Упозорава се и на ризик од "феномена банди, злоупотреба и чинова градског насиља, против којих власти намеравају да се боре кроз откривање окупљања појединаца са насилним потенцијалом".

"Циљ је повећање видљивости и обезбеђивање одвраћајућег присуства полиције у одређеним подручјима са великим прометом, уз подршку динамичног система за видео-патролирање“, наводи се у допису.

Од снага безбедности се, такође, тражи "да одржавају појачан надзор у осетљивим насељима или онима познатим по редовним епизодама градског насиља, прекршаја или сукоба између ривалских банди".

Предлаже се и неколико превентивних мера. На пример, од лица која обезбеђују социјално становање и управитеља најизложенијих локација и сектора тражи се да закључају приступ крововима зграда и да обезбеде контејнере за смеће.

Oд општина je затражено да идентификују и уклоне олупине аутомобила, гломазне предмете, контејнере и све објекте који би могли бити коришћени као пројектили или који би могли послужити као средство за паљење.

Осумњичени, откривени наркотик и возило предати су у даљу надлежност полиције и тужилаштва, наводи Управа царина.

Реч је о вежбама под називом "Праведна мисија" коју спроводи команда Источног војишта Народносослободилачке армије Kине.

Kинеска државна телевизија пренела је саопштење војске да су њени бродови заузели позиције на пет локација око острвске провинције и да на њима врше вежбе гађања и друге активности.

Портпарол Kоманде Источног војишта кинеске војске Ши Ји рекао је да су вежбе "снажно упозорење тајванским сепаратистичким снагама и да представљају легитимне и неопходне активности зарад очувања суверенитета и националног јединства Kине."

Џанг Сјаоганг, портпарол кинеског министарства одбране изјавио је да одлука Вашингтона о продаји велике количине наоружања Тајвану "представља крупно мешање у унутрашња питања Kине, шаље јако погрешан сигнал тајванским сепаратистичким снагама и подрива мир и стабилност у Тајванском мореузу."

Аналитичари у Kини, наравно, слажу се с Џанговим речима да Трампова администрација највећим пакетом наоружања које су САД икада припремиле за Тајван на врло конкретан начин охрабрује сепаратистичке тежње владе тајванске Демократско-прогресивне партије (ДПП) и гура регион ка рату.

Неки од њих сматрају да "Праведна мисија" није само реакција на америчко-тајвански план продаје "ХИМАРС-а", хаубица, беспилотних летелица, дронова и другог наоружања, већ одговор на целокупну стратегију и деловање Вашингтона усмерене на формирање војних савеза са земљама азијско-пацифичког региона и њихово наоружавање ради утрврђивања де факто независности Тајвана (што се нарочито односи на Тајвану суседне Јапан и Филипине).

Опрез, али и смиреност на Тајвану

Тајванско Министарство саобраћаја саопштило је да ће услед тих вежби доћи до поремећаја у реду летења који ће погодити 100.000 путника у међународном саобраћају, док ће на домаћим релацијама бити отказано 80 летова.

Источноазијски медији пишу да су ово шесте веће вежбе кинеске армије којима се Тајван узима у обруч од посете тадашње председавајуће Kонгреса Ненси Пелоси Тајвану 2022, која је у Пекингу схваћена као озбиљно нарушавање статуса кво, односно, потез који сугерише да се Вашингтон креће ка томе да занемари политику једне Kине и де факто призна Тајван као независан ентитет.

Тајвански медији јављају да је тамошња војска јуче регистровала укупно 89 кинеских летелица, 14 бродова ратне морнарице и 14 бродова обалске страже у простору непосредно око острва, док су даље унутар Тихог океана примећена још четири пловила Народносолободилачке армије Kине.

Грађани Тајвана у интервјуима делују смирено, изражавајући уверење да ни овог пута, као ни у прошлости, неће доћи да праве оружане интервенције матице, већ да је реч просто о застрашивању.

Латентна опасност

Председник Лај Ћингде, који Тајван сматра независном, од матице Kине одвојеном државом, недавно је поднео на разматрање парламенту у Тајпеју предлог за драстично повећање издвајања за армију, који би у њу, поред редовних преко 20 милијарди америчких долара годишње, до 2033. године убризгао и додатних 40 милијарди долара.

