"Како сам и на почетку наших разговора у априлу ове године констатовао, о питањима везаним за високо образовање и конкретно Универзитет у Београду свакако не треба да разговарамо путем медија и друштвених мрежа, већ на академски и колегијалан начин, личним позивом за разговор. Као што знате, на све позиве које сам вам упутио увек сте одговарали, чиме смо направили сталан канал комуникације и постигли нормализацију стања у високошколском систему на свим државним универзитетима у Србији. Сматрам да је ово огроман успех свих нас", написао је Мацут у одговору ректору Ђокићу.

Подвукао је да је "Систем за припрему, извршење, рачуноводство и извештавање – СПИРИ информациони систем који на јединствен начин подржава све активности Министарства финансија и Управе за трезор у вези са буџетом Републике Србије".

"Тиме се поједностављује начин рада корисника и омогућава ефикаснији начин управљања системом јавних финансија. СПИРИ је већ одложен на Ваш захтев прошлог децембра на годину дана. У току тог периода постојао је сталан позив свим високошколским установама у земљи за обуку и сву помоћ у имплементацији истог. Како је овај систем у потпуности заживео и врло радо прихваћен на нивоу основног и средњошколског образовања, не видим разлог за неочекивани захтев за ново и необјашњиво одлагање, јер не постоје никакви реални разлози за то", навео је Мацут.

Истакао је да је свим високошколским установама загарантован пренос средстава у систем у коме свака установа директно контролише сва своја средства, са могућношћу додатног отварања рачуна у оквиру система.

"Штавише, данас су Министарство финасија и Министарство просвете одржали вишесатни онлајн састанак и обуку са циљем да се поново свима пружи могућност да прођу и увежбају рад у систему. Наведеној обуци присуствовало је 177 представника из 107 високошколских установа, што представља изванредан одзив служби финансија самих установа и чин одговорности. Са Београдског универзитета данашњем састанку нису присуствовали једино представници са два факултета и из Универзитетске библиотеке", објашњава Мацут.

Закључује да Влада Србије на овај начин транспарентно показује и академској заједници и грађанима Србије одговорност и бригу за трошење новца опредељеног за рад високошколских установа, који је укупно значајно повећан у односу на 2024. годину.

"Напоменуо бих да систем СПИРИ самим установама пружа могућност да прате сопствена средства остварена кроз приходе од пројеката и других извора. Уколико и даље сматрате да су потребна поновна и додатна појашњења, упућујем позив ректорском колегијуму и деканима факултета на састанак у Влади Републике Србије, у термину који ће мој кабинет усагласити са Вашим, како бисмо, у колегијалној атмосфери и радном окружењу, разрешили преостале недоумице. Уверен сам да директан разговор, када је неопходно, увек доприноси јаснијем разумевању ставова, као и проналажењу решења у интересу и Универзитета и државе", указује Мацут у одговору Ђокићу.

Од 1. јануара 2026. високошколске установе у Србији прелазе на централизовани систем финансирања.

Влада тврди да ће нови систем омогућити већу транспарентност, а универзитети да није технички спреман и да може да угрози исплате, научне пројекте и плате.

Државни секретар у Министарству финансија Саша Стевановић поручио је у разговору за Радио-телевизију Србије да ће буџетска и сопствена средства факултета бити јасно раздвојена, да никаквих контрола ни ограничења у располагању новцем неће бити и да "план Б" за одлагање примене система не постоји.

"Крај новембра, децембар и почетак јануара су дани са најчешћом појавом магле. Сунце је најниже на хоризонту, нема довољно сунца да се загреје приземни ваздух и онда се прави температурна инверзија", објашњава Тодоровић.

Наводи да је стандардни образац за ово доба године, када је висок притисак, да на вишим надморским висинама има више сунца него у пределима низија.

"Снега има мање у последњих седам или осам година, ређе се појављује", истиче Тодоровић.

Како каже, снега је прошле године било само крајем децембра и почетком јануара.

"У центру града било је од 15 до 20 центиметара снега, а на периферијама и до 25", наглашава Тодоровић.

Подсећа да у већем делу јануара и у фебруару уопште није било снежног покривача.

"Дакле, претходна зима је била топла, а и ове године ће бити тако. Око 28. децембра пристиже хладан североисточни ваздух који доноси хладноћу, али још увек није сигурно да може да донесе и падавине", тврди Тодоровић.

Подвлачи да ће у појединим деловима земље вероватно бити мало снега, али недовољно да се оформи покривач.

