Осим Селаковића, оптужени су и секретар Министарства културе Славица Јелача, вршилац дужности директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горан Васић и вршилац дужности директора Завода за заштиту споменка културе Београда Александар Ивановић.

Осим за злоупотребу службеног положаја, Селаковић, Славица Јелача и Васић терете се и за фалсификовање службене исправе, а Ивановић за фалсификовање службене исправе помагањем. Тужилаштво за Селаковића и Васића тражи по три године затвора, за Славицу Јелачу две и по године и за Ивановића годину и по.

Селаковић је раније изјавио да се радује суђењу у случају "Генералштаб", јер ће то "раскринкати целу причу" и оценио да је реч о политичкој конструкцији и политичком деловању јавнотужилачке организације, коју је оптужио за криминално деловање.

Он је, након саслушања 4. децембра прошле године у ЈТОК, изјавио да је дао исказ и доказао да је реч о "блокадерској удруженој криминалној банди која је узурпирала део државе и државног система и у оквиру тог подухвата покушавају да на нелеган начин руше власт".

"Они нису само организована криминална група, они су аутоимуно обољење у Србији", рекао је Селаковић и додао да ЈТОК разара оно што је легално, законито и уставно у држави.

Селаковић је по подизању оптужног предлога оценио да је "права мета председник Србије Александар Вучић, који им је главна претња".

"Циљају мене, а гађају председника", навео је министар.

Селаковићев адвокат Владимир Ђукановић оценио је да је поступак против његовог клијента "правни апсурд“, тврдећи да Генералштаб није имао статус културног добра, јер је одлука из 2005. године о томе оглашена ништавом.

"Тражио сам да се јасно констатује правно стање. Подсетићу вас - реч је о одлуци из 2005. године којом је зграда Генералштаба наводно проглашена културним добром, али је та одлука касније оглашена ништавом. То значи да зграда никада није имала статус културног добра, па према томе није могла ни да буде заштићена у смислу наводне штете културном наслеђу", рекао је Ђукановић.

Студенти у блокади су, поводом почетка суђења Селаковићу, најавили окупљање испред Суда уз поруку "Сви смо ми сведоци".

"То је лепа вест за грађане Србије. Обећање које смо дали на такав начин испуњавамо. Плате у јавном сектору од 1. јануара ове године су веће за 5,1 одсто, а минимална зарада у Србији од јануара износи 551 евро", рекао је Мали Танјугу у Дубаију где учествује на Светском самиту влада.

Министар је навео да су од децембра прошле године увећане и пензије за 12,2 одсто.

"Што се тиче животног стандарда грађана Србије, из године у годину одржавамо обећања и повећавамо и пензије и плате и минималну зараду, далеко изнад нивоа инфлације", истакао је Мали.

Мали је подсетио да су у јануару прошле године зараде у просвети повећане 11 одсто, а осам одсто за све остале у јавном сектору.

Додао је да је у марту прошле године било ванредно повећање зарада за запослене у просвети од пет одсто, а у октобру додатно ванредно повећање од пет одсто за запослене у просвети и здравству.

Мали је навео да са последњим повећањем од 5,1 одсто, кумулативно повећање плата у последњих 12-13 месеци за запослене у просвети износи 28,6 одсто, а за запослене у здравству 19,2 одсто.

"То су огромна повећања за тако кратак временски период, поготово имајући у виду да је инфлација око 3 -3,5 одсто. Ми ћемо са тим наставити у месецима које долазе. И председник Вучић је рекао, а ја сам поновио више пута, да ће ова година бити економски најуспешнија година у историји Србије. Очекујемо даље повећање и на томе ћемо радити у недељама и месецима које долазе"', рекао је Мали.

Опали су и обим производње и прераде нафте, као и ниво промета. Петрохемија, која је власништво НИС-а и сутра поново почиње да ради, има губитак од 10,3 милијарде динара. Другим речима, минус тог губиташа продубљен је за више од 2,5 милијарди динара у односу на претходну годину.

Добра вест је да је НИС одржао ликвидност, као и да је дуг банкама чак умањио с 558 на 396 милиона евра. Осим санкција, како је саопштио НИС, на лош резултат утицали су и појефтињење нафте и поскупљење залиха нафте, као и обезвређење актива компаније у Бугарској и Румунији. Да ли је такав биланс 2025. утицао на цену коју је МОЛ спреман да плати за НИС? Може ли Нафтна индустрија да поново заузме некадашњи удео на тржишту и да надокнади губитке?

Енергетски аналитичар Жељко Марковић рекао је да се резултати пословања Нафтне индустрије Србије у протеклој години, иако оптерећени бројним изазовима, у датим околностима могу окарактерисати као очекивани.

