Годишњица смрти Џорџа Флојда, шта је променила његова смрт

Прошло је годину дана од када је у Минеаполису убијен Афроамериканац Џорџ Флојд, када је полицајац приликом хапшења на његовом врату држао колено, док се Флојд није угушио. Његова смрт покренула је вишедневне протесте широм САД и глобални покрет "Црни животи су важни" који се пре свега залаже против полицијске бруталности и расизма. Годину дана касније у САД су покренуте реформе у правосуђу и полицији како би се искоренио системски расизам.

Агонија Џорџа Флојда трајала је скоро девет минута пре него што је издахнуо, претходно молећи полицајца да га пусти јер не може да дише.

Његова смрт, коју је снимио случајни пролазник, покренула је протесте широм САД и света, а покрет "Црни животи су важни" (Black Lives Matter) инсистирао је на питању расизма.

Од смрти Џорџа Флојда, људи проналазе различите начине да се залажу за промене у борби против полицијске бруталности и расизма.

"Американци, морамо да се окупимо како бисмо обновили поверење између органа за спровођење закона и људи којима служе и искоренимо системски расизам у нашем кривичноправном систему и спроведемо реформу полиције", поручио је председник САД Џозеф Бајден.

Неки активисти захтевају да се новац намењен полицији преусмери другим организацијама.

У Минеаполису, где је убијен Џорџ Флојд, градско веће је гласало за смену полицијске управе што је спречио градоначелник.

У Атланти, где је полиција 2020. године убила још једног ненаоружаног Афроамериканца, градоначелник града ограничио је употребу силе полицији, док је градоначелник Њујорка ускратио полицији значајна средства и рекао да ће новац бити уложен у омладинске и социјалне службе.

Уклањање статуа колониста и симбола ропства

Иако је ропство у САД окончано после Грађанског рата, широм америчког Југа остале су бројне статуе робовласника и споменика подигнутих у част војника Конфедерације.

Током 2020. неке од тих статуа су уклоњене или срушене било од стране локалних власти било од стране демонстраната.

Неке школе и улице назване по вођама Конфедерације такође су преименоване.

У Вашингтону је градоначелница Мјуриел Бовсер централну улицу која води ка Белој кући назвала по покрету "Црни животи су важни".

Сличних примера било је и у европским градовима где су на мети били споменици коленијалних владара.

Образовање и брига о младима

Поново је пажња окренута ка образовању младих из сиромашних квартова и делова земље.

Покренута је и кампања ревизије историјских уџбеника и инсистирању на мултикултуралности друштва, тако да деца више уче и знају о мањинским етничким групама него што је то до сада био случај. Такође, већи акценат је стављен на подучавање младих о расизму.

Наставни програми се ажурирају посебно када је реч о расизму и доприносу Афроамериканаца, Латиноамериканаца, Азијата и других етничких група америчком друштву.

Улога медија

Годинама су амерички и британски медији имали огроман утицај на то како се приказују Афроамериканци, често као криминалци, неурачунљиви и људи пуни беса због чега их демонстранти сматрају одговорним за негативну медијску слику о Афроамерикацима и другим етничким групама као и за недостатак разноликости и инлузије.

Компаније су позване да објаве своје извештаје о укључености Афроамериканаца и колико су они подржани на радним местима.

Статистике показују да су Афроамериканци углавном дискриминисани на радним местима.

Слично је и у култури због чега су упућени позиви да се више финанисирају пројекти који промовишу Афроамеричке уметнике, а људи едукују о стварима које потичу из њихове културе.