Рамалакши, једна од њих, каже да њеној породици није било лако да плати више хиљада евра како би она завршила школовање за медицинску сестру. Сада, осећа потребу да им се одужи.

"Мој циљ је да радим у иностранству. Желим да финансијски обезбедим породицу и да саградим себи кућу", рекла је за Дојче веле..

Влада јужноиндијске савезне државе Тамил Наду финансира курс језика како би смањила незапосленост и породицама лошијег имовинског стања пружила прилику на глобалном тржишту рада. Приватне агенције затим повезују индијске медицинске сестре са потенцијалним послодавцима.

Потребно стотине хиљада квалфикованих радника

Немачка очајнички тражи квалификовану радну снагу, јер такозвана "бејби-бумер" генерација одлази у пензију у наредним годинама, док се истовремено рађа премало деце.

Болницама недостају медицинске сестре, школама наставници, а ИТ сектор вапи за програмерима.

Економисти Института за истраживање тржишта рада (ИАБ) у Нирнбергу процењују да Немачка мора сваке године да привуче 300.000 квалификованих радника само да би се одржало постојеће стање.

Без њих би Немци морали да раде дуже, да касније одлазе у пензију — или би једноставно били сиромашнији, рекао је истраживач ИАБ-а Михаел Оберфихтер за Дојче веле.

Избеглице - квалификовани радници

Према најновијим подацима Савезне службе за миграције и избеглице, око 160.000 странаца са боравишном дозволом води се као квалификована радна снага.

Али та служба је задужена и за обраду захтева за азил милиона избеглица које су последњих година стигле у Немачку због ратова и сукоба, попут оних у Сирији и Украјини. Због недостатка дигитализације, немачка бирократија је спора.

Нагло повећање броја избеглица и неуспех владе да их укључи на тржиште рада довели су до растућег незадовољства миграционом политиком и јачања подршке крајње десној, антимигрантској странци Алтернатива за Немачку (АфД).

Улога "гастарбајтера" у немачком привредном чуду

После Другог светског рата Немачка је доживела економски процват који се и данас описује као "привредно чудо".

Током педесетих, шездесетих и почетком седамдесетих година привреда је расла толико брзо да је младој демократији била потребна радна снага из иностранства.

Немачка је склопила званичне споразуме о запошљавању са земљама попут Италије, Грчке, Турске, Југославије и других, како би обезбедила сталан прилив радника.

До 1973. када је та политика постепено укинута, 14 милиона људи дошло је да ради у Немачку. Звали су их "гастарбајтери", јер је влада претпостављала да ће се после неколико година вратити кући. Међутим, многи су остали да живе у Немачкој.

Бирократске препреке

Данас, упркос поновној потреби за радницима, мигранти се суочавају са бројним препрекама на тржишти рада.

Након што је завршила факултет у Немачкој Зара из Ирана у почетку није смела да ради.

"Прошло је скоро годину дана док нисам добила термин да променим студентску визу у радну", рекла је за Дојче веле.

Зара течно говори немачки, предаје на универзитетима и бави се истраживањем. Ипак, после више од шест година у земљи још није добила трајну радну дозволу и мора да се јавља властима сваки пут када промени посао.

"Понекад се питам: да ли желим да живим овде", рекла је, размишљајући да ли је требало да оде у Канаду као неки њени пријатељи који су у међувремену добили канадско држављанство.

"И даље морам кроз све ово да пролазим после шест и по година."

Адвокат за миграционо право из Келна, Бјерн Мајбаум, каже да Зара није усамљен случај.

"Нажалост, исто је широм Немачке", рекао је за Дојче веле.

Његова канцеларија годишње води око 2.000 таквих случајева, покушавајући да убрза процедуре. Међу клијентима су "лекари, медицинске сестре, инжењери, возачи камиона".

Главни проблем је, каже, то што службе за имиграциију имају премало људи, па подносиоци захтева чекају "месецима или чак годину дана".

"То је једноставно фрустрирајуће. А то није порука коју треба да шаљемо свету. Ми се такмичимо за раднике."

Однос према странцима као проблем

Кајалвли Рајавил обилази пацијенте у клиници БДХ у Валендару. Болница је специјализована за неуробиолошку рехабилитацију, помаже пацијентима да се опораве од можданог удара или несрећа.

Рајавил је у Немачкој тек неколико месеци, долази из Тамил Надуа у Индији.

"Немачки језик ми је у почетку био посебно тежак. Али шеф и колеге су много помагали мени и другима, поштују нас", рекла је за Дојче веле.

Она је једна од око 40 медицинских сестара из Индије и Шри Ланке које је клиника запослила последњих година - углавном преко агенција које клиници наплаћују између 7.000 и 12.000 евра по успешном запошљавању.

Јерг Бибрак, шеф сестринског особља, каже да за Индијце који овде желе да раде, проблем представља однос према странцима у Немачкој, посебно расистички инциденти.

"Све чешће нас питају о политичким дешавањима, укључујући и различите партије", рекао је за Дојче веле, додајући да је све теже учинити да се нови запослени из иностранства осећају добродошло.