Протести су избили у четвртак, док су се лидери ЕУ окупили на самиту на коме се одлучује о судбини споразума са “Меркосуром” (Mercosur – скраћеница за заједничко тржиште Јужне Америке).

Више од 150 трактора блокирало је центар Брисела, а према процени пољопривредне лобистичке групе “Копа-Когека” (Copa-Cogeca), очекивало се до 10.000 демонстраната испред институција ЕУ.

Тако су се и испред и унутар здања у којима је одржан Самит ЕУ осетиле појачане тензије, јер су се лидери паралелно бавили и гласањем о томе да ли могу да искористе скоро 200 милијарди долара замрзнуте руске имовине како би подржали Украјину у наредне две године.

На улицама испред институција ЕУ, пољопривредници су гађали полицију кромпиром и јајима, палили ватромет и петарде, и паралисали саобраћај.

Полиција је одговорила сузавцем и воденим топовима, постављене су блокаде и затворени тунели око града.

На једном од трактора био је окачен транспарент са натписом: “Зашто увозити шећер с другог краја света, кад најбољи производимо овде?”

“Овде смо да кажемо не ‘Меркосуру’”, поручио је белгијски произвођач млека Максим Мабил, оптужујући председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен да покушава да “наметне споразум, као да је Европа постала диктатура”.

Страх од прилива јефтиних производа из Јужне Америке

Демонстранти страхују да ће прилив јефтинијих пољопривредних производа из Бразила и околних земаља оштетити европске произвођаче. Највише су забринути због могућег увоза говедине, шећера, пиринча, меда и соје из Јужне Америке, где су регулативе знатно блаже, нарочито у погледу употребе пестицида који су забрањени у ЕУ.

“Протестујемо још од 2024. у Француској, Белгији и другим земљама,” истакао је Флоријан Понсел из белгијског синдиката пољопривредника FJA. “Хоћемо да нас коначно чују.”

Француска и Италија су главни опоненти споразуму, а председник Емануел Макрон изјавио је да нису спремни за такав споразум и да тај документ не може да буде потписан у садашњем облику.

Немачка и Шпанија за, Француска и Италија против

Француска је усагласила ставове са Пољском, Белгијом, Аустријом и Ирском, како би се издејствовало одлагање, што би критичарима могло обезбедити довољан број гласова у Савету ЕУ за евентуалну блокаду споразума.

Међутим, Немачка и Шпанија се енергично залажу за постизање споразума.

Немачки канцелар Фридрих Мерц упозорио је да се “одлуке морају донети сада” ако ЕУ жели да “задржи кредибилитет у глобалној трговинској политици”, док шпански премијер Педро Санчез тврди да ће споразум донети Европи “геоекономску и геополитичку тежину” у односу на супарнике.

Присталице тврде да споразум представља противтежу доминацији Кине и да би подстакао европски извоз возила, машина и вина у време раста америчких царина.

Иако су у среду договорене прелиминарне заштитне мере за ограничавање увоза „осетљивих“ производа, противљење је додатно појачано.

Урсула фон дер Лајен остаје одлучна у намери да овог викенда отпутује у Бразил и потпише споразум, али јој је потребна подршка најмање две трећине држава чланица ЕУ.

Председник Бразила Луиз Инасио Лула да Силва у среду је поставио ултиматум, упозоривши да је субота “сад или никад” моменат.

“Ако овај споразум пропадне, Бразил неће склапати више споразума док сам ја председник”, упозорио је Лула да Силва.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

20.12.2025. Субота: Претежно сунчано, осим у Тимочкој Крајини, Бачкој и Срему, као и котлинама и долинама река западне и јужне Србије где ће се магла или ниска облачност задржати већи део дана. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од -2 до 5, а највиша од 6 до 12 степени. Упозорење: МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

21.12.2025. Недеља: Ујутро местимично магла и ниска облачност. У току дана у већини предела претежно облачно, али углавном суво. Ветар слаб и умерен, југоисточни. Најнижа температура од -1 до 4, а највиша од 4 до 8 степени. Упозорење: МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 85%.

22.12.2025. Понедељак: У Тимочкој Крајини, на западу и југу Србије ујутро местимично магла и ниска облачност, која ће се по котлинама и долинама река задржавати дуже током дана. У осталим крајевима умерено облачно са сунчаним интервалима. У кошавском подручју дуваће умерен и јак, на југу Баната повремено и олујни источни и југоисточни ветар. Најнижа температура од -1 до 4, а највиша од 5 до 10 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 85%.

