КУРСНА ЛИСТА БР. 13

Жртва је открила идентитет нападача, због чега је полиција блокирала кључне делове Вождовца.

Потрага за осумњиченим за напад је у току.

Девојка је ван животне опасности.

Министарство унутрашњих послова Србије је потврдило да је о случају обавестила надлежно тужилаштво.

О томе како би могла да изгледа власничка структура и ко би управљао компанијом кључном за енергетику Србије, говорио је брокер Бранислав Јоргић.

Шта тражи ОФАК: два кључна услова

"Имате два основна услова. Прво да руско власништво буде сведено на нулу у НИС-у, и друго је да средства која буду исплаћена по основу купопродајног уговора не буду доступна руској страни“, навео је Јоргић.

Према његовим речима, ОФАК ће наставити да прати све елементе уговора и пословања НИС-а и након потписивања купопродаје.

"Уобичајено је да се средства исплаћују на такозвани "еscrow" рачун. Та средства се неће моћи користити док се не добије коначна сагласност ОФАК-а да се могу користити“, рекао је Јоргић.

Србија изнад једне трећине – значајан праг

План је да Србија од МОЛ-а откупи пет процената акција и повећа свој удео на више од 34 одсто.

"То је битно зато што одлуке које се доносе двотрећинском већином неће моћи да буду донете без сагласности Србије“, истакао је Јоргић.

На питање има ли пословне логике то што Србији није омогућено да проценат купи директно од "Гаспромњефта“, већ од МОЛ-а, Јоргић је рекао да су то односи Русије, МОЛ-а, а вероватно и америчка страна има утицај. Према његовим речима, нама је битан коначан резултат на крају, а како се до њега дође, то је ствар технике.

АДНОК у управљању, али са мањинским уделом

Према најавама, МОЛ и компанија АДНОК из Уједињених Арапских Емирата могли би да формирају заједничко предузеће које би управљало НИС-ом, при чему би АДНОК имао мањински удео.

"То значи да би та компанија учествовала у управљању већинским делом, а унутар те компаније би се појавио и АДНОК са мањинским власништвом“, објаснио је Јоргић, додајући да је могућ шири стратешки договор МОЛ-а и АДНОК-а о наступу на европском тржишту.

Обавеза понуде за мале акционаре

Јоргић је подсетио да је НИС берзанска компанија и да, по Закону о преузимању акционарских друштава, купац који стекне више од 25 одсто акција мора да упути понуду за преузимање и малим акционарима.

"Могуће је да се међудржавним споразумом регулише да таква понуда буде искључена, али би у том случају морао да се донесе и посебан закон“, навео је он.

Колико вреди руски пакет акција

Према Јоргићевој процени, књиговодствена вредност НИС-а износила је 3,3 милијарде евра на крају 2023. године, што би значило да 56,15 одсто удела вреди око 1,85 милијарди евра.

"По мом мишљењу, цена ће се кретати око 1,8 милијарди евра, плус-минус 100 до 200 милиона евра“, рекао је Јоргић.

Судбина рафинерије у Панчеву

Једно од кључних питања је и будућност рафинерије у Панчеву.

"НИС је изванредно вертикално организована компанија. Искључити рафинерију значило би као да убијате вола за кило меса“, истакао је Јоргић.

Према његовим речима, међудржавни споразум није довољна гаранција да рафинерија неће бити затворена и да би требало правно обавезујућим документом регулисати права и обавезе МОЛ-а и Србије.

Петрохемија као потенцијални адут

Јоргић је навео да у пакет који МОЛ купује улазе и рафинерија, налазишта, експлоатација и друге компаније у оквиру НИС-а, укључујући ХИП Петрохемију.

"АДНОК је заинтересован за развој области којом се бави Петрохемија, тако да није искључено да то буде предмет посебног договора“, рекао је он.

Рок до 24. марта

Према најавама, коначни купопродајни уговор требало би да буде потписан средином или крајем марта.

"Имамо рок 24. март. До тог рока би требало да се све регулише, у супротном биће проблема“, упозорио је Јоргић.

"Полиција је успела да приведе четири осумњичена који су се, према првим сазнањима, помешали са учесницима скупа", рекао је Брујнс, додајући да су у току опсежна истрага и увиђај, преноси Фламанска радио-телевизија (ВРТ).

Грађанима је упућен апел да напусте подручје и не задржавају се на лицу места.

Курдска организација Навбел оценила је да је реч о "терористички мотивисаном нападу на курдску заједницу у Антверпену", који се догодио непосредно након протеста против, како наводе, џихадистичких напада на Курде на северу Сирије.

Портпарол организације Орхан Килич рекао је да је напад "сличан нападима џихадиста који циљано нападају цивиле на улицама, божићним базарима и другим јавним местима".

Курдске снаге у североисточној Сирији (СДФ) током овог месеца изгубиле су знатан део територије коју су контролисале протеклих десет година, а коју су освојиле у борби против Исламске државе.

У Кремљу, специјални изасланик америчког председника Доналда Трампа, Стивен Виткоф, и Трампов зет и бизнисмен Џаред Кушнер састали су се са руским председником Владимиром Путином.

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да је његова делегација спремна за први трилатерални састанак Украјине, Русије и САД у УАЕ.

Амерички председник Доналд Трамп поручио је да је састанак са Зеленским у Давосу био веома добар и да је његова порука руском председнику да рат мора да се заврши.

На фронту, сукоби не престају. Министарство одбране Русије саопштило је да су јединице противваздухопловне одбране уништиле током ноћи 14 украјинских беспилотних летелица изнад више региона.

Са друге стране, борци 423. одвојеног батаљона беспилотних система Оружаних снага Украјине, познати као "Скитски грифони", уништили су руски противваздухопловни ракетни систем "стрела 10", намењен за осматрање и обарање циљева на малим висинама.

“Такође, задржава се кишница услед већих падавина, што директно утиче на оптерећење кишне канализације, а самим тим и спречава и успорава појаву поплава. Зелени кровови побољшавају микроклиму, квалитет ваздуха и пружају станиште многим угроженим врстама корисних инсеката у урбаном градском језгру. Штите хидроизолацију од УВ зрачења и механичких оштећења, чиме се вишеструко продужава њен животни век”, каже Дејан Лазић, директор компаније "Грин декор“.

Услови за постављање зеленог крова

Зелени касетни кров сачињен је од касета од рециклираних материјала које су испуњене супстратом и биљкама. Ипак, да би могао да се постави важно је знати статичко оптерећење које кровна конструкција може да поднесе.

"Тежина од 60 килограма по метру квадратном у водом засићеном стању овакав тип зеленог крова ставља у ред прилично прилагодљивих свим типовима објеката. Пре постављања зеленог крова, битно је да је постојећа хидроизолација на крову објекта отпорна на корен биљака, али и да нема претходна механичка оштећења. Такође, на крову мора да постоји систем за одвођење воде у кишну канализацију као што су олуци, сливници, риголе”, додаје.

