Одлука је донета након што је почетком седмице објавио постизање трговинског споразума са Индијом, према којем су америчке царине на индијску робу смањене са 50 на 18 одсто, у замену за обуставу индијског увоза руске нафте и смањење трговинских баријера.

Индија у великој мери зависи од увоза енергената и око 90 одсто својих потреба за нафтом подмирује из иностранства.

Куповина јефтиније руске нафте омогућила је Њу Делхију да смањи трошкове увоза након што је Москва извршила инвазију на Украјину 2022. године, а западне земље увеле санкције на руски енергетски сектор.

Према извештају Ројтерса, Индија је у последње време почела да успорава куповину руске нафте. Током јануара увоз је износио око 1,2 милиона барела дневно, док се процењује да ће у фебруару пасти на око милион барела дневно, а у марту на приближно 800.000 барела дневно.

Споразум са Индијом део је шире трговинске стратегије администрације председника Трампа, која има за циљ смањење зависности глобалног тржишта од руске енергије и јачање билатералних трговинских односа са кључним партнерима.

Туча се догодила јутрос око 3.40, а повређени тинејџер превезен је у Ургентни центар.

Како су рекли у Хитној служби, тинејџер је задобио повреде од хладног оружја.

Екипе ове службе у ноћној смени су обавиле 100 интервенција од којих је 11 било на јавном месту.

За помоћ су се највише јављали хронични болесници и астматичари.

Дуваће слаб ветар, на истоку и умерен, северозападни и западни.

Најнижа температура кретаће се од 1 до 6, а највиша дневна од 9 до 12 степени.

На крајњем југу земље највиша дневна температура биће и до 14 степени.

У Београду претежно облачно, повремено са слабом кишом уз слаб северозападни ветар.

Најнижа температура око 6, а највиша дневна до 10 степени.

Прогноза за наредне дане

Према изгледима времена у Србији за наредних седам дана, у недељу се очекује претежно облачно време, ујутру и пре подне тек понегде са слабом кишом, а на високим планинама са слабим снегом.

После подне ће бити суво уз делимично разведравање, а почетком следеће седмице у кошавском подручју очекује се успостављање и јачање југоисточног ветра, који ће поново достизати и олујне ударе.

До краја периода се очекују честа пролазна наоблачења са кишом на планинама, а у Тимочкој Крајини још само у уторак, повремено ће падати снег.

"Нема прецизних истраживања, али се процењује да је у нашим затворима од 65 до 70 одсто повратника. Тај податак указује на изазове у постпеналној помоћи", указује Реља Пантић из Канцеларије Повереника за заштиту равноправности.

Незаконито тражење потврде

Поверенику за заштиту равноправности 90 одсто притужби бивших осуђеника односи се на немогућност запослења.

Многи послодавци од кандидата траже потврду о томе да ли су осуђивани, иако је то забрањено Законом о забрани дискриминације и Кривичним закоником.

"Потребан је системски приступ да се наши предузетници едукују и мотивишу да се укључе и помогну у рушењу дискриминације и укључивању бивших осуђеника на тржиште рада, на правилан и програмски начин. Можемо да им предочимо и који су бенефити", истиче Борис Штрбац из организације "Рестарт".

Припрема за излазак почиње још у затвору. По изласку на слободу, многи у рукама имају дефицитарне занате од којих могу да се издржавају.

"Од поправки, селидби, транспорта, кошења: то раде момци који су били на одслужењу казне, и многи то знају и зову нас како би нас подржали", указује Штрбац.

Брисање из казнене евиденције

Поједини закони прописују забрану рада бившим осуђеницима у одређеним делатностима. Према Закону о основама система образовања и васпитања, у просвети, на пример, не могу да раде лица осуђивана за тешка кривична дела, попут силовања, родоскврнућа и занемаривања детета.

"Имамо више закона који су пред оценом Повереника. То су Закон о рачуноводству и Закон о промету непокретности, који забрањују било ком осуђеном лицу да се бави овим професијама. Размотрићемо да ли ћемо та два закона упутити на оцену Уставном суду", објашњава Пантић.

Институт законске рехабилитације омогућава брисање из казнене евиденције особа које су починиле лакша кривична дела, па се оне практично сматрају неосуђиваним. Теже се, међутим, бришу предрасуде и стереотипи.

Главнокомандујући Оружаних снага Украјине Олександр Сирски је, међутим, изјавио да руске снаге напредују дуж целе линије фронта, као и да се активна зона борбених дејстава протеже на 1.200 километара.

Украјински председник Володимир Зеленски је најавио да ће у више региона бити кадровских промена у руководству украјинског ваздухопловства, у циљу боље заштите од напада беспилотних летелица.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је, истовремено, саопштила да Брисел припрема двадесети пакет санкција Русији, који се односи на енергетику, финансијске услуге и трговину.

У међувремену, у Москви је изведен атентат на руског генерал-пуковника Владимира Алексејева, заменика директора руске војне обавештајне службе. Русија је оптужила Украјину за напад, наводећи да је циљ Кијева да саботира мировне преговоре. 

