Авион је безбедно слетео у базу. После тога председник САД Доналд Трамп се укрцао у нови авион и чека се наставак пута ка Швајцарској.

Председник скупштинског Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Угљеша Мрдић објаснио је да један од амандмана које је одбор усвојио на предлог за измену Закона о јавном тужилаштву предвиђа да уместо врховног јавног тужиоца Високи савет тужилаштва добије надлежност за упућивање тужилаца у Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК).

Мрдић је раније рекао да је предложио сет правосудних закона да би правосуђе било ефикасније и да би тужилаштво и судство били самостални. Он је рекао да судству и тужилаштву требају људи који су лојални једној држави, а то је Србија као и да је усвајање ових закона само први корак у враћању отетог правосуђа држави и народу.

Министар правде Ненад Вујић рекао је раније у Скупштини да измене правосудних закона које је предложио Мрдић представљају корак у унапређењу рада и ефикасности правосуђа, додајући да се њима повећава и доступност правде грађанима. На дневном реду је и листа кандидата за чланове и заменике чланова Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка, а посланици разматрају и измене Закона о државним службеницима који је поднела Влада Србије.

Остале тачке дневног реда

Пред посланицима је и предлог одлуке о утврђивању четири музејска предмета за културна добра од изузетног значаја, а реч је о Крунидбеним инсигнијама краља Петра Првог Карађорђевића, Похвалама монахиње Јефимије - покров за мошти кнеза Лазара, Вотивним колицима и скулптури "Данубиус".

Пред посланицима су и Извештаји о раду Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2024. године, Извештај о спроведеном мониторингу за 2024. годину, Предлог одлуке о давању сагласности на Статут Агенције за енергетику Републике Србије, који је поднео Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику.

На дневном реду је и Предлог одлуке о давању сагласности на Финансијски план Комисије за хартије од вредности за 2026. годину и Предлог одлуке о давању сагласности на Финансијски план Агенције за енергетику Републике Србије за 2026. годину. Ванредна седница почела је 14. јануара.

Такође, поручује да евентуални разговори са Сједињеним Америчким Државама, укључујући и могући састанак са Доналдом Трампом, морају да донесу конкретне резултате за јачање Украјине или приближавање крају рата.

Кијев оптужује Москву да намерним нападима на електроенергетску инфраструктуру угрожава нуклеарну безбедност, укључујући и Чернобиљ. Хране има довољно, поручују локалне власти, док се снабдевање електричном енергијом стабилизује. 

Шеф дипломатије Русије Сергеј Лавров тврди да је Кремљ отворен за дијалог са Европом, али да су шансе за договор са садашњим лидерима минималне, уз оцену да европске елите одбацују идеје Трампове идеје о миру.

Уз то, говорећи о Гренланду, Лавров је цитирао председника Хрватске Зорана Милановића и поручио да, ако се у његовој изјави о праву Гренланђана на одлучивање уместо тог острва стави Крим, постаје јасна руска позиција.

У току дана у већем делу земље мало и умерено облачно време уз сунчане интервале, само ће на југу земље бити претежно облачно, у нижим пределима са локалном појавом слабих краткотрајних падавина на граници кише и снега.

Дуваће слаб и умерен ветар, у кошавском подручју и на планинама повремено јак, јужни и југоисточни, а у доњем Подунављу краткотрајно и са ударима олујне јачине.

Најнижа температура од -9 до -2 степена, а највиша од -1 до 7 степени.

У току ноћи слабе краткотрајне падавине очекују се и у западним и централним деловима Србије, а у области падавина саветује се опрез због поледице.

У Београду мало до умерено облачно време уз сунчане интервале и уз умерен, повремено јак југоисточни ветар.

Најнижа температура од -7 до -3, а највиша око 4 степена.

Током идућих седам дана очекује се постепено слабљење јутарњих мразева уз пораст дневне температуре.

Падавине ће у већини региона бити слабе, спорадичне и локалне, на граници кише и снега, али се у области падавина, нарочито у вечерњим, ноћним и јутарњим сатима, саветује опрез због поледице.

Више падавина очекује се од 25. јануара на југу и југоистоку Србије.

У Поморављу и Подунављу кошава ће бити најјача за дане викенда, а ветар ће почетком следеће седмице ослабити и бити у скретању на западни и северозападни.

Првобитне хипотезе указују на то да је инфраструктура можда урушена због киша које су падале последњих неколико дана.

Саобраћај на тој железничкој линији је обустављен.

Још један воз искочио је данас из шина у Каталонији, а није било повређених. Ту незгоду изазвало је камење које је пало на пруге због олује која је погодила Херону.

Путнички воз у предграђу Барселоне исклизнуо је из шина само два дана пошто је у железничкој несрећи на југу Шпаније погинуле најмање 42 особе, а више десетина је повређено, када је неколико вагона воза такође исклизнуло из шина. 

Нека од њих показао је присутнима, а на почетку обраћања највише је говорио о својој имиграционој политици током протеклих 12 месеци, уз фотографије ухапшених у Минесоти, тврдећи да су у питању "криминални, илегални мигранти".

Потом је указао да ускоро путује у Давос опаском: "Ускоро идем на једно прелепо место у Швајцарској. Сигуран сам да ме тамо веома радосно очекују."

Трамп сутра путује на Светски економски форум у Давосу, где се нашироко расправља о његовим претењама увођењем царина савезницима уколико не пристану на то да Сједињене Америчке Државе преузму Гренланд.

Француски председник Емануел Макрон већ је поручио светским лидерима да је "бескрајно нагомилавање нових царина" од стране САД "суштински неприхватљиво", док је канадски премијер Марк Карни изјавио да се "оштро противи" царинама због Гренланда.

Трамп се потом накратко осврнуо на питање Венецуеле, помињући Марију Корину Мачадо – опозициону лидерку те земље, која је недавно Трампу предала своју медаљу Нобелове награде за мир.

