"Европа је у невољи - ваше економије гуши Брисел. Иновације су готово мртве. Компаније не расту унутар Европе. Вучић би требало да следи пут САД - не европски пут", написао је Гренел на Иксу.

Европска комесарка за проширење Марта Кос је истакла да је са председником Србије постигнут договор о интензивирању заједничког рада на енергетској безбедности, смањењу зависности и јачању сарадње у правцу, како је навела, "независне Европе".

Раније данас, председник Србије је рекао да је са европском комесарком за проширење имао врло добар разговор о актуелним темама у односима Србије и ЕУ, међу којима су у фокусу биле реформске обавезе као и енергетска сигурност.

"Искрено, очекујемо да тај бензинац, који смо ми почели да радимо, сада буде једно од најповољнијих возила, што се цене тиче за наше тржиште", каже Иван Ристић, председник Самосталног синдиката ФЦА Србија.

А то је око 15.500 евра за основни модел, што је знатно нижа цена од електричне и хибридне верзије. Стубови пословања крагујевачке фабрике велика су потражња, сигуран пласман и проширење производње.

"То ће додатно упослити капацитете и побољшати и конкурентност привреде Србије и извозне перформансе одавде из Kрагујевца, а самим тим и извозне перформансе укупне националне економије", оцењује економиста проф. др Петар Веселиновић.

У 2025. години извозни колач Србије био је тежак 30 милијарди долара. Аутомобилска индустрија мотор је прерађивачког сектора, а извоз ауто кластера око две милијарде долара. Гарант повећања те цифре је трећа смена.

"Мислим да су већ и испунили тај ниво рада као и прве две смене, и сада је у ротацији и нормално ради. Самим тим ће доћи до повећања броја возила која се производе у нашој компанији, за трећину", објашњава Иван Ристић.

Сада је, како се претпоставља, око 500 дневно. Поред три верзије "гранде панде", конкурентност крагујевачке фабрике подиже и електрични "ситроен Ц3". Производе се на истој платформи и подједнако су тражени на тржишту.

"Тек сад, са упошљавањем и треће смене и повећавањем капацитета и достизањем тих техничких и пројектних капацитета, моћи ће да се задовољи то глобално тржиште да кажем, а тенденције су да се, на неки начин сигуран сам, продаја прошири и на остале континенте, не само на Европу", истиче професор Веселиновић.

А тенденције су и да ће се породице "гранде панде" и "ситроена" проширивати новим верзијама. Најпре хибридним моделом "ситроен Ц3". Због тога су врата крагујевачке фабрике и даље отворена за нове раднике.

"Верујем да у директној комуникацији са ансамблом, без етикетирања и кроз искрен разговор, можемо остварити први заједнички корак", истакао је Суђић у свом саопштењу.

Нагласио је да се искрено захваљује свима који су његово постављење на место в. д. директора Београдске филхармоније пропратили са срдачним честиткама, као и да то доживљава "пре свега као велику обавезу и одговорност према целокупном српском друштву и култури".

Осврнувши се на јучерашње саопштење Београдске филхармоније поводом његовог постављења, Суђић је навео да су у њему "изнете неистине које могу створити забуну у јавности".

"У мојој каријери нема ничега што би на било који начин могло да ме професионално и морално дискредитује. Напротив", рекао је Суђић.

Према његовим речима, није неочекивано да појединцима из различитих разлога смета његово постављење и да користе прилику да своје интересе штите клеветама.

"Ничег новог под капом небеском. А ја се надам да ћу одолети клеветама оних који немају друге аргументе осим – пизме и неистине", оценио је Суђић.

Представници Београдске филхармоније на конференцији за медије позвали су Бојана Суђића да се повуче са нове функције, као и да буде расписан јавни конкурс за директора Београдске филхармоније.

Милашиновићева је оценила да Иван Тасовац "није заслужило оваквог наследника", као и да у Београдској филхармонији не виде да Суђић одговара као кадровско решење и да позивају да се повуче са новопостављене дужности.

Упитана шта ће бити у случају да не буде повучена одлука о именовању и Суђић сам не одустане од функције, Милашиновићева је рекла да је "Београдска филхармонија достојанствен колектив" и да ће на исти начин водити дијалог.

"Наша позиција ће бити достојанствена у односу на било кога ко жели да претендује. Пре свега ћемо се трудити да очувамо наше интересе", навела је Милашиновићева на конференцији у седишту Београдске филхармоније, којој су присуствовали бројни чланови оркестра.

Додала је да сматрају да "Београдска филхармонија треба да свира и да је са публиком најјача у својој борби", а у томе очекују подршку јавности.

Према њеним речима, "Београдска филхармонија се у својој намери неће повући". Указала је да их је након међународног успеха, какво је било недавно гостовање у Индији, "затекла вест да је Влада Србије именовала Суђића".

Према њеним речима, "у више наврата у разговорима са доносиоцима одлуке аргументовано је речено да Суђић није кандидат кога би колектив желео за свог директора".

Kако каже, "решење је наменуто", а постављање директора "не треба бити без јавног конкурса што је Београдска филхармонија годинама тражила од представника власти".

