Како се наводи у Одлуци владике шабачког Јеротеја, од парохије при манастиру Чокешина у истоименом селу одузима се 175 домова, који се припајају парохији Новог Села, која тако има 434 дома.

Контролом и прегледом аутомобила "голф 5" у Младеновцу, којим је управљао осумњичени, полиција је пронашла торбу у којој се налазила аутоматска пушка М70 Б1 са избрушеним серијским бројем, припадајући оквир са око 30 комада метака, калибра 7,62 милиметра, као и три већа и два мања оквира за аутоматски пиштољ.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати и, уз кривичну пријаву, биће спроведен надлежном тужилаштву.

Директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић каже да од понедељка родитељи више не морају да носе документацију у школе како би уписали своје дете у први разред основне школе.

"Потребно је да родитељи изаберу неки од тих слободних термина и оно што је најбитније, нема потребе да носе било какве папире, дакле извод из матичне књиге рођених, потврде о пребивалишту, завршеној предшколској установи, односно вртићу, лекарско уверење, све то није потребно да се носи, јер електронска управа прибавља те податке за школу", објаснио је Јовановић.

Како наводи, родитељи треба да одаберу услугу еЗаказивање за тестирање и упис у први разред основне школе. Када уђу у ту услугу, онда могу да одаберу школу, односно општину где им је пребивалиште.

"Имају могућност да бирају и ону школу која је ван њихове територије. Такви случајеви се посебно анализирају и до краја априла када одаберу показаће им се расположиви календар термина и онда је потребно да кликну на термин и да прате све кроз опцију моје активности", рекао је Јовановић.

Додаје да сваке године све већи број родитеља користи ову електронску услугу, али постоји опција да се директно у школи закаже термин.

"Све већи број родитеља ово ради електронским путем. Прешли смо број од 50 одсто заказаних термина преко портала електронске управе. Како долазе нове генерације све млађих родитеља, тако је и све више коришћења ове услуге на порталу електронске управе", навео је Јовановић.

Ако се ипак неко не сналази на порталу еУправе има могућност да се обрати Канцеларији за ИТ, на порталу постоји контакт који је родитељима доступан 24 часа.

"Спремамо много нових електронских услуга. Оно што желим да истакнем је следећа фаза електронске услуге е-боловање. Дакле, од 1. априла креће електронска комуникација између послодаваца и Републичког фонда здравственог осигурања. Једна врло болна процедура која је подразумевала пуно папирологије", закључио је Јовановић.

Сумња се да су они, током 2025. године, организовали интернет превару путем лажно представљене инвестиционе платформе "OKE Green", доводећи у заблуду већи број грађана који су оштећени за вишемилионске износе.

Оштећенима је нуђена наводна зарада обављањем једноставних онлајн задатака, уз обећања о брзој и сигурној добити, након чега су подстицани да уплаћују све веће износе новца.

Тако прикупљена средства су конвертована у криптовалуте и даље пребацивана преко више дигиталних новчаника ради прикривања порекла, додаје МУП.

Претресима су пронађени електронски уређаји и други предмети од значаја за даљи кривични поступак.

"Реч је о типичном моделу инвестиционе преваре са елементима пирамидалне (Понзи) шеме, где се привид зараде ствара новцем нових учесника, без стварне економске основе, а систем се урушава чим прилив новца стане", објашњава МУП.

Употреба криптовалута, како е истиче, додатно отежава праћење и повраћај средстава.

Министарство унутрашњих послова апелује на грађане да буду опрезни, да не верују понудама на интернету које гарантују сигурну и високу зараду без ризика и да сваку сумњиву активност пријаве надлежним органима.

Словеначка влада наглашава да за сада има довољно залиха нафтних деривата, да је проблем са логистиком, јер су сви капацитети за дистрибуцију горива попуњени.

Влада је, такође, ослободила робне резерве, али осим МОЛ-а, нико од корисника се до сада није пријавио за њих, пренос РТВ СЛО.

Међутим, након пуштања робних резерви, држава може, према Голобовим објашњењима, потпуно легално да ограничи точење горива за странце, ако је потребно.

Према његовим речима, инспектори који прате ситуацију већ су на терену.

Словеначка влада је у петак укинула регулацију цена горива на бензинским станицама на ауто-путевима и брзим саобраћајницама. Петрол је првог дана благо подигао цене, док их је МОЛ значајније подигао. 

Трговци на мало су одлучили да ограниче точење горива. МОЛ је поставио ограничење за физичка лица на 30 литара, а за правна лица или камионе на 200 литара.

