"Овај тренутак, када се после целодневног поста породица и пријатељи окупљају за истом трпезом, носи снажну поруку, јер нас подсећа на готово заборављене вредности на којима треба да се темељи свет који желимо заједно да градимо", написао је Вучић на Инстаграму.

Према његовим речима, као што делимо хлеб са нашим пријатељима, делимо и добра и тешка времена и остајемо уз њих без обзира на изазове и недаће кроз које пролазимо.

"Посебна вредност ифтара лежи у његовој духовној поруци – у захвалности за све оно што имамо, али и у подсећању на оне којима је помоћ најпотребнија. Управо та свест о другима даје ифтару његово најдубље значење", навео је Вучић.

"Нажалост, повећање ћу морати да пренесем на своје купце. Дизел је изнад два евра. А сутра би цена поново могла да порасте", наводи Силвен Риберон, менаџер Бензинске станице у Француској.

Аустрија и Немачка ограничавају промену цена горива, Грчка смањује марже

Аустрија најављује да ће од понедељка ценовници моћи да се мењају само три пута недељно. Сличном мером реговаће и Немачка. Грчка смањује марже.

"Бензинским пумпама ће бити дозвољено да повећају цене горива само једном дневно. С друге стране, смањење цена биће дозвољено у било ком тренутку. Да би то урадили, мора се променити антимонополски закон", каже Катерина Рајхе, министарка економије и енергетике Немачке

Кирјакос Мицотакис, премијер Грчке  изјавио је да власти не могу у потпуности да спрече раст цена горива и основних производа, али да желе да пошаљу јасну поруку да актуелна криза не сме бити повод за спекулације које би додатно погоршале ситуацију.

"Очигледно је да не можемо да се носимо са повећањем цена горива и основних производа, али шаљемо поруку да ова превирања не треба да доведу до спекулација, које ће погоршати ситуацију. Пратимо, бићемо стално будни због даљих економских последица кризе", оцењује  Кирјакос Мицотакис.

Европске земље зависне од Персијског залива

У договору са Међународном агенцијом за енергетику земље већ ослобађају стратешке резерве нафте како би надокнадиле мањак, али истовремено стижу и упозорења на гасну кризу.

"Кроз Ормуски мореуз пролази око 25 одсто светске трговине нафтом и дериватима. Али постоји мало опција за замену недостајућих количина течног природних гаса из Катара и Емирата", наводи Фатих Бирол, извршни директор Међународне агенције за енергетику.

Са млазним горивом поједине европске земље већ имају проблем, 30 одсто европског тржишта за керозином покривају испоруке које долазе из персијског залива, због ратних сукоба тај доток је блокиран.

"Онда имате албанске водиче који кажу то је албанска црква или то је илирска црква. Показују фреске на којима видите фреске хришћанских светаца, видите ћирилчно писмо, имате јасан доказ да је то српско благо, а неко каже то је илирско или то је албанско“, каже председник Националне комисије за сарадњу са Унеском др Горан Милашиновић.

Да је манастир Грачаница, задужбина краља Милутина, никао на месту албанске цркве, дезинформација је коју шире бројни косовски портали.

На једној од страница која се бави туристичком промоцијом је податак да српски средњовековни град Ново Брдо припада Албанцима, као и да су темељи цркве Светог Николе заправо остаци Артанске катедрале. Историјски ревизионизам косовских Албанаца, према речима историчара из Грачанице почива на неколико стубова.

"Први стуб је римокатолички идентитет косовских Албанаца, према том стубу Албанци су у прошлости били католици па су у неком тренутку дошли српски окупатори предвођени династијом Немањића и градили своје цркве и манастире. Други стуб ревизионизма је илирско - дардански идентитет Албанаца. Они су Илири - Дарданци, а Срби се појављују као окупатори“, каже историчар Александар Гуџић.

Паралелно са процесом присвајања спрског културног наслеђа, не престаје његово физичко уништавање. Један од последњих примера је поткопавање темеља испоснице Светог Петра Коришког крај Призрена. Светињу грађену од 12. до 14. века, Албанци сматрају косовским наслеђем.

"Већина Албанаца нема одговоран однос према споменичком наслеђу и негде приватно те наше цркве и манастире не доживљава као своје“, напоменуо је Гуџић.

Четири манастира на Листи светске баштине у опасности

Стратегија одбране наслеђа је информисање светске јавности о свему што се дешава на КиМ, каже председник Националне комисије за сарадњу са Унеском. Подсећа да је приказивањем филма о мартовском погрому спречило чланство Приштине у тој организацији.

"Ми смо приказали као филм 2015. и велики број државица је променио мишљење у вези за чласнством Унеска и реаговао на наш захтев позитивно, а негативно за Косово“, истакао је Милашиновић.

На Косову и Метохији налази се 1.500 православних манастира, цркава и испосница. Четири средњовековна манастира су на Листи светске баштине у опасности.

Из Хитне помоћи Београд наводе да је њихова екипа у Ургентни центар превезла младића од 26 година који је задобио лакше телесне повреде.

Увиђај је у току. За сада није познато како је дошло до саобраћајне незгоде.