Како истиче, на финансијски резултат НИС-а пресудно су утицале санкције, које су довеле до смањења обима производње, али и до потпуне обуставе рада рафинерије у одређеном периоду.

Према званичним подацима, у првих девет месеци прошле године НИС је забележио губитак од око 0,3 милијарди динара, док је до краја године тај минус порастао на 5,6 милијарди динара.

Кључни губици у последњем кварталу

Енергетски аналитичар Жељко Марковић рекао је да се резултати пословања Нафтне индустрије Србије у протеклој години, иако оптерећени бројним изазовима, у датим околностима могу окарактерисати као очекивани.

Како истиче, на финансијски резултат НИС-а пресудно су утицале санкције, које су довеле до смањења обима производње, али и до потпуне обуставе рада рафинерије у одређеном периоду.

Према званичним подацима, у првих девет месеци прошле године НИС је забележио губитак од око 0,3 милијарди динара, док је до краја године тај минус порастао на 5,6 милијарди динара.

Марковић наводи да је кључни део губитка настао у последњем кварталу, након што су санкције у потпуности ступиле на снагу и када је рафинерија престала са радом.

Значај НИС-а за српску економију

Иако су санкције биле најављиване и очекиване, њихов постепени ефекат осетио се током целе године, пре свега кроз губитак тржишта у велепродаји.

Купци су, како наводи, у условима неизвесности и страха од потпуне обуставе рада компаније, почели да се окрећу алтернативним добављачима.

Такав тренд резултовао је значајним осипањем купаца, што се најјаче одразило управо у завршници године и довело до наглог раста губитака.

Сагледавајући шири контекст, Марковић указује да се пословање НИС-а не одражава само на компанију, већ и на српски буџет и бруто домаћи производ, с обзиром на његов значајан удео у економији.

Одлагање решења, сматра он, имало је последице и по руског већинског власника, јер дуготрајно генерисање губитака неминовно утиче на вредност компаније.

Указао је да уколико се ситуација посматра искључиво са економског становишта, без геополитичких интереса, јасно је да продужена неизвесност смањује преговарачку позицију продавца.

НИС је, подсећа Марковић, у стабилним условима могао да остварује и до 200 милиона долара годишњег профита, што додатно илуструје колики је потенцијал изгубљен.

Тржиште проналази алтернативе

У таквим околностима, потенцијални купци логично тактизирају и нуде нижу цену, свесни да компанија тренутно послује под притиском.

Додатни проблем представља чињеница да тржиште временом проналази алтернативе, па је повратак на претходне позиције све тежи што неизвесност дуже траје.

Тренутно се чека одлука америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАЦ), која би требало да да зелено светло за евентуалну трансакцију између МОЛ-а и Гаспром њефта.

До тада, НИС послује уз привремена продужења лиценци и без могућности рада у пуном капацитету, што додатно оптерећује резултате.

Подаци са тржишта показују да је удео НИС-а у укупном тржишту горива пао са 80 на 63 одсто, док је у малопродаји забележен мањи пад, са 48 на 46 процената.

Марковић оцењује да је малопродаја релативно добро прошла, делом захваљујући лојалности купаца и промотивним активностима компаније.

С друге стране, пад у велепродаји последица је повећаног увоза и формирања нових логистичких ланаца, како би се тржиште обезбедило у случају потпуне обуставе рада НИС-а.

Марковић је истакао да једном успостављени ланци снабдевања тешко се и споро мењају, па би повратак купаца захтевао време, конкурентне цене и стабилну тржишну позицију.

Гас као још један изазов

Говорећи о снабдевању гасом, Марковић истиче да Србија у наредном периоду неће имати проблема, али да је извесније склапање краткорочних, него дугорочних уговора са Русима.

У условима геополитичких промена и настојања Европске уније да смањи зависност од руског гаса, опрез и флексибилност у енергетској политици, закључује Марковић, остају од кључног значаја.

Како се наводи у саопштењу Владе, циљ споразума је успостављање институционализоване сарадње у областима од кључног значаја за дугорочни развој Србије и њену трансформацију ка економији заснованој на знању, иновацијама и дигиталним технологијама.

Сарадња ће бити усмерена на дигиталну управу и дигиталну трансформацију јавног сектора, дигиталну економију и развој иновативних услуга, вештачку интелигенцију и примену напредних технологија, науку, иновације и истраживачко-развојне програме, образовање и развој дигиталних вештина, пословне инкубаторе и развој стартап екосистема, креативне индустрије и туризам, као и друге области од заједничког интереса које стране накнадно утврде.

Споразум има посебан значај за Србију јер омогућава приступ знању и најбољим праксама једне од технолошки најнапреднијих и најагилнијих влада у свету, нарочито у областима електронске управе и вештачке интелигенције.

