Значај се огледа у спречавању непоштених трговачких пракси и успостављању фер, транспарентнијих и поштенијих односа између свих актера на тржишту – трговаца, произвођача, прерађивача и примарних пољопривредних произвођача.

Одређени намети који су до сада представљали део трошкова добављача и произвођача биће Законом трајно забрањени, док ће поједини бити дозвољени искључиво под јасно дефинисаним условима.

Закон је у великој мери израђен по узору на решења која се већ примењују у ЕУ, али са значајним проширењем обухвата производа и решењима која нису присутна у другим европским законодавствима.

Највећи број закона у ЕУ обухвата непоштене трговачке праксе само за пољопривредне и прехрамбене производе, док је овим предлогом закона обухват производа знатно шири, чиме се помаже већем броју снабдевача да побољшају своју позицију у односу на трговце.

Закон, осим пољопривредних и прехрамбених производа, обухвата и производе од посебног значаја за снабдевање тржишта, међу којима су кућна хемија, производи за личну хигијену, козметика и други, као и производи од посебног значаја за пољопривредну производњу – средства за исхрану и заштиту биља и оплемењивачи земљишта.

Уводе се јасна правила и прецизне дефиниције недозвољених трговачких пракси које се сматрају непоштеним и зато се налазе на "црној листи", као и оних које су условно дозвољене и налазе се на "сивој листи".

Закон део је ширег сета системских решења усмерених ка стварању здравог и одрживог пословног амбијента на унутрашњем тржишту, заснованог на савременој европској регулативи и доброј пракси, наводе из Министарства.

"Предузећемо све мере како би се спречио нагли скок цена, иако су цене порасле на тржишту због немилих догађаја на које не можемо да утичемо, грађани немају разлога за бригу јер ће их држава заштити али понављам, ситуација није једноставна”, навела је министарка. 

Како је навела, процене су да би евентуални наставак сукоба могао додатно да утиче на раст цена нафте, али је тешко прецизно предвидети у којој мери.

"За нас је најважније да је Србија изузетно добро снабдевена залихама нафтних деривата. У последње три године повећали смо залихе са 33 дана просечне потрошње на око 50 дана. Циљ нам је да до краја године достигнемо ниво од 70 дана просечне потрошње. Највише имамо залиха дизела, јер се он и највише троши", истакла је министарка.

Она је нагласила да грађани немају разлога за бригу јер држава пажљиво прати ситуацију на тржишту.

"Држава ће наставити да надгледа како се крећу цене и како то утиче на снабдеваче на тржишту, као и да размотра које мере може да предузме како би се спречило да раст цена на светском тржишту погоди грађане. Као што смо то чинили током енергетске кризе 2022. године за гас и електричну енергију, када су у многим земљама цене вишеструко порасле, у Србији смо успели да их одржимо како грађани не би превише осетили њихово повећање", рекла је Ђедовић Хандановић и додала да ће држава исто тако поступити и са ценама нафтних деривата.

"Ситуација се прати из сата у сат"

Подсетила је да је Србија до недавно имала проблеме у снадбевању сировом нафтом али да није било последица за грађане.

"Пре неколико недеља 100 дана није било дотока сирове нафте у Србију, а на пумпама није било никаквих проблема. Грађани су могли несметано да користе своја превозна средства и није било несташица", навела је министарка.

Додала је да држава из сата у сат прати развој ситуације.

Ђедовић Хандановић је навела и да су почетком ове године у Смедереву пуштена у рад нова складишта нафтних деривата.

"Већ је ускладиштено 44.000 тона евро дизела, а у току је запуњавање још додатних око 20.000 тона дизела. Наставићемо да обезбеђујемо довољно залиха како бисмо обезбедили стабилно снабдевање за грађане и привреду", рекла је министарка.

Ова правила могла би да имају озбиљне последице по функционисање српских институција, пре свега у области образовања и здравства, које и даље раде у систему Републике Србије. Посебно је угрожен Универзитет у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, који није акредитован у косовском систему.

Према речима Јоване Радосављевић, извршне директорке Нове друштвене иницијативе из Косовске Митровице, тренутно нема назнака да ће Приштина одложити примену закона планирану за 15. март.

"Извесно је да ће у року од 10 дана ступити на снагу ови закони који ће у многоме утицати на даљи живот Срба који живе на Косову, али и других заједница које директно зависе од институција Републике Србије. Нема назнака из Приштине да ће доћи до обустављања имплементације или било каквог одлагања у овом тренутку, иако искрено се надам да постоје озбиљни напори од стране међународне заједнице, конкретно канцеларије Европске уније на Косову, да се бар неке препреке премосте како ово не би било у суштини катастрофално за грађане који живе овде", наглашава Радосављевићева.

Иако међународна заједница сматра да су закони формално у складу са европским стандардима, проблем представља контекст у којем ће бити спроведени.

