИС-а међу најнижим", каже Петровић Стојановићева, додајући да ће се испорука руске нафте наставити јер је неопходна.

Давор Видовић из Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије рекао је у Јутарњем програму РТС-а да је ситуација веома мирна. "Претходна 24 сата једноставно престали су проблеми које смо имали. Нисмо имали интервенција", навео је Видовоћ и додао да не постоји ризик од нових проблема на местима где су већ интервенисали.

Последњи извештаји са мерних станица на реци Јадар јутрос у пет часова показују да је ниво те реке у великом паду, далеко испод границе редовне одбране од поплава. Слична ситуација је и на реци Дрини.

Иван Спајић, начелник одељења за ванредне ситуације у Шапцу, каже да је претходних дана било локалних изливања само на рекама другог реда. Што се тиче реке Саве, водостај је јутрос на 398 центиметара, на самој граници редовне одбране од поплава. Што се тиче других река на територији округа, све су у стагнацији и опадању.

"Тако да за сада нема никаквих проблема и сматрамо да и у наредном периоду неће бити проблема, с обзиром на то да се најављују врло мале падавине на територији нашег округа", рекао је Спајић.

У Поморављу, водостаји свих река су стабилни. Водостаји мањих река, попут Белице, Лугомира, Раванице, нису се осетније повећали. Водостај Велике Мораве код Ћуприје, јуче је био на коти 22. Данас се очекује благи пораст од двадесетак центиметара, далеко од 400, што је праг за редовну одбрану од поплава.

У Београду нема опасности од поплава, с обзиром на то да је од јутрос водостај Саве нешто изнад 290 центиметара, а Дунава нешто изнад 330 центиметара. У поређењу са јучерашњим даном, водостај обе реке порастао је за око 30 центиметара, међутим и даље је испод редовне границе од поплава.

Пораст водостаја Саве, од четвртка нови талас падавина

Хидролог Дејан Владиковић навео је да је јако велики пораст водостаја Саве и да ће сваког тренутка бити превазиђене мере редовне одбране од поплава на хидролошкој станици Шабац.

Што се тиче изгледа за наредних неколико дана, од четвртка очекује нови талас падавина.

"Он би са југа кренуо, онда би се полако проширио и на остале сливове јужно од Саве и Дунава, тако да ми већ у току петка и суботе очекујемо нове порасте водостаја на овим сливовима. А од понедељка имамо и нагли пораст температуре, тако да ће након тога доћи, већ од недеље или понедељка, до пораста водостаја и због топљења снега кога има сад на Копаонику, Златибору, Голији, Старој планини и Црном врху код Бора", рекао је Владиковић.

Професорка Ивана Сташевић Карличић, државна секретарка у Министарству здравља рекла је да је од 1. јануара цела територија Републике Србије покривена е-боловањима.

"Изабрани лекари су до данас прописали више од 200.000 боловања у овом комфорном систему, а од данас у пуном обиму тај систем функционише у смислу да послодавац са РФЗО-ом односно Републичким фондом здравственог осигурања има и директну дигиталну везу, односно размену података у смислу постављања захтева, жалби за првостепену лекарску комисију, обрачуна зарада и слично“, навела је Сташевић Карличић.

Према њеним речима, овим се употпуњује концепт који доноси привилегију како лекарима, тако пацијентима, тако и послодавцима.

"Ево видимо јер је ово до сада најкомфорнији начин њиховог пословања у овом делу. Наиме, лекари много мање администрације, више квалитетног времена са пацијентом, пацијенти немају потребе да се превише и без потребе шетају од лекара до свог радног места и да на тај начин компромитују свој опоравак. Дакле више комфора, више прецизности и свакако више безбедности за јавне податке“, истакла је професорка.

Цео разговор можете погледати у видеу на почетку текста.

КУРСНА ЛИСТА БР. 59

"Осморо миграната хоспитализовано је у болницама у Винковцима, Вуковару и Славонском Броду, док се над осталима у полицијској постаји Жупања спроводи управни поступак ради утврђивања идентитета и околности преласка", рекао је Божиновић.

Полицијски хеликоптери и дронови засад не уочавају нове особе у води, али Хрватска горска служба спасавања наставља пешака претрагу терена.

Полиција је у 1.42 примила позив да се десетине људи налази у води, након чега су на место догађаја хитно упућене патроле, пловило и дронови.

"Данас имамо читав низ нових земаља које се налазе у реду за чланство у ЕУ. То су Украјина и Молдавија, Западни Балкан већ више деценија, али имамо ту и Исланд. Показује се да чланство у ЕУ свакоме даје осећај веће безбедности. Ја мислим да би и ЕУ овакво проширење управо то пружило, снажнији безбедносни оквир“, каже Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику.

"Морамо бити поштени јер је тренутни систем доста напрегнут. Као што је Марта Кос недавно рекла, нити статус кво, нити радикалне идеје ка проширењу нису прихватљиве за већину чланица. Налазимо се у тренутку институционалне искрености јер стари модел не даје резултате, али тај апетит за неке револуционарне промене не постоји“, каже Пламена Халачева, заменица шефа Делегације Европске уније у Србији. 

Србија и Албанија: На путу ка чланству у Европској унији - конференција на којој се анализирало колико су постогле на путу евроинтеграција.

Тирана за сада у предности, искористила је моменат и отворила све кластере. Београд у стагнацији, више од четири године - без отвореног кластера. Да су односи две земље бољи него што се мисли, потврђује пројекат "Отворени Балкан" - још важније, показао је и да је сарадња могућа без посредства са стране.

Последњи предлог који је стигао са државног врха двеју земаља - делимично чланство - без права вета. И из Делегације Уније потврда да се разматрају инцијативе које би довеле до постепене интеграције. 

"То је нешто што се рефлектује у плану раста и кроз идеје које долазе из самог региона, пре свега, из Србије и Албаније, где се као приоритет стављају учешће у Шенгену и јединственом тржишту пре него што се добије пуноправно чланство. Треба да будемо пажљиви јер смо имали такве моделе, рецимо Европски економски простор. Исланд је већ интегрисан у јединствено тржиште. Питање није да ли такви модели већ постоје или не, него да ли су прихватљиви политички и стратешки, а не као неки прелаз", наводи Пламена Халачева.

"Ако погледамо податке, већина инвестиција у регион долази из Уније, што показује да је Западни Балкан већ економски интегрисан. Проблем је што та реалност није довољно препозната у политичком процесу. Велики изазов је и недостатак јасних информација — земље региона често не знају где тачно стоје када су у питању нове политике, буџети и програми ЕУ", каже Ардиан Хацкај, дирекор истраживања Института за сарадњу и развој у Тирани.

Суштинска интеграције, кажу, могућа је кроз три нивоа: међу грађанима, кроз бизнис заједницу и институције. Без тога, резултат ће изостати.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија интензивно ради на заштити критичне инфраструктуре и реагује на све покушаје непријатељских акција.

Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас изјавила је да претње из Русије неће нестати чак ни након завршетка рата у Украјини и упозорила је на то да Европа мора дугорочно да се припрема за такве изазове.

"Проблем је што бих хтео да проширим кућу, да доградим нешто, да реновирам. Не могу ништа зато што нисам власник земљишта. Хтео бих да буде моје власништво, ту конверзију да урадим. Покушавао сам 30 година и никако нисам успео у томе", поручује Југослав Бакаловић.

Захтев за упис права својине над земљиштем у катастар могу да поднесу преко адвоката, уз плаћање таксе од седам хиљада динара, поручују из Републичког геодетског завода.

"Најчешће се ради о томе да нека стара исправа није спроведена на време. Дакле, спроведена је у односу на објекат или нека исправа која се налази у општинској архиви никада није спроведена у катастру и због тога данас имамо уписана нека лица која никакве везе немају са власником објекта. Дакле, да бисмо дошли до тога да прво имамо право коришћења, па да га можемо конвертовати, треба користити поступак циљане конвалидације", објашњава Милош Бјелановић, помоћник директора за правне послове РГЗ-а.

Агенција за просторно планирање и урбанизам задужена за предузећа

За приватизована предузећа конверзију ради Агенција за просторно планирање и урбанизам. У њиховој надлежности су и случајеви грађана који су право коришћења земљишта добили од државе, али на њему нису изградили објекте.

"Агенција за просторно планирање пре свега проверава планске документе. Дакле, да се не деси да се ради о одређеном грађевинском земљишту које обавезно по планском документу мора бити и мора служити објектима у обавезној јавној својини. Да ту не би дошло до проблема, агенција пре свега проверава то и још неке предуслове", наводи Бјелановић.

Милица Малешић, руководилац групе за кориснички сервис РГЗ-а, поручује да су врата Републичког геодетског завода отворена за све грађане и било које недоумице које се односе на било које правне радње – конвалидацију, конверзију и слично. Термини се могу заказати и путем телефона 0700 500 500, али и мејлом на адресу otvorenavrata@rgz.gov.rs.

До сада је стигло више од 4.000 захтева за промену намене 9.000 парцела из права коришћења у право својине.

На мети иранских дронова и пројектила у Израелу били су Тел Авив и Јерусалим.

Запаљен је танкер са сировом нафтом уз обалу Дубаија, који је пловио под кувајтском заставом.

После усвајања предлога Закона о увођењу такси за бродове који пролазе кроз Ормуски мореуз - Иран мења правила. Почиње наплата до два милиона долара по броду за "сигуран пролаз“ кроз мореуз. Процењује се да је блокирано више од 3.200 бродова. Вашингтон прети глобалним енергетским токовима, а амерички председник има решење.

"Имам предлог за земље које не могу да добију гориво због Ормуског мореуза, попут Уједињеног Краљевства, које је одбило да се умеша у обезглављивање Ирана. Под један, купујте од САД. Имамо га доста. Под два, скупите мало храбрости, идите до Мореуза и једноставно га узмите", рекао је Трамп.

Амерички министар одбране Пит Хегсет тврди да је дошло до промене режима у Ирану и да руководство земље треба да буде "мудрије од претходног“.

Упозорио је да ако не постигну договор са Доналдом Трампом да ће америчка војска наставити да напада "још већим интензитетом“.

Начелник Здруженог генералштаба САД, Ден Кејн навео је да је морнарица успешно уништила више од 150 бродова и да је више од 11.000 мета погођено за 30 дана.

Иранска Револуционарна гарда (ИРГЦ) саопштила је да ће од данас од 20 часова по локалном времену почети да циља америчке компаније у региону као одмазду. Међу 18 наведених компанија налазе се "Мајкрософт", "Гугл", "Епл", "Интел", Ај-Би-Ем, "Тесла" и "Боинг".

Након Шпаније и Француске, војсци САД је рампу на ваздушни простор и употребу база за потребе удара на Иран, ставила и Италија.

Број погинулих у Либану порастао је на 1.268 од 2. марта, а додатних 3.750 је повређено, јавила је тамошња национална агенција.

Група европских земаља позвала Израел да не шири своје операције у Либану а како је рекао, инвазију на ту земљу осудио је и канадски премијер Марк Карни.