„Тешко је браћо моја, сам бити, ноћ, а ја једанаест година не излазим из куће. Не можем на ноге, не можем из авлије. А да ми није Анђелка шта би... и он ме гледа, имам све и даје ми све што ми треба, али тешко је живити", каже Митра Андрић, из села Оглађеновац код Ваљева.

Анђелко Андрић додаје: „Скоро сваки дан дођем да видим јел жива и донесем јој шта могу. Прво хлеба нема, а већ са хлебом да не причам. Морамо мало хлеба, мало хране, дрва видиш дотерали смо мало, поп свака му част Марко наш".

И у још неколико домаћинстава ситуација је тешка. На иницијативу свештеника мештани су се организовали и помогли:

„Донирао сам тамо дрва, свештеник је питао, помогао и шта више не знам. Тако имамо мобу између себе“, наводи Лазар Лазаревић, из Оглађеновца.

„Сви заједно овде, са мном и они уз мене - да помогнемо, да ли ћемо донети дрва, па онда се укључила и Светосавска омладинска организација која нам је дала пакете помоћи за тако угрожене, па смо носили пакете. Видели сте сада и овде да су то обично забачена места где има по једна или две евенутално куће, где има по једно или двоје у кући. Покушавамо на сваки могиући начин да им колко било олакшамо живот", наводи јереј Марко Тодоровић, из Црквене општине Оглађеновац.

У сусрет празницима у овом селу најављују и друге хуманитарне акције. Мештани и црквена општина Оглађеновац здушно покушавају да живот у селу учине лакшим. Од хуманих појединаца и организација заслужују и већу подршку.

За председника комисије, чији је задатак да активно води преговоре са Црном Гором, именован је министар вањских и европских послова Гордан Грлић Радман. Чланови комисије су и Андреја Метелко-Згомбић и Ванда Бабић Галић из Министарства вањских и европских послова, као и Томислав Галић, Николина Волф и Желимир Латковић из Министарства одбране.

"Хрватска подстиче активан и отворен дијалог са Црном Гором ради решавања отворених питања у духу међусобног уважавања, добросуседских односа и на основу важећег међународног права", рекао је на данашњој седници Владе државни секретар Министарства вањских послова Франо Матушић.

Загреб ускраћује сагласност за затварање поглавља 31, које се односи на спољну, безбедносну и одбрамбену политику, наводећи да не блокира Црну Гору, али да постоје отворена питања која треба решити, међу којима су брод Јадран, разграничење, нестале особе и процесуирање ратних злочина.

"Универзитет у Новом Пазару налази се пред систематским и насилним уништавањем. Оно чему сведочимо месецима није сплет несрећних околности, већ плански обрачун са студентима и професорима који су се усудили да дигну глас. Од тренутка када су студенти ДУНП-а ступили у потпуну блокаду почетком ове године, Управа универзитета одбија сваки вид дијалога. Уместо тога, одговор су застрашивање, насиље и отворено кажњавање", наводи се у писму. 

Такође, истиче се да се ДУНП суочава са озбиљним систематским проблемима.

"Укључујући губитак акредитације. И уместо да решава ове проблеме, управа је изабрала пут репресије који води ка потпуном урушавању институције. Близу 30 угледних профсора је било принуђено да напусти универзитет у НП – кроз отказе, непродужавање уговора и друге облике притисака", закључује се, између осталог, у писму. 

Скупштина Србије констатовала је у уторак оставку посланика Дејана Томашевића са листе "Александар Вучић - Србија не сме да стане", који је 11. децембра изабран за новог председника Олимпијског комитета Србије.

„Ми смо у почетку имали бојазан како ће то функционисати. Међутим, на наше изненађење, није било неког великог отпора ученика. Нека искуства су позитивна, атмосфера на часу је пријатна, лепша. Они су сконцетрисанији на то што радимо на часу. Не одвлаче им телефони пажњу“, наводи Бранкица Антонијевић, професорка Техничке школе у Ужицу.

„Ученици када уђу у учионицу имају кутије на којима пише број редни у дневнику. Оставе на своје место и узимају након изласка из учионице“, истиче Татјана Старчевић, професор у Техничкаој школи у Ужицу.

У одређеним ситуацијама телефоне користе као помоћно средство у сврху наставе.

„Пошто смо дигитална школа наставници за сврху оцењивања, провера, пројеката користе мобилне телефоне. Тачније дозвољавају ученицима да их користе. Наравно уколико то није сврсисходно на самом часу, онда их ученици одлажу и не користе“, објашњава Маријана Симовић Алексић, помоћница директора.

Идеја да законским предлогом употреба телефона буде забрањена у свим школа изазива различите реакције:

„Искрено не бих усвојила тај предлог. С обзиром на то да деца свакако иако имају кутије могу кришом од наставника да користе телефон. Боље да се направи неки компромис. Типа да каче материјал на неке групе и то да користе за час“, каже анкетирана.