До сада су овакви кровови постављени у Београду, Новом Саду, Сремској Митровици, Панчеву, Суботици, Нишу.

“Касетни систем је дуготрајан и нема потребе за заменом осим у случају оштећења услед механичких радова на крову. Управо то је предност, јер је услед радова, врло једноставно уклонити део, лагеровати га на другој позицији, а потом вратити на своје место”, наводи.

Двеста квадрата зеленог крова произведе годишње 260 кг кисеоника

Биљке на зеленим крововима апсорбују угљен-диоксид и ослобађају кисеоник, чиме се смањује загађење и унапређује квалитет ваздуха. Један овакав кров од 200 метара квадратних може годишње да произведе 260 килограма кисеоника.

“На кровове се најчешће постављају биљке из рода седум. Постоје касете и са другим биљним врстама које су прилагођене климатским условима одређеног подручја. Сваки зелени кров значајно доприноси побољшању услова у окружењу, али је врло важно да буде функционалан”, каже др Љиљана Тубић, виша научна сарадница Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић“.

Жути звездан, влашац и пркос најбоље одговарају клими у Србији

Како би се установило које биљке су најадекватније за узгајање на зеленим крововима у Србији на Институту је тестирано 15 различитих аутохтоних врста током једног вегетационог периода.

“Желели смо да одаберемо биљне врсте које ће значајно утицати на очување биодиверзитета у урбаним срединама. Бирали смо врсте које цветају у различито време у односу на седуме, тако да буде покривена цела вегетациона сезона”, објашњава.

Веома је важно било да се изаберу биљне врсте које ефикасније обављају процес фотосинтезе, а самим тим и производе већу количину кисеоника.

“Резулати су показали да у нашим климатским условима може да се гаји жути звездан, влашац и пркос. Важно је напоменути да сваки зелени кров мора правилно да се одржава и тада ће показати све своје предности”, додаје.

Зелена решења морају да буду одржива како би се постигли највиши еколошки стандарди

Пројекат "ЕУ за Зелену агенду у Србији“ и друге сличне иницијативе су важне јер доприносе одрживом развоју, унапређују еколошку свест и помажу привреди Србије да своје пословање усклади са европским стандардима заштите животне средине.

“Примењујући иновативне, одрживе и еколошки прихватљиве праксе, овај пројекат доприноси унапређењу квалитета живота грађана. Подстиче смањење загађења ваздуха, воде и земљишта, доприноси очувању биодиверзитета, унапређује енергетску ефикасност и коришћење обновљивих извора енергије, промовише развој циркуларне економије и одрживу производњу хране”, објашњава Мирослав Тадић, вођа тима за животну средину и климатске промене УНДП-а.

Веома је битно да зелена решења буду одржива и да имају примену и када се конкретни пројекти заврше, упозоравају стручњаци. Само на тај начин могу се постићи највиши еколошки стандарди. Због тога је неизоставна сарадња са системским организацијама попут Привредне коморе Србије, међународним развојним банкама и комерцијалним банкама у Србији.

“Привреди је потребно обезбедити финансијски подстицај за зелене пројекте и приступ најбољим доступним технологијама, као и практична решења која су доступна свима и применљива у пракси. У исто време, потребно је континуирано подизање свести грађана о важности и начину заштите животне средине у њиховој свакодневици”, наводи.

Зелена транзиција доноси чисте технологије и употребу обновљивих извора енергије

Србија је на путу зелене транзиције. До сада је, каже, много тога урађено на пољу јавних политика, које одређују амбијент за зелено пословање. Уз подршку пројекта “ЕУ за Зелену агенду у Србији” припремљена је Стратегија заштите животне средине – Зелена агенда Србије која је препознала приоритете за инвестирање у наредних 10 година и дала оквир за одрживо финансирање зелених инвестиција.

Уз финансијску подршку ЕУ, влада Србије, Шведске, Швајцарске, Јапана, Словачке, али и Глобалног фонда за животну средину, УНДП је до сада подржао реализацију преко 100 зелених инвестиција и пројеката јавног и приватног сектора који су резултирали у чистијим технологијама, већем коришћењу обновљивих извора енергије, побољшању ресурсне и енергетске ефикасности, смањењу загађења животне средине.

“Ове зелене инвестиције приближавају Србију стандардима ЕУ и чувају конкурентност српске привреде на европском тржишту. То је посебно значајно у контексту политике ЕУ по питању опорезивања угљеника”, додаје.

Финансирање зелених пројеката је често изазов, али је истовремено неопходно радити и на јачању свести и разумевању користи које привреда и грађани имају од одрживих решења. Зелена транзиција и декарбонизација су можда краткорочно гледано трошак, али су заправо дугорочно улагање у развој и одрживост.

После јутарње магле, дан ће бити претежно сунчан и углавном сув.

Са Медитерана ће пристићи топлији ваздух, што ће подићи температуру.

Јутарња темратура кретаће се од -4 до 0, док ће највиша дневна бити од 1 степен на северу до 10 у централним и јужним крајевима Србије. У Београду жива на термометру достићи ће седми подеок.

Наредних дана променљиво, уз постепено слабљење јутарњих мразева и пораст дневних температура.

"До 2018. године просечно је усвојено око 120 деце и негде око 15 до 20 деце ишло је на такозвано инострано усвојење где се углавном усвајају деца са озбиљним здравственим и развојним проблемима", наводи Вулевић.

Сада, како каже, реализују се свега једно или два инострана усвојења годишње, а у земљи између 50 и 60.

“То јесте забрињавајуће и треба истражити који су разлози”, напомиње Вулевић.

Скоро 800 парова се пријавило за усвајање – шта кочи поступак

Према најновијим подацима из Министарства за бригу о породици, скоро 800 парова пријавило се за усвајање. Са друге стране, од 320 малишана само 150 је у узрасту када може да буде усвојено. Много је више потенцијалних родитеља, али ипак не нађу сва деца нови дом.

Вулевић додаје и да је међу њима 49 одсто деце са озбиљним здравственим или развојним проблемима или генетским оптерећењима који на неки начин, како каже, коче усвојитеље да се прихвате поступка усвојања.

“Они у оквиру припреме и утврђивања опште подобности пролазе одређену обуку, како је ја зовем школу за будуће усвојитеље, након које се изјашњавају о пожељним карактеристикама детета које желе да усвоје – то су углавном карактеристике да је дете ниског календарског узраста, да је здраво и да нема одређених генетских оптерећења и у неком одређеном броју да није ромске популације”, објашњава Вулевић.

Указује да је деце која испуњавају све те критеријуме у регистру мало.

У судским поступцима постоје пројектовања или идентификације са случајем

У томе и види један од разлога зашто је тако мало усвојене деце – због исказивања пожељних карактеристика које дете треба да има, а други разлог је број деце којима је утврђена општа подобност, али имају карактеристике које нису компатибилне са жељама потенцијалних усвојитеља.

