Он сматра да већ дуже време постоји недостатак великих идеја и прича и копира се холивудски приказ догађаја. Серију "Тврђава" хвали, али наводи да је можда недостајао шири контекст.

"Мени би било прихватљивије да је то све почело у Загребу, да се комбиновало играно и документарно и онда да се спушта на микро ниво", рекао је Дмитровић.

Дмитровић је емоције везане за тај период потиснуо. Рат га је затекао у Загребу, као дописника Политике. Верује да је успео да избегне смрт у пар дана, јер су дошли по њега и тражили га.

"Након Олује сам рекао да, или ћу то савладати или ћу умрети. Ја 35 година носим крст ратног хушкача овде од стране тзв. Југословена који немају емпатију према сопственом народу. То је зато што сам рекао да је нова Хрватска настала на сентименту према НДХ-а и њеном односу према Србима. Тај сентимент према НДХ се појављивао, али је ескалирао у последњих годину дана у тој мери да ни ја то нисам могао да очекујем. Нико није могао да верује да ће се на Томпсоновом концерту појавити пола милиона људи. Тамо није било пола милиона усташа, али је било пола милиона оних који благонаклоно гледају на НДХ", истакао је Дмитровић.

Дамјанић: Серија јесте уметнички, а не документарни приказ

Новинарка Весна Дамјанић није гледала серију из личног осећаја и истакла да она живи "Тврђаву".

"Породично сам везана, моји родитељи тамо живе и ми се сваке године окупљамо. То што нисам гледала није мој став према ауторима, већ што тренутно не могу да то све пролазим. Јесам можда више пута причала да сам доживела Олују, али то је моја приватна ствар", рекла је Дамјанићева.

Разуме потребу људи да гледају серију, али она ће то урадити када, како наводи, дође време. Верује да серија, свима који су избегли из Хрватске, буди трауматично искуство. 

"Велико је интересовање и деце која су рођена у то време, или касније. Њима је важно да виде то и упореде са оним што су чули од нас. Серија јесте уметнички, а не документарни приказ", нагласила је Дамјанић.

Дракулић: Нисам могла да пишем о свом искуству

Уредница Дечијег програма на РТС-у Наташа Дракулић, поред похвала за серију, истиче да лично никада није могла да пише о свом искуству. 

"Олуја је за нас постала мање важна, јер ми три дана нисмо знали шта је са оцем који је био ухапшен на Плитвицама", рекла је Дракулићева.

За њену породицу тај догађај је био јако страшан и променио је њихове животе. 

"Мој отац би данас био жив да се ти дани нису десили", рекла је Дракулићева.

Доста је радила у Хрватској, где је писала и серије, до тренутка изласка филма "Дара из Јасеновца".

Истиче да су њени пријатељи и даље њени пријатељи и после филма. 

"Серијал ′Култура Срба′ је на неки начион био мој опроштај са родним крајем, јер више после свих тих претњи не могу да се осећам сигурно поготово не у родном крају где те сви знају. Не треба ђавола изазивати тамо где може да се сакрије", рекла је Дракулићева. 

Штрбац: Нисмо одмакли много од 1991. године

Председник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац је и сам проживео Петровачки цесту, а током живота забележио је хиљаде судбина и прича људи.

"Сличне су нам судбине, а опет различите. Скоро сви смо отишли у егзодус и нашли се на Петровачкој цести. Мислим да лакше подносим ударце у животу, него када нешто прочитам или одгледам приче на телевизији о судбинама људи које сам пратио", рекао је Штрбац.

Штрбац је потекао из средине где су били мешовити бракови, који су отишли од Србије, до Канаде и Америке.

"Мени је веома блиско оно што се дешавало са две породице, и то су најјаче емотивне сцене у серији", нагласио је Штрбац. 

Председник "Веритаса" је рекао да је серија емитована у погодно време.

"Имали смо од јула, када су били Томсонови концерти, до омладине обучене у усташке униформе на таквим скуповима и окупљањима током Дана српске културе у Загребу и другим местима. У експлозији тог шовинизма који буја у Хрватској појавила се ова серија. Ми нисмо одмакли много од 1991. године, иако је прошло тридесет година од рата, ми нисмо имали горе односе са Хрватском. Нико се није родио као усташа, четник или балија", закључио је Штрбац. 