Носталгија, породични проблеми и прилагођавање новој култури живљења, додатни су изазови због којих страни радници често не остају након уобичајеног двогодишњег уговора.

Како убрзати процес?

Да би остала конкурентна у глобалној трци за медицинске сестре из Индије, клиника БДХ сада нуди програм стручног образовања за младе Индијце који су тек завршили средњу школу. То би убрзало запошљавање — које обично траје и до девет месеци — и избегло компликовано признавање страних квалификација, додатно отежано различитим правилима у 16 немачких савезних покрајина.

Бибрак сматра да миграционе службе морају бити „брже“, а закони "уједначенији" да би Немачка постала "привлачнија" за младе таленте

"Сви кажу да су нам потребни квалификовани радници. Али још смо далеко од културе добродошлице у којој све функционише глатко."

Министар правде Турске Јилмаз Тунч саопштио је да је поводом несреће покренута истрага и да су именовани један заменик главног тужиоца и два јавна тужиоца, пише турски "Хуријет".

Гувернер Анталије Хулуси Шахин изјавио је да су у тренутку несреће временски услови били лоши, уз кишу и маглу, али је нагласио да је реч о деоници на којој није дозвољена велика брзина.

Истог дана, у другој тешкој саобраћајној несрећи, на путу Анталија-Испарта, у провинцији Бурдур, седам особа је погинуло, а пет је повређено у директном судару два аутомобила.

Према наводима гувернера Бурдура, повређени су збринути у болницама, док је пут након увиђаја поново отворен за саобраћај.

Министар унутрашњих послова Али Јерликаја изјавио је да су јутрошње несреће у Анталији и Бурдуру "дубоко потресле нацију" и упутио саучешће породицама страдалих, уз жеље за брз опоравак повређених. 

 Основно тужилаштво у Митровици раније данас је издало налог тзв. косовској полицији да испита 43 председника бирачких одбора у јужном и северном делу Косовске Митровице, Лепосавићу, Зубином Потоку и Звечану, због сумњи на манипулацију приликом бројања гласова.

Централна изборна комисија (ЦИК) у Приштини објавила је у суботу, након што је завршено поновљено пребројавање гласова, коначне резултате избора одржаних 28. децембра, али није одобрила објављивање коначних резултата за Српску листу (СЛ), јер су два члана ЦИК-а из Самоопредељења гласали против.

"Наставићемо одлучну борбу за привлачење страних инвестиција. Борићемо се за свако ново радно место и за долазак нових технологија које ће обезбедити стабилан развој и сигурну будућност за Нови Сад. Улагаћемо у енергетску сигурност у развој саобраћање инфраструктуре", рекао је Жарко Мићин, градоначелник Новог Сада.

Фебруарска награда и симбол град - голубица, ове године у рукама прослављеног десетогодишњег шахисте. Леонид је вишеструки првак Војводине и Србије, а ушао је и у историју шаха као најмлађи играч који је победио велемајстора у класичној партији.

"Имам ту привилегију да живим у оваквом предивном граду, Новом Саду, и да сам члан најстаријег шаховског клуба у целој Србији, то је Новосадски шаховски клуб, и да играм оно што волим, а то је шах. И да за то још додатно будем награђен", каже Леонид Ивановић, добитник Фебруарске награде.

Рођендан је прослављен и у Градској кући пријемом делегација градова побратима и пријатеља.

Градски превоз, улази на клизалиште и базене, музеје, галерије и културне институције су бесплатни, а све бебе рођене у Бетанији 1. фебруара, добиће поклон од града од 300.000 динара.

Како ВЈТ истиче, управо то одељење, односно поступајући јавни тужилац, започео је поступање по наведеној кривичној пријави тако што су скинути писани докази са сајта ВСТ, поднет ВСТ захтев за прикупљање потребних обавештења, па пријављеном Стаменковићу упућен позив за саслушање у својству осумњиченог.

"У конкретном случају ради се о облику поменутог кривичног дела за који је предвиђен тзв. скраћени поступак, тако да се предузимају доказне радње, а за њихово предузимање је према одредбама Законика о кривичном поступку довољан степен сумње – основи сумње", објашњава ВЈТ.

У конкретном случају, како додаје, основи сумње произилазе из кривичне пријаве, а из одлуке Уставног суда од 15. јануара 2026. године и основана сумња, јер је тај суд оцењивао и писане доказе и поступање Бранка Стаменковића и утврдио незаконито поступање које се огледа у покушају да без кворума за одлучивање у ВСТ на силу прогласи оспорене резултате за изборне чланове ВСТ из реда јавних тужилаца.

ВЈТ у Београду одбацује и тврдње Бранка Стаменковића да поступа пристрасно на његову штету, због чега је пријављени тражио од Врховног јавног тужиоца Загорке Доловац да изврши увид у списе предмета овог тужилаштва и одреди друго јавно тужилаштво да поступа по тој пријави, супротно одредбама ЗКП које регулишу ту материју.

