На питање да ли жели да "ужива у предностима јединственог тржишта и Шенгенског простора без притиска за већу владавину права и демократизацију", Вучић одговара негативно.

"Притисак треба да се одржи и морамо се суочити са њим. Они би увек требало да буду у могућности да кажу: 'Ниси довољно добар, мораш да одеш'", рекао је председник Србије.

На питање о ситуацији са снабдевањем енергијом, Вучић каже да су тешкоће почеле још пре рата у Ирану, када је због америчких санкција Русији, српска Рафинерија нафте Панчево морала да се затвори.

Kаже да је то веома тешко погодило Србију, јер је резултирало нижим растом.

"Неки људи мисле да се ради само о бројевима – не, то директно утиче на животе људи. Нижа стопа раста значи ниже пензије и повећање плата. Веома сам захвалан Европској унији, тиму Урсуле фон дер Лајен. Разговарали смо са њима које нове цевоводе (нафтоводе и гасоводе) до разних суседних земаља треба да изградимо до 2035. године. Уложићемо значајна средства у нашу енергетску инфраструктуру и у томе имамо пуну подршку Европске уније", појаснио је Вучић.

О односима са Русијом

На питање о односима са Русијом и томе да ли је та земља и даље поуздан савезник, Вучић каже да је увек била поуздан савезник у снабдевању гасом.

"Али онда су ме руски медији веома оштро напали, оштрије него многе западне лидере. Традиционално смо имали добре и пријатељске односе, али сада сам једноставно морао да заштитим националне интересе Србије. Нисмо ничије марионете", рекао је председник Србије.

Наводи и да је наговарао руску страну да прода удео у НИС-у Србији, да је био фер и да није инсистирао ни на праву прече куповине, као и да је стално питао зашто не желе да продају НИС Србији, али да није добио прави одговор.

"На крају смо се сложили са овим моделом, у којем би мађарска компанија МОЛ и емиратски АДНОК сада требало да преузму велики део. И можемо да повећамо наш удео са 29,87 на 34,87 процената, што нам даје боље механизме контроле и већи надзор над финансијским одлукама", рекао је Вучић.

"Србија није извезла ниједан метак у Украјину"

На питање да ли је "Русија фрустрирана јер Србија продаје муницију и оружје другим земљама које затим снабдевају Украјину", понавља да Србија није извезла ниједан метак у Украјину, али да се у ратним условима може десити да меци посредно заврше у ратној зони.

"Све смо ово разговарали са Русима. Разговарао сам са Путином на састанку у Пекингу и показао му списак земаља извоза и рекао: 'Ево списка, у чему је проблем? Он је затим показао на Пољску, али тамо је ишла само муниција за ловачке пушке. Али да, било је извоза у Чешку, у Велику Британију и још неколико земаља, и коначно, завршило је у Украјини'", рекао је Вучић.

Каже и да је рекао руском председнику Владимиру Путину да Србија никакве санкције није увела тој земљи, а да је због тога много патила.

"И не желим никакво признање за то. Нисам то урадио због вас, већ због нашег политичког става, јер верујем да санкције нису корисне. Али имам 28.000 људи који директно раде у војноиндустријском сектору у Србији – сва наша складишта пуцају по шавовима од граната, ракета и муниције различитог калибра. Пустили смо их да би људи могли да примају плате и преживе", рекао је Вучић.

"Доћи ће до значајних промена унутар европских друштава"

Како каже, ми се као Европљани суочавамо са много већим проблемима у будућности, попут кризе у Ирану, која ће имати велике политичке последице.

"Доћи ће до значајних промена унутар европских друштава. Разговарао сам са својим пријатељем Гвидом Крозетом, италијанским министром одбране. Италијани купују 1.000 пешадијских борбених возила Линкс, а да не помињемо остале производе Рајнметала. А такође видимо и велике политичке промене у Сједињеним Државама", рекао је Вучић.

На питање да ли је "разочаран садашњом америчком администрацијом", каже да "није био задовољан неким њиховим одлукама".

"Американци су нам свима овде у региону много помогли осигуравајући мир и стабилност у Босни и Херцеговини. Надао сам се да ће заузети и оштрији став против Куртијевог режима. Да ме нисте питали, не бих то поменуо – они провоцирају све Србе који живе на Косову и Метохији. А ту је и овај такозвани Одбор за мир, где је Вјоса Османи главна атракција. То не бисмо очекивали од Трампове администрације", рекао је председник Србије.

О пројекту Трамповог зета

Говорећи о пројекту Трамповог зета Џареда Кушнера, који је требало да се реализује у Београду, Вучић каже да је то зграда из СФР Југославије која је погођена 1999. године.

"До данас не разумем шта је требало да буде погрешно са тим пројектом. То би довело огромног инвеститора у земљу, запослило би хиљаде људи и обезбедило уговоре стотинама компанија. Планиран је и музеј, споменик жртвама", рекао је Вучић.

Појашњава да је циљ протеста против пројекта био да "га дехуманизују", да покажу да "Вучић није људско биће", као и да су "оклеветали његову децу и ширили лажи".

"А оно што се губи у протестима јесте да смо током мог мандата доживели највеће стопе раста у историји земље. Наш однос дуга према БДП-у је пао са 79 на 41 одсто од 2014. године. У центру Београда, где имам највише критика, просечна плата је сада већа од 1.700 евра, више него у Словенији. Погледајте приобаље у Београду, многе нове километре брзих ауто-путева и брзих железничких пруга – то ће бити моје наслеђе, свиђало им се то или не", рекао је Вучић.