Друга предлаже: „Да се деци омогуће телефони, али да имају неке посебне просторије. Када су на часу да не користе и после часа да могу да контактирају родитеље и ближње“.

„Била сам у средњој Медицинској школи у Ужицу и имали смо искуство да су нам поједини професори узимали телефон пре наставе. Доста је било боље него са телефонима, пошто сви знамо ако узмемо телефон да ћемо на телефону да будемо цео час“, каже ученица.

Образовне установе где је употреба мобилних телефона регулисана правилницима имају позитивна искуства. Колико би закон који се односи на све школе унапредио стање образовног система најбоље може показати пракса.

"Чланство престаје да буде декларативни циљ и Влада Српске напредне странке се окреће ка алтернативним правцима који нису у интересу Србије", сматра Грбовић и подсећа да за Србију нема отварања нових поглавља, јер нису спроведене реформе и нема слободе медија.

Предедник ПСГ оцењује да је, одлуком о неприсуству Србије на Самиту ЕУ-Западни Балкан у Бриселу, Влада Србије изгубила легитимитет, пошто се, по свему судећи, о томе није питала, а морала је, пошто је реч о њеној ингеренцији.

Грбовић је поставио питање председнику Владе Ђуру Мацуту, министрима за европске интеграције и спољне послове, Немањи Старовићу и Марку Ђурићу, да ли су били консултовани у вези са таквом одлуком, а ако нису – онда је реч о потпуном губитку легитимитета, због којег би требало и да Влада поднесе оставку.

Посланик и копредседник ЗЛФ Радомир Лазовић оценио је да је највећи противник европских интеграција Србије Алексндар Вучић јер би, како је оценио, ако би се поштовала европска правила и стандарди, већи број представника владајућих структура био у затвору, а уз поштовање изборних правила и медијску слободу никада не би добили изборе.

Лазовић се осврнуо на оцену појединих посланика Европског парламента да је, одлуком да не пошаље представника у Брисел, Србија опалила шамар ЕУ, указавши да је, заправо другачије, јер је тиме ударен шамар грађанима Србије.

"Србија не сме бити талац импулсивних одлука једног чоевака, који одлуке доноси сам уместо Владе", истакао је Лазовић.

Грбовић и Лазовић су поручили да пут Србије треба да буду европске интеграције и да ће се то остварити после промене актуелне власти.

Испред њих се налазе црни крстови с хрватским грбом с почетним белим пољем, као и плоче с пописима јама и стратишта Хрвата из Другог светског рата.

На плочицама је текстуално објашњење о усташком покличу "За дом спремни", о томе ко је "стварно" продао Далмацију Италијанима, те о "правој истини" о бици на Сутјесци, уз низ других детаља видљивих на фотографијама.

Уз јаслице, како преноси локални портал Шибеник ин, постављене су и плоче с опширним текстовима у којима се износе ревизионистичке интерпретације хрватске историје 20. века.

У њима се поздрав "За дом" приказује као вишевековни хрватски поклич, уз тврдње да су га користиле историјске личности попут Николе Шубића Зринског, Јосипа Јелачића и Стјепана Радића.

У текстовима се наводе двосмислене историјске интерпретације о одговорности усташког режима за територијалне губитке Хрватске током Другог светског рата, тврдећи да су делови Далмације и Истре Италији предати још током Првог светског рата.

Посебан нагласак стављен је и на улогу муслимана у НДХ, који се у тим приказима описују као лојални учесници тадашње државе, укључујући и тврдње о њиховој већинској заступљености у појединим усташким јединицама.

У текстовима се спомиње и партизански покрет, уз тврдње о "масовним страдањима хрватских бораца" у биткама попут Сутјеске, те оптужбе да су партизани након рата починили системска убиства без суђења, укључујући велик број црквених људи.

Наводе се и бројке о масовним гробницама и поратним ликвидацијама, при чему се партизански и комунистички покрет приказују као главни носиоци злочина над Хрватима после 1945. године.

Шеф делегације ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат је то изјавио на годишњој међународној конференцији "Стратешки токови" посвећеној Европској политичкој заједници, њеном месту у савременој европској стратешкој архитектури и њеном значају за земље региона у организацији Форума за стратешке студије у Европској кући.       

"Пажљиво сам примио к знању коментаре председника Вучића синоћ. И, наравно, волели бисмо да смо видели председника Вучића на састанку у Бриселу. Али мислим да је оно што ми је заиста остало као кључна порука из његових коментара његово веома, веома јасно наглашавање чињенице да ће, док год је он председник, Србија наставити пут ка Европској унији", рекао је шеф делегације ЕУ у Србији.