Напад на генерала Алексејева догодио се на степеништу зграде у којој живи, када је непозната особа у њега испалила више хитаца и побегла. 

Портпарол Кремља Дмитриј Песков, у међувремену, истакао је да се ускоро очекује нова рунда мировних преговора о Украјини, али није прецизирао датум састанка.

За то време, Холандија је најавила да наставља подршку Украјини – обезбедиће трансформаторе различитог капацитета и издвојити 23 милиона евра за подршку енергетском сектору.

Већина школа у Европској унији не уводи потпуну забрану, већ коришћење телефона строго везује за наставу и одлуку наставника, док се око 20 одсто школа ипак одлучује за радикалнији приступ.

Истраживања, међутим, показују да чак седам од десет наставника и ученика сматра да телефони нарушавају концентрацију, док више од половине указује на лош утицај на односе међу децом и атмосферу у учионици. Ипак, велико истраживање спроведено у Великој Британији донело је занимљив закључак – сама забрана не доводи аутоматски до бољег успеха нити до унапређења менталног здравља ученика.

Телефон као "добар слуга" у учионици

Наставница српског језика и књижевности Јасминка Олић, вишеструко награђивана за иновативну наставу, сматра да мобилни телефон не мора нужно да буде непријатељ образовања.

"Као што каже народна пословица – добар слуга, а лош господар. То исто важи и за мобилне телефоне у настави", истиче Олић и објашњава да телефон користи само у кратким, јасно дефинисаним деловима часа.

Према њеним речима, ученици телефоне користе за истраживање задатих садржаја, гледање кратких видео-лекција, снимака позоришних представа или за попуњавање онлајн анкета и едукативних квизова.

"Телефон није садржај часа, већ само једно наставно средство. Када није ‘забрањено воће’, он губи потребу да се користи кришом“, наглашава наставница Олић, додајући да се однос поверења између наставника и ученика гради управо јасним правилима.

Смернице уместо забране

Заменик директора Завода за унапређење и вредновање образовања Милан Громовић подсећа да у Србији већ постоје смернице које не иду у правцу апсолутне забране, већ уређене употребе мобилних телефона.

"Не бих говорио о забрани, већ о уређености коришћења. Мобилни телефон може бити одлично наставно средство, али само ако постоји јасна контрола и сврха", истиче Громовић.

Он истиче да мобилни телефони могу бити посебно корисни у ситуацијама када школе немају другу наставну опрему, као и у инклузивном образовању, где поједини ученици уз помоћ софтвера лакше прате наставу.

"Ако нема правила, телефон може постати извор проблема – од дигиталног насиља до нарушавања односа у одељењу. Зато је важно да свака школа има свој интерни акт, у договору са родитељима", додаје Громовић.

Мање екрана, више разговора 

Примери из праксе, како у Србији тако и у Европи, показују да ограничења често доносе позитивне промене – бољу концентрацију, више разговора међу децом и мирнију атмосферу у школама. У неким земљама, попут Белгије и Аустрије, телефони се одлажу у такозване "хотеле за телефоне" и враћају ученицима на крају наставе.

И док јавност у Србији углавном подржава потпуну забрану мобилних телефона у школама, стручњаци упозоравају да је кључ у балансу. Технологија је део живота деце и не може нестати из школских дворишта, али може – и мора – бити паметно и одговорно уклопљена у образовни процес.

Д.Г. се сумњичи да је у Нишу, док је био у свом аутомобилу са С.А, са више хитаца из ватреног оружја усмртио четрдесеттрогодишњу жену која се налазила у возилу, а потом се својим аутомобилом, након што је С.А. изашао из њега, одвезао код Д.Г.

Полиција је, у опсежној акцији, убрзо пронашла и зауставила аутомобил у којем су се, у околини Алексинца, налазили осумњичени Д.Г. и Д.Г. и ухапсила их.

Тројици осумњичених је одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени вишем јавном тужиоцу у Нишу, наводи се у саопштењу.

Они се сумњиче да су 5. фебруара 2026. године око 2.18 часова, активирали и бацили ручну бомбу на угоститељски објекат "Jerry" у Новом Београду.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Вишем јавном тужилаштву у Београду, саопштено је из МУП-а.

"Не тлаче нас ни Срби, ни мигранти, ни 'родна идеологија', него капитализам, патријархат и 'лидери' свих врста. Ко се овде и сад богати, а ко трпи најгоре насиље. СФСН", пише на другом плакату.

Фотографију плаката објавила је иницијатива Уједињени против фашизма чије су чланице у понедељак за време Томпсоновог наступа на дочеку рукометаша у Загребу са зграде развиле транспарент с поруком "Уједињени против фашизма".

Габријеле Д’Анунцио био је италијански песник и националиста који је 1919. с добровољцима заузео Ријеку, која се тада звала Фиуме, како би је припојио Италији, супротно међународним договорима након Првог светског рата, подсећа портал Индекс.

У том граду је успоставио краткотрајну, парадржавну власт која је трајала до краја 1920. године, а његов подухват сматра се једним од претеча италијанског фашизма.