Такође, споразум доприноси убрзању реформе јавне управе, унапређењу квалитета јавних услуга и ефикасности државних институција, јачању иновационог и стартап екосистема, као и додатном позиционирању Србије као регионалног лидера у дигиталној трансформацији, иновацијама и креативним индустријама.

У Дубаију је у току Светски самит влада на којем учествује премијер Ђуро Мацут.

Самит се одржава до четвртка, 5. фебруара, под слоганом "Обликовање будућих влада".

Трамп је, међутим, одбио да одговори на питање новинарке Си-Ен-Ена о забринутости преживелих жртава Епстина поводом објављених досијеа.

Одбацио је, такође, наводе да су се у документима које је објавило Министарство правде Сједињених Америчких Држава појавила имена његових савезника, попут милијардера Илона Маска и министра трговине Хауарда Лутника.

"Сигуран сам да су добро прошли. У супротном, то би били главни наслови у медијима", рекао је Трамп.

Председник САД изразио је жаљење и због тога што су Бил и Хилари Клинтон одлучили да сарађују у истрази америчког Конгреса у вези са случајем покојног осуђеног сексуалног преступника Џефрија Епстина.

"Не би требало да се осећам овако, али ми је жао што морају да прођу кроз то. Ипак, урадили су много горе од мене. Хтели су и да ме стрпају у затвор", изјавио је Трамп.

Ово је први пут да Трамп говори похвално о Клинтоновима, преноси Си-Ен-Ен. "Мислим да је то штета. Он ми се увек свиђао, а она је веома способна жена. Била је боља у дебатама од неких других. Била је паметнија", додао је Трамп.

Некадашњи амерички председник Бил Клинтон и његова супруга, бивша државна секретарка САД Хилари Клинтон, пристали су да сведоче у оквиру конгресне истраге о случају Џефрија Епстина.

Бил Клинтон је почетком 2000-их година, након одласка са функције, више пута путовао Епстиновим авионом, али је касније изразио жаљење због тог односа и навео да није знао за Епстинову криминалну активност.

Министарство правде САД недавно је објавило три милиона страница докумената, 180.000 фотографија и 2.000 видео-снимака, као и спискове имена који се односе на покојног сексуалног преступника Џефрија Епстина.

У документима се помињу бројне познате личности које су имале контакт са Епстином. Међу њима су, осим Клинтонових, и Доналд Трамп, Илон Маск, Бил Гејтс, бивши британски принц Ендру, норвешка принцеза Мете-Марит, као и Мило Ђукановић.

Кијевска термоелектрана Дарница обуставила је рад, а око 60 одсто потрошача у Харковској области је остало без струје. 

Удари су настављени и током дана. Две особе су погинуле, а осам је рањено у нападу на Запорожје, док је семоро људи повређено у Харкову када је погођен солитер.

Три особе су погинуле у украјинском нападу на Нову Каховку у Херсонској области. Гранатирали су и Белгород.

Бела кућа је саопштила да председника Доналда Трампа није изненадио најновији напад Русије на Украјину, посебно на енергетска постројења. То су, према његовим речима две земље које годинама воде бруталан рат.

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте се током своје посете Кијеву суочио с руским ударима. Позвао је руске власти да прекину масовно гранатира украјинских цивила.

Председник Володимир Зеленски поручује да је Москва прекршила енергетско примирје због чега ће рад украјинске делегације у мировним преговорима у Абу Дабију, који почињу данас, бити прилагођени.

Кремљ је потврдио да ће Русију на новој рунди разговора представљати иста делегација као и на претходној прошлог месеца.

У Абу Дабију ће бити и специјални амерички изасланик Стив Виткоф и бизнисмен Џерад Кушнер, потврдила је Бела кућа.

Француски председник Емануел Макрон објавио је да Париз припрема састанак с руским лидером Владимиром Путином.

Москва упозорава да ће раскид новог СТАРТ споразума негативно ће утицати на стратешку безбедност.

За само неколико дана, свет ће се наћи у опаснијој позицији него што је био до сада. По први пут, Сједињене Америчке Државе и Руска Федерација, земље са највећим нуклеарним арсеналом остаће без фундаменталног документа којим би се успоставила контрола над тим арсеналима, упозорава Кремљ.

Дуваће слаб и умерен ветар, у кошавском подручју и на планинама и јак јужни и југоисточни, на југу Баната и у доњем Подунављу са олујним ударима.

У Београду ће јутро бити облачно са кишом, као и крајем дана, током дана умерено облачно, ветровито и мало топлије, уз умерен и јак југоисточни ветар и највишу дневну температуру око 10 степени.

Почетком следеће недеље поново се очекују честа пролазна наоблачења са кишом али и ново јачање југоисточног ветра у кошавском подручју.