"Проблем је што се спровођење ових закона дешава у околностима које нису у складу са европским стандардима, па ће сама имплементација бити изузетно дискриминаторна за грађане", указује директорка Нове друштвене иницијативе.

Наглашава да ће нови прописи најдиректније погодити институције образовања и здравства које функционишу у српском систему.

Универзитет и здравство под посебним притиском

Појашњава да ће, ако дође до примене овог закона у пуном смислу, универзитет и болнички центар, односно здравствени систем, директно бити погођени, јер више од половине запослених, али и студената на универзитету су људи који долазе из централне Србије.

"Самим тим неће бити у могућности да себи обезбеде привремени боравак на Косову зато што је за то неопходно да оду у полицијску станицу, да пријаве привремени боравак, али исто тако и адекватну документацију акредитоване институције,  коју универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, нема. Тако да ће они бити директно погођени", наводи Радосављевићева.

И то је, додаје, сада кључно питање, на који начин ће косовске институције третирати и да ли ће бити одређене толеранције у међувремену док се не изнађе неко решење.

Грађани без информација и одговора

Према њеним речима међу грађанима влада велика неизвесност, јер готово да нема званичних информација о томе шта ће се тачно десити након 15. марта.

"Људи су уплашени и без икаквих информација. Сви чекају 15. март, али нико не зна шта ће се тада десити", наводи директорка.

Такође, додаје и да додатну конфузију стварају и кампање косовске полиције на терену, које се углавном односе на закон о возилима, али брошуре које се деле грађанима не дају јасне одговоре на кључна питања.

У Приштини се ова тема, како тврди Радосављевићева, готово и не налази у јавној дебати. Она сматра да власти питање примене закона третирају искључиво као део политике владавине права.

Истовремено, додаје да су многе одлуке косовских власти у претходним годинама спровођене управо под тим образложењем, иако су имале снажан утицај на српску заједницу.

Могуће последице гашење институција и исељавање

Највећа бојазан односи се на дугорочне последице по опстанак српске заједнице на Косову и Метохији.

"Циљ је измештање, односно гашење ових институција без јасног плана шта ће бити с грађанима који од њих зависе", указује Радосављевићева.

Такав сценарио, упозорава она, могао би довести до новог таласа исељавања Срба са Косова и Метохије, како северно тако и јужно од реке Ибар.

У том случају српска заједница би, како наводи, могла да се смањи на тако  мали број да више не представља значајан политички фактор.

Очекивања од Београда и међународне заједнице

Када је реч о дипломатским напорима Србије, Радосављевић каже да се нада да се иза затворених врата воде озбиљнији разговори, али да грађани за сада не виде конкретне резултате.

"За људе који овде живе информације које долазе у јавност нису довољне. Грађани немају јасне одговоре шта ће се десити после 15. марта", напомиње Радосављевићева.

Додаје да су многи на Косову и Метохији окренути ка Београду, јер су институције образовања и здравства повезане са системом Србије и да, како се приближава 15. март, међу грађанима расте неизвесност.

"То, из перспективе некога ко живи на Косову и Метохији, ствара одређену нелагоду, јер ми не знамо шта нама будућност носи, а сви су окренути ка Београду, јер Београд је пре свега у овом случају послодавац односно оснивач. И сви гледају ка званичном Београду по питању решења и шта даље од 15. марта", нагласила је Радосављевићева.

"Ми иначе 28. фебруара требало је да се вратимо назад, и наш авион је враћен са пола пута. Капетан је објавио да се због затвореног ваздушног простора изнад Персијског залива враћамо назад јер није безбедно. Прву ноћ смо добили од авио-компаније бесплатно, а све остале ноћи морамо да платимо сами, смештај, храну, све остало. Знамо да нисмо у непосредној опасности, али ово утиче на нас“, каже Владимир Силбашки.

Каже да су од првог дана у контакту са амбасадом и да је лет који је планиран за осми март отказан, што ситуацију око њиховог повратка чини неизвесном.

"Овде је група од 160 људи са Балкана, имамо и Словенаца. Гледали смо преко разних система за резервацију авио-карта, постоје везе преко неких других градова, нема места и карте су скупе. Ми смо овај аранжман платили око две хиљаде евра, али сада да платимо карту од четири или пет хиљада евра, ми тај новац немамо“, каже Владимир.

Са сличном судбином дневно се јавља велики број људи туристичким агенцијама. Из ЈУТЕ кажу да се трага за решењима.

"За одређене датуме сам сигуран да алтернативе постоје преко неких других дестинација. Те карте су овог тренутка скупље и по пет пута у односу на оно што је било раније. Оно што могу да саветујем јесте да ови што су дошли самостално захтевају од авио-компаније бар повраћај дела новца за неиспуњени лет, за тај један правац што није много пара, али ето могу да смање тај трошак и да онда самостално потраже неке друге руте не преко Блиског истока него неким околним путем“, рекао је Александар Сеничић, директор ЈУТЕ.