Турудић је истакао да Либан представља јединствену земљу на свету по томе колико лепоте и различитости нуди на малом простору – свега 200 километара од севера до југа и стотинак од истока до запада.

Природне контрасте описао је као задивљујуће, јер се за сат времена аутомобилом може стићи са медитеранске обале до планинских врхова од три хиљаде метара, где се скија. Уз то, културни слојеви феничанске, римске, грчке и турске цивилизације, као и мноштво хришћанских традиција, стварају, навео је, невероватну мешавину.

"Много бољи познаваоци Либана кажу да када дођеш у Либан, за седам дана се смртно заљубиш у земљу, за месец дана почнеш да пишеш књигу о томе, а за годину дана схватиш да о земљи не знаш ништа", рекао је Турудић.

Либан – разноликост на једном месту

Говорећи о верско-етничком распореду становништва, Турудић је навео да на југу земље претежно живе муслимани шиити, иако ни тај простор није верски хомоген. Као пример, навео је свештеника на југу који је одбио да се евакуише, говорећи да је то његова земља, да би га сутрадан погодила израелска тенковска граната. На северу земље, условно речено, већину чине хришћани, мада на обали постоји и Триполи са сунитском већином.

"Та нека условна подела важи и за Бејрут – где је југ најсиромашнији део. Претежно то су шиити, избеглице из Сирије и палестинске избеглице. Централни део већином чине сунити, и северни део хришћани", навео је Турудић.

Заједницу Друза описује као изузетно тешку за дефинисање. Прецизирао је да су Друзи у 10. веку настали из шиитске гране ислама, али да су вековима усвајали елементе из многих других религија и филозофских традиција, тако да сада представљају јединствену мешавину коју није лако сврстати. У Либану их живи око 300.000, а заједница је по природи затворена, па се припадником Друза, како је истакао Турудић, може сматрати само онај ко је то рођењем.

"Дете није Друз ако отац није Друз. Не може бити упућено ни на који начин у та веровања до треће генерације, и то ако се деца жене или удају за Друзе", објаснио је Турудић.

Хезболах – спорна тачка

Иако је Бејрут подељен на верско-етничке зоне, Турудић је нагласио да је реч о условним границама и да је град у потпуности слободан за кретање – чак и у ратним условима. Ипак, напоменуо је да је јужни бејрутски кварт Дахије, упориште Хезболаха, и пре почетка сукоба носио посебну тензију коју је лично искусио приликом боравка у том делу града.

"Нисам ни ушао у Дахије да разгледам, када ми је пришло неколико људи у униформама, питало ко сам, одакле сам, зашто сам дошао – никакве агресије, никаквих претњи, али су замолили да обришем фотографије које сам направио, јер су људи страшно напети", истакао је Турудић.

На питање да ли су Либанци навикли на ратну тензију, Турудић је одговорио да га је велики број либанских пријатеља звао прве вечери рата да га теши и уверава да се не плаши.

"Говорили су ми 'Ми смо у рату од зоре човечанства, нисмо ни прекидали никада'. Да, јесу навикли, али наравно да није исто када се осећа да долази нови рат – та тензија је у јужном Бејруту могла да се сече у ваздуху", закључио је Турудић.

"Разноликост интензивнија него у Југославији"

Поредећи Либан са Југославијом, Турудић је нагласио да је либанска разноликост, иако на мањем простору, интензивнија него она у бившој југословенској држави. Поред арапског као заједничког језика, огроман број становника говори француски – наслеђе колонијалног периода – као и енглески, нарочито међу онима школованим на Америчком универзитету у Бејруту, једном од најпрестижнијих у свету.

"Добар пријатељ рекао ми је: 'Знаш која је разлика код вас у Европи – дође Први, па Други светски рат, велика кланица, па онда имате дужи период мира. Код нас су ти периоди много краћи.' А други је рекао: 'Ми смо овде као нека огромна породица – не можемо једни без других, а не можемо ни једни са другима. Живимо у срећи и љубави, посвађамо се, покољемо се, па се опет миримо'", рекао је Турудић.

Истакао је да Либанци, без обзира на верску или националну припадност, деле заједничку идентитетску тачку – понос на то што су Либанци. Као илустрацију навео је разговор са Јерменима у либанском кварту чији су зидови прекривени јерменским заставама и графитима против Турске и Азербејџана.

"Рекли су ми: 'Ми смо либански Јермени. Јесмо Јермени, али смо и либански Јермени.' Свако на неки начин има ту специфичност којом обележава територију", оценио је Турудић.

Отпор према рату

Однос Либанаца према Хезболаху описао је као сложен.

"Постојала је нада да се Хезболах неће умешати, чак и ако крене напад на Иран – јер се знало ако уђе у тај сукоб да ће одговор Израела бити страшан. Хезболах је издао саопштење да ако буде обичан рат какав је био прошле године, неће се умешати. Али после убиства Алија Хамнеија, сутрадан се у Дахијеу окупио огроман број људи и могло се осетити да ће нешто да се деси", тврди Турудић.

Када је рат почео, прва реакција великог броја Либанаца, како описује Турудић, била је да су "опет гурнути у рат који није њихов". Истовремено, сви су били свесни да Хезболах, иако је сачувао одређене капацитете, не може озбиљно угрозити Израел, али да ће израелски одговор бити несразмерно жесток – не само за Хезболах, него за читав Либан.

