Читај ми!

Око: Путин – 87 одсто шанси да надмаши Стаљина

Професора на Факултету политичких наука и оснивача Центра за руске студије Синишу Атлагића није изненадила победа Владимира Путина на председничким изборима у Русији, ни велика излазност, али јесу слаби резултати тројице противкандидата. Истиче да је институција председника у тој земљи изнад свих власти. Новинар недељника Време Милан Милошевић пак оцењује да је реч о ратним изборима, када већина иде под заставу врховног команданта. Милошевић каже и да смрт опзиционара Алексеја Наваљног није одговарала Путину, али није ни утицала на руско јавно мњење.

Владимир Путин требало би да буде најдуговечнији председник у модерној историји Русије. Нови шестогодишњи мандат, којим би требало да надмаши Стаљинов боравак на власти, добио је непристојно високим бројевима.

За Путина је гласало 80 одсто грађана Санкт Петербурга, 85 одсто грађана Москве, по 95 одсто грађана Луганска и Донбаса и 98 одсто гласова грађана Чеченије.

Професор Синиша Атлагић, гостујући у емисији Око, рекао је да га резултати руских избора нису изненадили јер је Путинов рејтинг у земљи растао од фебруара 2022. године.

Атлагић истиче да га није изненадила ни велика излазност бирача, али јесте мали проценат гласова који су освојили други кандидати.

"Очекивао сам да ће противкандидати имати већи број гласова, поготово млађи (Владислав) Даванков. Партије на чијем су челу да су сутра избори, имале би по десет одсто. Није лако изаћи на црту лидеру који је већ 20 година на власти и који је још на првим изборима, 2000. године, добио преко 50 одсто", наводи Атлагић.

"Смрт Наваљног није одговарала Путину"

Новинар Милан Милошевић оцењује да је реч о "ратним изборима" у Русији, као и да већина у таквим условима иде под заставу врховног команданта, који је сада Путин.

"Русима је било тешко, поред подршке коју су давали Путину и војсци, да се привикну на рат, који је психолошки тежак, са братским народом. У међувремену, навикли су се на рат и доживљавају га као сукоб са НАТО-ом и колективним Западом", каже Милошевић и додаје да му није из тих разлога била изнанађујућа Путинова победа.

Према његовим речима, и смрт опозиционара Алексеја Наваљног није утицала на руско јавно мњење, а усред кампање није одговарала ни Путину.

"Наваљни је био искључен из једне либералне формације због национализма, али у међувремену је ушао у антикоруптивну причу. Руси су укапирили да је то финансирано са Запада и били су жестоки у обрачуну", објашњава Милошевић.

Институција председника у Русији

Атлагић је објаснио је да је, према руском уставу, институција председника у Русији од великог значаја, обједињујућа и изнад поделе власти на законодавну, извршну и судску власт.

"Председник именује министре одбране, унутрашњих и спољних послова, државне безбедности, као и губернаторе у областима. Председник има обједињујућу функцију", наводи Атлагић.

Говорећи о економском аспекту у Русији, Атлагић каже да је, на пример, Москва 2007. године била два пута скупља за живот од Београда, али је његова недавна посета показала да се ситуација сада променила – 25 одсто је јефтинија, када је реч о основним намирницама.

Милошевић такође наглашава да су санкције Запада Русији више утицале на Немачку, која је у рецесији, него на Москву.

"Питање је коме су уведене санкције. Раскид привредне везе са Русијом, држи Немачку доле", наводи Милошевић.

Европски лидери на корист Путина

На питање каква је глобална позиција Владимира Путина, Атлагић одговара да руски председник делује самоуверено, као и да је задовољан ситуацијом, што се види и кроз његову реченицу после победе на изборима – ако буде потребе, правићемо санитарни коридор ка Харковској области.

"То указује да је спреман да иде даље, како каже, са специјалном војном операцијом. Чини ми се и да је Запад свестан да нема лидера, попут Черчила и Де Гола, који ће моћи да му се супротстави. Макрон претендује да буде ратни вођа, али као да би на свакој свадби желео да буде младожења, а на сахрани покојник. И то све иде у прилог Путину", наводи Атлагић.

Симпатије према Стаљину

Атлагић сматра да тема демократије у Русији није тема на којој су се добијали или губили избори.

"Стаљин је, на пример, веома популаран у Русији – 47 одсто људи каже да је личност према којој гаје дубоко поштовање, а 16 одсто има симпатије према њему. Прича о Стаљину је копча о недемократичности избора", наводи професор на ФПН-у.

Атлагић истиче да може да замисли да се Русија врати у Европу, попут учествовања на спортским такмичењима, али да ће то ићи споро.

"Путин би преговарао, али нема с ким"

Милошевић наводи да у Европи постоји ратна психоза, те кенсел руске културе у Европи, као и да се не зна шта је остало од либерализма, који је Џозеф Бајден раније промовисао као модел да би стао на пут ауторитарним режимима. 

"Путинов први циљ је да преговора о европском моделу безбедности под условима које помиње још од минхенског говора из 2007. године – да НАТО удаљи од граница и заустави продор Алијансе на исток. Путин би преговарао са Европљанима кад би имао с ким", истиче Милошевић.

субота, 27. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво