Министар саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре Горан Весић представио је планове повезивања Србије са суседним земљама, у светлу заједничке будућности региона и усклађивања са правним тековинама Европске уније.

"Ми заиста верујемо да уколико Европа жели да буде конкурентна са другим земљама, она мора напросто цео континент да развија, а управо је саобраћај мотор развоја. Ми смо представили своје планове. Очекујемо даљу подршку Европске уније", рекао је Весић.

Унија је до сада, подсећа Весић, уложила више од милијарду евра бесповратних средстава када је у питању саобраћај у Србији, рачунајући последњи грант за изградњу брзе пруге Београд-Ниш у износу од 610 милиона евра.

"Захвални смо на томе. ЕУ финансира и реконструкцију пруге према Бугарској. Представили смо своје планове повезивања са свим суседима. Завршавамо пругу ка Мађарској, чека нас она ка Румунији. Такође, завршили смо пројекат ка Хрватској, потписали заједничко писмо намере са Босном и Херцеговином, Северном Македонијом и Црном Гором. Тако да верујемо да ће се то уклопити", рекао је Весић.

"Ово достигнуће није само финансијска прекретница, већ јасан одраз отпорности, одлучности и посвећености Србије напретку", истакао је Ђурић.

Кроз дисциплиновано фискално управљање, тешке структурне реформе и визионарски приступ управљању, постављени су чврсти темељи за одрживи економски раст, истакао је Ђурић, наводећи да је јавни дуг значајно смањен, БДП Србије више него удвостручен, да је незапосленост пала на мање од девет одсто, а страни директни инвестициони прилив константно премашује 4,5 милијарде евра годишње.

Србија се такође позиционирала као лидер у технологији, посебно у области вештачке интелигенције, додаје министар, истичући изванредан раст ИТ сектора.

"Наша водећа улога као будућег председавајућег Глобалним партнерством за вештачку интелигенцију ставља нас у први план међународних дискусија о одговорном управљању и пракси у области вештачке интелигенције, омогућавајући нам да обликујемо будућност ове трансформативне технологије", наводи Ђурић.

На пољу обновљивих извора енергије, министар каже да Србија постиже значајне напретке, постављајући амбициозан циљ да повећа удео обновљиве енергије на 40 одсто до 2040. године.

"Стратешка међународна партнерства — посебно са Сједињеним Америчким Државама — подржавају овај циљ. Један од кључних корака био је споразум потписан раније ове године са Хосеом В. Фернандезом, замеником државног секретара САД за економски раст, енергију и животну средину", подсећа министар, наводећи и велики соларни пројекат у сарадњи са компанијама "Хјундаи", "UGT Renewables" и другим партнерима,

Министар напомиње да је пред Србијом још много посла и да ће наставити блиску сарадњу са међународним партнерима, укључујући Европску унију и Сједињене Америчке Државе.

"Унапређење на инвестициони ниво је признање за досадашње напоре и одскочна даска за наше будуће амбиције. Са овим чврстим темељима, Србија је спремна да уђе у нову еру просперитета, иновација и одрживог развоја, спремна да игра све значајнију улогу на глобалној сцени", закључио је Ђурић у ауторском тексту.

На комеморативном скупу "Гласови мртвих нису мртви гласови", Старовић је истакао да су храбри људи дали животе како би грађани данас живели у слободи.

"Њихова жртва нас подсећа да је њихова цена велика, али да је наша обавеза да чувамо слободу и предамо је овој деци и будућим нараштајима", рекао је Старовић.

Председница општине Ивана Николић поручила је да постоје места која су више од историје, а да је Белановића рупа такво место.

"Сви заједно треба да радимо на уређењу спомен-обележја, да не заборавимо шта се десило, како би имали бољу и квалитетнију будућност", рекла је Ивана Николић и захвалила се ђацима који су присуствовали помену, додавши да је веома важно да генерације које долазе знају шта се десило на том месту и да су старији у обавези да им пренесу своје знање.

Венце су положили и Волга Илић Максимова из удружења "Стара Бежанија" и Ранко Спалевић из Удружења бораца народноослободилачког рата, организације у иницијативи "Ми памтимо"- култура сећања Новог Београда, грађани Бежаније, председник скупштине општине Нови Београд Живан Обреновић и државни секретар министарства за рад, борачка и социјална питања Миле Росић.

