Кинеска армија опколила је Тајван бродовима ратне морнарице и обалске страже, као и стотинама ваздухоплова, и извела вежбе гађања живом муницијом као упозорење властима у Тајпеју, након што је (18. децембра) објављен договор између САД и Тајвана о купопродаји америчког наоружања вредног 11,1 милијарду долара.

Кинеска војска обавила је вежбе на пет локација у мору око Тајвана, при чему је, саопштила је Команда источног војишта, највећи задатак био извршити блокаду две велике тајванске луке: Ђилунг на северу и Каохсилунг на југу острва.

Три важне новине

По речима кинеског аналитичара Џоу Боа из Центра за међународну безбедност и стратегију Универзитета Цингхуа, то је био први пут да је армија најмногољудније државе света извела такву врсту операције, а да је претходно није најавила. 

То је битно јер се спровођењем акције опкољавања и изолације Тајвана без давања претходног обавештења замагљује граница између вежбе и стварног напада, што страну у односу на коју се она изводи ставља у стање неизвесности, у којем она не може бити сигурна да ли је реч о само још једној вежби или почетку напада. Тиме се, наравно, повећава и ризик од погрешног тумачења намере противника и случајне размене ватре. Но, управо у томе и повећаном степену претње и јесте суштина упозорења сепаратистичким властима у Тајпеју. Јер, оне су са Американцима постигле договор о куповини највеће количине наоружања икада, што представља ескалацију на путу у де факто независност, па је стога прикладно и да Кинеска народно-ослободилачка армија (КНА) подигне степен претње у својим вежбама, сматрају у Пекингу.

Новина је и то да је први пут у једној вежби окруживања Тајвана извршено и гађање ракетним оружјем с кинеског копна. Односно, по први пут су у таквој вежби кинеске армије учествовали сви њени родови: ваздухопловство, морнарица и копнена војска. 

Најкраћа раздаљина између Тајвана и кинеске обале је око 160 километара. И највеће урбане целине острва, попут Тајпеја и Новог Тајпеја су унутар домета кинеских вишецевних бацача ракета. Тајванска влада, иначе, има контролу над неколико мањих острва које су на само десет или 20 километара од кинеске обале (острва Ђинмен и острва Мацу) - вежбе ракетних јединица КНА посебно су опасне по њих.

Новина је и сама чињеница да је Кина покренула вежбу окруживања Тајвана и његовог отсецања од јапанских, америчких и филипинских снага поводом набавке оружја. Сличне вежбе Пекинг је до сада преузимао углавном након високих посета страних званичника које су могле да се протумаче као де факто признање независности Тајвана или након говора и изјава тајванских председника који су могли да се протумаче као заступање тезе о његовој независности од матице Кине.

Иначе, поред поменуте вежбе, Пекинг је одлучио и да уведе санкције против десет лица и 20 компанија из САД умешаних у најновији посао продаје оружја Тајвану.

Вашингтон се купа у новцу тајванског порекла, али касни са испорукама

У децембру Тајван је поручио а Вашингтон одобрио испоруку америчких хаубица, вишецевних бацача ракета "ХИМАРС", балистичких пројектила "АТАКАМС", беспилотних летелица, дронова самоубица и других оружја и оруђа у износу од 11,1 милијарду америчких долара. У новембру је била објављена и куповина делова за ваздухоплове и противавионских система "НАСАМС" вредности нешто више од милијарду долара. 

Међутим, још пре тих поруџбина САД су Тајвану дуговале испоруку наоружања вредног укупно 21 и по милијарду америчких долара, у чему су највећа ставка 66 ловаца-бомбардера "Ф-16В". Почетак испоруке тих борбених авиона договорених још 2019, поново је одложен за више од годину дана и доћи ће на ред тек крајем 2027. или почетком 2028. уместо 2026, а, тврде источноазијски медији, испорука противавионских система (вероватно је реч о "СМ-2" који се монтирају на бродове) која је договорена још 2017. године, почеће тек 2027.

Многоструке последице

То све, дакле, значи да Тајпеј планира да у наредних неколико година потроши преко 33 милијарде америчких долара само на америчко оружје . 

Реперкусије су бројне и дубоке, од економских по буџет владе у Тајпеју и пореске обвезнике на Тајвану, преко екстремно високог степена технолошке и политичке зависности од Вашингтона, до тога да би увођење свог тог наоружања и опреме у редове тајванске војске и његово коришћење проузроковало велике жртве Кинеској народно-ослободилачкој војсци у евентуалном сукобу Пекинга и Тајпеја. Ово последње, мада би теоретски требало да одврати Пекинг од евентуалне блокаде или инвазије, могло би управо да га мотивише да интервенише на Тајвану пре него што то острво добије сву обећану америчку опрему и постане дивовски бункер пун оружја.   

Истовремено, гомилање наруџби, односно, заостатак у испорукама сведочи и о недовољном индустријском капацитету САД и негативним последицама њиховог ангажовања у Украјини по њихову способност да одрже обећање или испуне уговоре. Мада се од америчких тинк-тенкова често може чути да рат у Украјини и сва опрема која је уливена у њу немају битан утицај на одбрану Тајвана, јер је овај острво, те потребује другу врсту наоружања, јасно је да су оруђа "ХИМАРС" и "НАСАМС", хаубице и бацачи антитенковских ракета "џавелин" и "ТОW", као и разне врсте ваздухопловних и поморских дронова, потребни и Украјинцима и Тајванцима и да ангажовање у Украјини умањује способност САД и њихових савезника у источноазијском региону да ефикасно парирају кинеској армији.  

Канцелар Фридрих Мерц жали се да данас поредак заснован на правилима не доводе у питање само ауторитарни политички системи.

"То на жалост важи и за Америку", рекао је Мерц мислећи на председника Доналда Трампа. Најновији амерички стратешки документ, с оштром критиком европских савезника и ЕУ, додатно је учврстио тај утисак.

Одлазак САД из Европе већ почео

Највећа брига међу политичарима и војним круговима у Немачкој јесте могућност да се САД у политичко-безбедносном смислу удаљавају од Европе. Чини се да је тај процес већ добрим делом у току.

Почетком децембра генерал Кристијан Фројдинг, један од највиших немачких генерала, изјавио је у интервјуу за амерички часопис "Атлантик" да је директан контакт с америчким колегама у међувремену "прекинут".

Раније је, каже, размена информација била могућа "дању и ноћу". Губитак канала за брзу комуникацију за њега је стога "алармантно упозорење", посебно с обзиром на могући руски напад на источне чланице НАТО.

Европљани тренутно најдиректније осећају америчко удаљавање у вези с питањем Украјине. Трамп врши притисак на постизање мира који би ишао добрано на руку захтевима руског председника Владимира Путина.

Хенинг Хоф из Немачког друштва за спољну политику за Дојче веле каже: "Ако дође до тога да се Американци на неки начин повуку, притисак на Европљане да буду способни за деловање и да изграде снажну противтежу биће још већи."

Канцелар Мерц покушава, заједно са француским председником Емануелом Макроном и британским премијером Киром Стармером, да ублажи опадање америчке подршке.

"Нико не треба да сумња у нашу подршку Украјини", рекао је Мерц на једном од тројних састанака у Лондону почетком децембра. Али сва тројица лидера суочени су с ограниченим буџетима, притиском деснице у унутрашњој политици и слабљењем јавне подршке Украјини.

