Одлука о летњем и зимском рачунању времена спроводи се на основу Закона о рачунању времена.

На свету 110 земаља користи летње рачунање времена, углавном у Европи и Северној Америци, док Белорусија, Грузија и Русија имају исто време и зими и лети.

Стручњаци напомињу да померање часовника два пута годишње утиче на све, како здраве, али пре свега на болесне, посебно хроничне пацијенте.

Кардиолог др Петар Оташевић истиче да ова промена ремети природни биолошки ритам. Организам функционише у устаљеним циклусима, па нагла промена времена буђења и одласка на спавање може изазвати хормонске реакције које утичу на срце и крвни притисак.

Истраживања показују да је најризичнији период управо први понедељак након померања сата. Тада се бележи повећање учесталости акутног инфаркта миокарда за пет до десет одсто. Иако је реч о релативно малом повећању, оно је статистички значајно и указује на осетљивост организма на овакве промене.

Декан Факултета музичке уметности у Београду Слободан Герић каже да се први пут у историји организује циклус хуманитарних концерата.

"Жеља нам је била да покажемо да без обзира у каквом друштву живимо, друштво мора бити хумано и да то не смемо да заборавимо, да помогнемо онима којима је то најпотребније. НУРДОР као организација, која се већ неколико деценија веома успешно бави помагањем деце оболеле од рака, учествовала је у свему овоме", истакао је Герић.

На репертоару су рукописи наших најбољих музичара – савремена музика и српске мелодије инспирисане фолклором. Почетак 55. сезоне академског хора "Колегијум музикум" снажан је и инспиративан. Хор као живи инструмент, који свакоме додељује своје место.

Диригенткиња Драгана Јовановић каже да развијају пројекат "Међу нама" са циљем повезивања публике и извођача.

"Заправо је идеја да хорски певачи и публика буду што више заједно. Шта је циљ – циљ је да покажемо заједништво, колико је дивно певати у хору, јер не заборавите да је хорско певање први уметнички израз човечанства", наглашава Јовановићева.

Улазница за концерт су две послате СМС поруке са текстом 1 на 1150, у вредности од 100 динара. На тај начин свака нота је знак подршке, а музика покретач заједништва и хуманости.

Како сазнаје Фигаро од извора блиског истрази, истражује се могућност да иза свега стоје иранске посредничке мреже, након низа пожара и експлозија које су последњих недеља биле усмерене на америчке, израелске или јеврејске циљеве у Норвешкој, Белгији, Холандији и Британији.

Национално тужилаштво за борбу против тероризма саопштило је да је отворена хитна истрага због "покушаја уништавања пожаром или опасним средством у вези са терористичким деловањем, израде запаљиве или експлозивне направе у вези са терористичким деловањем, поседовања и транспорта запаљиве или експлозивне направе у циљу припреме опасног оштећења, у вези са терористичким деловањем, као и због удруживања ради вршења терористичких кривичних дела".

Истрагу воде париска криминалистичка полиција (ДПЈ-ПП) и Генерална дирекција за унутрашњу безбедност (ДГСИ).

Према сазнањима листа, мушкарца обученог у тамну одећу, са капуљачом, савладала су двојица полицајаца БАЦ-а, док је покушавао да запали импровизовану експлозивну направу.

Осумњичени младић од 17 година, рођен је у Сенегалу и живи у департману Сена-Сен-Дени.

Направа коју је поставио испред банке састојала се од великог провидног канистера од пет литара са непознатом течношћу, највероватније угљоводоником, залепљеног за велику цев налик ватрометном минобацачу, која је садржала петарду са око 650 грама експлозивног праха.

Осумњичени тврди да је ангажован преко Снепчета за 600 евра

Током задржавања у полицији, осумњичени је рекао да га је на место где је ухапшен довезао други мушкарац аутомобилом.

Тврди да је ангажован преко апликације Снепчет за 600 евра.

Други мушкарац, који је наводно осматрао околину, успео је да побегне пешице.

"Брза реакција полицијске патроле омогућила је да се ноћас у Паризу спречи насилна акција терористичког карактера", написао је француски министар унутрашњих послова Лоран Нуњез на платформи Икс.