Спомен гробље Белановића рупа налази се на месту на Бежанијској коси где су покопана тела 8.000 цивила страдалих током Другог светског рата у логору Старо сајмиште, као и тела жртава тадашње Независне државе Хрватске и логора Јасеновац.

До 5. новембра, у оквиру централног програма "7. новобеоградски дани слободе" у галерији "Милован Видак" грађани ће моћи да присуствују и тематским изложбама "Бежанијски илегалци, "Ослобођење Београда", "Најлепша земља" и Белановића рупа - од места заборава до Спомен парка Белановића рупа".

 Он је заједно са министром одбране Братиславом Гашићем и начелником Генералштаба Војске Србије генералом Миланом Мојсиловићем присуствовао и приказу дела способности 72. бригаде за специјалне операције у Панчеву.

Чланови делегација две земље, током посете, разменили су меморандуме о сарадњи у различитим областима, у присуству председника Републике Србије и краља Есватинија.

"Свачија одговорност треба да буде доведена у питање. Мислим да је изузетно важно да овај процес и било које координационо тело треба да предводе министри правде или унутрашњих послова. Сви други су наравно добродошли", каже Бранкица Јaнковић, повереница за заштиту равноправности.

Задатак му не би био само да броји жртве већ и да указује на то који део система је требало да уради више, боље, брже.

"Без обзира на протоколе, институције, законе, стратегије, ми имамо стални број фемицида. Значи он не опада, већ напротив, чини се да се повећава. То показује да нешто у систему не функционише, да нама жене пропадају у пукотине између мандата различитих институција", навела је Милана Рикановић из организације "UN Women".

Такав систем у Хрватској постоји осам година и открио је многе пропусте и лоше процене.

"Врло често полиција тражи процесуирање прекршајно или казнено, тражи мере опреза, тражи три заштитне мере, где државно одветништво процени да је довољна новчана казна од 100 евра која, уколико се одмах плати, плаћа се само две трећине те казне и нема потребе за даљим заштитним мерама", навела је Вишња Љубичић, равнатељица за заштиту равноправности Хрватске.

Навела је један случај где је починитељ пред жртвом и малолетним дететом говорио да мора неког убити, држао је оружје, касније је убио жртву аутоматском пушком.

"Дакле, ту долази до лоше процене и недовољно озбиљног схватања динамике насиља", истакла је Љубичићева.

Ове године, каже, трећи пут су мењали Кривични законик и увели посебно дело тешко убиство женске особе, за које се не може пресудити мање од 10 година затвора. Таква иницијатива постоји и у Србији. Актуелна измена Кривичног законика прилика је да се и то размотри.

"Тридесет држава је изразило жељу да сарађује са БРИКС-ом на различитим нивоима, да се укључи у активности БРИКС-а на овај или онај начин. Чланице БРИКС-а морају пажљиво да размотре питање проширења организације. Свакако да нећемо никога одбити, апсолутно је јасно да наша врата остају отворена. На самиту у Казању ће се разговарати како да се организује пријем нових чланица'', рекао је Владимир Путин, председник Русије.

Отуд и посебно интересовање за долазак лидера земаља које размишљају о уласку у асоцијацију.

"Бразил се неће појавити, али се може појавити Турска. Ердоган може постати први члан државе чланице НАТО-а који може постати део глобалног југа, како популарно називају БРИКС", рекао је новинар Александар Апостоловски.

Међу незаобилазним темама и на маргинама самита и сукоб у Украјини. На састанку са руским председником, премијер Индије понавља да је његова земља спремна да помогне да се конфликт оконча.

"Верујемо да проблеми треба да се решавају мирно. Ми пружамо пуну подршку постизању мира и стабилности што је брже могуће. У свим нашим напорима приоритет дајемо хуманости и спремни смо да пружимо сваку помоћ у будућности. Имамо још једну прилику да причамо о овој теми данас", навео је Нарендра Моди, премијер Индије.