Када је реч о земљама које нису директно погођене сукобима, туристичке агенције имају обавезу да плате до три ноћења, уз услов да су путници са њима у комуникацији на дневном нивоу.

"Савет је да буду у контакту са нашом амбасадом, да се сви пријаве амбасади да би амбасада имала коначан број људи који се налази на острвима и да се онда у координацији са амбасадом, Министарством иностраних послова, највишим државним органима види да ли је уопште могуће да се евакуише тако велики број људи са те дестинације", рекао је Сеничић.

Има их на различитим местима - свакодневно се оглашавају и са Тајланда и Занзибара.

Ситуација се прати и мења из минута у минут - међу последњим информацијама, Амбасада Србије у Уједињеним Арапским Емиратима саопштила је да је ваздушни простор Емирата делимично отворен и да у овом тренутку једино локалне авио-компаније организују ограничен број одлазних летова из земље, а да су, према информацијама којима Амбасада располаже, приоритетне групе грађани који су остали у транзиту и туристи.

Међутим, пољопривредници из Мачве настављају блокаду пута у Богатићу док сви пољопривридници који су приведени у недељу, на блокади прилазног пута ка граничном прелазу Бадовинци не буду пуштени на слободу.

Министар пољопривреде Драган Гламочић је за РТС рекао да је са пољопривредницима постигнут договор да се дијалог настави и да се заједнички ради на решавању проблема у сектору производње млека.

Представници Српске листе упознали су шефа УНМИК-а са бројним проблемима са којима се свакодневно суочава српски народ и посебно указали на институционално насиље које трпе наши грађани, али и српске општине у којима су на власти српски градоначелници.

Наглашено је да се кроз различите административне мере, притиске и једностране одлуке додатно отежава живот Србима и угрожава функционисање локалних самоуправа у срединама где Срби чине већину, саопштено је из Српске листе.

Посебно је указано на најављену примену закона о странцима и возилима, за коју представници Српске листе сматрају да мора бити аларм за све представнике међународне заједнице.

Уколико се овакав приступ настави, постоји реална опасност да ће се додатно угрозити опстанак српског народа на Косову и Метохији, прогнати хиљаде наших сународника и угрозити виталне институције, нагласила је делегација Српске листе у разговору.

На састанку је поновљено да Српска листа пружа пуну подршку УНМИК-у и поштовању Резолуције 1244 СБ УН.

Од представника УНМИК-а затражено је да међународна заједница активније прати ситуацију на терену и да искористи свој мандат како би се спречиле мере које доводе до додатне нестабилности и угрожавања основних права српског народа.

Српска листа је истакла да остаје посвећена заштити интереса српског народа и наставиће да о свим проблемима са којима се Срби суочавају обавештава међународне представнике и захтева конкретне кораке у циљу заштите права и безбедности српског народа.

"Изражавајући пуну солидарност са студентима и наставницима УПКМ, позивамо Министарство просвете и Министарство науке, технолошког развоја и иновација да што пре предузму неопходне кораке у правцу обезбеђивања услова за несметан наставак образовних и научних делатности свих високошколских установа у стаставу УПКМ и гарантовања њиховим студентима право на наставак студирања и стицање важећих диплома", наводи се у саопштењу.

Додаје се да се "будућност УПКМ тиче  читавог нашег универзитетског сектора, стога би Влада Србије требало све даље одлуке да донесе уз пуну консултацију академске заједнице".

"У том контексту, а из искрене жеље да допринесе заштити права на рад и образовање наставницима и студентима УПКМ, Академијски одбор за високо образовање САНУ спреман је да пружи сву академску помоћ Влади Србије", закључује се у саопштењу.

Приштина је за 15. март најавила пуну примену Закона о странцима и возилима. Школство и здравство, једине преостале српске институције, нису формално обухваћене спорним прописима, али ће претрпети највећу штету.

Он је додао да су констатовали да је, упркос сложеним околностима, важно чувати отворене канале комуникације и наставити прагматичну сарадњу у областима од заједничког интереса.

„То није само награда за претходни рад, то је и веома важан подстицај за неке будуће кораке, које ћемо чинити у неком следећем периоду", каже Валентин Мик, заменик директора.

„Либертатеа" издаје истоимени недељник, али и часописе за децу, младе и за културу и уметност. Годишње штампа и 25 књига, румунских и српских аутора различите тематике. Основана је одмах након Другог светског рата, 1945. године.

Валентин Мик наводи да је „Либертатеа" заиста један прозор ка свему ономе што њихова заједница чини сваким даном зарад очувања културе, образовања, свих оних вредности, које чине заједницу.

Тренутно овде ради 25 запослених, са дописништвима у Новом Саду, Вршцу и Уздину. За 80 година рада издали су више од 1500 књига, а преко различитих конкурса обезбедили су и сопствену штампарију.

„Успели смо да набавимо неке од машина, тако да неке од наших публикација можемо сада и сами да штампамо, а то су књиге, часописи, плакати, позивнице. Осим часописа „Либертатеа", који захтева рото штампу", истиче Валентин Мик.

У овој години план им је да пораде и на интернет издањима, како би ишли у корак са временом.

"Имате преко 4.000 људи, преко 500 машина. То је стварно импресивно. Много сам срећан, много сам поносан. Али за пар месеци већ, де фацто до краја године, ово ће у великој мери бити завршено", рекао је Мали током обиласка.

Мали је подсетио ће Србија од 15. маја наредне године бити домаћин највећег догађаја у својој историји, као највећег догађаја те године у свету. 

"Бићемо домаћини преко 130 земаља које долазе овде. Очекујемо три, четири милиона посетилаца. Ово је наша највећа развојна шанса, наша шанса да се представимо целом свету, да унапредимо односе са свим тим земљама, да Србија и Београд буду центар догађаја који ће остати упамћен и на крају крајева да све ово што градимо оставимо генерацијама које долазе", рекао је министар финансија.

Мерама ћемо ублажити негативан утицај повећања цена енергената у свету

Министар финансија Синиша Мали најавио је да ће држава на прави начин реаговати и ублажити за грађане и привреду негативан утицај повећања цена енергената у свету и поручио да нема разлога за бригу.

"Ја не очекујем велике помаке када је цена деривата у питању ове недеље, с обзиром да већ постоје постојеће залихе које се троши, али већ наредне недеље то ће бити проблем с обзиром на то да, чули сте, производња природног гаса је престала на Блиском истоку, велики је проблем како транспортовати нафту, дакле огроман је шок на енергетском тржишту када је цео свет упитан", рекао је Мали.

Он је истакао да цена нафте расте, а да је цена гаса већ отишла у небеса, али да нема разлога за бригу.

"Тако да грађани не брину. Држава је довољно јака, способна и одговорна да предузме праве мере и да уради праве ствари када је и ова криза у питању", поручио је Мали.

У марту би требало да се реши питање преузимања НИС-а

Министар финансија Синиша Мали очекује да се у марту реши питање преузимања Нафтне индустрије Србије од мађарског МОЛ-а и арапског Аднок-а.

"Оно што је по мени веома важно јесте да сада у марту завршимо и овај део око Нафтне индустрије Србије, да се то преузимање од стране Мађара и Аднок-а заврши, како бисмо ту једну неизвесност оставили иза нас", рекао је Мали.

Он је додао да онда остаје да се види како ћемо, како је рекао, да се носимо са питањем утицаја рата на Блиском истоку на енергенте.

"И ту морамо да имамо врло прецизне и врло јасне мере које ће обезбедити животни стандард грађана Србије и да у што мањем обиму угрозе нашу привреду.

На сајту Министарства налазе се у менију у категорији Грађани, затим преко подменија Путовање у иностранство, долазите до категорије Савети за путовања.

Зелена боја на Семафору означава земље "у које је слободно путовање уз редован опрез", жута означава земље у које је могуће "путовање уз додатне мере опреза", наранџастом су обележене земље у које се препоручује "путовање у случају крајње потребе", а црвеном "земље у које се не препоручује путовање“.

Потребно је да заинтересовани грађани изаберу државу коју желе и добиће препоруку.

На пример, у црвену категорију, међу земљама у које се не саветује путовање, сврстани су Иран, Украјина и Израел; у Русију се "препоручује путовање уз додатне мере опреза"; Хрватску "путовање у случају крајње потребе", а за Црну Гору и Турску наведено је "слободно путовање уз редован опрез".

Информације ће се редовно ажурирати у складу са проценом безбедносне ситуације, истиче Министарство спољних послова.

На питање да ли купује цвеће, суговорник одговара: “Да, супрузи или зависи ако идемо негде на неки рођендан и тако. Није велики издатак, то је ствар да ли волиш, да ли неког поштујеш. Чисто знак неког поштовања”.

“Волим и гајим кући цвеће”, додаје саговорница.

“Ми смо стара гарда. Волимо да се покажемо, као стари људи, да млади виде да можемо да купимо цвеће и поклонимо женама”, наводи саговорник.

Ових дана произвођачи цвећа убрзано празне своје пластенике. Велики део продаће око осмог марта, али део производње је намењен тзв. пролећној колекцији за вртове и пракове.