29.03.2026. Недеља: Облачно и хладно, местимично са кишом, на планинама са снегом. Више падавина очекује се ујутру и пре подне на северозападу и западу земље. Ветар слаб и умерен, у Војводини, западној, централној и источној Србији повремено и јак, северни и северозападни. Најнижа температура од 2 до 7, а највиша од 7 до 14 степени. Упозорење: Количина падавина већа од 20 l/m² за 12 h, вероватноћа 70%

30.03.2026. Понедељак: Претежно облачно, местимично са кишом, на планинама са слабим снегом. Ветар слаб и умерен, у Војводини, западној, централној и источној Србији повремено и јак, северни и северозападни. Најнижа температура од 3 до 8, а највиша од 6 до 14 степени.

31.03.2026. Уторак: Претежно облачно, местимично са кишом, на планинама са слабим снегом. Ветар слаб и умерен, на северу и истоку Србије повремено и јак северни и северозападни. Најнижа температура од 2 до 6, а највиша од 8 до 13 степени.

01.04.2026. Среда: Умерено до потпуно облачно, на северу углавном суво, у осталим крајевима местимично са кишом, на планинама са снегом. Ветар слаб и умерен, од средине дана и јак, северни и северозападни. Најнижа температура од 2 до 6, а највиша од 7 до 13 степени. Упозорење: Количина падавина већа од 30 l/m² за 24 h, вероватноћа 70%

Прогноза временa за наредних пет дана (од 02.04.2026. до 06.04.2026.)
Преовлађиваће облачно и прохладно време, са честим падавинама: кишом у нижим и снегом у планинским пределима.

Против Б. Д, ,како се наводи на Инстаграм налогу МУП-а, поднет је прекршајни налог.

Министарство унутрашњих послова апелује на све учеснике у саобраћају да поштују саобраћајне прописе и не угрожавају безбедност, као ни функционисање јавног превоза.

Дужност главног преговарача у преговорима о приступању Србије ЕУ до сада је обављао министар за европске интеграције и национални координатор Инструмента за реформе и раст у складу са Уредбом о управљању Инструментом за реформу и раст Немања Старовић.

Старовић је одлуком Владе Србије од 26. марта именован за члана Тима за подршку преговорима о приступању Републике Србије ЕУ.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Демо Бериша каже да ће конкурс бити расписан у понедељак и да ће трајати 30 дана.

"Најмањи износ ће бити по пројекту 500 хиљада, највећи милион динара тако да сматрамо да је то довољно новца за једну организацију цивилног друштва да одређен пројекат може да се испрати и да се може реализовати", истакао је Бериша.

Из Савета Мађара, најбројније националне мањине у Србији, поздрављају повећање буџета за пројекте. Ипак, недостатак средстава за рад националних савета, којих је 24 у Србији, једна је од првих тема сваке заједничке седнице.

Емил Лулић из Националног савета мађарске националне мањине у Србији наводи да њихово финансирање зависи од више извора.

"Са једне стране од Републике Србије и државног буџета, с друге стране они савети који су на територији АП Војводине могу рачунати на средства из покрајинског буџета, а према Закону о националним саветима националних мањина наше финансирање је предвиђено и локалним буџетима. Постоји један консензус унутар националних савета да би требало значајно повећати средства", истиче Лулић.

Други изазов је језик. У службену употребу језик мањине уводи општина у којој чине 15 одсто становништва. Тај услов Бошњаци су у Прибоју испунили пре две године, али још нема озваничења. Представници те мањине боре се и за акредитовање студијског програма Босански језик и књижевност у Новом Пазару.

Председник Бошњачког националног вијећа Фуад Баћићанин истиче да је језик темељ идентитета једног народа.

"Имамо наставу на босанском језику, Србија је ратификовала европску повељу о регионалним и мањинским језицима, а немамо студијски програм који ће да припреми кадар за босански језик, за наставника босанског језика", наглашава Баћићанин.

Најугроженија је ромска мањинска заједница, оцењују у ресорном министарству, и њен положај биће у фокусу ове године. Чули су и изазове са којима се суочавају други национални савети, а министар је посетио све, сем албанског.

"Нисмо обишли албански национални савет из простог разлога што немамо са друге стране саговорника. Упорно и на наших пет позива нису се појавили, тако да је лопта у овом тренутку у дворишту друге стране", рекао је Бериша.