Шел бензинске станице су такође одлучиле да предузму сличан корак.

Како су цене горива у Словенији и даље ниже него у окружењу, бензинске пумпе у пограничном подручју последњих дана бележе пораст броја италијанских купаца.

Стручњаци, међутим, упозоравају да је реч о краткорочним решењима у условима глобалне енергетске кризе.

Енергетски стручњак Жељко Марковић истиче да су мере државе већ донеле конкретан ефекат на цене.

"Акцизе су сада смањене за 60 одсто и то прави неких 30 до 40 динара по литру горива", наводи Марковић.

Додаје да је разлика у односу на Европу и даље значајна, али да простор за даље појефтињење практично не постоји.

"То су мере које у суштини купују време због светске нафтне кризе и великог раста цена", објашњава Марковић.

Према његовим речима, трајање оваквог модела директно зависи од стања на глобалном тржишту и буџетских могућности државе.

На питање колико капацитета има држава да спроводи овакве мере, Марковић каже да је то питање за државне органе.

"То сада већ држава мора да каже, јер приходи буџета зависе од тих мера. Колико је држава спремна и колико има резерве да има смањен приход у буџету, а да обезбеди нормално функционисање државе. То је то време", додаје Марковић.

Буџет под притиском – могућ и ребаланс

Из Привредне коморе Србије упозоравају да смањење акциза има високу цену за јавне финансије.

"Уколико потраје ова ситуација и уколико буде морало више недеља или месеци да се одустане од тих прихода од акциза, могуће је да се деси ребаланс буџета, односно измена закона о буџету како би се ускладили приходи и расходи. Што би вероватно значило и повећање тог дефицита који је за ову годину иницијално планиран на 3 одсто", каже Бојан Станић из ПКС-а.

Ипак, наглашава да је реч о глобалном шоку који погађа све земље, као и да се ово неће угрозити кредитни рејтинг земље.

"То није последица унутрашњих проблема, већ нечега што долази споља и прелива се на нас", истиче Станић.

Резерве и забрана извоза – стабилизација тржишта

Поред смањења акциза, држава је продужила забрану извоза и повукла део горива из резерви, што би требало да обезбеди стабилно снабдевање. Марковић сматра да су те мере кључне у кризним условима.

"Резерве се и чувају за овакве ситуације када имате отежано снабдевање", каже Марковић.

Ипак, упозорава да се резерве не смеју неконтролисано трошити.

"Није добро трошити резерве докле год имате производњу – зато је важно да Рафинерија ради", додаје Марковић.

Истиче да смо још далеко од енергетских шокова какве смо имали у историји.

"Ми смо још далеко од тих великих цифара, али ако то буде кренуло да расте, а то ће се десити уколико рат потраје и цела ситуација са логистиком и са снабдевањем потраје и уколико се не буде могла наћи нафта на тржишту – онда су управо те резерве и битне да се користе и да се обезбеди неко колико-толико нормално функционисање државе", објашњава Марковић.

Пољопривреда на удару – помоћ неопходна

Јефтинији дизел за пољопривреднике може да ублажи последице кризе, али не и да реши системске проблеме. Станић напомиње да су они већ суочени са порастом трошкова и мањом конкурентношћу њихове производње.

"Ово је мера која треба да допринесе да не дође до отежавања њихове позиције на тржишту. Имајући у виду да су они први на почетку тог ланца вредности и да некако највише трпе и да су најрањивији у оквиру тога", каже Станић.

Подсећа да су пољопривредници на почетку производног ланца и да без њих нема ни стабилног снабдевања храном.

"Да бисмо имали и прехрамбену индустрију, али и снабдевеност наших малопродајних објеката, морамо улагати и морамо чувати нашу примарну пољопривредну производњу. Ту, наравно, мислимо и на ратаре који се баве обрадом земље, али свакако не треба заборавити да се нафта мора користити и у потребама сточарства", указује Станић.

Европа без јасног решења – криза ће потрајати

Различите мере доносе земље и у региону и у Европи – од забране да се један сам вози у аутомобилу, ограничења брзина на 80 километара на сат, продаје одређене количине горива.

"Све те мере које би се и код нас исто донеле, све оне у суштини служе да ублаже ефекте кризе и да се криза превазиђе. Али, једини прави адекватан одговор би био уколико бисте имали нове логистичке канале и набавили оно што вам недостаје и да нема промене цена. То је јако тешко“, указује Марковић.