Нагласио је да веома поздравља снажну посвећеност председника Вучића и председнице скупштинског Одбора за европске интеграције Елвире Ковач када је реч о процесу приступања Србије Европској унији. 

"Сада заиста очекујем да се та посвећеност преточи и у конкретне активности када је у питању спровођење реформи", поручио је Фон Бекерат.

Рекао је да веома поздравља снажну посвећеност председнице скупштинског Одбора за европске интеграције Елвире Ковач као и председника када је реч о процесу приступања Србије.    

Додао и да се радује да се те преузете обавезе претворе у конкретне акције и примену реформи.

Бекерат је говорећи о отварању Кластера 3 који Србија очекује подсетио да је Европска комисија још 2021. године потврдила да је Србија испунила техничка мерила, али да је сада одлука на државама чланицама.     

Нагласио је да зна да земље чланице јуче нису биле у могућности да се сложе око отварања Кластера 3 и да ће се поново наредне године вратити том питању и додао да би прогрес у области владавине права и основним правима, допринео значајно да земље чланице лакше донесу позитивну одлуку о отварању Кластера 3.

"Европска политичка заједница није замена за политику проширења ЕУ"

Шеф делегације ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат оценио је на годишњој међународној конференцији "Стратешки токови" посвећеној месту Европске политичке заједнице (ЕПЗ) у савременој европској стратешкој архитектури и њеном значају за земље региона, да та заједница дефинитивно није замена за политику проширења.      

"Мислим да је прилично јасно да ЕПЗ не замењује ниједну од институција које имамо на нашем континенту - ни ЕУ, ни ОЕБС, ни НАТО, ни Савет Европе. Она има комплементарну и подржавајућу улогу", рекао је Бекерат на скупу у организацији Форума за стратешке студије.          Европска политичка заједница, како је нагласио, има веома важну улогу јер "окупља, мање-више, цео наш континент - свих 27 држава чланица ЕУ, али уз то и још око 20 земаља европског континтента".     

"Сматрам да је то одлична платформа за размену идеја и ставова о бројним изазовима са којима се наш континент суочава. Нарочито када је реч о безбедности, сајбер-безбедности, организованом криминалу, али и о питањима попут миграција и другим безбедносним питањима која, између осталог, проистичу из руске свеобухватне инвазије на Украјину", навео је шеф делегације ЕУ у Србији.         

Бекерат је на панелу "Европска политичка заједница као геополитички инструмент и положај Западног Балкана у геополитичкој Европи - између реалности и очекивања" навео да сматра да настанак ЕПЗ треба посматрати управо у контексту руске агресије на Украјину. 

"За мене је то једна од најважнијих улога ЕПЗ, јер она снажно потврђује чињењу да постоји огромна већина земаља на нашем континенту које желе да сарађују, граде мостове и траже заједничка решења за многе наше изазове што је у оштром контрасту са Русијом, која користи војну силу да би једну суседну земљу присилила на потчињеност", навео је шеф делегације ЕУ.    

Према његовим речима, тај контраст је веома упадљив јер са једне стране постоји ЕПЗ, где земље сарађују, раде на јачању мира и безбедности, а са друге Русија која води агресивни рат против Украјине.       

На питање шта ЕПЗ доноси ново што раније нисмо имали са Саветом Европе или Европском унијом Бекерат наглашава да она доноси заједничко место сусрета за 47 европских земаља, што је веома корисно.           

Додао је да је након четврт века рада у дипломатији научио да је најбољи начин да се процени да ли се нека платформа или форум сматра корисним и релевантним да се погледа ниво учешћа.        

"Видели смо присуство председника и премијера на највишем нивоу на свим састанцима ЕПЗ. Мислим да то јасно показује да она има важну улогу", рекао је Бекерат и додао да је неформални карактер ЕПЗ веома значајан.      

Навео је да шефови држава и влада са којима разговара истичу да једна од највећих додатих вредности ЕПЗ нису само пленарна заседања, већ и билатерални састанци који се одржавају на маргинама ових скупова.     

Подсетио је да је ЕПЗ била добра платформа и за разговоре између Азербејџана и Јерменије.      

"Имали смо састанак ЕПЗ у Молдавији 2023. године, што је такође била веома важна прилика и снажан симбол подршке Молдавији, имајући у виду злонамерне активности Русије усмерене против Молдавије", рекао је он и додао да зато сматра да платформа ЕПЗ има веома важну улогу.

Живојин Павловић, KУД Разиграно коло Вез из Медвеђе, каже: "Ми нашим дружењима хоћемо да подсетимо ове младе да се може забављати без мобилног телефона, без интернета, и да то буде много корисније и присније."

Ветерани су на пробама редовни, а због вишка енергије коју показују некада је тешко одржати дисциплину, кажу у Kултурно уметничком друштву Вез. Интересовање за учлањење у ветеранску групу је велико."

Бојана Лакушић, KУД Разиграно коло Вез из Медвеђе, додаје: "Имамо чланове старости од 5 до 80 година и баш смо активни и радимо доста. Наступамо свуда где нас позову. Пробе су увек позитивне, и то се увек заврши са неком песмом када кренемо кући."

У Горњој Јабланици некада се играло само уз звуке свирала. Мала Бугарчица, Осмопутка, Двостранка, Медевачки чачак аутохтона су кола овог краја која представљају велико национално благо.

Миљан Токовић, KУД Разиграно коло Вез из Медвеђе, објашњава: "Ово коло треба да остане уз свиралу, да остане да млади нараштаји виде, да се не заборави, јер шта смо ми без наше српске традиције, без традиције овог краја."

Последњих година Kултурни центар из Медвеђе постао је препознатљив по пројектима које подржава Министарство културе. Kонцерт "Игре из Горње Јабланице" оплемењен је и наступом вокалне групе Либеро из Лесковца.

Небојша Јакшић, Директор KЦ Медвеђа, наводи: "Пројекат финансира Министарство културе, а уједно је ово и концерт из нашег опуса, уметничка музика на југу Медвеђа 2025. Ово је већ шеста сезона и ми смо поносни на свих шест."

Изгледа да су кола из Горње Јабланице тек почела да се разигравају, јерр народ овог краја је посебног кова. То су људи који су навикнути да живе на историјској ветрометини. И због тога знају и осећају да цео овај подухват има дубљи смисао и да је много, много више од игре.

Жаклина Митровић, мајка, каже: "Једва гледамо да ту децу спасимо, та деца вриште, ударају себе, повређују нас, и ми онда да дођемо да се боримо за своја права. То није нормално, верујте, није нормално. Не тражимо милостињу, нити тражимо нешто, да кажу јадна сам бедна сам, ја тражим своје право."

Председник Скупштине града Ниша, Игор Новаковић, родитељима је објаснио да је добио уверавања од ресорних министара да је у току формирање радне групе за израду закона, који би Народна скупштина Републике Србије требало да донесе до 1. марта наредне године.

Игор Новаковић, председник Скупштине града Ниша, додаје: "Синоћ дефинитивно, слушао сам кад председник Вучић каже да ће практично тај закон бити донет без обрзира на то што ће трошкови око доношења закона, који ће бити вероватно лекс специјалис, родитељ неговатељ бити између 15 и 30 милиона евра. Значи, чак ни Република не поседује тачне податке о броју тих родитеља."

Опозициони одборници сматрају да град није морао да чека одлуку на републичком нивоу.

Далиборка Алихоџић, одборница ГГ "Др Драган Милић", објашњава: "Зна се тачно ко би имао права да стекне статус родитељ неговатељ, нису потребне никакве додатне ни комисије нити било који додатни труд. Овим наративом само се шири дискриминација и уноси свађа међу тим групацијама људи, и ствара се један немир и иде се једноставно на одлуговлачење."

Одлука на локалном нивоу донета је раније у Бору, Сремској Митровици, Kули, Лесковцу, крајем новембра у Kрушевцу, а приликом усвајања буџета, јуче и у Лозници.

Тања Глишић, начелница Одељења за друштвене делатности, Лозница, наводи: "Право да остваре ову услугу имају они родитељи чија деца су у потпуности зависна од њих, којима је потребна специфична брига и нега, чија деца су 100 посто особе са инвалидитетом или 70 посто по два основа имају одређени инвалидитет или сметње у развоју."

У буџету Лознице 12 милиона динара биће довољно за 20 породица, док је Kрушевац обезбедио накнаду у висини минималне зараде, увећане за 5 посто, за 150 родитеља.  

Цене хране се значајно разликују широм Европе. Ако се просечној европској корпи хране, поређења ради, додели вредност 100, у неким државама она кошта више од 160 – на пример, у Швајцарској.

Нешто јефтиније је на Исланду – 146, у Норвешкој – 131, Луксембургу – 126, Данској – 119. Чак и када су приходи високи, трошкови хране озбиљно оптерећују буџете домаћинстава.

Насупрот томе су земље као што су Северна Македонија, Румунија, Турска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, где је иста корпа далеко јефтинија – за 25 до 27 одсто у односу на европски просек.

Србија је негде између – око 96, што је нешто испод просека, али је то и даље велики изазов за кућни буџет, јер просечна примања нису усклађена са ценама хране.

Наведене разлике не одражавају цене само номинално. Оне показују колико домаћинства заправо морају да издвоје за основне животне намирнице.

Цене хране на нивоу оних у ЕУ, а плате упола мање

Уредница часописа Бизнис и економетер Радојка Николић каже за РТС да је, када се погледају подаци Евростата од пре годину дана, однос плата и цена остао исти.

"Просечне цене хране код нас су на нивоу просека Европске уније, али онда да кажемо и колика је плата. Наша просечна плата је негде око 53 одсто просечне плате у Европској унији. Дакле, ту се већ види та разлика. Много више дајемо за храну него што дају они и готово све нам оде на храну", указује Николићева.

Напомиње да је све почело током пандемије ковида и значајнијим растом инфлације.

"Можете ли да се сетите да је 2020. године наша инфлација била 1,6 одсто, што нам сад изгледа невероватно, а да су цене хране тада расле 0,2 одсто – дакле, занемарљиво", навела је Николићева.

Током протеклих пет година, укупан раст инфлације био је око 40 одсто, али када се посматрају само цене хране, раст је већи од 52 одсто. Дакле, цене хране расту брже од инфлације.

"Оно што јесте наш проблем и што је карактеристично за економије у развоју, за сиромашна друштва – тамо где је потражња највећа, а ми доста трошимо на храну, ту цене расту најбрже", напомиње Радојка Николић.

Уз то, како каже, постоји "цео комплет" утицаја – већи су трошкови производње, логистике, допремања – сви трошкови који улазе у производњу и доставу хране и, на крају, маржа коју зарачунавају трговци. Истиче и да само конкуренција на тржишту може да обори цене хране.

Високе марже и ниска продуктивност

Трговинске марже најчешће се наводе као главни разлог за високе цене хране. Међутим, Николићева указује на још један проблем – ниску продуктивност.

"Имамо високе трошкове по јединици производа. Оно што си уложио не можеш да наплатиш по ниској цени, него увећаваш", навела је Николићева.

Истраживања Европске банке за обнову и развој показала су да су током протеклих десет година у Србији плате порасле за 50 одсто, а продуктивност свега 10 до 15 одсто.

Упоредива држава је Бугарска, где је, међутим, раст плата и продуктивности усклађен – по 30 одсто. Код Румуније је разлика мања него у Србији – плате су расле 40, а продуктивност рада 30 одсто.

"Недовољно ефикасно послујемо. Али то није наша бољка од јуче. Продуктивност је деценијама уназад проблем. Ми једноставно нисмо ефикасни“, указује уредница магазина Бизнис.

На цене хране може да утиче и држава. У случају Србије, то је учињено ограничавањем маржи.

Механизми за интервенцију државе

Још један од механизама који је држави на располагању јесте нижи ПДВ на храну. У Србији ПДВ на храну јесте нижи, али се не односи на све производе.

"У Немачкој, на пример, држава субвенционише производњу млечних производа, а онда на те производе наплаћује нижи ПДВ који је између један и седам посто. Током короне нису наплаћивали ПДВ (на млечне производе) уопште", наводи Николићева.

Такве интервенције нису ризичне по буџет јер се, како објашњава, то надокнађује повећањем потрошње.

"У сиромашним друштвима, кад повећате приходе, то оде у потрошњу, тако да ће и приход од ПДВ-а бити већи", указује Николићева.

Не очекује значајне промене, или бар не побољшање, током наредних месеци. Цене хране су већ достигле висок ниво, па простора за значајан раст нема. То је, међутим, слаба утеха, с обзиром на то да се не може очекивати појефтињење које би повољније утицало на кућни буџет.

"Тај ниво који смо достигли је довољно ограничавајући фактор да не могу цене да иду даље, јер је сад ту ступила на сцену куповна моћ потрошача. Цене се формирају према куповној моћи. Кад ви подигнете плату, нормално је да ће онда отићи и цене, јер трговци ће проценити да ви то можете да платите", објашњава Николићева.

Оцењује да ће повећање пензија и најављено повећање плата у јавном сектору утицати на то да цене иду горе.

"Куповна моћ, чим се повећа кроз плату, то се осети кроз повећање цена, без обзира на то што су неке цене достигле већ висок ниво... Кад год расту примања, то одмах усиса трговина“, закључила је Радојка Николић.

"Са мисијом лекарске хуманости, и жељом за ширењем лепе и лековите поетске речи у широј популацији, ја сам постала члан Удружења лекара писаца "Видар" од 2013. године. Иначе, таленат је урођен, и мајка моја је писала иако није објављивала, живела је на селу. И моја ћерка има дар песништва, која је исто члан Удружења књижевника Србије", каже др Љиљана Митровић, специјалиста за плућне болести.

Др Јелисавета Куносић, специјалиста интерне медицине додаје: "Једва сам чекала да одем у пензију да могу нешто друго да радим, па сам укључила и писање. Написала сам 12 књига, од тога две књиге песама, а у међувремену сам била саветник за магнетну терапију и путовала по свету, па су моје књиге преводили у Чешкој, Словачкој, Пољској и тако даље. Нарочито после ковида, ово је презентација онога што сам писала после ковида."

"Видар" је јединствено удружење медицинара, окупља докторе, стоматологе, ветеринаре. Пишу о личним и професионалним, упечатљивим искуствима. Циљ је да кроз своја дела пруже подршку, покажу саосећање.

"Обилазимо домове старијих, болнице, колеге, учествујемо у промоцијама књига наших колега, бавимо се првенствено подршком у смислу издавања нових књига, али да поменем и да смо пре три године учествовали у скупљању новца за девојчицу која се лечила од леукемије, затим смо подржавали акцију "Нахрани гладног" у оквиру верског добротворног старатељства", истиче др Данијела Јевтић, лекарка Хитне помоћи у Београду.

Др Слађана Стошић, директорка Специјалне болнице "Миленијум медикал центар" у Врањској бањи објашњава зашто су ту: "Они су рекли да ће посетити све бање, али да су изабрали југ, да одавде крену па да иду навише ка северу. Свака манифестација, свако неко дружење много значи људима, мало их анимирамо јер људи воле то да виде."

Удружење лекара-књижевника постоји од 2013. Годишње издају и заједничку књигу "Видареви благодари".

Истиче се да су А. Ђ, Л. Т. и М. И. преко друштвених мрежа и апликација регистровали лажне профиле представљајући се као девојчице узраста 12 и 13 година, да би затим ступали у контакт са оштећеним малолетним лицима од којих су захтевали и прибавили фотографије и видео материјале сексуалне садржине на којима се налазе оштећена малолетна лица.

"Приликом претресања станова и других просторија свих осумњичених, на електронским уређајима пронађени су фото и видео материјали настали искоришћавањем деце и малолетних лица у порнографске сврхе", наводи се у саопштењу.

Осумњичени су, уз кривичну пријаву, спроведени у надлежно тужилаштво.

Ова акција је била и део међународне операције усмерене на сузбијање сексуалне експоатације и злостављање деце на интернету, закључује се у саопштењу Министарства унутрашњих послова.

Доц. др Владимир Гајић, Завод за ургентну медицину Kрагујевац, каже: "Ми смо ослободили једне руке више и можемо да пласирамо венску линију, да дамо адреналин, да дамо инфузију, да урадимо процену ритма и, у случају да је потребно, да испоручимо електрошок код пацијената."

Др Александар Рашковић, Завод за ургентну медицину Kтагујевац, додаје: "Овај уређај има широк дијапазон. Наши пацијенти могу да добију срчани застој, невоља не бира ни по годинама, ни по полу, ни по раси. Свакоме мора бити пружена иста шанса за преживљавање."

На апарату се подешава да ли ради у континуитету или са прекидима, као и дубина саме компресије, у зависности од старости пацијента. На монитору лекар прати ток и успех реанимације. Kомпресије од 100 пута у минути стабилне су и уједначене у свим положијама пацијента, у колима хитне помоћи, током превоза до здравствене установе.

Доц. др Владимир Гајић, Завод за ургентну медицину Kрагујевац, објашњава: "Тиме значајно повећавамо шансе пацијената за преживљавање, јер овај апарат не познаје умор, заиста ради синхроно са екипом. Ради буквално истим темпом, истом дубином."

Kомпресор грудног коша не примењује се код срчаних застоја који су последица трауме, отворених повреда, саобраћајних несрећа или пада са висине. У тренуцима који живот значе, уређај је још један, златан, пар руку екипама хитне помоци. Не може да замени човека, али знатно убрзава реаговање.

“Након тога завршавамо са сведоцима тужилаштва, прелазимо на сведоке одбране, тачније на сведоке одбране Душана Максимовића, након чега ће се завршити овај део, фаза поступка у односу на сведоке. Прелазимо на извођење материјалних доказа и врло брзо ћемо добити првостепену пресуду у овом предмету“, навео је Делевић након данашњег рочишта.

Судско веће је на предлог тужиоца данас прихватило да се прочита исказ сведокиње Драгане Антонијевић, која се у суду није појавила ни после трећег позива.

Са тим се није сложила бранитељка Душана Максимовића, адвокатица Јована Филиповић, сматрајући да Драгана Антонијевић мора да буде упитана од стране Специјалног тужилаштва у вези њеног брањеника.

“То није урађено, остаје да видимо из ког разлога и зашто је дошло до тог пропуста с обзиром на то да су они заједно радили у обекту Рајска бања“, рекла је Филиповић и додала да ће о другим предлозима за саслушање сведока, суд накнадно одлучити када узму у оибзир број сведока и околности на које они треба да буду саслушани.