“Али постоји још нешто – поступак утврђивања опште подобности не зависи само од Центра за социјални рад, него и од судских поступака. Судски поступци и знање судија у области породично правне заштите и утврђивању опште подобности детета за усвојење су никакви или минорни”, истиче Вулевић.

Додаје да они немају добру припрему и довољно знања о породично правној заштити.

“На пример, ту постоје разна пројектовања или идентификације са случајем. Ја сам сазнао неке ставове судија – ја сам сада у другом стању, нисам спремна да некога лишим родитељског права или ја сам пред пензијом, нећу да ме сутра неко напада на пијаци. А ту се онда повезујемо и са оним да је струка устукнула пред општом јавности чему су допринели и медији", поручује Вулевић.

Зашто се стручњаци повлаче

Када се дете изузме из угрожавајуће породичне средине, од некомпетентних родитеља онда се то прикаже у медијима као злоупотреба овлашћења од стране стручњака, каже Вулевић.

“У том случају се стручњаци повлаче, неће да се замерају јавности. То ја замерам, а могу да замерим и мом матичном министарству, у којем сам некада радио, слаба је комуникација са јавношћу”, додаје Вулевић.

Истиче и да медији када извештавају о неком случају, они говоре у тренутку, Центар за социјални рад попусти под притиском, али онда се медији не заинтересују шта је било са том децом када су враћена у ту породицу од које су угрожени.

“Ја знам неколико случајева где су деца враћена, али су после опет дошли у систем социјалне заштите”, каже Вулевић.

Истиче да струка треба да се бори за најбољи интерес детета, а не да се повлачи под притиском јавности.

"Шта је усвојење? Усвојење је целоживотни аранжман за дете у којем се стварају нераскидиве везе између родитеља и детета. Не говори се ту о усвојитељу и усвојенику, него о родитељу и детету. А хранитељство је привремени боравак. Шта ћемо са дететом када напусти хранитељску породицу или институцију социјалне заштите, а овако има уређен целоживотни аранжман”, закључује Вулевић.

У којој год апотеци да питате за физиолошки раствор, чућете одговор да паковање од пола литра, које кошта 100 динара, већ месец дана не може да се набави од "Хемофарма". Грађани могу да купе само ампулу од 5 милилитара, која кошта 24 динара.

"Неке најновије информације су да ће крајем месеца полако почети да се снабдевају апотеке. Знамо да је току снабдевање болница и ускоро очекујемо да ће полако, макар неке мале количине да се појављују у апотекама", наводи Соња Стојиљковић из једне приватне апотеке.

Чим је "Хемофарм" обавестио Републички фонд за здравствено осигурање да не може да испоручи уговорене количине, покренут је поступак за хитан увоз инфузионих раствора. Тиме је обезбеђено снабдевање болница и домова здравља. У Фонду кажу да апотеке морају самостално, према својим потребама, да планирају и набављају инфузионе растворе.

Шта кажу у "Хемофарму"

Из "Хемофарма" наводе да су у децембру произвели 1,3 милиона јединица инфузионих раствора, што премашује редовне месечне потребе тржишта. Исти тренд настављен је и у јануару, а до сада су произвели и здравственим установама испоручили више од милион паковања инфузионих раствора.

Дистрибуција се обавља по приоритетима, које одређује РФЗО. Тек када се подмире редовне потребе болница, клиничко-болничких центара и појединих домова здравља, снабдеваће се и остале установе на примарном нивоу, укључујући и апотеке.

На питање када ће се у потпуно стабилизовати тржиште, произвођач наводи да је потребно извесно време и да ће апотеке ускоро почети да добијају прве количине физиолошког раствора.

"Одувек сам имао одличан однос са председником Сијем из Кине", изјавио је Трамп, преноси Ројтерс.

Додао је да су везе између две највеће светске економије постале затегнуте током пандемије ковида 19, али да су се од тада значајно побољшале, наводи агенција.

Рекао је да Кина сада купује велике количине америчке соје, што је, према његовим речима, "добро за америчке пољопривреднике".

"Споразум о Гренланду дао би САД широка овлашћења"

Трамп је рекао да би евентуални споразум о Гренланду омогућио Сједињеним Америчким Државама да, у сарадњи са НАТО, имају практично неограничене могућности деловања на тој територији, додајући да постоји "добра атмосфера" за постизање договора.

Истакао је да би споразум важио "бесконачно" и да би САД могле да "раде шта год желе" у војном смислу, јавља Гардијан.

"Преговори су у току и видећемо шта ће се догодити", рекао је Трамп, додајући да ће САД и савезници из НАТО "радити заједно", као и да ће Алијанса бити укључена у аранжман.

Амерички председник је оценио и да постоји "добра атмосфера" за постизање договора и поновио да би САД, уз "велику" америчку војску, имале могућност да на Гренланду раде "тачно оно што желе".

На питање да ли Данска подржава ову идеју, Трамп је рекао да "мисли да се свима то допада", наводећи да ће јавност о детаљима обавестити "за две недеље".

Према његовим речима, САД не би морале да сносе трошкове, осим оних везаних за систем противракетне одбране "Златна купола"

"Тај део је био посвећен америчкој публици и у том смислу је он на почетку рекао: 'Овде су све моји пријатељи, а понеко је можда и непријатељ'", навео је професор Савић.

Говорећи о премијеру Канаде Марку Кернију и његовом говору у Давосу, дипломата у пензији Бранка Латиновић рекла је да је његов политички био пријатно изненађење и да је због свог говора означен као нови лидер демократског света.

"Он је показао једну алтернативу и једну могућност супротстављања ономе што се већ дефинише у контексту међународних односа, да се свет данас удаљава од демократских вредности у међународним односима који функционише већ више од 80 година од система који је успотављен у Уједињеним нацијама и да постоји тенденција враћања на оно што се зове империјално владање, договори између великих сила и владара, а да начин на који се томе може супротставити јесте да мале и средње земље буду одлучне, храбре, доследне и да буду за столом да не би биле на менију", објаснила је Бранка Латиновић.

"Стари светски поредак изневерио велики број појединаца"

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков рекао је да форум у Давосу годинама био критикован као скуп на којем се говори о неједнакостима, али не и о начинима за њихово решавање.

"Очигледно је да је тај стари светски поредак изневерио и изневеравао велики део становништва света и сада видимо заиста да се он урушава и неке његове бруталне манифестације које ћемо видети како ће изгледати, али чињеница је да је стари светски поредак изневерио велики број појединаца, нарочито економски слабије становништво, али нови не мора да буде унапређење и то ће зависити од много фактора", навео је Алтипармаков.

Професор Небојша Савић истакао је да се види да су сви говорили о мултиполарном свету, а да је донедавно наратив био другачији.

"Тај мултиполарни свет сада отвара простор за утемељивање различитих столица", оценио је професор Савић.

Бранка Латиновић истакла је да сарадња Европске уније са другим регионима, попут Индије, о којој је говорила Урсула фон дер Лајен није новина и да ЕУ има споразуме са многим земљама и многим регионима.

"Управо је то једна врста одбране у вези са уцењивачким капацитетом који Трамп има са царинама и санкцијама које он као алат јако пуно користи, поготово у овом другом мандату. Истовремено, то је једно средство претње, ако нећете онако како ја хоћу, ја ћу вам увести царине до неких неуобичајено високих тонова. Данас је поново запретио европским компанијама да ће им увести невиђене мере реторзије, ако буду почеле да продају америчке акције, пошто су неке фирме западне најавиле, мислим да је међу првима био дански пензиони фонд. То је било пре него што смо сазнали за договор између Трампа и Рутеа", навела је Бранка Латиновић.

Никола Алтипармаков је подсетио да је прошлог месеца нобеловац Џозеф Штиглиц био у Београду и рекао да се ЕУ нерационално поставила у преговорима са САД.

"Јер јесте Америка највећа светска сила и најразвијенија економија, али Европа са својих 450 милиона становника је заправо у привредном смислу једнаки такмац Америци и да мора равноправно да се постави. Да подсетим, прошле године је тај договор између Европе и Америке значио да Европа неће наплаћивати никакве царине Америци, а да ће Америка Европи да наплаћује 15 одсто царина. Значи, потпуно асиметричан и подређен положај Европе. Управо је Џозеф Штиглиц сугерисао Европи да у случају оваквих уцењивачких тактика Европа мора да брани себе и заузме чвршћи став и чини се да је у Давосу Европа први пут покушала да заузме чвршћи став", навео је Алтипармаков.

Додао је и да Европа губи трку у вештачкој интелигенцији и да се сви клауд центри налазе у Америци, али и да ни Европа није без одговора и да први пут видимо да показује знаке живота.

Због чега је Србија у ризику да упадне у замку средње развијености и како то да избегне

Влада Србије за ову годину предвиђа привредни раст од три одсто, док су процене из Давоса да би могао да се забележи и раст од 3,6 процената. Никола Алтипармаков је истакао да се Србија налази у специфичној ситуацији и да је у ризику да упадне у замку средње развијености.

"Кад погледате како се Србија развијала у задњих десетак година, ми смо имали раст животног стандарда, имали смо смањење незапослености од преко 20 посто. Незапосленост је рекордно ниска сада, на неких осам посто. Како се то десило? Па то су стране инвестиције које долазе због свог интереса и држава је кренула са својим јавним инвестицијама након фискалне консолидације", навео је Алтипармаков.

На питање како Србија може да планира раст ако се стране инвестиције смањују, Алтипармаков је рекао да је реч о изазову за који му се чини да је недовољно препознат.

"Ми смо огромну стопу незапослености решили сада. Незапосленост више није проблем, али сада је проблем животни стандард. Не да запошљавамо нове раднике, иако ту има још мало простора да се смањи незапосленост, на неких шест процената, колики је европски просек, али проблем је да постојећим радницима на одржив начин повећавамо животни стандард, да то не буду послови најниже додате вредности у фабрикама, већ како да повећамо тај технолошки развој", рекао је Алтипармаков.

Објаснио је да досадашњи методи не могу да се примењују и да не можемо радећи више да повећамо животни стандард и да сада мора да се скроз промени модел привредног развоја.

Говорећи о субвенцијама државе за стране инвестиције, Алтипармаков је истакао да је од почетка, од 2010. године, тај модел био контроверзан, али да је имао доста основа пре 15 година.

"Сада са стопом незапослености од осам одсто јасно је да тај модел више није толико рационалан, јер ви не требате нове стране инвеститоре да вас запошљавају са најнижим зарадама, ви треба да повећавате животни стандард", истакао је Алтипармаков.

"Постоји потреба за интензивнијим унапређењем структуре привреде Србије"

Професор Небојша Савић је истакао да постоји потреба за много већим интензивнијим унапређењем наше структуре привреде.

"Два су кључна елемента. Један је да ниво прераде и ниво новостворене вредности буде већи и то важи за комплетну привреду, а за то нам је потребно да укључимо и домаћи приватни капитал који није довољно укључен, а треба да буде више присутан и треба да буде више подстицаја за домаћи приватни капитал. Друга компонента је структурног карактера и она треба да обезбеди српској привреди да знатно унапреди своју структуру укључујући се у најмодерније и најразвијеније сегменте у светској привреди", навео је професор Савић.

Истакао је да Србија са Европском унијом има договор о развоју фабрика и антена за вештачку интелигенцију.

"АИ фабрике из Италије и Грчке су основ на који се ми везујемо са нашим АИ антенама, а то је у основи питање развоја вештачке интелигенције. Да би то профункционисало сад креће цео ланац онога што морамо да развијамо. То је питање развоја дата центара. Србија је ушла у развој, али то треба да се интензивира, а да бисмо могли да пратимо цео комплекс који је везан за вештачку интелигенцију, потребни су нам нови енергенти и битно веће количине енергије", објаснио је професор Савић.

Говорећи о политичким факторима, Бранка Латиновић је рекла да се у Давосу мало причало о економији управо због тога што економија јако пуно зависи од међународних односа.

"Управо оно што се дешавало уочи самог Давоса, а то је најава Трампа у вези са Гренландом и сва та неизвесност да може доћи до значајних турбуленција у самој Европи у вези са тим савезништвом је утицало на многе ствари, али како су се те ствари смириле и разјасниле, тако су се берзе и стабилност одржале, јер један од инструмената Европске уније, као одговор да се десило оно што је Трамп најављивао у вези са Гренландом било би и затварање америчких фирми, пре свега фармацеутске и аутомобилске индустрије у Европи и то би сигурно имало своје шире реперкусије у свему томе", навела је Бранка Латиновић.

Емисију у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.

Наводе да два и по милиона грађана користи портал еУправа, на коме је доступно 340 електронских услуга, као и да је 95 одсто корисника позитивно оценило добијене услуге.

Министарка државне управе и локалне самоуправе, Снежана Пауновић, истакла је како реформа директно утиче на животе грађана и рад привреде:
"Грађани данас мање чекају, мање обилазе шалтере и брже остварују своја права, док привреда послује у предвидивијем и ефикаснијем административном окружењу. Време и трошкови су знатно смањени, поступци поједностављени, а држава је постала поузданији партнер и сервис", рекла је Пауновић.

Европска унија уложила је 265 милиона евра у реформу јавне управе у Србији. Представници ЕУ истичу да су грађани током последње две деценије добили професионалније услуге засноване на дигиталној размени података и оријентацији ка корисницима. Кроз тзв. секторску буџетску подршку, ЕУ је подржала процесе који награђују стварни напредак, а не само планове на папиру.