"У конкретном случају реч је о злоупотреби околности да пријављени Бранко Стаменковић има свакодневни контакт са Врховним јавним тужиоцем, која је на његов захтев злоупотребила своја хијерархијска овлашћења тражећи на увид списе предмета од ВЈТ у Београду са циљем да предмет одузме од ВЈТ у Београду и додели у рад другом јавном тужилаштву које би га – по њеном налогу, решило по Стаменковићевој вољи", наводи се у саопштењу.

ВЈТ у Београду указује да је одбило да достави списе предмета Врховном јавном тужиоцу јер је она такође члан ВСТ по функцији и највероватније има непосредна сазнања у вези са предметом поступка, тако да ће се врло вероватно указати потреба да буде испитана као сведок.

Циљ таквог поступања Врховне јавне тужитељке, истиче ВЈТ, јесте да се одузме предмет од ВЈТ у Београду и да се самим тим пријављени Бранко Стаменковић стави у повољан положај у односу на сва остала лица која имају статус пријављених или осумњичених и који немају могућност да изаберу које јавно тужилаштво ће поступати против њих и на који начин ће предмет бити решен.

Поред тога, како указује ВЈТ, саопштење Бранка Стаменковића представља и отворен притисак и таргетирање главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду Ненада Стефановића за којег пријављени тврди да крши закон на његову штету и да је пристрасан, за шта нема реалног основа, јер главни јавни тужилац уопште не поступа у предмету, па му тако није ни послао позив за саслушање осумњиченог, како Стаменковић тврди, већ је то учинио поступајући јавни тужилац.

"Најзад, забрињава околност да неко ко је запослен у јавнотужилачкој организацији скоро 30 година не зна ко и како утврђује основе сумње и да је могуће да и министар поднесе кривичну пријаву, а не само орган Министарства унутрашњих послова који открива учиниоце кривичних дела, јер испољава озбиљан ниво нестручности за обављање јавнотужилачке функције", наводи се у саопштењу.

У вези са свим наведеним ВЈТ у Београду ће се обратити Поверенику за самосталност, јер постоји непримерен унутрашњи утицај на самосталност поступајућег јавног тужиоца, имајући у виду непримерен захтев Врховног јавног тужиоца, као и јавни иступ пријављеног Бранка Стаменковића, закључује се у саопштењу ВЈТ.

Према закону о увођењу евра у Бугарску, цене робе и услуга ће и даље бити истакнуте у обе валуте до 8. августа 2026. године, како би се осигурала транспарентност и спречиле спекулативне праксе.

Грађани Бугарске који и даље поседују леве могу бесплатно да их замене у банкама и у "Бугарским поштама" до 30. јуна 2026. године, док ће Национална банка Бугарске (БНБ) обезбедити бесплатну и неограничену замену лева у евре и након тог датума.

Министарство финансија подсећа да трговци више нису у обавези да примају лев, а кусур у свакој трансакцији враћа се искључиво у еврима.

Бугарска је 1. јануара 2026. године званично увела евро и постала 21. чланица еврозоне, тачно 19 година након уласка у Европску унију.

На Железничкој станици одржано je 17 минута тишине.

На тај начин студенти и грађани су одали пошту 16 жртава пада надстрешнице и недавно преминулом новосадском бајкеру Кости Дубљевићу.

У Нишу, скупом испред зграде Основног суда група нишких студената и грађана обележила је 15 месеци од пада надстрешнице. Они су страдалима одали пошту тишином од 16 минута.

"Нису лаки услови у данашњем свету, али наша одлучност и опредељеност да чувамо мир је од пресудног значаја", рекао је Вучић.

Како је истакао, важно је да се уради све што се може да до 1. децембра буду испуњене све обавезе за Експо, за шта је, како је додао, потребно да се изгради још много путева, пруга.

Вучић је за ТВ Пинк истакао да се мора покушати да ова година буде економски најбоља за нашу земљу и додао да ће бити проблема, изненађења.

Наводећи да се сада појављују и Епстинови документи, Вучић је рекао да очекује и напад на Иран у наредних 48 сати, додајући да и тоталне бесмислице неће бити главни разлог, али ће убрзати неке ствари.

Вучић је истакао да је сјајна вест за Србију то што је, према информцијама од јутрос, пристигло милион и скоро 450.000 пријава за упис непокретности.

"То је сјајна вест, људи ће бити свој на своме, јер ће добити у папирима оно што је њихово, моћи ће да узимају хипотекарне кредите, у крајњем случају да се осећају као свој на своме", рекао је Вучић.

Додао је да ће се више од 100.000 захтева решавати на месечном нивоу.

"То би значило да за нешто више од годину дана можемо да завршимо сав посао. Тиме ћемо да покажемо добру вољу, тамо где нећемо моћи да упишемо, мораће да се реше проблеми", казао је председник Вучић.,

Председник је изјавио да ће држава морати да уложи много новца, али и да направи много промена у систему образовања и здравству, додајући да у плану Србија 2035 посебна пажња мора бити посвећена вештачкој интелигенцији и новим технологијама.

најавио је да ће план Србија 2035. бити представљен на скупу у Београду крајем фебруара или почетком марта и да ће тада бити представљено шта је то што заједно можемо да урадимо и како да нам земља буде далеко испред.