"Суђић већ 20 година нема никакав контакт са овом институцијом"

Тромбониста Игор Ранковић поручује да су после смрти Тасовца повели борбу око статуса Београдске филхармоније и конкурса за директора. Према његовим речима, "оркестар је након успешне турнеје дошао на прву пробу и уместо похвале и честитке" добио решење против кога су апсоултно били, тражећи конкурс.

Ранковић је оценио да "Суђић већ 20 година нема никакав контакт са овом институцијом, не зна какво је стање у овој кући и треба да зна да се ни у чију кућу не долази непозван".

Према његовим речима, Суђић треба да се повуче, да се Управни одбор комплетира, са представником филхармоније, и да буде "расписан конкурс који би био фер".

"То је једино решење за кризу која је пред нама. Суђић треба да се пријави на конкурс, да оркестар чује експозе и да оркестар гласа да ли је нама прихватљиво или није", навео је Ранковић.

"Противимо се наметнутој одлуци"

Донедавни представник запослених у Управном одбору Београдске филхармоније, виолинисткиња Јелена Димитријевић је рекла да их је по повратку из Индије "сачекала бомба".

Према њеним речима, у претходном саставу Упрваног одбора било је постављено питање о евентуалном ангажману Суђића на место руководиоца Београдске филхармоније. Димитријевићева је навела да је "у име свих запослених" јасно изнела мишљење да не желе Суђића на месту руководиоца Београдске филхармоније и да желе расписивање конкурса за то место.

Оценивши да нови руководилац Београдске филхармоније пре свега мора бити менаџер који ће се бавити финасијским питањима, Димитријевићева је подсетила да су променили и услове за кандидатуру за директора.

Додала је да је раније директор Београдске филхармоније морао бити музичар, а сада су дали прилику људима који ће приложити стратегију за развој оркестра. Нагласивши да се противе "наметнутој одлуци", Димитријевићева је рекла и да им "нико није представио стратегију Београдске филхармоније" и да су се оглушили о све њихове молбе.

"Потребан нам је менаџер који ће интересе колектива ставити изнад личних"

Уредница програма Београдске филхармоније Асја Радоњић је рекла да се воде једино професионалним интересима куће, да код њих се не даје простор за стицање било каквих личних интереса, и да у том смислу са Суђићем нису на истој стратешкој линији.

Поручила је да је "најлошији избор за директора особа која потенцијано узлази у сукоб интереса", као и да је филхармонији "потребан менаџер који ће интересе колектива ставити изнад личних".

Према њеним речима, филхармонији је потребан јавни конкурс, а не в. д. статус против ког се боре годинама.

Влада Србије донела је решење о именовању Бојана Суђића за вршиоца дужности директора Београдске филхармоније, док су за чланове Управног одбора именовани Владимир Вулетић, Ана Стефановић, Јован Kолунџија и Александар Сердар.

"Истовремено, овом успешном, заједничком инвестицијом, која представља највећи железнички развојни пројекат у последњих неколико деценија, успели смо да ојачамо српско-мађарске односе", написао је Јанош.

Таква одлука претходних недеља изазвала је низ протеста и окупљања студената и грађана.

По позиву декана, полиција је данас ушла у зграду Филозофског факултета и почела да потискује студенте и грађане из хола и са улаза.

Након упозорења да се разиђу, полицијске снаге и жандармерија избациле су већи део окупљених из зграде и потиснуле их према простору око Ректората.

Током интервенције дошло је до гуркања, а окупљени су узвикивали пароле против управе факултета и тражили њену оставку.

Део демонстраната и даље је остао унутар зграде, док је полиција формирала кордон код Ректората како би спречила поновно окупљање у холу.

Ситуација се смирила, али студенти најављују наставак протеста и истичу да ће, како кажу, "блокада трајати све док се професорка Клеут не врати на посао".

"Видимо да је Америка окупила око себе један микс. Аустралију, традиционалног савезника која има огромне рударске компаније, приступ земним минералима и ретким сировинама. Јужну Кореју, која има 'Самсунг'. Јапан, који је јак у полупроводницима. Израел, који има и новац, технологију и велику жељу да инвестира", рекао је Донић.

Донић истиче да свака држава у том пакту има јасно дефинисану улогу.

"Имамо и Сингапур, јак логистички центар, финансијска тржишта. Британија – јака финансијска тржишта и добру повезаност и две заливске земље, Катар и Уједињени Емирати, који имају огроман новац и велике енергетске ресурсе. Енергија у овој причи је екстремно важна", истакао је Донић.

Александар Мастиловић указује на позицију Европе, која је у овом савезу остала на маргини.

"Европа је у економском смислу веома конзервативна и ако погледате индустрије којима се Европа поноси, то је, на пример, ауто-индустрија, и то на врло атрактиван начин, значи углавном дизелски и бензински мотори", наводи Мастиловић.

Према његовим речима, Стари континент је пропустио прилику да предводи технолошке промене.

"Европа се није претерано форсирала да се ради на развоју. У благостању после Другог светског рата уљуљала се у хумане теме и потпуно се демилитаризовала. Европа чак ни политичке процесе није најбоље испратила", рекао је Мастиловић.