Немачка у Кини постаје молилац

У односима са Кином Немачка сада покушава да поправи нарушене везе. Министар спољних послова Вадефул јесенас је изненада отказао пут у Кину – онда када је постало јасно да му кинеска страна, осим колеге министра, неће обезбедити ниједног другог важног саговорника.

Његова критика "све агресивнијег понашања" у Тајванском мореузу и у Источном и Јужном кинеском мору изазвала је бесну реакцију Пекинга. Вадефул је путовање надокнадио у децембру, док је потпредседник владе Ларс Клингбајл у Пекингу већ раније покушао да смири напетости.

Кина је за Немачку као трговински партнер сувише важна да би се дозволила отворена конфронтација. Посебно због готово монополске кинеске позиције у области ретких метала, немачка индустрија је веома зависна од кинеских испорука.

О промењеној равнотежи моћи Хенинг Хоф каже: "Кинези су изузетно успешни у заузимању лидерских позиција у многим технолошким секторима, у областима које је традиционално држала немачка индустрија. У таквој ситуацији Немачка једноставно више није толико значајна."

За почетак ове 2026. године коначно је планирана и посета канцелара Кини.

Критичка солидарност с Израелом

"Долазим као пријатељ Израела, који зна да је пријатељство између Немачке и Израела бескрајно вредно и драгоцено", рекао је Мерц приликом посете Израелу у децембру. Те топле речи нису биле сасвим очекиване са становишта израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.

У августу је Мерц обуставио испоруке оружја Израелу које би могле да се употребе у Појасу Газе. У новембру је поново укинуо ембарго, чиме је отворио пут својој посети.

Израелска оштра војна акција у Гази, као одговор на терористички напад исламистичког Хамаса у октобру 2023, довела је немачку владу "пред одређене дилеме", рекао је Мерц у присуству Нетанјахуа. Влада жели да осигура израелску безбедност – и из одговорности проистекле из Холокауста – али и да упути критику када сматра да је она потребна.

У неколико кључних питања две владе не могу се приближити, посебно када Немачка инсистира на решењу две државе – стварању палестинске државе уз израелску. Нетанјаху је рекао: "Сврха палестинске државе јесте да уништи једину јеврејску државу."

Нетанјаху није добио позив да дође у Немачку. Против њега је издат налог за хапшење Међународног кривичног суда, а немачка влада би, у принципу, била обавезна да га ухапси.

У Берлину желе да избегну ситуацију „у којој би се морало рећи: "Добро, из дипломатских разлога не можемо да ухапсимо господина Нетанјахуа, не желимо то, али не желимо ни да нарушимо углед Међународног кривичног суда", каже за Дојче веле Ханс-Јакоб Шиндлер, стручњак за Блиски исток и директор међународне организације "Counter Extremism Project".

Као посредник у блискоисточном сукобу немачка влада, као и ЕУ у целини, има веома ограничену улогу, каже Шиндлер:"Јасно је да и Палестинци и Израелци гледају према Вашингтону као главном посреднику, а не према Европи."

Европа ће имати важну улогу у обнови Газе и хуманитарној помоћи, "али као централни посредник последњих десет година практично се сама искључила".

Мерц – канцелар за спољну политику

Канцелар је од почетка дао снажан нагласак спољној политици. Због бројних путовања помало подругљиво је називан "спољним канцеларом".

Хенинг Хоф из Немачког друштва за спољну политику закључује: "У целини се може говорити о одређеном оживљавању."

Али додаје и ово: "Берлинска спољна политика још је сувише спора да би одговорила на нову глобалну ситуацију."

У сваком случају, планирана је реформа Министарства спољних послова; комисија ће се наредне године, на пример, да се бави питањем зависности од Кине.

"Све је то добро, али долази две, три, четири, пет година прекасно. Ако се темпо не убрза, биће тешко", закључује Хоф.

Министарство у саопштењу подсећа да активни студенти Мегатренда не могу да наставе студије на том универзитету, факултетима и студијским програмима након одузимања дозвола за рад Универзитету и факултетима у његовом саставу.

"Поводом написа у појединим медијима да би активни студенти, након одузимања дозволе, могли да настaве студије на овом универзитету, Министарство просвете одбације такву могућност, јер Закон о високом образовању такву правну ситуацију не познаје", наведено је саопштењу.

Истичу да Републичка просветна инспекција врши надзор над Универзитетом Мегатренд и наведеним факултетима, у циљу утврђивања тачног броја уписаних студената на студијским програмима ових високошколских установа, како би се могао донети акт о наставку студија за ове студенте на другим високошколским установама.

У складу са Законом, министар просвете ће на предлог Националног савета за високо образовање, донети акт којим се обезбеђује завршетак студија студентима ове високошколске установе на другим високошколским установама.

У саопштењу је прецизирано да тај акт садржи попис студената на које се акт односи и попис акредитованих студијских програма из истих образовно-научних области, односно акредитованих високошколских установа на којима студенти затечени на установи којој је одузета дозвола за рад могу да наставе своје студије.

"Трошкове завршетка студија за затечене студенте, у складу са успостављеним облигационим односима између студената и наведене високошколске установе, сноси високошколска установа којој је одузета дозвола за рад", додаје Министарство.

Министарство просвете донело је 26. новембра 2025. године решења о одузимању дозвола за рад Универзитета Мегатренд и факултетима у саставу овог универзитета и то: Факултету за културу и медије, Факултету за пословне студије, Факултету за уметност и дизајн, Правном факултету и Геоекономском факултету.

У току је и надзор над законитошћу рада Факултета за цивилно ваздухопловство који је у саставу Универзитета Мегатренд и који има важећу дозволу за рад и акредитацију установе и студијских програма, али који ће услед губитка дозволе за рад универзитета, морати у наредном периоду да изврши статусну промену и постане чланица неког другог акредитованог универзитета у Србији.

"Пружићемо све потребне информације Министарству просвете, науке и иновација Црне Горе"

"Имајући у виду информацију да је Влада Црне Горе, због одузимања дозволе за рад, привремено обуставила признавање образовних исправа стечених на Универзитету Мегатренд, Министарство просвете указује да дипломе Универзитета Мегатренд издате у складу са Законом о високом образовању пре 26. новембра 2025. године студентима који су уписани на у том тренутку одобрене, односно акредитоване студијске програме и завршили студије на овом универзитету и његовим чланицама у роковима прописаним Законом, производе исто правно дејство као и јавне исправе - дипломе које су издале друге самосталне високошколске установе у Републици Србији, односно да одузимање дозволе за рад високошколској установи не производи правно дејство на раније издате дипломе у складу са законом на тој установи", наведено је у саопштењу Министарства просвете.

Додали су да ће пружити све потребне информације Министарству просвете, науке и иновација Црне Горе у вези са овим случајем, а подсетили да је Законом о високом образовању прописана процедура провере веродостојности јавних исправа (диплома) које издају високошколске установе у Србији, као и да је то могуће и случају престанка рада високошколске установе која је исправу издала.

"Подсећамо да високошколска установа којој је одузета дозвола за рад може поднети захтев за издавање нове дозволе за рад и почетну акредитацију по истеку рока од годину дана од дана достављања решења о одузимању дозволе за рад, али да до добијања нове дозволе за рад и акредитације установе и студијских програма нема право да обавља делатност високог образовања", навели су из Министарства просвете и навели који чланови Закона о високом образовању то потврђују.