Срђан Смиљанић, Младен Младеновић, Владимир Пудар, Горан Вујичић, Бојана Вранеш, Небојша Спасојевић, Огњен Рашић, Ана Гођевац, Емилија Орестијевић, Вујо Илић чланови су Комисије за ревизију бирачког списка, које су посланици Скупштине Србије изабрали су 28. јануара.

Заменици чланова су Владимир Димитријевић, Зоран Милитаров, Никола Радоњић, Бела Буташ, Зоран Диздаревић, Дејан Стевановић, Здравко Јанковић, Марко Димић, Иво Чоловић, Владимир Ерцег.

До сада је пронађено 11 тела мушкараца и четири жене, а у току је операција потраге и спасавања да би се пронашле све нестале особе.

Према саопштењу Обалске страже, несрећа се догодила када се глисер са мигрантима сударио са пловилом Обалске страже, под околностима које се још увек истражују.

"Патролни брод Обалске страже уочио је чамац са око 35 миграната. Након светлосних и звучних сигнала упозорења, кријумчари су кренули ка пловилу Обалске страже и изазвали судар", наводи се у саопштењу лучке капетаније на Хиосу.

Министар за европске интеграције у Влади Републике Србије Немања Старовић каже да је идеја недавно формираног Оперативног тима да замени гломазне и бирократизоване структуре у претходном периоду.

"Оперативни тим има снажан мандат са јасним надлежностима и мислим да је избор амбасадора Данијела Апостоловића за шефа тима изванредан, јер се ради о елитном дипломати", истиче Старовић.

Указује да је конкретни циљ испуњавање мера или критеријума за отварање кластера два, пет и шест, као и достизање прелазних мерила у поглављима 23 и 24.

"То су конкретни задаци и мислим да ћемо заиста подићи тај нужни и неопходни ниво ефикасности. Тим броји десет чланова", оцењује Старовић.

Селаковић: Оперативни тим је трчање у месту и доказ одсуства политичке воље

Координаторка Националног конвента о Европској унији Бојана Селаковић наводи да јој се из свега што произилази када је реч о Оперативном тиму за европски пут Србије не чини да је жеља власти да убрза процес уласка у ЕУ.

"Сама идеја формирања таквог тима у овом тренутку заправо показује да не постоји одлучна воља. Говоримо о ад хок телу које треба да замени постојеће структуре и ово није први пут да Србија то ради. Не видим начин како тело које ће се, према најавама, бавити техничким стварима може да убрза процес европских интеграција", упозорава Селаковићева.

Како истиче, читава ситуација јој делује попут трчања у месту на покретној траци.

"Ако стојите, не можете да кренете даље", закључује Селаковићева.

Зечевић: Суштина у политичким стварима, не у техничким

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић сматра да је суштина у политичким стварима и да, у том смислу, било који оперативни тим може само да убрза и допринесе бољем уочавању проблема.

"Ми смо врло касно формирали Министарство за европске интеграције јер тиме показујете ЕУ да сте озбиљан партнер. Потреба је да ресорни министар буде нека врста хијерархије над осталим министарствима. Цивилна друштва могу да имају консултативну улогу, али немају политички легитимитет", тврди Зечевић.

Објашњава да мора тачно да се зна шта је чија улога.

"Мишљење цивилног друштва је битно, али влада, министарства и председник одлучују. Тако је и у било којој другој земљи", каже Зечевић.

"Отворена врата" ЕУ

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић оцењује да би убрзано прикључење Украјине Европској унији могло да буде део ширег политичког компромиса са Русијом, али искључиво као ванредан модел чланства без права гласа, што би у измењеним геополитичким околностима могло да отвори простор и за земље Западног Балкана.

"Украјина би могла да буде примљена као јемство за будућност, али без права гласа", наводи Зечевић,  да су за Црну Гору и Албанију предвиђени редовни рокови уласка, 2028. и 2030. године.

Министар за европске интеграције у Влади Републике Србије Немања Старовић истиче да се унутар Европске уније воде интензивне расправе о слојевитим моделима чланства и да Србија, кроз рад Оперативног тима, настоји да буде спремна за сваку политичку прилику, чак и у условима формалне блокаде појединих кластера.

"Гледамо изван оквира кластера три и желимо да испунимо мерила и за друге кластере, како бисмо у тренутку политичког договора могли брзо да искористимо шансу", наглашава Старовић.

Координаторка Националног конвента о Европској унији Бојана Селаковић упозорава да ни убрзано ни непуноправно чланство не могу да замене суштинске реформе, посебно у области владавине права, где Србија, како каже, тренутно прави кораке уназад.

"Ако правосудни закони остану у овом облику, не постоји теоретска шанса да говоримо о иБАР-у", истиче Селаковић, закључујући да техничке реформе нису спорне, али да без стварне независности правосуђа европски процес остаје формалан.

Емисију у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста...