Пламена Халачева, заменица шефа Делегације Европске уније у Србији, навела је конкретне промене које се већ виде у пракси:
"Грађани више не морају да носе документа од канцеларије до канцеларије, привредници са државом раде брже и предвидљивије. Те промене можда изгледају као техничке, али оне из основа мењају то како грађани виде државу", нагласила је Халачева.

У реорганизацију јавне управе улагано је и кроз обуку кадрова – више од 100.000 запослених прошло је кроз обуке Националне академије за јавну управу.

У новом плану реформе за период од 2026. до 2030. године, стручњаци као најважније циљеве истичу побољшање квалитета услуга и једнак приступ за све грађане Србије.

Јапанска и тајванска компанија ступиле су у контакт прошле године и потписале меморандум о разумевању, којим су отпочеле технолошку сарадњу. Она се у почетку сводила на трансфер знања и технологије у вези са производњом електричних мотора за аутобусе које је "Фокскон" пружио "Мицубиши Фусоу", који је углавном познат по дизелским погонским јединицама.

Међутим, два гиганта су на заједничкој конференцији за новинаре одржаној у Јапану саопштила да су постигла договор да, у односу 50-50, заједно уђу у пројектовање и производњу целих електричних аутобуса – рад који ће се обављати у већ постојећем постројењу "Мицубиши Фусоа" у граду Тојами у истоименој префектури на обали Јапанског мора.

Истовремено, то заједничко предузеће, које ће бити установљено у другој половини године са штабом у граду Кавасаки у префектури Канагава, радиће и на усавршавању постојеће гаме "Мицубиши Фусо" аутобуса са мотором на унутрашње сагоревање.

"Фокскон" ће у тај брак унети своју технологију везану за батерије, односно, акумулаторе и софтвер, а "Мицубиши Фусо" своје искуство у развоју комерцијалних возила, знање о томе шта очекују јапанске муштерије, као и своје мреже за продају и одржавање возила.

Продор "Фокскона" у аутомобилску индустрију

Важну улогу у овом удруживању одиграо је, тврде јапански медији, Ђун Секи, јапански менаџер, један од бивших директора "Нисана", који је сада у "Фокскону" задужен за вођење стратегије тог тајванског конгломерата у вези са електричним аутомобилима.

"Фокскон" (на Тајвану познат као "Хонхај прецизна индустрија") је највећи светски произвођач електронике, познат по томе што за стране, углавном америчке, брендове код куће и у матици Кини производи паметне телефоне и таблет рачунаре. Он последњих година остварује годишњи приход у износу од 200 до 260 милијарди америчких долара.

Пред саму епидемију ковида одлучио је да добар део расположивог капитала усмери и у аутомобилску индустрију, како би, као произвођач електричних и електронских уређаја, искористио њену велику технолошку транзицију – заокрет ка електричним возилима. "Фокскон" на Тајвану већ развија електрична возила, али је за даљу експанзију и остваривање његове велике амбиције да у блиској будућности преузме лавовски део светског тржишта електричних аутомобила њему ипак потребно знање, име и продајна мрежа које поседују традиционални произвођачи аутомобила. 

Зато је Ђун Секи претпрошле године покушао да приволи своју бившу компанију "Нисан", који пролази кроз врло тешко преструктурирање, да се удружи са "Фоксконом". Но, та идеја није реализована, јер је "Нисан", фирма која је творац првог масовно произвођеног електричног аутомобила на свету, одлучио да помоћ за стабилизацију (касније ће се испоставити – неуспешно Хонда понизила посрнули Нисан, пропали преговори о спајању) потражи код домаћег играча "Хонде" (Нисан и Хонда у преговорима за спајање).

Секи и "Фокскон" тако су се окренули компанији "Мицубиши Фусо", чија ће фабрика у Тојами пре свега радити за потребе домаћег тржишта, али и за извоз. "Мицубиши Фусо", мада се његово седиште налази у Кавасакију и он води као јапанска фирма, заправо је 90 одсто у власништву немачког "Дајмлера", због чега је и генерални директор Немац.

"Фокскон" – велике амбиције, велика енергија и велики новац

"Фокскон" ("Хонхај") је релативно млада компанија основана 1974. године са седиштем у Новом Тајпеју. Она је сада присутна у 23 земље света и запошљава око милион радника.

Од 2021. наовамо ради на чак девет модела електричних возила, укључујући ту и два седана, кросовер, караван, пикап, камион и аутобус. 

У Јапану "Фокскон" је присутан већ десет година као већински власник посрнулог произвођача електронике "Шарп", преко којег такође покушава да произведе електрично возило којим би се наметнуо на јапанском и азијском тржишту. Реч је о комбију по имену "ЛДК+" – возилу које је замишљено као соба на точковима у којој може да се мења конфигурација седишта (намештаја), сјај светла, снага вентилатора и томе слично, те на великом екрану гледају филмови. То је аутомобил, који, тврде његови творци, може да се користи за рад и забаву док стоји паркиран, као да је додатак стану.

Управо та врста довитљивости је начин на који "Фокскон" намерава да привуче пажњу потрошача и избори простор за себе на тржишту (електричних) аутомобила.

"Потписали смо управо уговор о Експоу 2027 и то је нешто што потврђује даљу посвећеност и даљи развој и унапређење билатералних односа, како политичких, тако и економске сарадње која се све више и више развија. Верујем да ће са павиљоном Израел показати све оно што и те како добро раде и по чему су познати", рекла је Лазаревић.

Комесар Израела за представљање на Експоу, Јахел Вилан, нагласио је да Израел Србију не види само куртоазно као партнера, већ као правог пријатеља. Израел је закупио највећи штанд од 324 квадратна метра, како би на прави начин представио све аспекте, од историје, спорта, културе до архитектуре, забаве и креативне индустрије. 

"Моје очекивање је да свих четири милиона посетилаца посети наш павиљон. Још је у току тендер у Израелу око учесника и детаља, али ми планирамо да доведемо спортисте, научнике и прикажемо највећа достигнућа. Планирамо да доведемо уметнике, али да се усредсредимо и на историјске детаље који повезују наше две земље", истакао је Вилан.

Директор Експо 2027, Данило Јеринић, говорио је о сарадњи Израела са организационим тимом и процесу одобравања програма и архитектонских решења.

"Израел ће испред нас представити један заједнички пут и колегама који раде, где ће заправо проћи процес одобравања шта је то што они планирају за архитектуру да прикажу, шта је то што ће да прикажу кроз програм", објаснио је Јеринић.

Комесар Вилан је такође посетио просторије такозваног Плејграунда Експа на Београдском сајму, где се детаљно уверио у капацитете изложбеног простора, као и пратећих објеката и инфраструктуре.

Према Вукелићевим речима, такав приступ може да произведе тактичке добитке, али истовремено ствара политички отпор код савезника – не само међу лидерима, већ и у европској јавности.

Као илустрацију шире последице тог стила, Вукелић наводи да су Трампови потези последњих недеља додатно антагонизовали део европских лидера и бирача, нарочито после јавних прозивки и објављивања приватне преписке.