Пре 24. октобра, који је крајњи рок, очекују се и редовни избори за мањинске националне савете. Из министарства кажу да ће бити непосредни, јер за то услове испуњавају сви савети.

Предлози наслова:

Тридесет милиона динара за мањине – у фокусу културни пројекти
Држава повећава подршку националним мањинама, конкурс од понедељка
Више новца за мањинске пројекте, али савети траже додатна средства
Језик и финансије кључни изазови националних мањина у Србији
Бериша: Подршка мањинама расте, избори за савете до краја октобра

Сертификат су потписали председник FICAC-а Николаос Маргаропулос и генерални секретар Пуршоутум Багарија.

Николић је указао на важност момента овог изузетног признања и прилике за деловање у глобалном форуму утицајних људи, имајући у виду тренутна дешавања на Блиском истоку.

"Сходно карактеру Комитета, учинићу сваки напор, да у складу са статутом FICAC-а допринесем претпоставкама за ангажовану, одмерену и кооперативну миротворну атмосферу, борбу против историјске ревизије и дисторзије. Користим прилику да се захвалим адв. Амихају Оркабију (Amichai H. Orkaby), декану израелског Конзуларног кора на поверењу и номинацији, а Републици Србији, на челу са председником Републике Александром Вучићем, на толико неопходној подршци", навео је Николић.

FICAC од 2018. ужива специјални ECOSOC статус (Економски и социјални савет) при Уједињеним нацијама, а признат је и као невладина организација од стране Организације америчких држава (OAS) и Европске уније.

Броји више од 87 чланица и придружених чланова, који представљају хиљаде конзула широм света.

Председница Народне скупштине, Ана Брнабић, расписала је 23. фебруара редовне локалне изборе. 

БОР

Основни подаци:

35 одборника • 38.511 бирача • 48 бирачких места

Изборне листе:

1. Александар Вучић – Бор наша породица

2. Бор наша одговорност

3. Свој на своме – Предраг Балашевић – Влашка странка

4. Људи у центру – Срећко Здравковић

5. ГГ „Борци за Бор“

6. Коалиција „Нада за Бор“

7. Ирена Живковић – Радничка, Бор Боранима

Резултати 2022.

СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

Основни подаци:

49 одборника • 38.949 бирача • 49 бирачких места

Изборне листе:

1. Александар Вучић – Смедеревска Паланка, наша породица

2. Уједињени за Паланку – Мирослав Алексић – НПС – НСЛ – Нада

3. Студенти Паланке

4. ГГ „Излечимо систем“

5. Млади за Паланку

6. Народна листа – Зоран Милојковић

Резултати 2022.

БАЈИНА БАШТА

Основни подаци:
45 одборника • 21.462 бирача • 52 бирачка места

Изборне листе:

1. Александар Вучић – Бајина Башта, наша породица

2. Уједињени за Бајину Башту

3. Здрава Србија – Милан Стаматовић

4. СДПС – Марија Милосављевић

5. ГГ „Изађи/Избори се“

6. ГГ „Нестраначки покрет“

Резултати 2022.

ЛУЧАНИ

Основни подаци:
35 одборника • 14.632 бирача • 43 бирачка места

Изборне листе:

1. Александар Вучић – Лучани, наша породица

2. Радомир Ивановић – СДПС

3. Заједно за Лучане

4. Нада за Драгачево – Нови ДСС – ПОКС

5. Звук правде – студенти

6. Зелени фронт – студенти

Резултати 2022.

АРАНЂЕЛОВАЦ

Основни подаци:
41 одборник • 36.841 бирач • 41 бирачко место

Изборне листе:

1. Александар Вучић – Аранђеловац, наша породица

2. Руска странка

3. Студенти за Аранђеловац

4. Коалиција 381

5. Српски либерали

Резултати 2022.

КУЛА

Основни подаци:
37 одборника • 33.283 бирача • 40 бирачких места

Изборне листе:

1. Александар Вучић – Кула, наша породица

2. Млади за Кулу

3. Глас младих

4. Русинска листа

5. Српски либерали

Резултати 2022.

