"Остаје још доста посла да се уради да би се цео уговор и договорио. Међутим оно што је важно јесте да су се руски већински власници, значи Гаспромњефт и МОЛ договорили о основним принципима и да је НИС поднео захтеве ОФАК-у", рекла је за РТС министарка Дубравка Ђедовић Хандановић.

Да ли ће то и одобрити америчка администрација остаје да се види до краја недеље.

"Можемо да кажемо да постоји намера и да су стране потписале одређене услове око којих су се сагласиле. Ако америчка администрација то одобри онда МОЛ може да купи акције. Оно што је важно је да је Србија равноправни учесник у тим преговорима, и најважније је да су створени услови да рафинерија настави са радом", рекла је министарка енергетике и рударства.

Србија је имала као циљ да побољша своју позицију у НИС-у, и према речима министарке, у томе је и успела, бар у овом прелиминарном делу.

"Србија је са МОЛ-ом потписала меморандум о разумевању према коме ће Србија бити у могућности да повећа своје учешће у НИС-у за 5 одсто. МОЛ се обавезао да одржи ниво рада рафинерије из претходних година, као и да га повећа ако се потребе повећају", рекла је Ђедовић Хандановић.

МОЛ је заинтересован да откупи 56,15 одсто и када до те трансакције дође онда би Србија могла да повећа свој удео за 5 одсто, а у оквиру тога би и арапски партнери могли да узму учешће.

"АДНОК је велика успешна компанија и то би у сваком смисло било корисно за нас. Важно је да су они уопште пристали да разговарају и узму учешће у овим преговорима. Уколико ОФАК одобри трансакцију они ће бити заинтересовани да узму мањи део", рекла је министарка.

Министарка је нагласила и да су тржиште и снабдевање у Србији стабилни упркос санкцијама, уз високе нивое резерви деривата. Истовремено, држава наставља рад на стратешким енергетским пројектима, укључујући изградњу нафтовода ка Мађарској, соларне електране и припреме за реверзибилну хидроелектрану "Бистрица".

Према њеним речима, НИС остаје приоритет, али је циљ да се истовремено јача целокупна енергетска безбедност Србије и обезбеди стабилан развој сектора у наредним годинама.

Најновији напад догодио се у Порт Макворију, 400 километара северно од Сиднеја, када је једног сурфера ајкула угризла за ногу. Он је хоспитализован и у стабилном је стању.

У понедељак увече, службе хитне помоћи позване су на плажу у сиднејском Менлију након што је јављено да је ајкула угризла сурфера у двадесетим годинама.

Очевидац je навео да је други сурфер одржавао човека у животу користећи конопац за ногу од даске као импровизовани подвез како би зауставио крварење. Суфер је превезен у болницу и у тешком је стању.

Такође у понедељак, десетогодишњи дечак је прошао неповређен након што га је ајкула оборила са даске за сурфовање и одгризла комад даске, док је дан раније други дечак тешко повређен након што га је ајкула угризла на градској плажи.

"Ако размишљате о пливању, размислите о одласку на локални базен, јер у овој фази саветујемо да плаже нису безбедне“, поручио је Стивен Пирс, главни извршни директор организације "Surf Life Saving New South Wales".

Напади ајкула уследили су након вишедневних обилних киша, стварајући идеалне услове за бик ајкуле за које се сумња да стоје иза неких од напада.

"Ајкуле обично не нападају људе, али мутна вода смањује њихову видљивост и повећава ризик да ударе у нешто, а тада оне одбрамбено или радознало гризу", написао је Крис Пепин-Неф, академик и стручњак за понашање ајкула у колумни у новинама Сиднеј Морнинг Хералд.

Обилне кише такође повећавају отицање канализације, привлачећи мамце којима се хране ајкуле, додао је он.

Аустралија годишње бележи око 20 напада ајкула, од којих су мање од три смртоносна, показују подаци група за заштиту природе.

Kим је обишао пројекат модернизације машинског комплекса Рјонгсонг, кључне севернокорејске базе за производњу машина изван Пјонгјанга, и похвалио његов напредак, навела је KЦНА.

Током свог говора, Kим је сменио потпредседника кабинета задуженог за машинску индустрију, Јанг Сунг Хоа, због, како је наведено, његове “неодговорности и пасивности“ у спровођењу пројекта модернизације.

Јованка Јолић преминула је 4. јануара у Београду, према званичном извештају – природном смрћу. Њено тело пронађено је на Вождовцу без личних докумената, а идентитет је накнадно утврђен. Према незваничним информацијама, позлило јој је док је била на улици. Сахрањена је 10. јануара на гробљу Лешће.

На друштвеним мрежама, поготово на платформи Икс, њена смрт изазвала је реакцију великог броја корисника, али и подгрејала сумњу и створила нови наратив, углавном упитног карактера о начину смрти.

Кратка хронологија свршетка затвара један живот, али не и феномен који је, нарочито у дигиталном простору, обележио последње године њеног појављивања у медијима. Тај феномен, међутим, није настао ни изненада, нити ниоткуда. Југословенски и српски медијски простор и раније је познавао фигуре које су говориле са исте позиције.