"Кнежевић заслужује поштовање сваког Србина"

Вучић је изјавио да председник Демократске народне партије Црне Горе (ДНП) Милан Кнежевић заслужује поштовање сваког часног Србина јер се, како је оценио, свим срцем и свом снагом бори за српску тробојку и за интересе српског народа.

Вучић је, коментаришући то што је странка Кнежевића одлучила да се повуче из извршне власти у Црној Гори, рекао да су политичка платформа и идеолошка опредељења Кнежевића чврсти и јасни.

"Милан Кнежевић је човек који понекада претера. И јутрос сам га мало пратио и понекад претера у неким стварима, али те ствари немају везе са његовим идеолошким опредељењима, јер његова политичка платформа и идеолошка опредељења су тврди, чврсти, јасни, недвосмислени", рекао је Вучић.

"То је засновано на принципијелном договору и разумевању између председника Русије и Србије. Наравно, сада се ситуација много разликује од претходних пута када су потписивани дугорочни уговори, имали смо стабилност енергетског и тржишта гаса, транспорта. Сада је реалност другачија. Ми смо велики пријатељи, али немамо затворене очи у уши", рекао је Боцан-Харченко у интервјуу за Вечерње новости.

Истакао је да је опредељење Србије чланство у ЕУ, али да је сада Брисел одлучио да забрани трговину и снабдевање руским гасом и да се поставља питање шта ће бити уколико буде помака у евроинтеграцијама Србије и ако се од Београда буде тражило испуњење неких обавеза, имајући у виду да је енергетика једна од кључних сфера на европском путу.

Додао је да је једно од питања које се у том контексту намеће и шта ће бити уколико Бугарска, преко које иде снабдевање гасом, као чланица ЕУ, забрани проток.

"Мислим да су овакве одлуке ЕУ на њихову штету, али то је тренутна реалност", оценио је Боцан Харченко.

"Најважније је да Русија и Србија имају стабилне односе"

На питање шта кочи договор о дугорочном аранжману између Русије и Србије, рекао да је најважније у овом тренутку да две земље имају стабилне односе, као и да је стабилна испорука гасом.

"Када је реч о споразуму о гасу, опет, то је ствар преговарача, али не знам зашто се, када имамо у виду стабилност снабевања, толико прича о роковима уговора. Разумео бих да постоје сумње да је однос компаније 'Гаспром' другачији, али деценијама уназад имамо потврде да је реч о најпоузданијем, најозбиљнијем партнеру Србије", навео је Боцан-Харченко.

Додао је да је, захваљујући повољној цени гаса од почетка уговора, Србија имала око 300 милиона евра уштеде годишње.

"У појединим периодима цена гаса на тржишту била је и до два пута већа од оне по којој је, по уговору, руски гас испоручиван Србији", нагласио је амбасадор Русије у Србији.

Истакао је да Русија никада неће питања попут енергетике користити за било какав политички притисак и навео да руска страна цени то што Србија није увела санкције Русији.

"Међутим, то што се нисте придружили тим мерама пре свега одговара економским интересима Србије", навео је Боцан-Харченко. Он је рекао да Русија жели да сарађује са Србијом још више и боље, али да узор није ЕУ која, како је навео, одавно тражи од Србије да изабере између Москве и Брисела.

"Тренутни резултати разговора о НИС-у се уклапају у пријатељски однос Русије и Србије"

Преговори о Нафтној индустрији Србије још нису завршени до краја, али има помака и цео процес иде у правцу који свима одговара, рекао је руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко.

Додао је да се тренутни резултати разговора у потпуности уклапају у пријатељски однос Русије и Србије.

"Оно што је најважније, дају могућност за наставак сарадње и на пољу енергетике и у свакој другој сфери", навео је Боцан-Харченко.

Одговарајући на питање зашто руска страна није била спремна да прихвати понуду Београда да откупи удео НИС-а, која је према тврдњама званичника била знанто виша од оне која се помиње у преговорима са МОЛ-ом, рекао је да када је реч о детаљима преговора, то је питање за оног ко продаје компанију "Гаспромњефт", као и за купце и акционаре који су непосредно укључени у све фазе разговора.

"За мене је најважније да смо близу коначног резултата", додао је он. На питање да ли одлуку америчког ОФАК-а да продужи лиценцу НИС-у до 20. фебруара види као сигнал да би америчка страна могла дати зелено светло за коначан договор о продаји руског удела мађарском МОЛ-у или су компликације и даље веома могуће, он је одговорио да је веома суздржан.

''Питање НИС-а је веома компликовано, ту је и ОФАК и не можемо искључити ниједну претпоставку. Такав је свет у којем живимо. Одлука ОФАК-а о продужењу лиценце је доста значајна, пре свега због одржавања функционалности НИС-а и Рафинерије Панчево, јер је то индустријски ресурс важан за енергетску безбедност Србије у ширем смислу. Другим речима, имамо трачак наде'', додао је Харченко.