Мада његова Демократско-прогресивна партија (ДПП) држи извршну власт, она у овом тренутку нема већину у тајванском парламенту. Она је неометано владала пуних осам година, али је на парламентарним изборима 2024. препустила већину у Законодавном Јуану опозиционим партијама Kуоминтангу и Тајванској народној партији, које су осетно уздржаније када је у питању наоружавање острва и провоцирање матице Kине.

Ту лежи нада многих коментатора у Источној Азији - да би драматично наоружавање Тајвана могло да се одложи, успори или ублажи деловањем опозиционих посланика у тајванском парламенту и тако избегне евентуална кинеска оружана интервенција.

Јасно је да план садашњих тајванских власти о улагању стотинак милијарди долара у наоружање у наредних пет до осам година може да има ефекат подстицања пре него одвраћања, односно, може да приволи матицу Kину да једну од вежби окруживања острва преточи у војну блокаду или интервенцију како би спречила да огромне испоруке америчког оружја униште сан о поновном уједињењу кинеског народа.

"Када расте минималац, имате утицај на медијалну зараду, а први ефекат осете они са нижим примањима", истиче Мијушковић.

Са друге стране, просечна зарада, како наводи, у већој мери зависи од кретања у секторима са већом додатом вредношћу.

"Раст минималца повећава медијалну зараду, али нема толико директан утицај на просечну зараду. На просечну зараду ће већи утицај остваривати ови сектори са већом додатом вредношћу. Значи, нека врста индиректног утицаја је ту присутна", објашњава Мијушковић.

Колики раст просечне плате можемо очекивати

Према проценама, просечна плата у децембру ће достићи износ од око 1.000 евра. На питање колику просечну зараду очекује током 2026. године, Мијушковић каже да то зависи од доста фактора.

"Узимајући у обзир неке умерене пројекције, моја претпоставка је да то може да буде од 6 до 8 одсто. Тако да можемо очекивати неки раст на 1.060 до 1.080 евра уз факторе стабилности да се у економији ништа специјално не дешава, да нема неких екстерних шокова. Све што будемо боље остварили преко тога је свакако добро, односно може се тумачити као успех националне економије", наводи Мијушковић.

Да ли ће раст плата у јавном сектору повећати и зараде код приватника

Професор Мијушковић објашњава да раст плата у јавном сектору утиче и на пораст зарада код приватника.

"Утиче на индиректан начин. Зашто? Када дође до тог скока зарада, једноставно пул радника на тржишту је исти и они на неки начин очекују да приватни послодавац колико-толико то прати из простог разлога што често можемо видети да у неким сегментима постоји дефицит радне снаге", додаје Мијушковић.

Указује да ће се то најпре одразити на услужне делатности и на мање градове, односно мање средине где нема превише радне снаге.

"Оно где ће се мање осетити везано је за неки извозни сектор, а са друге стране, за неке средине које су веће, односно где је конкуренција у смислу понуде радне снаге већа. Тако да не можемо говорити о директном утицају, али индиректни утицај свакако постоји", поручује Мијушковић.

Хоће ли нам новчаници бити пунији

Народна банка очекује да ће инфлација бити око 3,7 посто, односно негде у том распону између 3 и 4 одсто. На питање колико ће нам новчаници бити пунији, Мијушковић каже да иако ће плате порасти, највећи део тога ће одлазити на трошкове.

"Умерена процена да ћемо имати 6 до 8 одсто раст номиналних плата, узмимо просек, значи 7 посто нека буде раст номиналне плате и узмимо да је инфлација између 3 и 4 посто, то је неких 3 посто реалног повећања. То је релативно скромно, али јесте један инкрементални раст. Значи, раст који омогућава можда неки благи додатак штедњи, али највећи део тога ће и даље одлазити на трошкове", додаје Мијушковић.

Наглашава да су то трошкови живота.

"Битно је, наравно, да постоји та врста континуитета. Увек треба тежити ка бољем. Оно што би свакако било незгодно јесте да су ове перформансе лошије. Овде је салдо, односно разлика, и даље позитивна", поручује Мијушковић.

У којим секторима тражити посао

Говорећи о томе које су гране привреде у Србији најперспективније за наредну годину, Мијушковић наводи да нема велике разлике у односу на оно што је до сада био тренд.