Емисију у целости можете да погледате у видео запису на почетку текста.

Закључци председништва ЕУ које је данас подржало 26 земаља подсећају на оцену Европске комисије да је Србија технички спремна за отварање преговарачког кластера 3 о конкуренцији и инклузивном расту, али истичу да ће се Савет ЕУ накнадно "вратити овој теми", без прецизирања када би то могло да се деси.

"Савет ЕУ ће се вратити питању отварања кластера 3 у складу с преговарачким оквиром, посебно наглашавајући потребу за даљим напретком Србије у области владавине права и нормализације односа с Косовом, што ће и убудуће одређивати ​​укупни темпо приступних преговора", стоји у закључцима.

Савет министара општих и европских послова није усвојио редовне годишње закључке о проширењу због противљења Мађарске да се у тексту нађе и снажна подршка чланству Украјине у ЕУ.

У одсуству консензуса, усвојени су "закључци председавања", иза којих је стало 26 земаља, изјавила Мари Бјере, министарка за Европу Данске, која тренутно председава ЕУ.

Четири године од последњег отварања кластера

Последњи пут Србија је у преговорима са ЕУ отворила један кластер пре четири године, у децембру 2021.

Иако је по оцени Европске комисије кластер 3 технички спреман још од тада, већи број земаља, међу којима су скандинавске и балтичке земље, Холандија, Немачка, Белгија и друге земље и даље блокира отварање.

Дипломатски извори наводе да се ове државе чланице позивају на лоше резултате Србије у владавини права, нормализацији односа са Приштином и однос са Русијом. На листи замерки је и оцена о анти-ЕУ наративу власти и изостанак реакције на инцидент у Бањској.

Да би одговорила на критике, Србија је крајем прошле године обећала листу реформи у свом такозваном нон пејперу: избор новог Савета РЕМ-а, закон о јединственом бирачком списку, усвајање закона о медијима и енергетици и многе друге мере.

Годину дана касније, добар део тих корака је испуњен, али многе земље оцењују да то не одражава "суштински напредак".

С друге стране, према дипломатским изворима, Европска комисија заузела је став да треба уважити чињеницу да су неки реформски кораци учињени и отворити кластер 3. Такав став су у дебати заступале и Француска, Италија, Шпанија, Грчка, Мађарска и Словачка.

Међутим, Данска као председавајућа ЕУ ни у једном тренутку није ставила отварање кластера 3 на агенду Савета ЕУ, оцењујући да у овом тренутку за то постоји неопходна подршка.

Уместо тога, у оквиру расправе о закључцима о проширењу, земље чланице су усаглашавале компромисну формулацију којом ће ово питање бити одложено за неку другу прилику, наводе извори у Бриселу.

Фокус на реформе о владавини права

У закључцима председавања ЕУ наводи се и да Србија треба значајно да убрза реформе у области владавине права и доследно примени усвојене законе о медијима и јединственом бирачком списку,

ЕУ позива на ублажавање тензија и "дубоке поларизације" у српском друштву, жали због назадовања у области слободе изражавања и медија и позива на конкретне и опипљиве реформе у области владавине права.

Од Београда и Приштине се очекује да у потпуности примене Споразум о путу ка нормализацији и анекс о имплементацији, договорен у Охриду 2023. године.

У тексту се поздравља чињеница да европска интеграција остаје стратешки интерес Србије, али очекује од Београда да то докаже "на речима и делима".

Те вести би, каже, могле бити добре. Поводом одустајања приватног инвестиционог фонда Џареда Кушнера од градње хотела на месту зграде Генералштаба, Вучић је оценио да је наша земља пропустила прилику и изгубила важну инвестицију вредну најмање 750 милиона евра.