КЊАЖЕВАЦ

Основни подаци:
40 одборника • 22.256 бирача • 65 бирачких места

Изборне листе:

1. Александар Вучић – Књажевац, наша породица

2. Промене – др Игор Милосављевић

3. Српски либерали

4. Књажевац уз студенте

Резултати 2022.

МАЈДАНПЕК

Основни подаци:
31 одборник • 15.417 бирача • 41 бирачко место

Изборне листе:

1. Александар Вучић – Мајданпек, наша породица

2. ГГ „Ми одлучујемо“

3. Српски либерали

4. „Ну дау“

Резултати 2022.

КЛАДОВО

Основни подаци:
28 одборника • 21.090 бирача • 31 бирачко место

Изборне листе:

1. Александар Вучић – Кладово, наша породица

2. Кладово има нас

3. Српски либерали

Резултати 2022.

СЕВОЈНО

Основни подаци:
19 одборника • 5.544 бирача • 5 бирачких места

Изборне листе:

1. Александар Вучић – Севојно, наша породица

2. Здрава Србија

3. Уједињени – Севојно

4. Српски либерали

Резултати 2022.

Изборна тишина

Пред редовне локалне изборе у 10 јединица локалне самоуправе, изборна тишина почeлa je у поноћ 27. марта и трајаће до затварања бирачких места у недељу 29. марта у 20 часова.

Забрањено је било какво вршење изборне кампање и утицање на вољу бирача.

Законом су предвиђене новчане казне за правна лица, одговорна лица у правним лицима и физичка лица која 48 часова пре дана гласања и на дан гласања до затварања бирачких места у медијима и на јавним скуповима објаве процену резултата избора, јавно представљају кандидате на изборима и њихове изборне програме и позивају бираче да гласају, односно не гласају за одређене изборне листе.

Према члану 59 Закона о локалним изборима, изборна комисија у року од 96 часова од затварања бирачких места доноси и објављује укупан извештај о резултатима локалних избора.

Како се сумња, Б. Н. је, јутрос око 3.50 часова, опирући се хапшењу, нанео повреде двојици припадника саобраћајне полиције.

Осумњичени је претходно учествовао у саобраћајној незгоди која се догодила на углу Витановачке и Кумодрашке улице на Вождовцу, када је одбивши да се повргне алкостестирању, покушао да побегне са места незгоде након чега, је опирући се хапшењу и примени средства принуде, задао повреде двојици полицијских службеника саобраћајне полиције.

Истакла је да ће министарство наставити да прати овај случај.

Српски историчар Милош Ковић изјавио је у петак да му је забрањен улазак у Хрватску, а да је у решењу о забрани уласка наведено да он "представља претњу јавном поретку, унутрашњој сигурности и јавном здрављу" Хрватске.

Ковић је рекао да му је улазак у Хрватску забрањен док је био на путу за Бањалуку, где је са колегом Браниславом Станковићем кренуо на промоцију његове књиге "Тесла, Србин сам".

Како РТС незвнично сазнаје, ватра је кренула од електричне пећи, али ти детаљи ће тек бити утврђени истрагом.

Повређене особе, које су се нагутале дима, колима Хитне помоћи пребачене су у најближу здравствену установу где им је указана лекарска помоћ.

Један од повређених налази се у тешком стању и смештен је у јединицу интензивне неге, док је други задржан на лечењу у Клиничком центру.

Полиција је убрзо након инцидента ухапсила осумњиченог Е.С. (1997), код којег је пронађен нож за који се сумња да је коришћен у нападу.

Увиђај на лицу места извршио је надлежни тужилац, а осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати због сумње да је извршио кривично дело тешко убиство у покушају.

Према сазнањима из истраге, мотив напада, како се сумња, јесу раније нерешени односи између учесника.

Истрага је у току, а више информација очекује се након званичног саопштења надлежних органа.

"Добио сам информације о састанку из кабинета председника Макрона. Шта бих више говорио. Мени је драго да је Курти задовољан. Ако ме питате да ли ће неко да ограничава употребу српског оружја - ја сам тај који ограничава употребу српског оружја као председник Републике и као врховни командант и нико више. Ми хоћемо мир, зато нећемо да га употребљавамо. А да ли ће оружје бити употребљено овде или онда, о томе доносим одлуку само ја као врховни командант, начелник генералштаба и зна се како то већ иде по правилу службе", рекао је Вучић.