Судско веће је данас одредило наставак суђења у овом процесу за 16. јануар следеће године.

Владимир Толић, Благоје Спасојевић и Душан Максимовић ухапшени су након оружаног сукоба у Бањској, између наоружане групе Срба и полиције у септембру 2023 године.

У размени ватре страдали су полицајац Африм Буњаку и тројица Срба Бојан Мијаиловић, Игор Миленковић и Стефан Недељковић.

Специјално тужилаштво у Приштини је у овом случају подигло је оптужницу против 45 особа, од којих је већина недоступна правосудним властима на Косову и Метохији. Суђење оптуженима почело је 9. октобра 2024. године.

"На пијацама је цена минимум педесет посто скупља и не зна се колико је стара. Можда је стара један дан, можда недељу дана, а овде је риба фришка", каже Драган Попара, из Београда.

Снежана Омаљев, из Зрењанина додаје да је у Зрењанину риба много скупља. “Осамсто, шесто, зависи како где, у којој рибарници", каже она.

Иако су ове године имали повећане трошкове због суше, првенствено за рад пумпи, у Сутјесци су се одлучили да сад када је риба најтраженија задрже прошлогодишње цене.

"Шаран је 450 динара, толстолобик 250, амур 350. Смуђ је хиљаду и сом је осамстотина динара”, наводи Милош Топаловић, из Рибњака Сутјеска.

Током досадашњег трајања поста рекордна продаја је била 7000 килограма на мало. Дневна продаја на велико такође не јењава.

"Товаримо 30 тона, односно тридесет хиљада килограма за велепродају. А отприлике данас ће бити малопродаје бар пет хиљада килограма”, истиче Драгомир Дошло, Рибњак Сутјеска.

Домаћа производња шарана обавља се ове године на око 6500 хектара, што је половину мање него пре десет година. Мањак производње користе увозници.

"Један од највећих утицаја на цену је спољна понуда. Значи имамо увоза из Хрватске, из Мађарске из Чешке. И то значајно утиче на цену на рибњацима. Неки рибњаци раде чак на граници произвођачке цене, јер су инпути страшно велики и буквално ће опстати они рибњаци који производе рибу јефтино", наглашава Видак Милошевић, директор Рибњака Сутјеска.

За подршку развоју рибарства Покрајина је имала ове године два конкурса у укупном износу од 30 милиона динара у којима се могло остварити 70 посто бесповратних средстава за инвестиције у рибњаке.

“Радови су изузетно значајни, јер представљају наставак обнове старе школе, а крајњи циљ је да овај објекат поново постане музеј Михајла Пупина, односно да се објекат опреми новом поставком која је посвећена Пупину, а биће ту и интерактивни експоненти. Наша туристичка понуда биће поспешена и туристи ће добити бољу понуду”, наводи Светислав Закић, директор Дома културе у Идвору.

Поред туристичког овај меморијални центар има и едукативни значај, јер сваке године Регионални центар за таленте „Михјало Пупин” из Панчева овде организује камп за талентоване ђаке из читаве Србије.

“Деца која долазе овде правимо неку врсту идентификације током боравка у камповима, а одржано их је 15 и постали су и међународни. Кад причам са децом волим да истакнем да је Пупин уписао Колубија колеџ са 25 година и постигао је све што је постигао у животу. Значи, оног момента кад решимо и знамо шта хоћемо године нису значајне”, истиче Драгољуб Цуцић, директор Регионалног центра за таленте „Михајло Пупин” из Панчева.

За завршетак свих радова треба обезбедити још 40 милиона динара и овде очекују да ће за две године моћи да угосте и прве посетиоце у потпуно реновираној школи нашег славног научника.

"Овом куповином, наша војска прелази у другу фазу развоја – фазу повећања директне ватрене моћи за гађање на великим даљинама. Ова куповина означава важан корак у јачању наших одбрамбених капацитета са нашим стратешким савезницима, гарантујући већу безбедност земље и дугорочну стабилност у региону", написао је Маћедонци на Фејсбуку.

Потписивање уговора потврђено је и из компаније "AM General", уз напомену да је договорен трогодишњи уговор.

"Поносни смо што објављујемо успешну продају система Министарству одбране Косова за потребе Косовских безбедносних снага, што је доказ наше посвећености пружању напредних решења за модерне војне потребе", навео је Џон Чедборн, извршни потпредседник за развој пословања у компанији "AM General". 

Према њему, "овај систем отелотворује издржљивост, свестраност и напредну технологију, осигуравајући да су Оружане снаге Косова опремљене најбољим средствима за самоодбрану.

"Радујемо се наставку нашег партнерства са одбрамбеним ентитетима широм света", наводи Чедборн.