17.12.2025. Среда: Ујутру слаб мраз, а у Бачкој, Срему, по котлинама и долинама река магла и ниска облачност. Током дана мало и умерено, а на истоку Србије и претежно облачно. Понегде се очекује и киша, која се у брдско-планинским пределима југозападне Србије у јутарњим сатима локално може и смрзавати на тлу. Ветар слаб до умерен, ујутру и пре подне на југу Баната повремено и јак јужни и југоисточни. Најнижа температура од -5 до 2 °С, а највиша од 6 до 13 °С, на истоку земље око 3 °С. Увече и током ноћи у Бачкој, Срему, по котлинама и долинама река поново ниска облачност и формирање магле. Упозорење: МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 80%.

18.12.2025. Четвртак: Ујутро у нижим пределима понегде магла или ниска облачност. Током дана мало до умерено облачно са сунчаним интервалима. Ветар слаб до умерен, јужних праваца. Најнижа температура од -3 до 4 °С, а највиша од 8 до 14 °С. Упозорење: МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 80%.

19.12.2025. Петак: Ујутро у нижим пределима понегде магла и ниска облачност. Током дана мало до умерено облачно са сунчаним интервалима. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од -1 до 6 °С, а највиша од 8 до 14 °С. Упозорење: МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 80%.

20.12.2025. Субота: Ујутро у нижим пределима понегде магла и ниска облачност. Током дана мало до умерено облачно са сунчаним интервалима. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од -1 до 5 °С, а највиша од 6 до 10 °С. Упозорење: МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 80%.

Боцан-Харченко је указао да се међународни односи не могу градити на произвољној и селективној примени закона и упозорио да ће кршење принципа неповредивости имовине неизбежно довести до дугорочних политичких, економских, правних и других последица по репутацију за све који се свесно крећу овим путем.

"Руска страна одлучно брани своје интересе у правним оквирима. Банка Русије је већ предузела конкретне правне кораке усмерене на заштиту суверених права наше земље и надокнаду нанете штете. Предвиђене су болне мере одмазде, које ће утицати на фискалну стабилност починилаца незаконитих радњи", истакао је он.

Амбасадор Русије је оценио да је политика конфронтације нанела озбиљну штету економијама земаља ЕУ, које пролазе кроз стагнацију, буџетски дефицит и смањење индустријског потенцијала, што је, како оцењује, већ изазвало приметан пад животног стандарда становништва у државама ЕУ.

Амбасадор је указао да уместо да анализирају сопствене грешке, бриселске бирократе покушавају да губитке надокнаде искоришћавањем туђих ресурса, а да позивање на ванредне околности сведочи о томе да се непријатељство према Русији показало као превелики терет.

"Било какве активности које се предузимају у односу на имовину Руске Федерације без њене сагласности представљају отворену пљачку и одступање од норми међународног права. Одсуство консензуса унутар Европске уније по овом питању управо потврђује да тамо схватају опасност од преседана који се ствара", рекао је Боцан-Харченко.

Како је закључио, крађа руске имовине је истовремено мотивисана намером да се спречи потрага за мирним решењем украјинске кризе, јер је планирано преусмеравање средстава добијених незаконитим путем на даље наоружавање Украјине.

Против ове пресуде дозвољена је жалба Апелационом суду у Новом Саду, додаје се у саопштењу.

Ово је трећа пресуда донета по тужбама породица жртава у паду надстрешице.

Пред овим судом у току је још неколико поступака по тужбама чланова породице.

Она је изразила признање на храбрости припадницима хитних служби и полицији на брзој реакцији у којој су нападачи савладани.

Истакла је да терористички напад који се одиграо 14. децембра током прославе Хануке изазвао осећај рањивости код Аустралијанаца и да је због тога важно да овакви догађаји не буду повод за поделе.

“Разумем да овакви чинови насиља и антисемитизма могу оставити појединце и заједнице са осећајем да су на мети и да су рањиви. Управо зато је изузетно важно да стојимо заједно, да пружамо подршку једни другима у тренуцима туге и да не дозволимо да нас овакви догађаји поделе. Сваки становник Западне Аустралије као и сваки Аустралијанац треба да има право да живи слободно, без предрасуда, дискриминације или страха од насиља“, нагласила је Аднрић.

Она је упутила саучешће свима који су изгубили своје најмилије.

“Упућујем искрено саучешће свима који су изгубили своје најмилије. Моје мисли су са повређенима и свима који су погођени овим бесмисленим чиновима насиља, као и са нашом аустралијском јеврејском заједницом“, казала је Андрић која је и једини парлманетарац у Аустралији родом из Србије.