"Можда можемо да је укључимо на неки начин", каже Трамп, називајући Мачадо "невероватно фином женом".

Мачадо тврди да би она требало да буде нова лидерка Венецуеле након што су САД 3. јануара у Каракасу заробиле и одвеле венецуелнског председника Николаса Мадура.

У међувремену, Трамп је одбио да је подржи, наводећи да нема довољну подршку унутар земље – упркос томе што њен опозициони покрет тврди да је победио на широко оспораваним изборима 2024. године.

О царинама

Трамп је изјавио је да царине представљају важан извор прихода и јачања националне безбедности САД, наводећи да са нестрпљењем чека одлуку Врховног суда САД о законитости царина уведених прошле године.

Истакао је да је последњих годину дана остварен снажан економски раст и заустевљена инфлација присутна током мандата бившег америчког председника Џозефаа Бајдена.

"Не знам шта ће Врховни суд да уради. Мени је то потпуно јасно, не може бити јасније. Дозвољено је увести лиценцу, а царина је вероватно мање строга мера него што би лиценца могла да буде", рекао је Трамп.

Навео је да су САД захваљујући царинама прикупиле стотине милијарди долара, упозоривши да би у случају неповољне судске одлуке могло доћи до обавезе враћања тог новца.

"Ако изгубимо тај случај, могуће је да ћемо морати да учинимо све што можемо да то вратимо. Не знам како би то могло лако да се уради, а да се не нанесе штета великом броју људи", рекао је Трамп.

Имиграциона политика 

Амерички председник је изјавио да је сарадницима у администрацији поручио да "мало попусте" у оквиру појачаних мера против илегалне имиграције, истичући да има разумевања за имигранте који раде и доприносе америчкој привреди и нагласио да актуелне протесте против агената Службе за имиграцију и царину (ИЦЕ) предводе "плаћени агитатори".

"Имамо велико срце за људе. Дошли су илегално, али су добри људи и сада раде на фармама, у ресторанима и хотелима", рекао је Трамп.

Напоменуо је да фокус треба да буде на особама са криминалним досијеима, али је признао да су привођени и имигранти без такве прошлости.

"У теорији, и они би требало да буду депортовани, али ми смо фокусирани на убице, дилере дроге и ментално нестабилне", рекао је Трамп.

Хвалећи рад припадника Граничне патроле и ИЦЕ-а, Трамп је рекао да "воли Хиспаноамериканце" и подсетио да је велики број њих гласао за њега.

"Гранична патрола је невероватна. Углавном су Хиспаноамериканци", рекао је Трамп, наводећи да они чине око 60 одсто припадника те службе, као и да су "предузимљиви и изузетни људи". 

Ипак, више путе је поновио да изражава жаљење због смртоносне пуцњаве у којој је федерални имиграциони службеник пре две недеље у Минеаполису убио Рене Гуд.

"То је тешка ситуација. То је тако тужно", рекао је Трамп и нагласио да му је посебно било жао зато што је отац Рене Гуд "Трампов присталица".

Нагласио је и да ИЦЕ понекад "прави грешке" и да уме да буде "прегруб према људима".

О "кријумчарима дроге на Карибима" и "борби на копну"

Трамп је изјавио је да су САД "уклониле готово 100 одсто дроге која је долазила морским путем" пошто је америчка војска извела више десетина војних удара на бродове у Карипском мору од септембра, најавивши да ће операције прећи с мора на копно.

"Сада ћемо, врло ускоро, почети да се бавимо дрогом која долази копном. Тачно знамо одакле долази", рекао је Трамп.

Према подацима Пентагона, САД су од септембра извеле више од двадесет напада на наводне бродове за превоз дроге у Пацифику и Карибима, при чему је убијено више од 100 људи.

Чланови америчког Конгреса, углавном из редова Демократске странке, изразили су растућу забринутост због ових удара и поднели више резолуција о ратним овлашћењима с циљем да се даља дејства у вези са Венецуелом ограниче без сагласности Конгреса, али ти покушаји за сада нису били успешни.

Ново гласање о резолуцији о ратним овлашћењима очекује се касније ове седмице у Представничком дому САД.

"Учинио сам више за НАТО, сумњам у узајамну помоћ"

Председник САД изјавио је на брифингу да нико није учинио више за НАТО од њега, доводећи у питање да ли би чланице Алијансе притекле у помоћ Вашингтону у случају потребе.

"Нико није урадио више за НАТО од мене и мислим да ће вам то већина рећи. Можете да питате и генералног секретара НАТО (Марка Рутеа), он је то рекао – урадио сам више за НАТО него било ко", рекао је Трамп.

Пошто су чланице НАТО-а изразиле снажно противљење његовој намери да САД преузму контролу над Гренландом, Трамп је поручио да "и НАТО мора фер да се односи према Сједињеним Државама".

"Мој највећи страх у вези са НАТО је то што ми трошимо огромне суме новца. Знам да бисмо ми притекли њима у помоћ, али заиста се питам да ли би они дошли у помоћ нама", рекао је Трамп.

Амерички председник је подсетио да члан 5 Повеље НАТО предвиђа да се напад на једну чланицу сматра нападом на све, али је нагласио да је тај члан активиран само једном, после терористичких напада 11. септембра 2001. године, када су европске земље подржале САД у рату у Авганистану.

Трамп је поновио тврдњу да је учинио "више за НАТО него било која особа, жива или мртва", истичући као једно од кључних достигнућа договор чланица да повећају издвајања за одбрану са два на пет одсто бруто домаћег производа.

"Одбор за мир уместо Уједињених нација"

Трамп је такође изјавио да би новоформирани "невероватни" Одбор за мир, који је покренула његова администрација, "могао" да замени Уједињене нације, које је критиковао због, како је навео, недовољне ефикасности у окончању ратова.

