Читај ми!

Немачка министарка спољних послова Бербок у Индији: Рикшом до пријатељства

Индија се није показала као лак терен за немачку министарку Аналену Бербок. Њен индијски колега није прећутао разлике у погледу на рат у Украјини, али је закључен битан споразум о досељавању индијске радне снаге.

Аналена Бербок је боса посула латице ружа пред меморијалом Махатми Гандију у Њу Делхију, на месту где је икону индијске борбе за независност 1948. усмртио један хиндуистички екстремиста. Тако је, традиционално и указивањем поштовања, у понедељак (5. децембар) почела посета немачке шефице дипломатије многољудној земљи.

Пре тешких разговора, Бербок је порадила на имиџу возећи се рикшом кроз заузете улице Делхија, застајући код радњи, па је чак у једном храму припомогла у прављењу хлеба за сиротињу. А онда се прешло на ствар.

Берлин види Индију као "савезника" и "партнера са којим дели вредности", рекла је Бербок после састанка са колегом Субрахмањаном Џаишанкаром. Приде је потписала важан споразум за Немачку о досељавању индијске радне снаге и студената.

Посета је оцењена као део немачке потраге за савезницима у јеку руске агресије на Украјину и заоштравања односа Запада са Кином, земљом са којом Немачка има највећу трговинску размену. Један од наслова у немачким медијима је чак гласио: "Бербок жели савезништво са Индијом против Кине".

Но Бербок је рекла да Индија није "резервни партнер за Кину" већ се начелно тежи диверзификацији економије. Додала је да недаће настале руском агресијом показују колико је рђаво ослонити се на једног партнера, рецимо у сфери енергетике.

Индијске критике због енергената

Џаишанкар није прећутао да, благо речено, његова земља има различито виђење рата у Украјини од Европске уније. Он се посебно осврнуо на европски ембарго на руску нафту који је на снази од понедељка - руска нафта ће танкерима смети да се допрема у ЕУ само по цени до 60 долара за барел.

"Разумем да постоји конфликт. ЕУ ту има своју позицију", рекао је индијски шеф дипломатије. Али је указао да је ЕУ од почетка рата у Украјини купила више руских енергената него десет других највећих купаца заједно.

Џаишанкар се пожалио да окретање ЕУ арапским енергентима диже цене у небеса и за земље попут Индије, и да би му било драго кад би у Бриселу мало размислили ко шта и од кога пазари на свету.

Земља од 1,4 милијарде становника, која је прошле седмице преузела и председавање Групом 20 индустријских нација и земаља у убрзаном развоју, иначе није увела никакве санкције против Русије.

Али има и одређене захтеве према Москви. Тако је Џаишанкар пред Аналеном Бербок потврдио новинарима да је Москви достављена листа од петсто индијских производа којима би требало омогућити приступ руском тржишту. Према писању Ројтерса, међу њима су и делови за аутомобиле, авионе и возове, које Русија више не може да добавља са Запада.

Франкфуртер алгемајне цајтунг је оценио да ће Индија бити "тврд орах", јер од независности избегава сврставање у блокове и води политику пре свега у свом националном интересу.

"Запад Индијцима може да пружи атрактивне понуде. Има много заједничких интереса. Али, ни Американци не могу да дођу у Делхи са списком одлука и да очекују да тамо само климају главом. Европљани то тек не могу", пише угледни лист.

Индијци стижу у Немачку

Више је слагања било када је у питању исељавање Индијаца у Немачку. Двоје министара су потписали миграциони споразум, први такве врсте који Немачка закључује са неком земљом. Он олакшава рад и студирање Индијаца у Немачкој, и обратно, мада нема назнака да ће Немци масовно похрлити да живе и раде у Индији.

Према наводима Министарства унутрашњих послова у Берлину, то би требало да буде модел за споразуме са другим земљама док Немачка грозничаво тражи радну снагу.

"Постављамо темеље за то да квалификоване младе Индијке и Индијци у Немачкој скупљају радно и практично искуство, студирају, почну стручно образовање или раде као квалификована снага", рекла је министарка унутрашњих послова Ненси Фезер о томе. "То је нови важан корак да се придобије стручна радна снага која је хитно потребна немачком тржишту рада."

Истовремено би требало да се олакша депортација Индијаца који стижу у Немачку тражећи азил, па бивају одбијени. Тема индијских тражилаца азила се уопште појавила недавно, а Берлин је због тога критиковао Србију до које су Индијци - и Тунишани или Бурунђани - могли да путују без виза, те су неки настављали пут ка Западу илегално.

Тренутно у Немачкој живи око 200.000 Индијаца, а тврди се да 5.000 њих ту борави илегално и да треба да буду враћени. Чак 25.000 студената у Немачкој долази из Индије, што их чини другом највећом групом страних студената.

Бербок, која се у Индији задржава и у уторак на форуму о пацифичком региону који организује Немачки Маршалов фонд, истакла је и иначе велики потенцијал сарадње Берлина и Њу Делхија. Рачуна се да ће већ идуће године Индија престићи Кину као најмногољуднија земља света.

субота, 04. мај 2024.
17° C

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се