Мастиловић: Европи треба "шок-буђење"

Мастиловић наглашава да су партнери у оквиру "Пакс силике" пре свега азијске земље.

"Кад погледате ко су сталне чланице тог пакта, то су углавном азијске земље, са проширењем на неке блискоисточне, и наравно традиционалног савезника Велику Британију, која на крају крајева предводи Комонвелт. Европи треба једно 'шок-буђење', јако, које чак када се деси, мислим да ће бити потребна бар деценија да се од тог шока и политички, и индустријски, и научно, и технолошки опорави", истакао је Мастиловић.

Говорећи о даљем ширењу савеза, Петар Донић истиче да неће бити политичких уступака.

"Савез ће се ширити искључиво са земљама које имају шта да понуде. Неће бити проширења из било ког разлога који лепо изгледа или се може медијски избрендирати", објашњава Донић.

Када је реч о малим земљама, Мастиловић истиче да Србија нема луксуз изолације и да ће морати пажљиво да бира своја партнерства.

"Бојим да нам 21. век доноси један од највећих ризика да се деси јаз у развоју, јер технологије о којима говоримо директно утичу на економску и војну моћ. Можда ће земље наше величине у суштини разматрати регионална удруживања. Друге опције нећемо имати", рекао је Мастиловић.

Према његовим речима, Србија ће морати да прати глобалне процесе и сачека исход надметања великих сила.

"Ово је битка дивова. Док се прашина слегне, имамо времена да испратимо шта се дешава и ако будемо свој посао радили, ускочићемо у неки добар воз и нећемо бити ван глобалних процеса после 2030. године", закључио је Мастиловић.

“Ова награда је велико признање свом труду који се не види и сатима проведеним у лабораторији и времену уложеном у рад. Много људи око мене не разумеју шта и како радите и зашто седите до касно на факултету и зашто викендом не можете да одете негде, а ова награда је потврда да сав тај труд неко види и цени и да има смисла”, наводи Милица Мартиновић, добитница награде Лореал УНЕСКО "Жене у науци".

Ова 32-огодишња научница из Ниша награду и стипендију од 5000 евра добила је за истраживања у области савремене дермокозметике уз бригу о заштити животне средине.

“Пројекат који сам кандидовала тиче се формулације дермокозметичких препарата у којима су додате сировине природног порекла које треба да замене синтетичке сировине, и да се што више води рачуна и о примени еколошки прихватљивих метода и водјењу рачуна о заштити животне средине”, истиче Милица.

Крајњи циљ су потпуно природни препарати за негу коже и ублажавање знакова старења. Награђени пројекат није крај њених истраживања у тој области.

Фокус јој је, каже, дисертација која је у финалној фази, а након одбране дисертације следе даља истраживања природних липосома - честица које ће омогућити да активна супстанца продре дубље у кожу.

У свом раду има, додаје, велику подршку пре свега породице, затим и Медицинског факултета и менторке Иване Нешић. А престижно признање „За жене у науци“ додатни је подстрек за даља истраживања, уз љубав према науци коју гаји од детињства.

Степен повреда које је задобио за сада није познат.

Радник је превезен на Војно-медицинску академију (ВМА).

Трамп је, такође, рекао да "јако поштује грађане Гренланда и Данске", али је подсетио да свака чланица НАТО-a мора да буде у стању да се брани.

Подсетио је да је нацистичка Немачка, у Другом светском рату, сломила отпор Данаца за свега шест часова, након чега су САД послале на Гренланд војнике који су се борили да га спасу.

"После рата смо га вратили Данској. То је било веома глупо, али смо га вратили... Како су само незахвални", рекао је Трамп, наводећи да би Америка без проблема могла да силом заузме ту територију.

"Али нећемо то урадити. То је можда најзначајнији део мог говора, јер су људи мислили да ћу употребити силу. Не морам да употребим силу. Нећу да употребим силу. Све што Америка тражи је територија која се зове Гренланд", рекао је Трамп.

Трампов говор у Давосу временски се подударио са јачањем данских снага у водама око Гренланда и распоређивањем, за сада, симболичног броја војника на тој територији. Ти потези замишљени су као показатељ одлучности Копенхагена, али и низа европских држава, да статус ове територије остане непромењен, упркос агресивној реторици Вашингтона.

Амерички председник је, истовремено, одбацио тврдње да жели Гренланд због ретких минерала и метала, објашњавајући да се резерве тих сировина налазе испод "стотина метара дебелог леденог покривача".

У тренутку када је Трамп почео да говори о плановима за Гренланд, публика се потпуно утишала.

Према подацима ЕУ, на Гренланду постоје резерве 25 од 34 минерала које је Унија прогласила критичним сировинама. Експлоатација тих минерала на острву је забрањена из еколошких разлога.

Сликајући блиставу слику Америке под његовим вођством, навео је да су САД усред најбржег напретка у историји и навео да је инфлација од 1,6 одсто испод свих очекивања, док раст износи 5,4 одсто, што је боље од свих прогноза.