"Уједињене нације једноставно нису биле од велике помоћи. Велики сам заговорник потенцијала УН, али оне никада нису испуниле тај потенцијал", рекао је Трамп.

Навео је да је УН требало да "реше сваки од ратова" које је, како тврди, он решио, истичући да им се у тим процесима никада није обраћао, нити је размишљао о томе.

"Волео бих да Уједињене нације могу да ураде више. Волео бих да нам није потребан Одбор за мир. Уједињене нације ми никада нису помогле ни у једном рату. Мислим, претпостављам да их не кривим. Нисам их позвао да помогну", рекао је Трамп.

Одбор, замишљен као тело под Трамповим вођством за надзор обнове Газе, најпре би се бавио сукобом у Гази, уз план да се касније прошири на друге конфликте Чланство у одбору.

Проблем представљају одредбе повеље које дају Трампу коначну одлучујућу моћ и место дожитовтног председника, што изазива питања, између осталог и о томе где би ишла уплата за чланство.

Према изворима Блумберга, око 60 земаља, укључујући неколико европских позвано је да се придружи одбору, а Трамп жели да коначна повеља и мандат комитета буду потписани у Давосу у четвртак.

О Нобеловој награди за мир

Трамп, пошто је набројао неке од ратова за које тврди да их је решио, попут сукоба између Јерменије и Азербејџана, прелази на тврдњу да Норвешка контролише Нобелову награду за мир.

"Норвешка вуче конце. То је шала. Мачадо ми је рекла да не заслужује награду и да сам ја тај који је заслужује. Она ми је рекла да ја то заслужујем зато што сам окончао осам ратова.

Трамп је затим упитан о поруци норвешком премијеру у вези са Нобеловом наградом за мир.

"Изгубио сам много поштовања према Норвешкој. Али, сукобе нисам решавао због Нобелове награде. Исто то покушавам са ратом Русије и Украјине", рекао је амерички председник.

Говорећи о Ирану, Трамп је рекао да је "уништио иранске нуклеарне капацитете и његове субверзивне способности". На питање о могућој војној интервенцији, у контексту ранијих претњи због протеста у тој земљи, рекао је да не може да предвиди будуће догађаје.

"Не могу да вам кажем шта ће се догодити у будућности. Видећемо шта ће се десити с Ираном", рекао је Трамп и оценио да "не зна" да ли је војна опција и даље у оптицају.

О преузимању Гренланда и Панамског канала

Трамп је упитан колико далеко је спреман да иде да би преузео Гренланд.

"Сазнаћете", одговорио је.

Затим је упитан о објави на његовој друштвеној мрежи у којој је споразум Велике Британије да острва Чагос уступи Маурицијусу, а да потом изнајми кључну војну базу, назвао "чином велике глупости".

Трамп је упитан да ли је, упркос томе што је раније подржао британске планове, сада његов став да тај договор не треба да се спроведе. Рекао је да, када је Британија првобитно планирала тај потез, "говорила о неком концепту власништва", док се сада"разматра суштински закуп и продаја", чему се он противи.

Наводи да то "није ништа слично Гренланду, али је прилично важно подручје света" и да сматра да би Британија требало да задржи острва Чагос.

Трамп је затим упитан о претњама царинама у вези са Гренландом и шта ће се десити ако Врховни суд пресуди против законитости његове примене царина.

"Тужићемо нешто друго. Оно што сада радимо је најбољи, најјачи, најбржи и најмање компликован начин", закључио је Трамп, уз напомену да састанци о Гренланду "иду прилично добро".

Упитан, да ли је враћање Панамског канала још увек на дневном реду, о чему је говорио током првих месеци другог мандата, Трамп није желео да прецизира.

"Не желим то да вам кажем. На неки начин, јесте", закључио је амерички председник.

“Углавном у сектору грађевине, мада не можемо се само на тај сектор фокусирати пошто имамо и електричаре и водоинсталатере. Онда имамо сектор саобраћаја, доста возача недостаје”, поручује Јевтовићева.

Када је реч о ИТ сектору, каже да недостатак радника није више толико изражен, односно да недостаје одређених кадрова, као и да се сада траже сложенија знања, не основни ИТ курсеви.

“У сваком случају, занати, све што спада у занате, су нешто што баш јако дуго недостаје и недостајаће”, поручује Јевтовићева.

Наводи да је ситуација на тржишту таква да ко има знање и вештине у таквој је ситуацији да може да бира посао.

Турински: Занати се из годину у годину све више траже

Милош Турински из Инфостуда напомиње да имамо два поларитета – са једне стране имамо занатлије, а са друге имамо ИТ сектор.

“У последњих десет година превагнуо је тај услужни сектор где спадају и занатлије и где су квалификована занимања. И то је оно што нам недостаје у великој и значајној мери. То је највећи дефицит”, додаје Турински.

Указује да се занати из године у годину све више траже.

“Послова се све више и више отвара, а са друге стране ми не имамо довољно кадрова. И онда иде цела она прича коју причамо већ годинама о том великом увозу страних радника, да нам донекле бар попуњавају те све слободне и отворене позиције”, наводи Турински.

"Нема кризе, ИТ сектор је сазрео"

Говорећи о ИТ сектору, каже да је крајем 2022. године дошло до оптимизације рада.

“Негде је тај балон који је до те године био пренадуван, где су компаније узимале кадрове и са факултета и са курсева и где се јако лако запошљавало, али тада је дошло до економске кризе, опао је број пројеката, новац је био у паду и заправо је морало да дође до оптимизације кадрова”, додао је Турсински.

Ипак, сматра да није реч о кризи у ИТ сектору, него да је сазрео.

“Више нема тог брзог запошљавања после кратког курса од месец, два, три. Тржиште сада тражи оно што је чињеница – тражи дубље знање, тражи искуство и тражи специјализацију. Јесте да је улазак знатно тежи, али и даље за добре стручњаке има много простора”, додаје Турински.