"Можемо говорити о информационим технологијама, о сектору енергетике и неким транзитним елементима везаним за сектор енергетике у смислу преласка на обновљиве изворе енергије. Свакако, то је логистика, односно саобраћај као веома пропулзивна грана привреде, као и извозно-прерађивачки сектор. Оно на што такође треба обратити пажњу и где је све већа тражња – то су здравствене услуге и услуге неге. Тако да, то су они неки сегменти на које можемо рећи да постоји фокус", наводи Мијушковић.

"Искористите све таленте које имате, јер што више талената, већа могућност зараде. То се у економији своди на диверсификацију", поручује Мијушковић.

Како ће ситуација са НИС-ом утицати на економију

Када је реч о ситуацији са Нафтном индустријом Србије, Мијушковић поручује да је "НИС важна компонента у смислу да она боји инвестиционо поверење у земљи".

"Значи, она не опредељује целокупну националну економију, али је јако важна. Боља ситуација, односно решење питања НИС-а, шаље инвеститорима који су нам преко потребни сигнал да је овде све у реду, да немамо проблема са тим делом, да постоји стабилно снабдевање тржишта по питању енергената, те коначно значи да и део запослених у овој бранши може рачунати на сигурне послове", објашњава Мијушковић.

Ипак, каже, не може се рећи да је од критичне важности, али да НИС јесте јако важан.

"Постоје и други стубови економије, али је много битан првенствено да се инвестициона клима поправи. Ово питање се надам да ћемо коначно решити наредне године и да идемо даље у просперитетнију 2026. годину", закључио је Мијушковић.

Kако је додао, "тешко да је могуће напросто импулсивно одмах спровести национализацију".

Боцан-Харченко је истакао и да одлука о НИС-у мора бити у складу са духом односа Москве и Београда и генерално у складу са поменутим споразумом.

Kада је реч о војно-техничкој сарадњи Русије и Србије, амбасадор је рекао да се она наставља.

"Настављамо то, настављамо. То је у току и развија се", закључио је Боцан-Харченко.

Поједини путници су рекли да су провели више од шест сати заглављени у возовима током ноћи, јер су саобраћајне линије биле погођене новим кашњењима.

Један од путника рекао је за Би-Би-Си да се укрцао на линију за Париз јуче у 19 часова, али да је од 3 часа ујутру и даље био заглављен у возу на улазу у тунел. Додао је да му је особље рекло да постоји 50 одсто шансе да се настави пут ка Паризу, а 50 одсто шансе да се врате у Лондон.

"Претпостављам да је мој новогодишњи план сада у рукама оператера тунела", поручио је путник.

Евростар је саопштио да планира да покрене све своје услуге у току данашњег дана, али је упозорио да би и даље могло бити неких кашњења и отказивања.

Линија од Лондона до Париза, заказана за 7 часова, је отказана.

Проблем са надземним напајањем електричном енергијом и квар воза компаније ЛеШатл блокирали су све руте у уторак, узрокујући поремећаје за хиљаде људи који су покушавали да оду на жељене дестинације за дочек Нове године.

Неке услуге компанија Евростар и ЛеШатл су настављене у уторак увече, али возови и даље касне, јер је отворена само једна од две железничке линије у тунелу.

Kомпанија Гетлинк, која управља тунелом испод Ламанша, саопштила је да су радови настављени током ноћи како би се решио проблем са струјом.

Рано јутрос, на сајту Евростара објављено је да су услуге настављене након јучерашњих проблема са струјом у тунелу испод Ламанша и неких додатних проблема са железничком инфраструктуром током ноћи.

"Планирамо да данас покренемо све наше услуге, међутим, због последица и даље може доћи до кашњења и могућих отказивања у последњем тренутку. Молимо вас да проверите ажурирања уживо о статусу вашег воза на страници са статусом возова и редом вожње", наведено је у саопштењу.

Најмање десет линија Евростара између Велике Британије, Француске, Белгије и Холандије отказано је само током преподнева у уторак. Железнички оператер се извинио и рекао да путници могу бесплатно да промене своје планове или да откажу резервацију и добију повраћај новца или е-ваучер.

Од 2. до 5. јануара радно време ће бити стандардно, док ће 6. јануара на Бадњи дан већина радити до 18 часова, а на дан Божића радње углавном неће радити.

Тржни центри ће радити до 18 часова.

Што се тиче биоскопа у тржним центрима они ће радити свих дана, док ће радно време уочи Нове године и 6. јануара углавном бити до 16 часова. 