Наводи да ћемо можда и ми бити приморани да посегнемо за таквим мерама, као и да све зависи колико дуго ће овај поремећај трајати.

Додаје и да је европско тржиште посебно осетљиво због зависности од увоза енергената.

"Европа је јако рањива – ми смо имали и гасне кризе. И сада ћемо имати проблем као Европа и са гасом. Тржиште Европе је са те стране угрожено и рањиво. Ако упоредимо рецимо са америчким тржиштем – тамо немамо тај скок цена. Јесте и код њих нешто поскупео бензин, али то није у у оном обиму као као што се дешавало у Европи", поручује Марковић.

Без панике – горива има, али неизвесност остаје

Стручњаци поручују и да тренутно нема разлога за страх од несташица, али да је неизвесност и даље велика.

"Имамо стабилну ситуацију и нема великог скока цена, али ако цена нафте настави да расте, мораће да расту и цене деривата", упозорава Марковић.

Како истиче, држава је већ искористила простор за ублажавање цена.

"Држава је већ смањила акцизе, она нема више простора где да смањује, када се пређе нека граница онда ће морати да расте цена деривата на тржишту. Просто немате више са чиме то да амортизујете", закључује Марковић.

Лукић: Највећи глобални шок понуде на тржишту нафтних деривата икада

Професор Економског факултета Велимир Лукић истиче да овај сукоб између три нације се суштински води на тлу чак девет земаља, а данак који плаћа глобална економија је сваким даном све већи и већи.

"Глобалне економије покушавају да се прилагођавају, али оно што можемо да видимо јесте да је овај шок толико велики да можемо да га назовемо највећим глобалним шоком понуде на тржишту нафтних деривата који је забележен", додаје Лукић.

Државне мере за ублажавање последица тренутно дају резултат, али њихов ефекат је временски ограничен.

"Уколико дође до даље ескалације овога сукоба, ми ћемо сигурно да видимо да ће данак који ће од глобалне економије да се узме, да се тиче и производње и прераде нафте и понуде нафте у средњем и на дугом року, а не постоји ниједна држава која може да примени мере које могу да буду учинковите у том случају", упозорава Лукић.

Када је реч о јавним финансијама Србије, каже да су оне у врло добром стању.

"Буџетски дефицит који је планиран за ову годину је на нивоу 3 одсто буџета, што значи негде око 337 милијарди динара. А ако погледамо где ту стоје приходи од акциза, они су други највећи пунилац буџета са 457 милијарди динара. Највећи део тога долази од стране акциза које су везане за нафтне деривате. У акцизама, односно кад погледамо колике су акцизе у укупним јавним приходима, то је око 19 процената", наводи Лукић.

Истиче да су то јако велики износи и ако се "држава одрекне 61 одсто од нечега што прерачунато у евре износи око две милијарде и то је на годишњем нивоу, то је јако крупан издатак за буџет".

"Упркос томе стање нашег јавног дуга говори да ми имамо слободног простора за додатно задуживање, а да тај дуг превише не поскупи", додаје Лукић.

Четири предности Србије

Поручује и да Србија има четири "крупне предности" у односу на остатак Европе.

"Пре свега, ми у старту имамо високе стратешке резерве нафте због познате ситуације са НИС-ом. Са друге стране, имамо тај финансијски бафер који се оличава у јавним финансијама. Као трећа предност јесте чињеница да ми већ имамо уходан и разрађен систем дистрибуције нафте и стратешких резерви даље широм земље, и то смо такође тестирали у прошлом периоду", наглашава Лукић.

Четврта предност је, како каже, то што се доносе изузећа на руску нафту.

"Ми имамо добру стартну позицију и у преговарањима у случају да се дође до ширег изузећа са нашим примарним снабдевачем до сада нафтом, односно сировом нафтом, то је Русија. Дакле, у тим преговорима уколико дође до могућности за њих, ми бисмо требали да имамо, или барем се надамо, неко право првенства", закључује Лукић.

Директор "Телекома" Владимир Лучић рекао је у Јутарњем програму да је дошло упада у споредну апликацију, не у систем.

"Нама ни у једном тренутку није био угрожен систем, нити они најсензитивнији подаци било ког корисника, о било којој финансијској трансакцији, платној картици", нагласио је Лучић.

Ушло се, објаснио је, у апликацију коју користе техничари за интервенцију код сателитских корисника.