У делегацији Србије четири члана Владе

Посебну пажњу привукао је долазак председника Кине коме ће самит бити и трећи сусрет са руским колегом ове године. У главном граду руске републике Татарстан су и председници Јужноафричке Републике, Ирана, бројних земаља Азије, Африке, Блиског истока и Латинске Америке, као и генерални секретар УН. У делегацији Србије четири члана Владе, а као посматрач у Казањ је стигао и председник Републике Српске.

У новој развојној банци БРИКС-а указују на потребу да се помогне сиромашним земљама глобалног југа који је део асоцијације.

"Као што сте већ приметили, имплементирали смо и поставили значајан финансијска средства и велики број пројеката, али то и даље није довољно у поређењу с потребама земаља глобалног југа", рекла је Дилма Русеф, председница нове развојне банке БРИКС-а.

Бразил, Русија, Индија, Кина 2006. године одлучиле су да се удруже, а 2010. године придружује им се и Јужноафричка Република. Процена је да земље БРИКС-а чине 30 одсто копна или око 45 одсто светског становништва као и да поседују око 20 одсто светских резерви злата.

24.10.2024. Четвртак: Јутро хладно, понегде уз слаб приземни мраз, а у току дана умерено до потпуно облачно, на северозападу Србије првом делу дана још понегде слаба киша. Ветар слаб и умерен, северни и североисточни, у кошавском подручју у постепеном скретању на југоисточни. Најнижа температура од 0 до 9 °С, а највиша дневна од 17 до 20 °С.

25.10.2024. Петак: Јутро хладно, понегде са слабим приземним мразем, а на западу и југу Србије понегде и са краткотрајном маглом. Током дана претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју јак, југоисточни. Најнижа температура од 2 до 10 °С, а највиша дневна од 18 до 21 °С. Упозорење: МАГЛА-Хоризонтална видљивост < 200m, вероватноћа 90%.

26.10.2024. Субота: Јутро хладно, местимично са слабим приземним мразем. Током дана претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју јак, југоисточни. Најнижа температура од 2 до 11 °С, а највиша од 18 до 21 °С.

Поједини то раде из незнања, други због идеолошке заслепљености или патолошке мржње, трећи да би колико-толико покрили сопствене грешке или чак огрешења, а има и оних којима је, заправо, место у "магарећој клупи", који Цркву оптужују унапред, авансно и превентивно, због проблема које они сами тек планирају да створе.

Вернике Српске православне цркве те кампање медијских лажи и спинова готово да не дотичу. Њима је јасно, на пример, да епископ који годишње пређе више хиљада километара, мора да има на распологању аутомобил, притом не у његовој личној својини већ у својини Цркве.

Ниједном верујућем човеку не пада на памет да се Црква, која је једина са народом остала на Косову и Метохији, одриче заветне српске земље или да намерава, чак да хита (!) да до предстојећег Васкрса пређе на "нови"  (григоријански, "папски") календар. Мајстори политичких спинова и медијских лажи не креирају их да би "завртели памет" верницима него простодушном народу који се још увек буди и освешћује после деценијâ комунистичког тоталитаризма и државног атеизма.

Најновији отровни спин, посејан буквално по свим важним медијима, односи се на наводну неспремност Цркве да подржи кампању Министарства здравља Продужи живот, односно да се "чека" став Цркве о програму завештавања и трансплантације органâ. Притом нико не истиче еклатантан пример који, по овом питању, јавно и пред камерама даје лично Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Он је, наиме, сваке године, најмање два пута годишње, добровољни давалац крви, а на његову иницијативу сви парохијски домови у Београду, када год је потребно, на располагању су Заводу за трансфузију, о чему Црква редовно обавештава верне, али и све друге.

Позната је чињеница да су и поједини српски архијереји завештали своје органе и да то нису скривали од јавности. Наравно да су тако поступили и многи свештеници који о томе нису говорили јавно. Напослетку, нико у држави надлежан није од Цркве званично ни затражио званичан став, а камоли да су о томе вођени "тешки преговори", како неки пишу. 

Као и о многим важним животним питањима која су се пред верујући народ (читај: Цркву) поставила током последњих деценија, Црква је, односно њен Свети архијерејски сабор, још 2004. године донела став, заснован на Христовом учењу и, следствено, на Светом Писму и на двомиленијумском искуству (Светом Предању), којим се она саглашава са трансплантацијом органâ уколико су испуњени следећи услови:

– да је донатор добровољно завештао своје органе и

– да је донаторова породица посмртно дала своју сагласност.