Бензинске станице на државним путевима првог и другог реда и општинским путевима на територији Београда раде од 00 до 24 сата, а остале бензинске станице у граду најмање од 6 до 20 сати.

Све јавне гараже, посебна паркиралишта и комплекс "Међународни терминал" биће непрекидно отворени током празника.

У суботу, 3. јануара 2026. године, наплата и контрола паркирања у зонираним деловима града, као и сви шалтери Корисничког сервиса, радиће по уобичајеном радном времену.

Пошта Србије саопштила је да ће током свих дана празника – 1. 2. и 7. јануара радити дежурне поште.

Јавно комунално предузеће "Београдске пијаце" саопштило је да ће зелене пијаце данас радити уобичајено, од 6 до 19 часова, док 1. и 7. јануара неће радити.

Пијаце "Земун", "Баново брдо", "Беле воде" и "Душановац" 1. и 7. јануара радиће скраћено, од 6 до 14 часова, док ће 2. јануара, све зелене пијаце радити од 6 до 14 часова.

Данас ће пијаца "Палилула" радити од 7 до 20 часова, док 1. и 7. јануара неће радити, а у петак, 2. јануара, радиће од 6 до 14 часова, док ће у уторак, 6. јануара, радити од 7 до 18 часова.

Данас редовни ред вожње, 1. и 2. јануара и за Божић примењиваће се недељни

Секретаријат за јавни превоз саопштио је да ће данас на свим линијама јавног превоза важити ред вожње за радни дан, док ће се 1. и 2. јануара, као и за Божић примењивати недељни ред вожње.

Редовне ноћне линије (осим линија 405Н, 493Н, 581Н и 860Н) почеће са радом у 22 часа.

У новогодишњој ноћи важиће редовне туражне таблице ноћног саобраћаја, с тим што ће возила редовног ноћног саобраћаја почети са радом два сата раније, уместо у 24 у 22 часа, а од поноћи ће саобраћати по редовној туражи.

Дневне редовне линије: 7Л, 12, 29, 40, 15, 16, 17, 27, 33, 48, 53, 84, 88 и 95 до 22 часа ће радити по реду вожње за радни дан. Сва возила са ових линија која имају планиране поласке после 22 часа искључују се из саобраћаја.

Од 22 до 04 часа возила са ових линија ће радити по ванредним новогодишњим туражама, с тим што ће уместо линија 29 и 40 радити привремене аутобуске линије 29А и 40А.

Линије са потеза 100, 300, 400, 500, 600 и 700 ће радити по важећем реду вожње до краја рада. На осталим градским линијама се остварују последњи поласци који су планирани закључно са 23 часа.

Сва возила која имају планиране поласке после 23 часа, искључују се из саобраћаја.

За време новогодишњих и божићних празника, од 1. до 7. јануара 2026. године, за све линије ИТС-а у четвртак и петак, 1. и 2. јануара, важиће ред вожње за недељу, у суботу, 3. јануара, важиће ред вожње за суботу, док ће у недељу, 4. јануара, важити недељни ред вожње.

У понедељак, 5. јануара, важиће ред вожње за радни дан, у уторак, 6. јануара, суботњи ред вожње, док ће у среду, 7. јануара, важити недељни ред вожње.

Од четвртка, 8. јануара 2026. године, успоставља се редован режим саобраћаја, додаје се у саопштењу. 

У Војводини распуст је почео 24. децембра и трајаће до 9. јануара 2026. године.

Према календару образовно-васпитног рада за школску 2025/2026. годину у току школске године ученици имају јесењи, зимски, Сретењски, пролећни и летњи распуст.

У Београду ће бити осетно хладније, пре подне сунчано, после подне уз повећање облачности и јутарње температуре од -7 до -4, а дневну око један степен.

Новогодишња ноћ биће облачна уз слаб мраз, са температурама од минус три до минус један степен.

У петак и суботу очекује се осетно топлије време уз највишу дневну температуру од 9 до 14 степени, док се нови пад температуре очекује од недеље.

Москва је већ одредила мете за узвратни удар, званичници најављују да ће бити оштрији у преговорима. Уверени су да тај терористички акт не може да уздрма дијалог Путина и Трампа, заснован на поверењу. 

"Видимо да Зеленски покушава да негира напад. То је апсолутно бесмислена тврдња. Та терористичка акција има за циљ урушавање преговарачког процеса", рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Руски председник је након напада наредио да резервисти штите критичне објекте, док Кијев позива свет да занемари лажне руске извештаје, јер нема доказа о нападу.