Наводи да је 15 одсто мање огласа за ИТ послове него што је ту било 2024. године, као и да је највећи пад на јуниорским позицијама.

Каже да се до 2022. године нудило све и шаком и капом и да су сви који малтене упишу курс одмах добијали посао у ИТ сектору.

“Уписивао је свако и ко воли ИТ и ко је само видео добру прилику за добру зараду. Тржиште је и навикло све те људе да ће много лако доћи до посла и да ће имати сигурну и стабилну зараду. Међутим, сада се то све променило и много је теже и треба много више улагања и знања и искуства да имате и да се заиста трудите, а притом и да волите тај посао којим желите да се бавите”, додаје Турински.

На питање колико је онда у овом тренутку ИТ сектор добра опција за младе који тек треба да изаберу своје занимање, Јевтовићева каже да свакако јесте.

“Генерално гледано, долазимо до тога да зависи шта ко жели. Пазите, ја не могу да будем балерина, иако бих желела. Гледаш своје афинитете личне, а са друге стране гледаш на неке реалне околности да ли си за то или ниси. Али, свакако, мислим да треба да ослушкују тржиште. Да посматрају, односно да читају анализе озбиљних истраживања, где могу уствари да нађу негде своје место под сунцем у зависности од тога шта желе”, напомиње Јевтовићева.

Додаје и да ИТ не може бити лош избор, али да су сада нека друга занимања можда боља опција у смислу зараде и осталих ствари.

Шта изабрати ако желимо да мењамо посао

Говорећи о томе шта би саветовао некоме ко данас има 30 или 40 година и размишља о промени каријере, Турински каже да тржиште сада изискује траже комбинацију.

“То је комбинација да имате и техничко знање и искуство и добра опција су свакако техничка занимања, логистика, сервиси, наравно дигиталне вештине, то не можемо да оспоримо никако, али дигиталне вештине повезане са постојећим искуством. Уколико желе да промене каријеру, постоје опције, али захтевају заиста план, стрпљење, али и додатно учење”, додаје Турински.

Генрације су одрастале са ставом да је факултет једини пут ка некој сигурности и успеху, а да су занати знак неуспеха.

“Ми смо тако генерално учени генерацијама уназад и то доста дуго да треба да уписујемо високе школе да не би остали без посла, а онда нас тржиште демантује у последњих десет година сигурно, где много боље пролазе људи који имају одређене квалификације и средњу стручну школу”, поручује Турински.

Наводи и да је проблем што млади нису били довољно заинтересовани за уписивање стручне школе. То се полако мења и постоји већа потражња за занатским занимањима, додаје Турински.

Србија нема закон о занатству

Јевтовићева напомиње и да смо ми једина земља у региону која нема закон о занатству.

“Не постоји довољна промоција тих занимања. Мислим да би требало да се прецизније тој деци објасни које су предности и да то није две године ћеш имати добру плату, него ћеш имати и имати. Мислим, то су занимања будућности. Друга страна, што се закона тиче, када би био усвојен, као што није, дефинисао би статус занатлије, јер они се сада у АПР-у региструју као предузетници, али имају тотално другачији систем рада”, поручује Јевтовићева.

Поред тога, каже да су то ретка занимања која неће моћи да замени вештачка интелигенција.

“Не можемо направити вештачку интелигенцију да окречи кућу или томе слично. Када ти нешто знаш рукама, кад имаш неки занат, некако сигурније се човек осећа”, закључује Јевтовићева.

"Шокантно је да наш “брилијантни“ савезник Уједињено Краљевство планира да Маурицијусу преда острво Дијего Гарсија на којем се налази кључна америчка војна база и то без икаквог ваљаног разлога", саопштио је путем друштвених мрежа Доналд Трамп.

Лондон је 22. маја прошле године постигао споразум са Маурицијусом. Бивша британска колонија, а сада британска територија – архипелаг Чагос, биће предат тој земљи.

Стармерова лабуристичка влада обезбедила је закуп острва Дијего Гарсија у наредних 99 година. Цена - сто један милион фунти годишње. На њему је за Американце стратешки важна база – одскочна даска за тајне војне операције у Азији.

Лондон је у преговоре са Маурицијусом ушао после необавезујуће правне препоруке једне међународне комисије што је изазвало бројне критике политичке деснице у Британији, али и знатног дела аналитичара глобалне стратегије Лондона.

Дарен Џонс, шеф кабинета британског премијера, бранио је став владе у интервјуу за Би-Би-Си, истакавши да Лондон "нема разлога да се стиди".

"Обезбедили смо да то острво настави да буде база у наредном веку, јер је важна за Уједињено Краљевство и наше савезнике у НАТО-у, укључујући и Сједињене Државе", рекао је Џонс.

Суптилним дипломатским језиком потцртао је да Британија Сједињене Државе сматра само једним од бројних савезника у НАТО-у.

Тон учтив, порука иста

У Лондону је први републиканац америчког Конгреса Мајк Џонсон. Обележавајући 250. годишњицу трансатлантских односа, он је нагласио да Вашингтон очекује контролу граница, веће улагање у заједничку одбрану и држање стратешких позиција широм света.

Тон је био учтив, али порука британским посланицима остала је иста.

"Више него икада потребно је да британски народ покаже своју величину, понос и патриотизам. Ви то и чините. Потребно је да тесно сарађујете са нама као партнери и пријатељи и браните безбедност Западног света", истакао је председавајући представничког дома америчког Конгреса Мајк Џонсон.

Део аналитичара у Лондону тврди да разлике у ставовима између две земље не постоје, али само ако сте на истој страни идеолошког јаза између левице и деснице у обе државе.