"Овде се ради искључиво о корисницима наше услуге м:САТ и код оних који су у задњих седам година имали неке интервенције техничара, јер онда техничарима требају неки подаци о кориснику, као што су име и презиме, адреса и контакт који је нама корисник дао како би изашао на интервенцију", истакао је Лучић.

Навео је да је хакер преузео целу базу од 690 хиљада линија.

"Али одређени број корисника је имао више интервенција, јер некад корисник, не ради му можда сет-топ бокс или можда хоће да прошири са интернетом. Укупан број активних корисника на дан када је извршен хакерски напад је био 204.500. И фактички ако је узео, преузео базу онда је фактички узео податке о свим тим корисницима", рекао је Лучић.

Истакао је да то основни сет података, и да тешко може да дође до злоупотребе.

"Надам се, пошто ми имамо тај изузетно одличан tool на бази вештачке интелигенције на интернету, у принципу тешко може да дође до злоупотребе тих података, јер ти су подаци име и презиме, адреса и ЈМБГ, нема рецимо броја личне карте, то техничарима није ни потребно. И контакт телефон", навео је Лучић.

"У нашем случају дошло је не до хакерског упада на систем, него је фактички код једног колеге техничара хакерисан password и онда је са његовим username-ом и password-ом ушао", напомоменуо је Лучић.

"Лоцирали смо хакера вештачком интелигенцијом"

Навео је да се ради о хакеру који је у иностранству, "источно од нас".

"Мислим да смо га вештачком интелигенцијом поприлично лоцирали, да чак имамо и у којем граду живи, и његов мобилни телефон. И све смо то дали полицији. Тако да ја очекујем стварно брзо да уз помоћ међународне сарадње тај хакер буде приведен", рекао је Лучић.

"Хакер тражио три биткоина"

Циљ напада, рекао је директор "Телекома", била је уцена, а хакер је тражио три биткоина.

"Али ми наравно не преговарамо са криминалцима. Ми смо разменили одређени број мејлова са њим у договору са полицијом. Јер што више мејлова размените, ближе некако дођете до те особе, јер онда користи више пута различите ИП адресе, чак је више и различитих мејлова користио. Зашто? Зато што је прво то законски код нас криминално дело. Друго, сваки такав договор са отмичарима, био би зелено светло за нове хакерске нападе", истакао је Лучић.

Најнижа температура од -1 до 5, а највиша дневна од 10 до 15 степени.

У Београду првог дана викенда променљиво облачно, уз сунчане периоде. Највиша дневна температура до 14 степени.

Хрватска ове године тражи 70.000 радника у туризму, где конобари могу месечно да зараде и више од 1.600 евра, а кувари између 2.500 и 3.000 евра. И Црној Гори недостаје још 25.000 људи за предстојећу сезону.

Зарађују, штеде, путују

Проф. др Снежана Штетић, гостујући у Београдској хроници, рекла је да наши млади одлазе у Хрватску или друге земље у региону током летње сезоне јер желе да виде другу земљу и зараде, док те исте послове не желе да раде у својој земљи. Слично је и у другим земљама, каже.

"Црногорци не желе да раде у Црној Гори, већ одлазе у Србију и Хрватску, док Хрвати одлазе у европске земље. Наши млади људи раде у земљама региона, то је начин да зараде, штеде или путују по Европи. Али, део тог новца враћа се и у Србију", каже Штетић, додајући да се европски фондови у Хрватској користе и за ангажовање додатне радне снаге.

На питање зашто се наши људи највише пријављују за послове собарица и помоћних радника, Штетићева објашњава да је разлог то што за та занимања нема великих захтева – не тражи се високо образовање, има доста посла, али мање одговорности.

"И у иностранству се добро сналазе, где је сличан проблем са мањком радне снаге. У Србији имамо квалитетне стручне школе када је реч о угоститељству и хотелијерству", истиче Штетићева.

Додаје да и странци који долазе да раде у Србију пролазе културолошку припрему. Језичка баријера постоји, али се превазилази пословима где језик није кључан.

Из Кремља су, међутим, истакли да украјинска власт мора "безусловно" да прекине покушаје напада на енергетска постројења јер, кажу, представљају претњу критичној инфраструктури и међународним енергетским рутама.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, у међувремену, изјавила је да ће Европска унија пронаћи начин да Украјини исплати обећаних 90 милијарди евра кредита, упркос противљењу Мађарске.

Мађарски премијер Виктор Орбан пак изјавио је да је Европској унији потребна нова стратегија за решавање енергетске и мигрантске кризе, упозоравајући на раст цена енергената, проблеме у снабдевању и, како је навео, погрешан приступ рату у Украјини и миграцијама.