“Ми то годинама радимо, да се не исплати не би га радили. Исплати се, али је, што кажу, мање интересовање. Млађи људи немају навику, као што су старији људи куповали цвеће. Количине неке нормалне одрадимо и буде океј, није проблем”, наводи Радојко Буквић, произвођач цвећа из Пилатовића. “Осмомартовски програм смо радили, колико да се помене. Јер, ове године падају дани, субота и недеља. Значи, сви су доста мање радили, али смо се базирали на пролећни програм у огромним количинама”, истиче Буквић.

Власници цвећара истичу да највећи берићет имају око осмог марта. У току године, цвеће се купује за одређене свечане прилике. За један цвет, у зависности од сорте треба издвојити од 400 до 1200 динара.

На питање шта се тражи, шта углавном људи купују, Нела Манић, власница цвећаре из Пирота одговара: “Нема правила. Оно што се некада куповало, то сада више није. Сада се тражи неко ексклузивније цвеће, са саксијама, исто је и што се тиче резаног цвећа. Тако да идемо напред, нешто ексклузивније. Колико људи могу и колико су у могућности, толико су спремни да издвоје финансије да купе. Нису Пироћанци шкрти, нису неуки, али просто у складу са могућностима”.

Да закључимо. Производња и продаја цвећа и даље је исплатив посао. И да се не лажемо, не постоји ни једна жена, којој није драго да као знак пажње добије, макар, један цвет.

"Имамо жељу да наше односе вратимо на стазу историјског пријатељства која је била толико корисна за обе стране и обележена подршком у међународној заједници", истакао је  Ђурић на заједничкој конференцији за новинаре.

Ђурић је изразио задовољство што може да угости делегацију Либије у Београду.

"Наше две земље гаје пријатељство које је старије од седам деценија. Сада се протеже кроз низ генерација", рекао је Ђурић и истакао снажну подршку Србије либијској влади, као и њеним напорима да унапреди квалитет живота и безбедносне прилике у тој земљи.

Према његовим речима, Србија која чини 53 одсто овог дела Балкана је земља која је природна улазна капија за Либију у Европу, као што је за Србију Либија у северном делу Африке.

Петнаест стипендија за либијске студенте

Наводећи да је либијском министру било потребно око два сата авионом да стигне у Београд, Ђурић је изразио наду да ће у наредном периоду бити обновљени летови између Београда и Триполија.

"Наше компаније радиле су изузетан посао у Либији и желимо да се то настави, као што желимо либијску привреду у Србији", рекао је Ђурић.

Захвалио је Либији на подршци територијалном интегритету и суверенитету Србије, као и због одлуке да буду присутни на Експу 2027 у Београду.

Ђурић је, такође, навео да Србија нуди 15 стипендија за либијске студенте који би учили у Србији.

Враћање политичких и економских односа са Србијом

Салем ел Баур изразио је задовољство што се  налази у Београду и додао да је са Ђурићем разговарао о томе да српско либијски односи трају око 70 година.

"У последње време се смањио интензитет односа због ситуације у Либији, али националне снаге су 2021. године успеле да успоставе структуру спољне политике и међународне како бисмо поново вратили односе са пријатељским земљама", рекао је Салем ел Баур.

Додао је да су инструкције премијера Владе националног јединства Либије да се врате политички и економски односи са Србијом.

"Претходних година било је доста ратова у Либији, између Либијаца је било сукоба. Либијска влада је покренула пројекат 'Повратак у живот' и 'Не рату међу Либијцима'. Точак економског напретка мора поново да се окрене", рекао је Салем ел Баур.

Истакао је да је Либија трећа на светском нивоу, а прва од арпаских земаља, која је потврдила учешће на Експу 2027 у Београду. 

"Изразили смо забринутост због даљег заоштравања сукоба, уз наду да ће разум и дипломатија превладати и отворити простор за успостављање мира. Сагласили смо се да су смиривање тензија, одговорност и дијалог неопходни како би се сачувала стабилност у ширем региону", навео је Вучић.

Захвалио је председнику Алијеву на срдачним рођенданским честиткама нагласивши значај пријатељства и партнерства које Србија и Азербејџан деле.

"Уверен сам да ћемо, у интересу наших држава и за добробит наших народа, наставити да заједничким напорима јачамо блиско пријатељство и стратешко партнерство Србије и Азербејџана", истакао је председник Вучић.

Лет "Флај Дубаи", који је требало да стигне у Београд данас око 12.15 часова је отказан, наведено је на сајту аеродрома "Никола Тесла".

Како је наведено, у питању је лет "ФЗ 1745".

Компанија ''Флај Дубаи'' је до сада организовала три лета од Дубаија до Београда, а први авион који је превезао држављане Србије из Уједињених Арапских Емирата слетео је у Београд у уторак ујутро. 

Амбасада Србије у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) саопштила је у среду да је ваздушни простор УАЕ делимично отворен и да у овом тренутку једино локалне авиокомпаније организују ограничен број одлазних летова из земље, а да су, према информацијама којима Амбасада располаже, прироритетне групе грађани који су остали у транзиту и туристи.