У терористичком нападу на плажи "Бонди" погинуло је 15, а повређено 42 особе старости од десет до 87 година.

Међу повређенима је четворо деце, двојица тешко рањених полицајаца и пролазник који је савладао једног од нападача и отео му оружје.

За овај злочин полиција је оптужила симпатизере Исламске државе, оца и сина Саџида и Навида Акрама.

Испитује се могућност да су пре овог масакра прошли војну обуку на Филипинима.

Професор Милош Хрњаз, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао је да би државе чланице НАТО-а, без додатних гаранција, могле да пруже помоћ Украјини више него што је то чине сада, као и да се позову на Повељу УН.

"Одмериле су до које мере ће помагати Украјини кроз финансијску помоћ и испоруку оружја, али засад су одлучиле да не буду активни и директни учесници у сукобу", наводи Хрњаз.

Према његовим речима, нарушено је поверење Украјине у партнере и није сигуран да ли ће се безбедносне гаранције које Кијев тражи у мировним преговорима сигурно поштовати.

Надзор над поштовањем мировног споразума

Хрњаз, такође, истиче да у мировном плану Доналда Трампа у 28 тачака, који нисмо у целости видели, нису предвиђене НАТО трупе у Украјини, као и да постоји могућност да би ОЕБС надзирао или Америка контролисала поштовање мировног споразума.

Говорећи о замрзавању руске имовине у Европи и коришћењу средстава за Украјину, Хрњаз каже да то по правилу не би требало да се дешава самоиницијативно, без одлуке Савета безбедности Уједињених нација.

"Европски лидери досад нису били спремни да у потпуности преузму та средства и користе их за Украјину. У Трамповом предлогу пише да се део тих средстава користи за обнову земље", објашњава професор ФПН-а.

На шта ће Украјина пристати

Говорећи о преговорима о територији, Хрњаз истиче да се према међународном праву веома ретко дешавало, од Другог светског рата до данас, да дође до присвајања уз нелегалну употребу силе.

"Кључно у преговорима је да ли ће Украјина пристати. То не би било у складу са међународним правом ни ако пристане. Ако би то био искрен пристанак, међутим, то би могло да буде предмет само академске расправе, али не и суштинске", наводи Хрњаз.

Такође истиче да је територијални уступак Украјине кључан у овом тренутку преговора и може да буде камен спотицања, а не питање чланства у НАТО-у или евентуално у ЕУ.

*Цео разговор можете погледати у виду на почетку текста

Он је складиштио извађени материјал и прерађивао га у погону за сепарацију, а после донетих решења о забрани обављања делатности, није поступио по налозима већ је наставио експлоатацију минералних сировина, чиме је од 2023. до 2025. године остварио противправни приход од око 34.478.000 динара за укупну количину извађеног материјала од око 42.953 кубна метра.

Осумњичени И. Н. је спроведен надлежном тужилаштву, додаје се у саопштењу полиције.

Амалија Павић рекла је за РТС да су на задовољство пословних компанија у Србији утицали светски и локални фактори.

Због чега су компаније незадовољније пословном климом у односу на прошлу годину?

– Комбинација глобалних и локалних фактора утицала је на пад задовољства. Глобални фактор је непредвидивост трговинских политика, што је утицало на наше главно извозно тржиште, а то је ЕУ.

Када је реч о локалним факторима, то је друштвено-политичка нестабилност од почетка године.

Наше истраживање није обухватило, јер је период до септембра, ступање на снагу санкција НИС-у и неизвесност до, надамо се, позитивног разрешења. Опрез је главна реч коју наше компаније употребљавају.

Више од половине чланица планира повећање пословања, док трећина планира нова запошљавања. Када је реч о микро и малим компанијама, скоро трећина очекује раст пословања, а нешто више од петине нова запошљавања. Видимо појачан опрез упоредив са оним из 2022. године. Каква је ситуација када је реч о додатним инвестицијама у 2026. години?

– Према нашем истраживању, 50 одсто AmCham чланица и 27 процената малих и микро предузећа планира додатне инвестиције.