21.01.2026. Среда: Ујутро слаб и умерен мраз, а на појединим локалитетима магла и ниска облачност, углавном у Подрињу и у Тимочкој Крајини. У току дана у већем делу Србије мало и умерено облачно уз сунчане интервале, само ће на југу земље бити претежно облачно, у нижим пределима са локалном појавом слабих краткотрајних падавина на граници кише и снега, а у брдско-планинским областима уз провејавање слабог снега. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју и на планинама повремено јак, јужни и југоисточни, а у доњем Подунављу краткотрајно и са ударима олујне јачине. Најнижа температура од -9 до -2, а највиша од -1 до 7 степени. У току ноћи слабе падавине краткотрајно се очекују и у западним и централним деловима Србије, а у области падавина саветује се опрез због поледице (залеђивања мокрих површина). Упозорења: Тmin < -5 степени, вероватноћа 90%. Поледица – залеђивање мокрих површина, вероватноћа 80%.

22.01.2026. Четвртак: Умерено до претежно облачно, a на југу и југозападу Србије, као и у Тимочкој Крајини јутарња магла, која се по котлинама и долинама река може задржавати и дуже. Слабе падавине на граници кише и снега очекују се као локална појава (као и поледица услед залеђивања мокрих површина). Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено јак, источни и југоисточни, после подне и увече у слабљењу. Најнижа температура од -5 до 0, а највиша од 1 до 8 степени. Упозорења: Поледица – залеђивање мокрих површина, вероватноћа 80%. МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 80%.

23.01.2026. Петак: Мало и умерено облачно са сунчаним периодима, a на југу и југозападу Србије, као и у Тимочкој Крајини јутарња магла, која се по котлинама и долинама река може задржавати и дуже. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју крајем дана поново у појачању, источни и југоисточни. Најнижа температура од -4 до 1, а највиша од 2 до 11 степени. Упозорења: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 70%.

24.01.2026. Субота: Умерено облачно и ветровито уз краткотрајну кишу. На планинама пролазна појава снега. На југу и југозападу Србије, као и у Тимочкој Крајини јутарња магла, која се по котлинама и долинама река може задржавати и дуже. Дуваће умерен и јак, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено и олујни јужни и југоисточни ветар. Најнижа температура од -2 до 3, а највиша од 2 до 11 степени. Упозорења: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 70%. МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 70%.

Професионалну каријеру започео је 2000. године у тадашњем ресору државне безбедности.

Од 2003. године радио је у Специјалној антитерористичкој јединици у оквиру специјалистичког тима, а од 2004. године обављао је послове непосредне физичке заштите и обезбеђења амбасадора Сједињених Америчких Држава и објеката Амбасаде САД.

Године 2012. постављен је за шефа групе у такозваном "Д тиму".

У периоду од 2013. до 2014. године обављао је дужност начелника Одељења за обезбеђење председника Народне скупштине Републике Србије, у тадашњој Управи за обезбеђење.

Од 2014. до 2015. године обављао је функцију шефа кабинета и саветника министра унутрашњих послова Републике Србије, док је од 2015. до 2021. године обављао дужност помоћника директора полиције, задуженог за послове граничне полиције, саобраћајне полиције, управних послова, као и за унапређење и модернизацију полиције.

Од краја 2020. до средине 2021. године обављао је и дужност начелника Полицијске управе у Пироту.  Од 2021. до 2026. године обављао је послове координатора у Специјалној антитерористичкој јединици, где је био задужен за обуку и опремање.

Током професионалне каријере завршио је бројне стручне обуке у земљи и иностранству, укључујући обуке са француском специјалном јединицом ГИГН, службама Дипломатиц Сецуритy Сервице и Сецрет Сервице, Службом маршала Сједињених Америчких Држава, аустријском јединицом „Кобре“, као и кинеским СWАТ јединицама.

Због постигнутих резултата у раду више пута је награђиван и ванредно унапређен. Ожењен је и отац четворо деце.

Од силине удара возило је прелетело заштитне стубове и предњим делом се закуцало у зид зграде, који је знатно оштећен.

На месту несреће остала је већа количина шута, цигле, бетона и делова реклама.

На терену су и радници који покушавају да санирају штету у једном од локала у згради.

Како су навели, на снимцима надзорних камера види се да је аутомобил буквално улетео у објекат након што је изгубио контролу у кривини.

У несрећи је је тешко повређен педесетогодишњи мушкарац, који је превезен у Ургентни центар, у такозвану црвену зону. Из Хитне помоћи потврђено је да је реч о тешким телесним повредама.

Надлежни апелују на возаче да буду посебно опрезни, с обзиром на клизаве коловозе и појачан саобраћај, као и на чињеницу да су у току појачане контроле саобраћајне полиције.

Председница посланичке групе С&Д Иратксе Гарсија Перес изјавила је новинарима да међу политичким групама постоји "већински договор" да се замрзне трговински споразум који су ЕУ и САД постигли прошле године, пише Фигаро.

Највећа политичка група у ЕП, ЕПП, такође је потврдила обуставу даљих разговора о том споразуму. 

Председник посланичке групе ЕПП Манфред Вебер оценио је да је спречавање бесцаринског приступа америчких компанија европском тржишту "веома снажан алат".

Председница центристичке групе Обновимо Европу (Ренеw) Валери Аје истакла је да је реч о "изузетно моћној полузи", наводећи да не верује да би америчке компаније биле спремне да се одрекну европског тржишта.

С друге стране, део националистичке деснице успротивио се замрзавању споразума.

Копредседник групе Европских конзервативаца и реформиста (ЕЦР) Никола Прокаћини оценио је да је таква одлука "грешка".

Супротан став има група Патриоте, на чијем је челу француски европосланик Жордан Бардела, која подржава "суспензију" споразума. Бардела је поручио да је у односима са САД сада на снази "однос снага".

Договор, постигнут током лета, предвиђа царине од 15 одсто на извоз из ЕУ у САД, док би амерички извоз у ЕУ био ослобођен царина.