Од маргиналног до масовног

У телевизијском формату, један од раних облика таквог јавног говора могао је да се препозна у емисији "Црни бисери" Вање Булића. Његови гости, колоквијално названи "бисери", износили су уверења, визије и тумачења света која су, између осталог, неретко одступала од доминантног рационалног и научног оквира, али су деловала целовито, затворено и складно.

Оно што је било маргинално, често егзотично или куриозитетно, с Јованком Јолић постало је централно и масовно, макар у дигиталном простору.

Разлика није толико у садржају, колико у медијском окружењу и позицији говорника. "Црни бисер", један од најпознатијих Љубиша Стојановић Љуша (тумач ванземаљског језика и сарадник ванземаљаца) припадао је времену у којем је таква врста говора била означена као изузетак, необичност или телевизијски феномен.

У дигиталном простору, у којем је Јованка Јолић деловала, сличан говор или интерпретација историје више није куриозитет, већ понуда доступна свакоме, непрестано, без посредника и без коректива. Оно што је некада било емитовано као "бисер", данас се неретко дели и схвата као истина, али и чиста лакрдија.

"Илон Маск? Он је из Републике Српске, ако се не варам!?"

Јавност је Јованку Јолић упознала као интернет и подкаст појаву која је говорила о "скривеној историји" света, пореклу српског народа и глобалним заверама. Њене тврдње – од оних о Србима као најстаријем народу на свету до српског историјског наслеђа које сеже до изградње Кинеског зида – шириле су се друштвеним мрежама великом брзином, изазивајући подељене реакције.

За једне су биле предмет подсмеха, за друге разлог за забринутост, а за треће потврда дубљег уверења да је "званична историја" непоуздана или намерно фалсификована.

"У смислу утицаја на друштво и појединца, знање и осећања никада нису строго одвојени. С једне стране, са професионализацијом науке и свођењем исте на механицистичку и практички-оријентисану науку, питања о смислу, бесконачности, Богу и осталим метафизичким феноменима проглашена су или за небитна или за бесмислена, али то не значи да су их људи изгубили односно да су престали да траже одговоре на њих. С друге стране, спрега наука (и природних и друштвених) са различитим идеологијама и центрима моћи производе својеврсну кризу поверења у науку (посебно у западним друштвима) и онда 'теорије завере' почињу да куљају", наводи Андреа Јовановић.

Тврдње Јованке Јолић да је Илон Маск пореклом из Републике Српске, да су Срби најстарији народ, да је Египат Србима "први отет", па чак и да се испод Кинеског зида налазе српске кости, шириле су се друштвеним мрежама брзином која није остављала простор за равнодушност.

"Илон Маск? Он је из Републике Српске, ако се не варам!? Је л' тако? Негде сам прочитала да је мењао име и презиме и да је из Републике Српске... да није могао да успе ако не промени име и презиме. А, то значи да припада племену које мења имена и презимена када иде из једне државе у другу. Видим да су ми људи на 'Фејсу' потврдили да је из Републике Српске пореклом. Је л' тако, је л' Ви знате нешто о томе", рекла је Јованка Јолић у интервјуу за Балкан инфо, објављеном на Јутјубу 12. фебруара 2021. године, под насловом "Црно племство влада светом, ковчег знања чува једна породица!".

Теорије завере као потрага за смислом

Иако бизарне, овакве изјаве некима су звучале као давно потиснута истина, па је право "освежење" када неко обзнани, примера ради, да је Доналд Трамп потомак Карла Великог, а Карло Велики – Александра Македонског.

"Теорије завере истовремено задовољавају људску радозналост и потрагу за смислом, али и представљају плодно тле за оне који умеју то да злоупотребе и направе озбиљан новац од тога. Не помаже много ни што су се неке од теорија завера (посебно у домену економије и геополитике) последњих деценија испоставиле – тачним", додаје Андреа Јовановић.

Недостатак образовног или научног ауторитета није умањио Јованкин утицај. Напротив, чињеница да је наступала изван институција и с изостанком језика академске резерве била је део њене привлачности. Уз то, не треба занемарити и позицију, односно улогу илити говор тела и начин на који је износила поједине тврдње.

Јованка Јолић није аргументовала своје тврдње нити је улазила у полемике – она је све саопштавала. У том смислу, њен наступ био је ближи фигури пророка него савременим теоретичарима завере.

"Не заборавимо да самоуверене тврдње често представљају одговоре на сумњу која је прилично нормално стање сваког мислећег бића. Међутим, свима нам је лакше да поверујемо да иза те тескобе стоји нека организација, или нека особа, која је намерно производи, јер онда постоји кривац, макар га никада 'не ухватили' и 'не осудили', знамо да је јасан кривац - него да признамо да је све више друштвених процеса не само изван наше контроле, него и изван контроле оних ентитета које видимо као моћнике (од конкретних људи до држава или корпорација). Невидљиви односи моћи не само да се не могу ухватити конкретно, него ни у принципу, и то онда само појачава наш осећај несигурности и неизвесности", наглашава Јовановићева.

