Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

09.11.2025. Недеља: Ујутру понегде магла. Током дана умерено и потпуно облачно, на југу и југозападу местимично са слабом кишом. Ветар слаб до умерен јужни, на северу слаб северни. Најнижа температура од 3 до 9, а највиша дневна од 11 до 16 степени. Током вечери и ноћи киша се очекује и у осталим пределима наше земље, осим на северу Војводине где ће се задржати суво време.

10.11.2025. Понедељак: Облачно са кишом, осим на северу Војводине где ће се задржати суво време. Престанак падавина очекује се увече и током ноћи. Ветар у скретању на слаб и умерен северозападни. Најнижа температура од 5 до 10, а највиша од 9 до 15 степени. Увече и у току ноћи у већини крајева престанак падавина. Упозорење: Количина падавина већа од 20 l/m² за 12 h, вероватноћа 80%

11.11.2025. Уторак: Постепено разведравање, пре подне на северу и западу, после подне и у осталим пределима. Ветар слаб и умерен, западни и северозападни. Најнижа температура од 3 до 9, а највиша од 11 до 15 степени.

12.11.2025. Среда: Ујутру хладно, током дана мало и умерено облачно са сунчаним периодима. Ветар слаб до умерен, западни и северозападни. Најнижа температура од 1 до 6, а највиша од 11 до 14 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 13.11.2025. до 17.11.2025.)
Суво са сунчаним периодима, јутра хладна понегде са слабим приземним мразем, а дању постепено топлије.

Стефановић је навео да је примећено да се председник ВСТ бави искључиво заштитом врховне јавне тужитељке Загорке Доловац и појединих јавних тужилаца под њеном протекцијом.

"Данашња реакција председника ВСТ на моју јучерашњу изјаву, издата без претходне консултације са осталим члановима Савета, представља још једну злоупотребу овлашћења председника Савета", изјавио је Стефановић и додао да то потврђује да се директно меша у поступак избора нових чланова Савета из реда јавних тужилаца који су заказани за 23. децембар.

Стефановић је навео да се то јасно могло видети и током последње седнице Савета, имајући у виду њен селективни дневни ред и реакцију појединих чланова ВСТ који су указали на неправилности рада ВСТ и прикривени утицај на базу бирачког тела пред предстојеће изборе за чланове Савета.

"Обзиром да више од две године Савет није бирао јавне тужиоце, не мора то ни сада да чини исхитрено и на брзину, јер на тај начин неће моћи да доведе у заблуду ниједног јавног тужиоца у Србији како "добро" ради свој посао”, рекао је он.

Навео је и да је добро познато јавним тужиоцима, да је Стаменковић као председник Савета блокирао стављање на дневни ред изборе за већину јавних тужилаштава, а сада се приказује, заједно са врховном јавном тужитељком, као неко ко брине о ефикасности јавног тужилаштва и кандидатима.

Стефановић је подсетио да Савет није расписао оглас за избор три јавна тужииоца за ВЈТ у Београду већ скоро годину дана, а рок за расписивање огласа је шест месеци од престанка функција јавним тужиоцима ВЈТ у Београду (троје) услед одласка у пензију и других разлога.

"И на крају бих јавно питао господина Стаменковића - да ли је тачно да је Државно веће тужилаца (сада ВСТ) било блокирано у раду док су сви чекали избор, зато што Републичка јавна тужитељка (сада врховна) није дозвољавала да се бирају јавни тужиоци док господин Стаменковић не буде изабран на функцију у Републичко јавно тужилаштво (сада Врховно)", закључио је Стефановић.

Стаменковић је претходно у реакцији објављеној на сајту ВСТ навео да су информације из Стефановићеве јучерашње писане изјаве биле неистините, као и да је реч о непримереном утицају.

“Оно што изазива посебну додатну забринутост је околност да је на јучерашњој седници показана синергија између оваквих неистинитих тврдњи, ставова и наступа Ненада Стефановића и чланова Савета из реда јавних тужилаца који су напустили седницу. Тиме сумње у покушај остваривања утицаја на наведене изборе јача, уз нарастајућу забринутост за последице које могу настати како у раду Високог савета тужилаштва, тако и јавног тужилаштва наше земље", наведено је у Стаменковићевом саопштењу.

Власти су навеле да су три жртве преминуле на лицу места, а четврта у оближњој болници.

Деветоро повређених збринуто је у локалним болницама, од којих је једна особа у критичном стању, саопштила је полиција.

Две особе са лакшим повредама одбиле су медицинску помоћ на месту догађаја, додаје се у саопштењу.

"Оно што се догодило јутрос била је бесмислена трагедија, наша срца су уз најближе жртава и све који су погођени овим догађајем. Полиција Тампе и саобраћајна патрола Флориде посвећене су томе да обезбеде правду за жртве и њихове породице", изјавио је начелник полиције Тампе Ли Беркоу.