У претходних годину дана другог мандата Доналда Трампа, традиционална западна дипломатија заснована на вишедеценијским пактовима и прокламованим вредностима замењена је "трансакционим" моделом, у којем је сваки савез подложан ревизији.

За Вашингтон више не постоје трајни партнери, већ само тренутни договори и нагодбе, где се лојалност мери искључиво кроз допринос америчкој економији.

Европску унију је третирао првенствено као трговинског ривала, условљавајући безбедносне гаранције НАТО-а моменталним повећањем војних буџета европских чланица и куповином америчког наоружања, а сада чак и територијалним уступцима.

Претензије према Гренланду, данској аутономној територији коју Трамп жели да припоји не искључујући ни употребу војне силе – довеле су трансатлантске односе до усијања, постављајући чак и питање опстанка НАТО-а.

Иако је током кампање бомбастично најављивао да ће сукоб у Украјини завршити за "24 сата" по преузимању дужности, Трамп није имао успеха, па је уместо мира, драстично смањио војну помоћ Кијеву.

Са друге стране, Трамп је обновио односе са Русијом. Са Владимиром Путином састао се на Аљасци – на домаћем терену, али симболички важном и за Русију.

Дипломатска битка је сада у пуном јеку, а преговори о предлогу мировног споразума воде се између Кијева и Вашингтона, на основу нацрта који је предложио амерички председник.

На Блиском истоку, Трамп је успео да наметне свој ревидирани мировни план, чиме је заустављен рат у Појасу Газе.

Без обзира на мировне иницијативе, Трамп није добио силно очекивану Нобелову награду за мир, што га, наравно, није спречило да добије "резервну", и то Фифину.

Да Нобела неће лако заборавити, доказао је недавно, када му је добитница уступила награду, коју је и раније посветила њему. Додатно, у писму норвешком премијеру Јонасу Гару Стореу поручио је да више не осећа обавезу да размишља искључиво о миру, пошто је, како тврди, Норвешка одлучила да му не додели Нобелову награду. 

Pin point операције уместо "бескрајних ратова"

На војном плану, амерички лидер који важи за "председника који није започео ниједан рат" наредио је нападе у неколико земаља, али је, ипак, барем за сада напустио концепт дуготрајних интервенција.

Уместо слања трупа у "бескрајне ратове", Вашингтон се фокусирао на високопрецизне, тзв pin point операције, са јасно дефинисаним циљевима.

Током 12 дана међусобног ракетирања између Ирана и Израела, Трамп је у јуну наредио серију ваздушних удара на Исламску републику, поручујући да неће дозволити Техерану да доврши развој нуклеарног оружја.

Та војна интервенција, иако ограничена на ваздушне нападе без уласка копнених трупа, додатно је дестабилизовала иранску власт и пружила снажан ветар у леђа новом таласу масовних протеста широм Ирана.

Трампова администрација је грађанске немире отворено подржала, претећи новом војном интервенцијом, док се носач авиона "Абрахам Линколн" приближава зони из које може да гађа мете у Ирану.

На Трамповом нишану нашли су се и мете у Сирији, Ираку, јеменски Хути, јединице ИСИС-а у Нигерији, и на крају, Венецуела, када је у муњевитoј интервенцији америчких специјалаца ухапшен председник Николас Мадуро, у Каракасу. 

После напада на Венецуелу, дугу листу војних интервенција САД у Латинској Америци, Трамп је допунио отвореним претњама низу земаља у америчком "блиском иностранству" – Куби, Мексику, Колумбији.

Свој други мандат, Трамп је почео је потезима у духу Монроове доктрине (Панамски канал, Гренланд...), а првих годину дана од ступања на дужност завршио је њеним отвореним декларисањем као начела америчке политике, али ребрендираном у – "Донроову" доктрину.

Царина као "најлепша реч у речнику"

Радикалним заокретом од слободне трговине ка агресивном протекционизму, увођењем свеобухватних царина и савезницима и противницима, Трамп је економску политику претворио у главно оружје.

Подизање високог зида царинских баријера, оцењено је као крај ере неолибералне глобализације и Вашингтонског консензуса, који је у међународној економији доминирао од краја Другог светског рата.

"Царина је најлепша реч у речнику", рекао је Трамп више пута, држећи се преговарачке тактике шокантних најава царина и од 100 одсто, које су изазвале драматичне реакције у јавности.

Својеврсни максималистички блеф користио је више пута као полугу за изнуђивање уступака, да би на крају пристао на знатно ниже, али и даље историјски високе царинске стопе, приказујући себе као великог преговарача који је извукао максимум из трговинског рата који је сâм започео.

Поларизација без преседана – миграције, "дубока држава" и културни рат

Убрзо по ступању на дужност, почео је најављени обрачун са федералном бирократијом, кроз партнерство са милијардером Илоном Маском у оквиру Одељење за ефикасност владе и управе (DOGE).

Истовремено, Трамп је донео преокрет у "културном рату" спровођењем конзервативне агенде.

Оштром политиком према миграцијама и покретањем масовних депортација, питање безбедности граница постало је централно, праћено милитаризацијом полиције са последицама које нису ограничене на питање илегалним миграција.

Одмах по ступању на дужност, проглашено је ванредно стање на граници са Мексиком, ради коришћења војних ресурса за депортације.

Поларизација друштва је појачана и манифестује се као сукоб два потпуно непомирљива погледа на америчку будућност.

Техно-национализам – трка за дигиталну супериорност

За разлику од првог мандата, Трамп је сада технологију поставио у центар своје политике, тежећи ка апсолутној америчкој доминацији у области вештачке интелигенције и криптовалута.

Кроз стратешку подршку домаћим техно-гигантима и дерегулацију, настоји да осигура да Америка, а не Кина, задржи превласт у дигиталној револуцији.