Нагласио је и да је тужиоцу више пута рекао да због тог пројекта гони њега, а не његове сараднике.

"Такође су прикупили изјаве од запослених у агенцији за заштиту наслеђа и другим канцеларијама, тврдећи да сам их вређао и називао лењим. А ја сам рекао – тако је, 100 одсто. Не мислим да сам био пристојан. Не поседујем никакве компаније, не обављам никакав посао и никада нисам узео ни долар ни евро ни од кога. Немам никакву имовину нити банковне рачуне нигде у свету осим у Србији. Ни моја деца. Још увек чекам њихову истрагу против мене: да ме ухапсе као великог криминалца јер сам желео да донесем велике инвестиције у Србију", рекао је Вучић.

Очекујемо процену Венецијанске комисије

На питање о недавно усвојеном сету правосудних закона рекао је да их је потписао, јер су прошли парламент, и да је рекао да ако Венецијанска комисија буде рекла нешто о томе, да ће одмах бити повучени.

Рекао је и да је члановима парламента из владајуће коалиције рекао да је требало да чекају мишљење Венецијанске комисије.

"И ја сам то јавно урадио. Сада очекујемо процену Венецијанске комисије негде следеће недеље", рекао је Вучић.

Поступање на протестима

На питање "о поступању на протестима и насиљу над демонстрантима", Вучић каже да "готово да није било насиља над демонстрантима, али је било насиља над полицијским јединицама".

"Два наша човека су повређена, један од њих пиштољем аустријског порекла. А 200 метара одавде, други човек је избоден ножем и изгубио је бубрег", рекао је Вучић и нагласио да је вест о пребијању студенткиње бејзбол палицама у Новом Саду била лаж, али да је ипак тадашњи премијер поднео оставку.

"Да ли би се то десило у Немачкој", упитао је председник Србије.

Говорећи о смени команданта специјалне антитерористичке јединице Министарства унутрашњих послова истиче да се то није десило, јер није хтео ништа да предузима против демонстраната и да нико није тражио од њега да било шта предузме.

"Био је на својој функцији 29 година, сада је смењен, баш као што су многи други смењени и биц́е смењени. Тако то функционише у демократијама", рекао је Вучић.

О својој будућности

На питање како замишља своју будућност, с обзиром на то да нема више законско право да се кандидује за председника, Вучић наглашава да му то није дозвољено и да не намерава да дозволи да се Устав мења, као што неки медији сугеришу.

"Ако ме питате шта бих волео да радим - волео бих да видим како моја ћерка оснива приватну фирму за политички консалтинг овде у Србији, а ја бих могао да јој будем саветник. И наравно: волео бих да тренирам децу у кошарци", нагласио је Вучић.

"Устав предвиђа у којим случајевима се парламент распушта, али у овом случају не постоји основ да председница распусти парламент пре истека рока од 60 дана и пре него што избор председника не успе“, рекла је Хаџију.

Позвала је на смиреност и професионализам у доношењу одлука.

"Позивам уставни суд, не желећи да се ово схвати као мешање, да су са његове стране потребнe будност, пажња, брзинa и професионализам, и позивам све да пусте суд да ради свој посао, јер сам уверена да у таквим ситуацијама суд може бити под притиском од стране било кога“, рекла је Хаџиjу.

Османијева и даље није потписала одлуку о датуму избора, чека одлуку суда

Вјоса Османи још није потписала одлуку о датуму ванредних избора, јер чека да види да ли ће уставни суд издати привремену меру или не за њен декрет о распуштању скупштине.

Саветник за медије Вјосе Османи Беким Капина, рекао је да ако уставни суд сматра да је потребно издати привремену меру, председништво ће то поздравити.

"Председница још није потписала указ о датуму избора јер, како је обавестила странке на консултативном састанку, чека уставни суд. Уколико уставни суд сматра да је потребно увести привремену меру, председништво је поздравља, понављајући да та мера ни у једном тренутку не прејудицира коначну одлуку дуда у вези са уставношћу указа", рекао је Купина.

Вјоса Османи је декретом распустила централну скупштину након што председник није изабран до 5. марта у поноћ, а потом се са представницима странака консултовала о датуму превремених избора.

Пре декрета о распуштању, скупштина није успела да изабере председника јер у сали није било обавезне две трећине посланика.

Пошто посланици опозиције не присуствују седници, покрет Самоопредељење је раније поднео жалбу уставном суду, тражећи да се утврди обавеза присуства посланика и да се рок за избор председника продужи за два месеца.

Током обиласка Ваљаонице бакра у Севојну, премијер је истакао да су и Први партизан и Ваљаоница бакра два примера добро интегрисаних фабрика које упошљавају велики број људи, а такође имају велики значај за државу, пре свега, у наменској индустрији која је усмерена за потребе Србије, али и за извоз.

"Имао сам задовољство да чујем импресивне бројеве који крећу негде у педесетим годинама прошлог века, када је великим радним акцијама и мобилношћу људи направљен овај гигант који има огроман потенцијал са извозним резултатима од 250 милиона евра, са великим амбицијама у наредном периоду, али и са јако паметном стратегијом улагања и у енергетску самоодрживост", рекао је Мацут.