Салдо је навео да су гости у кафићу углавном били локални становници, али да још није утврђен идентитет свих посетилаца.

"Могу да кажем да је међу гостима био и један Србин. Медицинари су ми рекли када је отишао у болницу Скадовск. Имао је лакше ране од гелера, а има и српски пасош", рекао је Салдо у емисији "Соловјов уживо", преноси РИА Новости.

Портпаролка руског Истражног комитета Светлана Петренко изјавила је да је 27 људи, укључујући двоје малолетника, погинуло у нападу украјинских снага у селу Хорли у Херсонској области.

Према подацима Руског истражног комитета 31 особа, укључујући петоро деце, пребачена је у болнице са повредама различите тежине.

Петак и субота проглашени су данима жалости у региону.

Како стоји у саопштењу, након прикупљених обавештења од путника у возилу, констатовано је да је С.Б. "обављао незакониту делатност превоза путника у међународном друмском саобраћају, о чему је обавештен и надлежни саобраћајни инспектор ради предузимања даљих мера и радњи". 

У саопштењу се још наводи да су С.Б. ухапсили службеници Регионалног центра граничне полиције "Југ" – Станице граничне полиције Херцег Нови, и против њега Основном државном тужилаштву у Херцег Новом поднели кривичну пријаву због сумње да је починио кривично дело давање мита. 

Траса нафтовода кроз Србију је дугачка 113 километара и има максимални капацитет од 5,5 милиона тона нафте годишње.

Нафтовод би ишао од Кањиже, преко Сенте, Аде, Бечеја, Жабља до Новог Сада.

"Деца су највећи темељ опстанка и постојања српског народо на нашој Светој земљи. Поклон у име Одбора уручила је Ивана Ракић помоћниг председника Одбора и руководилац Дневног центра "Поржи ме -9. јануар" из Косвске Митровице која је уручила и пакетиће Одбора за све бебе и младе мајке коју су се затекле у грачаничком породилишту", наводи се у саопштењу Одбора.

Српске мајке из породилишта из Косовске Митровице и Пасјана добиће такође поклон од 500 евра, најавили су у Одбору.

"Наш Одбор средства је обезбедио из велике хуманитарне акције "Обрадујмо вршњаке на Косову и Метохији" коју уз подршку Министарства просвете и културе проводимо преко основних и средњих школа Републике Српске. Акција је продужена до 31. јанура а до сад је учествовало око 60 хиљада ученика из 103 основне и средње школе Републике Српске", истиче се у саопштењу и наводи да ће у овој години наставити са сличним акцијама. 

Чедомир Kаровић, ЈKП Војовдина шуме, каже: "Управо то што смо до сада имали, одличне резултате са јеленима, дошли смо на идеју да би могли да проширимо причу у раду са јеленом и проширили смо је тако што смо направили ново узгајалиште, дупло веће од овог постојећег. Постојеће има 45 хектара, а већ је ограђено као што видите, ограђено је 86 хектара. И то су идеална станишта за развој и гајење европског јелена Цервус Цекафус."

До пролећа стижу и нове јединке, врхунске генетике, из Kапошвара у Мађарској. План је да Вршачке планине постану нови европски референтни центар.

Бранислав Станковић, извршни директор за ловство ЈKП Војводина шуме, додаје: "Ловачко имање којим газдује ЈKП Војводина шуме је постало практично највеће и најзначајније узгајалиште обичног јелена на подручју Републике Србије и на подручју Западног Балкана. У последњих 5 година је из свих узгајалишта Војводина шума ухваћено и насељено 333 јединке. Претпостављам да ћемо у наредне две године да стигнемо до 500, и то је дефинитивно највеће икада насељавање обичног или европског јелена на подручју Централне Србије."

Стручњаци истичу да је реч и о озбиљном бизнис пројекту. На Западном Балкану постоји око 26 милиона хектара ловишта без јелена или са популацијом на минимуму. Захваљујући клими и подкарпатским условима, Вршачке планине идеалне су за узгој карпатског јелена, врсте навикнуте на предаторе и брдско-планинска станишта. Од нуле до центра за цео регион, Вршачке планине данас враћају дуг природи, али и отварају ново поглавље развоја и одрживог бизниса.

Саобраћа би требало да буде успостављен до ноћас, наводе у "Инфраструктурама железнице".

Обнављање лиценце значи и да ће Рафинерија у Панчеву опет моћи да ради и прерађује нафту, што се очекује најкасније до 20. јануара. Нове испоруке би преко Јадранског нафтовода могле да крену за Србију првог радног дана ове године, 5. јануара.

Тада би требало да потече већ спремних 85.000 тона нафте. Након тога, према речима председника Вучића, НИС може да наручи пристизање још једног танкера с додатних 140.000 тона. У Србији је још 100.000 тона сирове нафте која је спремна за прераду чим Рафинерија за то буде у стању.

Резерве горива Србија у овом тренутку, према речима ресорне министарке Дубравке Ђедовић Хандановић, има до 20. или 25. јануара. Још четири резервоара за нафтне деривате, у које стаје готово 70.000 тона, пуштена су јуче у пробни рад.

Брокер Бранислав Јоргић рекао је за РТС да је у добијању лиценце добро то што ћемо добити 20 дана да напунимо резерве сирове нафте и што је ОФАК проценио да ствари иду у правом смеру и дао је продужење лиценце.

"Не смемо сада да се успавамо, очекује се завршетак посла, што значи да се постигне договор између руске стране и, како се очекује, мађарског МОЛ-а“, навео је Јоргић.

Сматра да ако српска и руска страна и мађарски МОЛ убеде 23. јануара ОФАК да ствари иду у правом смеру, крајњи рок је крај марта, до када би требало да се потпише уговор.

Према његовим речима, све то значи да се може очекивати продужење лиценце, али морамо да убедимо америчку страну да посао приводимо крају.

"Ми у овом тренутку не можемо да кажемо да је крај санкција. Ово је сад практично остављен један простор за додатни ваздух који НИС треба да узме, а то је значи увоз сирове нафте. Да се вратимо на потенцијалног купца – МОЛ. Ту постоји исто одређена неизвесност како ће МОЛ да се понаша ако дође до закључења уговора, каква ће њихова политика да буде у погледу рада Рафинерије постојеће, дистрибутивне мреже. Ту постоји и даље онда проблем чија су нафтна поља на северу Србије. Проблем је да ли постоји монопол у преради и дистрибуцији“, истакао је Јоргић.

Очекује да ће доћи до потписивања купопродајног уговора, а све оно што је наведено као критика за претходни период да ће остати и даље.

Шта ће бити са акцијама малих акционара

"Четрнаест одсто акција је у власништву малих акционара сагласно важећим законима о преузимању акционарског друштва, а НИС је берзанска компанија. МОЛ оног тренутка кад стекне 56 одсто, преузима обавезу упућивања понуде за преузимање и према тим малим акционарима“, каже Јоргић.

Брокер је напоменуо да је тих 14 одсто у рукама два милиона акционара Србије и вредност тог пакета је, ако се рачуна берзанска цена, око 140 милиона, а ако се рачуна нека реална цена, књиговодствена цена, јесте негде преко 3,2 милијарде. Вероватно вредност тог пакета малих акционара је негде око 280 милиона евра.

Разговори на релацији Гаспром–МОЛ, српска страна посматрач

Према његовим речима, разговори се воде на релацији Гаспром–МОЛ, а српска страна посматра са стране.