"САД су економски мотор планете. И ви можете, ако будете пратили наше кораке, кренути нашим путем... Волим Европу и желим да јој буде добро, али не иде у том правцу", рекао је Трамп, наводећи да су европске земље "жртве" неконтролисане имиграције и огромног увоза.

Европским лидерима је поручио да "више не препознаје бројне градове", оцењујући да Старом континенту прети "нестанак цивилизације", али да ће им Америка "помоћи да коригују постојећи правац".

"Мађари су рекли да ће до рока који је ОФАК дао, дакле до 24. марта, тај уговор бити потписан. Ја очекујем да ће то бити мало пре, рецимо половином или до половине марта", рекао је Мали новинарима након обиласка новоизграђене зграде на Прокопу у којој су почеле са радом Београдска берза, Комисија за хартије од вредности и Централни регистар хартија од вредности.

Министар је оценио да је највећи део посла, када је у питању решење за НИС, већ урађен.

"По мени је највећи део посла већ завршен, с обзиром на тај 'term sheet' који је предат и потписан између Мађара и Руса, а који садржи основне одредбе тог уговора. То је добра вест, јер се смањује неизвесност око снабдевања горивом", рекао је Мали.

Према његовим речима, Србија улази у стабилнији и мирнији период. "Можемо да се посветимо нашим инвестицијима и да потписујемо споразуме са још инвеститора, да уводимо нове технологије и отварамо нова радна места", рекао је Мали.

Ђедовић Хандановић: Србија послала писмо САД и подржала захтев НИС-а

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да је Влада Србије послала писмо америчкој администрацији у којем је подржала НИС-ов захтев за продужење оперативне лиценце и могућу трансакцију између МОЛ-а и Гаспромњефта, а да се одговор из Вашингтона очекује до краја недеље.

"МОЛ је послао своје писмо синоћ око 19 часова, а ми негде око 23, то је било негде око 17 сати по радном времену у Вашингтону, значи добили су у току радног времена и сада америчка администрација има уторак, среду, четвртак, евентуално петак, да размотри захтеве", рекла је Ђедовић Хандановићева за ТВ Прва.

Како је навела, када је добијена потврда да је до договора између МОЛ-а и Гаспромњефта дошло, у недељу око 22 часа, а Србија у међувремену у току те вечери постигла договор са МОЛ-ом, кренуло се у писање писама и слања америчкој администрацији. "НИС је то урадио први. НИС је већ у току ноћи, недеља на понедељак, послао своје писмо", додала је министарка.

Ђедовић Хандановићева је истакла да се одлука америчке администрације још чека и додала да се надају да ће стићи до краја ове недеље.

Према њеним речима, за Србију је важно да је у оквиру преговора успела да добије потврду да има право да откупи додатних пет одсто акција. Ђедовић Хандановићева је појаснила да тих пет одсто иде из 56 одсто које ће узети МОЛ.

Када је реч о АДНОК-у, Ђедовић Хандановићева је навела да би требало после да уђе у заједничко предузеће са МОЛ-ом, које ће бити већински власник НИС-а, с тим што ће АДНОК у тој њиховој постави имати мањински удео.

"МОЛ ће бити одговоран за управљање компанијом, с тим што ће Србија бити и даље други највећи акционар, чије ће се право одлучивања када су одређене ствари које се тичу компаније у питању и повећати", додала је Ђедовић Хандановићева.

"Национализација нема утемељење, већ експропријација по тржишној цени"

На питање да прокоментарише то што се чини да су Руси свима другима хтели да продају свој удео у НИС-у, сем Србији, Ђедовић Хандановићева је рекла да Србија, од када су уведене санкције НИС-у, није хтела да води политику која би могла да доведе до конфликта са Русијом, већ да је хтела да одржи добре односе, да буду фер партнери.

Одговарајући на питање да прокоментарише то што се чини да Русија није веровала Србији да неће национализовати НИС, Ђедовић Хандановићева је рекла да, пре свега, национализација по закону у Србији нема утемељења.

"Оно што по нашем закону има утемељење је експропријација евентуално по фер тржишној цени. Значи, ми не можемо неком нешто да отмемо, ми можемо неком нешто да платимо и да преузмемо уколико су угрожени наши национални интереси. Међутим, то је, наравно, решење које нама није одговарало зато што би то довело у питање односе нас и Русије, односно били би бар нарушени у одређеној мери. И једноставно, нисмо хтели да водимо политику отимања", казала је Ђедовић Хандановићева.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је јуче у Давосу да се одговор ОФАК-а по питању продужетка оперативне лиценце за наставак рада НИС-а очекује до петка и истакао да не види разлог због којег оперативна лиценца не би била продужена након 23. јануара.

Канцеларија за контролу страних средстава Министарства финансија САД (ОФАК) издала је 31. децембра 2025. године посебну лиценцу којом се компанији поново омогућава обављање оперативних активности закључно са 23. јануаром текуће године.

ОФАК је претходно издао лиценцу Нафтној индустрији Србије којом је продужен рок за преговоре о продаји руског удела до 24. марта.

Мађарска компанија МОЛ и руски Гаспромњефт договорили су се 19. јануара о основним одредбама будућег купопродајног уговора за НИС који ће разматрати амерички ОФАК.

