Ловачка цигарета

Славко је био један од најцењенијих ловаца у крају. Својом старом пушком погађао је мете које су други ловци промашивали далеко модернијим сачмарицама. Док је нишанио, зубима је стискао једну напола изгорелу цигару, а после сваког испаљеног метка потезао је гутљај водке из своје чутурице – као да му је пиће давало оштрину. Мада се руменио када су га другови хвалили, био је веома поносан на своје ловачко умеће. Због тога је често делио савете млађима од себе док је на клупици испред ловачког дома мотао иситњени дуван у папир.

Замотану цигару је одмах стављао међу усне и са уживањем пућкао. Зими га је то забављало јер се дим мешао са врелим дахом, па се осећао као поглавица који пуши велику лулу мира. Нису му сметали ни промрзли прсти ни ледени образи који су се руменили од хладноће. Уместо да једе паприкаш са старешинама села у топлој брвнари ловачког друштва, Славко је рађе седео на својој клупи, мотао цигаре и гледао како млади ловци вежбају гађајући конзерве и флаше.

Глумица - Јадранка Селец

Аутор текста - Татјана Киждобрански

Емисија Српски на српском емитује се током дана у следећим терминима - 04:55; 07:55; 11:55 и 22:30

Ово издање можете чути поново на таласима Првог програма Радио Београда 21. марта