"Тај капацитет није довољан да може озбиљно да угрози Израел", процењује Турудић.

Туга и бес

Израелски налог за потпуну евакуацију Дахијеа описао је као догађај без преседана. Стотине хиљада људи морало је за само неколико сати да напусти кварт – ка планини Либан и северном Бејруту. Сва склоништа либанске владе и школе претворене у прихватилишта, која су брзо попуњена до крајњих граница.

"Одређен број људи практично спава и живи у својим аутомобилима паркираним поред плочника, готово свуда у Бејруту. То је страшан призор, колико год човек видео тако нешто раније у животу – ја готово 18 година радим као преводилац са избеглицама – немогуће је остати равнодушан пред таквим призором", подвукао је Турудић.

Напоменуо је да су два осећања која су га обузела – туга и бес, који се смењују. Нагласио је да је он лично за све то време био у привилегованом положају,  у делу града који никада није бомбардован, са свом потребном логистиком и могућношћу евакуације путем амбасаде, коју 99,9 одсто Либанаца нема.

"Туга је прво и основно осећање, то је неки камен у стомаку који од почетка стоји. И поред тог хумора и невероватне виталности Либанаца", закључио је Турудић.

Емисију у целости можете да погледате у видео запису на почетку текста.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

13.03.2026. Петак: Након хладног јутра, током дана претежно сунчано и топло за овај период године, после подне на западу и југозападу уз локални развој облачности понегде се очекују киша и локални пљускови. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни, у Банату и Браничеву повремено и јак. Најнижа температура од -2 на југу и истоку Србије до 7 у Београду, а највиша дневна од 17 до 20 степени.

14.03.2026. Субота: Након хладног јутра, током дана претежно сунчано и топло за овај период године, после подне на западу и југозападу уз локални развој облачности понегде се очекују киша и локални пљускови. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни, у Банату и Браничеву повремено и јак који ће краткотрајно достизати и олујне ударе. Најнижа температура од -2 на југу и истоку Србије до 9, а највиша дневна од 16 до 20 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 80%.

15.03.2026. Недеља: Након хладног јутра, током дана претежно сунчано и топло за овај период године, после подне на западу и југозападу уз локални развој облачности понегде се очекују киша и локални пљускови. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни, у Банату и Браничеву повремено и јак који ће краткотрајно достизати и олујне ударе. Најнижа температура од о до 9, а највиша дневна од 15 до 20 степени.Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 80%.

16.03.2026 Понедељак: Након хладног јутра, током дана претежно сунчано и топло за овај период године, после подне на западу и југозападу уз локални развој облачности понегде се очекују киша и локални пљускови. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни, у Банату и Браничеву повремено и јак који ће краткотрајно достизати и олујне ударе. Најнижа температура од 0 до 9, а највиша дневна од 15 до 20 степени. Увече и током ноћи на северу и западу наоблачење са кишом и пљусковима који ће понегде бити праћени и грмљавином.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 17.03.2026. до 21.03.2026.)
У уторак облачно, метсимично са кишом и пљусковима који ће понегде бити праћени и грмљавином. Температура у мањем паду. Затим променљиво и мало свежије време, тек понегде са условима за краткотрајну кишу.

Инцидент се догодио у згради Констант хол, која припада Бизнис колеџу.

Студент треће године изјавио је за WTKR-TV да је у тренутку пуцњаве био на часу и да су студенти побегли након што је активиран аларм.

Биро за алкохол, дуван, оружје и експлозиве (ATF) је потврдио да су његови агенти на лицу места.

Универзитет је обуставио часове до краја дана, а додатне информације најављене су за 12.15 часова по источноамеричком времену.

"То је, најједноставније речено, мешавина гасова. Ту највише има метана, затим угљен диоксида и неких других гасова у траговима. Док је биометан, за разлику од биогаса, у ствари пречишћен биогас, ослобођен од нечистоћа и као такав је упоредив са природним гасом", објашњава Зелићева.

С обзиром на актуелну нафтну енергетску кризу свака алтернатива је драгоцена, а биогас може да се користи на два начина.

"Користи се или у процесу когенерације, за добијање електричне и топлотне енергије, што се тренутно примењује у Србији, или може да се одводи на постројење за пречишћавање биогаса до нивоа метана, тада се и добија биометан, који је одлична замена за природни гас. И све више оператера, како у Европи тако и у Србији, заинтересовано је управо за прерађивање биогаса на тај начин и добијање биометана", рекла је директорка "Удружења биогас Србија".

Недостатак законске регулативе

Зелићева је истакла да Србија тренутно има 45 постројења за биогас које раде у пуном капацитету.

"То су све постројења која раде по принципу когенерације. Док постројења за биометан још увек немамо, јер немамо заокружену законску регулативу", рекла је Зелићева.

Истиче да је основни бенефит биометана то што је готово истих карактеристика као и природни гас.

"Сва инфраструктура где се користи природни гас у саобраћају може да се искористи и за биометан", нагласила је Зелићева.

Обиље сировина у пољопривреди

Када се сагледају токови органског отпада, односно остатака из пољопривредне производње и отпада из индустрије хране, потенцијали Србије су веома велики, али слабо искоришћени.