Из Полицијске управе приморско-горанске позвали су посетиоце концерта да поштују упутства и правила организатора, као и упозорења и наредбе полицијских службеника, наводи портал.

Како се додаје, полиција ће пре, за време и након концератана месту одржавања концерата и на прилазним правцима аудио и видео снимати и фотографисати.

"То је депозитар људске доброте, топлине, емпатије, солидарности и увек жеље да се помогне ономе коме је потребно и то је суштина Црвеног крста",  рекао је председник Црвеног крста Србије Драган Радовановић.

А његова жила куцавица су волонтери којих је више од 60 хиљада у целој земљи. Поводом јубилеја на Тргу републике одржали су јавни час прве помоћи и позвали грађане да и они заиграју за тим хуманости.

"Доста тога сам научила и баш ми је драго што кад идем улицом знам да ако се нешто деси да ћу моћи да помогнем и да неком можда чак и спасим живот", објаснила је волонтерка Милица Марковић.

За то је неопходна брза реакција у било ком делу земље, а Црвени крст то постиже мрежом од 186 организација.

Помоћ је посебно важна у кризним ситуацијама, попут ванредног стања.

Волонтери су у Ивањици недавно поделили најугроженијим мештанима више од 200 пакета хигијене, хране и друге помоћи.

"То је био један седмодневни и целодневни рад на терену, по снегу, по хладноћи, али волонтери увек вођени хуманошћу, ниједном се нису пожалили", наводи секретар Црвеног крста у Ивањици Анкица Мојсиловић.

И у наредном периоду Црвени крст наставља да развија програме и акције попут добровољног давалаштва крви и народних кухиња које имају више од 33 хиљаде корисника у 77 средина.

"Планови су нам за ову годину да повећамо број корисника народне кухиње, да повећамо број пунктова народне кухиње. Сад тренутно имамо 11 пунктова, један градски, 10 сеоских, а у плану су отварање још 4 пункта на сеоском подручју", каже секретар Црвеног крста у Смедереву Маја Јовановска.

Због свих тих дела, Црвени крст је иградио поверење грађана. На томе се, кажу, ради од 1876. године када је организацију основао др Владан Ђорђевић, истакнути лекар, хуманиста и државник.

Митрополит Михајло Јовановић, први председник Црвеног крста Србије, чланови управног одбора Илија Коларац, Јосиф Панчић, а кроз дугу историју Црвеног крста бројни знаменити људи, па и наш једини нобеловац Иво Андрић између два рата као члан одбора Црвеног крста. Дакле, Црвени крст је увек био уважен и поштован, али је и увек узвраћао људима.

О историји организације било је речи и на свечаној академији поводом јубилеја у Народном позоришту, где су партнерима и истакнутим члановима уручена призања.

Он је додао да се током разговора у Маскату није разговарало о иранским ракетним способностима. Министар спољних послова Ирана Сејед Абас Аракчи оценио је раније данас да су држани нуклеарни преговори са Сједињеним Америчким Државама у главном граду Омана Маскату "добар почетак", напомињући да ће даљи разговори зависити од консултација са лидерима обе стране.

"Све у свему, то је био добар почетак, али наставак зависи од даљих консултација у нашим престоницама и одлучивања о томе како ћемо даље", рекао је Аракчи, преноси агенција Тасним. Kако је навео, превазилажење међусобног неповерења биће кључни изазов у наставку разговора. 

У Оману су данас одржани индиректни преговори између Ирана и САД, са циљем смањења тензија између две земље које су ескалирале након америчког бомбардовања иранских нуклеарних објеката у јуну прошле године и насилног гушења протеста у Ирану.

Иако детаљи преговора нису јавно објављени, Министарство спољних послова Омана саопштило је да се министар спољних послова те земље Бадр ал-Бусаиди одвојено састао са иранским колегом Абасом Аракчијем, а затим са специјалним изаслаником САД Стивом Виткофом и Џаредом Kушнером, зетом Доналда Трампа.

Према извештајима, разговори су били усмерени на припрему терена за наставак дипломатских преговора, али ниједна страна није дала званичне изјаве о садржају разговора. Преговори у Маскату означавају први директни дипломатски сусрет након војне ескалације у јуну, а обе стране су изразиле опрезни оптимизам у вези са будућим разговорима.

"Ко плаћа 500 марака за глас, одмах га приведите и питајте га од кога је чуо или је измислио па ћемо видети како то функционише", рекао је Саво Минић, председник Владе Републике Српске.

Изборна комисија БиХ забранила је кампању пред поновљене изборе, али је видљивије од тога да Синише Карана од новембра и превремених избора у јавности апсолутно нема. За разлику од Бранка Блануше који је као председник СДС често у јавности.

"Ми смо дошли до потпуно поузданих информација да су из ЦИК-а, политичког Сарајева и опозиције из РС направили договор са циљем да Синишу Карана скину са гласачког листића и да га дисквалификују из ове утакмице", каже Радован Ковачевић из СНСД-а.

Бранко Блануша, председник СДС-а, каже да то нема никакве везе са предизборном кампањом.