Трка за ретким сировинама, неопходним за прозводњу најсавеменијих уређаја, постала је кључни део концепта националне безбедности. 

Култ личности у дигиталном формату

Трамп је у протеклој години, користећи директне дигиталне канале, занемарио традиционалну улогу медија.

Већина кључних одлука, од мировних преговора до економских одлука, прво је саопштена на друштвеним мрежама, остављајући мејнстрим медије у улози посматрача, што је Трампу омогућило да постане истакнутији од саме институције коју представља.

Администрација је, како изгледа, у 2025. години почела да функционише више као корпорација под брендом "Трамп" него као традиционални државни апарат.

"Када сам разговарао са њима раније, они су рекли да је потребно да се пошаљу ти терм схеетс (битни елементи будућег споразума). Сви главни елементи уговора су ту садржани. Оно што су тражили од нас око различитих опција, о чему не бих причао, ми смо поштовали до краја, урадили смо све како је тражено. Не видим препреку, не видим сметњу на том путу да оперативна лиценца буде продужена до коначног закључења уговора. Очекујемо одговор данас, сутра, до четвртка, до петка. Данас, сутра или прекосутра", рекао је Вучић одговарајући на питање када очекује одговор ОФАК-а на захтев који је упутио НИС.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је раније данас за РТС да је НИС поднео захтев ОФАК-у, односно америчкој администрацији, да Нафтној индустрији Србије дозволи да настави оперативни рад, док се воде даљи разговори да би се договорена транаскција између "Гаспромњефта" и МОЛ-а успешно завршила.

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров назвао је узајамно корисним прелиминарни договор о продаји пакета акција српске компаније НИС, који припада "Гаспромњефту", мађарској компанији МОЛ.

Мађарска компанија МОЛ и руски Гаспромњефт договорили су јуче основне одредбе будућег купопродајног уговора за НИС који ће бити упућен америчком ОФАК-у на одлучивање, а Србија је успела у преговорима да повећа власнички удео за пет одсто.

Стручне службе Инфраструктуре железнице Србије су од пријаве догађаја на терену и врше проверу стања возног вода контакне мреже на овом делу пруге.

Нема оштећења на железничкој инфраструктури и током дана је брзина возова постепено повећавана. Ускоро очекујемо враћање брзине возова на пројектовану брзину на прузи Београд – Суботица.

Нажалост, оваквих појава било је и раније на мрежи пруга Инфраструктуре железнице Србије, услед неповољних временских услова, ниских температура, снега и леда.

Наиме, због великог олујног ветра, магле и ниских температура током ноћи у овом делу Србије, на горњим деловима контактне мреже накупило се неколико центиметара смрзнутог иња. На тај начин повећана је бочна површина водова контактне мреже.

Услед јаког бочног ветра, дошло је до љуљања контактне мреже на деоници Наумовићево – Ловћенац. Ово је посебно било изражено на отвореној прузи, где није било дрвећа као заштите од ветра.

Инфраструктура железнице Србије извињава се путницима и корисницима услуга, што је услед великих временских неприлика током претходне ноћи, дошло до кашњења путничких возова између Београда и Суботице током данашњег дана.

Како је наведено у саопштењу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, на састанку у Палати Србија једна од тема биле су откупне цене, а саговорници су се сагласили да су оне под снажним утицајем међународних тржишних кретања, пре свега пада цена свих категорија свиња у Европској унији током последњег квартала 2025. године, што се директно одражава и на домаће тржиште.

"Такође, трговински споразум ЕУ са блоком Меркосур имаће значајне последице по целокупан европски, а посредно и српски сектор свињарства", рекао је министар.

Посебан састанак о откупним ценама свиња

Тим поводом, најављено је да ће у наредном периоду бити одржан посебан састанак посвећен теми откупних цена свиња, уз учешће министарке привреде Адријане Месаровић и министарке унутрашње и спољне трговине Јагоде Лазаревић.

Гламочић је додао да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде учествовало и у изради Нацрта закона о спречавању непоштених трговачких пракси и позвао учеснике састанка да дају своје коментаре и предлоге како би се законска решења додатно унапредила.

Као следећи конкретан корак министарства, Гламочић је најавио и доношење Уредбе о обележавању меса и производа од меса, којом ће месо и производи који су 100 одсто из Србије бити јасно декларасани и одвојени од меса и производа из увоза, чиме министарство настоји да даље стимулише домаћу производњу. Нагласио је да ће у изради коначног текста Нацрта уредбе учествовати и сами одгајивачи и произвођачи свиња.

Ускоро измена система обележавања и регистрације свиња

У разговору је истакнуто да ће у наредном периоду доћи и до измена система обележавања и регистрације свиња, а на предлог присутних представника удружења одгајивача свиња размотрена је и промена стратегије субвенционисања произвођача, како би подстицаји били развојног карактера и разликовали се у зависности од врсте производње.

Гламочић је рекао да је свињарство један од најважнијих сегмената сточарске производње у Србији и да има изузетан економски, социјални и демографски значај, с обзиром на то да се готово 76 одсто укупног броја свиња и даље налази на породичним пољопривредним газдинствима.

"Иако је сектор у претходној деценији пролазио кроз тежак период, последње две године доносе јасне сигнале опоравка. Током 2024. године забележен је раст укупног броја свиња за око 10 одсто, а само у 2025. години број крмача је повећан за 11.000 односно за око 19 одсто, што све представља основу за стабилнију производњу у наредном периоду", нагласио је Гламочић. Он је поручио да је у 2024. години забележен и раст потрошње свињског меса у односу на 2023. годину за више од пет одсто.