Ипак, истраживање је рађено пре ступања на снагу санкција НИС-у.

Споменула сам 2022. годину, када су се ефекти ковид кризе преклопили са почетком рата у Украјини, што се одразило на пословање. Како се пословно окружење тада опоравило и дошло до рекордне прошле године?

– То је искуство после којег је дошло до макроекономске стабилности, смањења инфлације и успостављања ланаца снабдевања који су били прекинути због короне и украјинске кризе.

Увек треба да гледамо у своје двориште и да видимо шта ми можемо да урадимо да би се ситуација побољшала.

Шта су сада приоритети за побољшање пословне климе у Србији, колико се мењала листа кључних препорука за Владу Србије?

– Листа кључних препорука није се много мењала у последњих седам година, када смо имали раст од седам одсто, пандемију, украјинску кризу и високу инфлацију.

Увек су две прве реформе смањење корупције и повећање владавине права и ефикасности правосуђа. То компаније сматрају основом за развој, а Европска унија их тражи као услов за придруживање.

Сумња се да су у периоду од 2019. до 2025. године, Ј. Ц.,  Б. К. и особа за којом се трага, као одговорна лица три привредна друштва из Апатина и Темерина, искористили фиктивне фактуре о наводно извршеном промету грађевинске робе и услуга, које су сачинили и испоставили М. Р, Б. Р, М. Т, М. Б. и још једна особа за којом се трага, као одговорна лица више привредних друштава из Новог Сада.

Потом су, како се сумња, на основу фиктивних фактура осумњичена одговорна лица три привредна друштва из Апатина и Темерина избегли обрачун, пријаву и плаћање пореских обавеза пореза на додату вредност и пореза на добит правних лица у укупном износу већем од 345 милиона динара.

Како се сумња, по истим фиктивним фактурама су Ј. Ц, Б. К. и особа за којом се трага, са текућих рачуна ова три привредна друштва исплатили више од 722 милиона динара на текуће рачуне својих наводних добављача, односно привредних друштава из Новог Сада.

Одговорна лица тих привредних друштава М. Р, Б. Р, М. Т, М. Б. и још једно лице за којим се трага су, по пријему тог новца, са знањем да новац потиче од криминалне делатности, како се сумња, извршили пренос и конверзију тог новца у укупном износу од 610 милиона динара, неоснованим подизањем у готовини са рачуна тих привредних друштава и неоснованим безготовинским трансакцијама на своје рачуне као физичких лица.

Такође, како се сумња, део новца су пребацивали и на личне текуће рачуне М. Р, В. Р, С. Т, Н. Н. и С. П, одакле су тај новац даље конвертовали у готовинска средства, задржали га за себе и користили.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном тужилаштву, саопштено је из МУП-а.

Више јавно тужилаштво у Новом Саду саопштило је у понедељак да је одређено задржавања до 48 часова за 11 осумњичених, док је за два лица расписана полицијска потерница, због сумње да су извршили кривичнна дела утају пореза, пореске преваре и прање новца.

НБС указује да се износ од око 120 динара за евро, који се само код појединих мењача појављивао на мењачким таблама и потом у јавности делио као психолошки окидач панике, није формирао на основу тржишних кретања, већ је био могућ искључиво у случају када је мењач истовремено применио максимално дозвољено одступање продајног курса од средњег курса од 1,25 одсто, као и максималну законом дозвољену провизију од један одсто.

Неће се појављивати 120 динара за евро

Доношењем нове привремене мере којом се укида могућност наплате провизије, више неће постојати основ да се на мењачким таблама или у јавном простору појављују продајни курсеви који могу имати узнемирујући и обмањујући психолошки ефекат на грађане, наведено је у саопштењу.

На тај начин, неће бити могуће да се у јавности истичу курсеви од 120 динара за евро.

Одлука представља наставак доследних активности НБС усмерених на очување стабилности финансијског система, укључујући претходно предузете мере којима је обезбеђена повећана доступност ефективног страног новца и олакшано пословање мењача у условима појачане тражње, каже се у саопштењу НБС.