"Ми смо пољопривредна земља и та сировина је заиста обимна. Тренутно користимо мање од 10 одсто наших потенцијала само за биогас, а биометан још није почео да се производи у Србији. Међутим, у вези са нашим потенцијалима, када нашим инвеститорима, односно нашим оператерима буде доступна и органска фракција комуналног отпада, дакле када се буде примењивала и сепарација отпада, тада ће ти потенцијали да буду знатно већи", указује Зелићева.

Инвеститори желе сигурност

Интересовање инвеститора је велико и, како каже Зелићева, охрабрује да потенцијални улагачи биогас и биометан виде као идеалан начин за збрињавање отпада и сировина у индустријама у којима они раде.

"То су углавном власници кланица, власници прехрамбених индустрија. Тако да је интересовање заиста велико, посебно за биометан. Напросто, прате се трендови из Европе и види се на који начин може да се збрине (отпад)", објашњава.

Да би енергетска постројења била и развијена, на потезу је држава.

"Капитално интензивне инвестиције планирају се за период од 15 година. Инвеститор мора да има јасан и банкабилан оквир, да би могао да предвиди све потенцијалне ризике у датом периоду. Јако је важно да наши инвеститори имају оквир који је сигуран, лако предвидив и да су подстицаји атрактивни. Тада ће се сва њихова настојања преточити у праве и конкретне пројекте", рекла је Зелићева.

*Цео разговор можете погледати у видео-запису на почетку текста

Званичници су навели да се наставља потрага за 50 особа које се воде као нестале након што се клизиште активирало раније ове недеље на југу Етиопије после обилних киша.

Најмање 49 људи је погинуло у суседној Кенији након што су поплаве погодиле главни град Најроби и друга подручја у петак, саопштила је кенијска полиција.

Нема повређених, потврдио је председник општине Ириг Тихомир Стојаковић.

Како је запаљен пластични материјал, дим је црн и густ, а гашење дуже и отежано због ветра.

Пожар у индустриској зони, захватио је у потпиности два објеката површине 5000 метара квадратних, саопштено је из МУП-а.

Како се додаје, у унутршњости се налази рециклажна плаастика, а пожар је избио на кровну конструкцију.

Укупно интервенише 20 ватрогасаца-спасилаца са 10 возила из ВСЈ Рума, Сремска Митровица, Инђија, Стара Пазова, Бачка Паланка и Нови Сад.

Интервенција је у току.

Одлуком је прописано да је при свакој испоруци пољопривредних производа неопходно да се закључе писани уговори у сектору житарица, и то за меркантилну пшеницу и меркантилни кукуруз, затим у сектору воћа и поврћа, за парадајз, црни и бели лук, купус, шаргарепу, краставце и корнишоне, паприку, јабуке, вишње, шљиве, малине, купине и боровнице, као и у сектору прерађевина од воћа и поврћа, и то за смрзнуте малине, купине, вишње, боровнице и шљиве.

Закључење писаних уговора неопходно је и у сектору говеђег и телећег меса за стоку за клање, у сектору млека и млечних производа, и то за сирово кравље, овчије и козје млеко, као и у сектору свињског меса за живе свиње за клање.

Одлуком је предвиђено и закључење уговора за откуп природног меда и производа пчеларства, као и за откуп меркантилног кромпира.

Усвојен Програм управљања водама за 2026. годину

На седници је усвојена Урeдба о утврђивању Програма управљања водама у 2026. години који се односи на планирање наставка радова започетих у претходној години – наставак финансирања изградње бране са акумулацијом "Ариље" профил "Сврачково", финансирање послова за потребе наставка изградње бране са акумулацијом "Селова", финансирање радова на изградњи и реконструкцији водних објеката за снабдевање водом за пиће и санитарно-хигијенске потребе, постројења за припрему воде за пиће, магистралних цевовода и резервоара са уређајима који им припадају, водних објеката који не припадају регионалним системима за снабдевање водом за наведене водне објекте и друго.

Течни нафтни гас изузет из привремене забране извоза

Чланови Владе усвојили су измењену Одлуку о привременој забрани извоза нафте и нафтних деривата, којом се течни нафтни гас (пропан, бутан, пропан-бутан смеша и ауто-гас) изузима из режима привремене забране извоза.

"Издвајамо значајна средства и за ову производњу као пчеларство. Сваке године хиљаду динара по кошници пчела, хиљаду четири стотине за оне који су у органској производњи. Ове године ће исто бити јавни позив, али од овог момента они могу да купују сву опрему која им треба за развој пчеларства и могу да остваре повраћај у крајевима као што су ова где су, са отежаним условима пословања и до 65 одсто“, рекао је Драган Гламочић са листе "Александар Вучић - Бор - наша породица".

Листа "Бор наша одговорност" истиче да о Бору треба да одлучују људи који у њему живе.

"Боримо се за поштење, боримо се против корупције, корупција треба да почне да се кажњава. Боримо се да се богатство које се ствара у Бору враћа Боранима кроз улагања у путеве, у болницу, образовање, у културу“, рекла је Ивана Ћирић са листе "Бор, наша одговорност".

