Џулијан Асанж - најопаснији бескућник света

Асанж, који се налази од 2012. године у амбасади Еквадора у Лондону, најавио је да ће се предати британским властима уколико комисија УН пресуди да је легално ухапшен, јер даље жалбе не би имале значаја.

Иначе, УН су "уплетене" у цео случај након што је творац Викиликса 2014. године поднео тужбу против Шведске која га терети за силовање и Велике Британије која га је "незаконито лишила слободе".

Асанжу је након захтева Шведске за изручење уточиште пружила еквадорска амбасада у Лондону, где се налази од јуна 2012. године.

Џулијан Асанж, којег су поједини публицисти описали "као најопаснијег човека света", сасвим је особена личност, по начину живота, преокупацијама, манирима, школовању, чак и по условима у којима је одрастао.

У интервјуу Њујоркеру лета 2010. године, Асанж је изјавио да се залаже за "научно новинарство", односно ситуацију која би била другачија од постојеће у којој читаоци нису у могућности да провере оно што читају, а што може бити плод злоупотребе.

"Када владе престану да муче и убијају људе, када корпорације престану да злоупотребљавају правни систем, тада ће, можда, доћи време да се постави питање одговорности бораца за слободу говора", истакао је Асанж.

Еквадор и Шведска су се, после шестомесечних преговора, у јануару споразумели да би Асанж могао да буде подвргнут испитивању.

Његова страховања, разумљиво, плод су претпоставке да ће га Стокхолм изручити САД, због обелодањивања поверљивих војних и дипломатских докумената, што би извесно довело до процесa против њега.

Асанж је уосталом сам наглашавао да више не верује у позитиван исход свог случаја, те да страхује да га САД неће пустити на миру због онога што је учинио.

"Могуће је да сам осуђен на смрт", истакао је Асанж.

Викиликс - "Википедија без цензуре"

Асанж је постао глобално познат 2010. године, пошто је 28. новембра Викиликс обелоданио више од 251.000 дипломатских депеша, односно преписку између Стејт департмента и дипломатских представништава САД широм света.

Тај материјал садржао је чак 40 одсто поверљиве грађе, а више од шест одсто тајних докуманата.

И претходно су његове активности изазивале озбиљну главобољу званичника и њихових служби, попут ситуације када се појавио "случај апач", који су Асанж и његови сарадници називали "Пројекат Б".

Радило се о видео запису из кокпита америчког хеликоптера "апач" на којем се види како амерички војници 2007. године, у Ираку, из ваздуха хладнокрвно убијају 18 цивила, међу којима и двојицу новинара Ројтерса.

Асанж је Викиликс основао 2006. године, а са радом је почео јануара 2007. године, а оснивач је описује као "Википедију без цензуре".

Први објављени документ оптуживао је власти Сомалије због ангажовања криминалаца за обављање ликвидација. Веродостојност овог документа одмах је оспорена.

Сајт Викиликс дневно је обелодањивао 10.000 страница докуманата, дипломатских депеша које се од тада нису скидале са насловних страна новина широм света, од "прљавих послова" у светској дипломатији, па до злочина, или трачева.

Тако је обелодањена грађа о убиствима у Кенији, потом одлагању отровних материја на тлу Африке, компромитујућа преписка банака, материјали о дејствима САД у Ираку, Авганистану, или о приликама у Гванатанаму.

За свој рад Асанж је примио многе награде и признања.

Интерполова потерница за Асанжом расписана је 30. новембра 2010. године, а 7. децембра Британци су га ухапсили, на основу захтева Шведске. У тој земљи он је оптужен због наводних преступа сексуалне природе.

Швајцарска банка, блокирала је његова средства, децембра 2011. године са образложењем да пријављено место боравка не одговара истини, док су "Мастеркард", "Виза", "Пејпал", као и "Бенк оф Америка" онемогућавале прилив средстава Викиликсу.

Према тврдњама Асанжа у најбољим временима Викиликс је дневно добијао и до 85.000 британских фунти.

"Андерграунд"

Тек када се појавила његова биографија негде на самом крају 2010. године, на шта је Асанж био приморан како би олакшао финансијске прилике, постало је јасно да је он чувени хакер Мендакс, чији је животни пут описан у књизи Сјулет Драјфус "Андерграунд".

Рођен је јула 1971. године у Таунсвилу, Квинсланд, Аустралија, граду смештеном на североисточном приобаљу Аустралије.

Недалеко од Таунсвила, неких осам километара, на излазу из кливландског залива налази се острво Магнетик, на којем је Асанж у изгледа помало идиличним околностима, у природи, провео знатан део детињства. Магнетик је зелено тропско острво површине педесетак киломатара, попут рецимо Ластова.

Пошто су се његови родитељи развели, када је имао осам година, а мајка се поново удала, уследио период селидби, због борбе за старатељство над децом.

Наводно, чак 37 пута се селио са мајком и браћом до 14. године. И такав начин живота као да је постао његова судбина. Променио је низ школа и факултета. Студирао физику, математику, филозофију, чак и неурологију.

Хакерске групе

Рано се заинтересовао и за рачунарство. Већ у шеснаестој години био је оснивач хакерске групе "Међународни подривачи".

Како је инсистирао у потоњим објашњењима, имали су строг кодекс, који је подразумевао да је недопустиво разарање система у који су успели да провале, као и ма каква промена нађених података.

Хапшен је још као тинејџер због упада у системе универзитета, телекомуникационе компаније "Нортел", чак и Пентагона и НАСА.

Упамћено је да се октобра 1989. године, уочи лансирања свемирског брода "Атлантис", на мониторима НАСА изненада појавио натпис имена хакерске групе "Црви против атомских убица". Асанж је био један од шесторице тинејџера приведених тим поводом.

Иако је процес окончан само новчаном казном од 2.100 долара, пошто је оптужба, ма колико озбиљна и обухватна, напоменула да није било злонамерности у Асанжовим ативностима, последице су ипак биле озбиљне. Дужина процеса и тежина читаве ситуације довели су га до нервног слома. Потпуно растројен, извесно време живео је чак и као бескућник.

Касније, током деведесетих, посветио се изградњи базе података једне асоцијације која се бавила проблематиком старатељства у Аустралији. Имао је јасан лични мотив, јер је водио борбу за сина којег је добио са осамнаест година.

Вероватно поучен искуствима, настојао је да се уклопи у друштвено прихватљиве оквире. Тако је био међу оснивачима предузећа чији су домен биле интернет услуге.

Немиран дух одвео га је на бројна путовања. Као бескућник пропутовао је Азију, а живео у Кенији, Танзанији, Белгији, Швајцарској и на Исланду.

Викиликс- супротстављање илегалним режимима

Када је окупљао групу са којом је основао Викиликс своју намеру је тумачио као супротстављање режимима попут Кине, Русије и земаља централне Азије, а потом исто тако и ма каквог илегалног и неморалног понашања влада односно компанија, "укључујући и америчку власт". Касније се испоставило да је највише пикантерија било је везано за САД и њихову политику.

У уточишту у амбасади Еквадора у Лондону борави дуже од три године, од јуна 2012. године.

Бредли Челси Менинг, који је као војно лице доставио Викиликсу 250.000 докумената чије је обелодањивање потом прославило Асанжа, средином 2013. године осуђен је на 35 година заточеништва.