Симптом колективне потребе

Погрешно би било Јованку Јолић посматрати искључиво као куриозитет, интернет-шалу или пример индивидуалне ексцентричности. Она није била узрок, већ симптом: медиј кроз који су проговориле одређене колективне потребе, страхови и жеље.

Њене изјаве су биле превише апсурдне да би се схватиле буквално, али и превише привлачне да би биле одбачене без остатка. Превише сигурно изговорене да би оставиле места сумњи.

Јованка Јолић није била аутор у класичном смислу те речи. Није градила аргументе, није улазила у полемике, није показивала интересовање за сумњу. Она је наступала као неко ко зна.

Излагања јој нису позивала на мишљење, већ на препознавање: слушалац је требало да осети да је то одувек знао, само што му то нико није рекао тако јасно.

У сржи њеног наратива налазио се мотив украдене величине. Египат, Кина, светска историја, технолошки геније, све је то, у Јованкиној интерпретацији, некада било "наше", да би нам касније било отето, прикривено или фалсификовано. Тај мотив није нов, нити је специфичан. Он је дубоко укорењен у културама које су своју садашњост доживеле као недовољну у односу на замишљену прошлост. Када садашњост не нуди осећај достојанства, прошлост мора постати грандиозна?!

Ту теорије завере престају да буду пука обмана и постају облик утехе. Оне нуде објашњење за свет који делује хаотично и неправедно. Ако постоји завера, онда постоји и ред.

Ако постоји непријатељ, онда постоји и смисао.

Дигитално окружење Јованке Јолић

Јованка Јолић је, свесно или не, функцију и очекивања испуњавала. Изјаве су биле једноставне, јасне и коначне, управо супротно од стварности у којој су живели (живе) њени слушаоци.

Важно је приметити да су њени пратиоци ретко инсистирали на дословној тачности онога што говори. Много чешће су реаговали осећајем олакшања, па чак и задовољства. Као да је неко најзад именовао њихову нејасну сумњу да нешто ту није како треба.

Када је реч о простору где је деловала, може се рећи да алгоритми не фаворизују ни истину ни лаж, већ јасноћу, интензитет и емоцију. У том оквиру, нијансе губе битку, а сигурност, ма колико неутемељена, постаје врлина. Јованка Јолић је била савршено прилагођена таквом свету, чак и ако га није теоријски разумела. Постала је мим, образац и ствар препознавања.

"Дигитални свет и алгоритми базирани на допаминској зависности утичу апсолутно на све, па и на поимање 'истине'. Они су неке већ постојеће процесе значајно убрзали и олакшали, али и доводе до озбиљног трансформирасања нашег схватања стварности. Не треба никада заборавити да смо на друштвеним мрежама роба управо ми, наше мишљење и наше понашање, а да на понашање алгоритма више не могу да утичу ни програмери који их стварају", наводи Андреа Јовановић.

Митским оквиром против сурове свакодневице

Након смрти Јованке Јолић, логика завере се наставила без прекида. Друштвене мреже су убрзо понудиле нову фазу наратива: Јованка није умрла случајно; она је "знала превише". Тај моменат био је готово неизбежан. Свака фигура која функционише унутар митског оквира мора на крају постати жртва. Тиме смрт не демантује мит, већ га само запечаћује.

"Искрено верујем да филозофија увек може помоћи, мада не треба заборавити да је родно место филозофије, поред љубави, такође и сумња, и да су њих две нераздвојиве. Ако се у филозофију уђе само због сумње, али без љубави и ка истини која нам се можда неће свидети, која ће нас можда веома заболети и коју ћемо можда желети што пре да заборавимо, онда филозофија остаје без 'фило' и може и сама постати средство заваравања и борбе моћи", закључује Јовановићева.

На крају, питање није да ли је Јованка Јолић била у праву. Питање је зашто је један део људи желео да она буде у праву. Одговор на то питање не говори ништа о њој.

Можда се у њеним тврдњама није крила истина о свету, али се у привлачности свакако крила истина о времену у којем живимо. Можда је, уосталом, најзанимљивије у читавој причи то што су Јованкине тврдње биле толико велике да су на крају престале да буду увредљиве за разум.

Када вам неко саопшти да сте наследник Египта, светске цивилизације и будућности човечанства, тешко је не осетити извесну врсту учтиве захвалности, чак и ако нисте сасвим сигурни шта бисте са тим наслеђем. У том смислу, Јованка Јолић је подизала самопоуздање, нудећи слушаоцима, бар на тренутак, осећај да су много већи него што свакодневица упорно доказује. Ма колико то било смешно, нетачно, неутемељено.

Савремено опремљен, са више улазних и излазних трака, измештен из града. Завршен, свечано отворен и затворен. Све се и даље преусмерава на стари прелаз, на којем се неретко чека дуже него што је потребно да се стигне до жељене дестинације.

Шеф смене на граничном прелазу Градишка Боро Чичић мисли да би гранични прелаз, када се отвори, решио 90 одсто проблема.

Осим путника у транзиту, трпи и теретни саобраћај, што изазива незадовољство и међу возачима.

Јасмин Демировић, возач из Горњег Вакуфа, каже да су званичници напросто глуви и неми, као и да гледају само себе и свој интерес

"Овако како су наумили, дај боже да можемо радити. Дај боже, видећемо опет", рекао је возач из Травника Селведин Ђелибашић.