"Америчко повлачење довело би у опасност превише војника и цивила. Амерички пројектили као део противваздушне одбране су права и веома снажна подршка Украјини", истакао је председник Украјине Володимир Зеленски.

Зеленски је потврдио да води разговоре са Трампом о могућем распоређивању америчких трупа у Украјини, али је нагласио да ће коначна одлука зависити искључиво од Вашингтона.

Одржан је и нови круг разговора европских лидера, Канаде и НАТО-а о Украјини након поруке Москве да ће преиспитати своју преговарачку позицију.

"Мир је на помолу. Говорим о недељама, а не месецима и годинама. Америчке безбедносне гаранције Кијеву разлог су за наду да ће се рат ускоро завршити, али ће Кијев морати да пристане на компромис", навео је премијер Пољске Доналд Туск.

"Померамо мировни процес напред. Транспарентност и искреност се сада захтевају од свих – укључујући и Русију", нагласио је немачки канцелар Фридрих Мерц.

Веће је поред тога оценило да је од одређивања притвора прошло 10 месеци и да је у том периоду интензитет узнемирења јавности смањен, па се не може говорити о постојању узнемирења јавности које је тако јаког степена да би пуштање окривљене на слободу угрозило несметано вођење кривичног поступка.

Овај суд је недавно потврдио оптужницу против бивше градоначелнице, којом јој се на терет стављају два кривична дела злоупотреба службеног положаја.

Бивша градоначелница Града Ниша, која је и бивши командант Штаба за ванредне ситуације тог града осумњичена је за продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја.

Оптужена је да је искоришћавањем свог положаја ангажовала фирме "Водомонтери" и "Сим пук градња" за извођење различитих грађевинских радова по понудама које су дали и које су знатно веће у односу на тржишне вредности претходно дате у предмерима и предрачунима које је израдило ЈКП "Наиссус" Ниш, након чега су ови субјекти испоставили привремене и окончане ситуације Граду Нишу, по увећаним ценама, на који начин су прибавили противправну имовинску корист од 460.322.637 динара, а на штету Града Ниша.

Њени сарадници су склопили споразуме о признању кривице са тужилаштвом на основу којих су осуђени.

Део каријере Мирко Нановић био је део спортске редакције и снимао Олимпијске игре у Сарајеву 1984. и у Пекингу 2008. године, као и Светско првенство у фудбалу у Јужној Африци 2010. године, а кошаркаше Србије је снимао за нашу кућу у Турској, Шпанији, Јапану, Литванији.

Испраћај за кремацију је 5. јануара у 11.30 часова на гробљу Орловача.

"Пораз државе и институција, хапсили су децу, председника општине, хтели су да ухапсе четири жене и нисам хтео да се одвојим од њих и да дозволим, а имали су понуду да ухапсе мене и да не примењују никакав репресивни апарат. То значи да ћу одмах кад се заврши ова агонија институција покренути оно што су били моји јасни ставови, а то је да на председништву странке предложим излазак из ове крваве владе која је окрварила руке над немоћуним грађанима Ботуна", каже Милан Кнежевић, председник Демократске народне партије Црне Горе.

Мандић: Немиле сцене као пре пет година

Немиле сцене, оцењује председник Скупштине. Андрију Мандића асоцирају на оне од пре пет година.

"Ми смо мала земља, Црном Гором се не може управљати како се управља са земљама од десет и више милиона становника. Сви се овде знамо. Позивам све да нађемо решење, у разговору са Општином Зета. Решење морамо наћи. Ово је ванредна ситуација. Не желим да људи који су годинама гутали сузавац заједно са њим, помисле да нисам уз њих. Стојим уз Милана Кнежевића. Разум мора да победи јер сада су угрожени мир и стабилност", каже Андрија Мандић.

Спајић захваљује на транспарентној акцији

Огласио се и Покрет Европа сад. Државне институције, кажу, остају посвећене решавању кључних еколошких изазова који већ годинама утичу на квалитет живота грађана у Црној Гори. У међувремену, премијер се захвалио на транспарентној акцији.

"Држава је заштићена и мислим да је то јако битно. Да бранимо државни интерес. Ова Влада и већина је ту да испуни сваку тачку понуде грађанима Ботуна. Ту прије свега мислим на црвени муљ", рекао је Милојко Спајић, премијер Црне Горе.