23.12.2025. Уторак: У кошавском подручју дуваће умерен и јак, а на југу Баната повремено олујни југоисточни ветар, па ће магла и ниска облачност бити чешће у Тимочкој Крајини где се очекује и сипећа киша, на западу Војводине, као и на западу и југу земље. У осталим пределима умерено облачно са сунчаним периодима. Најнижа температура од -2 до 5, а највиша од 6 до 10 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 85%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 24.12.2025. до 28.12.2025.)
Облачно, у нижим пределима са кишом и суснежицом, у брдско-планинским са снегом.

Организатор ORF је желео да медијима представи нову бину, завршену специјално за интернационално окупљање у мају, али је права вест постало нешто сасвим друго – да ће публика у сали моћи да се предаје страстима политичког активизма до миле воље.

ORF неће покривати буку и звиждање израелској представници. Палестинске заставе су дозвољене. До сада су биле дозвољене само државне заставе, али је и то правило прекршено у Малмеу 2024, када је швајцарска особа Немо трчала победнички круг огрнута заставом небинарних особа.

„Дозволићемо све службене и симболичке заставе које постоје на свету“, каже Крен. Једино ограничење је да оне морају да одговарају извесним нормама које се тичу величине и „других безбедносних питања“, чиме се вероватно мисли на дршку заставе.

Конкретно, заставе морају да буду такве да по потреби застраше или понизе, али да никога не могу да повреде или убију.

Песма Евровизије се ове године налази под великим притиском због суделовања Израела. Пет држава је отказало суделовање (Шпанија, Ирска, Холандија, Исланд и Словенија), а Немо особа је вратила покал.

Треба подсетити и да је овогодишњи победник, Аустријанац ЈЈ (Јоханес Пич) још у првом интервјуу рекао да не жели да види Израел на такмичењу у Бечу. Тада је изазвао протест у аустријској јавности, али одонда се доста променило.

Притисак на Израел, или на пропалестинске активисте?

ORF нема намеру да за гледаоце пред малим екранима покрије протесте, и да преко by-vike пушта наснимљени пљесак, као што се радило прошле године, или пре тога док су још Руси суделовали.

Два су тумачења овакве одлуке аустријског организатора.

Једна је, да иза тога стоји индиректан притисак на Израел да се унапред повуче како би избегао ескалацију на лицу места и трансформацију Градске хале у ужарени котао. Такво решење би аустријског организатора „опрало“ од одговорности су Израел искључили из приредбе, иако de facto јесу.

Преседан постоји. Руси су истиснути са Песме Евровизије на сличан начин.

Други могући ефекат је да се отворено, без мекоцртача и цензуре, европским и другим гледаоцима Евровизије покаже стање свести у Европи. Да се, како каже Крен „без улепшавања“ свима отвори ситуација екстремних емоција, неиздржива и груба, па да то онда можда делује отрежњавајуће на све актере.

Било да се оствари први или други сценарио, домаћин рачуна на добре оцене за организацију.

Генерални директор ORF Роланд Вајсман (Weissmann) изјављује како се унапред радује том великом интернационалном такмичењу, јер је евровизијски Song Contest, од оснивања пре седамдесет година, „увек био пројекат мира“.

"Потписала сам раскид уговора, биће нам исплаћена и децембарска плата, до 20. децембра", каже Маја Младеновић из Зајечара.

Њена суграђанка Јована Ђорђевић додаје: "Имали смо опцију технолошки вишак или споразумни, скоро сви смо потписали споразумни".

Ако би се определили да буду проглашени технолошким вишком радници би стекли право да примају одговарајућу надокнаду - три, шест или девет месеци, у зависности од година радног стажа, преко Националне службе за запошљавање. Тамара Ђорђевић из села Звездан код Зајечара радила је у Аптиву четири године и три месеца. Размишљала је каже о пресељењу јер им је понуђено да Раде у погону у Новом Саду или Крушевцу, али да због породичне ситуације она то не може да прихвати.

"Ја још имам и мало дете па је немогуће да путујем и да било где друго живим", рекла нам је Тамара Ђорђевић, из Звездана.

Фабрика Аптив у Лесковцу тренутно има око три хиљаде запослених, али се због промењених услова на тржишту аутомобилске индустрије и тамо смањује број радника.