"На претходним изборима 23. новембра ми смо покрадени, то је евидентно и желим да видим докле су дошле радње у вези са овим случајем изборне крађе", рекао је Блануша.

Од 17 изборних јединица посебно је важно како ће у недељу гласати Лакташи, Добој, Зворник и Братунац јер је у тим градовима поништено гласање на највише бирачких места.

"Чињеница да им оставке нису усвојене говори о томе да они треба да наставе са радом“, рекао је након гласања министар правде Ненад Вујић.

Председник ВСТ Бранко Стаменковић најавио је да ће обавестити чланове Изборне комисије о данашњем гласању и одлуци Уставног суда, којом је наложено понављање избора на неколико бирачких места у року од осам дана.

Избори за чланове Високог савета тужилаштва одржани су 23. децембра, а на њих су уложени приговори, које је ВСТ одбио.

Уставни суд је решења ВСТ прогласио ништавим, због, како је наведено, кршења законских процедура приликом њиховог доношења и истом одлуком наложио да се избори понове на неколико бирачких места.

Председник, заменик председника и три члана и заменика члана Изборне комисије ВСТ-а поднели су оставке 26. јануара, тврдећи да су избори за чланове ВСТ спроведени у складу са законом.

Осумњичени су активирали и бацили ручне бомбе 20. новембра прошле године и 3. фебруара 2026. године, а М. А. им је помогао тако што им је ставио на располагање поменуте експлозивне направе, наводи се у саопштењу Тужилаштва.

С. М. је на саслушању искористио законско право да не износи одбрану, док је М. А. кратко негирао извршење кривичног дела и одбио да одговара на питања јавног тужиоца.

Тужилаштво је судији за претходни поступак Вишег суда у Београду предложило да свој тројици осумњичених одреди притвор да не би утицали на сведоке и поновили кривично дело у кратком временском периоду.

Наредбом о спровођењу истраге С. М. и П. С. терете се за два кривична дела - недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја у саизвршилаштву, а М. А. иста два кривична дела у помагању.  

Против С. М. и П. С. биће предузете и доказне радње због два кривича дела - изазивање опште опасности у саизвршилаштву, а против осумњиченог М. А. због истих кривичних дела извршених помагањем. 

Бацили бомбу и на кућу на Палилули

У саопштењу стоји да се сумња да су 20. новембра 2025. и 3. фебруара 2026. године, С. М. и П. С. неовлашћено носили минско-експлозивна средства чије држање није дозвољено грађанима, у чему им је помогао М. А. који им је ставио на располагање експлозивне направе. 

С. М. и П. С. су 20. новембра неовлашћено носили ручну бомбу, па су користећи рент-а-кар возило марке "Тојота", дошли до породичне куће оштећеног Р. К. на општини Палилула и око 2.30 активирали и бацили ручну бомбу у двориште породичне куће.  

Бомба је експлодирала на простору између кућа које припадају породици оштећеног и још једној породици, а осумњичени су се трчећим кораком вратили до возила.

Сумња се и да су 3. фебруара неовлашћено носили једну ручну бомбу, па су користећи такси возило, а потом тротинет дошли до породичне куће оштећеног З. Ч. на Савском венцу, где је око 4.52 осумњичени за којим се трага активирао и бацио ручну бомбу у двориште породичне куће, док је С. М. пазио да неко не наиђе и снимао мобилним телефоном. 

Ручна бомба је експлодирала после чега су се осумњичени тротинетом удаљили са лица места, наводи се у саопштењу.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

07.02.2026. Субота: Претежно облачно, местимично са слабом кишом, на високим планинама уз провејавање слабог снега, а само ће од средине дана на југу земље бити суво са дужим сунчаним интервалима и топлије. Ветар слаб, на истоку и умерен, северозападни и западни. Најнижа температура од 1 до 6, а највиша дневна од 9 до 12, на крајњем југу око 14 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 80%.

08.02.2026. Недеља: Претежно облачно, ујутру и пре подне тек понегде са слабом кишом, на високим планинама са слабим снегом. После подне суво уз делимично разведравање. Ветар слаб и умерен, у Војводини и источној Србији средином дана повремено јак, северозападни. Најнижа температура од 2 до 6, а највиша од 8 до 13 степени.  Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 80%.

09.02.2026. Понедељак: Умерено облачно, на југозападу, југу, југоистоку и истоку земље облачно местимично са кишом, док се снег, осим на планинама, увече и током ноћи очекује и у Тимочкој Крајини уз стварање мањег снежног покривача. Ветар у скретању на источни и југоисточни, током дана у појачању, па се после подне и увече у кошавском подручју поново очекују удари олујне јачине (на југу Баната и у Браничевском округу од 70 до 100 km/h). Најнижа температура од 0 до 5, а највиша од 4 до 11 степени, после подне и увече у Тимочкој Крајини у осетнијем паду. Упозорење: Удари ветра > 24 m/s, вероватноћа 80%. Снег, формирање мањег снежног покривача, вероватноћа 90%.