Након тог позива, губи јој се сваки траг.

Полиција обезбеђује и претражује рубне делове шуме.

Терен претражују пси и термовизијске камере.

Због неприступачности терена и чињенице да је реч о старијој особи, одмах је покренута опсежна акција потраге.

Потрага је настављена и јутрос.

Сумња се да је А. Н., током 2025. године, координирао прихват више од 70 миграната на подручју Београда и њихов недозвољен транзит до Суботице, као и да је заједно са осталим припадницима ОКГ учествовао у превозу миграната преко територије Србије.

Полиција је приликом претреса станова и других просторија које су користили припадници ОКГ пронашла и привремено одузела више мобилних телефона и један пиштољ у нелегалном поседу, док је код организатора ове групе пронађено и привремено одузето више од 100.000 евра.

Због постојања основа сумње да су извршили кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, осумњичени ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном тужилаштву.

У синхронизованој акцији учествовали су припадници МУП-а, УКП, Службе за борбу против организованог криминала, у сарадњи са Полицијском управом Суботица, а у координацији са Јавним тужилаштвом за организовани криминал у Београду.

У 2025. години, финална потрошња у Кини допринела је економском расту са 52 одсто, што је за пет одсто више у односу на претходну годину. Тиме је потрошња поново постала главни покретач економског раста Кине.

Према управо објављеном извештају о раду Владе, Кина је одредила овогодишњи економски раст од 4,5 до 5 одсто, а да би се тај циљ постигао, улога потрошње биће додатно појачана у првој години 15. петогодишњег плана.

Стимулисање потрошње

Наставак спровођења специјалних акција за стимулисање потрошње, биће и приоритет за ову годину, а Кина ће наставити да се фокусира на потрошњу и циркулацију, трговину, двосмерна улагања и спречавање и решавање ризика.

Земља ће убрзати култивацију нових растућих тачака, ослободити потенцијал потрошње услуга, створити интернационализовано окружење за потрошњу, наставити са отварањем високог нивоа, продубиће мултилатералну и билатералну економску и трговинску сарадњу, али и унапредити сарадњу у различитим областима.

Важно је истаћи да ће са убрзањем старења популације и променом модела потрошње становника, сребрна економија постати важна тачка раста кинеске економије у наредној деценији.

До краја прошле године, кинеска популација старија од 60 година достигла је 320 милиона, а очекује се да ће до 2035. премашити 400 милиона и да ће обим "сребрне" економије премашити 30 билиона јуана.

Развој сребрне економије

Огромна популација и континуирано ширење потенцијала потрошње чине развој "сребрне" економије, не само задатком који се односи на добробит људи, већ и индустријом са огромним потенцијалом раста која ће обезбедити солидну подршку кинеској модернизацији.

"Сребрна" економија обухвата не само традиционалну потрошњу у виду хране, одеће, становања и превоза, већ и потрошњу услуга као што су медицинска нега, рехабилитација и културни туризам.

Стручњаци сматрају да би будући модел "сребрне" економије требао да буде позитивни круг у којем млади људи, ослањајући се на технологију, пружају професионалне услуге старијим особама, а оне плаћају услуге.

Како разумевати реалне потребе старијих особа, обезбедити производе и услуге који њима стварно требају, као и истински ослободити потенцијал "сребрне" економије да би боље допренела кинеској модернизацији – то је свакако важна тема која заслужује пажњу на овогодишњим парламентарним заседањима у Кини.

Чланови његове делегације, министри и пословни људи, потписали су девет предуговора са филипинским колегама о сарадњи у области бродоградње, дигитализације, вештачке интелигенције, нуклеарне енергије, борбе против међународног криминала и другог.

Филипини, интересантно, имају нуклеарну централу коју никада ниси употребили. Реч је о постројењу на полуострву Батан, које је завршено крајем 1984. године, али никада није пуштено у рад због нагле промене власти и страховања везаних за безбедност које је изазвала несрећа у Чернобиљу 1986. Сада постоји идеја да јужнокорејске компаније покушају реконструкцију и ремонт те електране која се налази на око 100 километара од престонице Маниле, те изграде и друге реакторе на Филипинима.

Према речима председника Лија, које преноси јужнокорејска новинска агенција Јонхап, Сеул себе види као идеалног економског партнера Филипина, јер поседује напредне технологије које њима недостају, док Филипини имају руде и материјале који су потребни јужнокорејској економији.

Две земље од 2024. године спроводе споразум о слободној трговини, а Сеул осећа посебну блискост и захвалност према Филипинима, јер су они послали контингент од близу 7.500 војника, који се током Kорејског рата (1950-1953) борио на страни капиталистичког Југа против комунистичких снага Севера.