Мера нема унапред одређено временско ограничење и примењиваће се док год то захтевају тржишне околности, а НБС ће континуирано пратити ситуацију и одлучити о њеном укидању у тренутку потпуне стабилизације.

НБС поручује да неће дозволити да се кроз појединачне примере, извештавање појединих медија или друштвене мреже ствара погрешна слика о стању на девизном тржишту, нити да се у осетљивим тренуцима на тај начин изазива паника на штету грађана и финансијске стабилности Србије, наведено је у саопштењу.

С. М. је, после бекства и скривања, јутрос ухапшен у Гроцкој и, по налогу надлежног тужилаштва у Смедереву, одређено му је задржавање до 48 часова, саопштено је из Полицијске управе Смедерево.

Полицијски службеници, у сарадњи са Вишим и Основним јавним тужилаштвом у Смедереву, настављају даљи рад у циљу утврђивања свих чињеница и околности, као и квалификације кривичних дела.

Упркос томе, наводи се, поједине организације и појединци, "укључујући и оне који се годинама представљају као заговорници људских и мањинских права, упорно настоје да ту већинску вољу преиспитају или преиначе".

"Својим саопштењима уцењују не само легитимно изабране представнике националних мањина већ и посланике Народне скупштине, захтевајући избор 'легално утврђених кандидата', упркос томе што је у међувремену постало неоспориво да они не изражавају вољу њихових формалних предлагача, да су у позицију кандидата дошли управо због притисака који су очигледно легални само уколико долазе са оне 'грађанске' стране политичког спектра", наводи се у заједничком саопштењу.

Истовремено, подсећа се да су национални савети националних мањина уставна и законска категорија и да су управо они легитимни представници својих заједница, као што су народни посланици легитимни представници грађана.

Истиче се да сваки покушај да се споља, без мандата и без демократског легитимитета, утиче на њихове одлуке, доживљавамо као задирање у права националних мањина и умањивање њихове институционалне аутономије.

Апел међународној заједници

Због свега тога је, наводи се, важно да се у јавности јасно и недвосмислено препозна и уважи чињеница да је воља националних мањина изражена кроз њихове изабране представнике и упућују апел међународној заједници да "обрати пажњу на ове и сличне флагрантне покушаје њеног игнорисања или заобилажења".

"Национални савети националних мањина остају отворени за дијалог и конструктивну сарадњу са свим актерима који искрено поштују права националних мањина, али уједно очекујемо да се одлуке националних савета третирају са пуним уважавањем, у складу са демократским принципима и важећим правним оквиром Републике Србије, и да се обуставе сви покушаји уцењивања од стране појединих чланова Савета РЕМ", наводи се у саопштењу.

Заједничко писмо потписали су Национални савети ашкалијске, бугарске, буњевачке, чешке, египатске, горанске, грчке националне мањине, мађарске, македонске, немачке, пољске, ромске, румунске, русинске, руске, словачке, словеначке, украјинске, влашке националне мањине и Савез јеврејских општина Србије.

Поједини медији претходно су објавили да је на више адреса у Београду стигло писмо у којем се наводи да је постављена бомба у згради ВМА, у тзв. "Ћациленду" испред Скупштине Србије и у згради у којој се налази WMG у Влајковићевој улици.

Joжеф Кориж, пољопривредник из Фекетића, каже: "Tада нас је Бела IV примио, али једино тако да будемо војници, да чувамо краља и круну. После су нас терали да примимо хришћанство, а Кумане нису хтели да приме римско католичко, па после су постали протестанти. Ми протестанти немамо ни слику, ни кип, ни крст, наша црква је у бело офарбана, једино наш Бог је у срцу, и ми не треба да имамо такве знакове. Ми нисмо имали наше хришћанство тада, него природу смо поштовали, сунце и земљу. Зато и дан данас нашим чизмама је округла њушка, да не можеш да шутнеш у земљу, поштујеш земљу, да не шутеш земљу, мајку."

Потомци племена познатог по војној снази, данас су углавном занатлије и пољопривредници. У свету аутохтоног сточарства наш саговорник нашао се захваљујући честим посетама Националном парку Хортобађ у Мађарској, где је добио понуду да одабере шта жели и понесе у Србију.