"Важно да се у Савету безбедности УН наставља пракса расправе о ситуацији на КиМ"

Боцан-Харченко је оценио да је веома важно да се у Савету безбедности УН наставља пракса расправе о ситуацији на Косову и Метохији и Резолуцији 1244 и истакао да је тврдња Запада да је тзв. Косово ''уникатан случај" велика неистина и превара.

Харченко је у интервјуу за данашње Вечерње новости, одговарајићи на питање да ли би могло да дође до преиспитивања ставова европских земаља по питању једностраног проглашења независности Косова, имајући у виду да срчано бране принцип територијалног интегритета и суверенитата у случају Гренланда, истакао да не зна има ли било кога ко би у могао да поверује да је то могуће.

"Присетимо се разговора о статусу Косова, у којима сам и сам учествовао. И тада је у Европи било бројних територијалних питања, има их и данас, али су када је реч о Косову упорно инсистирали да је то уникатни случај. То је, наравно велика неистина и превара", рекао је Боцан-Харченко.

Указао је да се "дупли стандарди" западних земаља најбоље виде када се упореди случај Гренланда, који САД жели да преузме од Данске, и тзв. Косова.

"Они би хтели да се међународни поредак базира на правилима које нико не зна и измишљају их од случаја до случаја", рекао је Боцан-Харченко.

Повод су, како наводе у ДНП-у, игнорисане иницијативе које се односе на уставне промене о српском језику, измене закона о држављанству, статус тробојке, али и инфраструктурни пројекти од државног значаја.

Премијер Милојко Спајић поручује да уцењивачки модел сарадње неће бити дозвољен и да је Скупштина једино место за отварање тих тема, уз укључивање шире друштвене и стручне јавности. Са друге стране, у ДНП-у тврде да без политичке воље унутар Владе нема ни институционалног помака, упркос подршци коју, како кажу, добијају на декларативном нивоу.

Председник Демократске народне партије Милан Kнежевић каже за РТС да су главни разлози иступања са власти то што су Влада Црне Горе и премијер Спајић одбили да уђу у свеопшти дијалог и прихвате иницијативе ДНП-а.

“Хоћемо да српски језик, као језик којим говори 44 одсто грађана Црне Горе, буде нормиран као службени у Уставу и буде изједначен са црногорским, да нормирамо тробојку као народну заставу из Устава из 1905. Kнежевине Црне Горе и да се иницирају измене и допуне закона о држављанству како би на десетине хиљада наших сународника, и воде порекло из Црне Горе а који живе у Србији, имали право као што имају сви држављани Црне Горе, изузев права гласа”, наводи Кнежевић.

Како је додао, ДНП захтева и дијалог о изградњи постројења за прераду отпадних вода у околини Подгорице како би се дошло до компромисног решења.

“Премијер Спајић је све то одбио, упутио нас је на Скупштину, на неке радне групе и суштински избегао одговорност првога човека владе која је задужена за вођење спољне и унутрашње политике”, додаје Кнежевић

"Државну политику креирају амбасадори Немачке и ЕУ"

Према његовим речима, ДНП више не жели да буде "невољни или вољни саучесник у еутаназији интереса српскога народа у Црној Гори".

Наводи да Спајић не жели разговор са ДНП-ом и оптужује га да државну политику креирају немачки амбасадор и амбасадор делегације ЕУ у Црној Гори.

“Вероватно да се господин Спајић пре своје одлуке саветовао са њима двојицом и да су они саопштили да су интереси српскога народа и захтеви и иницијативи Демократске народне партије неоправдани и да их треба одбити”, сматра Кнежевић.

"Спајић до 2023. имао двојно држављанство"

Милан Кнежевић наглашава да Спајић не може никако назвати уценом потребу грађана који су се изјаснили да на попису говоре српским језиком, као ни то да тробојка из 1905. године буде нормирана као народна застава поред државне која постоји, нити то да Црногорци који живе у Србији имају двојно држављанство.

Подсећа да је Милојко Спајић, до 2023. године, имао двојно држављанство и Србије и Црне Горе и био је уписан у бирачки списак.

“Да се није отворила та афера, вероватно би и данас био у бирачком списку Србије и имао двојно држављанство. Дакле, Спајићу тад то није била уцена, нити му је то сметало да он има двојно држављанство”, додаје Кнежевић.

“А када ми тражимо да десетине хиљада наших сународника добију двојно држављанство Црне Горе и Србије, а да немају право гласа, а да имају сва права и обавезе као држављани Црне Горе, онда се то назива уценом. И јасно вам је да у овом тренутку одлуке се доносе изван Црне Горе и нажалост доносе се у амбасадама, а не ни у Бриселу ни у Берлину”, додаје Кнежевић.

Цео разговор са Миланом Кнежевићем можете погледати у видео-запису на почетку текста

Министар спољних послова Венецуеле Иван Хил оценио је долазак Лауре Догу као део заједничког плана за "решење постојећих разлика кроз дипломатски дијалог уз узајамно поштовање и међународно право".

Догу, која је раније била амбасадор САД у Никарагви и Хондурасу, допутовала је дан након што је привремена председница Венецуеле Делси Родригез најавила закон о амнестији за политичке затворенике.