Иденфитикован возач

Полиција је идентификовала возача као 22-годишњег Силаса Сампсона, који је задржан на лицу места, саопштиле су власти.

Око 00.40 јединица полиције Тампе пратила је возило којим је Сампсон управљао великом брзином на ауто-путу И-275.

Исто возило је раније примећено како учествује у уличној трци, додала је полиција.

Саобраћајна патрола Флориде започела је потеру и безуспешно покушала да га заустави, саопштила је полиција.

Власти су навеле да су одустале од потере у једном тренутку.

Сампсон је затим наставио да вози великом брзином, изгубио контролу и ударио у пословни објекат, одакле је пролетео у масу људи, саопштила је полиција.

Осумњичена М. А. се на саслушању бранила ћутањем, односно искористила је своје законско право да не износи одбрану, саопштило је раније Више јавно тужилаштво у Београду.

Држављанки БиХ јуче је  одређено задржавање до 48 сати.

"Наредбом о спровођењу истраге осумњиченој се на терет ставља кривично дело Тешко убиство у покушају из члана 114 став 1 тачка 7 Кривичног законика у вези члана 30 КЗ", наводи Више јавно тужилаштво.

Постоје основи сумње да је М. А. (24) 6. новембра око 4 часа ушла у Полицијску станицу Савски венац, дошла до пријавнице, за којом је оштећени полицијски службеник обављао редовни службени задатак обезбеђења објекта и затражила да је усмери како да дође до Сурчина, а након тога га упитала и када ће "они доћи у Ћациленд", наводи ВЈТ.

Полицијски службеник је приметио да је осумњичена под дејством алкохола, те је покушао да је изведе из службених просторија и да јој покаже правац за који је питала, а на то је она почела да негодује ушавши у вербалну расправу са њим. Пошто је видео да М. А. у џепу има предмет сиве боје који подсећа на нож, оштећени се вратио до дежурне службе, како би о томе обавестио остале полицијске службенике, који су радили са њим у смени и узео је службену палицу, а затим се вратио у простор измеру улазних врата где је осумњичена наставила са негодовањем.

У једном моменту М. А. је извадила из џепа јакне нож тзв. скакавац, укупне дужине 20 цм и дужине сечива 8 цм и покушала у више наврата да убоде полицијског службеника у пределу горњег дела тела, што је он успео да избегне, а затим је истрчао из службених просторија и наставио кретање ка коловозу, а осумњичена је наставила да се креће ка њему све време у руци држећи нож којим је насртала у правцу полицијског службеника, наводи се у саопштењу.

Додаје се да је оштећени у једном тренутку пао на коловоз, након чега се придигао и наставио кретање ка трамвајским шинама, да би приметио да осумњичена која је такође пала, устала и наставила и даље да се креће у његовом правцу оглушујући се све време о наређење које је издавао полициіски службеник "Стој полиција, одбаци нож".

В. В. је затим извадио службени пиштољ и најпре, како се наводи, испалио више пројектила у ваздух као знак упозорења и заустављања осумњичене, која је и поред тога наставила да се креће ка њему са ножем у руци, да би затим испалио и неколико пројектила у правцу ногу осумњичене, којом приликом ју је један метак погодио у пределу десне натколенице.

Осумњичена пала, а затим поново устала и наставила да се креће ка полицијском службенику са ножем у руци, док је он покушао да се врати ка улазним вратима полицијске станице, када су ње изашли полицијски службеници М.Т. и З.П. који су употребом физичке снаге и средстава за везивање ставили осумњичену под контролу, закључује се у саопштењу.

Д. М. се сумњичи да је 24. октобра активирао и бацио у двориште једне породичне куће у Нишу ручну бомбу, за коју се сумња да је претходно добио од М. С., а потом побегао.

Приликом детонирања бомбе није било повређених особа.

У циљу расветљавања ових кривичних дела и идентификовања лица која се доводе у везу са осумњиченима, полиција је извршила претресе на више локација у овом граду.

Претресом стана који осумњичени М. С. користи, пронађена је још једна ручна бомба, те је против њега поднета и кривична пријава, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја.

У оквиру исте акције, полиција је претресом стана који користи М. Ц. (1993) из Ниша, пронашла шест пакетића са око 62 грама материје за коју се сумња да је марихуана, 10 пакетића са око 12 грама материје за коју се сумња да је кокаин, као и вагицу за прецизно мерење, те ће против њега, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Нишу, бити поднета кривична пријава због постојања основа сумње да је извршио кривично дело неовлашћено држање опојних дрога.

Осумњиченима Д. М. и М. С. је одређено задржавање до 48 часова и они су, уз кривичне пријаве, приведени надлежном тужилаштву, а након саслушања, по предлогу јавног тужиоца, судија им је одредио притвор до 30 дана, саопштено је из полиције.