”Боримо се за Либију и у Либији ћемо умрети”, речи су Сејфа ел Ислама Гадафија с почетка побуне 2011. године, током које су му убијени отац и тројица браће – Сејф ел Араб, Хамис и Мутасим.

Четврт века касније, изрешетан је у кући у Зинтану, одакле је планирао велики повратак на либијску политичку сцену и кандидатуру на председничким изборима који се из бројних разлога одлажу већ безмало пет година.

Либијски медији, у зависности од политичких афинитета, објавили су различите верзије краја последњег значајног Гадафија, па је један од властима у Триполију блиских портала јавио да је Сејф ел Ислам умро од можданог удара током пуцњаве.

Његове присталице су за убиство оптужиле припаднике 444. бригаде, блиске Абделхамиду Дбеиби, премијеру владе чије се седиште налази у Триполију.

На челу ове бригаде, која контролише велики део Триполија и делове Либије до 170 километара удаљеног Бани Валида, већ годинама је Махмуд Хамза.

Пут ”Мача ислама”

Сејф ел Ислам је, после пада Гадафијевог режима, успео да побегне у Мали, али су га у међувремену заробили побуњеници из Зинтана, који су га 2017. године, после серије спекулација да је убијен, ослободили.

Локални суд га је 2014. године осудио на смрт, образлажући пресуду противљењем "Арапском пролећу", али је та пресуда, због притисака из иностранства и опасности да би такав потез могао изазвати нови хаос у Либији, једноставно заборављена. Ривалске власти на истоку Либије су смртну пресуду Сејфу ел Исламу укинуле.

Гадафијев син је 2018. године позвао Русију да подржи план за разрешење либијског питања, известила је тада "Ел Арабија", позивајући се на наводе изасланика Сејфа ел Ислама, који је тада посетио Русију предводећи делегацију из Либије.

Међународни кривични суд почетком 2021. године потврдио је оптужницу против Гадафијевог сина, која га терети за злочине против човечности. Потерница за њим расписана је још 2011. године.

Исте године када је потврђена оптужница, Сејф ел Ислам се изненада појавио у Либији, најављујући кандидатуру на председничким изборима који никада нису одржани.

Прилично оштро, у више наврата је најављивао и освету убицама оца, што је додатно мутило ионако крхке односе међу ривалским фракцијама у Либији.

"Побуњеници су запалили ватру и сада ће морати да осете пламен. Пролили су крв која ће сада тећи у потоцима. Ја сам син мог оца и брат Мутасимов. Ја сам син Либије и прогонићу убице до самог краја", обећао је 2011. Године.

Током побуне, убијен му је отац Моамер Гадафи, после чије смрти Либија ни један тренутак није постојала као самостална и уједињена држава.

Те 2011. године страдала су му и три брата – Сејф ел Араб, Мотасим и Хамис.

Ханибал Гадафи је, без ваљаног разлога, био заточен пуних десет година у Либану, али су га после силних притисака прошле године ослободиле власти у Триполију.

Најстарији од браће Гадафи, Мохамад је одмах након почетка побуне побегао у Алжир.

"Нема значајног проширења капацитета, реновирања су спорадична, ризици од несрећа изазваних лошим одржавањем расту, а плате запослених су изузетно ниске и због тога постоји стални недостатак запослених који би пружили адекватну услугу корисницима", оцењује се у саопштењу.

Наводи се да је додатни проблем што се цене други пут увећавају нелинеарно - па је стопа увећања за једнокреветне гарсоњере и апартмане до 50 одсто, а знатно је мања за кревет у соби коју особа дели са још две или три особе.

"Државни домови се приближавају ценама у приватним домовима"

Са овом највишом ценом за луксузнији смештај државни домови се врло приближавају ценама у приватним домовима, наводи се у саопштењу странке Србија центар.

У саопштењу се поставља питање због чега је дошло до виших цена и по ком основу, те да ли је неко проценио његове социјалне последице.

Истиче се да Министарство није понудило одговор на та питања.

Из Србија центра питају и шта ће пензионерима остати за социјално укључен живот, ако је просечна пензија у јануару износила 56.834 динара, а само за смештај у дому буду давали 40.000 динара и више и како ће стари решити питање смештаја и исхране ако најниже пензије износе између 24.443 динара и 31.092 динара.

"Шта ће бити с људима који не могу да плате нове цене?"

"Другим речима, огроман број пензионера не може да покрије ни основну цену смештаја у дому, а камоли додатне трошкове – лекове, терапије, медицинска помагала, хигијенске производе и друге неопходне потребе", истиче се у саопштењу.

"Кључно питање остаје без одговора: шта ће се десити са људима који не могу да плате нове цене или одбију да потпишу анекс уговора? Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања се по овом питању не оглашава", истиче се у саопштењу.