Француски председник Емануел Макрон нашао се у центру пажње након што је Трамп поделио поруку у којој Макрон изражава неразумевање због Трамповог курса према Гренланду, што је отворило питање дипломатске "цене" таквог јавног разоткривања комуникације између савезника.

Вукелић сматра да се ефекти већ виде у политичким кампањама: реторика "против Трампа" постаје мобилизујућа, а позивање на Трампа – чак и за десницу или нову десницу – све мање доноси гласове.

Као пример наводи Канаду, где је премијер Марк Карни градио наступ и међународне поруке на отпору према политици притисака и "хегемонији", што је у домаћој јавности претворено у талас патриотизма и подршке.

У Европи, Вукелић указује и на Португал, где се уочи другог круга председничких избора (8. фебруар) кампања одвија у атмосфери снажних поларизација и отпора према идејама које се у јавности везују за "трампизацију" политике.

Атлантизам под знаком питања

Посебан део разговора био је Гренланд. Вукелић оцењује да Трамп тај случај може представљати као "победу преговарачког стила", али да су и Гренланд и Данска – према јавно изношеним ставовима – раније сигнализирали спремност на ширу безбедносну и економску сарадњу, уз јасну црвену линију: суверенитет.

У том смислу, договор који Трамп сада најављује личи на "постизање свега осим суверенитета", па се поставља питање зашто је била потребна ескалација. У међународним извештајима се наводи да Трамп говори о "оквиру" и "тоталном приступу", док НАТО генерални секретар Марк Руте истиче да питање статуса Гренланда није било на столу, а Данска понавља да суверенитет није тема преговора.

Вукелић упозорава да оваква динамика има последице по трансатлантске односе: оно што се раније говорило "у рукавицама" – да је Европа у подређеној позицији у односу на САД – сада се изговара отвореније.

Као индикатор промене атмосфере наводи и јавне наступе европских лидера у Давосу, укључујући поруке белгијског премијера Барта де Вевера да се прелазе "црвене линије" и да би се деценије атлантизма могле довести у питање уколико се овакав курс настави.

"Гренландски преседан" и паралеле са Украјином

Говорећи о паралелама са Украјином, Вукелић оцењује да повезивање "гренландског преседана" са ратом у Украјини може ићи наруку Москви, јер уноси раздор међу савезнике и нормализује идеју "концерта великих сила" – концепта у коме кључне одлуке доноси узак круг најмоћнијих држава.

У том оквиру, додаје, за Украјину су пресудне безбедносне гаранције, док је за Русију кључно питање територије и искључивања страног војног присуства – па "99 одсто договореног" не значи много ако изостане онај део који свака страна сматра егзистенцијалним.

Осврћући се на Трампову иницијативу о формирању новог међународног тела за посредовање у кризама, Вукелић указује на ризик правне и политичке несигурности: ако би се такви формати поставили паралелно са Уједињеним нацијама, без јасних обавеза и механизама, то може додатно поткопати УН и Савет безбедности – институције које су већ често заобилажене.

Ипак, додаје да у ситуацији вишеструких блокада међународног система такви "неконвенционални" покушаји неки виде и као прилику да се пронађу излази из кризе, колико год били спорни.

Вукелић додаје да криза Уједињених нација не мора значити само слабљење међународног поретка, већ може бити и прилика да се изгради нови систем – управо зато што, како каже, стари већ дуго не функционише онако како је замишљен.

Подсећа да је Савет безбедности УН у пракси више пута заобилазен када су велике силе процењивале да им постојећи механизми не омогућавају деловање, па као пример наводи и бомбардовање Југославије 1999. године, које је спроведено без јасног одобрења Савета безбедности.

У том смислу, закључује, опасност данашњег "паралелног" прављења нових формата је правна и политичка несигурност – али истовремено, ако већ деценијама постоји раскорак између норми и реалности, управо ова криза може отворити простор да се међународни поредак редефинише на одрживији начин.

Студенти су изгласали захтеве за оставкама ректора Универзитета у Новом Саду Дејана Мадића и декана Филозофског факултета Миливоја Алановића, као и захтев да професорка Јелена Клеут буде враћена на посао.

У знак солидарности са студентима и професорима Филозофског факултета у Новом Саду у Краљеву су се окупили грађани одакле су послали захтев за поштовање аутономије универзитета и права на протест.

Након читања захтева окупљени грађани кренули су у протестну шетњу коју су завршили испред Трга српских ратника.

И група студената и грађана Лесковца одржала је скуп испред Технолошког факултета.

Дали су подршку Јелени Клеут и новосадским студентима и нагласили да је недоступиво понашање полиције које је виђено у Новом Саду и одржали 16 минута тишине.

Новосадски студенти у среду су покушали да блокирају Филозофски факултет због отказа урученог професорки Клеут, истакавши да је одлука о њеном разрешењу "неправедна" и да се настава," без ње не може одвијати".

Полиција је на факултет дошла на позив декана Миливоја Алановића када је дошло до "гуркања", а окупљени су узвикивали пароле против управе факултета и тражили њену оставку.

"То је изузетно важно и значајно и надам се да ће се након овог првог састанка убрзати све у правцу проналажења свих несталих лица", навео је Петковић.

Истакао је да се Београд годинама борио да се реализује састанак Заједничке комисије.

"Борили смо се за сваки зарез, за свако слово бројних споразума када причамо о несталим особама, ми смо се свих ових година заједнички борили, говорим о целом тиму. Надам се да сада дајемо додатну наду свим породицама које и даље чекају да утврде истину када је реч о судбини њихових најмилијих", истакао је Петковић.

Навео је да Заједничка комисија, како је и предвиђено Декларацијом о несталим особама која је раније усвојена на високом нивоу, служи као једна врста политичког тела која ће дати подршку Радној групи.

"Сама Радна група као тело под покровитељством Међународног комитета Црвеног крста, која постоји годинама, дакле више деценија, преко две деценије, и даље остаје главни орган када је реч о проналаску несталих особа", додао је Петковић.

Нагласио је да за Београд питање несталих никада није било политичко, већ хуманитарно.

Додао је да је делегација Београда била спремна и у децембру да дође у Брисел и да се одржи први састанак Заједничке комисије, али да је Приштина тада то одбила због избора на Kосову и Метохији.

"Ми ћемо сада учинити све што је неопходно и додатно кроз овај механизам помоћи да се што пре дође до пуне истине и да се открије судбина свих несталих – укупно 1.589, од чега 567 особа српске националности", навео је Петковић.

"Разговори у Бриселу били тешки, инсистирао сам на хитном формирању ЗСО"

Петар Петковић је поручио да су данашњи разговори у Бриселу, у оквиру дијалога Београда и Приштине под покровитељством ЕУ, били тешки и истакао да је инсистирао на хитном формирању Заједнице српских општина (ЗСО) и указао на тежак положаја српског народа на Kосову и Метохији.