Ово све важи с тим да је смрт донатора утврђена од стране стручне лекарске комисије у складу са медицинском етиком. Свети архијерејски сабор афирмише и трансплантацију органа живих особа уколико се тиме не угрожава живот даваоца ("донора").

У доба нарастајућих социјалних разлика, а уз то имајући у виду ужасавајућа искуства протеклих ратова, од којих је једна од најстрашнијих такозвана Жута кућа у суседној Албанији, наша Црква ће увек и беспоговорно наглашавати да је одлука о трансплантацији органâ, без обзира на то да ли је "донор" мртав или жив, питање којим може да се бави само беспрекорно морално медицинско особље, а не оно морално индиферентно или, још горе, корумпирано.

Наша Црква, с тим у вези, увек је имала, сада има, и убудуће ће имати, отворен и крајње добронамеран став по питању трансплантације органâ, тако да ником не треба утисак да она "треба" или "мора" да се определи или за ставове актуелних политичких структура или против њих. Она има став, не од јуче, већ, ево, две хиљаде година.

Инсинуација да "преговори" са њом "тешко иду", малтене нису ни почели, потпуно је беспредметна. Њен једини резултат је тај да су познати медији, иначе вазда непријатељски настројени према Цркви и Српству, устали у њену заштиту и позвали се на њене досадашње ставове и релевантне текстове, од којих неке поново објављујемо уз овај коментар, подсећања ради.

Отворена врата добре воље, разумевања и љубави, уз верност незастаривим начелима и мерилима православља, свиђала се она или не свиђала актуелним носиоцима друштвене одговорности и државно–политичке надлежности, не треба разбијати тенком, већ, просто-напросто, ушетати кроз њих.

Постоји оправдана сумња да је А. Ц. (34) радећи као помоћник у канцеларији једног јавног извршитеља у Београду, у периоду од 17. јуна 2020. године до 16. јуна 2021. године у намери да себи прибави противправну имовинску корист у износу од укупно 6.899.620,64 динара, присвајао новац који му је био поверен на раду.

Он је, поред осталог, био задужен за евиденцију и раскњижавање уплата, те унос података у електронски програм вођења предмета, па је најпре улазио у програм и пратио уплате које су се евидентирале на рачуну јавног извршитеља остварене у поступку принудне наплате са рачуна извршних дужника.

Затим је, уместо да наведена средства даље трансферише на рачуне извршних поверилаца, означена средства пребацивао на свој лични рачун.

Приликом креирања електронских налога за пренос новца у програму, Александар Ц. је уместо бројева рачуна извршних поверилаца уносио број свог личног текућег рачуна, а у тим приликама је уносио називе извршних поверилаца и на тај начин прикривао да средства уплаћује на свој текући рачун.

Новац је подизао са свог рачуна и трошио га на личне потребе.

''Покушавамо да пробијемо ту траву, да уђемо до својих кућа, затрпано је језером уљем друго затрована је вода нема риба више уопште и рибе се свеле на понеку штуку ако наиђе“, наводи Васо Гудурић из Чачка, власник викендице на језеру.

Жељко Наранџић из Чачка, власник викендице на језеру истиче: „Са међувршке стране на видовску страну не може да се пређе од траве, тепих, па замота се трава за елису и то је то и онда ти немаш куд''.

Иако је ''цветање воде'' по мишљењу стручњака природан процес старења стајаћих вода, прекомерна вегетација у Међувршју донела је забринутост за биљни животињиски свет, еко систем језера у Овчарско кабларској клисури.

''Процес те аутрофикације утицаће негативно на сав живи свет у језеру и на рибе и остале организме којима се птице хране тако да ће читав ланац бити поремећен'', наглашава Драгиша Петровић, члан Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Механичко уклањање биомасе са површине језера привремено је решење. Крајем овог лета дало је резултате и делимично је растеретило површину језера од инванзивног ширења биљака.