10.02.2026. Уторак: Умерено до потпуно облачно, на северу Војводине увече са пролазном кишом. У Тимочкој Крајини магловито и тмурно уз поледицу и слаб снег још током преподнева. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју и јак, а на југу Баната и у доњем Подунављу олујни, источни и југоисточни. Најнижа температура од -1 до 3, а највиша од 4 до 8, у Тимочкој Крајини око степен. Упозорење: Удари ветра > 24 m/s, вероватноћа 80%. Поледица или залеђивање мокрих површина, вероватноћа 85%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 11.02.2026. до 15.02.2026.)
Повремена пролазна наоблачења с кишом, на планинама са снегом. У кошавском подручју и у планинским пределима ветровито.

Споменути Гогољев "Ревизор", који се играо и као престава у Атељеу 212 почиње реченицом коју саопштава градоначелник својим сарадницима: "Звао сам вас господо да вам саопштим једну веома непријатну вест – долази нам ревизор". После тога у граду настаје паника. Ко је узнемирен због ваших извештаја, господине Гавриловићу? Ко се боји ревизора у Србији?

- Ја мислим да се у Србији нико никога не боји. ДРИ није орган страха, већ орган контроле. Они који нас познају знају да немају разлога за страх и да од нас могу да очекују само професионалну сарадњу и коректан однос. Тако да да се саме ревизије не би требало бојати, већ имати само респект према органу који контролише трошење јавних средстава.

Какав је уопште утицај ДРИ? Ви сте пре само неколико дана искористили право, које имате по закону и тражили сте разрешење директора Дома здравља у Јагодини. Ако тражимо најзвучније политичко име чије сте разрешење тражили, то је градоначелник Александар Шапић. Шта се дешава са тим вашим предлозима за разрешење? Као да упадају у неки процедурални бунар и да се ништа не дешава?

- Државна ревизорска институција на основу својих овлашћења, односно Закона о ДРИ подноси те захтеве за предузимање мера. Ти захтеви могу бити различити у зависности од тога који је степен тих неоткоњених неправилности. Од 2023. до 2025. године поднесли смо око 32 захтева за предузимање мера и неких 7 захтева за разрешење, међу којима су те које сте навели. Ми тиме покрећемо поступак. Одлуку о разрешењу доносе даље надлежни органи.

Али ти надлежни органи, конкретно у случају градоначелника, чак нису ни сазвали седницу Скупштине града. Какав је онда утицај тих захтева за разрешење? Да ли је разрешен ико осим дирекора Специјалне болнице "Русанда" или директора "Ласте"?

- Ту има неки одређен изостанак реакције надлежних органа. Има последица, откањају се неправилности, поправља се система. Што се тиче тих кадровских промена, то је у надлежности других органа. Није у нашој надлежности. Утицај ревизије постоји, ми о томе сваке године извештавамо у извештају о раду. А кадровске промене нису наша надлежности.

Ми смо покренули поступак. Шта је оно што још можемо да урадимо? Да покренемо нову ревизију. Конкретно за град Београд, ту смо имали изостанак реакције. Није добро што се те неппавилности понављају из године у годину. То указује на системски проблем.

Када је први пут државна ревизорска институција контролисала финансије Града, такође су биле примедбе које се тичу коефицијената за плате васпитачицама. У Граду се то правда тиме да је то социјална политика. Тако је било и у време Драгана Ђиласа некада, тако је данас је у време градоначелника Александра Шапића. Да ли могуће да плате васпитачица већ годинама а не могу да се ускладе са законом?

- Верујем да могу да се ускоде. Што се тиче самог овог последњег захтева он није био везан само за плате васпитачица.

Али се та примедба понавља?

- Јесте, понавља се. Али, било је ту исплаћених солидарних помоћи без основа које су забрањене Законом о буџету. То је проблем који се може решити у наредном периоду и треба надлежни органи о томе да одлуче.

На коју конкретно солидарну помоћ мислите?

- Наведено је у извештају, али и у захтеву за разрешење градоначелника. Свим запосленима је исплаћен једнократан новчани износ. Што не представља солидарну помоћ, већ а представља увећање зараде. А такве исплате су забрањене Законом о буџету.

Радите и ревизије политичких странака. Шта те ревизије показују? Ко је одговорни према јавном новцу? Јесу ли то странке власти или странке опозиције?

- Ми их нисмо тако класификовали да ли су странке власти или странке опозиције, него смо у периоду од 2015. до данас спровели 36 ревизија политичких странака. Напоменуо бих да ми можемо да ревидирамо, према нашим законима, само политичке странке, а не и групе грађана.

И углавном. заједничко за њих је недовољно правдање тих средстава добијених за њихове активности и да се не одваја довољно средстава за обуку и усавршавање. Треба 5% средстава које добију за те активности, али то се често не дешава.

И сада неко ко ово слуша рећи: "немогуће да су државни ревизори само недостатке трошкова за обуку нашли код политичких странака"?

- Да вратимо на ово прво- недовољно правдање.То значи да су средства потрошена, а да не знамо за шта. Да не знамо да ли су потрошена за оно за шта су добијена. Можемо рећи и да не постоји документација или да можда постоји, али да није веродостајна, да не одражава догађај што се заиста десило.