У 2025. години увоз меса опао за око 15 одсто

Министар је навео и да производња није успела да у потпуности испрати тржиште, због чега се део потреба надокнађује увозом. Гамочић је указао и на то да је у 2025. години увоз меса опао за око 15 одсто и увезено је око 2,5 пута мање прасади за тов у односу на 2024. годину, док је истовремено извоз повећан за 24 одсто, што је јасан показатељ да домаћа производња јача.

Он је додао да Србија обезбеђује између 70 и 80 одсто сопствених потреба, што говори у прилог томе да смо самодовољни више него што се у јавности говори.

Могућности за закључивање уговора између произвођача и кланичара

На састанку је отворено и питање уговорне производње, при чему је министар рекао да би у наредном периоду требало размотрити могућности за закључивање уговора између произвођача и кланичара, који би обезбедили већу сигурност пласмана и стабилније услове пословања за обе стране. "Свињарство није само економско питање, оно чува српска села, породична газдинства и домаћу производњу. Не постоји брзо и трајно решење, али постоји јасан смер.

Министарство ће наставити да инвестира у свињарску производњу и да ради на унапређењу транспарентности тржишта и јачању биобезбедности у циљу заштите производње од заразних болести. Улога државе је да буде партнер пољопривредницима и да створи услове у којима овај сектор може да има стабилну и одрживу будућност", закључио је Гламочић.

Од тада, Монако редовно користи Експо платформу за представљање својих вредности, иновација и културног идентитета.

Током свог учешћа на претходним међународним изложбама, Монако је више пута био награђиван за креативност, архитектонска решења и снажну тематску интерпретацију, нарочито у областима одрживог развоја и заштите животне средине.

Његови павиљони често су препознати као примери елегантног споја савременог дизајна, едукативног садржаја и јасне поруке о глобалној одговорности.

"Изузетно нам је драго што је Кнежевина Монако једна од земаља учесница на специјализованој изложби Експо 2027 Београд. Реч је о земљи са изузетно дугом и богатом Експо традицијом, чије учешће додатно потврђује међународни значај и кредибилитет Експа у Београду. Вредности које Монако доследно промовише-одрживи развој, заштита животне средине, иновације и међународна сарадња,  у потпуности су у складу са темом 'Играј за човечанство'. Сигурни смо да ће присуство Монака значајно обогатити садржај Експа 2027", изјавио је директор предузећа Експо 2027 д.о.о. Данило Јеринић.

Како се наводи у саопштењу, као једна од најстаријих кнежевина у Европи, са династијом Грималди чији континуитет траје више од седам векова, Монако на Експо изложбама доследно промовише вредности међународне сарадње и дугорочног размишљања, које се огледа у посебном нагласку на очување биодиверзитета, укључујући заштиту мора и океана.

Његова препознатљива црвено-бела застава, једна од најстаријих националних застава на свету.

Билатерални односи између Србије и Монака успостављени су 2007. године, и од тада се континуирано развијају у духу међусобног поштовања и сарадње.

Учешће Монака допринеће разноврсности програма и обогатити глобални дијалог који ће се током лета 2027. водити у Београду кроз спорт, музику, креативност и иновације као главне стубове програма.

"Србијавоз" је обевестио путнике о несрећи, због чега је дошло до измена у саобраћају возова.

Милан Ненадић, в. д. Директор ЈKП "Дубоко", Ужице, каже: "Истекло је око 30 до 40 метара кубних воде. То смо установили по томе што смо видели колико је осегао ниво воде у базену. Што се тиче ових притисака који се тренутно износе од стране невладиних организација и узбуњивања јавности да је било 800 метара кубних, то није истина и стварно нема потребе узбуњивања јавности и вршења притисака на директора. До сада је било, пре 13 година, враћала се вода на тело депоније и добар део те воде завршавао је Турском потоку, без прераде неке посебне, имала је само прерда аерације. Сада радимо са постројењем за прераду отпадних вода и добијамо сто посто чисту воду."

Да је река која протиче кроз село променила боју приметили су прво мештани.

Јован Топаловић, Удружење "Да (не) дишемо Дубоко", објашњава: "Мештани, наши активисти Удружење "Да (не) дишемо Дубоко" су овде на овом мосту приметили да је река црне боје и на њој има слој пене који плута по реци. То се и раније дешавало када су велике падавине. Kада је повећан водостај, јер лагуне на депонији не могу да приме толику количину воде и онда су они испуштали. Да проблем буде већи, у тим лагунама акумилира се сав талог и највећа прљавштина која је најконцентрованија и тада то све истекне у реку. Тада је загађење реке много веће него иначе."

Док је поступак утврђивања акцидента и даље у току, активисти постављају питање санације и рекултивације депоније, као и одговорности надлежних. Из Јавног комуналног предузећа "Дубоко" поручују да је почетак према пројекту Министарства за заштиту животне средине планиран у овој години и да су њихове процене да би могла трајати две до три године.

Поручила је и да Данска не може да преговара о сопственом суверенитету, идентитету и демократији

"Ово је питање светског поретка. Најгоре можда тек долази", рекла је она, преноси Ројтерс.

Она је оценила да је Данска тренутно у "мрачном поглављу".

"Ако неко започне трговински рат са Европом, наравно да ћемо одговорити. Нико у Европи то не жели да уради али то би било исправно. До 1. фебруара радимо на томе да то спречимо", рекла је Фредериксен, алудирајући на претњу америчког председника Доналда Трампа да ће увести царине земљама које се противе томе да Сједињене Америчке Државе преузму контролу над Гренландом.

Упозорила је да би трговински рат довео да смањења броја радних места у САД, као и у ЕУ.

"Колико год морали да упозоравамо на то, морамо се припремити и за то", рекла је Фредриксен.

Истакла је да Данска сматра САД својим "најближим савезником", рекавши да Конепхаген никада није тражио сукоб, већ сарадњу.

Фредериксен није отпутовала на Светски економски форум у Давосу, услед тензија са САД око намере Трампа да Вашингтон преузме контролу над Гренландом.