„Када говоримо о дугорочним решењима то је дефинитивно измуљавање језера Међубрежје како бисмо отклонили муљ који некако представља и хранљиве честице управо за ове микроалге и цијанобактерије, такође да регулишемо рибљи фонд у језеру како бисмо оравнотежили сам екосистем'', наводи Марјана Петронијевић, помоћница градоначелника Чачка за област економског развоја и заштиту животне средине.

Остаје решавање проблема отпадних вода које у језеро Међувршје дотичу као и других извора загађења.

“Један феномен који је настао неком врстом седиментације кречњака у рупама у тим лесним наносима, јер је вода растварала калцијум карбонат и он се полако таложио, на неки начин и стварао кристале унутра и створене су овакве формације доста тврдог камена”, каже Драган Лазаревић, из Природњачког друштва Геа.

У неким случајевима догоди се да се два камена слепе и добију изглед дечије лутке. Отуди и назив за ово необично камење, чија величина варира, од одних ситних које могу стати у длан до оних попут топовског ђулета.

Иако их има у свим лесним заравнима у Србији, лесне лутке које смо ми пронашли овде у Куштиљу специфичне су пре свега због своје величине јер могу достићи и 15 и 20 сантиметара у пречнику. А да би достиглер ту величину потребно је да продје више хиљада година.

Ласте брегунице користе пориродне рупе из којих испадају лесне лутке - за гнежђење, јер су им ови мали тунели по мери, са обзиром да и саме копају тунеле у лесу, а и ту су птићи зашићене од предатора. А могле би да буду корисне и људима.

“Неко је користио за украс ово, може да стави на фасаду ограде и да делују необично или да их офарба неким бојама... Тако да може да се прави неки украс сад зависи од маште и уметника и ето то је један предлог за неког уметника да овде ово покупи и да направи неку скулптуру од тога, то би могао да буде једна оригиналан спој геоилошког феномена и неког уметничког надахнућа”, истиче Драган Лазаревић, из Природњачког друштва Геа.

Лесне заравни почеле су да се стварају пре 12 хиљада година, што значи да је поједино камење у лесним заравнима старо и 10 хиљада година.

"Захвалан сам што се одазвао нашем позиву и лично дошао у Казањ", рекао је руски лидер на почетку састанка.

Истакао је да Москва цени интеракцију са Индијом у формату БРИКС.

"У Казању морамо да донесемо низ важних одлука у циљу даљег унапређења активности асоцијације и јачања вишеструке сарадње у њеним оквирима", сумирао је Путин.

Према његовим речима, односи Русије и Индије имају карактер посебног, привилегованог стратешког партнерства и настављају да се активно развијају.

Руски лидер је скренуо пажњу да је руско-индијски трговински промет задовољавајући и подсетио да ће следећи састанак међувладине комисије бити одржан у Њу Делхију 12. новембра.

Моди је рекао да му је драго што је дошао у Казањ на самит БРИКС-а, као и да Индија има дубоке историјске везе са тим градом.

Истакао је да многе земље широм света желе да се придруже БРИКС-у и признао да се радује разговорима у оквиру асоцијације.

Индијски премијер је такође навео да је Њу Делхи стално у контакту са Москвом у вези са украјинским сукобом.

"Као што сам раније рекао, верујемо да се проблеми морају решавати мирним путем и у потпуности подржавамо што хитнију обнову мира и стабилности. У свим нашим напорима дајемо приоритет човечанству и спремни смо да пружимо сваку могућу помоћ и у будућности", рекао је Моди.

Самит БРИКС-а који се у Казању одржава од 22. до 24. октобра је највећи спољнополитички догађај икада одржан у Русији, наводи руска агенција.

Помоћник председника Јуриј Ушаков раније је саопштио да ће на самиту бити представљено 36 земаља (од тога 22 на највишем нивоу), а допутоваће и шефови шест међународних организација.

Путин планира низ међународних контаката у оквиру самита.

Већ се састао са председницом Нове развојне банке Дилмом Русеф, а касније ће разговарати са председником Јужне Африке Сирилом Рамафозом, египатским председником Абделом Фатахом ел Сисијем и председником Кине Си Ђинпингом.

БРИКС је међудржавна асоцијација коју су 2006. основале Русија, Кина, Индија и Бразил.

Од почетка 2024, групи су се придружили Египат, Етиопија, Иран, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија.