Ваљаоница бакра један је од наших водећих извозника. Фокус се ставља на прераду бакра и легура бакра за глобално тржиште. Kао гигант у свом пословању даје значајан допринос и локалној самоуправи и држави.

"Ово је добар пример једног интегрисаног приступа и у очувању броја људи и производног портфолија, сарадње у локалу, јер сви производи који излазе одавде су практично производи у Србији који дају највећи допринос БДП-у, самим тим што све што је произведено овде се извезе, највећи проценат, око 90 одсто се извози, што је изузетно добар показатељ", рекао је Мацут.

Kако је додао, гиганти попут Ваљаонице бакра морају да опстану у Србији.

"Ми смо земља која је традиционално везана за тешку, односно, прерађивачку индустрију и ово је нешто што даје перспективе људима који живе у земљи и у окружењу, на месту где су фабрике присутне и где упошљавају велики број људи. Овај читав концепт је веома добар, велика је површина, има простора за развој, мислим да ћете и са локалном самоуправом имати добру сарадњу и да ћете наставити да сарађујете и даље", рекао је Мацут.

Премијер је истакао да сматра да је Севојно једна од најрепрезентативнијих општина у Златиборском округу у развојном смислу.

Kао један од важних сегмената доброг пословања гиганта истакао је и бригу о запосленима, сматрајући и то једним од предуслова за импресивне дохотке које фабрика остварује.

"Ми смо ту за сарадњу у сваком погледу. Очекујемо да ћете водити рачуна о људима који овде раде, али и о производњи, односно, производним плановима за следећих претпостављам десет година. Мислим да имате добру визију за следећу деценију", поручио је Мацут.

Управа вртића и стручне службе одмах су дошле на лице места, након чега су васпитачи започели потрагу.

Дечака су тражили у околини вртића и у оближњим улицама.

Нешто после 11 часова позвана је мајка дечака, која је рекла да је дете са њом.

Мајка, која има самостално старатељство, и дечак, потом су обавили разговор са васпитачима и управом установе.

На састанак је позван и отац дечака, који је одбио да дође. 

У разговору са дописницом РТС-а из Чачка отац дечака је у телефонском разговору рекао да је страшно то што је његов син ишетао из вртића неопажен од оних који треба да воде рачуна о деци, али и да је о томе обавестио медије и кабинет председника Србије.

У Предшколској установи "Радост" је речено да је "најважније да је дечак добро и неповређен", а васпитачи који су задужени за ту вртићку групу биће, како је речено, "третирани у складу са процедуром предвиђеном законом за овакве случајеве".

Код њега је откривено и заплењено 1.100 литара нафтних деривата без прописане документације о пореклу. Нафтни деривати су, како се наводи, пронађени приликом претреса на адреси пребивалишта осумњиченог, а за које постоји основана сумња да су били намењени стављању у даљи промет, односно продаји непознатим лицима.

Ухапшени ће након подношења заједничке кривичне пријаве, бити спроведено Основном јавном тужилаштву у Аранђеловцу.

Бојан Станић из Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије каже за РТС да трговина Србије са Блиским истоком чини релативно мали део укупног извоза, али да геополитичка нестабилност у региону може да има посредне последице.

"Прошле године укупни извоз Србије био је око 33,5 милијарди евра", каже Станић. На тржишта Блиског истока пласирали смо око 434 милиона евра. 

Подсећа да су многе земље тог региона већ у претходном периоду бележиле пад у трговинској размени са Србијом.

"Видели смо да су у 2025. у односу на 2024. годину све земље Блиског истока углавном пале у погледу извоза, осим Израела, а ту доминира извоз опреме за војноиндустријски комплекс“, наводи Станић.

Главни извозни производи – војна опрема, цигарете и воће

Према подацима о структури извоза, Србија на тржишта Блиског истока највише пласира војну опрему, али и одређене производе широке потрошње.

"Доминира војна опрема, а највећи купци су управо земље са којима имамо и највећу трговинску размену – Израел, Уједињени Арапски Емирати и Азербејџан. Са друге стране имате и цигарете, јер је тамо и даље велика потражња за њима, затим смрзнуто воће или свеже јабуке, као и аутомобилске гуме и обрађено дрво букве“, објашњава Станић.

Ипак, истиче да су укупни износи извоза тих производа релативно мали у поређењу са извозом Србије на друга тржишта.

"То су релативно мали износи у односу на оно што пласирамо у свет, тако да са те стране нема неке велике угрожености. Али када се дешавају ратни сукоби, постоји једна јасна корелација – што је већа нестабилност, повећава се извоз војне индустрије, док се истовремено смањује извоз робе коју становништво свакодневно користи“, наглашава Станић.

Проблеми у увозу сировина за пластичну индустрију

Када је реч о увозу из региона Блиског истока, Србија највише набавља енергенте, индустријске хемикалије и одређену техничку опрему, попут радара.

Станић истиче да посебну забринутост изазива могући прекид увоза сировина које се користе у домаћој индустрији.

"Поред нафте, која је свакако највећа брига, постоји и питање увоза материјала који се користе у пластичној индустрији, које смо увозили из Ирана. Говоримо о увозу вредном око 50 милиона евра, што је било значајно за нашу индустрију пластичних маса“, каже Станић.

Додаје да су бројне српске компаније у последњих неколико година интензивно развијале сарадњу са иранским партнерима.