Односи између Вашингтона и Каракаса прекинути су 2019. године када је тадашњи председник Венецуеле Николас Мадуро одлучио да обустави дипломатске везе након што је Вашингтон подржао опозиционог лидера Хуана Гваида као привременог председника.

Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, рекао је у Јутарњем програму РТС-а да Шпанија на таквом ставу према миграцији ради већ дуго и спроводи мере да би довела што већи број људи, јер Шпанији хронично недостаје радна снага.

"Негде 250 до 300 хиљада радника годишње. Неке друге земље, попут Немачке, више од 368 хиљада годишње људи је потребно да би немачка економија радила овим темпом. Имиграција није питање избора, она је преко потребна и то је свима јасно. Међутим, овде постоји један други однос, који привлачи популистичке поене и у многим земљама Западне Европе", истиче Ђуровић.

"Имигранти у Шпанији нису само из Латинске Америке"

Што се тиче података да је у питању другачија структура миграната и да ту претежно долазе људи из Јужне Америке са истог говорног подручја, који су културолошки ближи Шпанији у односу на оне који долазе са истока, Ђуровић каже да Шпанија јесте земља која прима највећи број људи из Латинске Америке, али да се не сме заборавити да један део миграната стиже из Северне Африке преко Канарских острва или директно преко Гибралтара.

"Негде 10 одсто свих су људи из Африке. Међутим, оно што је дефинитивно карактеристика Шпаније, али и неких других медитеранских земаља, менталитет Шпанаца, друга култура, много топлија, више интеракције, лако учење језика, шпански језик је прилично лак да се научи, омогућава мигрантима да брзо уђу у друштво и да постану мање-више његов интегрални део", објашњава Ђуровић.

Плански уласци у Италију 

Италија је усвојила другачији систем – без масовне регулације, али са планским уласцима радника због посла. Влада је одобрила долазак више од 500.000 радника из земаља ван Европске уније, као одговор на захтеве привреде и хронични недостатак радне снаге, јавља дописница РТС-а.

Кључни сектори италијанске економије, попут пољопривреде, грађевине и туризма, већ дуго се суочавају са озбиљним недостатком радника.

Како је италијанска популација све старија, а све већи број младих Италијана одлази у иностранство у потрази за бољим приликама, земља се окреће страној радној снази како би одржала економију.

Ипак, Италија се и даље бори са великом кризом илегалне имиграције, која врло често доводи и до повећаног криминала, с обзиром на то да људи који су ушли илегално у земљу нису у стању да нађу посао.

Србија: Све више страних радника, све мање илегалних миграната

Када је реч о Србији, наводи Ђуровић, највише је заокупља прилив страних радника, којих је сада више од 100.000, што је до сада највећи број.

"До 2050. ми ћемо имати тешкоће и као систем да функционишемо уколико нема прилива стране радне снаге, бојим се да је то неминовност у будућности", наглашава Ђуровић.

Међутим, када се говори о људима који су избеглице или они који ирегуларно само пролазе кроз Србију, тај број је значајно мањи, барем онај који видљив.

"Имамо мањи број кампова и можда до 1.000 људи у сваком тренутку у земљи, а током јануара је око 600 људи према нашим проценама ушло у земљу ирегуларно мигрантском рутом", рекао је Ђуровић.

"Оно што радује, то је да пријављивање иде на начин како је држава то негде и планирала. Дакле, када говоримо о овој цифри, данас у току дана, евентуално сутра, ми ћемо имати око милион и по пријава, без објеката који су у јавној својини, јединица локалних самоуправа, аутономних покрајина и Републике Србије, односно јавних предузећа, односно предузећа чији је оснивач општина, аутономна покрајина или Република", навела је Софронијевићева.

Истакла је да се број пријава приближава реалном броју објеката који су подобни за упис.

"Надамо се да ћемо до 5. фебруара када истиче рок за пријављивање имати приближан број свих објеката који могу бити предмет уписа по овом закону", рекла је министарка.

Додала је да се број пријава све више повећава како се приближава истек рока за подношење пријава.

"Првог дана пријављивања је, рецимо, било око 4.000 пријава, док смо сада за викенд имали 80.000 пријава. Када погледамо структуру поднетих пријава, највише наших грађана се одлучило да пријаву изврши у општини – чак 47 посто, 43 посто је онлајн самостално и 11 посто је на шалтерима Поште", навела је Александра Софронијевић.

Министарка је истакла да продужетка рока за подношење пријава неће бити.

"По закону, то је 5. фебруар. Остаје нам месец дана до 5. марта за улагање приговора. Али, закон у свом члану 20. је и прописао за оне наше грађане и правна лица који из оправданих разлога нису успели да пријаве до 5. фебруара, апликација ће остати отворена до 24. октобра", навела је министарка Софронијевић.

Шта су оправдани разлози за пријаву после 5. фебруара

Објаснила је и шта се сматра оправданим разлозима за пријаву по истеку рока.