"Ове године према нашим подацима којима располаже Синдикат, без посла, а по основу споразумних раскида које је послодавац понудио запосленима, без посла је остало између 300 и 350 запослених у Лесковцу", истиче Марко Тодоровић, председник Самосталног синдиката металаца Србије, Аптив Лесковац.

Аптив је у Србију дошао 2015. године отварањем погона у Новом Саду који је имао око 3000 радника, потом је, након четири године отворио фабрику у Лесковцу, а 2020. године и погон у Зајечару, који се сада затвара.

"Јавност ће бити благовремено обавештена о нормализацији саобраћаја", истиче се у саопштењу. 

Апелују на учеснике у саобраћају да прилагоде брзину кретања условима на путу.

Осуђен је и на 19 година затвора по оптужби за лагање полиције током истраге, као и три године због нелегалног одлагања тела. Судија Вишег суда у Масачусетсу Дајан Френијер рекао је да се озбиљност онога што је Волш починио не може преценити.

"Ваши поступци раскомадања тела ваше супруге и одлагања њених остатака у више контејнера за отпад могу се описати само као варварски и несхватљиви", рекао је Френијер.

Помоћник окружног тужиоца Грегори Конор рекао је да казна "одговара чињеницама".

"Људско достојанство потпуно је увређено поступцима оптуженог и начином на који је поступио са својом женом, како је се решио и како је њеној породици и пријатељима одузео прилику да је сахране", рекао је Конор.

У понедељак је порота округа Норфолк осудила Волша за убиство првог степена због смрти 39-годишње супруге, одбацујући теорију одбране да је Ана Волш изненада преминула, а Брајан у паници одбацио њене посмртне остатке.

Порота је већала више од пет сати током два дана пре него што је донела једногласну одлуку. Та оптужба повлачи за собом обавезну доживотну казну затвора без могућности условног отпуста.

Истрага

Током суђења, тужиоци су се у великој мери ослањали на дигиталне доказе пронађене на уређајима повезаним са Брајаном Волшом, укључујући онлајн претраге као што су "рашчлањивање и најбољи начини за одлагање тела", "колико времена прође пре него што тело почне да се осећа" и "тестера за метал најбољи алат за рашчлањивање".

Истражитељи су такође пронашли претраге на рачунару које су укључивале "колико дуго неко ко је нестао може да се наследи", "колико времена је потребно да би нестала особа била проглашена мртвом" и "да ли се могу бацити делови тела", рекли су тужиоци пороти.

Снимак са надзорне камере такође је приказао човека који личи на Волша како баца нешто што је изгледало као тешке кесе за смеће у контејнер недалеко од куће пара. Накнадном претрагом постројења за прераду отпада у близини куће његове мајке пронађене су кесе са секирицом, чекићем, маказама за сечење, тестером за метал, пешкирима и заштитним оделом "тајвек".

Такође, пронађена су средства за чишћење, "прада" ташна, чизме попут оних у којима је Ана Волш последњи пут виђена и картица о вакцинацији против ковида 19 са њеним именом.

Оптужбе

Тужиоци су рекли пороти да је Криминалистичка лабораторија државе Масачусетс прегледала неке од предмета и пронашла ДНК Ане и Брајана Волша на оделу "тајвек" и ДНК Ане Волш на секирици, тестери за метал и другим предметима.

Тужиоци су изнели неколико могућих мотива за убиство, укључујући новац. Руководилац осигуравајуће компаније сведочио је да је Брајан Волш био једини корисник полисе животног осигурања Ане Волш од милион долара.

Тужиоци су такође приказали брак који се, како су тврдили, распадао – где је Брајан Волш био затворен код куће у Масачусетсу чекајући пресуду у случају преваре са уметнинама, док је Ана Волш радила у Вашингтону и путовала кући.

Годину дана пре него што је умрла, његова супруга је започела везу, чије је детаље на суду поделио њен дечко Вилијам Фастоу.

Одбрана

Адвокат Брајана Волша негирао је да је његов клијент знао за аферу. У свом уводном излагању, Волшов адвокат Лари Типтон тврдио је да ово није случај убиства, већ онога што је назвао "изненадном необјашњивом смрћу" Ане Волш. Говорио је о њиховом односу као пару пуном љубави и заједничких планова у будућности.

Брајан и Ана Волш имали су троје мале деце која су сада под старатељством државе и живели су у богатој приобалној заједници Кохасет, око 24 километра југоисточно од Бостона. То су све подаци на којима је одбрана инсистирала. Међутим, одбрана Волша никада није позвала сведока, а он сам је одбио да сведочи.