"Доста наших фирми потписало је споразуме о снабдевању са иранским компанијама, а у мају је требало да се одржи и један Експо у Ирану на коме су планирале да учествују и српске компаније. Наша делегација је у претходним годинама више пута боравила у Ирану, тако да у том погледу ово јесте један удар на конкурентност наше индустрије пластичних маса“, наводи Станић.

Цена нафте највећи ризик за економију

Ипак, највећи ризик за српску економију представља раст цене енергената, пре свега нафте.

"Цена нафте је у последњих петнаест дана порасла за око 50 одсто и тренутно се креће око 106 долара по барелу. Нафта је део цене практично сваког производа, јер утиче на транспорт и производњу“, истиче Станић.

Уколико се сукоб настави, могуће су и значајно веће цене.

"Видели смо најаве катарске владе да би у наредних неколико недеља цена могла да достигне 150 долара по барелу, што је знатно више него у време енергетске кризе након почетка рата у Украјини“, каже Станић.

Потрага за алтернативним тржиштима

Компаније које послују са земљама Блиског истока већ разматрају могућност преусмеравања извоза на друга тржишта, али тај процес није једноставан.

„Ово је виша сила и нико не може да утиче на то. Сада се процењује да ли има смисла чекати да се ситуација смири или тражити нова тржишта. Али како сада ствари стоје, нема назнака да би рат могао брзо да се заврши, већ може да потраје месецима“, објашњава Станић.

И након завршетка сукоба, каже, остаје питање колико ће регион бити привлачан за нове инвестиције и послове.

"Поставља се питање колико ће то подручје бити примамљиво за нова улагања и нови извоз када се ситуација смири“, додаје Станић.

Алтернатива у Северној Африци

Као једну од алтернатива за српске извознике Станић види тржишта Северне Африке, пре свега Египат.

"Трговина са Египтом је тржиште у које доста улажемо, имамо и споразум о слободној трговини, а након потписивања споразума са Уједињеним Арапским Емиратима интересујемо се и за друге земље Северне Африке које су релативно далеко од овог сукоба“, каже Станић.

Међутим, наглашава да је конкуренција на тим тржиштима веома јака.

"Није лако пронаћи ново тржиште, јер и друге земље желе да се позиционирају. Кина је ту изузетно снажан конкурент, али доста тога зависи и од политичких односа, јер се у многим земљама региона економска сарадња и даље у великој мери ослања на добре политичке односе“, навео је Станић.

"Бавиo се областима функционалне анализе, теорије оператора, теорије уопштених инверза, линеарне алгебре, теорије сумабилности и теорије непокретне тачке. Све области које је изучавао и из којих је објављивао радове отвориле су пут за будуће нараштаје научника у земљи и иностранству", наводи САНУ.

Истиче и да је увео и користио многе иновативне методе доказа, као и многе нове појмове који су данас општеприхваћени у математичкој јавности

Учествовао је на многим конференцијама у земљи и иностранству и објавио више књига и монографија и преко 230 научних радова у престижним светским часописима.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2015, а  за редовног члана 2021. године. 

Национални савет је сазвао мађарски премијер Виктор Орбан због нафтне кризе на Блиском истоку и блокаде нафтовода "Дружба" које је изазвала Украјина.

"Ако Брисел одмах не укине забрану увоза и санкције на руску нафту и гас, то ће европској привреди задати дубок економски ударац, јер ће цене енергије скочити, а тиме ће све поскупети! Значи ако Брисел не дозволи повратак руских снабдевача на европско тржиште, онда ризикује драматично повећање цена горива у Европи. Брисел би морао, без идеолошких ограничења, због интереса грађана и привреде Европе, да повуче хитне потезе да би спречио огромно повећање цена у Европи", рекао је Сијарто.

Орбан: Мађарска затражила од ЕУ да обустави санкције на увоз руских енергената

Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је да је у писму затражио од председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да обустави све санкције на увоз руских енергената, јер је то потребно да би се зауставио раст цена сирове нафте у Мађарској и ЕУ.

Према његовим речима, украјинска нафтна блокада и рат на Блиском истоку проузрокују вртоглави раст цена нафте, што представља озбиљну претњу за Мађарску и Европску унију, преноси Мађар немзет.

Орбан је такође у видеу објављеном на својој Фејсбук страници рекао да је сазвао састанак владе за касније током дана како би "спречио да цена дизела и бензина порасте до неподношљивих нивоа".

Наводи се да је истакнути правник Предраг Ћетковић изјавио да у ВЈТ у Београду има преко 80 јавних тужилаца и да даља упућивања нису потребна, што, наглашава то тужилаштво, није тачно, јер у овом моменту у ВЈТ у Београду ради 70 јавних тужилаца, распоређених у шест одељења, који имају у раду више од 22.000 предмета.

"Ћетковића је, као истакнутог правника бирала Народна скупштина Републике Србије. Неодговорним иступима Ћетковића и Вукићевићеве, као одлазећег члана Савета из реда јавних тужилаца, настављена је пракса актуелног сазива Савета да игнорише кадровске потребе ВЈТ у Београду", додаје се у саопштењу.

Одлуком ВСТ систематизована 103 места 2023, 25 није попуњено

Истиче се да су 2023. године одлуком Високог савета тужилаштва систематизована 103 места за јавне тужиоце у ВЈТ у Београду од којих 25 није попуњено избором.