"Ја не видим како би ми могли да утичемо на одлуке МОЛ-а. Примера ради у Хрватској имате сличну ситуацију где је МОЛ преузео Ину, они су затворили рафинерију нафте у Сиску као застарелу. Затим су почели да граде рафинерију нафте у Ријеци. То је мала рафинерија и та изградња је трајала јако дуго. Сад се тек пушта у рад. Тако да постоји одређена неизвесност“, истакао је Јоргић.

Напоменуо је да Србија може рачунати на добре односе на релацији Србија–Мађарска, међутим, како следе избори у Мађарској ако дође до промене власти питање каква ће бити политика према овим проблемима.

"Али у овом тренутку најбоља ствар би била да је Србија преузела пакет од 56 одсто. Онда би могли натенане да изврше снимање имовине НИС-а и да онда преузме нафтна поља на северу Србије и да кажу то више није власништво НИС-а, пошто су они већински власник и да није предмет никакве даље евентуалне продаје. Значи да коригујемо оне грешке које смо направили у претходном уговору“, истакао је Јоргић.

На тај начин, како сматра, кад се ресетује НИС, да се отклоне све оне констатоване грешке у претходним уговорима и да се онда на те начине приступи продаји неког дела НИС-а.

Дарко Јовановић, руководилац ски центра Kопаоник, објашњава: "Ски стазе су одлично припремљене. У ски центру Kопаоник у програму је 19 стаза, 15 везних ски путева и 17 инсталација. Гондола Брзеће-Мали Kараман такође ради, тако да гости из туристичког насеља могу да буду за 15 минута у центру. И ноћне стазе у ски центру Kопаоник раде. Снега утабаног на стазама има од 20 до 40 центиметара, идеални услови за скијање.

За неколико минута стиже се од центра до Панчићевог врха. Гости Kопаоника о боравку на планини кажу:

- Први пут смо на Kопаонику, стазе су екстра.
- Долазимо већ трећу годину заредом. Деца скијају, ова мала се санка и супер.
- Долазим из Румуније, Kопаоник је најбољи ски центар, уживам на овој планини. За нас бордере, ово је невероватно искуство. Доћи ћу и наредне године.
- Овде је одлично, стазе су јако лепе, пада снег, време је лепо, сви се дружимо.

О температури и вештачком снегу Дарко Јовановић, руководилац ски центра Kопаоник, каже: "Захваљујући систему за вештачко оснежавање, довољно снега има на свим стазама које су тренутно у функцији. Прошле године изградили смо нови систем за вештачко оснежавање са новом акумулацијом, 115 000 метара кубних, где можемо за неки период од 72 сата да оснежимо скоро 80 посто скијалишта и да инсталације буду у функцији. У протеклих неколико дана имали смо одличне временске услове за производњу вештачког снега. Систем и даљее ради 24 сата, док год буду постојали услови за производњу вештачког снега и надамо се за неких, ајде рецимо, десетак дана да ће ски центар радити у пуном капацитету."

Поред домаћих, најбројнији су гости из Бугарске, Румуније, Русије, Северне Македоније и Црне Горе. Дневно на скијалишту има око 7 000 бордера и скијаша.

Исплата пензија увећаних за 12,2 одсто наставља се у понедељак, 5. јануара, а свим пензионерима који пензије примају преко банке Поштанска штедионица, пензије ће бити на рачунима већ у понедељак, у 8 сати ујутру, навео је Мали.

"Свесни смо да сви имају веће трошкове током децембра и јануара месеца, и зато нам је било важно да на овај начин изађемо у сусрет нашим пензионерима, како би што пре добили своје увећане пензије", написао је министар.

Додао је да је просечна пензија у 2025. години износила око 437 евра, док ће просечна пензија у овој години бити око 485 евра.

"Погледајте само колике су то разлике у односу на 2012. годину када је просечна пензија износила 204 евра. Веома је важно и да пензије расту у реалном износу, дакле изнад нивоа инфлације, а самим тим и животни стандард наших најстаријих, што је увек међу приоритетима Владе Републике Србије", навео је Мали.

"Марко или "Леноне",како си добио надимак?

Марко Николић, глумац, каже: "Надимак сам добио неке 2012. или 2013. године. Стално сам носио "ленонке", наочаре чувене које је носио Џон Ленон."

Ненад Недељковић Неце, глумац, додаје: "Чиме се један Врањанац поноси, то је радост у очи, мерак у души, севдах у срце, песма у грло и надимак уместо личну карту, ако то немаш, онда си ништа."

Надимак не бираш, већ бира он тебе, или ти га намећу. Он је лични печат и важнији је од презимена. Име служи за документа, а надимак за живот.

Алекса Димић из Врања, објашњава: "Надимак нисам добио ја, већ ме неки другари зову по мом тати. Мој тата је добио надимак "Гумени" не знам зашто."

Данас су надимци индивидуални, брзо настају, брзо се шире, а некада су били породични, носили су историју, посао, карактер породице, па и читаве фамилије, преносили се са генерације на генерацију.

Наташа Треперска из Врања, наводи: "Живим 30 година у Врању, али сам пореклом из Босилеграда и то је једна чувена породица у Босилеграду коју зову Треперци. Шта то значи "Треперци"? Они су били врло вредни људи, много су радили."

Александар Михајловић Kлинчар из Врања, каже: "Мој прадеда имао је, а после и мој деда, познати клинчарски дућан у коме су поред свега осталог, продавали и клинове за поткивање. Тако су и добили надимак Kлинчари, по тим клиновима."

Ненад Недељковић Неце, глумац, додаје: "Онда Јежинци, не знам, мени су интересантни на пример Дурундалка, Лепезан, или Срба Вампир."

Најкраћи надимак у Врању је "Тц", а најдужи "Нане, неслана тарана", а надимке имају и улице, сокаци, зграде.

Тако се родила идеја да направи реплику баш тог возила. Са фотографијом „неселсдорфа", Радослав се преселио у радионицу и „засукао" рукаве.

Радослав Матић из Велике Пчелице код Kрагујевца, каже: „Толико сам имао јаку вољу да направим то возило, тако да сам просто сањао ноћу шта сутра радим. Кад ујутру дођем овде, ја сам већ све то одсањао".

Вештим рукама и упорношћу, уз мало импровизације, детаљ по детаљ, далеко од очију сумњичавих познаника, Раде је за две и по године направио покретну историју. Звук курбле и прасак мотора старог „пезејца", означили су да је „неселсдорф" из Великих Пчелица спреман за вожњу.

Радослав Матић из Велике Пчелице код Kрагујевца, додаје: „То је било одушевљење па је била и неверица, да ли је могуће да је то човек направио. Дрво од јасена, има ту мало прохрома, алуминијумских делова и наравно лима".

И као што су Београђани 1903. године у чуду посматрали, како су говорили „аждају која штекће" и њена реплика изазива велико интересовање. Они који су видели аутомобил о томе кажу:

- Одлично, баш је аутентично је урађен.
- Супер је урађен, прави старински.

Правом „неселсдорфу", рентијета Божидара Радуловића, у коме се, неки кажу, возио и Kраљ Петар, после Првог светског рата губи се траг. А Радетово чудо вози се углавном по телевизијским серијама и филмовима.

Радослав Матић из Велике Пчелице код Kрагујевца, закључује: „Мислим да сам израдом овог аутомобила оставио траг иза себе".