Од 1. фебруара смештај у домовима за старе у Србији поскупео је за 30 одсто. То је друго повећање цене у нешто више од последњих годину дана и важиће само за државне домове, док приватни имају економску цену.

Ухапшени су А. А. (1996), А. Б. (2004), Д. Т. (2007) и О.Ђ. (2004).

У истој акцији приведена су и четири малолетна лица, сви 2008. годиште.

Постоје основи сумње да је А. А. у дужем временском периоду обилазио привредне субјекте и угоститељске објекте, наводно нудећи заштиту од тзв. "врачарског клана" и тражећи унапред новац за своје услуге.

Након легитимисања лица које је данас обављено у једном угоститељском локалу на територији Звездаре и извођења лица из локала наведена лица су пружала отпор и напала су двојицу полицијских службеника УKП и нанели су им повреде.

Осумњиченима А. А, А. Б, Д.Т. и О.Ђ. је одређено задржавање до 48 сати и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном тужилаштву.

Приликом одлучивања о одобравању кредита, међу којима су и стамбени кредити, свака банка је дужна да процени кредитну способност сваког појединачног дужника, али и да процени друге факторе ризика.

Саме банке одлучују о томе ко ће бити дужник у складу са својим актима.

"Банке се баве наравно, суштина јесте да процене, пре свега, појединца, онда тај објекат који јесте предмет финансирања и наравно будућу одрживост, јер морају да гледају у будућност. Тај објекат ће бити на том месту већ ко зна колико година и ви морате да видите да ли се развија град или не, у ком правцу се развија, да ли ће расти вредност те непокретности. То је у интересу и нама који смо власници", објашњава Владимир Васић из Удружења банака Србије.

Проверава ли се техничка исправност објекта

У овом делу процеса, како тврде стручњаци, не тражи се техничка исправност објекта.

"У овој процедури се техничка струка мало питала, поштено говорећи, значи битно је да је правни део у реду. Технички је могуће, теоретски, уписати нешто нема никакву инфраструктуру где можете да дођете из хеликоптера у тај објекат. Или нешто што нема ни пута, ни струје, ни неке основне ствари. Битно је да има неки кров, неку конструкцију, чак не мора ни да буде унутрашњост завршена", истиче Милић Ђоковић, проценитељ некретнина.

Шта каже Народна банка Србије

Народна банка Србије је саопштила да "непокретности у погледу којих не постоје формално-правне препреке за успостављање хипотеке, и на којима ће, у складу са законом, бити извршен упис права својине у Kатастар непокретности, могу представљати средство обезбеђења кредита".

Иако многи страхују од негативног утицаја процедуре "Свој на своме" на тржиште некретнина, Ервин Пашановић сматра да би могло да буде потпуно другачије.

"Према неким пројекцијама, већина објеката који пролазе сада овај процес евиденције или по тој процедури коју зовемо 'Свој на своме' се не налазе у централним градским општинама, него се налазе на периферним општинама и не би требало превише да утичу на тржиште у граду, а мислим да ће ефекат бити такав да ће само да порасту вредности тих некретнина које до сада нису биле у правном промету. Фактички, оне ће само добити квалитет да могу да се прометују, наслеђују, залажу код банака", наводи Ервин Пашановић ,стручњак за некретнине

Широм Србије око 1,6 милиона нелегалних објеката пријављено је за уношење у катастар по новом закону. Рок за пријављивање истиче у четвртак.

"Доктор Сејф ел‑Ислам је пао као мученик. Немамо других информација", рекао је његов рођак Хамид Гадафи за телевизију Либија ел Ахар, навео је Фигаро.

Тренутно није јасно под којим околностима је убијен син покојног либијског лидра Муамера ел Гадафија, наводи Ројтерс.

"Мач ислама", како у преводу са арапског језика гласи име Сејфа ел Ислама (53), био је добро познат у северноафричкој земљи, посебно по својој улози у креирању политике пре 2011. године, али се његов јавни утицај последњих година значајно смањио, пише Ројтерс.

Године 2015. либијски суд му је у одсуству изрекао смртну казну због гушења протеста 2011, када је окончана владавина његовог оца. Међународни кривични суд оптужио га је за злочине против човечности.

Сејф ел Ислам се 2021. године регистровао као председнички кандидат за изборе, који су на крају пропали после вишенедељних тензија око целокупног изборног процеса.

Аналитичар Филип Матић сматра да је потребно спровести изборе без обзира на околности.

"Морамо спровести ове изборе колико год они били ванправни и горка пилула. Њих треба спровести до краја. Постојање вршиоца дужности председника и тренутна ситуација у којој се налазимо су друга страна правне празнине", објаснио је Матић.

Опозиција је тражила понављање избора због, како су тврдили, изборне крађе. Сада, уочи избора у недељу, власт оптужују за покушај куповине гласова.