Joжеф додаје: "Дошао сам кући, писао сам Министарству пољопривреде за дозволу да унесем, добио сам дозволу али тако да имам ген банку за Србију од тих животиња. Добио сам карантин, отворили смо карантин и понео сам кући животиње, два нониуса, пет подолца, пет бивола, два магарца. Сви су били још деца када сам их унео. Увек ме је привлачило све што је старинско. Пре тога сам се бавио стрељаштвом. И онда, када сам видео и ову стоку, нешто то до срца ми је дошло да имамо, да држимо у Војводини."

Војводину и родни Фекетић, каже, не би мењао ни за шта на свету. Ту где је, свој на своме, планира да направи смештајне капацитете како би посетиоце могао што боље да угости. Разуме се, уз увек занимљиве приче и домаће мезе.

Овај традиционални догађај организује Туристичка организација, у сарадњи са општинском управом и
основним школама.

Биљана Савић, учитељица из Дебељаче, додаје: "Прелепо је све било, добра организација, деца су наравно срећна и радосна и влада права претпразнична атмосфера. Украсе смо купили, а деца су остављала печате и отиске својих руку пријатељства и није било много напорно."

Деда Мраз, објашњава: "Kићење је протекло у празничном духу, а јелка је пуна љубави, јер таква је и читава манифестација на којој делимо срећу и радост. Било је ту и слаткиша и свега што деца воле."

Ово није једина божићна и новогодишња манифестација која се организује за најмлађе у Kовачици.

Петар Вишњички, председник Општине Kовачица, наводи: "Овом приликом бих свима честитао сретне божићне и новогодишње празнике, и осврнуо бих се на 28. децембар и позивам сву децу до 4. разреда да дођу на "Новогодишњу чаролију", да погледају представу и преузму пакетиће."

Дружење са Деда Мразом, песма и игра најмлађих, били су најлепши увод у предстојеће празнике и
зимски распуст.

Радомир Куртић је у Москви боравио као представник компаније у свом другом мандату.

Нико од представника власти се још није званично огласио о овом случају.

Југоимпорт-СДПР је српска компанија у државном власништву која се бави трговином, наоружањем, одбрамбеном опремом, као и трансфером технологија.

У питању је највећа регионална компанија у области одбрамбене индустрије.

Растко Радичевић, син Бранка В. Радичевића, каже: ''Kао што се свака вредност враћа и показује свој прави квалитет протоком времена. тако се враћа и Бранко Радичевић и његова књижевност. Цела породица је јако поносна на то што све, напокон, долази на своје место.''

Бранко Тепавац, унук Бранка В. Радичевића, додаје: '' Довољно је рећи да своје детињство не бих мењао ни за шта на свету, а то је заслуга, добрим делом, Бранка В. Радичевића, песника, односно мог деде.''

Захваљујући дару потомака Бранка В. Радичевића, чачанска библиотека чува његову личну библиотеку, намештај, уметничке и етнографске предмете, као и рукописну заоставштину. Поводом стогодишњице од његовог рођења, уприличена је мултимедијална изложба "Чудотворне речи".

Оливера Недељковић, ауторка поставке, библиотекарка, објашњава: ''Овога пута ми смо инсистирали на стваралаштву за децу. Желели смо да деца читају његово стваралаштво, прозно и песничко, и да буду инспирисана њиме. Одатле су можда и најзначајнији најкреативнији сегменти ове изложбе управо остварења деце."

Био је и страствени истраживач српског језика, баштине и традиционалне културе, остављајући неизбрисив траг у очувању народних обичаја и културног наслеђа.

Маријана Лазић директорка Градске библиотеке "Владислав Петковић Дис" у Чачку, наводи: ''Јако је значајно јер је он био најчачански Чачанин међу нама, који је много себе дао у многобројне манифестације које се и данас реализују у нашем граду, као што је Дисово пролеће па и Сабор трубача у Гучи, не тако далеко од Чачка.''

У чачанској библиотеци истичу да је значај дела овог Чачанина, који је дуг завичају непрестано враћао на многобројне начине, несагледив.

Откривена роба и возач су предати у даљу надлежност тужилаштва и полиције.