Под слоганом "Своји на своме", доктор Предраг Балашевић, изборна листа ће се залагати да се стриктно поштује закон Републике Србије, да инспекције раде свој посао како би се загађење у граду смањило на најмању могућу меру.

"Када говоримо о економији, ми желимо да новац од овог рударења у источној Србији се врати грађанима овде. Да не останемо само са коповима после рударења, да не останемо само са затрованом водом, земљом, ваздухом, него да људи могу и даље да живе овде“, рекао је др Предраг Балашевић са листе "Свој на своме - др Предраг Балашевић - Влашка народна странка".

Листа "Људи у центру" није задовољна досадашњим развојем града и због тога ће у сарадњи са опозиционим листама учинити све да се градска власт смени.

"Свим бирачима поручујемо да град не чине асфалт и путеви, зграде, већ људи. А брига о људима је нула. Зато Бор враћамо грађанима“, навео је Срећко Здравковић са листе "Људи у центру - Срећко Здравковић".

Изборна листа "Борци за Бор" очекује фер изборе, велики одзив грађана и гласање за најбољу опцију.

“Наша директна порука јесте да свих ових година ово што смо радили, наставићемо и даље да радимо. Значи имали смо подршку грађана, битна су дела, а не празне речи“, рекао је Далибор Јовић са листе "Борци за Бор".

Коалиција "Нада за Бор" сматра да овај град није колонија и ако је продат странцима.

"Желимо крај тровању грађана и природе, да наши радници не буду дискриминисани за разлику од кинеских радника и спречавање да се странци богате на нашим природним ресурсима“, рекао је Ален Лалић из Коалиције "Нада за Бор".

Представници листе "Ирена Живковић - Радничка, Бор Боранима" поручују да ће водити позитивну кампању и подржати друге опозиционе листе.

"У називу листе је и парола "Бор Боранима", чиме поручујемо да се залажемо пре свега за децентрализацију и да о Бору морају да одлучују Борани. На листи имамо и студенте, и вариоце, и електричаре, и пензионера, медицинског и машинског техничара. То је такође порука да смо просто група грађана Борана“, навела је Ирена Живковић са листе "Ирена Живковић - Радничка - Бор Боранима".

Касно синоћ Градска изборна комисија у Бору прогласила је и осму изборну листу под називом "Српски Либерали за зелени Бор" чиме је заокружен број учесника на изборима 29. марта у овом граду.

„Заштићено подручје клисуре реке Градац са 1268 ха проширено је на 3402 ха. Тако да су сад дефинитивно нађени и мрки медвед и вук, видра, за њу се одувек знало, заштитни знак Граца, сури орао, велика ушара која је европска сова, сиви соко, пузгавац, дивља мачка", наводи Огњен Крнетић, из Еколошког друштва Градац.

Заљубљеници у природу воле и чувају Градац, бисер ваљевског краја:

„Боравак на Грацу доживљавам умирујуће доста и трудимо се, колико можемо, да дођемо овде и да шетамо“.

„Безмало сам сваки дан овде, а лети баш сваки дан, тако да за мене нема алтернативе - Градац, Градац и само Градац“.

„Највише волим ову природу. Највише волим овај мир који Градац са собом доноси“.

Манастири Лелић и Ћелије красе ову клисуру. Градац је привлачан и спелеолозима, јер има 70-ак пећина. Ваљевски планинари одржавају и маркирају стазе, које радо походе њихове колеге из других крајева.

„Такође им показујемо неке од археолошких локалитета, попут Јерининог града и војничке куле на Ћелијском брду. Поред постојећих стаза у плану је трасирање и нових стаза које ће бити намењене не само обичним шетачима, већ и правим авантуристима", истиче Александар Добрисављевић, председник ПСД „Маглеш" Ваљево.

Ове године требало би да буду постављене информативне табле о правилима понашања у пределу изузетних одлика.

„Пратимо све трендове у привреди. Сама сврха задруге је да припреми ученике за будући позив њихов, усавршавају се кроз то", наводи Дејан Антић, директор ученичке задруге Техничке школе „Раде Металац" у Лесковцу.

И у Мејкерс лабу ђаци и професори укрштају идеје, креативност и знања из електротехнике и машинства. Увек су у корак са временом. Отуда и нова роботска рука.

„Нама ће ово доста да значи за тако неке пројекте, такмичења. Можемо да учимо", каже Матеја Трајковић, ученик 3.разреда Техничке школе „Раде Металац" Лесковац.

„Да нас науче како да ми приступимо раду и да се обучимо јер су већ почеле неке фирме да набављају роботе и да траже децу која ће да дођу код њих на дуално образовање"наводи Ненад Стаменковић, професор машинске групе предмета.

Велико је интересовање ученика и за смерове у области саобраћаја. Уз симулатор тахографа до краја године добиће и ново возило за обуку. А акција „Матура без аутомобила" постала је традиционална.

Жарко Атанасковић, професор саобраћајних предмета каже да је циљ да укажу на одговорно понашање, а самим тим на саобраћајне незгоде које се могу јавити. “Кроз разговор и едукацију желим да подстакнемо да млади возачи поштују прописе”, истиче он.