Нови гранични прелаз неће бити отворен све док члан Управног одбора Управе за индиректно опорезивање БиХ Зијад Крњић, експерт којег је именовала Влада Федерације, не гласа за формалну измену правилника потребног за формирање царинске испоставе и распоред царинских службеника.

Глас условљава договором о коефицијенатима за расподелу новца од ПДВ-а.

Министар финансија и трезора у Савету министара БиХ Срђан Амиџић истиче да су то два апсолутно неповезана питања.

"То је као што може рећи да ће сачекати да Трамп припоји себи Гренланд, па ће отворити гранични прелаз. То су ствари које немају додирних тачака. Јер ту постоје неке обавезе од стране Федерације према РС и обратно. И ту постоји захтев и једне и друге Владе да се ти дугови ′попеглају'", рекао је Амиџић.

Нови гранични прелаз у Градишци због политике остаје затворен, а са њим и све оно што би олакшало превоз и робе и путника.

Током дана сунчано, али хладно време. Дуваће слаб и умерен ветар, у кошавском подручју и на планинама повремено јак, југоисточни.

Најнижа температура биће од -13 до -5, а највиша дневна од -2 до 6 степени.

Сунчано време и у Београду. Дуваће умерен, повремено и јак југоисточни ветар. 

Најнижа температура биће од -7 до -5, а највиша дневна до 3 степена.

Прогноза за наредне дане

У току ноћи ка среди, са југа ће уследити умерено наоблачење, које ће тек понегде (као веома ретку појаву) условити провејавање слабог снега. 

Идућих седам дана очекује се постепено слабљење јутарњих мразева, уз пораст дневне температуре. 

Падавине ће бити слабе, спорадичне и локалне, на граници кише и снега, али се у области падавина, нарочито у вечерњим, ноћним и јутарњим сатима, саветује опрез због поледице. 

У Поморављу и Подунављу дуваће повремена умерена до јака кошава. Ветар ће крајем недеље бити у скретању на западни и северозападни.

Државна служба за ванредне ситуације распоређује мобилне кухиње како би Украјинци могли да добију бесплатну и топлу храну. У Кијеву већ ради 41 мобилна кухиња, а још 40 је у резерви и могу се користити по потреби.

Украјински председник Володимир Зеленски упозорава да морају да буду веома опрезни, јер се "Русија припремила за удар, масован удар, и чека тренутак да зада тај ударац".

Москва оптужује Кијев да већ четири месеца одлаже размену заробљеника. Предлаже размену од најмање 1.200 заробљеника са сваке стране и спремна је да Украјини преда тела 3.000 војника.

Европа би требало да се фокусира на руски рат против Украјине, а не на Гренланд, поручује амерички председник Доналд Трамп.

Кремљ саопштава да ће Трамп несумњиво ући у светску историју ако се Гренланд придружи Сједињеним Државама.

Медији су пренели да лидер Русије Владимир Путин шаље специјалног изасланика Кирила Дмитријева у Давос, где би требало да се састане с Трамповим представницима.

Од Бога измољено дете чије је рођење најавио анђео Божији, Свети Јован младост је провео у Јорданској пустињи, као испосник.

Стасавши телесно и духовно, у тридесетој години, по вољи Божјој, почео да окупља велики број ученика које је учио посту и молитви, позивајући народ на покајање.

Изузетне моралне чистоте, од Бога је добио дар да може крштавати и ослобађати људе њихових грехова.

Строг и праведан, потом је започео проповедање доласка Месије, сина Божјег.

Предање га назива Претечом и једини је од пророка коме је било дато да може руком да покаже Онога чији је долазак пророковао.

Прославља се неколико пута годишње, али најчешће данас, као крсна слава.

Такође, јеванђелиста Лука, покушао је на данашњи дан да пренесе тело светог Јована из Севастије, где је страдао по Иродовом наређењу, у родно место Јованово, Антохију, али је измолио само светитељеву руку.

У нашем народу, Свети Јован је изузетно поштован, па се при склапању кумства и побратимства, обавезно помиње као завет. И данас, деца често добијају његово име.

Према веровањима, тог дана жене никако не треба да дирају плетиво, маказе ни игле.

Тај комплекс у префектури Њигата на обали Јапанског мора, који се састоји од чак седам реактора, у власништву је "Токијске електропривреде" ("ТЕПКО") и од суштинског је значаја за снабдевање електричном енергијом престоничног појаса, у којем живи чак 37 милиона људи.

Петнаест година застоја

У Јапану је до 20. јануара радило само 14 реактора – пре акцидента у нуклеарки "Фукушима 1", која је такође у власништву "Токијске електропривреде", у земљи су функционисала чак 54 реактора.

Проучавање земљишта испод електране "Кашивазаки-Карива", њених техничких склопова и отпорности на потресе наравно није трајало пуних 15 година, колико је прошло од несреће у Фукушими.

Јапански коментатори отворено кажу да је психолошки елемент, односно, зазирање становништва од коришћења нуклеарних централа, оно што је одложило давање дозволе за њен рад.