"Имао сам и одвојен тет-а-тет састанак са (специјалним изаслаником ЕУ за дијалог Петером) Соренсеном, где смо разговарали и о ситуацији на Kосову и Метохији, где сам посебно инсистирао на формирању Заједнице српских општина, о томе да то мора хитно да се формира, да можемо што пре да почнемо да разговарамо о Статуту", рекао је Петковић.

Навео је да је говорио и о тешком положају српског народа на Kосову и Метохији, посебно усред нових претњи и ескалаторних једностраних потеза који долазе од Аљбина Kуртија и режима у Приштини.

"Уколико Аљбин Kурти настави са таквом антисрпском политиком, политиком гажења дијалога и обесмишљавања права српског народа на Kосову и Метохији, бојим се да се угрожава у потпуности опстанак српског народа на Kосову и Метохији, али и мир и безбедност на целом Западном Балкану", указао је Петковић.

Истакао је да Београд остаје апсолутно посвећан компромисном и мирном решењу.

"И током састанка ванредног Европског савета многе државе чланице су се распитивале шта се догађа у дијалогу, тако да је добро за Србију, добро је за сам процес и за, на крају крајева, идеју помирења да идемо овим путем и да смо успели вечерас, захваљујући огромним напорима Београда, нашег тима, Kомисије за нестала лица Владе Србије да дођемо до овог првог састанка Заједничке комисије", рекао је Петковић.

Изразио је наду да ће за десетак дана, можда мало више, бити настављени састанци на нивоу других чланова који учествују у раду Заједничке комисије, додајући да се чека позив Соренсена.

"Ми смо из претходних искустава других мајки, телевизије и свега знали да та мера већ постоји, тако да ово је генерално била једина опција за нас са нижим примањима да остваримо могућност да решимо стамбено питање", рекла је Вања Квргић.

Небојша Квргић наводи да је најбитније да су сину и себи обезбедили дом.

"Да сада имамо где да живимо, да будемо срећни и да ширимо породицу", рекао је Небојша Квргић.

Буџет за ову годину за трећину већи него 2025.

Да би више породица имало ту могућност, министарство је проширило буџет, који је у овој години за трећину већи у односу на претходну. Уместо 750 милиона динара, за помоћ мајкама да дођу до прве некретнине ове године је обезбеђено више од милијарде. Неке од основних изазова са којима се породице суочавају, попут дугог чекања на решење и исплату средстава, превазилазе повећаном оперативношћу.

"Да бисмо били ефикаснији у свом раду, ми одмах контактирамо мајке које су поднеле захтев чим та документација стигне код нас. Да се не бисмо дописивали и да то не би дуго трајало, јер смо дошли у ситуацију да видимо да инвеститори заправо не желе да људима који чекају субвенцију изађу у сусрет. Врше притиске, желе да раскину предуговоре, желе да добију новац, да ти људи купе стан, а људи који су се нама обратили за субвенцију очекују да одговоримо правовремено", навела је Јелена Жарић Ковачевић, министарка за бригу о породици.

Мера служи као помоћ при куповини некретнине

Захтев се подноси у општини, а један од основних услова за остваривање права на субвенцију је да документацију предају пре него што дете напуни годину дана.

"Услови су такође износ примања, односно две просечне плате брачних партнера и да мајка по први пут стиче непокретност на територији Републике Србије. Ова мера служи као помоћ при куповини, не значи рефундацију. Дакле мајка мора да добије као помоћ при куповини, а не исплаћује се ако је већ уписана као власник на предметној непокретности", рекао је Марко Ристић, помоћник министра за бригу о породици.

То је, кажу, један од главних разлога за одбијање субвенције. Мајке које су оствариле право и купиле некретнину, не могу да је продају у року од пет година, а максималан износ бесповратних средстава је 20.000 евра.

Његове речи, како се чини, најпажљивије су слушали учесници протеста којe су, током две недеље неизвесности, похапсили полицајци, припадници Басиџ милиције и Револуционарне гарде. Иза решетака се, према конзервативним проценама, налази око 20.000 демонстраната, чија је будућност неизвесна с обзиром на то да су их верски лидери назвали "непријатељима Бога".

Исламска Република, суштински настала када се ајатолах Руколах Хомеини 1. фебруара 1979. године у Техерану искрцао из "Ер Франсовог" авиона, преживела је најозбиљнији изазов и купила извесно време мира, чије ће трајање зависити од способности државног апарата да реши кључне животне проблеме Иранаца.

Верским лидерима, чини се, највећу бригу задаје еволуција отпора, чији су лидери пре десетак година тражили промене политика и указивали на тешкоће у свакодневном животу. У последњем таласу, учесници протеста захтевали су рушење режима и ајатолаху Хамнеију узвикивали "смрт диктатору".

Од превртања контејнера, протести су израсли у озбиљне оружане обрачуне, паљење владиних зграда и џамија. Полиција је, из свакојаког наоружања, пуцала у масу људи. Хиљаде људи су убијене и рањене.

После нереда – сахране "мученика" и "издајника"

Група радника слагала је црне вреће на под мртвачнице у Техерану, одвајајући пажљиво "мученике" од "криминалаца". Сведоци тврде да су се на брзину умотана тела убијених разликовала само по боји налепница којима су били означени. Зелених за "мученике" и црвених и белих за издајнике Исламске револуције.

Према бојама, наводно, одређиван је и начин на који су сахрањивани - први умотани у иранске заставе и испраћени заклињањем на одбрану Хомеинијевог пута, док су други у тишини спуштани у раке.

Тачан број мртвих, ни после недељу дана затишја и постепеног "ослобађања" комуникација није у потпуности познат. Власти тврде да је страдало 3.117 особа, док је опозиција поименце избројала више од 4.500 жртава. Најцрње процене говоре о 15.000 тела.

Број повређених мери се десетинама хиљада.

У име Алаха, милостивог, самилосног – међу верницима су људи који су били искрени у посвећености Алаху, неки од њих су испунили своје дужности – порука је која је читана на испраћајима "мученика" или "деце нација" чија је жртва поређена са оном коју су принели убијени током осам година рата са Ираком.

Укупно, власти су побројале 2.427 "мученика".

"Чистота њихових тела је спаљена, удови откидани, главе одрубљиване. Ни над мртвим телима није било милости", објавила је агенција Тасним, блиска Револуционарној гарди.

Поглед из перспективе несуђеног "мученика"

"Седео сам са пријатељима у ресторану, када је изненада настао хаос... Власник нам је рекао да одмах одемо и за нама закључао врата", речи су једног од рањених припадника неке од безбедносних служби, чије је речи пренела агенција Тасним.

Нетом избачени из локала, нашли су се на путу групе од неколико стотина људи, од којих су неки махали мачевима и пиштољима и претили да ће упалити све отворене радње.

"Подигао сам поглед и метак ме погодио у лице", рекао је.