"То је нешто што је у праву најсличније институту који се зове restitutio in integrum, а у преводу значи 'повраћај у пређашње стање'. Ми овим законом нисмо таксативно навели који су то оправдани разлози, али постоји устаљена и судска и управна пракса. То може бити болест, повреда, смрт или болест члана уже породице, виша сила, неки технички разлози, не дао Бог да се деси да падне систем па да то буде разлог и сви други оправдани разлози за које странка није скривила и достави о томе доказ. Наравно, када је виша сила у питању, онда не треба ништа доказивати јер је то ноторна чињеница", рекла је Александра Софронијевић.

Додала је да је до 24. октобра могуће поднети пријаву уз оправдање због чега то нису могли да учине до 5. фебруара.

Разговор са Александром Софронијевић у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.

Градске власти Њујорка кажу да је 13 људи пронађено мртво на хладноћи, иако још нису потврђени сви узроци смрти.

Снежна мећава захватила је југоисток и већи део источне обале, док су десетине хиљада домаћинстава и предузећа остале без струје након прошлонедељне ледене олује.

Очекују се обилне снежне падавина у Јужној и Северној Каролини, Вирџинији и североисточној Џорџији, са могућим количинама до 30 центиметара у деловима Северне Каролине, док је могућ снег и од Мериленда до Мејна.

Температура и до – 32 Целзијуса

Сваки округ у Северној Каролини био је под упозорењем на зимску олују до недеље ујутру, а јуче је пријављено више од 200 судара.

Температуре су нагло падале, а у Западној Вирџинији забележена је најнижа вредност од минус 32 степени Целзијуса. Више од 174.000 домаћинстава и предузећа, углавном у Мисисипију и Тенесију, било је синоћ без струје, према подацима сајта poweroutage.us, а многи становници на југу су без струје данима.

У Нешвилу је више од 41.000 људи остало без струје, док је гувернер Тенесија Бил Ли затражио јасан временски оквир за обнову напајања електричном енергијом.

Снег је изазвао велике поремећаје у саобраћају - отказано je више од 2.400 летова.

У Њујорку су, због ледених температура, каблови метроа су пали и оштетили паркиране аутомобиле, а екипе раде на отопљавању снега.

У Вашингтону је Национална гарда ангажована на уклањању снега и леда из школских објеката.

У јужним државама, укључујући Флориду, очекује се продор изузетно хладне ваздушне масе, са најнижим температурама у последњих неколико деценија, истиче Си-Би-Ес њуз.

План је пре две године у Њујорку најавио премијер Албаније Еди Рама, говорећи о микро-држави Бекташа, коју су поједини медији одмах назвали "муслиманским Ватиканом".

Политичка препрека: Турска против

Политички аналитичар Бен Андони сматра да се ова идеја за сада не схвата озбиљно, пре свега због међународних односа.

"Тренутно нико не схвата озбиљно стварање државе Бекташа. Не смемо заборавити да је Турска, која је стратешки савезник Албаније, највећи противник те државе. Ако је Турска против оваквих пројеката, сумњам да ће се они икада реализовати", каже Андони.

Ко су Бекташи

Бекташи су исламски дервишки ред који се током Османског царства проширио међу јаничарима. Због слободнијег начина исповедања вере Мустафа Кемал Ататурк их је забранио у Турској, након чега су се пре око једног века преселили у Албанију.

Данас је њихов духовни вођа Хаџи Баба Едмон Брахимај, познат као Баба Монди, који сматра да нема препрека за проглашење посебне државе по узору на Ватикан.

"Имамо светилишта широм Албаније"

Баба Монди истиче да Бекташи имају значајну инфраструктуру и духовни утицај.

"Имамо 113 текија и 1.100 турбета. То су за нас света места. Биће обележена на мапи да их види цео свет. Ми Бекташи се трудимо да будемо фактор мира, какви смо били и какви ћемо увек бити", поручује Брахимај.

Духовни центар на планини Томор

На планини Томор, познатој као "Олимп Албаније", крајем 19. века основан је највећи духовни центар Бекташа. Ту се и данас окупљају верници из целе земље.

Фризерка из Тиране Јене Ћато каже да се не разуме много у веру, али да традицију поштује.

"Моја породица је Бекташка. Трудим се да идем на Томор за велике празнике. Код нас можеш да једеш и пијеш шта год хоћеш. Ми немамо проблем с тим, волимо живот, живимо”, каже Јене.

Од забране до обнове

Текијом на Томору, једном од шест у Албанији, већ скоро 25 година управља осамдесетогодишњи Зало Ћато.

" Године1967. све је уништено и људима није било дозвољено да долазе овде. Текија је претворена у војну базу. Новцем верника изградио сам ову и још седам текија. Направили смо и путеве. Ми смо толерантна и чиста религија. Свиђа ми се идеја стварања Бекташке државе, али не знамо како ће се то одвијати”, каже Ћато.

Колико је идеја реална

Иако у Тирани још нема јасног плана како би та микро-држава функционисала, познато је да по попису из 2023. године Бекташи чине више од половине муслиманске заједнице у Албанији.

Идеја о "муслиманском Ватикану" за сада остаје на нивоу политичке најаве, али мало ко сумња да ће премијер Албаније наставити да је држи у фокусу јавности.