Фокус азијских медија на одбрани

Оно што, међутим, посебно привлачи пажњу медија у Источној Азији су могући споразуми о даљој продаји јужнокорејског наоружања Филипинима, посебно у контексту безбедносног трвења између те острвске државе са око 110 милиона становника и оближње Kине око териротија и акваторија у Јужном кинеском мору.

Филипини, наиме, од доласка на власт млађег Маркоса интензивно раде на јачању војне моћи са циљем да одврате кинеску морнарицу и обалску стражу од уплива у територијалне воде око Спратли острва које Манила сматра својим, а на које и Пекинг полаже право. У томе, поред пружања већег броја војних база (званично, чак девет) на коришћење Сједињеним Америчким Државама и заједничких вежби, важну улогу игра опремање филипинским армије новим, модерним борбеним средствима.

Међутим, пошто влада у Манили не располаже новцем којим би могла да у битној мери купи скупо америчко наоружање, она се у својим набавкама ваздухоплова и бродова сада првенствено ослања на Републику Kореју, која је позната по поузданом, квалитетном оруђу, које је осетно јефтиније од америчког.

Још један важан снабдевач Филипина војном или паравојном опремом је Јапан, који је је донирао и продао седам савремених вишенаменских бродова Филипинској обалској стражи, те Манилу снабдео радарима.

Ту су и Аустралија, која на пет локација ради на унапређењу филипинске војне инфраструктуре, и Француска, која би требала да испоручи 20 и на Филипинима направи још 20 брзих патролних чамаца за потребе таможње обалске страже. Манила купује и крстареће пројектиле индијске производње "брамос", док од САД набавља вишецевне ракетне бацаче "ХИМАРС".

Сеул осваја светско тржиште наоружања

Током боравка председника Лија у Манили, Филипинци су, у склопу свог дугогодишњег, великог програма за модернизацију војске "Хоризонт", са јужнокорејским гостима потписали логистички споразум о набавкама материјала и опреме за потребе армије, који између осталог даје могућност да јужнокорејске компаније буду ангажоване директно, без учешћа на тендерима за набавку опреме и муниције.

Мада није саопштено на шта се конкретно те набавке односе, корејски листови су претходних дана писали да су Филипини заинтересовани за мноштво различитих система, електронских компоненти и делова јужнокорејског порекла.

Република Kореја у свом настојању да се пробије међу прва три, четири светска продавца наоружања посебни фокус држи на европским чланицама НАТО пакта – државама као што су Пољска, али и Румунија, балтичке републике и нордијске земље.

Њих она углавном снабдева вишецевним бацачима ракета, тенковима и хаубицама, али и оклопним транспортерима и борбено-тренажним летелицама.

До 2021. годишњи јужнокорејски извоз наоружања износио је две до три милијарде долара, али је након потписивања мега уговора са Пољском скочио на око десет милијарди. У последњих пет лета Пољска је "прогутала" чак 46 одсто испорука јужнокорејског оружја и војне опреме иностранству.

Република Kореја је већ у овом тренутку други највећи снабдевач оружјем европских земаља НАТО-а.

Штавише, јужнокорејски медији пишу да влада и домаће компаније из наменске индустрије планирају да током ове године искористе Споразум о безбедности и одбрани са Европском унијом потписан 2024. да закључе послове везане за продају јужнокорејског оружја и опреме у укупном износу од чак 56 милијарди долара.

Даље, Сеул управо интензивно ради на томе да за 43 милијарде америчких долара своје подморнице прода још једној чланици Алијансе, овог пута из Северне Америке – Kанади. То практично значи да је Република Kореја на прагу невероватног подвига – склапања уговора вредних 99 милијарди долара са земљама НАТО-а у једној календарској години.

Велике амбиције Филипина за јачање армије – велике амбиције корејских компанија за богаћење

Ипак, Kореанци, који на продаји наоружања раде уз сагласност Вашингтона и практично делују као заменици Сједињених Држава за снабдевање њихових војнополитичких савезника оружјем (јер америчка војна индустрију није у стању да сама задовољи сву потражњу), нису занемарили ни друге делове света. Нарочито су им, у економском погледу, битне земље АСЕАН-а, јер се ове убрзано развијају и имају велики људски и економски потенцијал.

Филипини, као муштерија, односно, купац производа јужнокорејске војне индустрије заузимају високо друго место иза Пољске, мада је њихов удео доста скромнији од те словенске, католичке земље и износи 14 одсто.

Манила је, наиме, од Републике Kореје већ наручила осам фрегата, од којих је испоручено шест, и 24 лака борбено-тренажна авиона "ФА-50", од којих је пристигло 12.

Kуповина друге партије од 12 летелица тог типа по цени од око 700 милиона долара објављена је прошле године – оне би требале да буду испоручене до 2030. и да послуже за обуку нове генерације пилота. То, у суштини, значи да су јужнокорејска оруђа окосница у модернизацији филипинске морнарице и ваздухопловства.