Орбан је, такође, Украјину назвао "државом која спроводи државни тероризам", наводећи као пример саботажу гасовода Северни ток.

Украјински председник Володимир Зеленски, истовремено, изјавио је да је Украјина оптимистичнија по питању кредита ЕУ, као и да у априлу чека прву траншу износа који су договорили за 2026. годину.

За то време, портал Мађар Немзет објавио је да је Орбан добио нову претњу смрћу из Украјине, овога пута од инфлуенсера који, наводи се, подржава украјинског лидера Зеленског.

Две године није било рода. Само у том крају штете су милионске. Ипак, опет су средили воћњаке на време. 

"Ми то зовемо прљавијом резидбом због рода, јер годинама не беремо ову сорту, која је иначе рана сорта кајсије, па смо мало више остављали родних грана“, каже воћар Зоран Ристић. 

Воћар Миле Стефановић из Ритопека каже да последње две године није убрао ништа због мраза.

"За трулеж и за пуцање трешње користим три врсте препарата. Па онда нафту 15 литара, то је 3.000 динара, па скела, испада ми 10.000. Скупа је производња кајсије", каже Миле.

Његове су са друге, панчевачке стране Дунава. Кошта и скела. Воћари се надају да неће бити мраза као прошле године. 

"Све је то ризично до неког 20. априла. Они кажу кад прођу Благовести, онда смо завршили са мразевима, али сад то у овим годинама није уопште меродавно", прича воћар Зоран Ристић.

Миле Стефановић каже да је производња кајсије нерентабилна и да ће да проба још ову годину.

Наводи да има још четири прскања воћњака. 

Средстава за заштиту од мраза

Не постоје хемијска средства за заштиту од мраза или она која би могла да успоре цветање.

Добри су антифрост системи, али воћари кажу да су за њих скупи. После две године без рода, опет се уздају у трешњу, која још није процветала.

Крошње сада лепо изгледају, али је прошле године убрао само 105 килограма са два и по хектара, и то је крајње дестимулативно. 

"Прошле године мраза је било у априлу и обрао је све. Тако да ништа. А исто мораш да прскаш да ли си брао или ниси брао, да би припремио род за следећу годину", каже Миле Стефановић. 

Зоран Ристић има четири хектара под кајсијом, два у брду и два у равници.

Која би цена трешње могла да буде

Две године није било рода на тржишту. Воћари су изгубили руско, за њих најбоље. Лани су за трешњу добијали до 400 динара, иако је на пијацама килограм коштао и више од 1.000 динара.

Ако добро роди, почетна цена могла би да буде 20 одсто нижа, каже Младен Петровић, стручњак из Института за економику пољопривреде.

То би у сезони било прихватљиво и за потрошаче, али прво да роди. По речима стручњака, до краја марта бар у београдском атару не би требало да буде мраза. Април нико још не помиње, иако је за воћаре још и критичнији.|

Током тих удара убијено је више високих иранских званичника. Међу њима је портпарол Корпуса исламске револуционарне гарде Али Мохамед Наини, чију су смрт потврдили ирански државни медији. Израелска војска саопштила је и да је ликвидиран Мехди Растами Шмастан, један од кључних команданата у иранском обавештајном систему, кога оптужује за организовање напада на израелске циљеве широм света.

Истовремено, Иран је наставио ракетне и дронске нападе на Израел и више земаља Персијског залива, а на мети су поново биле и америчке базе у региону. Иран је поручио да ће показати "нулту уздржаност" уколико његова инфраструктура буде нападнута, уз упозорење да ниједна локација на свету није сигурна за политичке и војне званичнике САД и Израела.

Вашингтон је, раније него што је планирано, упутио око 2.200 маринаца на Блиски исток. Шеф Беле куће Доналд Трамп тврди да Иран "више нема морнарицу", као и да су снаге Сједињених Америчких Држава потопиле 58 иранских бродова у року од само два дана. 

Трамп је истовремено критиковао савезнике у НАТО-у, назвавши их "кукавицама" због одбијања да учествују у операцијама против Ирана и поручио да ће Вашингтон такво понашање запамтити.

Паралелно са војним дешавањима, без успеха су настављени дипломатски контакти. Москва је предложила Вашингтону споразум "услуга за услугу", према којем би Русија обуставила размену обавештајних података са Ираном у замену за престанак америчке подршке Украјини у том домену, али је тај предлог одбијен, преноси Политико.

