Тодоровић: Не назире се јако захлађење као компензација за топло време

Од чувених јовањских мразева за сада нема ништа, мада су и ове зиме око Светог Јована били најхладнији дани. Хоће ли нас зима "изнененадити" у другом делу?

Meтеоролог Недељко Тодоровић рекао је гостујући у Јутарњем програму да зима није иста сваке године, некада буде мало хладнија, некада топлија, некада буде више а некада мање снега.

"Ако се узму подаци за Београд за 130 година, број дана са снежним покривачем, висина снежног покривача је у опадању, али ако се математички и статистички обради, онда се види да то није значајна промена. Што би значило да у наредних 30-40 година могу да буду благи порасти тих карактеристика. Све то су мале промене које не можемо да назовемо климатским променама", истакао је Тодоровић.

Метеоролoг је подсетио да смо 10-11 година имали благе зиме, али да су се 2012. године у фебруару заледили и Сава и Дунав, што се повремено јавља, у пет или у 10 година.

"Грађани кад се сећају, они се увек везују за неки екстрем или кад је било сувише топло или сувише хладно. И 2017. се Дунав заледио. Природа је неухватљива, смењиваће се топле и хладне зиме, доћи ће нека зима када је снег до колена", напоменуо је Тодоровић.

Каже да у природи постоји законитост да, ако је у једном делу године натпросечно топло, онда следи период хладног времена или после суше следе падавине, тако да су и ове кише надокнада за сушно лето, тако је и са температурама, али у року од месец дана је немогуће прогнозирати.

Тодоровић напомиње да у нашим крајевима током зиме чешће пада киша него снег.

"Не назире се нека значајна промена да би било неко јако захлађење, да падне снег као компензација за овај топлији део. То је немогуће тврдити, али мало је вероватно да се деси јако захлађење", рекао је Тодоровић, који није хтео да се упушта у детаљнију прогнозу за март и април.

Напоменуо је да у већини година у марту буде последњи снег.

"Пре три године је била топла зима. Први снег у Београду је пао 27. фебруара, али зато је и у априлу било снега. Временске осцилације нису предвидиве у детаље. Календар чини своје. У марту ће температуре бити више, почеће воћке да цветају а биће мразева. Ретке су године да не буде мраза у марту или априлу", рекао је Тодоровић.