Постројења за пречишћавање отпадних вода у Ботуну, каже градоначелник Подгорице једна је од кључних инвестиција за очување здравља грађана и животне средине. Поводом прозивки мештана Зете, реагује Алекса Бечић. Они су се јутрос у Ботуну питали зашто није уз њих.

"У конкретном случају како и видимо, захтев за асистенцијом је стигао од стране припадника Комуналне полиције у главном граду, на чијем челу се налазе уважене колеге које су се налазиле на изборној листи коалиције чији конституенти су противници изградње пројекта у Ботуну", каже Бечић.

Милатовић позива на дијалог

На дијалог позива председник државе.

"Јутрос се у Ботуну десило оно чега сам се плашио и на што сам упозоравао да се може десити. Нажалост, умјесто да гледамо хапшења окорелих криминалаца који су ову државу ојадили и унесрећили, ми гледамо хапшења старих људи и жена који само захтијевају да се и њихов глас чује. Сви представници актуелне власти који су једно обећавали мештанима Ботуна и Зете док су као опозиционари долазили тамо по гласове, данас раде све супротно обећањима која су тада давали", каже председник Црне Горе Јаков Милатовић.

Подршка из Београда

Подршка Милану Кнежевичу стигла је из Београда.

Председник Србије Александар Вучић је истакао да он, као председник државе, има обавезу да брине о представницима српског народа не нарушавајући територијални интегритет нити било каква овлашћења друге државе.

"Увек ћу показивати забринутост и бити на страни припадника нашег народа, и на крају крајева, и људи који се боре за правду. Овде није реч о криминалцима, ово је народ" рекао је Вучић.

У Ботуну је спорна градња постројења за пречишћавање отпадних вода због забринутости мештана за животну средину, здравље и потенцијално смањење вредности имовине, док надлежни тврде да је то неопходно за заштиту животне средине и усклађивање са европским стандардима, уз оптужбе за дезинформисање и политизацију отпора.

Ватрогасци и хитне службе су сатима покушавале да зауздају пожар у постројењима хемијске компаније Примазол, која је недуго пошто је амерички председник Доналд Трамп потврдио напад, саопштила да "категорично одбацује спекулације да је несрећа изазвана експлозијом америчког пројектила".

"Категорично одбацујемо гласине које круже друштвеним мрежама са циљем да униште репутацију нашег оснивача и целе организације. Одговорно тврдимо да те тврдње нису повезане", саопштио је Примазол.

Саопштење Примазола уследила је свега неколико сати пошто је Трамп рекао да се "догодила велика експлозија на доковима где се дрога утоварује у бродове".

"Рипери" против венецуеланских глисера

Бродови су, у претходна две месеца, били мета америчких дронова MQ-9 "рипер" који су уништили више од 30 глисера и убили око 100 чланова посада тврдећи да су та пловила натоварена кокаином, којима је коначно одредиште Америка.

Власти у Венецуели, међутим, одбацују било какву везу са нарко картелима, оптужујући Вашингтон да борбу против шверца наркотика користи као димну завесу за потпуно други циљ - смену режима на чијем се челу налази Николас Мадуро.

"Прошле су седмице испуњене империјалним лудилом, претњама, нападима, оптужбама, пљачкама, гусарењем и убиствима, а Уједињене нације и остале слуге и даље остају неми", рекао је министар унутрашњих послова, Дисодадо Кабељо, један од кључних сарадника бившег венецуеланског лидера Уга Чавеза.

Венецуеланци цитирају и налазе Њујорк тајмса из 1993. године, пре него што је Уго Чавез преузео власт у тој држави, да је ЦИА упркос протестима различитих владиних агенција, помогла картелима да из Венецуеле прошверцију тону кокаина у САД.

Централна обавештајна агенција је, за последња три месеца, начинила списак наводних складишта и база нарко мафије у Венецуели и Колумбији, постављајући основу за војну кампању која би могла трајати дуже него што је било ко очекивао.

Трен де Арагуа - снага, лидери и потернице

Њујорк тајмс наводи да су главни циљеви кампање картел Трен де Арагуа и Николас Мадуро, за којим је већ расписана потерница од 50 милиона долара, док информације које би водиле ка хапшењу његовог министра полиције вреде упола мање.