Огњен Бодирога из СДС-а каже да се дешава политичка корупција.

"И то у градовима где се понављају избори. Апелујем на све људе који буду чланови бирачких одбора и посматраче да раде по закону, иначе ће сви имати кривичне пријаве за манипулације које раде", навео је Бодирога.

Радован Ковачевић из СНСД-а тврди да је опозиција спремна на све, па чак и на уклањање Карана са листића.

"То је једини начин на који они могу да победе. Ми желимо вољу народа, они желе вољу Сарајева", истакао је Ковачевић.

Избори ће бити одржани у недељу, 8. фебруара, а гласаће се у 17 локалних заједница, међу којима и у Приједору, Лакташима, Добоју и Зворнику.

Нови председник Републике Српске у мандату ће бити само осам месеци, јер БиХ у октобру чекају општи избори.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да не може да открије своје конкретне потезе.

"Па, не могу да вам кажем шта ћу да урадим, јер тренутно, знате, имамо огромну силу која се тамо упућује, баш као што смо то учинили у Венецуели, чак и већу. И они ће ускоро бити тамо. Волео бих да видим да се постигне договор преговорима. Не знам да ли ће се то догодити. Тренутно разговарамо с Ираном. И ако бисмо могли нешто да се договоримо, то би било сјајно. А ако не, вероватно би се догодиле лоше ствари", изјавио је Трамп.

"Црвене линије" Ирана

Представници власти у Ирану поручују да имају границе преко којих неће ићи.

Аледин Боруджерди из Одбора за националну безбедност иранског парламента каже да су њихове "црвене линије јасне".

"Сигурно ћемо наставити наше мирнодопске нуклеарне активности у оквиру Споразума о неширењу нуклеарног оружја. Наставићемо обогаћивање, што је основно и легитимно право наше нације. Прихватили смо да нећемо поседовати нуклеарне бомбе, способни смо да их направимо али на основу наших верских убеђења и мишљења Врховног вође не тражимо нуклеарно оружје", навео је Боруджерди.

Нада да ће преговори бити успешни је мала, али постоји. Познаваоци сматрају да је једино око чега се обе стране слажу – то да треба разговарати о нуклеарном програму.

Да ли је Иран спреман да попусти

Србољуб Пеовић из Института за европске студије истиче да је Иран спреман да попусти на 3,67 процената уранијума што би било довољно за нуклеарну енергију

"САД инсистирају на денуклеаризовању Ирана, на томе да не могу да буду смештене било какве залихе уранијума, поготово не оне оне обогаћене о којима смо слушали протеклих месеци“, рекао је Пеовић.

У случају потенцијалног напада последице би осетио цео свет, тим пре што 20 одсто светске потрошње нафте пролази кроз Ормуски мореуз. Регион би осетио и директне нападе као што је био случај у јуну прошле године.

Вишеслојан одговор Ирана

Момир Турудић, уредник портала Око, каже да ће и овај пут ирански одговор ићи не само по америчким базама.

"Иран је и овог пута најавио да ће одговор ићи не само по америчким базама у региону, у Ираку или по државама по Заливу, него и на Израел. Видели смо то у јуну – масивни ракетни напад, ни Гвоздена купола не може да заустави", оценио је Турудић.

У јуну су Сједињене Америчке Државе извеле нападе на Иран. Тада су гађане кључне иранске нуклеарне и војне локације. Техеран је, између осталог, одговорио нападом на америчку базу у Катару.

Односи две земље поново су затегнути након што је Иран угушио протесте који су у тој земљи избили крајем прошле године.

Са сваког положаја отишао је због скандала да би се поново уздигао без озбира која странка да је на власти.

У британској јавности познат је под надимком "принц таме".

Положај амбасадора у Вашингтону изгубио је у септембру због веза са америчким милијардером, које су се наставиле и пошто је Џефри Епстин 2008. године осуђен за педофилију.

Менделсон је тада је Би-Би-Сију рекао да је "систем штитио Епстина, а не његове жртве".

"Да сам у то умешан или за то одговоран, наравно да бих се извинио", рекао је Менделсон у септембру.

Најновија открића су "врх леденог брега"

Међутим, најновији документи које је америчка влада објавила у вези са случајем Епстин, показују да му је Менделсон годинама откривао пословне тајне британске владе.

Стармеров кабинет је на хитној седници одлучио да документа проследи полицији.

Британски премијер тврди да је згрожен њиховим садржајем. Очекује да су открића тек "врх леденог брега".

Влада је наложила да хитно буде израђен нацрт закона, који би омогућио да осрамоћени Менделсон буде и формално уклоњен из Дома лордова.

Менделсонова каријера је завршена

Менделсонова каријера у Дому лордова и ван њега је завршена.