Тиме јачају сумње у покушај остваривања утицаја на изборе јавних тужилаца, уз нарастајућу забринутост за последице какве могу настати, како у раду ВСТ, тако и јавног тужилаштва Србије, изјавио је Стаменковић.

Станковић је апеловао на све главне јавне тужиоце и јавне тужиоце да не дозволе такву врсту непримереног утицаја на свој рад и да се храбро придржавају Уставом и законом поверених надлежности и послова које обављају.

Апелујем и на јавност, укључујући представнике политичког и друштвеног живота, да се уздрже од непримерених или неистинитих тврдњи каквим се покушава утицај на рад ВСТ и свих јавних тужилаштава у Србији, поручио је Стаменковић.

Он је изјавио да никакве "калкулације", "избор подобних тужилаца", "попуњавање бирачког тела" или било какви други нечасни разлози нису постојали нити постоје поводом радњи предузетих поводом организације и одржавања седнице ВСТ у петак.

"Као јавни тужилац који је током више од 28 година посветио професионални живот јавном тужилаштву Србије и као председник ВСТ имао сам намеру да у оквиру својих надлежности омогућим јачање капацитета јавног тужилаштва Србије и његовог рада. Од свог оснивања је ВСТ изабрао 238 јавних тужилаца и 34 главна јавна тужиоца и привео или приводи крају изборни процес за још 123 јавна тужиоца, чиме би попуњеност јавних тужилаштава у Србији била скоро потпуна. Чини се да је, између осталог, управо та успешност главни проблем", поручио је Стаменковић.

Апеловано је на представнике факултета Универзитета у Београду да се убрза динамика размене података о износима школарина коју су уплатили самофинансирајући студенти ових високошколских установа, како би се исплате средстава студентима по основу повраћаја 50 одсто плаћене школарине за школску 2024/2025. годину, наводи се у саопштењу Владе Србије.

Декани су поделили своја запажања о почетку наставе у новој школској 2025/2026. години, али и о изазовима са којима се сусрећу високошколске установе у обављању делатности високог образовања.

Премијер Мацут истакао је неопходност одржавања наставног процеса у школској 2025/2026. години, што захтева веће ангажовање управа високошколских установа на праћењу степена извођења наставе на свим акредитованим студијским програмима, да су научноистраживачка, стручна и уметничко истраживачка делатност одвија у служби и уз основну делатност факултета – образовну делатност, као и да Закон о високом образовању јасно прописује да високошколске установе чији је оснивач Република Србија стичу средства из буџета за спровођење акредитованих студијских програма у оквиру своје основне делатности високог образовања.

На састанку је такође договорено да се интензивна комуникација представника високошколских установа и ресорних министарстава настави и у наредном периоду у циљу несметаног одвијања наставе на свим високошколским установама у Србији, али и решавања отворених питања у вези са финансијским пословањем установа, наводи се у саопштењу.

Састанку са представницима Универзитета у Београду присуствовао је министар просвете Дејан Вук Станковић.

Дипломирао је 1973. године на Правном факултету Универзитета у Београду, а правосудни испит положио је 1977. године.

Након завршетка основних студија, отишао је на одслужење војног рока у Сомбор, да би се по повратку из војске запослио као приправник у Другом општинском тужилаштву у Београду.

По положеном правосудном испиту изабран је за заменика у Првом општинском тужилаштву у Београду, али је истовремено радио и у Другом општинском тужилаштву, у зависности од распореда.

У Окружном тужилаштву у Београду, током ратних година, радио је на најсложенијим судским поступцима.

За заменика јавног тужиоца у Првом општинском јавном тужилаштву у Београду изабран је априла 1978. године, за заменика окружног јавног тужиоца у Београду 1994. године, а за заменика републичког јавног тужиоца и шефа Кривичног одељења у Републичком јавном тужилаштву постављен је 2002. године.

Рођен је 29. јануара 1950. године у Београду, где је завршио основну школу и гимназију.

Добитник је више признања и награда. Личност године недељника Време био је 2006. године, а 2008. добио је признање "Новинар – ваш пријатељ", на основу анкете спроведене међу 180 новинара у организацији агенције "Прагма".

Признање Министарства правде, у сарадњи са Канадским пројектом реформе правосуђа у Србији, за изузетан допринос реформи правосуђа добио је 2009. године. Године 2007. био је лауреат форума "Кран Монтана" за изузетан допринос у прогону починилаца ратних злочина.

Поводом Дана државности 2012. године, Акциони тим за лоцирање и хапшење хашких бегунаца, на чијем је челу био, одликован је Сретењским орденом првог степена за нарочите заслуге у заштити и унапређењу правне државе.

Међу окупљенима је био велики број младића у црном, али и пензионера и породица са децом, преноси Јутарњи лист, који процењује да је протесту присуствује око 2.000 људи.

Између пуштања песама Томпсона, Мирослава Шкоре и Јуре Стублића са разгласа, окупљени су скандирали "У бој, у бој за народ свој", "Вуковар" и "Торцида, Торцида".

Окупљенима се обратио секретар "Торциде" Фране Лекић, који је подсетио на догађај од пре 80 година, када је Сплићанин Фране Пента скинуо југословенску заставу с Марјана и због тога, како се наводи, завршио у затвору, гдје је "био мучен и злостављан".

"Данас се, осамдесет година касније, догађа исто, кажњавају нас само зато што смо Хрвати. Срамота је да ни данас не смемо рећи ко смо", поручио је Лекић.

Нагласио је да "Торцида" захтева ослобађање ухапшених навијача и навео да је данашњи скуп само почетак.

"Ако буде потребно, доћи ће цела Хрватска за нашу браћу", тврди Лекић.

На крају протеста пуштена је Томпсонова "Бојна Чавоглаве", а на прве стихове "за дом", окупљени су узвикнули "спремни".

Поједини младићи у првим редовима попратили су то салутирањем десницом, а учесници протеста су затим кренули према згради суда како би "изразили своје неслагање" са одлуком о притварању изгредника који су прекинули Дане српске културе у Сплиту.

Сплит, Загреб и дани инцидената

Инцидент у сплитском кварту Блатине догодио се у понедељак, 3. новембра увече када је група маскираних мушкараца обучених у црно упала у просторије у којима је требало да почне манифестација посвећена српској култури.

У просторији је било осам девојака и младића чланова Културно-уметничког друштва из Новог Сада и неколико старијих људи, којима су масикрани мушкарци наредили да напусте просторију због чега програм није ни одржан.

Пошто је инцидент пријављен полицији, у среду су ухапшена тројица, а у четвртак још шесторица изгредника старости од 23 до 59 година.

Дежурни истражни судија Жупанијског суда у Сплиту одредио је ухапшенима једномесечни истражни затвор због могућности да ће утицати на сведоке или да ће поновити кривично дело које им се ставља на терет.

Ухапшени су осумњичени за кривична дела насилничко понашање и повреде слободе изражавања националне припадности.

Председник Самосталне демократске српске странке у Хрватској Милорад Пуповац изјавио је да су, после инцидента у Сплиту, али и новог напада који се протекле ноћи догодио на Данима српске културе у Загребу, тренутно све институције српске заједнице, и сви догађаји које та заједница организује, у Хрватској под полицијском заштитом.

"Ако дођу људи с капуљачама, маскираним лицима – то није мирно окупљање, већ претња. Ако певају и узвикују песме и величају Независну државу Хрватску пред Српским културним центром и народом који се окупља, махом српске националности, који је био страшна жртва усташког режима те државе НДХ-а, то се тешко може сматрати мирним окупљањем", навео је Пуповац.

Осумњиченим девојкама, старости 18, 19 и 21 годину, одређен је притвор.

Фигаро преноси да је ово, према подацима Националног антитерористичког тужилаштва шести спречени напад у Француској од почетка 2025. године.

Све три су француске држављанке и ухапшене су у Лиону, Вијерзону и Вилербану.

Деветнаестогодишњакиња се сматра главним организатором групе. 

Према тврдњи неименованог извора блиског овом случају, потенцијална мета још није била прецизно одређена, али је трочлана група посебно разматрала могућност напада на концертне дворане и барове.

Све три девојке негирају планирање напада.

Суђење се наставља у понедељак и према најавама укупно 40 сведока тужилаштва и одбране требало би да буде саслушано. Процена је да ће за све то требати 40 радних дана.

Драган Ничић (67), један од оптужених, пензионисани је локални учитељ који никада није напуштао Косово и Метохију. Његов син Бојан каже да породица и пријатељи од овог суђења очекују истину и правду.

"Наш отац је невин човек који никада није имао везе ни са војском ни са било каквим злочинима. Надамо се да ће се кроз суђење доказати оно што сви који га познају већ знају – да није крив. Очекујемо истину и правду", прича Ничић.

Истиче да им у томе помаже Канцеларија за Косово и Метохију.

"Србија нам пружа правну и дипломатску подршку и на томе смо захвални. Најважније је што знамо да нисмо сами у овој борби. Ако има правде и Бога, наш отац ће бити ослобођен", поручује овај младић који са супругом и двоје деце, родитељима и братом живи на породичном домаћинству у Пасјану.

Брат Срђан је дипломирани историчар, а Бојан је стао на трећој години Математичког факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Митровдан

Митровдан је њихова крсна слава, а ово је друга година без домаћина.

Од 3. августа прошле године Драган Ничић налази се на сасвим другој страни КиМ, у самици затвора у Подујеву у коме су махом сви Срби. Већина их је оптужена за ратне злочине и то након више од 25 година када су се, према оптужницама, догодила ова кривична дела.

Управо због крсне славе пре неколико дана су га обишли кћерка Сања, други син, као и Бојанова супруга и двоје деце.

"Посете су ретке и кратке, али нам много значе. Пре неколико дана сестра је успела да га види. Стигла је из Француске за нашу породичну славу, Митровдан. Прошли пут када је долазила у посету, нису јој дозволили, иако смо објаснили да је због тога и долазила. Рекли су нам да мора да прође 15 дана да би могли опет да га посетимо", каже Бојан.

Старији Бојанов син има пет година и први пут је видео деду откако је у притвору.

"Чим га је угледао вриснуо је у плач. Не можете ни да замислите колко нам то тешко пада, колико је болно. Отац се труди да остане прибран, иако има здравствених проблема, а услови нису лаки. Зна колико смо сви забринути и зато више брине о нама него о себи. Ми бринемо за њега и молимо Бога да нам се врати жив и здрав", наводи Бојан.

Вапај и одјеци

У потрази за правдом у име породице је упутио отворено писмо, апел свим релевантним међународним институцијама на Косову и Метохији.

"Током ових пет месеци обратили смо се на више од двадесет адреса – међународним организацијама, амбасадама, КФОР-у, УНМИК-у и Савету Европе. Не знамо коме све нисмо писали. Одговорили су нам само поједини, углавном формално, уз поруку да прате овај случај. Иако нам конкретно нису помогли, ти одговори нам много значе јер знамо да случај нашег оца није заборављен", верује Ничић.

Каже да му је најболније управо то што се све дешава пред очима међународне заједнице.

"Страшно је да се у 21. веку људима овако суди, без икаквих доказа, само на основу нечије тврдње. Мој отац никада није одлазио са Косова, никада се није крио. Својим рукама је све створио. Никада ништа лоше никоме није ни помислио, а камоли урадио. То могу да потврде и наше комшије – и Срби и Албанци", наглашава саговорник у исповести за Интернет портал Радио-телевизије Србије.

Објашњава да је његов отац од 1985. до 1991, а затим и од 2004. до 2023, када је отишао у пензију, радио као учитељ. Прво у Подграђу, у близини Гњилана, а затим у Пасјану.

"Учио је првим словима и српску и албанску децу, никада не правећи разлику између вере или нације. Од 1991. до 1999. радио је у предузећу 'Жито промет' у Гњилану. Скоро сваког дана је пешице ишао на посао јер нису били чести превози у то време. Пролазио је кроз албанска села и сам град, и сви су га познавали као мирног и доброг човека", објашњава Бојан.

И даље не разуме како је могуће да управо његов отац буде оптужен за ратне злочине.

"Никада није имао конфликт ни са ким, а понајмање са Албанцима. Многи и данас знају да није крив, али нажалост, живимо у времену када политика одређује судбине обичних људи", истиче Ничић.

Процес

Група Срба из Косовског Поморавља ухапшена је 3. августа 2024. године.

Осим Ничића, на списку оптужених су Слободан Јевтић, Драган Цветковић и Милош Шошић из Пасјана и Ненад Стојановић из села Босце код Косовске каменице.

Сви су се у јануару изјаснили да нису криви за кривична дела која им се стављају на терет, а процес је почео у октобру пред судом у Приштини.

"Ако дођу људи с капуљачама, маскираним лицима – то није мирно окупљање, већ претња. Ако певају и узвикују песме и величају Независну државу Хрватску пред Српским културним центром и народом који се окупља, махом српске националности, који је био страшна жртва усташког режима те државе НДХ-а, то се тешко може сматрати мирним окупљањем", навео је Пуповац.  

Пуповац је упитао "зашто се након 35 година поново ратује против српске мањине", истакавшо да синоћ "није било лепо ни видети, ни чути" скандирање групе од педесетак претежно младих људи, одевених у црно и са маскама на лицима, "о Хрватска, о Хрватска, независна држава", испред Српског културног центра у Загребу.

"Махом млади људи су дошли због застрашивања, хтели су на неки начин да одврате људе од изложбе, која је ипак отворена", истакао је Пуповац.

Додао је да ће, након последњег инцидента у Загребу, "свуда где се одржава догађај српске заједнице, бити пропраћен полицијом".

У међувремену, у Сплиту је одржан протест навијача Фудбалског клуба Хајдук, такозване "торциде", због хапшења девет особа које су претходно учествовале у инцидентима током манифестације Дани српске културе у том граду. Током протеста у центру града су одјекивали усташки поздрав "За дом спремни", пишу хрватски медији.

Линта: Рехабилитација усташтва у Хрватској улази у нову фазу

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта упозорио је да низ инцидената и отворено насиље над Србима у Хрватској указује да је процес рехабилитације усташтва у тој земљи ушао у нову фазу, као и да Србија мора да реагује и укаже на кршење основних вредности савремене цивилизације.

Линта је објаснио да је нова фаза рехабилитације усташтва коначан обрачун са наслеђем антифашизма у тој земљи и шаље поруку Србима да морају или да се иселе или да постану "православни Хрвати".

"Прикривене усташе су толерисале да то мало Срба постоји у Хрватској, да нема насиља према њима, да могу да одржавају своје културне догађаје. Радикалне отворене усташе су против тога, где је доминантан закон улице. Крше се људска права, пре свега право на окупљање и антифашизам", навео је Линта.

Према његовим речима, Србија мора да реагује путем Европског парламента, Савета Европе, Савета безбедности УН и других међународних тела да би указала да  Хрватска постаје фактор нестабилности на Балкану.

Линта је подсетио да Хрватска кршењем антифашизма крши и сопствени Устав и да би требало да се забрани употреба усташког поздрава "за дом спремни", усташког слова "У" и да се дефинишу новчане и затворске казне, по узору на Немачку и Аустрију. 

Инцидент у сплитском котару Блатине претходно је 3. новембра, у оквиру обележавања Дана српске културе у том граду изазвала група мушкараца са маскама и капуљачама, због којег није одржан наступ културно-уметничких друштава.

Са компанијом која се бави израдом спортске и функционалне гардеробе било је речи о могућој сарадњи са фабриком "Јумко".

Делегација Србије састала се и са челницима провинције Фуђијен, а претходно је одржан пословни форум на којем су представљене погодности за улагање у Србији.

Састанку су присуствовала два највећа трговинска ланца која послују у Фуђијену.

Министарка привреде Адријана Месаровић истиче да су у фокусу била српска вина, ракије, мед, кондиторски производи, све оно што је конкурентно, свеже воће и поврће, а за то су, како наводи, били посебно заинтересовани.

"Наставићемо дискусију и борити се за нова радна места и што бољи пласман српских производа у провинцији Фуђијен где смо лепо дочекани. Иначе, почев од града Сјамена у одређеним трговинским ланцима се већ налазе прозиводи на полицама и надам се да су потрошачи задовољни", рекла је Месаровићева.

Циљ контроле је био да се обезбеди јасно и тачно означавање намирница, како би потрошачи имали пуну информацију приликом избора производа, саопштило је Министарство.

Ветеринарска инспекција обавила је надзор у укупно 103 угоститељска објекта широм Србије, међу којима су доминирале пицерије и објекти брзе хране.

Инспектори су проверавали усклађеност декларација и графичких елемената обавезних ознака, присуство упозоравајућег знака у менијима и ценовницима, као и раздвајање производа који садрже палмино уље од оних који га не садрже.

Који су резултати надзора

Резултати надзора показују да су бројни угоститељи у потпуности применили прописе, али је уочен и значајан број неправилности.

Издато је 53 решења за отклањање недостатака, поднета су 34 предлога за привредни преступ и 19 предлога за покретање прекршајних поступака, док је на лицу места донето 43 усмена решења.

Најчешћи пропусти односили су се на изостављање обавезне ознаке на производима и менијима, неусклађеност изгледа ознака са прописаним стандардама и непоштовање правила о физичком раздвајању производа у витринама.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић поручио је да ће држава наставити са доследним надзором, стављајући интерес потрошача у први план.

“Сваки грађанин мора да има потпуно тачну и видљиву информацију о томе шта купује и зато ћемо наставити са појачаним надзором све док сваки објекат у Србији не усклади своје пословање са прописима“, рекао је министар Гламочић и додао да потрошач има право на истину, а држава обавезу да ту истину обезбеди.

Министарство ће и у наредном периоду наставити са редовним и ванредним контролама, како би се обезбедила пуна примена прописа и заштита интереса грађана, наводи се у саопштењу.

Уредбом која је почела да се примењује првог августа забрањено је да се производи са палминим уљем представљају као млечни. Најчешће су неправилности у декларисању производа, односно да није јасно наведено да је реч производу који у себи садржи замену за млечну сировину.

"Посебна пажња посвећена је обезбеђивању сигурности снабдевања укључујући и мере које се предузимају у случају поремећаја у раду транспортног или дистрибутивног система или поремећаја на тржишту. Такође, уређује се и поступак сертификације оператора гасног складишта код Агенције за енергетику. Усвајање закона треба да допринесе и усклађивању домаћег законодавства са регулаторним оквиром ЕУ, као и сарадњи земаља у региону у случају кризе у снабдевању", навео је Коковић, саопштило је Министарство рударства и енергетике.