"Математика је веома важна за примену и јасно је да постоји велики подстицај за њено коришћење у рачунарству, статистици, вештачкој интелигенцији. У исто време радимо на основним, фундаменталним питањима која имају снажан утицај на друштво", каже Алесио Фигали, добитник Филдсове медаље.

"Људи кажу да је машинско учење одређено правило диференцирања, примењено на одређене статистичке податке. Вештачка интелигенција и најновија технолошка револуција само потврђују фундаменталан значај математике", истиче проф. Владимир Драговић, шеф Департмана Универзитета Тексас у Даласу и научни саветник Математичког института САНУ.

Марија Ангелес Грасија Фереро са Института за матматичке науке у Мадриду сматра да ће будућност ће бити пуна изненађења јер нас, подсећа, окружују бројне технологије. "Време у којем живимо добро је за истраживања. Нови резултати допринети даљем развоју друштва", каже Грасија Фереро.

Математички институт најстарији је академијин институт. Од пре две године члан је Европског конзорцијума математичких института, па отуда и скуп водећих европских математичара.

Проф. Силвија Гилезан, сарадник Математичког института САНУ истиче да се на том месту прави математичка и научна политика која ће бити у будућности, а Адам Скалски са Математичког института пољске академије наука каже да доста сарађују са нашим институтом, као и да цени његов рад.

"Веома је важно што негује нове генерације истраживача", наводи Скалски.

Бави се и научно-истраживачким радом из области математике, механике и компјутерских наука.

На оптужници од 261 странице, наводи се да су Алукић и "муслиманска паравојна формација" планирали нападе на куће и аутомобил, иако су знали да се у њима не налазе војници.

Према кривичној пријави поднетој Окружном суду САД за јужни округ Алабаме, Алукић је наводно, заједно са осталим припадницима паравојне групе босанских муслимана, у два наврата напао групе српских цивила 1992. године.

Припадници те групе ушли су у Козарац 29. августа 1992. године како би набавили храну и залихе. Док су били тамо, Алукић је наводно предложио да поставе заседу за аутомобил и убију возача.

Чланови групе су потом, према извештајима, отворили ватру на аутомобил, што је довело до тога да возило скрене с пута у јарак.

Један члан групе је затим пришао аутомобилу и испалио још хитаца. Након тога су, како се наводи, запалили аутомобил, док је тело возача још увек било у њему.

Алукић је, такође, оптужен за учешће у координисаним нападима на куће, где су жртве упуцане, а њихове куће запаљене. У једном случају, власти наводе да је мушкарац убијен на кућном прагу и остављен унутар своје куће која је горела, при чему докази указују на то да је још био жив када је пожар подметнут.

Бивши кувар, који је припадао истој паравојној групи, идентификовао је Алукића током испитивања о његовој умешаности у те злочине.

Суд у Алабами разматра да ли ће Алукић бити изручен Босни и Херцеговини, с обзиром на то да су злочини за које се терети почињени на територији те државе.

Алукић је са породицом живео у месту Вилмер у Алабами, недалеко од границе са Мисисипијем.

Бригу о њему преузела је бака која је погинула у првим нападима на село. Без родитеља, без сигурности, Споменко је остао са војском. 

"Ја сам се јавио добровољно да помогнем свом народу да се ослободимо", говорио је Споменко.

И пре рата, мештани сведоче, био је дете које је свима помагало. У рату су га звали "Мали вук".

Боље је познавао свој крај, па је јединицама које су долазиле па би им показивао ровове, носио храну и воду и упорно одбијао да се склони на безбедно.

"Док рат траје, ја одавде нећу", остао је његов записани став.

Остала је фотографија која сведочи о његовој љубави према коњима, од којих се, причају, није одвајао. И они су били све што је желео након рата.

Споменко погинуо је 20. марта 1993. године, недалеко од свог села Јовићи на Озрену. Тог дана, граната је усмртила њега и још петорицу сабораца. Сахрањен је поред мајке и баке.

За исказану храброст, Споменко Гостић постхумно је одликован Медаљом заслуга за народ Републике Српске.

Одликован је и Медаљом за храброст "Милош Обилић", коју му је доделио председник Србије Александар Вучић.

"Пред грађане излазимо са обећањем да ћемо улагати у пољопривреду, привреду, туризам, у развој градске инфраструктуре. Сигурно да су највећи пројекти који нас очекују изградња ауто-пута, то јест брзе саобраћајнице Вожд Карађорђе, реконструкција хотела Старо здање, а пре неколико дана почели смо реконструкцију главне саобраћајнице у граду, то јест транзитног пута око Аранђеловца", каже Горан Орлић са листе "Александар Вучић – Аранђеловац, наша породица".