"Паљење џамија и Курана неће решити проблеме... Не желимо да незрели млади људи, слушајући туђе речи, скрнаве џамије и Куран под маском протеста. Уколико је економија проблем и ја желим да се тај проблем реши, али не паљењем светилишта", рекао је овај неименовани припадник полиције.

Иран из визије демонстраната

Реке демонстраната ишле су улицама Машада, пре него што је полиција на њих испалила патроне сузавца, цитира Њујоркер једног од учесника протеста. "Око осам увече, интернет је искључен и полиција је почела да пуца".

Учесници протеста су се бацили на земљу покушавајући да избегну метке. Неки су, већ погођени, крварили наслоњени на бетонске ограде или по леђима демонстраната који су покушавали да их однесу што даље од тог места.

"Током три наредне ноћи, улице мог града претварале су се у поља смрти", рекао је тај демонстрант, тврдећи да су тела била побацана по парковима и болницима широм града.

Међу жртвама је, тврди, било и деце. Само у ноћи између 8. и 9. јануара у једну од градских болница допремљено је 150 тела.

"Породицама су наплаћиване посебне казне када су хтеле да преузму тела убијених. Морали су да потпишу документ у којем је писало да су их убили демонстранти или да су умрли природном смрћу", рекао је.

Након што је интернет искључен, становници су упозорени да ће бити осуђени на две године затвора уколико их ухвате како користе "Старлинк".

Иран из визије Алија Хамнеија

Аналитичари сматрају да ирански врховни верски лидер Али Хамнеи неће направити претеране или нагле уступке, пре свега јер је био сведок два догађаја која су у доброј мери уобличила његов поглед на политику.

Први је однос шаха Резе Пахлавија према протестима 1978. и 1979. године, када је имао прилику да сведочи о односу владара Ирана према демонстрантима и његовим речима: "Чуо сам глас ваше револуције." Други је распад Совјетског Савеза и потези Михаила Горбачова.

Али његов режим се, уз драматичну инфлацију, недостатак енергената, воде и хране, налази у ситуацији када би инсистирање на постојећем стању представљало политичко самоубиство, па се могу очекивати "корекције курса".

Тако се и тумачи и прекид донедавно ригидне политике према ношењу хиџаба, на чему власти више не инсистирају.

Али Хамнеи има 86 година и наводно је озбиљно болестан. Од 1979. године, Ираном су владала само два човека – он и Хомеини. Ко би га и на који начин могао наследити, предмет је бројних спекулација.

Једна од најчешћих је да би власт могла да преузме Револуционарна гарда, али добри познаваоци сматрају да је то мало вероватно, због приличног одијума који масе Иранаца осећају према тој формацији, као и због чињенице да Исламска Република није јужноамеричка диктатура.

Хамнеи, до сада, није именовао наследника. Носталгија за шахом, која се појавила током демонстрација, чини се више као резултат празнине коју су изазвали верски лидери него стварном политичком опцијом. Уколико већ извесни наредни протести не покажу супротно.

Борис Братина је истакао да 5Г мрежа има огроман потенцијал.

“Ми смо увођење 5Г мреже предвидели још у Закону о електронским комуникацијама. Ова мрежа има толико потенцијала да ми, заправо, у овом тренутку немамо визију свега онога што ћемо моћи да радимо са њом. До краја ове године, можда до почетка 2027. она ће бити у пуном капацитету и ми ћемо моћи да је користимо за многе ствари када је реч о индустрији, медицини, у бројним постројењима које се заснивају на аутоматском управљању, аутоиндустрији, у једној мери и у пољопривреди“, навео је Братина.

Према његовим речима, Србија у вези са развојем 5Г мреже сарађује многим земљама, а у исто време развија и унутрашње капацитете.

"Пре свега, то се односи у раду на образовању и обуци за употребу, не само брзог интернета, него интернета уопште, и ја бих ишао до тога да се и програмирање уведе у школе као обавезан предмет, јер ћемо се наћи у ситуацији када ће то, врло брзо, представљати фактичку неписменост”, нагласио је Братина за Први програм Радио Београда.

"Зато је министарство обезбедило такозване дигиталне кутке, где ће се вршити обука, показивати деци и другима шта се све може постићи”.

О унапређењу ЦБС

Министар Борис Братина најавио је и унапређење ЦБС (Cell Broadcasting system) који је у складу са највишим европским стандардима у савременим комуникацијама.

„Прва фаза је била реализација сервиса 'Амбер алерт'. У другој фази увели смо и други канал који се не односи само на децу и жене жртве насиља и опасности деце на интернету, већ и обавештавање о елементарним непогодама и сличним стварима за које је неопходно да јавност зна“, каже Братина.

"Ту иницијативу су прихватили и медији у складу са својом програмском шемом. ЦБС систем ће имати и звучну подршку и успеће да допре чак и до људи који су страни држављани, а тренутно се налазе у нашој земљи”, додаје ресорни министар.

Медијска стратегија и усаглашавање са ЕУ

Братина је нагласио и да се завршава рад на медијској стратегији за период од 2026. до 2030. године.

“Важно је да наше законе ускладимо са законима ЕУ, како би они једнако вредели и у Унији, и овде код нас, али и у свету, јер стандарди се можда разликују донекле, али се не разликују толико много да нису једни другима препознатљиви”, наводи Братина.

Каже да је задовољан понудом страних канала које емитиују домаћи кабловски оператори.

"Можемо да видимо оно што не можемо видети било где другде. Ви у Србији можете да пратите америчке, британске, немачке, кинеске, руске, шпанске, француске програме. И то је оно што многе земље немају или имају врло мало, јер се некоме не свиђа да неко нешто емитује. А ми овде пуштамо све канале да слободно функционишу", истиче Братина.

Пројекат заштите деце на интернету

Прошле године Радио Београд и Министарство информисања и телекомуникација су ушли у заједнички пројекат којим се промовише кол-центар за заштиту деце на интернету 19833.

Министар Братина сматра да је Радио Београд дао максималан допринос када је реч о дигиталној безбедности кроз кампању "Лајкуј живот". Додаје и да је пројекат намењен не само деци, већ и одраслима.

"Пројекат је у корист деце, али се обраћамо и одраслима. Деца врло ретко гледају телевизију, много више гледају своје ‘телефончиће’ и нису често у ситуацији да чују поруку. Зато морам да похвалим рад Радио Београда у овој кампањи. Такође, мислим да је овде најважнија реакција родитеља. Моја порука родитељима је да воле своју децу, да морају да виде све, што не значи да их шпијунирају, али треба знају како њихова деца користе интернет. Често нису деца крива, јер их је лако преварити, нарочито данас. Сведоци смо трговине децом и људима не само у далеким и сиромашним земљама, него видимо да је то постао велики светски ‘бизнис‘ и децу заиста морамо да заштитимо, јер су медији постали моћнији од појединца. Кампању заједнички настављамо и ове године“, закључује Братина.