Када су га истражитељи првобитно испитивали, Волш је рекао да је његова супруга позвана у Вашингтон на Нову годину због хитне ситуације на послу. Међутим, сведоци су изјавили да нема доказа да је Ана Волш користила превоз до аеродрома или се укрцала на лет.

Волш није контактирао са њеним послодавцем до 4. јануара. Волш је касније признао да је раскомадао њено тело и бацио га у контејнер, рекавши да је то учинио тек након што се успаничио када је открио да му је жена умрла у кревету.

Ана Волш, агенткиња за некретнине која је емигрирала из Србије, последњи пут је виђена почетком 1. јануара 2023. године, након новогодишње вечере у дому пара.

"Моја породица је у Авганистану, желим да им помогнем, зато сам дошао овде. Желим да живим у Швајцарској", каже мигрант из Авганистана.

Други додаје: "Људи у Србији су врло добри и гостопримљиви. Наша земља је сиромашна, зато смо је напустили. Желимо да радимо у европским земљама, да зарадимо новац и да шаљемо нашим породицама."

У Прихватном центру у Бујановцу је 30-оро миграната, углавном жена, старијих малолетника и деце. Због економских прилика, несигурне ситуације или пратећи друге чланове породице кренули су из Авганистана, Марока, Турске, Палестине, Египта.

"Од Авганистана до Србије путовао сам 6 месеци, углавном ходајући. Овде се осећам добро, добродошло. У прихватном центру су сви блаконаклони према нама мигрантима и веома сам им захвалан. Повредио сам ногу и морам да мирујем, али планирам да идем у Европску унију”, истиче мигрант.

Његов сународник наводи: "И ја сам дошао из Авганистана пре месец дана. Овде се осећам добро, али планирам да наставим даље."

У 6 прихватних и азилних центара којим руководи Комесаријат за избеглице и миграције сада је 235 особа. У односу на прошлу годину готово за половину мање.

"Прихватни и центри за азил у Србији у потпуности су спремни за зимски период. Комесаријат је обезбедио грејање, додатне залихе гардеробе, ћебади и другог неопходног материјала, како би свим мигрантима били обезбеђени сигурни и адекватни услови за боравак током хладних месеци. Посебна пажња посвећена је породицама са децом и другим осетљивим групама, како би зимски период протекао безбедно и са што мање изазова. Србија остаје посвећена хуманитарним принципима пружајући помоћ свима који су у невољи", истиче Горан Марковић, менаџер Прихватног центра у Бујановцу.

Уочи новогодишњих празника центри су украшени, у онима у којима се налазе деца биће организоване приредбе, радионице, подељени пакетићи.

На крају изборне процедуре, Савет, као највиши орган управљања, данас је тајним гласањем одлучио да ректор у наредном трогодишњем мандатном периоду буде Тања Солдатовић.

На седници Савета је истакнуто да је "Зана Долићанин успешно обављала функцију ректора Државног универзитета" и да је у "изузетно тешком периоду, обележеном блокадама, успела да у функцији одржи комплетну наставну и научну делатност Универзитета".

Истакнуто је да је у мандату Зане Долићанин установа поново акредитована и за наставни и научно-истраживачки рад, да су акредитовани сви студијски програми којима је истекла акредитација, изузев права, која су сада у процесу акредитације.

Тања Солдатовић је доктор хемијских наука и редовни професор ДУНП, а универзитетску каријеру на том универзитету почела је 2007. године.

Била је шеф студијских програма Хемија и Фармација, шеф Департмана за природно-математичке науке и проректор за научно-истраживачки рад.

У свом програму Тања Солдатовић потенцира интернационализацију и подршку младим кадровима, а као своје прве кораке види повратак у зграду Државног универзитета и нормализацију наставног процеса, уз конструктиван дијалог са студентима, како би се створили услови за прекид блокада.

"Укључивање у СПИРИ систем без транзиционог периода и рада у тестном окружењу, пре него што су размотрене и уважене бројне примедбе које смо изнели у претходном периоду, не би само нанело ненадокнадиву штету академској заједници, већ би представљало и повреду јавног интереса, јер би било супротно циљу и сврси прописа у области јавних финансија и високог образовања", додаје Ђокић.