По закону имате могућност и да подностите кривичне пријаве. Нисмо видели да сте у случају политичких странака такве пријаве подносили?

- Углавном се подносе пријаве за привредни преступ. И подносе се и против политичких странака пријаве за привредни преступ.

Када је реч о јавним предузећима, како се ту троши државни новац?

- Код јавних предузећа највећи проблем је био везан за јавне набавке и слабостима интерне контрола и недостатку транспарентности. То је нешто што би могло бити заједничко за сва та јавна предузећа. Често се дешава то спровођење набавке без икаквог јавног поступка. Без тендера. Деси се да се нешто плати што још није ни урађено. Недостатак интернет контрола, као што сам поменуо и код јавних набавки неадекватно планирање и истраживање тржишта.

Конкретно, када је о јавним предузећима реч, видела сам у извештају о "Србијагасу" да наводите да су без тендера договорени послови вреди 15 милијарди динара?

- Ми смо прво спроводили ревизију "Србијагаса" 2021. године, а онда смо у 2025. години спровели такозвану ревизију препорука, да видимо шта су они урадили и да предузму да отконe све те неправилности. "Србијагас" је све те друге неправилности отконио, сем те везане за јавне набавке.

Није ли то најбитније?

- Јесте. И није то само тих 15 милијарди динара, него још 24 милијарде. Тако да је укупно 39 милијарди без јавне набавке.

Значи, више од 300 милиона евра?

- Отприлике.

Још 2005. године донет је Закон о ДРИ. Ако бисте ви сада морали да подвучете црту од тог дана па до данас, колико новца је ненаменски потрошено?

- Баш од 2005. године немамо податке, јер је први Савет ДРИ успостављен 2007. године, а за 2009. годину је објављен први извештај. А континуирано вођење тих база успостављено је од 2015. Тако да је у последњих десетак година потрошено више од 20 милијарди динара, или 170 милиона евра преко одобрених средстава.

Шта нам тај податак говори? Да ли се тај износ смањује или повећава? Какав је тренд у трошењу?

- Тренд је у смањивању. Из године у године смањује се тај износ трошења средстава преко одобрене намене, односно преко одобрене апропријације. Највећи је био негде на почетку када је било једне године само 11 милијарди. Тако да ових преостали 9 милијарди отпада на остале године. Конкретно за то, тенденција је смањења.

Осим сувог књиговодственог посла, где ви проверавате да ли је неки новац потрошен у складу са законом, који је члан неког прописа прекршен, ви радите и ревизије сврсисходности, које би требало да покажу како је неки новац потрошен и да ли је имао ефекта на неке јавне политике.

- Један такав извештај државна ревизорска институција је урадила када је реч о субвенцијама у сточарству. Он је показао да упркос томе што је износ дотација повећан је да се број сточних грла у Србији смањио. Да ли је, после тог вашег извештаја, дошло до неких промена у јавним политикама?

Баш тај извештај је у ствари имао велики ефект. Тај извештај је објављен 2019. године, а 2023. спровели смо мерење ефеката. Највећи ефекат свега тога је био увођење Е-аграра, који је омогућио он лајн регистрацију пољопр ивредних газинстава, подношење захтева пољопривредника, што је смањило обим документације, убрзало процес, донет је и акциони план за 2023. и 2026. годину, који садржи мериве индикаторе. Што се тиче самог повећања тих сточних грла то ће се морати касније пратити.

Сам тај извештај је имао велике ефекте на промену политика. Било би још боље да је тај национални програм за пољопривреду, за 2022. и 2024. годину донет. Он је тада остао у фази нацрта и био ује великој мери усклађен са нашим препорукама. Можемо и да видимо да је донет и календар постицаја за 2026. годину, што значи пољопривредницима да знају када могу да очекују које субвенције.

Оно што ми као новинари можемо да пратимо је да се, према подацима из Зелене књиге, број сточних грла не повећава. Није ли то ефекат који треба да се постигне тим субвенцијама?

- Када смо радили то мерење ефеката 2023. године, мерили смо у односу на препоруке и на циљеве. У великој мери, субјекти ревизије су поступили по нашим препорукама и Е-аграр, који сам навео је нешто најзначајније.

Сваке године радимо процена ризика, ми ћемо се бавити и даље пољопривредом. У оквиру тих тема у којима вршимо ревизије сходности увек се бавимо пољопривредом. Зависи, некада се бавимо наводоводњавањем, некада пољопривредним земљиштем, некада сточарством. Али пољопривреда је врло значајна и увек се бавимо том темом.

Када је такође реч о тим извештајима о сврсисходности, бавили сте се и здравственим институцијама и оно што гледаоце РТС-а посебно занима су листе чекања. Ово је податак из једног вашег извештаја, тиче се Ортопедске клинике Бањица.

- У њему наводите да је просечно време чекања на листи за пацијенте за операцију кука 1,7 година, да се за операцију колена чека 2 године и 4 месеца. Да је на листи било 263 пацијената, а да је 39 пацијената прескочило листу и оперисано по хидном поступку мимо процедуре. Да ли можете ви сада гледаоцима РТС-а да кажете да ће неке од тих ваших препорука довести до смањења тих листа чекања?