Отуд, поједини медији у Азији сматрају да би следећи корак могао да буде набавка јужнокорејског ловца-бомбардера пете генерације "KФ-21", те да је та могућност, нарочито модалитет финансирања, била предмет разговора између два председника и пословних делегација у Манили.

Јер, Филипини се налазе у последњој фази одлучивања о борбеном авиону који би био носећи стуб ратног ваздухопловства у наредних неколико деценија, а у најужу конкуренцију су ушли поменути "KФ-21" и шведски "Грипен".

Јужнокорејска машина је очигледан фаворит не само због својих стелт карактеристика, већ и стога што се млади филипински пилоти већ обучавају на апаратима "ФА-50" истог (јужнокорејског) произвођача – корпорације "KАИ".

Такође, Филипини у овом тренутку не поседују ниједну подморницу, иако у свом саставу имају преко 7.000 острва, па корејски медији спекулишу да би добар део од око 35 милијарди долара које Манила планира да потроши у трећој фази свог програма за модернизацију војске "Хоризонт" могао да буде усмерен на набавку тих подводних половила.

У томе своју шансу видe дивови јужнокорејске бродоградње и војне индустрије, компаније "Ханва оушнз" и "Хјундаи тешка индустрија", које заједно нуде јуришну подморницу на дизел-електрични погон "KС-III", која носи балистичке пројектиле.

Крајем јануара Министарство заштите животне средине дало је сагласност за пренамену пословног објекта из складишта металне галантерије у складиште опасног отпада, али је средином фебруара издало решење да се студија о процени утицаја пренамене објекта на животну средину преиспита.

То је захтевала Општина Гроцка јер приликом издавања сагласности није узет у обзир нови план регулације.

Преиспитивање студије због новог урбанистичког плана

Директорка фирме за складиштење отпада Славица Перуновић каже да су обавештени да је преиспитивање студије о процени утицаја затражено због усвајања новог урбанистичког плана.

"Како смо се консултовали у фирми са обрађивачем ове студије, тај део који је под разматрањем није ни близу нашег објекта, тако да мислим да нема никаквог утицаја да би имали основа да мењају студију. Чекамо одговор Министарства“, истиче Перуновићева.

Грађани су више пута протестовали због овог складишта јер су, како тврде, забринути за безбедност и здравље људи, будући да се у непосредној близини налази истурено одељење основне школе, вртић, али и куће. Ненад Танасковић живи поред складишта.

"Не бих ни сазнао да нису се окупиле комшије ту, њих тридесетак, од њих сам чуо. Звао сам власника хале, рекао је да је реч о неким лековима и да га нису контакирали пре тога. Ја сам из града дошао овде да би имао природу, мир“, испричао је прошлог октобра за РТС Танасковић.

У фирми тврде да се објекат налази у привредној зони и да имају дозволу за складиштење отпада који није опасан.

Лекови, дечја храна, неискоришћени шприцеви

У складишту се тренутно налазе лекови којима је истекао рок трајања, дечја храна, медицинска средства које користе стоматолози, па и неискоришћени шприцеви. Све је то отпад који није опасан, а има га око сто тона.

План је да се овде складишти фармацеутски отпад, не медицински и не експлозивни, запаљиви и радиоактивни, како се говорило у јавности, тврди директорка фирме.

"И то фармацеутски отпад који може да потиче из фабрика, из веледрогерија. То је роба која се иначе налази у складиштима и по центру града, само што је она проглашена отпадом из разлога што је можда истакао рок трајања. Исто је спакована. Фармацеутски отпад који може да потиче из апотекарских установа и здравствених установа, домова здравља, болница, тако да апсолутно никакве опасности нема по становништву, ни по окружењу", тврди Славица Перуновић.

Прикупљање, па извоз

Након што прикупе одређену количину отпада, извозиће га у Беч на уништавање, кажу у овој фирми. Иначе, управљање фамарцеутским отпадом регулисано је правилником из 2019. године.

"Директни утицај, када се не збрињава у складу са правилником и законом, може доћи до злоупотребе фармацеутских препарата, лекова, вакцина и свега осталог што спада у ту категорију. Индиректно, када се одлаже а да није у складу са правилником и законом, може утицати на контаминацију земљишта, ваздуха, посебно вода и атомних вода јер самим контактом са водом он се разлаже и улази у подземне воде и водотокове и самим тим онда се враћа у ланац исхране и може изузетно негативно утицати, посебно антибиотици", објашњава Бојан Сударев, представник Удружења за хемију Привредне коморе Србије.

Свако у некој фиоци има кутију са лековима којима је истекао рок трајања. Иако је правилником регулисано да у апотеке такве лекове можемо да однесемо, већина их не прима, јер немају новца до организују складиштење и уништавање. Због тога такви лекови најчешће завршавају у контејнерима.