Иначе, у овом тренутку Јапан не користи потенцијал од чак 19 гигавата производне снаге, јер већина његових нуклеарки и даље стоји. Поред тих већ постојећих нуклеарки, замрзнута је и изградња реактора потенцијалне снаге од четири гигавата.

Економија и геополитика као подстицаји за реактивирање нуклеарки

У Јапану последњих пет година траје осетна инфлација и учестала су поскупљења струје.

Раст цене електричне енергије, заправо, је почео још након несреће у Фукушими, када су, због страха јавности и потребе да се утврди безбедност нуклеарних постројења, наједном били заустављени сви реактори у земљи, те отпочео увоз великих количина угља и природног течног гаса, као и враћање у функцију старих термоелектрана.

Поновно укључење реактора у централи "Кашивазаки-Карива" (за сада једног) зато је економски оправдано – оно ће вероватно допринети стабилизацији снабдевања и цена струје, те смањењу увоза енергената.

Уопште говорећи, нуклеарке су економичније и исплативије од других постројења за производњу струје, док год функционишу нормално, без већих незгода.

Мада одржавање реактора кошта десетине милиона долара и њихово безбедно уклањање након престанка експлоатације (укључујући ту и нуклеарно гориво из њиховог језгра) може да траје много година, у Јапану, сматра се, један већи реактор, ако ради, компанији која га поседује може да донесе око 630 милиона долара профита годишње.

Такође, економисти тврде да би, када би Јапан зауставио рад поменутих 14 реактора, цена струје скочила за чак 30 одсто.

Поред инфлације, још један снажан подстицај за рестартовање реактора у Јапану је јачање индустрије полупроводника и изградња дата центара потребних за развој вештачке интелигенције – ове две стратешке гране огромни су потрошачи електричне енергије.

Јапански медији, на пример, јављају да планери нових фабрика чипова (полупроводника) свесно траже управо локације које се напајају струјом из нуклеарки, јер он пружају стабилно и обилно снабдевање.

Даље, мада нуклеарна несрећа може имати изузетно озбиљне последице по здравље људи и животну средину, у нормалним условима нуклеарне централе доприносе значајном смањењу емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште и климатске промене и који су штетни по здравље људи.

Нуклеарне централе су Јапану потребне и из геополитичких разлога.

Наиме, далекоисточна царевина поседује сву технологију потребну за њихову изградњу - вишедеценијски носиоци нуклеарне индустрије у земљи су домаће компаније "Тошиба" и "Хитачи", тако да је у том смислу самодовољна.

Са друге стране, природни течни гас, нафта и угаљ се у потпуности увозе из иностранства, што Јапан чини екстремно рањивим у односу на евентуално пресецање поморских рута које воде од Блиског истока, до којег би могло доћи у случају оружаног сукоба у Тајванском мореузу или Јужном кинеском мору.

Такође, улагање у обновљиве изворе енергије, соларну и еолску, подразумева куповину велике количине кинеске опреме, што острвску државу доводи у зависан положај у односу на геополитичког такмаца - Токио може лако пасти у неповољну ситуацију у случају да Пекинг одлучи да му из неког разлога уведе санкције и ускрати испоруку одговарајућих апарата и делова.

Кина, наиме, производи око 70 одсто светских уређаја за акумулацију електричне енергије, те има доминатну позицију на светском тржишту соларних панела и ветрењача.

Због свих тих разлога "ТЕПКО" намерава да у наредних десет година уложи око 70 милијарди долара у нуклеарне централе.

Случај "Фукушима" и развој светске нуклеарне индустрије

У префектрури Фукушима, у марту 2011. године је након страшног земљотреса снаге девет степени у епицентру цунами висине око 15 метара је поклопио две нуклеарне централе у саставу Токијске електропривреде на пацифичкој обали.

У једној од њих, централи "Фукушима 1", дошло је изливања радијације због отказивања мреже за напајање струјом и квара помоћних генератора, што је даље проузроковало прегрејавање језгра реактора и експлозије гаса које су разориле металне кошуље реактора.

За основни узрок несреће узето је то што "ТЕПКО" није уложио новац у изградњу вишег (и скупљег) заштитног зида - централу је од могућег наиласка цунамија бранио ниски зид од свега пет метара. Ово упркос томе што је подручје на којем се нуклеарка налази крајем 19. века погодио цунами висине преко 30 метара.

Руководство компаније сматрало је да је вероватноћа да опет наиђе велики цунами врло мала и није хтело да "загризе" у профит и умањи дивиденде намењене деоничарима издвајањем новца за подизање вишег зида.

Иронично је било и то што је "ТЕПКО", да би обезбедио лакше (бродско) снабдевање опремом и водом за хлађење реактора из мора, изравнао узвисину од око 20 метара и централу изградио у нивоу површине Тихог океана, изложивши је опасности од таласа.

Такође, истрагом је било установљено и да су генератори који су требали да одмене главно напајање струјом у случају да оно откаже били смештени у приземљу уместо на крововима зграда, где би били безбедни од цунамија.