Очекујемо да ће те препоруке довести до смањења листа чекања. Упутили смо укупно 14 препорука Министарству здравља, Републичком фонду за здравствено осигурање и здравственим установама које су биле ревидиране. Министарству здравља смо препоручили да донесе ту неку инструкцију која је неопходан услов за доношење новог правилника о листама чекања.

РФЗО је требало да онемогући унос у информациони систем, да неко чека дуже од законом прописаног рока, а то је 12 месеци, а здравственим установама је препоручено да успоставе ефикасне интерне контроле. Што се тиче самог извештаја то је била ревизија у реалном времену, објавили смо на нашем сајту и на првој страни смо већ навели неке ефекте.

То је врло захтеван посао за цео здравствени систем, надамо се да ће допринети смањену листа чекања, а у сваком случају неколико година мерићемо ефекте и ове ревизије и ако буде било потребе поновићемо ревизију како бисмо својим препорукама постакли даљи напредак у томе.

С обзиром на то што говоре државни званичници о листама чекања, да ли имате утисак да је неко ваше извештаје прочитао?

- Конкретно, прочитали су их они које смо ревидирали. То је сигурно. То су најзначајнији чиниоци у том систему. То су Министарство здравља, Републички фонд за здравствено осигурање и ове велике здравствене установе. Али верујемо да су и остале здравствене установе прочитале, јер комуницирају међусобно. И ми када имамо састанке са њима, преносимо све ове препоруке.

На крају прошле године је објављен извештај чији наслов звучи занимљиво. Тиче се трошења новца из буџета удружења. Реч је о невладиним организацијама, непрофитном сектору. Шта сте ту видели?

- Тај новац се троши уз недовољну транспарентност, није постојао календар тих конкурса, долазило је до кашњења у конкурисању.

Оно што је најважније је да су они који су давали новац удружењима, знали коме су дали, али за шта су средства потрошена, то никада није мерено. Као што није мерено шта је тиме постигнуто.

Шта је циљ давања тог новца, шта ми хоћемо да повећамо, шта да побољшамо тим новцем. А не само да поделимо новац и да добијемо неке извештаје.

Тако да смо ту дао препоруке: да се успостави тај календар, да то буде предвидиво. Јер ту се дешава да се неке активности почну, а да се средства добију тек након завршеног посла, што утиче на спровођење активности тих удружења.

Када је основана ДРИ, први извештаји су се дуго чекали. Чини ми се да су их новинари са пажњом пратили. Да ли ви сада имате утисак да ико чита извештаје које ви пишете. Ево ми смо прошлог лета имали случај да су медији објавили податак да је Министарство саобраћаја и грађевинарства финансирало графите "Када се војска на Косово врати". То нигде не пише код вас у вашим извештајима?

- То нигде не пише, то није била истина и ми смо то демантовали. Што се тиче самог читања извештаја, можда нема тог почетног сезационализма кога је било на почетку. То је било нешто ново људима, непознато и онда је била велика пажња јавности.

Сада је само питање да ли је била већа пажња према самим извештајима или према томе против кога су поднете пријаве. Наши извештаји остварују ефекте. Сваке године ми извештавамо о томе у извештају о раду.

Имамо посебан део везан за ефекте ревизије. Када је о прошлој години реч, ту смо имали ефекте који се тичи евидентирања имовине и обавеза у износу већемо од 90 милијарди динара и уштеде од око 570 милиона динара. Такође, утичемо и на измене закона, то је као једно фино подешавање система.

Где год видимо нелогичности, да неки прописи могу донети штетне ефект,е ми предлажемо измене закона. Сваке године извештавамо који су прописи промењени по нашим препорукама.

С Гогољем смо почели, ево са њими да завршимо. Када градоначелник објави да ревизор долази у град, онда се његови сарадници питају какав је ревизор, је ли генерал, има ли бркове. Ви, господине Гавриловићу, нисте генерал, али изгледа да сте мајор. Пре ове каријере, радили се у Војно обавештајној агенцији (ВОА)?

- Радио сам У Војно-безбедносној агенцији (ВБА). Као мајор сам отишао из војске. У случају неке потребе, ако буде мобилизације са тим чином ћу бити мобилисан.

Од 2000. године, након завршене Средње школе унутрашњих послова у Сремској Каменици, професионалну каријеру започео је у Полицијској станици Савски венац, на радном месту полицајац.

Након даљег усавршавања и завршене Више школе унутрашњих послова у Земуну, наставио је да обавља дужност вође сектора у поменутој полицијској станици, наводи МУП.

Од 2004. године, у Полицијској бригади ПУ за град Београд обавља низ дужности, почев од радног места командир вода, командир чете, заменик команданта батаљона, командант батаљона, помоћник команданта Полицијске бригаде и заменика команданта Полицијске бригаде, а од 5. 2. 2026. године, обавља дужност команданта Полицијске бригаде.