Јубилеј у знаку такмичења, предавања, концерата, презентација. Прилика да се гостима основцима приближе многа тражена и атрактивна занимања.

„Лепо је, лепа је и школа, све. Интересује ме, има много занимљивих ствари", задовољан је Михајло Стаменковић, ученик 8.разреда О.Ш „Светозар Марковић", Лесковац.

Ђорђе Прокоповић, ученик 8.разреда О.Ш „Вук Караџић" Лесковац додаје: „Научили смо много разних нових ствари и могу да кажем да ми се баш свиђа овде и да је било занимљиво такмичење".

Подстичу ђаке за нова достигнућа, повезују образовање, науку и индустрију. То је стандард у свету коме тежи и лесковачка Техничка школа. У клупама је 1095 ученика.

„Могу да похвалим да су све колеге мотивисане, да раде, да осавремењавају наставу, труде се и сами да обезбеђују помоћна наставна средства, израђују сопствене макете тако да све у циљу да ученици имају боље резултате", наглашава Игор Арсић, директор Техничке школе „Раде Металац" Лесковац.

У школи свечано, али и радно. Група ученика са два пројекта припрема се за финале „Галаксија купа", републичко такмичење крајем марта у организацији заједнице Електротехничких школа Србије.

Далеко од политике, јеменски Хути, носећи цегере пуне хлеба и поврћа, полако се спремају за Рамазански бајрам, који је ове године пао у сенку рата који је, у мањој или већој мери, запалио Иран, Либан, Сирију, Ирак, Бахреин, Оман, Катар, Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате, Кипар и Израел.

Баб ел Мандеб на нишану

Свега 16 бродова прошло је кроз теснац Баб ел Мандеб у дану када је иранска Револуционарна гарда објавила да ће, без великих проблема, овај поморски пут затворити на начин на који је обустављен саобраћај кроз Ормуски теснац.

И док танкери горе на прилазима Ормуском теснацу, 26 километара широким мореузом између Јемена и Џибутија бродови још увек плове, иако су велике компаније и осигуравајућа друштва готово сигурни да је почетак ракетних напада Хута само питање дана.

Лидери Хута, чини се, не деле такво мишљење, пошто јеменски медији наводе да су ирански савезници у овој држави подељени око начина на који треба да одговоре на рат у Ирану.

Кључни лидери режима у Сани сматрају да је чување арсенала оружја, у овом тренутку, много мудрије него директна конфронтација са Израелом и Америком, тим пре јер су Хути у претходне две године прилично јасно показали колико утицај њихове ракете могу да имају на поморски саобраћај.

Хутски лидери су, недуго по почетку рата у Појасу Газе октобра 2023. године, прогласили ембарго на пловидбу бродова ка Израелу, од када су погодили стотињак бродова који су, кроз Црвено море, покушавали да доплове до Суецког канала и даље Медитерана и Атлантика.

Укупно, за више од две године сукоба у Црвеном мору, потопљена су четири и озбиљно оштећено десетак теретних бродова.

Од тада, у нападима Американаца и Израелаца на Хуте страдали су премијер и десетак министара и њихових помоћника. У Либану су, на сличан начин, убијени лидер Хезболаха Хасан Насралах и његов наследник. У Ирану је, у првом минуту новог рата, убијен врховни верски вођа, Али Хамнеи.

Хути нису покретали осветничке нападе после ових догађаја.

Имам Мођтаба Хамнеи

Ипак, хиљаде њихових присталица преплавиле су почетком марта главни градски трг, узвикујући "смрт Америци" и "смрт Израелу", дојје лидер Хута Абдулмалик ел Хути, под утицајем масе, најавио скоро укључивање у рат.

Маса је, машући традиционалним ножевима "џамбијама", гласно одобравала његове речи, али на ретке бродове који се дрзну да прођу кроз Баб ел Мандеб није испаљен ниједан пројектил.

Донекле и због чињенице да су Американци и Израелци, до краја прошле године, нападима на лансере, магацине и командна места у великој мери умањили способност Хута да поново поремете пловидбу Црвеним морем.

Готово истовремено, Хути су похапсили неколико "шпијуна" из сопствених редова, што је западне аналитичаре навело на закључак да јединство ове групе ни изблиза није чврсто како је на први поглед деловало.

Од септембра 2024. до средине прошле године, према рачуници Уједињених нација, Хути су испалили тачно 101 пројектил на Израел, од којих се 38 распало одмах после лансирања. Исти извор тврди да су Американци и Израелци у последње две године пресрели око 80 одсто пошиљки наоружања које им је стизало из Ирана.

Серију удараца које су претрпели последњих година, бар психолошки, прекинуо је избор новог верског лидера Ирана, Мођтабе Хамнеија, кога су и Хути одмах прозвали "имамом" и заклели му се на верност.

"Према евиденцији којом располажу Агенција и Министарство, до истека рока поднето је укупно 10.672 приговора, што у односу на укупан број пријављених објеката износи око 0,42 одсто", навела је министарка Софронијевић.

Она је додала да су се грађани најчешће жалили на нерешене имовинско-правне односе, али и на ситуације у којима постоји више захтева за исти објекат или парцелу.

"Када је реч о зонинг плану, грађани су се најчешће жалили на намену парцеле која је била наведена у дигиталном зонинг плану", истакла је Софронијевић.