Годишње председавање Русије организацијом које је почело 1. јануара ове године, одржава се под мотом јачања мултилатерализма за равномеран глобални развој и безбедност.

Како су Београд и Србија ове године били домаћин церемоније, уприличен је програм богат бисерима српске традиције – наступом КУД-а "Абрашевић", као и звуцима трубе, које су одсвирали трубачи Трубачког оркестра Јанка Јовановића у народној ношњи.

Годишња иницијатива IPRA Golden World Awards, основана 1990. године, има за циљ да препозна изврсност у пракси односа с јавношћу на глобалном нивоу кроз различите категорије. Награде додељује међународни жири састављен од 40 комуникацијских професионалаца који оцењују пријаве из целог света. Ове године, признања из Београда одлазе у више од 25 земаља, што додатно наглашава значај и престиж овог догађаја.

“Награду зову Светски ПР оскар и једно је од најугледнијих признања, због критеријума и стандарда за доделу. Ја сам пресрећна што сам била у прилици да мало усмерим на то да овогодишња церемонија буде у Београду, да се и ми представимо свету, јер ми озбиљно имамо шта да покажемо”, изјавила је Наташа Павловић Бујас, председница IPRA за 2024. годину.

Бројне награде су ове године отишле у регион, посебно Хрватску, док је једина награда у Србији ове године припала "Smart Vision" агенцији за ПР подршку у оквиру доласка др Габора Матеа на Балкан, у организацији Новак Ђоковић Фондације.

Додели награда претходио је и ПР Самит истог дана, на ком су присуствовали бројни стручњаци из света и региона из области комуникација, а акценат је био на етичким стандардима и употреби АИ у пословној пракси.

IPRA, једно од најстаријих и најугледнијих удружења комуникацијских професионалаца, основано 1955. године, већ деценијама има кључну улогу у постављању високих стандарда у ПР индустрији. IPRA и њени чланови воде се мисијом да "промовишу поверење и етику у глобалној комуникацији“, при чему организација од 1983. године има и консултативни статус при Уједињеним нацијама.

Додела IPRA Gold Awards у Београду представља изузетну част и прилику за повезивање домаћих и међународних стручњака, те промовисање најбољих пракси у индустрији односа с јавношћу. Догађај је својим програмом свакако уписао заслужено место успомена у историји IPRA награда, а Београд се још једном показао као центар комуникација и престижних догађаја.

“У школи ми је супер, срећан сам што сам ученик баш ове школе, другари ми помажу да видим књиге и ужину”, каже Лазар Живковић, ученик 5. разреда.

Његова мајка сматра да је школа заслужено уврштена у категорију најбољих у Србију:

„Нас је обрадовала чињеница да Лаза без обзира на то што је у колицима, несметано функционише овде у школским условима, готово све архитектонске баријере су уклоњене и стално раде на унапређењу услова, то је оно што нас радује”, истиче Марија Петровић Живковић, мајка.

Поред родитеља, Лазару су највећа подршка другари из одељења:

Ученици 5. разреда ОШ "Десанка Максимовић" у Чокоту истичу: “Он је најбољи друг на свету што имамо”.

Додају да су се навикли и да се лепо друже. “Вадимо му књиге из ранца, отварамо му врата када улази и излази из школе”, кажу. Наводе да се и ван школе друже, играју Сони и доста других игрица.

У школи Десанка Максимовић по индивидуалном образовном плану ради 40-оро деце.

“Увек гледамо да разговарамо прво са родитељима, да видимо шта највише прија њиховој деци и да видимо какве су то баријере које децу спречавају да функционишу онако како треба”, наглашава Миљан Бојанић, директор школе.

Да Лазар одраста у доброј атмосфери, показују и његови резулати.

“Ишао сам на такмичења из математике и шаха, из математике сам освојио друго и треће место, а из шаха сам био први”, каже Лазар Живковић.

Оно што је циљ школе у наредном периоду је, да се повећа број персоналних и педагошких асистената, јер њих тренутно нема довољно.

"Скратили смо време чекања и беспотребни финансијски трошак", истиче Огњеновић.

Директор Завода за пензијско осигурање Аустрије Винфрид Пингера наводи да ће договорена сарадња значајно олакшати и побољшати начин живота корисницима ПИО фонда.