Гашић је подсетио да је у септембру 2024. године на посебној седници Владе донета одлука о организацији војске и припремама за служење војног рока и да су се годину и по дана бавили свеобухватним анализама, а да је сада питање политичке одлуке када ће се са законом ићи у скупштину.

"Мушкарци ће бити у обавези да служе војни рок од 18 до 30 година, а женама ће бити омогућено да војни рок служе добровољно", рекао је Гашић.

Истакао је да је планирано да првих 60 дана служење војног рока буде у касарнама, а да 15 дана после тога проведу у одређеним логорским просторијама.

Он је додао да је планирано и да ови војници сваке године имају одређени број вежби на којима би могли да стичу нова знања и да обнављају оно што су стекли у првих 75 дана.

Гашић је рекао да је много тога урађено у претходном периоду и да је поред уређења 125 објеката, набављена нова опрема, купљене су нове униформе, набављано ново наоружање, све оно што је потребно за служење војног рока за прву генерацију и за све остале које ће да дођу.

О војном буџету

Говорећи о војном буџету Гашић је подсетио да је 2012. износио 63 милијарде динара, 2014. године 78 милијарди, док је у 2025. години био 254 милијарде динара или 2,4 одсто БДП, што је историјски проценат у односу на претходних 20 година.

Он је истакао и да су за 2026. годину средства увећана и да износе 277 милијарди динара и додао да ће велики део тих средстава отићи за набавку нове опреме и новог наоружања, а један део на обнову објеката Војске Србије, али и на повећање плата и накнада за ангажовање у Копненој зони безбедности, као и накнада трошкова становања који нису повећавани претходних 20 година.

Говорећи о набавци борбених авиона "рафал" од  Француске, Гашић је рекао да је то један од највећих уговора који је потписан у историји Војске Србије.

"Они би требало да стигну 2028. године и припреме су у току. Припрема се аеродром, нови хангари и све остало. Тако ћемо и да наставимо у наредне две године и да будемо спремни за пријем. Биће понос Војске Србије", рекао је он.

Када је у питању конкретно наоружање и опрема коју би Војска Србије могла да добије у току 2026, Гашић је најавио нови производ нашег Војно-техничког института и наше наменске индустрије, а то су дронови.

"То је нешто на чему интензивно радимо, тако да очекујемо да у 2026. или 2027. години, дођемо до близу 80.000 дронова које ћемо имати у нашим јединицама", рекао је Гашић.

Министар је најавио да ће током ове године бити још нових набавки наоружања и опреме и да Србија прати све што се дешава у свету и у окружењу и да набавља оно што је могуће добити у актуелном тренутку. 
     "Са оволико жаришта, ретко ко се одлучује да и прода наоружање, јер потреба и потражња за њим је у овом тренутку огромна широм света", рекао је он.

"Поносан сам на припаднике Министарства одбране"

Говорећи о великој војној паради "Снага јединства" одржаној 2025. године, Гашић је рекао да је као министар одбране поносан на све припаднике Министарства одбране и Војске Србије који су учествовали у припремају и спровођењу параде.

"Право сваке суверене земље јесте да може да покаже сав свој војни потенцијал. Србија то не чини да би било коме претила, већ да би показала свом народу да је спремна да одговори на све изазове који у неком тренутку могу да дођу. Надамо се да неће до њих никада доћи, али да је Војска Србије спремна да сачува територијални интегритет и суверенитет Србије у сваком тренутку", рекао је он.

Истакао је да је током параде приказано много тога од наоружања и опреме и да то показује да државно руководство води врло мудру спољну политику.

"Резултат наших нових набавки јесте то што имамо пријатеље на све четири стране света. И онда је и разноликост нашег новог наоружања била присутна на паради. Ту су били и ракетни систем 'Пулс' и дрон 'Хермес', 'Красуха' и ракетни систем ФК-3, ту су и борбени авиони 'Рафали', јер желимо да гајимо добре пријатељске односе са свима, без да било коме будемо претња, већ само заштита наше територије и нашег становништва", рекао је Гашић.

На питање какви су пословни резултати у домаћој одбрамбеној индустрији, министар каже да се после много година наменска индустрија вратила у пуном потенцијалу и да је освојено пуно нових средстава.

"Само у прошлој години 35 нових средстава је освојено, а преко 220 средстава из наменске индустрије дошло у употребу у Војску Србије", подсећа Гашић.

Каже да ће резултати бити бољи у односу на 2023. годину, а знатно нижи у односу на 2024. годину, јер су у протеклих шест месеци имали промену начина издавања дозвола за извоз наоружања и војне опреме.

"Морали смо да уведемо нови, строжи начин контроле извоза наоружања да земље које нама дају енд-усер буду гаранти да то оружје и опрема неће да оду на нека тренутна ратна жаришта. Имали смо застој, али смо успели да за то време урадимо много више за Војску Србије и да комплетну производњу која није ишла у извоз преусмеримо на Војску Србије и да се тиме битно јачају резерве", рекао је Гашић.

Додаје да Војска Србије у овом тренутку има 150 одсто резерви залиха ратних и мирнодопских када је храна у питању и 150 одсто горива и деривата.

Оцењујући стање данас у Министарству одбране и Војсци Србије у односу на период пре десет и више година, Гашић каже да су се и он и сви који су у протеклих 12 година били на његовом месту трудили да потенцијал и капацитет подигну максимално. Додао је и да је сада врло добар тренутак да се војска врати на место које јој припада, јер ужива највеће поверење грађана.

Поводом објекта бившег Савезног секретаријата за народну одбрану, односно зграде Генералштаба, Гашић је рекао да је изгубљена вредна инвестиција од 750 милиона долара, од чега би држави Србији припало 23 одсто, а требало је да се уради и спомен соба за све погинуле жртве НАТО агресије.

"Стари Генералштаб нико не одузима Војсци Србије"

Гашић је поновио да Стари Генералштаб нико не одузима Војсци Србије и Министарству одбране и да он остаје у њеном власништву, као и касарна Седмог пука.

Гашић је објаснио да је реч о две зграде, које неки зову Сутјеска и Неретва, које је радио архитекта Никола Добровић, али је додао да у архивама нађено да Добровић никада није потписао пројекат, јер је велики део пројекта промењен, због безбедности и других разлога.

Истакао је да су против ове инвестиције били исти политичари који су зграду Маршалата која је била процењена, тако срушена на 24 милиона евра или долара продали за 14 милиона за Америчку амбасаду и додао да је зграда Маршалата била под заштитом државе од 1987. и да заштита никада није скинута.

На питање шта ће бити даље са зградом у Улици кнеза Милоша, Гашић каже да то треба да виде и да о томе мисле они који су се борили да отерају инвестицију.

"Одговорни су они који су били овде, стекли пензије у систему војске. Ти исти су 2008. године и тадашњи режим донели документа, где кажу да мора да се скине заштита. Имамо, из 2014. године, да је објекат од Института за материјале статички неупотребљив, да је опасан и тада су тражили да се изгради нова зграда министарства. И опет се враћамо на оно - вама је све дозвољено, ви све можете, а ми нешто добро за Србију не можемо. Ми се боримо да градимо, а ви да рушите", рекао је Гашић.

Измене и допуне Закона о војсци

Говорећи о изменама и допунама Закона о војсци, Гашић је подсетио да су први пут категорију професионалних војника увели 1994. године и да је један део тог закона био промењен 2006, а затим допуњен 2007. године.