Према речима ректора, нагле промене, без стручне и пажљиве анализе и оцене ризика, јавне расправе, размене мишљења и узимања у обзир изнетих аргумената "за" и "против", уз стављање високошколских установа у временску оскудицу, представља поступање без преседана, које може да изазове озбиљне поремећаје у раду институција од прворазредног националног значаја.

"Наглашавам да су представници нашег и других универзитета у више наврата, писмено и усмено, вас и ресорне министре упозоравали на проблеме, препреке и ризике и постављали конкретна питања на која нисмо добили одговоре", подсећа Ђокић.

"Ако и поред свих добронамерних упозорења, молби и апела, не дође до одлагања увођења система СПИРИ, одговорност ће сносити политички актери који нису желели да саслушају и уваже аргументе, сугестије и критике", навео је Ђокић и затражио хитан састанак са премијером и представницима надлежних министарстава.

Јововић је приведен заједно са акитивисткињом Исидором Челекетић након чега је провео 10 дана у притвору окружног затвора на Клиси у Новом Саду, после чега му је одређена мера кућног притвора која је, уз продужење и пооштравање мера, трајала све до данас, наводи ПСГ.

"Захваљујем се на подршци и солидарности пре свега својим и другим студентима, академској заједници, активистима, бројним суграђанима и суграђанкама, као и опозиционим колегинцама и колегама, који су се током протеклих месеци срчано борили за моје право да се браним са слободе. У овом тренутку могу само да кажем да настављамо борбу, промишљено, а храбно", поручио је Јововић.

Северни део Косовске Митровице, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић – одлуком председника општина албанске националности изабраних са неколико стотина гласова Албанаца, уз бојкот српског становништва – од августа до септембра 2023. прикључени су Асоцијацији косовских општина.

Данашњом одлуком одборника, четири општине на северу нису више чланице АКО.

Повратком на власт након избора 12. октобра, из Српске листе, чији су представници поново председници општина на северу, најављена је ревизија свих одлука претходног руководства.

Међу њима је и меморандум о разумевању северне са општином Јужна Митровица, којим су изграђена два мостаи преко реке Ибар. Један за пешаке а други за аутомобиле. Изграђени су средствима Владе у Приштини.

Председник општине Звечан Драгиша Миловић подсетио је да је дијалогом Београда и Приштине, 2013. године у Бриселу договорено формирање Заједнице српских општина, на коју се чека 13 година.

Насупрот њој, албанско руководство, нагласио је Миловић, политичком одлуком припојило је Звечан АКО без сазнања и сагласности већине српских грађана.

Одлуке општинских власти потпадају под разматрање централних власти, уколико нису у складу са уставом и другим законима.

На данашњим седницама изабрани су председници скупштина.

У северном делу Косовске Митровице за председника скупштине изабран је Немања Бишевац, у Звечану Срђан Милосављевић, у Лепосавићу Марко Ракић, а у Зубином Потоку Немања Јакшић.

Тужилаштво је у оквиру предистражног поступка, како је потврђено, наложило да се на околност аутентичности обави вештачење аудио снимка телефонског разговора између Милера и Лучића који је објављен у појединим медијима.

Стални судски вештак за електротехнику, аудио и видео технику, квалитет видео и тонског записа закључио је у мишљењу да је "на основу презентованог материјала и налаза утврђено да је предметни аудио снимак 'Записи' настао спајањем, сечењем, премештањем и брисањем, што значи да садржај не може да представља веран/истинит запис догађаја".

Наводи се да је закључак изведен јер се "на основу презентованог материјала и налаза не може утврдити идентитет и интегритет предметног аудио снимка 'ЗАПИСИ', а ни садржај догађаја".

"Тиме се не може извршити ни позитивна аутентификација аудио снимка 'ЗАПИСИ', што недвосмислено указује на то да овај аудио запис није веран приказ/снимак/запис догађаја, односно да не представља оригинал", закључује се у саопштењу.

Тужилаштво тврди да су "поједини медији летос покушали да злоупотребе овај монтирани снимак, објавивши га у јавности са тврдњама да у разговору Лучић наводно каже Милеру да је председник Србије тражио да се смени Александра Суботић, једна од кључних особа компаније Јунајтед медија (United Media) – под чијом управом раде медији Н1, Нова С, Данас, Радар, а да је Милер наводно Лучићу објаснио да пре смене Суботић мора прво да ослаби компанију коју води".

Изборни цензус нису прешле листе ''Вукашин Баћина - За бољу општину Сечањ'' и ''Др Војислав Шешељ - Српска радикална странка''.