Од 78 јавних тужилаца ВЈТ у Београду петоро је упућено у друга јавна тужилаштва, двоје је постављено за вршиоце функција, а један је на вишемесечном боловању.

"При том долазимо у ситуацију да се упорно не расписују конкурси за упражњена места док јавни тужиоци напуштају ово тужилаштво услед избора у Апелационо јавно тужилаштво у Београду, упућивања у друга јавна тужилаштва, одласка у пензију или других разлога. Најодговорнијим за овакву ситуацију сматрамо одлазећег председника Савета Бранка Стаменковића, Врховног јавног тужиоца Загорку Доловац - члана Савета по положају, као и одлазећег члана Савета Тању Вукићевић", саопштило је тужилаштво.

Прецизира се да Вукићевићева током трајања мандата у ВСТ није показала ни најмање интересовање за кадровске и друге проблеме са којима се сусреће у раду њено матично тужилаштво, нити је за то време долазила у то тужилаштво или контактирала са главним јавним тужиоцем.

ВЈТ очекује више слуха за кадровске потребе

"Њена улога није да у Високом савету тужилаштва даје кворум и беспоговорно испуњава агенде председника Савета и Врховног јавног тужиоца, већ да, поред осталог, заступа колеге – јавне тужиоце који су је изабрали за члана Савета на мандат од пет година. Због тога не можемо да не приметимо околност да Тања Вукићевић није подржала упућивање јавног тужиоца Јелене Коцић у ВЈТ У Београду", истиче се у саопштењу.

Такође, додаје се да Јавни тужилац Јелена Коцић представља врхунски кадар, с обзиром да је у периоду од 2022-2023. године из Основног јавног тужилаштва у Нишу била упућена у ВЈТ у Београду, где је поступала у предметима Посебног одељења за сузбијање корупције и показала изузетно стручно знање из ове области и интегритет у неким од најтежих предмета из дате материје. Коцић је у матично тужилаштво враћена 2023. године услед ступања на снагу закона који су пратили уставне амандмане.

Додаје се да ВЈТ очекује да ће нови сазив Високог савета тужилаштва, који треба да почне са радом 6. априла ове године, имати више слуха и разумевања за кадровске потребе ВЈТ у Београду, које је највеће јавно тужилаштво у Србији, са највећим бројем предмета у раду у материји општег криминала, малолетничког криминала, као и сложених и комплексних предмета у области борбе против корупције и високотехнолошког криминала.

Актуелан број предмета у којима јавни тужиоци поступају: 

Одељење за општи криминал

КТР 7.381

КТ 1.792

КТО 1.318

КТИ 317--------------------Укупно 10.808

Посебно одељење за сузбијање корупције

КТРКО 1.386

КТКО 633

КТИКО 133

КТОКО 182-----------------Укупно 2.334

Посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала

КТРВТК 2.961

КТВТК 960

КТОВТК 224

КТИВТК 28------------------Укупно 4.173

Одељење за малолетнике

КТМ  - 4.427

"Са изменама закона о трговини и са законом о заштити потрошача, он ће чинити један интегралан пакет који би коначно требало да уведе трајнији ред с обзиром на то да је претходно дефинисана уредба била ограниченог временског карактера и не би могла да има ово дејство", наводи Мијушковић.

Објашњава да овај закон неће директно снизити цене, али може створити предуслове да до појефтињења дође.

Како наводи, закон ће јасно дефинисати шта су фер, а шта нефер трговачке праксе. Потпуно недозвољене праксе, које се налазе на такозваној "црној листи", биће елиминисане, док ће постојати и категорија "сивих" пракси које ће бити предмет додатних провера.

"Значи, он треба да помогне да се уреде односи између најјаче карике у ланцу – у овом случају то су малопродаје, и осталих ентитета, конкретно добављача, произвођача који би требало да имају највећи бенефит од овог закона", нагласио је Мијушковић.

Рокови плаћања и забрана нефер трошкова

Једна од важних новина односи се на рокове плаћања и наметнуте трошкове које трговци пребацују на произвођаче.

"Спречиће се пробијање рокова плаћања, али и додатни нефер трошкови које трговци пребацују на произвођаче и добављаче – попут маркетиншких намета или екстремно високих трошкова за улистaвање производа", каже Мијушковић.

Наглашава да ће било какве врсте уцена ка произвођачима, односно добављачима, бити елиминисане.

"С обзиром на то да неће постојати та категорија трошкова или не би смела да постоји ка добављачима, односно произвођачима, направиће се простор да дође до редукције цена. Наравно, опет у финалу то није једини моменат, постојаће и други трошкови који то опредељују – логистички трошкови, трошкови зарада, енергената, али сада већ можемо рећи да је једна карика у ланцу релаксиранија и да би последично то требало да доведе до нижих цена", објашњава Мијушковић.

Према предложеним правилима, рок плаћања за лако кварљиве пољопривредне производе биће до 30 дана, а за остале прехрамбене производе до 60 дана.

"Уводите једну извесност у односе између учесника у ланцу снабдевања", додаје Мијушковић.

Указује да се закон у великој мери ослања на директиве Европске уније и праксу која већ постоји у бројним европским земљама.

"Слична законска решења постоје у бројним државама ЕУ. Ми смо се угледали на најбоље европске праксе, уз уважавање специфичности локалног тржишта", наводи Мијушковић.