Стејт департмент је понудио три милиона долара за информације о лидеру картела Трен де Арагуа, Ђованију Винсентеу Москери Серану оптужујући га да руководи финансијским делом ове организације. Трен де Арагуа је, крајем јуна, уписана на листу терористичких организација.

Други лидер ове организације је Хектор Гереро, један од особа које су преговарале са Мадуровом владом око преузимања контроле над затвором Токорон. Гереро је побегао из земље неколико дана пре него што је 11.000 војника и полицајаца ушло у тај комплекс.

Полиције у неколико латиноамеричких држава тврде да Трампови наводи о снази ове организације представљају озбиљно претеривање, оснивачи у затвору из којег су водили послове, изградили зоолошки врт, коцкарницу и базен.

За десетак година, успели су да успоставе подружнице у готово свим латиноамеричким државама и САД.

Најпознатији случај у који је била умешана Трен де Арагуа догодио се у фебруару прошле године, када је у Чилеу отет и касније убијен венецуелански дисидент Роналд Оједа. Некедашњи поручник био је у бегу од неуспешног покушаја државног удара 2017. године, а као један од организатора овог злочина оптуживан је Дисодадо Кабељо.

Суштински, Трампова администрација је још 2017. године одлучила да свргне Мадура, а две године касније Вашингтон је председника венецуеланског парламента и лидера опозиције Хуана Гваида признала као легитимног председника.

Опкољавање Николаса Мадура

Мадурови противници оптужиле су власти у Каракасу да намеравају да стрељају све политичке затворенике уколико САД покрену какве озбиљније нападе на Венецуелу. Влада је одмах реаговала, најављујући амнестију за 99 особа, али је до 30. децембра ослобођен 61 затвореник.

Амерички председник Доналд Трамп је, пре тачно два месеца, наредио да се у околину Венецуеле упуте бројни ратни бродови, борбени авиони, дронови и око 15.000 војника, оптужујући Николаса Мадура са тајновитим Картелом сунца, одговорним за велики део шверца кокаина у Америку.

Неколико јужноамеричких обавештајних служби, пак, тврди да ова организација уопште не постоји, већ да се нови мега-картел у стварности зове "Нови одбор за трговину дрогом", или "Nueva Junta de Narcotráfico".

На Мадурову страну стао је и председник Колумбије, Густаво Петро машући извештајем обавештајаца, у којем се наводи да се на челу новог картела налази Хулио Лозано, кога су агенти Федералног истражног бироа још пре 15 година ухапсили у панами и послали на одслужење шестогодишње казне затвора.

Гомилање снага и дозвола Централној обавештајној агенцији да покрене тајне акције у Венецуели, које до сада нису дале претеране резултате, навеле су званичнике у Каракасу, али и широм света на закључак да је Трампов крајњи циљ, ипак, промена режима у тој држави.

То је, унеколико, средином године потврдио и државни секретар Марко Рубио, описујући Мадура као ужасног диктатора, а политику Вашингтона као "усмерену ка промени режима".

Доналд Трамп је и током првог мандата желео да смени Николаса Мадура, али су нејаку јединицу опозиционог лидера Леополда Лопеза на венецуеланској обали сачекали војници и паљбом окончали овај трапаво организован покушај војног удара.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

31.12.2025. Среда: Облачно и осетно хладније, а само ће пре подне на северу бити претежно сунчано. Провејавање слабог снега очекује се повремено на планинама источне Србије. Ветар слаб и умерен, средином дана и јак западни и северозападни. Најнижа температура од -10 до -2 °С, а највиша дневна од -1 до 2 °С. Упозорење: У новогодишњој ноћи облачно уз слаб и умерен мраз, понегде у Војводини и уз провејавање слабог снега, температура од -4 до -1 °С, на југу земље хладније, око -7 °С. Тmin < -5 °C, у планинским пределимa Тmin < -10 °C, вероватноћа 95%.

01.01.2026. Четвртак: После облачног јутра, током дана претежно сунчано и топлије. Ветар умерен и јак северозападни, после подне у скретању на јужни. Најнижа температура од -8 до -1 °С, а највиша од 2 до 9 °С. Упозорење: Тmin < -5 °C, у планинским пределимa Тmin < -10 °C, вероватноћа 95%.

02.01.2026. Петак: Променљиво уз умерен и јак јужни ветар који ће понегде достизати и олујне ударе и осетно топлије. Киша се местимично очекује у Војводини и на истоку земље. Најнижа температура од -5 до 2 °С, а највиша од 8 до 13 °С.