На изборима за одборнике Скуштине општине Сечањ јуче је поновљено гласање на бирачком месту број осам у Дому пензионера у Јарковцу, док је 10. децембра у том насељу поновљено гласање на бирачком месту број седам у ОШ "Вељко Ђуричин".

На локалне изборе у Сечњу изашло је 64,24 одсто укупног бирачког тела.

Скупштина општине Сечањ има 23 одборничка места.

Повређени су превезени у Ургентни центар у Новом Саду.

Пре вежбе, Вучић је положио венац на спомен-зид погинулим припадницима САЈ-а, на коме се налазе уклесана имена 16 погинулих припадника, након чега је обишао тактичко-технички (ТТ) збор.

Током обиласка збора Вучић се упознао са возилима и стрељачким наоружањем којим располаже јединица, са медицинском опремом и дроновима и посебно нагласио да треба набавити више дронова за јединицу.

Вучић: САЈ мора да се увећава и подмлађује, али и да сачува искуство

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да Специјална антитерористичка јединица мора да се увећава и подмлађује, али и да сачува искуство оних који то знају, као и да САЈ мора да се подигне на највиши технолошки ниво.

Навео је да је јединици потребна и нова опрема, иако је доста већ уложено и да држава ту може да помогне

"Молим вас да идете у корак са савременим технологијама, дроновима, у складу са оним што можете ви као полиција и специјалне јединице да носите, да урадите све што је могуће да до највишег технолошког нивоа подигнете специјалну антитерористичку јединицу", рекао је Вучић.

Вучић је припадницима САЈ-а поручио да су најбоље што Србија има и замолио их да разумеју ситуацију у којој је земља.

"Нама неће бити лако и не радујем се томе када кажем да се плашим да ће другима којима данас изгледа лакше за врло кратко време бити још теже и зато је важно да увек имамо довољно одвраћајуће снаге за сваког од потенцијалних агресора споља, а унутар земље за борбу против тероризма, против организованог криминала, за учвршћивање безбедности и сигурности наших грађана", рекао је Вучић.

Захвалио се припадницима САЈ-а што штите Србију и додао да верује да ће тај задатак обављати са љубављу као и увек.

Истовремено је нагласио да је држава старија и већа од сваке дневне политике.

"Зато је данас овде са нама било место и доскорашњем команданту (САЈ Спасоју) Вулевићу, невезано за то шта он говори или мисли о мени или било коме другом. Држава је старија и већа од сваке дневне политике", рекао је Вучић.

Навео је да су људи који су водили јединице, као и људи који су водили државу, оставили су свој печат.

"Никада нећу заборавити када сам из топле собе као блесав десет пута позивао и Вулевића и неке друге припаднике САЈ-а, тражећи од њих да ми објасне зашто још нисмо ухватили Алију Балијагића који је опаки и окорели убица и који се шетао по југозападу Србије. И онда спустим слушалицу и питам себе 'јел могуће да ти док ти је у соби 22, 23 степена, а њима тамо минус и који се крећу по снегу и врлетима, да се муче, да им ти солиш памет и питаш их када ће да заврше посао'", рекао је Вучић.

Захвалан је што су за најтеже задатке и да штите државу и да верује да ће тај задатак наставити да обављају професионално као и до сада.
Пожелео срећну славу свим припадницима који славе Светог Николу, као и предстојеће празнике.

"Желим успех САЈ-у и да на 50. годишњиицу 2028. године покажете да сте најбоља јединица", поручио је Вучић.

Церемонија обележавања Дана САЈ-а

Командант САЈ-а пуковник Игор Жмирић уручио је признање председнику Вучићу, као и министру унутрашњих послова Ивици Дачићу и директору полиције Драгану Васиљевићу.

Жмирић је доделио плакете и заслужним припадницима САЈ-а за спортске успехе - Љубиши Момчиловићу, Јовици Спајићу и Биљани Котевској Вељковић.

Дан Специјалне антитерористичке јединице обележава се 18. децембра на дан када је 1978. године формирана у саставу тадашњег Републичког секретаријата за унутрашње послове Социјалистичке Републике Србије.

Полиција је код осумњичених пронашла предмете украдене у роштиљници, као и 1.500 литара украдене нафте, те је све вратила власницима.

По налогу вишег јавног тужиоца у Сомбору, против малолетника, узраста 15 и 16 година, биће поднета кривична пријава у редовном поступку. 