Та компанија је, у време трагедије у Фукушими, дакле, била приватно предузеће, али је сада у државном власништву, јер је влада, након што је у више наврата давала финансијске инјекције како би је одржала у животу, преузела чак 56 одсто њених деоница.

Необична и драматична несрећа у Фукушими, која је у једном тренутку запретила опстанку читаве престоничне области и осакатила јапанску нуклеарну индустрију, мотивисала је владе у Берлину и Тајпеју да се у потпуности одрекну нуклеарне енергије, затварањем постојећих нуклеарних централа и замрзавањем оних у изградњи.

Одустајање од нуклеарне енергије, међутим, није постало светски тренд. У Кини, због скоковитог раста индустрије и екстремно велике загађености услед коришћења огромних количина угља, нуклеарке, као економични извор великих количина енергије и средство које омогућује осетно умањивање загађења ваздуха, остале су насушна потреба.

У тој земљи, где нуклеарне централе тренутно задовољавају само нешто више од пет одсто потреба државе за струјом, данас је у изградњи чак 27 нуклеарних реактора, иако је влада, управо због несреће у Фукушими, донела одлуку да постројења те врсте више не диже дубље на копну, већ само на обали.

Тако ће Кина, која већ поседује 59 функционалних реактора снаге 62 гигавата, до 2030. по капацитету највероватније претећи светског нуклеарног лидера САД, које поседују 94 реактора снаге 97 гигавата, јер намерава да до те године оствари укупну инсталисану снагу од 110 гигавата.

Кина и Русија носиоци убрзаног развоја светске нуклеарне индустрије

Кина, дакле, стреловитом брзином увећава своје нуклеарне капацитете. Она је, наиме, само у деветогодишњем периоду од 2015. до 2024. изградила чак 34 реактора.

Стручњаци тврде да у Кини од полагања темеља нуклеарне централе до почетка њене експлоатације, односно, прикључења на електричну мрежу прође просечно само 6,3 године, што је за чак три године бољи резултат од светског просека.

И Трампова администрација је у мају прошле године објавила план по којем би до 2030. године у САД, где још од 2013. године није пуштен у рад ниједан нови реактор, требала да почне изградња чак десет таквих постројења, првенствено због велике потражње за струјом коју генеришу дата центри.

Пуно нуклеарних реактора, код куће али и у страним земљама попут Турске, Египта, Индије и Бангладеша, гради и Русија. Влада у Москви планира изградњу чак 38 нових реактора у својој земљи, где већ ради њих 36.

По подацима америчке Админстрације за информације о енергији (ЕИА) у јуну 2025. године у свету је, у 31 земљи, радило 416 нуклеарних реактора укупне инсталисане снаге од 376 гигавата.

Ако би се томе придодали сви исправни рекатори у Јапану који сада стоје, тај број би скочио на близу 440 реактора.

"Верујем у снагу Србије и сигуран сам да ћемо обавити добар посао за нашу земљу овде у Давосу. Очекује нас много битних разговора овде у Давосу, од ујутро до касно увече и тако сваки дан", објавио је Вучић на свом Инстаграм налогу buducnostsrbijeav.

Председник је у видео снимку из Давоса, истакао да у том швајцарском месту сада сви причају само о доласку америчког председника Доналда Трампа у среду.

"Видећемо какве ће поруке бити. За нас је важно да у свету без принципа, у свету без правила, сачувамо мир и да будемо довољно озбиљни, да будемо довољно одговорни и да за то, што смо донели одлуку, да се за то буквално чврсто држимо, и да не одустајемо од тога, без обзира на провокације које стижу из региона, без обзира на све то што чине против наше земље, јер мир и људски животи су од пресудног значаја за све нас", рекао је Вучић.

Навео је да на тим разговорима неће бити лако, али да верује да ће успети да све заврши.

"Неће бити лако, биће много трке, много проблема, али кад год је онако финиш или кад год смо у шкрипцу, онда смо мислили и ваљда најбоље и најснажније, и верујем да ћемо се и одавде из Давоса вратити са добрим вестима за грађане Србије", поручио је председник Србије.

По налогу надлежног тужилаштва у Чачку, И.Ђ. (1981) из Чачка је одређено задржавање до 48 часова у ком року ће, уз кривичну пријаву, бити приведен тужилаштву.

Полиција је на граничном прелазу Батровци, прегледом аутомобила марке "БМВ" којим је управљао осумњичени, пронашла аутоматску пушку са два оквира и 40 комада припадајуће муниције.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Вишем јавном тужилаштву у Сремској Митровици.

"Још увек немам тачну информацију шта је за нас који нисмо одавде или немамо личну карту", прецизира Катарина. 

Стефан ће имати проблем јер поред документа који издају локалне власти, поседује исправе државе Србије, које у Приштини не признају. Аутомобил са српским таблицама неће моћи да вози.

"Стварно не желим да мењам оно што пише у мојој личној карти да бих могао да возим ауто, и да бришем одакле сам и шта сам. Ако узмем косовске таблице, нећу моћи слободно да возим горе, јер ћу бити осуђиван само због таблица, а када дођем са српским таблицама овде, опет не могу да возим", указује Стефан.