Малопродаја као најјача карика у систему

Говорећи о односу снага на тржишту, Мијушковић истиче да је јачање малопродајних ланаца глобални тренд.

"Тренутно најјача карика у ланцу снабдевања постају малопродавци. Раније су то традиционално били произвођачи, али се тај однос временом мењао", каже Мијушковић.

Циљ закона, додаје, није напад на трговце, већ успостављање равнотеже и спречавање злоупотребе тржишне снаге.

"Оно што желимо јесте да направимо баланс и да се спречи било каква злоупотреба тог положаја“, наглашава Мијушковић.

Ко ће контролисати тржиште

Да би овај закон дао резултате, пресудна ће бити његова примена, сматра Мијушковић.

"Видећемо на делу колико ће постојати не само способност, него и капацитет да се контрола спроведе у дело. Супер је када нешто дефинишете, али ако га не спроводите у дело, онда то не ваља", поручује Мијушковић.

Контролу ће спроводити Комисија за заштиту конкуренције, ресорно министарство и тржишна инспекција.

"Морамо много ажурније и доследније радити, јер тиме шаљемо поруку да са државом нема шале. Значи, не можете спорадично спроводити одређене реформе, већ морате кажњавати, имати јасну политику да бисмо коначно ово што смо донели као законско решење, што је уосталом и најбоља европска пракса, могли да ефектуирамо на делу“, истиче Мијушковић.

Закон, како додаје, предвиђа и категорију узбуњивача који ће указивати на нефер трговачке праксе.

"То је још један од начина да се нови један ентитет инволвира и укаже на евентуални пропуст или проблем у ланцу снабдевања", додаје.

Први ефекти након усвајања

Према његовим речима, први ефекти закона могли би се видети релативно брзо након његовог усвајања.

"Врло брзо ћете видети резултате. Прво што можете видети врло вероватно ће бити неке врсте поступака који ће кренути да се воде против оних трговина који инсистирају на негативним, односно нефер праксама. То ће свакако бити медијски праћено“, каже Мијушковић.

Наводи и да је ресорно министарство истакло да се веома помно прате активности трговинских ланаца, али и осталих у ланцу снабдевања, и да уколико дође до одређених проблема на бази овог закона, биће покренути поступци.

"Зато је важна та страна контроле. Ако будемо имали добру контролу, тим пре ће се, односно брже, видети резултати закона", поручује Мијушковић.

Ипак, наглашава да је закон само један корак ка уређенијем тржишту.

"То је важан корак, али само корак. Потребна је и већа конкуренција, доследна контрола и истрајност у примени“, закључује Мијушковић.

Разлог је заштита интереса малолетника који су у овом поступку оштећени, али и седморо малолетника који ће учествовати као сведоци.

Родитељи се терете за два кривична дела – тешко дело против опште сигурности и запуштање и злостављање малолетног лица. Малолетни М.М. је у тренутку злочина имао 13 година и кривично није одговоран.

Више јавно тужилаштво је оптужницу против родитеља подигло 30.маја 2025. а Виши суд је новембра 2025. потврдио оптужницу.

Апелациони суд у Нишу је одбацио жалбе родитеља дечака убице, чиме су се почетком јануара 2026. стекли услови за почетак суђења.

Према његовим речима, Србија је последњих година значајно напредовала у дигиталној трансформацији, а у земљи тренутно ради више од 120.000 ИТ стручњака, док извоз софтвера достиже готово четири милијарде евра годишње.

Један од кључних пројеката је развој националног великог језичког модела за вештачку интелигенцију, који би користио домаћу инфраструктуру и податке, што би омогућило ширу примену АИ технологија у привреди, јавној управи, пољопривреди и образовању.

Чадеж је навео да је циљ да први национални модел вештачке интелигенције буде представљен до изложбе Експо 2027 у Београду, док ће се његови секторски модули даље развијати.

Додао је да би примена вештачке интелигенције могла значајно да повећа продуктивност, посебно у секторима попут пољопривреде и индустрије, као и да дигитална инфраструктура постаје важан фактор за привлачење инвестиција.

Kако је истакао, развој вештачке интелигенције захтеваће и прилагођавање образовног система, док Привредна комора Србије већ организује обуке о примени АИ алата у привреди, које је до сада прошло више од 7.000 људи.

Говорећи о значају инвестиција повезаних са изложбом Експо 2027, Чадеж је оценио да тај догађај може додатно ојачати позицију Србије као регионалног пословног центра и места сусрета инвестиција и нових партнерстава.

Сумње се да је осумњичени О. С. као директор Основне школе "Прва војвођанска бригада" из Новог Сада, од 2017. до 2018. године, искористио службени положај и наложио исплату од 2.641.499,80 динара за радове на објекту школе, иако је знао да радови нису изведени.

Остали су осумњичени да су као лица ангажована од стране привредних субјеката који су изводили радове, терете да су му у томе помогли сачињавањем, потписивањем и овером техничке документације неистините садржине, на основу које је извршена исплата.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова, након чега ће бити приведени и саслушани у тужилаштву.

Како је наведено из Секретаријата за послове одбране, ванредних ситуација и координацију, због безбедносних разлога, како извођача радова, тако и учесника у саобраћају на међународном пловном путу, процењено је то да је у току радова неопходно редуковати пловидбу правцем од Ушћа узводно реком Савом, као и од правца Остружнице низводно према Ушћу.