“Дошли сте тренутно кад је суво и сад је оволики лом, а кад је блато то не може да нам дође ни хитна помоћ, стари смо”, рекла нам је Живка Тасић, из махале Мала Бистрица.

Махала Мала Бистрица припада Ораовици највећем селу у грделичком крају, од којег је физички одсечена. Наслања се на четири километра удаљену Грделицу. По лошем путу најпре треба проћи испод ауто-пута, па испод Сарајевског моста, а онда полако све уз јужни крак Коридора.

“Само овај пут користимо немамо други, деца нам иду пешице, 4 километра имају од моје куће до Грделице”, каже Гордана Младеновић.

Зора Костадиновић додаје: „Ово је катастрофа, још кад дође киша снегови нема шансе да се прође, ми чизме гумене носимо па се преобувамо у Грделици”.

Са изградњом ауто-пута и обновом моста остали су без аутобуског стајалишта, а пут им је, тврде, механизација додатно оштетила.

Љиљана Тасић, из махале Мала Бистрица сведочи: „Камиони свакодневно најмање 10-12 тура је ишло за реку да праве потпорне зидове, кеј на реку”.

Јужни крак Коридора 10 кроз Грделичку клисуру завршен је у мају 2019. Сарајевски мост пре две године. Мештани од тада траже помоћ позивајући се, како кажу, на обећање државног врха.

Миодраг Пешић, из махале наводи: „Коридори су били дужни и у обавези да овај пут асфалтирају у дужини од 2 километра јер су користили комплетан пут, превозили сав бетон, грађевински материјал, прошле године кад је реновиран мост, обнове, исто су користили овај пут, значи овај пут нам је од великог значаја”.

Не споре да су „Коридори Србије" за грделички крај много урадили. Од уређења самог улаза у варош, који је добио и тротоаре, преко изградње пута и потпуно новог моста, узводно одавде, за село Граово, до потпуне реконструкције Сарајевског моста. Само мука их већ дуго мори, а одговор из Коридора не стиже. Ни наша редакција га није добила. Да ли мештани Мале Бистрице да се надају њиховој помоћи или да се окрену граду Лесковцу.

Видео који бележи процес настајања награђеног портрета то и сведочи. У њему су године преданог рада, усавршавања и занимљива породична прича.

„Ја сам дошла на ту идеју да баш урадим портрет Радоша Бајића, зато што је '79 године снимљен филм "Радио вихор зове анђелију" и у том филму је Радош Бајић глумео мог оца. Иначе тај филм говори о томе како су се моји родитељи упознали, јер је мој отац имао радио станицу, у целој бившој Југославији био је најслушанији радио пират", објашњава Сања Луковић, сликарка.

Наследивши родитељску храброст и упорност Сања је одлучила да посао матичара подреди уметничком таленту. Исправност одлуке потврђује и награда из Венеције, за Евроспког уметника 2025.године.

„Било је преко 2.500 пријављених кандидата који су прошли селекцију њихових кустоса, њихових ликовних критичара, да би на крају донели одлуку да само 20-ак нас добије та признања. Где се такмичите са људима којинису самоуки, који су професори сликања, који имају своје школе сликања, који су јако успешни у свом послу. И онда чујете да вас прозову да примите награду. Захвална сам Богу што ми је дао да све ово могу да доживим", каже Сања.

Радост и прве утиске Сања је по повратку из Италије поделила са колегиницама које су јој неизмерна подршка биле и током такмичења.

„Она је мени послала снимак и ја јој кажем - "Ја мислим да си ти ушла у 20 најбољих", и она каже "погодила си". Радујем се сваком њеном успеху, желим јој да настави даље истим темпом, да не стаје", истиче сликарка Снежана Јаковљевић.

Слађана Бундало, такође сликарка, додаје да је велика част и за Удружење "Расиниус" и "Димитрија Симић", уопште за читав град. „Сања је заиста једна свестрана личност и она је међу нама најмлађа, али је и најамбициознија и посвећена је свему што ради, па и уметности", каже Слађана.

„Ја бих желела и овде да се организује неко такмичење где ће раме уз раме да стане и самоуки сликар и академац. Ако су у свету дали шансу да сви будемо у истом рангу, мислим да је то заиста у реду, да се цени рад", наглашава Сања Луковић.

Па са поносом истиче да је прошле године у Лондону, као једини представник Србије у конкуренцији уметника из 71 земљом, за портрет Фриде Кало освојила прво место.