Србија је у преговорима успела да повећа власнички удео за пет одсто.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

22.01.2026. Четвртак: Ујутру у већини места слаб, понегде и умерен мраз. Током дана претежно облачно, тек понегде са слабим, краткотрајним падавинама: ујутру снегом, а током дана кишом. Ветар слаб и умерен југоисточни. Најнижа температура од -8 до 1 °С, а највиша дневна од 0 на северозападу земље и у Неготинској Крајини до 8 °С на југоистоку земље. Упозорење: Тмин<-5 °C, вероватноћа 80%. Поледица – залеђивање мокрих површина, вероватноћа 80%.

23.01.2026. Петак: Мало и умерено облачно са сунчаним периодима, a на југу и југозападу Србије, као и у Тимочкој Крајини јутарња магла, која се по котлинама и долинама река може задржавати и дуже. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју крајем дана поново у појачању, источни и југоисточни. Најнижа температура од -5 до 1 °С, а највиша од 2 у Тимочкој Крајини до 11 °С у јужним и централним пределима. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 70%.

24.01.2026. Субота: Ветровито, тек понегде уз краткотрајну, слабу кишу. У Тимочкој Крајини облачно и тмурно повремено са росуљом или слабим снегом. Дуваће слаб и умерен, у кошавском подручју и на планинама и јак југоисточни ветар, на југу Баната и у доњем Подунављу са ударима олујне јачине. Најнижа температура од -2 до 3 °С, а највиша од 5 до 12 °С, у Тимочкој Крајини до 2 °С. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 85%. МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 85%.

25.01.2026. Недеља: Јак и олујни јужни и југоисточни ветар, нарочито на планинама и у кошавском подручју, а на југу Баната и са орканским ударима. Уз више облачности очекује се и пролазна киша, а у Тимочкој Крајини где ће бити хладније и снег. Више падавине очекује се југу Србије. Најнижа температура од -2 до 5 °С, а највиша од 5 до 12 °С, у Тимочкој и Негатинској Крајини до 2 °С. Упозорење: Удари ветра > 24 m/s, вероватноћа 90%. МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 70%.

Додају да на железничкој инфраструктури нема оштећења и да су на овај начин спречене веће штете на прузи, као и да су стручне службе Инфраструктуре железнице Србије од тог тренутка на терену и раде на чишћењу делова и опреме контактне мреже од леда и снежног иња.

"Након сређивања и чишћења контактне мреже на овој деоници пруге, кренуо је и први теретни воз. Стручне екипе Инфраструктуре железнице Србије настављају да прате ситуацију на терену и чисте делове контактне мреже уколико то буде било потребно", наведено је у саопштењу.

Додају да је на мрежи пруга Инфраструктуре железнице Србије и раније било ситуација да снежне непогоде и лед "окују" контактну мрежу, олабаве је и онемогуће одвијање железничког саобраћаја.

"Инфраструктура железнице Србије извињава се путницима и корисницима услуга, што је услед великих временских неприлика, снега и леда дошло до поремећаја саобраћаја путничких возова између Петроварадина и Суботице током данашњег дана", закључује се у саопштењу тог предузећа.

Храбро вођство не само да говори о миру, већ га и гради, рекла је Османи и додала да управо то председник Трамп ради кроз, како је оценила, историјску иницијативу.

"Баш као што је Америка донела мир на Косово, данас Косово стоји као њен непоколебљиви савезник у унапређењу мира. Историја памти оне који предузимају смеле кораке у изградњи мира – и ми смо спремни", саопштила је Османи.

"Мораш бити и ветеринар и економиста и домаћин у свим погледима да мораш контролисати то све. Тристашесдесетпет дана цео дан. Ујутро у 4 па некад и до 10, 11 увече", наводи Драгослав Угљеш, произвођач млека из Ковиља.

Драгослав нема проблема са откупом. Млекара у суседном селу му прими дневно око 300 литара млека. Опстанак у кризи са откупом је могућ само захваљујући разумевању обе стране.

"Кад је била већа откупна цена ми смо имали неки компромис, да не буде само ни нама, ни само откупљивачу", наставља Драгослав Угљеш.

Породична фарма захтева ангажовање читаве породице, мало ко је заинтересован да буде запсолен на газдинству.

Даница Угљеш, мајка, каже да радника и помоћи нема. “Морамо све сами да урадимо. Јутро започиње тако што док устанемо одмах у шталу. Припрема за мужу. Док не помуземо, нема унутра. Јако је страшно кад помузем, па мислим да ли ће узети, или неће, или ћу бацити", истиче она.

Уз сточарство ово газдинство бави се и ратарством. Сложно раде браћа Мирослав и Драгослав са супругама и укупно петоро деце.

"Имамо брата, он иде на њиву. Њега више занима да вози телехендер, тракторе. А ми девојчице обично остајемо кући, помажемо мамама. Некад спремамо неки ручак. Па ја кад кажем да ми је досадно, они одмах кажу, ево ти иди ради, чисти двориште”, прича нам Катарина Угљеш, кћерка.