Пловидба ће бити редукована тако што ће током радова, у зони извођења, пловидба овим делом међународног пловног пута бити онемогућена од понедељка, 9. марта, до 9. септембра 2026. године, и то сваког дана у периоду од 7 до 16 часова, све према раније прибављеним сагласностима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Лучке капетаније Београд, која је објавила Саопштење бродарству.

Као додатне мере обезбеђења, а како би се обезбедило то да ниједно пловило (баржа, тегљач, чамац, скутер и др.) не буде у близини места извођења радова на побијању шипова у предвиђеном временском интервалу, биће ангажоване додатне мобилне патроле и на води и на копну, које ће вршити обавештавање посада пловила и онемогућавање њиховог проласка.

Због комплексности радова на побијању шипова за нове стубове моста, као и ради очувања безбедности, апелује се на све учеснике у саобраћају на међународном пловном путу да поштују обуставу саобраћаја на реци Сави, од 9. марта до 9. септембра, сваког дана од 7 до 16 часова, као и да поштују постављену сигнализацију којом је пловни пут обележен, наведено је у саопштењу.

Није било повређених, али је причињена материјална штета, наводи белгијски ВРТ.

Kако се наводи, разбијени су прозори на предњој страни синагоге, као и на оближњим зградама.

Полиција је блокирала улицу док је специјализовани антитерористички тим истраживао инцидент.

Истрагу спроводи одељење за борбу против тероризма федералне судске полиције у Лијежу.

Градоначелник Лијежа је осудио, како каже, "насилни чин антисемитизма" и рекао да је "неприхватљиво да се сукоби увозе споља".

И белгијски премијер Барт Де Вевер осудио је напад експлозивном направом на синагогу.

"Антисемитизам је напад на наше вредности и друштво, и против њега морамо се недвосмислено борити. Солидарни смо са јеврејском заједницом у Лијежу и широм земље", написао је Де Вевер на свом налогу на мрежи Икс.

За данас је планирана рута Крагујевац–Церовац–Десимировац–Лужнице–Чумић–Топола, где се долазак очекује у вечерњим часовима, око 19 сати.

Како наводе организатори, хуманитарно пешачење симбол је борбе једне породице која не одустаје, али и позив свима који желе да помогну да се прикључе и подрже акцију.

Ток хуманитарног пешачења и информације о начинима помоћи могу се пратити на Инстаграм страници "@za_janjinu_pobedu“.

Акција има за циљ унапређење безбедности свих учесника у саобраћају и подизање свести о значају употребе сигурносног појаса, који представља једну од најефикаснијих мера заштите у случају саобраћајне незгоде, наводе из Управе саобраћајне полиције.

Некоришћење сигурносног појаса и даље представља један је од највећих проблема безбедности саобраћаја у Србији, јер на годишњем нивоу, у саобраћајним незгодама, живот изгуби више од 100 особа.

Током прошле године, саобраћајна полиција санкционисала је више од 150.000 возача због ове врсте прекршаја, као и више од 8.000 возача и сувозача због непрописног превожења деце у возилу.

Апелује се на све возаче и путнике да доследно користе сигурносни појас на свим седиштима у возилу, као и да децу превозе искључиво у складу са прописима, уз употребу одговарајућих дечјих седишта и сигурносног појаса.

КУРСНА ЛИСТА БР. 42

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 9.3.2026. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

Министарка подсећа и да је Србија земља у којој грађани плаћају нафтне деривате јефтиније у односу на реалну цену на берзи те да држава чини све да заштити грађане и привреду.

Енергетски сектор Србије налази се пред великим променама, а према плановима државе до 2035. године очекују се значајна улагања у производњу електричне енергије, инфраструктуру за гас и нафту, али и почетак развоја нуклеарног програма. У интервјуу за Радио-телевизију Србије министарка енергетике говорила је о кључним пројектима који би требало да обезбеде енергетску стабилност земље

Због рата на Блиском истоку, барел нафте типа "брент" на европским берзама премашује 110 долара, а на азиjским берзама и 120 долара. Данас ће бити одржан хитан састанак Г-7 и Међународне агенције за енергетику.

Како је истакла, повећање производних капацитета један је од главних приоритета у наредној деценији. "Наступа ера електричне енергије и оно што ми морамо да урадимо јесте да повећамо наше производне капацитете“, нагласила је министарка.

План подразумева изградњу нових гасних електрана, али и снажнији развој обновљивих извора енергије. Посебан пројекат представља гасна електрана у Нишу која би требало да буде реализована у сарадњи са азербејџанском компанијом.

"Очекујем да прва буде завршена гасна електрана у Нишу, коју ћемо радити у сарадњи са компанијом из Азербејџана“, рекла је министарка.

Истовремено, држава планира да додатно улаже у соларне електране и ветропаркове, а значајну улогу у томе имаће Електропривреда Србије.

"Сведоци смо да се одређене ветроелектране налазе на тржишту на продају, али и пројекти који су у развоју. Очекујем да ће Електропривреда Србије учествовати у неким од тих трансакција“, истакла је министарка.

Према пројекцијама, до 2030. године Србија би могла да добије око 1.500 мегавата нових капацитета у државном власништву.

"То је отприлике око 20 одсто тренутних капацитета које већ имамо“, нагласила је.