Катаринин и Стефанов проблем биће неупоредово мањи у односу на десетине хиљада Срба, њихових породица, запослених у српском здравственом и образовном систему на Косову и Метохији. Премијер у техничком мандату Аљбин Курти хоће да их постепено интегрише у локални систем. Тражи помоћ међународне заједнице, која је интеграцију гледала кроз Заједницу српских општина.

Аналитичар Исак Воргучић тврди да ће Курти овог пута пробати да понуди промењен облик ЗСО.

"Он би се бринуо о здравственом и образовном систему, а не о општинама. Вероватно ће прикључити и културне институције које до сада није дирао. Разумљиво је да су Срби забринути, јер дословно свака породица зависи од здравства и има децу или некога ко је запослен у школском систему", закључује Воргучић.

Канцеларија за Косово и Метохију поручила је међународној заједници да одлагање примене закона о странцима и возилима до 15. марта не сме да остане крајњи резултат њеног деловања и истакла да је претећа и злонамерна најава о интеграцији здравства и школства.

"Институције здравства и школства чине окосницу опстанка српског народа и представљају само срце ЗСО. С тим у вези, свака изјава која живот и опстанак Срба види без ЗСО, врло је опасна", оцењује директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић.

Аљбин Курти каже да ће у "интеграцији просвете и здравства узети у обзир забринутости и савете српске заједнице на Косову". Локални српски политички представници још нису реаговали.

Ћутање међу њима, као и међу представницима међународне заједнице, одвија се уз дилему – да ли је Куртијева иницијатива само пробни балон или почетак краја последњих српских институција на КиМ.

"Одлуке о упућивању вршиће се транспарентно пошто Високи савет тужилаштва утврди стручност, оспособљеност и успех у досадашњем раду оних тужилаца који се упућују на рад у ЈТОК", навео је Мрдић реагујући на саопштење ЈТОК-а на амандман који је прихватио Одбор.

Мрдић појашњава да амандман значи транспарентност у раду, а да је досадашња пракса била, како је навео, „самовоља Загорке Доловац“.

"Дакле, уместо двоје људи, Доловац и (Младена) Ненадића, који су овај посао радили у свом интересу, без критеријума и учешћа јавности сада ће то да ради тело од 11 угледних правника уз учешће јавности и поштовање критеријума", навео је Мрдић у саопштењу.

Очекује се да ће овогодишњи Давос уместо универзалних - понудити регионална решења и локална прилагођавања. Да ли ће дух дијалога превладати и о Гренланду - после турбулентног викенда за ЕУ, због спора са Сједињеним Државама око безбедности острва, и претњи америчким царинама?

Уочи доласка у Давос, у среду - председник Трамп додатно је заоштрио тензије. 

"НАТО већ 20 година говори Данској да мора да држи руску претњу даље од Гренланда. Нажалост, Данска није могла ништа да учини тим поводом. Сада је дошло време - и то ће бити урађено", наводи Трамп.

Одговор Европљана

Трампу је уследио муњевити одговор Европљана.

"Безбедност у региону Арктика је приоритет за све НАТО земље, како би се заштитили евроатлантски интереси. Наметање америчких тарифа савезницима који учествују у колективној безбедности НАТО-а - потпуно је погрешно", каже Кир Стармер, премијер Велике Британије.

"Норвешка подржава Данску по питању Гренланда. Подржавамо да НАТО одговорно јача безбедност на Арктику. Не сме бити заузимања територија других земаља. Када је реч о Нобеловој награди за мир, јасно сам рекао председнику Трамп - да не делим ја Нобела, већ независни Нобелов комитет", истиче Јонас Гар Сторе, премијер Норвешке.

У Давос долази и специјални изасланик руског председника Путина - Кирил Дмитријев, који ће са америчком делегацијом разговарати о условима за постизање мира у Украјини.

Претходна деценија - златно доба за светске милијардере

Првог дана Светског форума организација ''Оксфам'' је истакла да је претходна деценија била златно доба за светске милијардере. Њихово богатство је увећано на рекордних 18,3 хиљаде милијарди долара - док је смањење сиромаштва у свету - успорено.

Четвртина светске популације нема редовне оброке, а због смањења помоћи најугроженијима - животно је угрожено додатних 14 милиона људи до 2030. године.

"Два и по билиона долара би искоренило сиромаштво у свету - чак 26 пута. Богатство милијардера увећано је за 16 одсто. Богати купују политичку моћ, изборе, медије. Шака милијардера контролише политику и агенде. Владе доносе погрешне одлуке да би штитиле богатство елите, док потискују права људи, чији животи постају скупљи и неиздрживи", каже Амитаб Бехар, генерални директор "Оксфама".

Нова фрагментација глобалног тржишта, и променама правила преко ноћи - компанијама намеће питање: где улагати. Иако се сматра скупом глобалне елите, поруке Давоса директно утичу и на мања тржишта, као што су Србија и регион.

Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић навео је да је обавештење о хапшењу потврдио мадридски Интерпол и да је В. Г. осумњичен за кривична дела тешко убиство у саизвршилаштву и тешко убиство у покушају.