Додао је да је довољно рекао и напоменуо да постоје информације, али да неће то пренесе медијима.

"Зато што се Курти хвалио нечим у саопштењу, а тога у разговорима није било, али да даље не улазимо у то. Нећу да препричавам разговоре којима нисам присуствовао", рекао је председник Србије током обиласка радова на изградњи пруге која ће, у оквиру Експо пројекта, повезати град са аеродромом "Никола Тесла" и Националним стадионом у Сурчину.

На Сави наредних дана водостаји ће бити у већем порасту и код Шапца превазилажење границе редовне одбране од поплава очекује се 30. односно 31. марта.

РХМЗ је упозорио раније данас да се Србији локално очекује већа количина падавина и то посебно на подручју западне и централне Србије где може да падне нових од 10 до 40 мм кише у наредних 36 сати, а у планинским пределима југозападне и јужне Србије нових 10 до 15 центиметара влажног снега.

Снег у Златиборском округу

Снег слабијег интензитета и даље пада у Златиборском округу. У вишим пределима коловоз је влажан и има снега до 5 центиметара, али су проходни путни правци.

Укинута је забрана за камионе и шлепере преко Кадињаче и Златибора, али је остала на снази на путним правцима:

- Дебело брдо - Рогачица - Бајина Башта - Кремна - Калуђерске баре,

- Калуђерске баре -Митровац - Заовине и

- Подбукови - Косјерић - Пожега.

Возачима се препоручује опрезна вожња прилагођена условима пута.

Према информацији РХМЗ-а, на Златибору је у 12 сати било 21 центиметара снега.

"Пре Марте Кос, ту расправу су отворили председник Вучић и премијер Албаније Рама предлогом да земље Западног Балкана уђу у јединствено тржиште и Шенген, што би значило пуну економску интеграцију и лакши живот грађана", каже Зечевић.

Три пута ка чланству

Према предлозима који се сада разматрају у Европској унији, постоје три могућа модела проширења – задржавање постојећег система, његова реформа или увођење такозваног "обрнутог" или постепеног чланства.

Зечевић сматра да досадашњи модел показује озбиљне слабости.

"Видели смо да садашњи систем не функционише најбоље. Од 2013. године није било нових пријема, а чак и симболичан случај Црне Горе показује колико је процес успорен", истиче директор Института за европске студије Слободан Зечевић.

Као најзанимљивију опцију издваја концепт делимичне интеграције, који подразумева рани приступ кључним бенефитима Европске уније.

"То није класично обрнуто чланство, већ пробно – да уђете у јединствено тржиште, можда и у Шенген, да учествујете у институцијама, али без права вета. То би омогућило бржу интеграцију и подстакло реформе“, објашњава Зечевић.

Ипак, овај модел наилази на отпор унутар Уније.

"Државе чланице га виде као превише компликован и правно непознат. Кажу да је то ‘револуционарно’ решење за које систем није припремљен", додаје директор Института за европске студије Слободан Зечевић.

Унутрашњи отпори у ЕУ и геополитика као кључни фактор

Један од главних проблема проширења није само спремност кандидата, већ и недостатак сагласности унутар саме Европске уније. Према Зечевићу, у великим државама попут Немачке и Француске постоји значајан отпор даљем ширењу.

"У Немачкој је мање од половине грађана за проширење, а у Француској још мање. Истовремено, Унија није спровела неопходне реформе свог система одлучивања", каже Зечевић.

Посебан изазов представља право вета, које са већим бројем чланица додатно компликује доношење одлука.

"Што је више држава, теже је постићи сагласност. У геополитичким питањима, попут финансирања Украјине, једна земља може да блокира цео процес", објашњава Зечевић.

Додаје да је рат у Украјини додатно променио приоритете.

"Геополитика је сада у првом плану. Проширење више није само техничко питање, већ стратешко – и зато је и Украјина у фокусу, иако је далеко од испуњавања критеријума", директор Института за европске студије Слободан Зечевић.

Србија између чекања и делимичне интеграције

У таквим околностима, Србија се суочава са спорим напретком и сталним померањем услова за приступање.

"Имамо ситуацију да се критеријуми мењају – од правосуђа, преко спољне политике, до изборних услова. Делује као да се мета стално помера", каже Зечевић.

Као посебан проблем истиче свакодневне последице непотпуне интеграције.

"Стање на границама је апсурдно – гужве, проблеми за грађане и превознике. Да смо део јединственог тржишта и Шенгена, тога не би било", наглашава директор Института за европске студије Слободан Зечевић.

Због тога сматра да би делимична решења могла бити најреалнији пут.

"Ако већ не могу да нас приме одмах, онда би бар требало да нас чвршће интегришу. То би олакшало живот људима и донело конкретне користи, уместо да годинама чекамо у застоју", закључио је у разговору за РТС директор Института за европске студије Слободан Зечевић.

"Kруг је био најтежи, али полиноми су исто били тежи. Очекивао сам да буде доста теже с обзиром колико су ми причали, али сама та трема можда направи задатке тежим", наводи ученик Матеја Налетина.

Гаврило Иванковић смaтра да је пробни пријемни био будилник за све ђаке.

"Ево ја сам, на пример, имао глупу малу грешку на математици на једном задатку – где сам заокружио решење које сам знао да није тачно", додао је Иванковић.

Викторија Шутановац очекује да ће тест из изборног предмета добро да уради.

"Зато што знам физику, а узела сам физику за изборни, а из српског, па надам се да ће добро да прође", поручује она.

Тестови идентични онима које ће полагати у јуну

Тестови су по форми, броју задатака и тежини идентични онима који их очекују у јуну на завршном испиту.

Иако резултати пробног теста не утичу на просек нити на упис, они су драгоцен путоказ за наставнике и ученике – да поправе оно што могу.

"Зато је од непроцињеве важности да ученици ово данас схвате озбиљно и да просто замисле да је ово стварно завршни испит да бисмо сви могли да имамо повратну информацију шта је то где им треба додатна помоћ", наглашава Ненад Матић, директор ОШ "Краљ Петар Први".

Већина ђака бирала географију за изборни предмет

За изборни предмет већина осмака бирала је географију. Следе биологија, историја, хемија и физика.

"После пробног завршног испита, када виде своје резултате, последњи рок и једини рок за промену пробног изборног предмета је првог и другог априла", наводи Иван Ћилерџић, помоћник министра просвете

Ђаци за припрему имају и портал е-вежбаоницу на српском и на осам језика националних мањина на којима се одржава настава. Завршни испит полажу од 15. до 17. јуна.

Према речима декана Факултета за безбедност и дипломатију Радојице Лазића, истрага је за сада усмерена ка пиротехничким средствима.

"Постоје индиције да су пиротехничка средства изазвала пожар и да је након тога, под још увек неразјашњеним околностима, девојка, да ли је студент или није студент факултета ја то још увек не знам, искочила кроз прозор", навео је Лазић.

Додао је да је неопходно сачекати резултате истраге и уздржати се од ширења непроверених информација.

"Требало би, на неки начин, да се уздржимо од разноразних врста коментара, ширења панике, неистина и слично. Морамо сачекати резултате истраге", истакао је Лазић.

Једно од кључних питања у јавности јесте како су пиротехничка средства уопште унета у зграду факултета.

"Претпоставка је да су пиротехничка средства била узрок свега осталог што се десило укључујући и ову несрећу", нагласио је Лазић.

Указао је да постоје јасне процедуре које дефинишу контролу простора и безбедност на високошколским установама.

"Шта ће пиротехничка средства на факултету – то је законом изричито забрањено и у том смислу треба ићи када су у питању правци истраге. Начин на који је та студенткиња страдала, да ли је студенткиња факултета, није студенткиња, како је до тога дошло и ако је дошло до пожара на који начин ко је изазвао пожар, која врста средстава, зашто се она ту налазе, ко их је унео, уз чије одобрење и све остало што би требало да утврди", навео је Лазић.

Вулетић: Закон јасан – одговорност на управи факултета

Професор на Филозофском факултету Владимир Вулетић указује да је законом прецизно дефинисано како се користи универзитетски простор.

"Јасно је дефинисано законом и ко је задужен за очување и поштовање законитости. То је искључиво декан", сматра Вулетић.

Поручује да то подразумева да просторије факултета могу да се користе искључиво у наставне и научне сврхе, а за све друго је потребна сагласност декана.

"Ми овде на факултету имамо јако дуго ситуацију да се простор користи у сврхе које нису у складу са законом. Да ли је декан могао или није, да ли је желео или није, да ствар приведе томе да се користи у складу са законом је једна ствар, али друга је ствар, уколико то није могао да учини или није желео да учини, тада је морао да поднесе оставку. И то је морао да уради још давно", поручује Вулетић.

Према његовим речима, на факултету је већ дуже време постојала пракса коришћења простора који није био у складу са законом.

"Ми на сваком спрату, има пет спратова нашег факултета, има бар по једна учионица која је закључана, у коју ни наставници не могу да уђу, дакле не користе се за наставу. Сви ми неформално знамо да тај простор користе студенти у блокади како они себе зову", додао је Вулетић.

Напомиње да је битно да се "читав овај случај не политизује".

Шта се дешава након 22 часа – питање контроле и обезбеђења

Трагедија се догодила након званичног радног времена факултета, које је до 22 сата, што отвара питање контроле простора у вечерњим сатима.

Професор Лазић каже да је Филозофски факултет изузетно велики факултет, као и да има преко 5.000 студената и више од 500 запослених.

"Значи, то је велики простор, он мора да има посебне мере обезбеђења. Након завршетка рада факултета, претпостављам да постоји одређена служба обезбеђења која има задатак да проверава просторије, ко у њима борави на који начин и да ли се у то време на факултету одвијала настава", додаје Лазић.

"Ту одговорност пада и на продекана за наставу који је задужен за одвијање наставе на факултету. Дакле, треба утврдити до ког времена ради факултет ако је то до 22 сата, након 22 сата какве су то активности које су се одвијале на факултету и ко је након тога могао да буде на факултету и тако даље. То ће истрага да утврди", поручује Лазић.

С друге стране, професор Вулетић каже да се дешавало да и он остане на факултету након 22 сата.

"Дешавало се и некада се деси да испити се продуже па хоћете да завршите током тог дана. Мени се једном или два пута десило да смо чак остали до пола један, али зна се обавестите тада портира да ћете остати дуже и то је наравно под надзором наставника и то је активност која је наставна", објаснио је Вулетић.

Поручио је да не би волео да се питање одговорности пребаци само на службу која се бави безбедношћу.

"Несумњиво да је постојао одређени, ако не писани, не верујем да је такав постојао, али прећутни договор између управе факултета, пре свега декана и продекана са делом студената да тај простор могу да користе како хоће, када хоће и тако даље. И то је оно што је суштински проблем", нагласио је Вулетић.

Поручује "да су се ствари кретале у складу са законом, да је поштован закон, ова трагедија би могла да буде избегнута".

Вулетић је оценио да је управо начин управљања факултетом довео до ситуације у којој су могући овакви пропусти. "Факултет се користио у сврхе које нису наставне и научне", истакао је Вулетић.

Опомена за све факултете

Саговорници упозоравају да овај случај не сме остати изолован и да је неопходно преиспитати стање и на другим високошколским установама.

"Ово не само да је опомена, него то је била насушна потреба да се учини много раније, и све оно што се дешавало код нас када су у питању високошколске установе скоро последњих годину и по дана је последица овога што се произвело. Нажалост, инспекцијски надзори Министарства просвете утврдиће у том смислу само законитост поступања пре свега декана факултета и других актера. Не само на овој високошколској установи него и на многим другим и отвориће ту једну Пандорину кутију да се вратимо у једну нормалу када је у питању наука и научни рад на високошколским установама", рекао је Лазић.

Очекује се да ће инспекцијски надзор и истрага дати одговоре на питања како је до трагедије дошло, ко је одговоран и да ли су пропусти могли бити спречени.

"Очекујем од истражних органа да овај случај ураде крајње непристрасно и до краја, како бисмо јасно имали у виду чињеницу како се то десило. Све ово о чему говоримо су индиције, али у сваком случају треба очекивати да истрага покаже управо онако како се то десило. И да, наравно, јавност буде обавештена, која је изузетно узнемирена", закључио је Лазић.