Под бројем два на гласачком листићу "Руска странка – за бољи Аранђеловац". На тој листи националне мањине је седам кандидата за одборнике у локалном парламенту. И поред више покушаја да прецизирамо термин представљања њихових планова, на крају се нису одазвали нашем позиву.

"Студенти за Аранђеловац – младост побеђује" наћи се се под бројем три на гласачком листићу са 41 кандидатом за одборнике. Подршку су добили од седам опозиционих политичких организација у Аранђеловцу. Најављују пројекте које ће реализовати, уколико добију поверење грађана.

"Пред грађане Аранђеловца излазимо искрени и отворени, спремни за сваку сарадњу. Залажемо се за комплетну ревизију и комплетну промену јавних предузећа, то јест кадрова у јавним предузећима. Аранђеловац је пун потенцијала. Његова позиција, хајде кренемо од тога, имамо бање, имамо Букуљу, имамо Венчац, имамо језера. Циљ нам је наравно да вратимо славу граду Аранђеловцу, какву апсолутно заслужује", каже Милица Кочмарук Чупић са листе "Студенти за Аранђеловац – младост побеђује".

Изборна листа националне мањине "Коалиција 381 - Уједињени подржавамо младе", под бројем четири, коју чине Бошњачка грађанска странка и Странка Црногораца, није се одазвала позивима РТС-а. Ова листа има пет кандидата за одборнике у аранђеловачкој скупштини.

Толико кандидата за одборнике има и Група грађана "Српски либерали - за зелени Аранђеловац", која ће се наћи на гласачком листићу под бројем 5. Поручују да излазе самостално и да Аранђеловац има велики потенцијал, али и проблеме.

"Један од њих је недовољно развијена канализациона инфраструктура, што ствара проблеме наших грађана, за здравље људи и заштиту животне средине. Такође, имамо проблеме у различитим селима ове општине што лети немају стабилно водоснабдевање. Наш циљ је да проблеме решавамо плански, одговорно и транспарентно", каже Младен Гајић са листе "Српски либерали - за зелени Аранђеловац".

Под Букуљом на 41 бирачком месту право гласа 29. марта моћи ће да искористи око 36.800 Аранђеловчана. Од њих зависи ко ће колико мандата освојити и водити ту општину у наредне четири године.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

21.03.2026. Субота: Ујутру хладно са слабим приземним мразем, а понегде се очекује и слаб мраз на 2m. Током дана променљиво облачно у већини места са сунчаним интервалима, а слаба краткотрајна киша се очекује тек понегде на западу и југозападу земље. Ветар слаб и умерен, источни и североисточни. Најнижа температура од -1 до 5, а највиша дневна од 10 до 15 степени.

22.03.2026. Недеља: Ујутру хладно са слабим приземним мразем, а понегде се очекује и слаб мраз на 2m. Током дана променљиво облачно у већини места са сунчаним интервалима, а слаба краткотрајна киша се очекује тек понегде на западу и југозападу земље. Ветар слаб и умерен, источни и североисточни. Најнижа температура од -1 до 6, а највиша дневна од 12 до 16 степени.

23.03.2026. Понедељак: Умерено до потпуно облачно, понегде са слабом краткотрајном кишом, док у вишим планинским пределима може провејавати слаб снег. Ветар слаб и умерен, североисточни. Најнижа температура од 2 до 7, а највиша од 12 до 16 степени.

24.03.2026. Уторак: Променљиво облачно са сунчаним интервалима, понегде са слабом краткотрајном кишом, док у вишим планинским пределима може провејавати слаб снег. Ветар слаб и умерен, северни и северозападни. Најнижа температура од 2 до 7, а највиша од 14 до 17 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 25.03.2026. до 29.03.2026.)
У среду и четвртак мало до умерено облачно са сунчаним интервалима и топло у планинским пределима и кошавском подручју уз појачање јужног и југоисточног ветра. У петак ујутру и пре подне на северу и зааду, а до краја дана и у осталим крајевима јаче наоблачење са кишом и краткотрајним пљусковима. Затим се очекује променљиво облачно и мало свежије са локалном појавом краткотрајне кише или пљуска.

Гађане су и важне луке за транспорт нафте и гаса. Чак и ако би рат сутра стао, поставља се питање да ли уништена енергетска инфраструктура значи да ће цене остати високе.