У Србији има око 24.000 произвођача млека, који сарађују са 121 млекаром. У структури је 88 % произвођача са до 10 музних крава. До 50 грла има око 11 % произвођача, док свега 0,2 % фарми има више од 100 музних грла.

Своју научноистраживачку каријеру започео је у Институту за српски језик Српске академије наука и уметности, у којем је радио од 1988. до 2003. године. У том периоду дао је значајан допринос истраживању савременог српског језика и језичке норме.

Ђукановић је био изузетно посвећен примењеној лингвистици и приближавању језичких тема широј јавности. 

Посебно место у његовом раду заузимају РТС-ове емисије "Говори како треба“, "Како се каже“, "Досије Икс и Окс“.

Од 2004. године уређивао је и емисију "Пут у речи“ на Другом програму Радио Београда, којом је стрпљиво и ненаметљиво развијао језичку културу слушалаца.

Владо Ђукановић остаће упамћен као лингвиста који је знао да споји научну прецизност и живу реч, стручност и приступачност, те као човек који је веровао да је брига о језику уједно и брига о култури и идентитету.

Његово дело и посвећеност српском језику наставиће да живе кроз генерације које је подучавао, слушаоце и гледаоце које је подстицао да "говоре како треба“, али и да мисле о језику с поштовањем и љубављу.

Снежана Мраовић, ОШ "Јеврем Обреновић", каже: "И када смо хтели да тај прикључак урадимо, десило се да то не може да се оствари зато што део школске зграде, који је изграђен 1971. године, није легализован, тако да овај закон нам је добро дошао и одмах смо покренули тај поступак легализације. Надам се да ће то бити остварено а и што није легализовано, кочило је и поступак да остваримо један пројекат реконструкције школског крова."

У Градској управи у Шапцу кажу да је у оквиру новог закона велико интересовање за евидентирање непокретности у јавној својини, што је новина.

Александар Јовановић, начелник ГУ Шапца, додаје: "Ту се најчешће ради о издвојеним одељима у основним школама на сеоском подручју, затим, уколико су вртићи саставни делови тих објеката, па објекти или делови објеката, месних заједница или месних канцеларија. То је јако добро јер на тај начин ви решавате дугогогодишње нерешене правне односе и стварате базу података о непокретности, што је предуслов за остварење неког другог права."

За упис непокретности, на шалетерима шабачке Градске управе велико је интересовање грађана. Од почетка примене закона овде је стигло 2 200 пријава за око 9 200 објеката, не рачунајући шалтер у пошти и електронске пријаве.

Мирослав Марковић, из Штитара, објашњава: "Нисам имао ни времена, а и било је мало компликовано да се одлази до нотара и осталих орагана, па сам сад одлучо да урадим."

Љиљана Јосић, из Шапца, наводи: "Да пријавим нешто помоћно, нешто је регулисано у претходном периоду а сад то помоћно није ништа, па да видимо шта ћемо, мислим, повољно је, треба искористити."

Александар Јовановић, начелник ГУ Шапца, закључује: "Можете видети и данас да је велико интересовање на шалтерима у ГУ Града Шапца у Господар Јевремовој број 6, али исто тако захтеви се примају и у Одељењу за урбанизам градске управе и на пет локација у меснима заједницама на сеоском подручју. Овом приликом позвао бих све грађане, који то до сада нису урадили, да најкасније до 8. фебруара поднесу пријаве у складу са новим законом."

Надлежни у Шапцу кажу да се јављају и проблеми везани за идентификацију парцела старог и новог премера, као и технички проблеми на платформи за унос, због великог броја корисника, али да су стручни тимови спремни да помогну да се посао успешно заврши.

"Видећете", рекао је Трамп одговарајући на питање колико је далеко спреман да иде у намерама да припоји Гренланд. Одмах након тога, укрцао се у авион и запутио ка Давосу, где га очекују европски лидери, забринути да би решеност америчког председника да припоји ову територију Сједињеним Државама могла представљати и крај НАТО-а.

Трампове претње новим царинама, уколико не подрже његов план за Гранланд, изазвале су лидере ЕУ на озбиљно размишљање да сличне таксе уведу Американцима, иако их је министар финансија САД Скот Бесент упозорио да такав потез не би био "најмудрији".

Јачање данских снага у водама око Гренланда и распоређивање симболичног броја војника на тој територији замишљено је као показатељ одлучности Копенхагена, али и низа европских држава да статус ове територије остане непромењен, упркос агресивној реторици Вашингтона.

Империјалне амбиције САД

Или како је то описао француски председник Емануел Макрон, свет се креће ка времену у којем међународно право не важи и васкрсавају империјалне амбиције, док Сједињене Државе отворено покушавају да ослабе и подјарме Европу.

У таквој ситуацији, Данска је одлучила да у воде око Гренланда упути једну од три фрегате класе "Ивер Хуитфелт", номинално најмодернијих бродова у саставу ратне морнарице те државе, које последњих година прате озбиљни проблеми.

Иако је овај брод првенствено конструисан за борбу против противничких авиона, пројектила и дронова, читав систем је недавно озбиљно заказао током патролирања Црвеним морем, када су системи за управљање ватром, током ракетног напада Хута, били замрзнути пуних пола сата.