"И то за чак 30.000 корисника пензија који су једном годишње у обавези да пошаљу потврду о животу, а за тај процес морају да оду у суд, општину или амбасаду. Сада се то аутоматски обавља и јасно је да се ради о великој олакшици", каже Пингера.

Председник Управног одбора Завода за пензијско осигурање Аустрије Петер Шлајнбах објашњава да традиција добрих односа две земље траје од шездесетих и седамдесетих година прошлог века, када се велики број Срба одазвао на позив Аустрије да тамо ради. 

"Свако ко је радио у Аустрији има услов за остваривање права на пензију. Неки број њих је остао у Аустрији, јер је тамо пронашао своју нову домовину, а већи број људи се вратио назад у Србију. Српска заједница у Аустрији је значајна, пре свега у Бечу. Питање је достојанства да њима што лакше омогућимо право које су остварили код нас", указује Шлајнбах.

Размена података је договорена ради ефикасније и лакше примене раније договореног споразума о социјалној сигурности у области пензијског и инвалидског осигурања, наводе из ПИО фонда.

"Први је био стимулисани поступак кроз државни програм - бесплатни државни програм, после тога смо се одлучили за приватну клинику и Олга је рођена из тог криотрансфер, тачније замрзнутог ембриона”, наводи Ана Филиповић-Гогић.

Додаје да су најтеже те унутрашње борбе са осећањима и то је трајало у некаквим фазама. Али, то не бих превазишла без подршке супруга, без подршке породице и то је итекако кључно. Пар мора да буде јединствен - они су на истом задатку. Није све на жени, можда у медицинском смислу сав терет негде преузима жена, али то је заједничка одлука и морају заједно да се боре."

Не постоји тачна евиденција, колико парова у Пироту има проблем са стерилитетом али је све учесталији, кажу лекари. Узроци неплодности су многобројни и подједнаки су и код жена и код мушкараца.

"Један од разлога је можда тај што жене одлажу трудноћу. Прилично је смањен број концепција након 40-те године, а повећан број спонтаних побачаја, тако да је и сигнификантно смањена могућност рађања код жена после 40-те године - и не само да опада репродуктивни потенцијал, смањује се и квалитет јајних ћелија. Али,не само старост жена, ту су и многобројне болести у смислу системских болести, психогених чињеница, имунолошки моменат", истиче др Бојана Ранчић, гинеколог у Диспанзеру за здравствену заштиту жена.

Локална самоуправа разним мерама покушава да ублажи проблем наталитета. Једна од њих је исплата новчане помоћи за процес вантелесне оплодње, која се додељује независно од тога у којој медицинској установи се обавља поступак. Годишње у просеку захтеве поднесе од 30-40 парова.

"Данас тај износ је 30 хиљада динара за парове који иду преко Републичког фонда за здравствено осигурање и сто хиљада динара за оне који иду о свом трошку. Имају право три пута да добију помоћ, старосна граница за жене је 45 година, а услов је да имају пребивалиште на територији града Пирота и уредну лекарску документацију”, наглашава Амелија Костадиновић, из Градске управе Пирот.

Многи парови су захваљујући вантелесној оплодњи спознали неизмерну срећу у животу и зато никада не излазе из ове приче. Морална је обавеза, кажу, да бодре оне које тек чека пут до потомства. А колико год да је тај пут тежак, дилеме нема.

"Када бих морала све поново да прођем, прошла бих истим путем, јер дете - у овом случају моја ћерка, наша ћерка, је била вредна да се боримо за њу. Значи, прошла бих ово још милион пута…", закључује Ана Филиповић-Гогић.

"Осумњичени су лишени слободе у две одвојене акције због постојања основа сумње да су извршили кривична дела злоупотреба службеног положаја, трговина утицајем и злоупотреба положаја одговорног лица", прецизирао је главни јавни тужилац Ненад Стефановић.

Тужилац Стефановић је додао да је свима одређено задржавање до 48 сати у ком року ће бити саслушани пред поступајућим јавним тужиоцем.