Мобилна хаубица "HUMVEE Hawkeye 105 (MHS)" опремљен је "технологијом меког избацивања", која омогућава, како се наводи, интеграцију топа калибра 105 милиметара у робусну и проверену платформу на лаком возилу "хамви". Ово омогућава да се систем распореди, испали и премести за мање од 90 секунди.

Приштина добија и амбулантна возила, командне и контролне камионе, заједно са другим помоћним камионима, што "омогућава целу артиљеријску батерију", наводе медији на албанском.

„Пораст цена некретнина у граду Крушевцу је велик. Највише се траже мање јединице гарсоњере, једнособни станови, а наравно и двособни, трособни.Од 1.300-1.400 евра са ПДВ па до 1800, па чак можда на неким локацијама и до 2.000 евра по квадратном метру што се тиче нових зграда. Што се тиче старих негде око 1.000-1.200 евра", наводи Дејан Петронијевић, некретнине „Напредак 037".

Велико интересовање је за строги центар Крушевца и Багдалу. Добро упућени кажу да су станови по цени од 2.500 евра продати пре него што је и ископан темељ.

Гради се и на периферији где се инвеститорима нуди градско грађевинско земљиште.

„Све што смо изнели тржишту на надметање све је заиста достигло јако добре и резултате и продали смо по знатно вишим ценама од оних почетних. Заиста је јавно надметање уродило плодом тако да смо имали из тих разлога смо морали да радимо ребаланс буџета. Све у свему значи интересовање постоји, документација у највећем броју случајева није битна и заиста када додје до неких проблема, врло смо експедитивни ту", истиче Војкан Тутулић, глани градски урбаниста.

У недостатку слободних парцела инвеститори власницима старих породичних кућа у градском језгру нуде примамљиву компезацију у виду некретнина и новца. Интерес постоји.

Дејан Петронијевић каже да је потражња много већа него понуда. “Ја видим да је раст цена и даље у току. Купују наши грађани највише Крушевац и околина, али има и са стране чак и из других држава долазе, из Бугарске, Македоније, Румуније са стране", наглашава он.

Поједине агенције у граду имају и по више хиљада клијената, потенцијалних купаца тако да ће и у наредном периоду потражња диктирати цену некретнина.

Члан Градског већа за финансије Драган Маринковић рекао је, образлажући предлог буџета, да је буџет планиран тако да обухвати све позиције битне за функционисање и развој града, да капиталне инвестиције чине највећи део буџета и да су повећана улагања и за здравство.

Градоначелник Новог Сада Жарко Мићин изјавио је пред почетак седнице да је буџет Града највећи у историји и износиће 48,16 милијарди динара.

За социјалну заштиту се издваја 2,89 милијарди, за заштиту животне средине 4,5, за културу 3,63, за спорт 1,04, образовање 7,9, за комуналне услуге 8,2, а за развој саобраћаја 2,2 милијарди динара. За капиталне инвестиције предвиђено је 12,2 милијарде динара, што чини 25,4 одсто укупног буџета.

На дневном реду седнице биле су 102 тачке, а остало је да одборници још размотре 91 тачку дневног реда, које се односе углавном на инвестиционе активности јавних комуналних предузећа.

Пред одборницима се нашао Предлог одлуке о локалним комуналним таксама, Предлог одлуке о умањењу обавеза плаћања комуналних услуга борцима у следећој години, Предлог одлуке о Програму инвестиционих активности на изградњи регионалног центра за управљање отпадом у 2026. години.

Пред одборницима су били и Предлог одлуке о изменама Одлуке о накнадама за коришћење јавних површина на територији Града Новог Сада и Предлог одлуке о измени Одлуке о боравишној такси.

На дневном реду били су и Предлог одлуке о умањењу обавеза плаћања комуналних услуга борцима у 2026. години, Предлог одлуке о утврђивању критеријума за умањење обавеза плаћања комуналних услуга породицама са троје и више деце у 2026. години и Предлог одлуке о Програму финансирања одређених комуналних делатности, као делатности од локалног интереса у 2026. години.

Одборници су расправљали и о више одлука које се односе на инвестиционе активности и услуге комуналних предузећа у том граду, као и о Предлогу решења о давању на коришћење непокретности у јавној својини Града Установи за пружање услуга социјалне заштите Града Новог Сада.

На дневном реду били су и предлози решења о разрешењу директора Туристичке организације Града Новог Сада, као и предлози решења о разрешењу и именовању чланова школских одбора појединих школа.

Одборници су разматрали и извештаје Савета за урбанизам, пословни простор и стамбену подршку, Савета за статутарна питања и локалну самоуправу, Савета за културу и информисање, Савета за заштиту животне средине, Савета за спорт и омладину, Савета за здравствену заштиту, социјалну заштиту и бригу о деци и породици, Савета за комуналне делатности и Комисије за прописе.