03.01.2026. Субота: Променљиво уз умерен и јак јужни ветар и топло за овај период године, осим на северозападу Војводине где ће бити хладније. Киша се очекује у Војводини и на истоку Србије, а са падом температуре киша ће крајем дана у Бачкој прећи у снег. Ветар слаб и умерен, повремено и јак јужни, на северу у скретању на северни. Најнижа температура од 0 до 6 °С, а највиша од 10 до 14 °С, на северозападу око 6 °С .

"Саветујемо свим нашим путницима да одложе путовање за други датум. Молимо вас да не долазите на станицу ако је потврђено да је ваш воз отказан", наводи се у саопштењу.

Компанија "Гетлинк", која управља тунелом Ламанш који повезује Велику Британију и Француску, саопштила је раније данас да се проблем са напајањем возова струјом догодио синоћ.

"Потребна је техничка интервенција, која је тренутно у току. Услуга је привремено обустављена у оба смера. Очекује се да ће саобраћај постепено бити настављен око 15.00 часова по средњоевропском времену", саопштила је компанија "Гетлинк".

Неким путницима који данас нису могли да из Лондона стигну до Француске возом, биле су понуђене карте за трајект.

Због проблема у снабдевању струјом у Ламашу током дана је био обустављен саобраћај свих возова Евростара између Лондона, Париза, Амстердама и Брисела.

У саопштењу тужилаштва објављено је да су оптужени наводно "у периоду 1998-1999. године, у саучесништву, као припадници Војске бивше Југославије, "243. механизоване бригаде", 3. армије, познате као "Приштински корпус", као и припадници Министарства унутрашњих послова (МУП), такође починили нечовечно поступање, уништавање имовине, масовне депортације и етничко чишћење цивилног становништва".

У оптужници се описује да су "окривљени првобитно опколили село Рачак са места званих "Пишат", "Гештењат" и "Честа". Затим су гранатирали село из даљине војним возилима, претраживали кућу по кућу и одвајали мушкарце од жена и деце, присиљавајући их да напусте село, док су притворени мушкарци погубљени".

Специјално тужилаштво је на основу Закона о кривичном поступку, предложило Основном суду у Приштини да се суђење одржи у одсуству, јер су оптужени недоступни правосудним органима.

Како је додао, то је институционални и међусекторски одговор Владе на негативне демографске трендове са којима се наша земља суочава.

Мацут је истакао да израда ове стратегије представља стратешки одговор државе на дугорочне демографске изазове и основу за системско и одрживо планирање јавних политика у области породице и демографије.

Стратегија, како је навео, има кључну улогу у дефинисању јасних циљева и мера усмерених на јачање породице, подршку родитељству и унапређење демографског развоја. Једно од главних питања, како је додао, јесте и стварање услова да млади остану у земљи и ту заснивају породице.

Говорећи о демографском и правном контексту израде нових политика у овој области, министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић подсетила је да према подацима Пописа становништва из 2022. године, који није обухватио територију Косова и Метохије, Србија има око 6,6 милиона становника и да 75 одсто становништва живи у градовима.

Она је рекла да је број становника Србије у периоду између два пописа, од 2011. до 2022. године, смањен за око 586.000, односно за 8,1 одсто.

Навела је како израда Предлога стратегије демографског развоја Републике Србије и пратећег акционог плана представља један од приоритетних циљева у области демографије и популационе политике, да је Министарство за бригу о породици и демографију, уз подршку Популационог фонда УН, формирало мултидисциплинарни консултантски тим, те да ће у скорашњем периоду формирати и радну групу чији ће основни задатак бити израда овог стратешког документа.

Како се наводи у саопштењу МУП-а, Н. Б. се на терет ставља извршење кривичног дела – тешка дела против опште сигурности.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова, у ком року ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву.

Хапшење је извршено у сарадњи припадника Министарства унутрашњих послова у Београду, Одељења за истраживање експлозија, пожара и хаварија Управе криминалистичке полиције, са Tрећим основним јавним тужилаштвом у Београду.

МУП подсећа да су припадници ПУ за град Београд у протеклих месец дана ухапсили осумњичене за још три случаја паљења угоститељских објеката на Врачару и Палилули.

Директан пренос на Првом програму РТС-а.