Капетан те фрегате Суне Лунд је, након тога, покушао да дронове обори рафалима из аутоматских топова, али су неке од граната експлодирале "опасно близу" брода са којег су испаљене. Лунд је, истовремено, објаснио да фрегата није била спремна за борбене акције ни када је 29. јануара 2024. године испловила из Данске.

Ни после годину дана, дански стручњаци нису успели да реше ове проблеме, па је министар одбране Михаел Хилдгард прошлог јуна препоручио влади да одустане од планиране модернизације ове класе бродова.

Осим "поквареног" данског ратног брода, водама око Гренланда патролира и француска фрегата "Бретања".

Војна опција, како ствари стоје, неће задржати Гренланд у саставу Данске, па се власти у Копенхагену уздају у искуства из првог Трамповог мандата, када је првобитни шок због идеје о куповини ове територије, временом, испеглан низом потеза који су задовољили обе стране.

Тако је, 2020. године отворен амерички конзулат у Нуку, док је између Гренланда и САД потписан споразум о економској сарадњи, чиме је "одбијена" прва Трампова инвазија на ту територију.

"Нешто што је почело као конфликт, окончано је тешњом сарадњом", рекао је за Дојче веле некадашњи дански министар спољних послова Јепе Кофод.

У тренутку док су тензије око Гренланда на високом нивоу, локалне власти спремају становништво на најцрње сценарије, па се редефинишу стратегије цивилне заштите, укључујући и залихе хране за најмање пет дана.

"Морамо бити спремни за све евентуалности", рекао је некадашњи премијер Гренланда Муте Егеде.

Питање статуса, други пут

Гренланд је, почетком другог Трамповог мандата, по други пут у последњих 100 година постао тачка спотицања интереса Вашингтона и Копенхагена, јер су Американци непосредно после Другог светског рата неуспешно покушавали да откупе то острво.

Почетком педесетих, покушај куповине замењен је споразумом према којем је Америка добила право да слободно гради базе и распоређује војнике по Гренланду, под условом да о потезима претходно обавести Данце.

У складу са тим споразумом, Американци су изградили војну базу у Питуфику на северозападу острва, која је временом постала кључна радарска станица за надгледање арктичког круга.

Данци и Гренланђани пак упозоравају да је Трампов интерес више везан за природне ресурсе него за безбедност, наводећи да су на острву пронађени извори ретких земних метала, дијаманата, злата, сребра, уранијума и титан-ванадијума.

Укупно, на Гренланду постоје резерве 25 од 34 минерала које је Европска унија прогласила критичним сировинама. Експлоатација тих минерала на острву је забрањена из еколошких разлога.

Гренланд има статус аутономне области унутар Краљевине Данске, али је потпредседник САД Џеј Ди Венс у неколико наврата оптуживао Данску да недовољно улаже у ову територију, надајући се да ће на тај начин придобити подршку локалног становништва за сецесију.

Проласком кинеског брода "Истанбул бриџ" арктичком рутом, Гренланд је добио и нови геостратешки значај, јер пловидба досадашњим путевима, око Рта добре наде или Суецким каналом, траје између 40 до 50 дана.

Да није било невремена, кинески брод би пут прешао за мање од 18 дана.

Подела "посла" између латиноамеричких и балканских група

Декан Факултета за дипломатију и безбедност Радојица Лазић каже за РТС да се Венецуела као држава не може означити као нарко-картел, али се може оптужити да дозвољава промет кокаина и других психоактивних супстанци преко своје територије.

"Али оно што су САД урадиле, киднаповање председника и његове супруге, против је свих норми међународног права“, истакао је Лазић.

Када је реч о балканским криминалним групама, рекао је да су балканске групе на удару радара САД, али да су главни носиоци те активности латиноамерички картели који производе и дистрибуирају наркотике, док су балканске групе укључене у логистичке послове, и пре свега када је у питању превоз.

Колико су чврсти докази са Скаја

На питање колико су транскрипти са апликација попут Скаја, АНОМ-а и Енкрочета правно "чврст" доказ у међународним и домаћим поступцима када је реч о случају заплене пет тона кокаина на Аруби и пресуде црногорским држављанима, професор Правног факултата у Подгорици Велимир Ракочевић рекао је да је све то важно, иако је на почетку било дилема да ли признати то као доказ.

"Већина држава Европске уније, САД, наравно ту је и пресуда Европског суда правде из априла прошле године и бројне друге, потпуно су јасно указале да уколико се испуне законски услови, све ове пресретнуте комуникације могу се користити као доказ у кривичном поступку“, истакао је Ракочевић.

Истакао је да је у пресудама црногорских судова, које су већ постале правоснажне, Скај комуникација коришћена као доказ.

"Не можемо говорити о хомогености и некој компактности 'балканског картела', јер се не ради о класичном типу криминалне организације, већ о једном адаптабилном и томе слично, где има више криминалних организација дифузног карактера и оне су повезане само у делу где се поклапају њихови интереси. У сваком случају, имајући у виду све ове трендове криминалне организације са ових простора, узимају се пре свега као озбиљна опасност и за америчке интересе. А када су амерички интереси угрожени, видимо како се реагује – као из времена Џона Вејна“, истакао је Ракочевић.