Он објашњава да је према претходним решењима  војник по уговору могао до 43 године да буде у Војсци Србије, да му се уговор продужава на три године и да не може да стекне уговор за стално без обзира на квалитет и на резултате.

Променом Закона у Војсци војници по уговору могу сада да заснују стални радни однос, а са 53 године живота и 40 година радног стажа, јер имају бенефицирани радни стаж, могу да иду у пензију као и сви остали припадници професионалног састава Војске Србије, подофицири, официри.

Када је реч о Закону о војном образовању, Гашић наводи да су високе студије безбедности сада формално уведене у високо војно образовање, а изменом Закона о војном здравству омогућено је да све категорије запослених у Војсци Србије и њихове породице могу да имају здравствену негу и заштиту на исти начин како је то у цивилству. 

Двојица повређених радника смештени су у Здравствени центар у Лозници и у стабилном су стању.

Према оцени доцента Факултета политичких наука Марка Дашића, не ради се о стварању потпуно "новог света по Трампу", већ о покушају стратешког позиционирања Сједињених Америчких Држава у дубоко измењеном глобалном контексту, обележеном супарништвом са Кином, слабљењем мултилатерализма и настајућом мултиполарношћу.

Према његовој анализи, фокус на Западну хемисферу, транскационални однос према Европи и офанзивна трговинска политика имају за циљ очување америчке моћи, али истовремено стварају нове геополитичке и унутрашње политичке тензије.

Од дана инаугурације, Трамп је покренуо 26 извршних наредби, прогласио ванредно стање на јужној граници, а крај године обележила је Национална стратегија безбедности која заокружује политику "Америка на првом месту". Како бисте окарактерисали 2025. годину: да ли је то "нови свет по Трампу"?

– Рекао бих да је први утисак након ових 11 месеци његовог мандата, да је он тежио испуњењу предизборних обећања. Једна од тих извршних наредби с почетка мандата је, можда претешко рећи, али представља потпуну милитаризацију јужне границе Сједињених Америчких Држава. А ако желите и квантитативно погледати резултате те политике, он је поништио нешто што је спочитавао Бајдену и остварио врло завидан резултат у својој имигранској политици. Међутим, то је само један стуб Трамповог председавања.

Рекао бих да други аспект несумњиво представља економско државништво. Оно је интегрисано у стратегију националне безбедности са којом је јавност упозната 4. децембра 2025. године, али која се можда стварала још у предизборној кампањи, а нарочито током ових неколико месеци Трамповог мандата.

Тако да ће ова стратегија и те како остати упамћена као подлошка Трамповој доктрини, као нечему што је надоградња Монроове доктрине и као нешто што је, не бих рекао, потка за креирање новог Трамповог света, већ покушај стратешког позиционирања Сједињених Америчких Држава у битно измењеном контексту који и даље флуктуира између супарништва две највеће силе, које су САД и Народна Република Кина, и настајуће мултиполарности.

То је веома широк маневарски простор и готово нико са великим степеном сигурности сада не може рећи каквом свету тежимо, односно какав је овај свет у настајању.

Осим супарништва са Кином, Трампова доктрина фокусира се на западну хемисферу и настоји да обликује политику Латинске Америке. Конкретно, када је реч о Венецуели, питање је да ли Трампова администрација спроводи безбедносну политику, политички утицај или енергетске интересе?

– Рекао бих од свега помало, а можда теоријски објашњено спроводи и политику доминације регионом који сматра својим задњим двориштем. Мислим да је Венецуела први изданак, прва политика и прва имплементација нечега што је заиста саопштено у тој стратегији.

Међутим, ту доста има и неких несугласица, можда неких интристичних тензија међу различитим елементима стратегије националне безбедности, с обзиром на то да је овде, по мом утиску – дакле, ограђујем се, то је мој утисак – реч о тежњи ка промени режима, Мадуровог режима, иако Трамп у стратегији, односно администрација, каже да више неће тежити политици свргавања режима или увођења демократије у оним земљама које цивилизацијски нису биле демократске државе.

Мислим да овде и те како имамо, у основи, једну врсту промене режима која обједињује политички, безбедносни и, рекао бих, пре свега економски утицај. Венецуела је полигон, пример и земља која има највеће резерве нафте на свету.

Али један битан моменат из стратегије националне безбедности јесте чињеница да је Венецуела карактерисана као актер који може бити мета и актера – мета под условом остваривања утицаја, наравно, и неких актера који не припадају западној хемисфери. У тим речима, у подтексту, можемо прочитати Народну Републику Кину и Русију.

Шта је 2025. година донела или променила у односима између Америке и Европе? 

– Он говори о Европи која мора да стане на своје ноге. Дакле, то је један старатељски, рекао бих, однос учења поново да хода, које, рекао бих, подесило један врло оштар тон, иако је еуфемистички упакован на овај начин у стратегији и националности. 

Пошто констатује да је Европа континент у цивилизацијском паду. Он то и економски такође брани. Он говори да је Европа, не знам, 90. године прошлог века била четвртина светског БДП-а. Сада није ни 16-17 процената.

А да ли је реч о неком идеолошком равнању које је потпредседник Џеј Ди Венс најавио још почетком прошле године на Минхенској безбедносној конференцији? И да ли је реч о идеолошком равнању када се говори о потреби отварања простора за демократију у Европи?

– Апсолутно. За мене је било изненађење што је то коментарисање квалитета демократских режима нашло тако истакнуто место у стратегији националне безбедности, на европском континенту.

Мислим да такав, тако отворен став Трампове администрације утиче и на европско јавно мњење, нарочито ако имамо у виду да постоје режими, односно владе, које идеолошки, програмски, а на крају и лично нагињу и чак се сврставају уз неке Трампове политике, без директних последица или удаљавања од заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ, уколико говоримо о институционалном смислу.

Свакако, иза свега овога можемо посматрати и Трампов однос према мултилатерализму као таквом, као дипломатском процесу, али и према либералном институционализму као теоријској подлози послератног света – свету који је настао после Другог светског рата. Томе заиста значајно доприноси и општа оцена ове стратегије националне безбедности, која, иако се семантички од тога удаљава, по свим својим параметрима представља реалистичку теорију међународних односа.

Где је у тој слици Украјина?

– Данас се, рекао бих, налазимо квалитативно најближе миру, иако још не довољно близу. Дакле, сусрет у Мар-а-Лагу између Зеленског и Трампа и њихов заједнички став, који је Зеленски формалније, у неким детаљима, елаборирао, указују на напредак. Трамп је додао да је све време радио на два колосека и да се, наравно, телефонски договарао и са Путином пре састанка са Зеленским.

И некако нам је дало наду да мировни процес заиста може имати успешан исход, можда чак и у првим месецима 2026. године.

Међутим, имајући у виду променљивост расположења и чињеницу да Трамп Европи спочитава потребу да преузме већи терет, чак и у вези са украјинском безбедношћу, мислим да ови билатерални сусрети ипак морају укључивати и европске актере како би се дошло до трајнијег и одрживијег решења.

И, наравно, у подсвести стално имам један одељак Стратегије националне безбедности који дефинише НАТО као организацију која не сме бити перципирана, односно опажана као стално растућа у погледу чланства. Тако да је Трамп можда успео да умири руску бојазан од ширења НАТО-а, нарочито у вези са Украјином, и да уз то узме у обзир сензибилитет свих преговарача који треба да буду задовољени на више нивоа.