Постоје основи сумње да је руководилац у комуналној милицији П. С. у више наврата злоупотребио службени положај, заједно са Д. П и М. А., као и да је у једном приликом извршио кривично дело трговина утицајем, а све у циљу да себи и другима прибави корист у виду несанкционисања различитих прекршаја, на шта су га подстрекавали М. Ђ. и М. М.

Сумња се и да је једном приликом П.С. пострекавао саобраћајног полицајца П. Б. на злоупотребу службеног положаја.

Такође, постоје основи сумње да А. В., одговорно лице једне грађевинске фирме, током 2024. године заједно са осумњиченима Р. С. и М. Н. извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, тако што су кршећи прописе о начину одлагања комуналног отпада прибавили противправну имовинску корист од преко 1.500.000 динара и то одвожењем комуналног отпада на дивље депоније.

“Око десетог октобра, поорано је десетак дана раније, после тога, да не буде много рано, сачекао сам десетак дана и око десетог октобра посејана је, лепо је никла, лепо одрађено све и ево и види се. И на другим подручјима у Топлици, ратари приводе крају јесењу сетву житарица, али и користе лепо време како би припремили оранице за пролећне културе”, наводи Станко Манојловић, ратар из Џигоља.

Миодраг Илић, ратар из Пашинца каже да је јуче сејао сам пшеницу, педесет - шездесет ари, у селу.

На питање коју је сејао, одговара: “Нешто семенску, нешто нашу, јечам сам сејао семенски, а ово сам сејао, прошле године била семенска. Јесам и ђубрио.”

Ратари истичу да производња житарица у овом делу Србије, на релативно малим површинама, нема економску рачуницу и углавном не доноси зараду, али је веома важна прехрамбена сигурност и независност, која се на овај начин обезбеђује.

“У свако време, ако немаш жито, немаш хлеб, а ми на селу, ако немамо жито, немамо ово, немаш чиме да нахраниш стоку, нема сигурности. Колико год да има, имаће да се преживи, е сад некоме се то не исплати, некоме се исплати”, истиче Станко Манојловић, ратар из Џигоља.

Миодраг Илић, ратар из Пашинца додаје: “Рачуница нема никаква, али ето, кад погледаш џак ђубрива, џак брашна, која је ту рачуница да мораш да уложиш све. Мала је то површина да би имала нека зарада, али чисто да се урани неко прасе и неке кокошке да се чувају”.

Пољопривредни стручњаци слажу се у оцени да је веома важно што ће сетвени радови бити обављени на време, чиме се, уз примену осталих агротехничких мера, стварају услови за солидне приносе. Истичу и да су цене репроматеријала нешто ниже у односу на претходне године, али и да су и такве превисоке за део пољопривредника, који су били принуђени да посеју сопствено семе.

“Имали смо доста падавина крајем септембра и почетком октобра. То је омогућило пољопривредницима да на време узору своје њиве и да великим делом крену у сетву. Имамо различите фазе, али оно што је добро, то је да ћемо ове године, ја се искрено надам, до краја октобра, заправо у агро року, у оптималном року, имати засејано преко 90% површина планираних за озима стрна жита”, истиче Снежана Јовић, саветодавац ПССС у Куршумлији.

Стручњаци саветују и праћење засејаних житарица током јесени и зиме и предузимање предвиђених мера против биљних болести и штеточина.

"За формирану полицијску јединицу Еулекс, заједничке вежбе обуке са јединицама Кфора су суштинско средство за јачање координације између другог и трећег безбедносног одговора косовских служби и за даљи развој њихових вештина", навели су из мисије Еулекса.

Додао је да су покренули нову иницијативу да се уз помоћ државе дође до одговора за којим породице убијених трагају 32 године.

Припадници јединице "Осветници” којом је командовао Милан Лукић зауставили су их у месту Миоче и одвели у смрт.

Пронађени су посмртни остаци само једне жртве, породице страдалих нису успеле да остваре право на репарације, а није им признат ни статус породица цивилних жртава рата, чиме су остали ускраћени за материјалну подршку, психосоцијалну заштиту и званично признање.

За злочин у Сјеверину Окружни суд у Београду је у јулу 2005. године осудио команданта јединице "Осветници“ Милана Лукића и припаднике те јединице Оливера Kрсмановића и Драгутина Драгићевића на по 20 година затвора, а Ђорђа Шевића на 15 година затвора.