*Прилог емитован у емисији Ово је Балкан

Дуваће слаб и умерен, источни и југоисточни ветар, у кошавском подручју и јак, а на југу Баната и у доњем Подунављу повремено са ударима олујне јачине.

И у Београду ће бити облачно и хладно, ујутро и пре подне са слабом кишом, после подне и увече са суснежицом и снегом.

Дуваће умерен и јак, источни и југоисточни ветар. Температура ће бити без већег колебања, од 2 до 4 степена.

Према изгледима времена за наредних седам дана, почетком следеће седмице – у понедељак и уторак – очекује се делимично разведравање уз јутарњи мраз.

Од недеље до уторка ледени дани очекују се само у Тимочкој и Неготинској Крајини, са дневним температурама од -2 до 0, док ће у осталим регионима максималне температуре у понедељак бити од 0 до 3 степена, а затим поново у порасту.

Дуваће кошава, која ће у Војводини, Подунављу и Поморављу појачавати субјективни осећај хладноће.

Од уторка увече до четвртка ујутро кошава ће бити олујна, али уз даљи пораст дневних температура, које ће средином следеће седмице поново бити у интервалу од 10 до 16 степени, осим у Тимочкој и Неготинској Крајини, где ће се задржати хладније време.

Од среде до суботе очекују се честа пролазна наоблачења са кишом.

Председник Украјине Владимир Зеленски наглашава да се територијална питања не могу решити без директног разговора са шефом Кремља Владимиром Путином.

Зеленски додаје да су украјинске власти спремне за преговоре у било ком формату, уз могуће укључивање европских представника, како би се обезбедиле безбедносне гаранције и подржала послератна обнова земље.

Мађарски премијер Виктор Орбан упозорава да је рат у Украјини велики ризик за Мађарску и поручује да Будимпешта неће слати војнике, оружје ни новац Кијеву.

Руска влада одлучила је да уведе привремену забрану извоза бензина, дизела и других горива до краја јула, а руски премијер Михаил Мишустин потписао је уредбу о увођењу ове мере.

Пожар је захватио и кровну конструкцију на површини од око 50 квадратних метара.

У интервенцији учествују два возила са девет припадника ватрогасне службе, а према речима екипа на терену, пожар би ускоро требало да буде локализован.

Разлози због којих је пожар избио и даље се утврђују.

На објављеном видео-снимку види се како демонстранти ударају полицајца песницама и ногама, а затим и чекићем.

Повређени полицајац пребачен је у болницу, где је констатовано да је задобио више контузија, а као тежа повреда наведена је рана од чекића на левој бутини, иако није у животној опасности.

Током сукоба запаљени су контејнери, разбијени су прозори, а нападнута су и полицијска оклопна возила.

Међу повређенима су и учесници протеста, који су транспортовани у болнице са повредама од експлозивних направа и удараца.

Демонстранти су физички напали и новинарку и сниматеља италијанске националне телевизије РАИ, претили им каменицама и приморали их да напусте место догађаја, при чему им је разбијена и опрема.

Осуде званичника

Министар унутрашњих послова Италије Матео Пјантедози осудио је нападе на полицију, назвавши их "тероризмом и нападима на државу". Поручио је да је неопходно увести нове законе како би се спречили овакви инциденти и осигурала одговорност за насиље.

Председник Италије Серђо Матарела упутио је поруку солидарности полицији, док је премијерка Ђорђа Мелони истакла да насиље забележено током протеста не може бити оправдано као слобода изражавања и да је неопходно процесуирати починиоце.

"Ово није протест, ово је напад на институције државе", нагласила је Мелонијева.

Убрзо након ескалације, министар одбране Гвидо Крозето оптужио је демонстранте за понашање које је у супротности са темељним вредностима државе, назвавши их "терористима" који не поштују законе и институције.

Додао је да ће бити неопходно увести строже мере како би се спречили будући насилни инциденти.

Затварање центра након истраге о нападима

Месец дана након исељења и затварања друштвеног центра Аскатасуна у Торину одржан је национални протестни марш на којем је учествовало око 15.000 активиста.

Центар "Аскатасуна", који је затворен крајем 2025. године, био је активан скоро 30 година.

До затварања је дошло након истраге о насилним нападима на просторије листа Стампа и компанију "Леонардо" из сектора одбране, током недавних пропалестинских, антикапиталистичких и анархистичких демонстрација.

Активисти и демонстранти су у знак протеста окупирали једну од зграда Универзитета у Торину – Палацо Нуово.

Према налогу ректора, све активности су обустављене, а у згради су остали само они који су припремали транспаренте и логистику за протест.

Током протестног марша, група активиста попела се на грађевинске скеле како би истакла транспарент са поруком "Аскатасуна значи слобода".

На протесту је учествовало и неколико синдиката, међу којима Кобас и УСБ, као и представници студентске скупштине.

Осумњиченој је одређено задржавање до 48 сати, након чега ће, уз кривичну пријаву бити приведени надлежном тужилаштву.

Хапшење су извели припадници МУП-а, Одељења за борбу против корупције, Управе криминалистичке полиције, у сарадњи са Првим основним јавним тужилаштвом у Београду.