Какве су последице офанзивне трговинске политике Доналда Трампа? Колико су царине коштале свет, па и Србију, а колико саме Сједињене Америчке Државе?

– Мислим да је потребно још мало времена да би се економске последице могле измерити до нивоа грађана, односно до наших џепова и наше перцепције економских ефеката.

Мислим да Србија није много страдала, с обзиром на то да Сједињене Америчке Државе нису међу њеним најважнијим трговинским партнерима, осим, наравно, тржишта услуга, нарочито у ИТ сектору. Србија је у том смислу претрпела колатералну штету због начина на који су одређиване реципрочне царине према различитим актерима. Потребно нам је било доста времена да проучимо како је дошло до цифре преко 30 процената. 

Што се тиче већих актера, када читате економске извештаје о Кини или у Кини, као и сличне извештаје, рецимо, из трећег квартала Сједињених Америчких Држава, види се да је забележен раст. Односно, оваква врста економског државништва, чак и са употребом негативних инструмената, није нанела немерљиву штету, макар на кратак рок.

Али оно што је несумњиво јесте да је то произвело политичке ефекте. Актери су се утркивали ко ће први да испреговара боље билатералне услове у трговини са Трамповом администрацијом, након најаве ових заиста астрономских царина.

Да ли је 2025. година Америци донела "рат против саме себе" и које су последице тога, имајући у виду да се избори на пола мандата одржавају у новембру 2026. године?

– Да, то ће бити први тест фактички ове Трампове администрације, пре свега у погледу ставова бирача, односно да ли се ишта променило у претходне две године. Оно што би Трампа можда могло забринути јесте рекордно низак степен одобравања његових политика. Американци то мере с времена на време из различитих извора, тзв. approval rating.

Он је тренутно на 40 процената и варира између 37 и 42 у зависности од извора. То значајно утиче на опште расположење јавног мњења.

Мало раније сам поменуо економске показатеље. Они нису баш у директној корелацији са задовољством грађана поводом економских параметара, што значи да перцепција економије одређује расположење јавног мњења и бирача према датој администрацији. Упркос расту који сам раније поменуо, бирачи нису доминантно или већински задовољни начином на који се спроводи економска политика. На то значајно утичу и такозвани културни ратови.

Америчко друштво је, рекао бих, можда чак и додатно поларизовано.

Да ли је Трампова омиљена Европљанка Ђорђа Мелони можда најбоље предвидела 2026. годину када је рекла: "2025. је била лоша, али не брините, 2026. ће бити горе"?

– Ја сам више оптимиста и немам одговорност као неки јавни посланик у смислу носиоца јавне функције за изговорене речи, тако да оптимизам увек добро дође. Али, шалу на страну, заиста постоје индикатори који хране мој оптимизам.

Најновији развој ситуације поводом мировног процеса у Украјини коначно се померио са мртве тачке.

С обзиром на то да је један од циљева стратегије националне безбедности превентива и одржавање мира у појасу Индокине, који је следећи врло важан регион, можда и најважнији после западне хемисфере за ову администрацију Сједињених Америчких Држава, рекао бих да ипак постоји нада за геополитички мирније воде у које нас уводи 2026. година.

Према оквирним званичним подацима, у пожару је страдало око 40 особа, док је више од 115 повређено, од којих су неки у критичном стању у болницама широм Швајцарске, али и Француске.

Форензичке екипе користе денталне и ДНК записе како би утврдиле идентитете жртава, а очекује се да цео процес може да траје недељама, јер многи од страдалих нису пријављени као нестали када су породици јављени први подаци о трагедији.

Швајцарски државни саветник Матја Ренар изјавио је да није реално очекивати брзе резултате идентификације.

„Ово је огроман и осетљив задатак, који захтева потпуну прецизност. Не желимо да дође до грешака у именима и саопштењима породицама“, рекао је он.

Истрага узрока пожара и даље је у току. Прве информације говориле су да су узрок пиротехничка средства постављена на флаше шампањца, што је довело до запаљења дрвених плафона, али је тужилaштво саопштило да су те сумње непотврђене и да ће истрага утврдити шта се заиста догодило.

Код локала су постављени форензички шатори за утврђивање идентитета настрадалих.

Иначе, бар Le Constellation, био је популаран међу младим туристима, а велики број их је ту славио долазак нове године.

Званичници су навели да су међу повређенима и страдалима људи различитих националности. Италијанско Министарство спољних послова саопштило је да се и даље 10 њихових држављана води као нестало, док су други повређени и лече се у швајцарским установама.

Швајцарски председник Ги Пармелен назвао је овај догађај једним од најтежих у историји земље и прогласио је петодневну жалост, додајући да саучествују са породицама страдалих и моле се за оне који се боре за живот у болницама.

Како се истрага наставља у следећим данима, власти су замолиле грађане и породице да покажу стрпљење и да чекају званична саопштења, јер ће свака нетачна информација само додатно отежати бол породица које испитују судбину својих најмилијих.

Амбасада Србије у Швајцарској саопштила је да до сада није добила никакве информације о томе да међу страдалима и повређенима има држављана Србије.

Према речима начелника Главне обавештајне управе Генералштаба Русије Игора Kостјукова, декодирање навигационих система које су спровеле руске обавештајне агенције "недвосмислено је потврдило" да је мета напада био комплекс зграда у којима се налази резиденција руског председника.

Са друге стране, председник Украјине Володимир Зеленски најавио је да ће 5. и 6. јануара бити одржани кључни састанци у вези са мировним процесом за окончање руско-украјинског рата и обезбеђивањем безбедносних гаранција.

Европске земље су у прошлој години издвојиле 21,5 милијарди долара за војну помоћ Украјини, што је за 1,5 милијарди више него 2024, изјавио је заменик шефа кабинета украјинског председника Игор Жовква.

Дан жалости је у Херсонској области након украјинског напада на кафић и хотел у којем су погинуле 24 особе, а рањено више од 50.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова оштро је осудила напад и поручила да Москва оптужује све који спонзоришу Украјину за овакав тероризам.

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев запретио је да ће уследити немилосрдна одмазда због напада на цивиле.

Признање Сомалиленда, казао је, барем тренутно, није тема која је на дневном реду САД.

Ипак, одлука Израела да призна северозападни део Сомалије итекако је тема у свету која изазива оштре реакције.

Оне су се могле чути и на хитном састанку Савета безбедности УН на тему “претње међународном миру и безбедности” који је почетком недеље сазван на захтев Сомалије.

“Израелско признање државе Сомалиленд не представља непријатељски корак према Сомалији, нити искључује будући дијалог”, казао је у понедељак заменик израелског представника у УН Џонатан Милер, одговарајући на бројне оптужбе да ће овакав потез Израела додатно закомпликовати довољно суморну стварност и напетости у Сомалији.

Ова држава са Рога Африке више од три деценије суочава се са комбинацијом оружаних обрачуна разних фракција, политичком кризом, сукобима са исламистичким покретом Ел Шабаб и хуманитарном катастрофом изазваном глађу и сушом.

Ризик од "домино ефекта"

Афричка унија (АУ) је упозорила да би потез Израела могао да подстакне и друге сепаратистичке покрете на "црном континенту".

Ризик од “домино ефекта”, упозоравају, прети Етиопији, Нигерији, Камеруну, ДР Конго...