Део грађана имао је и техничке проблеме приликом електронског подношења приговора, посебно они који нису били регистровани у систему, или нису имали потребну документацију за отпремање у апликацију.

Како тече упис објеката

Поступак уписа одвија се тако што Агенција за просторно планирање и урбанизам, након провере података из пријаве, електронски доставља потврду Републичком геодетском заводу, који врши упис у катастар непокретности.

"Када Агенција утврди да је пријава уредна и да су испуњени услови за упис права својине, грађани добијају СМС поруку са тачним износом накнаде коју треба да уплате", објаснила је министарка.

После достављања доказа о уплати, предмет се прослеђује катастру, који у року од 24 часа врши упис непокретности. Уколико грађани пропусте рок од 30 дана за плаћање, објекат ће бити уписан, али са напоменом да не може бити у промету док се обавеза не измири.

Министарка наглашава да је један од кључних циљева закона сузбијање нове бесправне градње.

"Један од основних циљева овог закона јесте нулта толеранција на нову бесправну градњу. Инспекције ће континуирано пратити стање на терену, а уколико се појаве нови нелегални објекти, санкције ће бити одмах примењене", поручила је Софронијевић.

Истовремено, грађани који из било ког разлога до сада нису поднели пријаву за упис бесправног објекта имају могућност да то учине до 24. октобра.

У апликацији "Свој на своме" додата је опција "разлог неподношења пријаве", где је могуће навести разлог због којег пријава није поднета у законском року.

“Један савременији, другачији и свима доступан начин представљања локалне историје, за који верујем да ће бити најинтересантнији најмлађој музејској публици, али наравно да је намењен и свим осетљивим категоријама и свима који не могу из било ког разлога да посете локалитете и осете га на самом терену”, наводи Ивана Ранимиров, директорка Градског музеја Вршац.

Виртуелна реконструкција настала је на основу вишегодишњег пројекта вршачког музеја, који је подразумевао опсежна истраживања.

“У питању је идеална реконструкција замка. Не темељимо се на претпоставкама, већ на историјским изворима, сачуваним архитектонским елементима, лидарским снимањима и археолошким истраживањима која су спровођена од 1997. до 2003. године“, наводи Стефан Мавровић, кустос историчар. Објашњава: „Шетају се посетиоци кроз 3Д модел у 4К приказу, то је најреалистичнији модел где просто могу да осете и виде како им се ноге покрећу чак и ако они седе физички”.

Прилику да први испробају виртуелну шетњу кроз замак имали су студенти Високе струковне васпитачке и медицинске школе у Вршцу, али и најмлађи посетиоци музеја:

“Баш је лепо и реалистично било. Мало је чудно, као да сам ту, а нисам ту”.

“На почетку је збуњујуће, али после улазимо у тај свет и можемо све да разгледамо”.

“Било ми је нестварно, занимљиво искуство, некако као да сам стварно била тамо и свидело ми се”, кажу анкетирани.

Тако је после неколико година планирања, истраживања и кројења дигиталних светова, овај важан пројекат коначно добио свој дом у градском музеју у Вршцу. На овај начин вршачки музеј се сврстао међу ретке који не само да има ВР садржај и опрему већ има и наменску просторију за то, са циљем да културно наслеђе буде доступније и занимљивије новим генерацијама посетилаца.

"Водимо евиденцију коју парцелу које године ђубримо стајњаком и гледамо да то обично буду парцеле које су мало проблематичније, али исто тако и неке парцеле које имају неки потенцијал за већи принос и да буду неке песковитије површине", наводи Софија Плавшић, са фарме крава "Плавшић" из Бачке Паланке.

Анализа земљишта у већем делу Војводине неретко покаже вишак хемијских материја и пестицида, а мање хумуса. Одговор на деградацију земљишта је примена биолошких средстава за разградњу жетвених остатака и потом за поспешивање раста биљке.

"Након сетве идемо још један биолошки третман, рецимо кукурузу после другог-трећег листа, трећи биолошки третман и од прошле године третирамо и дроном пред само метличење. Поред ових биолошких третмана ја свакако користим минерална ђубрива, али не у толиком обиму и ја сам неких последњих година добио неку стабилност приноса", каже Дејан Батало, пољопривредник из Бешке.

У свету се мења однос према земљишту, класичне активне материје у хербицидима, пестицидима или инсектицидима се мењају биолошким препаратима.

"Видимо да се заправо регулативама одређени пестициди скидају са листе дозвољених, а са друге стране не видимо неки значајнији развој у новим активним материјама и у неким новим решењима. Дефинитивно биологија преузима примат, годишње на глобалном тржишту она расте 15 посто поготово у заштити биља", истиче Урош Ђорђевић, стручњак за биолошку заштиту биља,

Основни циљ је сачувати хумус, који је основ за плодност земљишта. На више локација у Војводини га је критично мало, испод 2,5 одсто. Компанија Агроуник у Шимановцима изолују добре бактерије из природе, умноже их и враћа биљкама и земљишту кроз биолошке препарате. Неке од њих помажу стварању хумуса.