Догађај се догодио испред угоститељског објекта "Дорћолета". Према информацијама МУП-а, В. Г. и М. Д. су после вербалне расправе са Савићем започели физички напад. Савић је покушао да побегне, али су га сустигли и задавали му више удараца рукама и ногама. Потом, В. Г. му је задао више убода ножем у тело и ноге, што је, како се истиче, довело до његове смрти.

Током напада, случајно је присутан био и Стефан Марковић, који је покушао да спречи тучу. В. Г. му је задао више убода ножем у ноге и грудни кош и нанео му тешке телесне повреде. Марковић је преживео.

Дачић је нагласио да је Савић био ММА борац и репрезентативац Србије, чиме је злочин додатно потресао јавност.

"Безбедност Арктика је заједнички трансатлантски интерес и о томе можемо да разговармо с нашим америчким савезницима. Међутим, претње царинама нису начин за то", навела је Калас у објави на мрежи Икс после састанка у Бриселу са данским министром одбране Троелсом Лундом Поулсеном и министарком спољних послова Гренланда Вивиан Мотсфелд.

Калас је истакла да "суверенитет није предмет трговине", поручивши да ЕУ неће попустити пред, како је навела, царинским претњама америчког председника.

Како наводе извори за бриселски Политико, међу механизмима који се разматрају у европским престоницама налази се и инструмент против принуде, познат као трговинска "базука", који ЕУ може да користи за ограничавање приступа свом јединственом тржишту.

Инструмент против економске принуде, усвојен 2023. године, омогућава ЕУ да ограничи приступ јединственом тржишту од 500 милиона потрошача и предвиђа широк спектар контрамера, укључујући ограничења улагања, повлачење заштите права интелектуалне својине, суспензију пословних дозвола компанијама, као и забрану приступа јавним набавкама али до сада није примењен у пракси.

Претходно, Фајненшел тајмс писао је да челници држава чланица ЕУ разматрају могућност увођења царина у вредности од 93 милијарде евра или ограничења за америчке компаније на тржишту Уније као одговор на Трампове претње.

Руте: НАТО наставља сарадњу са Данском и Гренландом

НАТО ће наставити сарадњу са Данском и Гренландом по питањима безбедности арктичког подручја, изјавио је генерални секретар Алијансе Марк Руте, после састанка са Полсеном и Моцфелд.

"Разговарали смо о томе колико је Арктик, укључујући Гренланд, важан за нашу колективну безбедност и како Данска појачава улагања у кључне капацитете. Наставићемо да радимо заједно као савезници на овим важним питањима", написао је Руте на Иксу.

Како преносе дански медији, генерални секретар НАТО-а није се обратио новинарима после састанка, али је дански министар истакао да је сусрет био "продуктиван, упркос напетој ситуацији". Према његовим речима, Руте је био "врло свесан сложености ситуације" и свестан изазова са којима се суочавају Данска и Гренланд, као и односа са НАТО-ом.

Нагласио је да је од суштинског значаја да Данска и Гренланд наставе дијалог са америчком администрацијом, упркос потешкоћама које она може донети.

"Инсистираћемо на правцу који је постављен прошле недеље, што се тиче разговора са америчком администрацијом, јер разумемо да ситуација није лака", рекао је дански министар одбране. 

У складу са Законом о ВСТ против овог решења Савета кандидат и носилац јавнотужилачке функције који је уписан у списак носилаца јавнотужилачке функције који гласају на бирачком месту на ком је утврђено да је повређено изборно право, може поднети жалбу Уставном суду, која искључује право на подношење уставне жалбе, у року од 48 часова од часа објављивана решења.

Претходно су одлуком Уставног суда од 15. јануара поништена решења ВСТ о одбијању шест приговора на тужилачке изборе "јер нису донета у складу са законским процедурама за одлучивање о приговорима".

Избори за нове чланове ВСТ били су одржани у уторак 23. децембра, а дан касније поднети су поменути приговори на њихову регуларност.

Међутим, ВСТ је на електронској седници донео решења о одбијању приговора, а жалба на та решења поднета је Уставном суду два дана касније.

"Прекогранични радници који често прелазе исте граничне прелазе и радници са локалним дозволима контролишу се насумично и немају обавезу регистрације у улазно-излазном систему“, рекао је Ламерт.

Портпарол ЕК је нагласио да је одлуку о томе хоће ли се вршити насумичне граничне контроле или не доносе државе чланице на спољним границама, а не Комисији.

Возачи из региона Западног Балкана су, због новог ЕЕС система за улазак и излазак из Европске уније, најавили протест за 26. јануар, када ће блокирати теретне граничне терминале.

Разлог за протест возача је и, како тврде, неадекватна реакција Европске комисије и земаља Шенгена по питању третмана професионалних возача и ограничавање њиховог боравка на територији Шенгена током свакодневних радних активности.

Премијер Србије Ђуро Мацут разговарао је са шефом Делегације Европске уније у Србији Андреасом фон Бекератом о питању ограничења боравка професионалних возача у Шенгенском простору.

Мацут је Бекерату предао нон-пејпер у којем су наведена конкретна решења која Србија нуди и која не захтевају измену Шенгенског граничног кодекса.