У току каријере, како се наводи у саопштењу, "пуковник Селаковић похађао је више обука у области ЈРМ за шта поседује звање вишег тренера у области Интервентних јединица полиције, као и обуке у области Заштите података о личности, Постављање организационих циљева, Етике и интегритета, Превазилажење стреса, Тимови и тимски рад, Вештине комуникације, Односи са јавношћу – основни ниво, Моћ повратне информације, Доношење одлука, ИТ сигурност, Електронски документ, ел. идентификација и услуге у електронском пословању, Вођење састанка са резултатом, Руковање ватреним оружјем, Обука у оцењивању полицијских службеника и других запослених у МУП-у, као и друге обуке потребне за рад са материјално-техничким средствима неопходним за извршавање службених послова и задатака".

Због постигнутих резултата у раду више пута је награђиван.

Из компаније кажу да је интервенција Владе Републике Србије "изненадна и невиђена државна интервенција на малопродајном тржишту" те да утиче на више од 85 одсто прихода "Делеза Србија".

"Наша компанија је", стоји у саопштењу, "остварила нето маржу профита од 4,4 одсто у 2024. години, а само четири месеца примене Уредбе у 2025. години довело је до значајних губитака". 

Из компаније наводе да су, да би наставили са пословањем, до сада "морали да донесу тешку одлуку" да затворе 25 продавница и обуставе инвестиције планиране за 2026. годину, што је довело до "губитка стотина радних места у Србији".

“Нисмо олако предузели овај арбитражни корак. Овај корак следи након вишемесечних интензивних напора да се започне конструктиван дијалог са српским властима како би се идентификовала уравнотежена решења која служе интересима потрошача, економије и дугорочне инвестиционе климе у Србији. Упркос овим напорима, решење није постигнуто“, наводи се у саопштењу компаније Ahold Delhaize.

Као резултат тога, Ahold Delhaize је покренуо арбитражни поступак, јер његов локални бренд "Делез Србија" наставља да послује у условима са губицима који материјално утичу на његову способност да послује на одрживој основи и утичу на вредност инвестиције Ahold Delhaize у Србији.

Тражећи формално решење путем успостављених међународних арбитражних механизама, компанија је саопштила да јој је циљ да осигура "поштовање међународних уговорних обавеза и одржавање предвидљивог, транспарентног и фер инвестиционог окружења у корист инвеститора који послују у Србији, као и шире економије и њених грађана".

У међувремену, кажу, "Делез Србија" остаје у потпуности посвећена локалном тржишту.

У саопштењу на крају подсећају да компанија наставља да послује "у више од 500 продавница, подржава преко 11.000 запослених и њихових породица и одржава дугогодишња партнерства са локалним добављачима, од којих су већина српске компаније".

Ерин Котхајмер је изјавила да је задовољна што је у Крагујевцу због тог важног догађаја.

"Данас Америчка привредна комора обележава 250. рођендан САД-а. Поносни смо због овог партнерства са Америчком привредном комором и захваљујемо и Универзитету у Крагујевцу и свим експертима и компанијама који данас учествују", рекла је Котхајмер.

Котхајмер је истакла да су Сједињене Америчке Државе посвећене предузетништву и сарадњи и да се радује дељењу америчких искустава са младом предузетничком заједницом како би се створиле нове могућности и јача економску будућност.

Дрога је била ускладиштена у објекту компаније која се сумњичи за учешће у илегалном шверцу, навели су извори укључених у истрагу.

Полицијске снаге су паралелно спровеле и другу акцију на више локација ван главног града, где је одузето додатних око 18 тона марихуане. 

Према незваничним информацијама, друга заплена је извршена у региону Струмице.  Операцију, која је трајала током читавог дана, координисало је Министарство унутрашњих послова под надзором Тужилаштва за гоњење организованог криминала и корупције.

Акција је уследила након догађаја од пре четири дана, када је у Србији откривено и одузето пет тона марихуане.

Српске власти су саопштиле да је дрога потицала из Македоније и била намењена тамошњем тржишту, а да је складиштена у магацину повезаном са породицом из села Kоњух у околини Kрушевца.

У средишту истраге налази се трговачко друштво "Алфафарм ДОО Скопље", регистровано 2023. године за делатност узгоја и прераде биљака, ароматичног и лековитог биља за фармацеутске потребе. 

Према подацима из Централног регистра, друштво располаже основним капиталом од око 529.000 евра и има више сувласника.

Уочљиво је да су се промене у власничкој структури догодиле непосредно пре заплене пет тона у Србији.

Македонске институције синоћ нису објавиле званичне детаље, уз образложење да је акција још у току.

У кругу бившег индустријског комплекса ОХИС, где је регистровано седиште "Алфафарм ДОО Скопље", примећено је појачано присуство полицијских снага, истражитеља Тужилаштва и медицинског особља.

У Србији је, према званичним информацијама, осумњичено пет особа, од којих су две и даље недоступне органима гоњења. Терете се за неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога. 

Број осумњичених и тачне квалификације кривичних дела у македонском делу истраге биће саопштени по окончању целокупног истражног поступка, када се очекује и званична потврда о укупној заплени већој од 27 тона марихуане.