"Због јавног интереса и због овог Дома одлучио сам да вас информишем да је наша писарница данас примила представку лорда Менделсона о његовој одлуци да се повуче из овог Дома почев од 4. фебруара", саопштио је са говорнице председавајући Дома лордова Мајкл Форсајт.

Да ли је Питер Менделсон издајник вероватно ће одлучивати суд. Но, премијер Стармер је погрешно проценио и поставио га за амбасадора у Вашингтону.

Премијерски положај лидера лабуриста, чију оставку и без ове афере тражи половина грађана, никада није био слабији.

Кинези су снимили и писте базе "Дијего Гарсија" у Индијском океану из којих су, током америчких напада у јуну прошле године, полетели бомбардери Б-2 и 13 тона тешким бомбама ГБУ-57 разнели добар део дубоко укопаних објеката иранског нуклеарног програма. На новим снимцима, међутим, на писти ове базе види се само пар транспортних авиона.

Оваква офанзива из космоса натерала је америчке ратне бродове, укључујући и носач авиона "Абрахам Линколн", да се одмакну неколико стотина километара од Ирана и укотве недалеко од острва Сокорта код Јемена.

Ова група ратних бродова је, у претходних неколико дана, узмакла безмало 700 километара од места на којем се налазила у тренутку када су претње новим нападом на Иран достигле врхунац.

На кинеске снимке, Американци су одговорили сателитским фотографијама нуклеарних центара Натанз и Исфахан на којима се, изнад кратера насталих током прошлогодишњих напада, виде новопостављени кровови, што Пентагон тумачи као доказ да Техеран покушава да обнови оштећене и уништене објекте.

Одмах након објављивања тих фотографија, амерички председник Доналд Трамп је Ирану запретио да ће "нова акција бити знатно жешћа од претходне", на шта су Иранци запретили регионалним ратом.

Две стране су, ипак, одложиле почетак сукоба бар до петка, када ће се у Истанбулу састати Трампов изасланик Стив Виткоф и ирански министар спољних послова Абас Аракчи, након којег ће бити јасније у којем ће се правцу кретати ова криза.

Сигнали из космоса

Тензије између Ирана и Америке трају још од средине јануара, када су израелски званичници најавили да би нова интервенција против режима ајатолаха Алија Хамнеија могла почети у наредних 48 часова.

Иран је, одмах затим, на неколико сати затворио свој ваздушни простор, а Катар је повукао своје војнике из базе Ел Удеид код Дохе, где је смештено око 8.000 америчких војника. Иако су политичке тензије у том тренутку достигле врхунац, снаге које су САД имале на располагању биле су довољне тек за прилично ограничену акцију.

Од тада, број летећих танкера КЦ-135 је са 5 порастао на 14, док су у пустињу око базе распоређени лансери перотивваздушних пројектиола "патриот", радари "AN/MPQ-65" и помоћна возила.

Лансери "патриота", радари и велики број борбених авиона Ф-15 су се у последњих десетак дана "појавили" и у ваздухопловној бази Мувафак Султан у Јордану, док је одбрана драматично појачана и око базе Али ел Салем у Кувајту.

Додатне снаге су распоређене у и ваздухопловну базу "Принц Султан" у Саудијској Арабији, на чијој се стајанци виде транспортни авиони Ц-17, танкери КЦ-135 и неколико борбених авиона Ф-15 и Ф-16.

У поморској бази у Бахреину укотвљена су два ракетна разарача и још три ратна брода.

Припреме за рат

Последњих недеља, Американци су у околину Ирана допремили озбиљну количину наоружања, укључујући 12 ратних бродова и неколико десетина борбених авиона, притискајући Техеран да у петак у Истанбулу упути јасне сигнале да је спреман на компромис.

Једнако активан био је и Техеран, чији су извиђачки дронови непрестано надлетали подручја којима се кретала америчка флота и претио новим пројектилима, ракетним чамцима и посебним дроновима намењеним нападима на противничке бродове.

Трамп још није издао наређење за напад, али се бомбардери стационирани у америчким базама налазе у стању повишене борбене готовости још од великих протеста, који су озбиљно уздрмали ауторитет иранског режима.

Демонстрације, у којима је страдало најмање 3.000 људи, представљали су највећи изазов властима у Техерану од револуције 1979. године, што је бројне званичнике Трампове админстрације навело на закључак да је идеалан тренутак за смену режима у тој држави.

Ситуацију додатно компликују претње ирачких милиција да ће распалити по Американцима у случају напада на Иран, као и да ће ослободити радикалне исламисте које амерички војници последњих дана у Ирак пребацују из затвора у Сирији.

У сложену рачуницу укључила се и Турска, чији је министар спољних послова Хакан Фидан упозорио Американце да је "очајан тренутак за почетак новог рата", јер би експлозије у Ирану могле запалити читав Блиски исток.