Неће бити "кантица" и несташица

Душан Бајатовић је, гостујући у емисији Око, рекао да је за Србију најбитније да нема несташица горива, као ни ограничења за његову куповину, као и да држава у овом тренутку субвенционише дизел.

„Неће бити кантица, у стању смо да увеземо. Стигла је лиценца од ОФАК-а за наредних месец дана за НИС. Спремна су два танкера, да ли ће моћи и трећи да прође – не знам. Четири барже су прошле, чини ми се да ће проћи још пет. Питање је колико можемо да складиштимо, јер капацитети нису неограничени“, истакао је Бајатовић.

Према његовим речима, намера државе је да се избегне инфлаторни удар, додајући да је буџет добро и конзервативно планиран и да не би био проблем ако се дефицит повећа за око милијарду.

"Боље је да доплатимо нешто, а да привреда настави да функционише и да нема неповерења у економију и државу, као и да задржимо ниво плата и пензија, ако не и да их повећамо. Свака инфлација од 15 или 17 одсто би 'све то појела'", сматра Бајатовић.

Снабдевање енергентима кључно

Бајатовић напомиње је да једини проблем може бити питање довољне размене девиза са иностранством, као и евентуални ребаланс буџета у другој половини године.

"Потребно је да сарађују држава и грађани и да цео систем иде ка томе да нема увођења инфлаторног коридора, као и да нафте, бензина и субвенција за пољопривреду буде у довољној мери", указао је Бајатовић.

Говорећи о гасу, навео је да Србија има око 650 милиона кубних метара, што је довољно за шест месеци потрошње током лета, док зими може да покрије око три месеца. Истиче да је кључно питање снабдевање енергентима – бензином, дизелом, сировом нафтом и керозином.

"Председник је рекао да имамо више од 90 дана дизела, око 60 дана бензина и керозина за месец дана, али у то нису урачунате војне залихе, што је суштина“, рекао је Бајатовић.

Хипотетички дефицит

Радојка Николић пак указује да ће до повећања цена свакако доћи, подсећајући да је постојало административно ограничење цена горива које је истекло, након чега је уследио период правног вакуума, али и поскупљење које је држава делимично ублажила.

"Буџетски приходи за ову годину износе око 20 милијарди, а расходи око 23 милијарде динара, што значи да је дефицит око три милијарде. Лако је израчунати да 1,3 милијарде прелази пет до шест одсто буџета", наводи Николићева, додајући да су акцизе и приходи од ПДВ-а евидентирани као да је стање редовно.

Према њеним речима, кључно питање колико ће криза трајати.

"Још смо у првом кварталу, али ако би се рат продужио на целу годину, губила би цела Европа, што је тешко замисливо", каже Николићева.

Додаје да се о дефициту од милијарду може говорити само хипотетички, јер би се тај трошак односио на целу годину, под условом да криза потраје до краја године.

Николићева закључује да је рат у Ирану озбиљан ударац за глобалну економију, без обзира на исход сукоба, и да ће прогнозе економског раста морати да се мењају, јер је ово година која ће уздрмати читав свет.

*Целу емисију можете погледати у видеу на почетку текста.

"Част нам је и радост свој браћи и сестрама муслиманске вероисповести, а посебно онима који живе са нашим народом у отаџбини и расејању, упутити свесрдне честитке поводом завршетка Рамазана и прославе Бајрама", навео је патријарх у честитки, саопштено је из Српске православне цркве. 

Како је додао, свако настојање човеково да у савремени свет, испуњен бројним немирима, кризама и страшним ратовима, унесе мир и љубав најлепше је уздарје творцу и дародавцу свих добара и залог наде да ће његова блага воља тријумфовати упркос свему.

Патријарх је поручио да је отуда и за СПЦ, као и за све људе добре воље, без обзира на верске и друге разлике, изузетно драгоцен и сваке похвале достојан подвиг који су браћа и сестре муслимани уложили током Рамазана, а који је у ове благословене дане крунисан празником Бајрама. 

"Нека вам је свима племенити Бајрам срећан и благословен", навео је патријарх Порфирије.

Сунце је у Београду јутрос, на дан почетка пролећа, изашло у 5.41 минут, а залази у 17.50 минута, што значи да ће обданица трајати 12 сати и девет минута, а ноћ 11 часова и 51 минут.

На дан пролећне равнодневице обданица и ноћ нису једнаке дужине, јер Земљина атмосфера привидно уздиже Сунце изнад хоризонта.