Др Снежана Ђорђевић, из Агроуника каже да су у деградираним земљиштима, земљиштима где је смањена микробиолошка активност ти процеси хумификације јако успорени. “Да бисмо те процесе стимулисали, побољшали, неопходно је додати ефективне сојеве бактерија. То су бакретије које разлажу целулозу, разлажу протеине, хемицелулозу и на тај начин жетвене остатке разлажу и хумификују што наравно представља један од процеса стварање хумуса у земљишту", наглашава Снежана Ђорђевић.

Колекција до сада броји 700 изолованих добрих бактерија за разградњу биљних остатака, заштиту биља, биостимулаторе и инсектициде.

Директор Канцеларије за ИТ и Е-управу Михаило Јовановић рекао је у Јутарњем програму да је направљен веома амбициозан план у тренуцима када се цео свет бори да доминира у ери вештачке интелигенције, свесни да је битно да Србија буде дигитално суверена.

"То значи да сами чувамо своје податке, да имамо своје системе и да сами развијамо софтвере базиране на вештачкој интелигенцији. Србија је у претходних десетак година направила добру основу изградњом државног дата центра у Крагујевцу и набавком првог суперкомпјутера, који се такође налази у Крагујевцу", истакао је Јовановић.

У складу са стратегијом, 2027. године планирано је значајно проширење капацитета и у Крагујевцу и у Београду, али и изградња два нова државна дата центра у Нишу и Новом Саду.

"Наш циљ је да до 2030. године снага, пошто се тренутно дата центри мере по снази електричне енергије коју могу да дају, да снага свих наших државних дата центара буде негде изнад 200 мегавата, што је значајно повећање капацитета", истакао је Јовановић.

Србија, додаје, има свој први суперкомпјутер, а наредног месеца се очекује инсталација новог, другог по реду.

"И наравно, очекујемо ратификацију споразума у Скупштини за трећи суперкомпјутер, очекујемо га до краја године. Са та три суперкомпјутера Србија ће имати значајне, рекао бих можда и највеће капацитете у овом делу Европе, и то јесте база за примену вештачке интелигенције", рекао је Јовановић.

Како ће Србија развијати свој језички модел ВИ

Веома је значајно, додао је, што Србија има своје суперкомпјутере и стручњаке, што значи да сама може да развија језички модел.

"У том приступу користићемо помоћ и француског Мистрала који долази, то је велики француски стартап који је у међувремену значајно порастао, и користићемо ресурсе и њихових инжењера. Али да објаснимо грађанима зашто је битно. ChatGPT и остали слободни алати користе ону дозу српског језика коју могу да нађу на интернету. Нама је битно да наше културно благо, нашу литературу, наше књиге сачувамо и пребацимо у нешто што би звали српски ChatGPT, односно српски језички модел, који би се налазио у Србији на нашем суперкомпјутеру", рекао је Јовановић.

Циљ је да до изложбе Експо буде представљено како ради тај српски језички модел.

"Наш циљ је да све оне податке које имамо у Народној библиотеци, Универзитетској библиотеци, па и у Радио-телевизији Србије, Радио-телевизији Војводине, и сви остали који имају дигиталну архиву, сачувамо у државном дата центру у Крагујевцу и искористимо за прављење српског језичког модела", објаснио је Јовановић.

Тренер у тој школи Срђан Крсмановић каже да имају лиценцираног клупског лекара који дужи низ година прегледа децу у школи.

"Поред телесне висине и масе ради се ЕКГ срца у миру и након напора и мери се крвни притисак", рекао је Крсмановић.

Деца старија од дванаест година раде тест оптерећења како би се оценио одговор срца на повећане напоре.

Специјалиста спортске медицине др Милош Малетић објашњава да се ЕКГ-ом у миру и напору може испратити да ли неко има поремећаје у самом срчаном мишићу.

Председница Удружења спортске кардиологије др Ивана Недељковић указује да се највећи проблем налази на нивоу школских диспанзера, где су систематски прегледи понекад рутински.

"Када дође млади спортиста који је већ сада са неких двадесетак година, може да се открије срчана мана на прегледу код нас кардиолога, а да се пре тога, рецимо, није открило у школском диспанзеру", истиче Недељковићева.

Кључна улога родитеља

Поред лекара и тренера, кључну улогу у превенцији имају и родитељи, кажу кардиолози.

Недељковићева додаје да родитељи данас често форсирају децу да се баве спортом за који немају предиспозиције.

"И ти први прегледи су некада и до самог родитеља. Они добију сигнал лекара да дете није спремно за одређену врсту спорта, али се врло често оглуше о додатне прегледе и не појаве се поново", наглашава Недељковићева.

Да би тренинзи утицали на правилан развој деце без последица, неопходно је, кажу лекари, ускладити термине тренинга са школским обавезама.

Малетић указује да касни вечерњи тренинзи нису физиолошки најповољнији. "Углавном сви су у периоду од 21 до 23 часа, а тај период је по физиологији више време за припремање за сан него за максимални физички напор. То није здраво, јер је боље прилагодити спортисту да тренажни процес буде у периоду када се отприлике јављају и такмичарске утакмице", каже Малетић.

Редовни систематски прегледи смањују ризик од изненадне срчане смрти за више од 80 одсто, показују истраживања.