Према Нацрту закона о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса, носилац активности у вези са формирањем, одржавањем, инвестирањем и извештавањем о обавезним резервама ових енергената је Министарство рударства и енергетике, односно Управа за резерве енергената у његовом саставу.

Према међународно преузетим обавезама, обавезне резерве нафтних деривата треба да достигну ниво од 90 дана просечног дневног нето увоза или 61 дан просечне дневне потрошње, по већој количини, а користе се на основу одлуке Владе и активирања акционог плана.

Нацрт закона такође утврђује, као националну обавезу, држање обавезних резерви природног гаса.

"Обавезне резерве гаса формирају се за случај када је угрожена сигурност снабдевања природним гасом. Висина обавезних резерви утврђује се за период од пет календарских година, а одлуку о њиховом пуштању на тржиште и спровођењу мера доноси Влада", навео је Коковић.

Јавна расправа о Нацрту закона о гасу, Нацрту закона о нафти и Нацрту Закона о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса одржава се у периоду од 20. октобра 2025. године до 10. новембра 2025. године.

Приликом доделе уговора о раду, министар Лончар истакао је да га посебно радује чињеница да се читаве породице враћају из најразвијенијих земаља Европе и света. 

Страхиња Мичетић, медицински техничар који је до сада радио у Немачкој, посао је добио у Заводу за ургентну медицину Крагујевац, а медицинске сестре Татјана Гавриловић и Ана Савић, након Саудијске Арабије и Норвешке радиће у КЦ НИШ и ЗЦ Прокупље.

Татјана Гавриловић решила је да се после четири године из Саудијске Арабије врати у своју земљу, а како је рекла после доделе уговора, одушевила се када је чула за Канцеларију за сарадњу са дијаспором Министарства здравља и могућност за повратак у Србију.

"Одушевљена сам брзином и ефикасношћу рада нашег министарства, како су све то одрадили брзо. Позивам своје колеге и колегинице, ко год жели да се врати да се обавезно јави и дође. Мени је Србија много недостајала и више нисам могла тамо, ипак је ово моја земља", поручила је Гавриловић.

Медицински техничари Алекса Марковић и Радосав Стевановић, из Аустрије и Словеније враћају се у Ћуприју, док ће фармацеутски техничар Андријана Мркић и струковни физиотерапеут Никола Стојановић радити у КБЦ "Др Драгиша Мишовић" и ДЗ Ниш.

После шест и по година на Малти, Андријана Мркић захваљујући Канцеларији за сарадњу са дијаспором Министарства здравља, како каже, поново је у својој земљи.

"Ова прилика се указала и нисам хтела да је пропустим. Сарадња са канцеларијом и министарством је била савршена, заиста све похвале, били су дивни и увек ту за позив и објашњење. Дуго се нешто овако није десило у Србији да се заиста ради на повратку здравствених радника. Позвала бих све колеге да се врате, јер је ипак у Србији најлепше", рекла је Мркић. 

За непуних годину дана од оснивања Канцеларије за сарадњу са дијаспором Министарства здравља, у Србију се вратило близу 200 лекара, медицинских сестара и техничара из најразвијенијих држава Европе и света.

Министарство здравља овим путем позива све наше медицинаре, да се пријаве за повратак, и да свој професионални развој граде у Србији, бринући о здрављу наших грађана.

Комерцијални директор "Србијашума" Александар Шалипур рекао је у Дневнику РТС-а да грађани могу да купе појединачно до 15 метара кубних огревног дрвета на њиховим камионским путевима, а у оквиру повлашћених цена, до 10 метара кубних.

Прва категорија повлашћених, подсетио је Шалипур на мере Владе Србије, јесу сви пензионери, инвалиди, учесници рата, ратни војни инвалиди, породице настрадалих учесника рата, којима је цена умањена за око 15 одсто, и износи 4.478 динара за један метар кубни.

Друга категорија су социјално угрожене категорије становништва, односно примаоци социјалних давања и за њих цена једног метра кубног огревног дрвета на камионском путу кошта 2.900 динара са ПДВ-ом.

У трећој категорији су грађани који дрво добијају бесплатно и ту се ради о социјално најугроженијим породицама, према списковима који се добијају у сарадњи са центрима за социјални рад у локалним управама.

Што се тиче процедуре за куповину у "Србијашумама", Шалипур наводи да су на сајту предузећа истакнути бројеви телефона кол-центра у генералној дирекцији у Београду, као и свих шумских управа и шумских газдинстава широм Србије, путем којих грађани могу добити упутства.