Изражавајући пуну подршку територијалном интегритету и суверенитету Савезне Републике Сомалије, Министарство спољних послова Србије је у саопштењу подсетило да је незаконита једнострана сецесија Косова и Метохије створила опасан преседан, који и даље производи дестабилизујуће последице по глобални поредак.

“Не само у Европи, већ и у Африци и другим регионима света”, наглашено је из МСП Србије.

Управо власти тзв. Сомалиленда у континуитету истичу "косовски преседан" као начин да дођу до међународног признања.

Делегација ове непризнате земље је то први пут истакла као аргумент на конгресу Афричке уније 2010.

Навели су да "косовски пример" показује да међународна заједница може да призна нову државу без обзира на противљење матичне земље.

"Косово је доказ да се међународно право може тумачити флексибилно", поручио је у марту прошле године, након што је Кенија признала тзв. Косово, председник самопроглашеног Сомалиленда Абдирахман Мохамед Абдулахи.

Он је тада од Кеније затражио да "по истом принципу" призна и његову самопроглашену територију. Још чека одговор.

Међународни поредак и страни фактор

Случајеви тзв. Косова и Сомалиленда не могу да се пореде, истиче бивши дипломата Зоран Миливојевић.

Оно што може јесу истоветан начин повреде важећег међународног поретка.

"Ово је још један преседан и због тога је Србија реаговала како је реаговала. И овде је реч о флагрантној повреди међународног права и принципа суверенитета и територијалног интегритета и Повеље УН, дакле важећег међународног поретка", каже Миливојевић.

Објашњава да овакве врсте отцепљења нису новост и да постоје и у Европи. 

"Имате Јужну Осетију и Абхазију које је признала Руска Федерација, Северни Кипар, који је само Турска признала. Све су то територије које су настале супротно међународном праву и супротно повељи УН и због тога се сматра да су преседани. Покушај западних сила био је да се Косово третира као посебан случај, суи генерис, али то није прошло, тако да се и Косово и самопроглашена независност могу третирати као ови случајеви", децидан је Миливојевић.

Бивши амбасадор у УН Бранко Бранковић нема дилему да је НАТО агресија на СРЈ 1999. и оно што је уследило дало "ветар у леђа" разним сепаратистичким покретима у свету.

"Сваки од тих случајева је специфичан, али оно што их повезује је утицај страног фактора", сматра Бранковић.

"Поштовање суверенитета" као мантра

Портпарол Европске уније за спољне послове Ануар ел Ануни изјавио је да ЕУ инсистира на поштовању суверенитета Сомалије, а да је поштовање принципа јединства, суверенитета и територијалног интегритета Савезне Републике Сомалије у складу са њеним уставом, Повељама Афричке уније и УН "кључно за мир и стабилност целог региона Рога Африке".

Бранковић подсећа да ЕУ има исту "мантру" и када је реч о територијалном интегритету Украјине, а да истовремено, већина земаља Уније признаје тзв. Косово.

"Признавање тзв. Косова након евидентног напада НАТО-а 1999, супротно Повељи УН, сада пружа прилику ‘онаквим и оваквим’ покретима по свету који желе да отцепе неки део земље да то и ураде. Али, тешко је да било ко то може без помоћи страног фактора. Унутар сваке земље покушаји те врсте се лако могу спречити, али када је страни фактор умешан, поготово на војном пољу, онда је то тешко", наглашава Бранковић.

Миливојевић је уверен да оштре реакције на признање Сомалиленда користе Србији у очувању Косова и Метохије.

"Ово јача аргументе који су у прилог реафирмацији међународног права и принципа суверенитета и територијалног интегритета. То иде у корист Србије и није случајно што је Србија одмах, брзо и на овај начин реаговала и придружила се афричким земљама, Турској и Египту које су такође одмах реаговале", прецизира Миливојевић.

Интереси Израела у Аденском заливу

Више је објашњења због чега је дошло до израелског признања дела територије Сомалије.

Прво објашњење нуди Камерон Хадсон, аналитичар за Африку са седиштем у САД.

Он је за Би-Би-Си изјавио да је Израел признао Сомалиленд првенствено зато што покушава да се супротстави утицају Ирана у региону Црвеног мора.

"Црвено море је такође канал за оружје и борце који теку Црвеним морем у источни Медитеран. Традиционално је био извор подршке и снабдевања борцима у Гази. Стога присуство, безбедносно присуство, обавештајно присуство на ушћу Црвеног мора служи само националним безбедносним интересима Израела", рекао је Хадсон.

С друге стране, израелски истраживачки центар Институт за студије националне безбедности сматра да су у питању "стратешки разлози" потенцијалне војне кампање против Хута у Јемену.

"Сомалиленд је идеалан кандидат за такву сарадњу јер би Израелу могао понудити потенцијални приступ оперативном подручју близу зоне сукоба", наводе у овом Институту.

Зоран Миливојевић је ближи тврдњама које се пласирају последњих месеци.

"Ово признање је везано за неке посебне израелске интересе у његовом програму пресељења Палестинаца из Појаса Газе", тврди бивши дипломата.

Бранко Бранковић, с друге стране, не искључује интересе бивших колонијалних сила које су вековима кројиле границе Африке.

"Имали смо више од 200 година колонијалног периода. Све земље Европе имале су колоније у Африци, Азији, па чак и Латинској Америци. Међусобно су се договарале која ће коју земљу да држи као протекторат и наравно, у договору, врло често су се границе цртале онако како им одговара. Зато данас имамо у свету, посебно у Африци, спорове око територија и граница. Сада све то излази на видело", наводи Бранковић.

Сомалија је до стицања независности 1960. била подељена између Велике Британије и Италије.

Сецесионистички део био је под протекторатом Енглеза, а југ и центар данашње Сомалије под управом Италијана.

Пад "црног јастреба"

Грађански рат 1991. за резултат је имао десетине хиљада убијених, 300.000 људи који су умрли од глади и више од милион расељених.

Како би покушао да успоставе ред и реши питање хуманитарне помоћи, Савет безбедности је основао Мисију УН у Сомалији (УНОСОМ 1).

У извештајима УН, ситуација у Сомалији је описивана као "хаос".

Након тога, организује се и Мисија УНОСОМ 2 коју предводе елитне америчке јединице.

Почетком октобра, амерички Ренџери и Делта форс покушали су у Могадишу да ухвате кључне људе из милиције Мохамеда Фараха Аидида, ратног господара који је контролисао град.

Током ове операције амерички војници нашли су се у обручу.

Погинуло је 18, а рањено 70 војника, а оборена су и два борбена хеликоптера УХ-60 "црни јастреб".

Америчке трупе следеће године су се повукле из Сомалије, а догађаји из Могадиша су описани у филму из 2001. године "Пад црног јастреба".

Припадници Министарства одбране и Војске Србије учествују у мултинационалним снагама ЕУ-ЕУТМ Сомалија.

Реч је о војној операцији Европске уније која је успостављена ради подршке у јачању државних институција Сомалије. Операција се реализује у оквиру свеобухватног ангажовања ЕУ на помоћи сомалијском становништву и стабилизовању државних институција Сомалије, кроз обуку снага безбедности Сомалије, а у сарадњи са Мисијом Афричке уније у Сомалији (АМИСОМ).

Редовна ротација у српском контигенту била је крајем августа, а до сада је у овој мисији било ангажовано више од 130 лекара и медицинских техничара, на дужностима у команди мисије и у медицинском тиму.