О термину "балкански картел"

Лазић је рекао да сам назив "балкански картел" нема правно утемељење, то је више колоквијални назив за одређени део глобалне мреже са некадашњих југословенских простора, укључујући ту Албанију и Бугарску.

Према његовим речима, то је део једне шире мреже који на неки начин последњих година све више добија на замаху, нарочито у последњих десет година.

"Ту су нарочито веома битне те такозване слабе државе, како Латинске Америке, тако и Западне Африке, које постају база за такве активности, пре свега поморске луке, где је изражен велики ниво корупције у тим државама, лоша контрола царинских и других полицијских органа ради тих транспорта“, каже Лазић.

Сарадња балканских држава са ДЕА и Европолом

Говорећи о сарадњи балканских држава са ДЕА, са америчким тужилаштвом, али и са Европолом, Ракочевић је рекао да је незамисливо данас и помислити да се озбиљније супротставите транснационалном криминалитету без интензивне сарадње.

"Кад пођемо од наших држава – од државе Србије, државе Црне Горе, све те најјаче операције или најтежи предмети су и откривени и расветљени и процесуирани и дошло је до осуђујућих пресуда управо захваљујући партнерима, било да је то европска полиција, било да су европске државе…“, каже Ракочевић.

Апострофирао је као проблем скромне алате којима располажемо и хроничну неефикасност, односно неажурност судова, јер, како каже, оно што је на крају финале свега тога – правоснажне судске пресуде као мерљив резултат.

Напомиње да ће ту бити потребно инвестирати у будућем периоду како би се државе региона бориле са планетарним проблемима.

Шта указује да су балканске групе у фокусу САД

На питање шта би указало да су балканске групе у фокусу САД, Ракочевић је рекао да су ту бројне активности од, на пример, санкција, финансијских истрага, бројни репресивни механизми који им стоје на располагању и они се сигурно неће либити да посегну за њима, а нарочито ако их прогласе нарко-терористичким организацијама.

"Тада по њиховим законима, који прилично јасно ограничавају људска права и слободе, онда могу и да се примене одређене методе и средства где би наравно тај примарни циљ био да се неутралишу извори опасности науштрб људских права и слобода. Када званично започну са процесуирањем и применом мера, нарочито одузимања имовинске користи стечене криминалитетом, онда ћемо видети да су се озбиљно позабавили овом проблематиком“, рекао је Ракочевић.

Говорећи о случају где је један малолетник ухапшен због сумње да је припремао још једну ликвидацију за значајно новчано обештећење, Лазић је рекао да организовани криминал не познаје границе.

"Сасвим озбиљна и повољна мета је и регрутација малолетних лица", рекао је Лазић.

Пашановић напомиње да се клијенти увек саветују да потпишу уговор са закупцем који ће оверити код нотара са извршном клаузулом, која им омогућава да у случају неплаћања две месечне кирије или комуналија, могу преко извршитеља да га иселе из некретнине.

Са друге стране, истиче да се закуподавац не може у потпуности заштитити и да суштински тај однос функционише на поверењу и да се заштитне клаузуле користе због екстремних случајева.

"Ми смо имали једног клијента који је издао стан где три године није могао да избаци подстанаре који нису платили ништа, а некретнину су комплетно уништили. Уколико у уговору не постоји извршна клаузула да можете да избаците подстанара, а уколико он нема адекватан други смештај, суштински држава га неће избацити", наглашава Пашановић.

Друге методе заштите од несавесних закупаца

Према његовим речима, многи не желе да овере уговор код нотара зато што не желе да плаћају порез.

"Као прво, јефтиније је да се плаћа порез. Друго, то је наш новац јер наша је држава. Суштина је да чак ни не морате да плаћате порез ако оверите уговор код нотара, а умногоме се штитите и то је много паметније. Са друге стране, дужни сте, за сваког ко вам остаје више од три дана, да пријавите у МУП-у за привремено боравиште", додаје Пашановић из "Кластера некретнина".

Како метод заштите од несавесних закупаца, Пашановић истиче и узимање две до три месечне кирије унапред. "Уколико закуподавац за то време види да подстанар не може да плаћа закуп, може да активира тај новац и покрије своје трошкове", додаје Пашановић.

Са друге стране, указује на то да није увек лоша намера у питању. "Деси се некад случај да људи изгубе посао, изгубе имовину и не могу да плате“.

Закуп без уговора – дуг и неизвестан судски поступак

Како наглашава, у случајевима када није потписан уговор са подстанаром, једини пут је судски поступак, који ће трајати годинама.

"Ако вам закупци имају децу, ако су стари, ако немају други смештај, ви сте дужни онда по закону да им нађете адекватан алтернативни смештај. И то је сада проблем да ли ће га прихватити. Обично, када људи људи дођу у ту фазу неће да изађу из стана и оглушују се на молбе власника. То су углавном очајни људи и јако је тешко с њима разумно и рационално изаћи на крај, фактички онда морате чекати судски поступак", објашњава Пашановић.

Цело гостовање Ервина Пашановића можете погледати у видео-снимку на почетку текста