"У извештају о напретку исто постоји читав низ примедби у ком правцу би Србија требало даље да ради у контексту европских интеграција. Чињеница је да од 2022. потпуно стагнирамо на овом путу, а кластер 3 је симбол као поглавље које Србија није у стању да отвори четири године. Веома је важан моменат питања заједничке спољне и безбедносне политике", истиче Јоксимовићева.

Слободан Зечевић са Института за европске студије сматра да је у контексту актуелне друштвено-политичке кризе у земљи значајно што званични Београд није елиминисан из комплетног процеса европских интеграција.

"Неко би у Унији могао да каже да је криза толика да мора да се разреши пре него што уопште буде разговора о напретку у европским интеграцијама. У извештају је било речи о стагнацији, али да се и даље препоручује отварање кластера 3. Чини ми се да је тон који ЕУ емитује такав да се Србији и даље пружа шанса, а да од нашег усклађивања законима Уније зависи да ли ћемо је искористити", наводи Зечевић.

Кластер 3 и "Дан мрмота"

Када је реч о отварању кластера, Зечевић наглашава да је поступање у том случају компликовано јер је потребна једногласна одлука унутар ЕУ и да се "никад не зна ко може да затражи нешто ново".

"Услови су били да се усвоји закон о јединственом бирачком списку, изабере Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), уреде бирачки спискови. То је све усвојено и прихваћено, али ће време показати како ће се прихваћено спроводити у пракси. ЕУ је јасно истакла да ће примати нове чланове, мислим, до 2030. године. Отварају врата и занима ме шта ће Србија у том погледу урадити", указује Зечевић.

Говорећи о томе да напредак Србије на европском путу зависи и од дијалога Београда и Приштине, Јоксимовићева тврди да је реч о комплексном процесу у којем не зависи све од српских власти.

"У овом тренутку и даље немамо институције у Приштини док дијалог на високом нивоу одавно није одржан, нити постоје услови и назнаке када би до њега могло да дође. Међутим, треба говорити о заједничкој спољно-безбедносној политици и инсистирању чланица о усаглашености у том сегменту. ЕУ страхује од потенцијалног напада Русије на неку од њених чланица и ово им је приоритет", каже Јоксимовићева.

Брисел – санкције Русији, чланство "штреберима"

На питање који став Србија треба да заузме у односу према Русији на свом европском путу, Зечевић наглашава да је битно да се ствари ставе на папир, посебно у области енергетике.

"Такође, када је реч о промени спољне политике, живимо у доба заоштравања односа између Брисела и Москве – Немачка се наоружава до зуба, и то је правац у којем се иде. У таквом контексту, не можете да будете добри и са једнима и са другима. Није наше задовољство ако уведемо санкције Русији, али пошто ЕУ тражи, а ти си на европском путу и то ти је циљ, претпостављам да ће неки пакет санкција морати да се уведе", каже Зечевић.

Јоксимовићева истиче да се од 2022. очекује мир у Украјини, а да он и даље није на видику, што додатно компликује ситуацију у којој се Србија налази у клинчу између Запада и Русије.

"Поједностављено, када се учлањујете у неки клуб играте по њиховим условима и правилима. Унија има своје критеријуме и на земљама кандидатима је да их испуне. Брисел у том смислу тренутно воли штребере, односно земље које ће трчати у сусрет проблему и решавати их. Црна Гора и Албанија на такав начин приступају европским интеграцијама и они су тренутно фаворити у тој трци за чланство", сматра Јоксимовићева.

Пут Србије ка ЕУ – од подршке до критике

Зечевић објашњава да је логично питање које би Србија требало да постави то ком идеолошком свету припада и шта заиста жели у својој спољнополитичкој будућности.

"Да ли ћемо дизати у небеса кинески и руски режим, а знати колико је суров, или хоћемо да будемо отворено и толерантно друштво. Требало би да применимо правила која важе за њих, решења која постоје у најразвијенијим државама. Не можемо један европски закон или праксу да усвајамо по годину и по дана", наводи Зечевић.

Јоксимовићева уверава да Србија пробија рокове који су постављени у агенди на европском путу.

"С друге стране, у овом тренутку не постоји нико у српском друштву и на политичкој сцени има неку добру реч за Унију. Од власти, преко опозиције, до студената. Нема охрабрења, има критика. Подршка је у том смислу опала, али сам сигурна да би брзо порасла ако би било некаквих нових корака", закључује Јоксимовићева у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

Мрдић тврди да је против Бојовића и Милошевића недавно доставио доказе Тужилаштву за организовани криминал у вези са падом надстрешнице у Новом Саду, 1. новембра 2024. године.

Поднео је, такође, кривичну пријаву против, тврди, одговорних за пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. 

Марио Спасић из Савета за мониторинг, људска права и борбу против корупције "Транспарентност" предао је 7. новембра Мрдићу извештај о, наводи се, "циљаним пропустима тужилаштва у истрази о паду надстрешнице", пренели су медији.