Боливудски глумци и мртви политичари – како (зло)употреба ВИ мења изборе у Индији

Ако се питате куда иде вештачка интелигенција (ВИ) у предизборним кампањама и како се све може искористити – погледајте Индију, најмногољуднију демократију на свету.

Готово да нема политичке странке у тој земљи која није прибегла коришћењу дипфејк технологије у својим кампањама.

Творци кампање индијског премијера Нарендре Модија показали су како се вештачка интелигенција може искористити за хиперперсонализован приступ бирачима. У видеу који је дељен путем Вотсапа Моди, генерисан ВИ, обраћа се именом гласачима како би остварио са њима личнији контакт.

И иако стручњаци тврде како тај видео није савршено направљен, јер премијер изгледа као да носи два пара наочара – питање је колики утицај је оставио на бираче.

Боливудски глумци у кампањи

Ипак, снимци који су покренули полицијску истрагу у Индији су они који наводе бираче да гласају за супарнички табор. У њима се виде два најпопуларнија боливудска глумца како критикују премијера Модија и траже од људи да гласају за опозициони Индијски национални конгрес.

Глумци Амир Кан и Ранвир Синг наводно истичу да Моди није одржао обећања из кампање, односно да није успео да се реши критична економска питања током своја два премијерска мандата. Оба снимка генерисана вештачком интелигенцијом завршавају се изборним симболом Индијског националног конгреса и слоганом: "Гласајте за правду, гласајте за Конгрес".

Глумци су потврдили како немају никакве везе са тим снимцима и истакли да су узнемирени злоупотребом њихових ликова у предизборне сврхе.

Ти снимци довели су до покретања полицијске истраге против, за сада, неименованих особа због лажног представљања и превара у вези са креирањем лажних видео-садржаја.

Полицијски службеници који раде на истрази кажу да су захтевали од Фејсбука и Твитера (Икс) да се спорни снимци уклоне са друштвених мрежа, као и да је то учињено. Истрага је и даље у току.

И преминули политичар у предизборном споту

Али то није све што се може видети у Индији. Да ствари буду бизарније, у кампањи је коришћен и лик преминулог политичара.

Наиме, тим Виџаја Васанта, члана Конгресног комитета Тамил Надуа који је огранак Индијског националног конгреса у јужном делу земље, направио је двоминутни видео користећи вештачку интелигенцију, а у којем је његов покојни отац, популарни политичар Х. Васантакумар.

На снимку он наводно убеђује гласаче да дају подршку његовом сину изговарајући речи "иако је моје тело напустило све вас, моја душа је још увек ту".

Ни Комунистичка партија Индије није прескочила тренд коришћења ВИ у предизборне сврхе. У њиховом видео-снимку појављује се Самата, водитељка коју је генерисала вештачка интелигенција, обучена у традиционални сари, а која имитира редовне информативне емисије.

Самата критикује владајућу партију у савезној индијској држави Западни Бенгал, наводећи како не брину довољно о животној средини, као и да су многе реке нестале због нелегалне градње.

Земља са готову милијарду бирача и гласање у седам фаза

Избори у Индији су највећи на свету, односно са највећим бројем гласача – готово милијарду људи има право гласа у тој земљи.

Гласање се спроводи у седам фаза – 19. априла, 26. априла, 7. маја, 13. маја, 20. маја, 25. маја и 1. јуна. Грађани бирају 543 посланика у доњем дому парламента.

Премијер најмногољудније земље света Нарендра Моди се бори за историјски трећи мандат.

А колики утицај има интернет у тој земљи, показују подаци да скоро 900 милиона људи у Индији има приступ интернету.

Истраживања наводе и да просечан Индијац проведе више од три сата дневно на друштвеним мрежама.

Кампања у Индији се дуго фокусирала на контакте од врата до врата и јавне скупове, а широка употреба Вотсапа и Фејсбука у кампањи почела је 2019. године. Ови избори су први у којима је прсте умешала и вештачка интелигенција.

Треба ли свет да брине

А управо (зло)употреба вештачке интелигенције у предизборне сврхе требало би да буде главна тема у 2024. која се сматра изборном годином. Чак половина светске популације излази на биралишта широм света.

Поред Индије, избори се ове године одржавају и у Европској унији, Америци, Месику. Већ су на биралишта излазили грађани Русије, Индонезије, Пакистана и Ирана.

Коришћење вештачке интелигенције захтева делић времена и новца утрошеног на традиционалну кампању, а има потенцијал да постане суштински инструмент на изборима, упозоравају стручњаци.

"Ове године ће то бити Дивљи запад и нерегулисан простор", сматра Пратик Вахре, извршни директор "Internet Freedom Foundation" са седиштем у Њу Делхију. Технологија, додаје, улази у медијски простор који је већ "загађен дезинформацијама".

Ипак, стручњаци напомињу да иако технологија "хрли" на политичку сцену постоје заштитни алати и механизми који могу да спрече злоупотребе. Питање је само колико се користе.

А како технологија напредује, бирачима ће дефинитивно бити све теже да разликују стварне и вештачки генерисаних порука.