У згради Филозофског факултета око у среду око 22.40 сати на петом спрату запалило се више спрејева и петарди, након чега је женска особа скочила кроз прозор на плато испред факултета, наведено је из Тужилаштва.

Полицији је наложено да утврди:

- да ли запослени познају страдалу девојку и да ли је она била студент тог факултета, као и да ли су се у време догађаја одвијале наставне или друге активности у згради;

- како су се у просторијама факултета нашла пиротехничка средства и спрејеви, ко их је унео, у које сврхе, као и да ли је видео-надзор у то време био у функцији;

- околности под којима је дошло до паљења пиротехнике, које је изазвало панику и пожар, као и да ли су надлежни раније били упозоравани на могуће безбедносне ризике и које мере су предузели;

- на који начин је била организована контрола уласка у зграду, да ли су постојали безбедносни протоколи, које активности су се одвијале око 22.40 часова и до када факултет ради, као и да ли су постојале ваннаставне активности, ко их је одобрио и ко је дозволио чување и коришћење пиротехнике у згради;

- да ли факултет има обезбеђење, ко га пружа и да ли је било присутно у време догађаја, као и да ли је објекат био адекватно обезбеђен или закључан, што је евентуално омогућило уношење опасних средстава;

Како се наводи, разговори ће обухватити и све друге околности значајне за расветљавање овог случаја, с обзиром на сумњу да је извршено кривично дело несавестан рад у служби.

Министарство просвете извршиће ванредни инспекцијски надзор над законитошћу рада ове високошколске установе како би се утврдило да ли је било пропуста у раду и поступању.

И заштитник грађана Зоран Пашалић покренуо је испитни поступак оцене законитости и правилности рада Филозофског факултета.

"Тај предлог је бесмислен што се тиче реалне ситуације на терену, али би водио великој дестабилизацији“, истакао је Дрецун.

Он додаје да би евентуално повлачење Кфора и долазак Косовских безбедносних снага на административну линију довело до директног контакта са српским снагама, што би значајно повећало ризик од инцидената.

Безбедносна архитектура под знаком питања

Дрецун упозорава да би прихватање оваквих предлога значило озбиљну промену постојеће безбедносне структуре на терену, која је дефинисана међународним споразумима.

"Ако би се дозволило да Кфор напусти административну линију, то би сигурно доводило до инцидената и сукоба", наглашава Дрецун.

Према његовим речима, намера Приштине је да провоцира кризе и да одговорност пребаци на Београд, уз наратив о наводним агресивним плановима Србије.

Политички циљеви и стратегија Приштине

Дрецун сматра да иза свих захтева стоји шири политички циљ — заокруживање институционалне и безбедносне контроле над целокупном територијом Косова, посебно севером.

"Њихов циљ је да изађу на административну линију, формирају некакве граничне јединице и заокруже формирање такозване војске Косова", објашњава Дрецун.

Председник Скупштинског одбора за одбрану и унутрашње послове додаје да би такав потез у пракси значио и физичко раздвајање Срба са севера Косова од централне Србије, што види као један од кључних стратешких циљева Приштине.

Француска и НАТО без подршке спорним идејама

Иако Курти, како се наводи, покушава да обезбеди подршку Француске, Дрецун не верује да ће Париз прихватити такву иницијативу.

"Не верујем да Макрон може да направи такву погрешну процену и да подржи ту идеју. То би нарушило односе са Србијом, који су на високом нивоу", каже Дрецун.

Он подсећа да Француска није међу кључним државама које активно подржавају трансформацију Косовских безбедносних снага у војску, за разлику од САД, Велике Британије, Немачке и Турске.

"Свако довођење Косовских снага безбедности на административну линију водило би дестабилизацији, а то није у интересу НАТО-а", закључује Дрецун.

Курти у Паризу пред Макрона износи два захтева – да Француска услови Србију да не сме да употреби оружје против Албанаца, као и да подржи предлог да Кфор напусти Копнену зону безбедности на северу, а да контролу преузму тзв. косовске безбедносне снаге. То је сазнање Београда.

А према званичном саопштењу приштинске Владе, на столу у француској престоници Аљбин Курти инсистирао је на питању безбедности, најпре граница, а затим и на континуираној изградњи локалних одбрамбених капацитета.