Истовремено, већина соларних и ветроелектрана које су добиле подршку на аукцијама потписала је дугорочне уговоре о продаји електричне енергије са Електропривредом Србије.

"Више од 90 одсто тих електрана има уговоре са ЕПС-ом по цени која је нижа од тржишне“, објаснила је министарка.

Изградња хидроелектране Бистрица

Један од најважнијих пројеката у наредном периоду јесте изградња Реверзибилне хидроелектране Бистрица, која би требало да омогући већи удео обновљиве енергије у електроенергетском систему.

"Бистрица је најкомплекснији пројекат који развијамо и који ћемо градити у веома блиској будућности“, нагласила је министарка.

Како је појаснила, пројекат је захтеван због великог броја процедура и дозвола које је потребно прибавити.

"Веома је комплексно исходовати све неопходне дозволе – од локацијских услова до грађевинске дозволе“, рекла је.

У процес су укључене бројне институције, од локалних самоуправа до институција задужених за заштиту природе и културног наслеђа.

"Велики број учесника мора да дâ своја мишљења на различита документа“, додала је.

Према плану, током ове године требало би да почну припремни радови на пројекту.

"Бићемо спремни да започнемо припремне радове, попут изградње приступних саобраћајница или измештања инфраструктуре“, навела је министарка.

Грађевинска дозвола за главни објекат очекује се до краја године. У реализацији пројекта значајну улогу има и Јапанска агенција за међународну сарадњу, која већ дуже време процењује пројекат.

"Јапански консултанти су више пута долазили у Србију и поставили на стотине питања како би анализирали развој пројекта“, рекла је министарка.

Почетак радова могао би да уследи већ 2027. године, уколико финансирање буде одобрено. "Очекујемо да почетком 2027. будемо спремни за почетак радова“, нагласила је.

Критике на рачун ЕПС-а

Министарка је говорила и о критикама на рачун пословања Електропривреде Србије.

"Морамо да имамо више производње у државним капацитетима јер производња електричне енергије највише кошта“, рекла је.

Подсетила је да је у последњих годину и по дана ЕПС повећао своје капацитете за 426 мегавата, што се, како каже, није десило још од 1991. године.

Прошлу годину додатно је отежала изузетно лоша хидрологија јер је претходна година била најсушнија у последњој 31 години, рекла је министарка.

Због тога су хидроелектране производиле знатно мање електричне енергије него раније.

"Радиле су скоро 30 одсто слабије него 2023. године“, објаснила је.

Обавезе према ЕУ

Србија се, међутим, суочава и са обавезама према Европској унији када је реч о смањењу емисија угљен-диоксида.

"Имамо проблем такозване карбонске таксе – пореза на емисије угљен-диоксида“, рекла је министарка.

Највећи емитер је управо Електропривреда Србије због ослањања на термоелектране на угаљ.

"Наше термоелектране су и даље веома важне јер обезбеђују базну енергију“, нагласила је Дубравка Ђедовић Хандановић и додала да обновљиви извори енергије попут ветра и сунца не могу сами да обезбеде стабилност система.

"Базну енергију можемо да заменимо кроз гасне или нуклеарне електране“, рекла је министарка.

Србија и развој нуклеарног програма

Због тога Србија разматра и развој нуклеарног програма.

"Ми очекујемо да до 2035. године започне изградња прве нуклеарне електране“, најавила је министарка Ђедовић Хандановић.

У припреми тог пројекта држава сарађује са француском компанијом ЕДФ, једном од највећих електроенергетских компанија у Европи.

"Француска електропривреда може да нам помогне својим искуством и знањем“, рекла је министарка.

Поред производње електричне енергије, планирана су велика улагања у гасну инфраструктуру и гасификацију земље.

У плану је изградња нових гасовода који би повезали више региона Србије.

"Морамо да изградимо око хиљаду километара нових гасовода“, нагласила је.

Гасификација би требало да обухвати делове источне и западне Србије, укључујући градове попут Параћина, Неготина и Златибора.

Проширење Банатског Двора

Истовремено, ради се на проширењу складишта гаса Банатски Двор.

"Очекујем да у наредних годину дана највећи део радова буде завршен“, рекла је министарка.

Капацитет складишта требало би да буде повећан на око 750 милиона кубних метара гаса. Држава планира и изградњу новог складишта гаса Тилва, чиме би укупни капацитети значајно порасли.

Поред гаса, важан пројекат представља и нови нафтовод између Србије и Мађарске. Овај пројекат треба да смањи зависност од једног правца снабдевања нафтом.

"Нафтовод на нашој територији простираће се од Новог Сада до границе са Мађарском“, објаснила је министарка.

Радови би могли да почну већ крајем лета или почетком јесени ове године.

Изазови са којима се суочава НИС

На крају разговора министарка је говорила и о изазовима у вези са Нафтном индустријом Србије.

"Радимо свакодневно на проналажењу одрживог решења“, нагласила је министарка Дубравка Ђедовић Хандановић.

Према њеним речима, преговори укључују више међународних актера, међу којима су и компаније попут МОЛ групе и АДНОК-а.

Упркос глобалним енергетским турбуленцијама, држава поручује да ће приоритет остати стабилно снабдевање енергентима и заштита грађана.

"Наш циљ је да будемо спремни за сваки сценарио и да заштитимо грађане од несташица“, закључила је министарка.