Украјина између два поретка

Панел Минхенске конференције (МСЦ), који се одржава 16. и 17. јуна, већ педесет и једну годину окупља истакнуте политичке, војне и безбедносне представнике низа држава и савеза. Поред главног годишњег сусрета у самом Минхену у фебруару, учесници конференције повремено заседају и у другим великим градовима (Москви, Пекингу), овог пута у бечкој палати "Лихтенштајн".

На самом почетку скупа, немачки дипломата Волфганг Ишингер, који већ шест година председава Конференцији, поставио је њене тематске габарите: Како вратити поверење у односима између Запада и Русије које је доведено у питање избијањем украјинске кризе? Како помоћи Украјини да спроведе реформе које Запад од ње очекује у замену за помоћ? И, кад је НАТО у питању, да ли он ради превише или премало?

Представник домаћина, аустријски министар спољних послова Себастијан Курц истакао је да је избијањем украјинске кризе пре годину и по "читава европска безбедносна структура доведена у питање, али не и срушена".

Курц је и сада поновио тезу коју је изрекао у више наврата – да се трајна безбедносна архитектура Европе не може градити без Руса, већ само са њима.

Политика или-или пред коју је Украјина стављена прошле године није била исправна. Земљама као што је Украјина мора се допустити могућност да остварују обе врсте интеграција, и са Унијом, и са Русијом. При томе "не треба сметнути с ума да је Русија та која је прекршила међународно право", закључио је Курц.

Његов украјински колега, министар спољних послова из Кијева Павел Климкин, одржао је уводно слово са темом о будућности Украјине. У наредним годинама он своју земљу види као "уједињену, реформисану, демократску и европску". Децентрализацију није спомињао посебно као део реформи које Запад тражи од Кијева.

Климкин се супротставља идеји надметања два типа интеграције, једну предвођену Европском унијом, другу руским престижним пројектом Евроазијске уније. "Њихово међусобно такмичење само ће створити услове за замрзавање конфликта на истоку Украјине", изјавио је Климкин.

Оштро је напао политику Москве изјавом како "Русија не жели никакво решење, већ само продубљује несигурност и дестабилизује Украјину", додајући како "тренутни развој ка замрзнутом конфликту за Москву није политички циљ, већ морални став".

Сви остали учесници бечког састанка наступали су "незванично", тако да се само може описивати основни тон њихових ставова, али не и идентификовати извор.

Са америчке стране је јасно изречен став да ће се сви будући односи између Вашингтона и Москве мерити према ставу који Русија заузме према Украјини. Питање Украјине је за Сједињене Државе унапређено у глобално питање и ту се не може очекивати ни трунка попуштања. Из истих кругова је најављена могућност пооштравања санкција.

Вашингтонска стратегија према Русији састоји се из три дела: подржавање суверенитета и интегритета Украјине; умиривање страхова савезника у источној Европи од Руса; подизање цене за Москву у њеном подржавању сепаратиста.

Са супротне стране је дошао одговор да споразум "Минск 2" не важи само са руску страну већ и за украјинску, али да су западне институције заиста спремне да тај документ тумаче као листу обавеза која се ексклузивно односи само на Москву.

Дискусија у палати "Лихтенштајн" је открила да су погледи учесника једнако удаљени као што су били и у време избијања кризе у јесен 2013. Питање "шта Русија у ствари уопште хоће" често се чуло, као и констатација да је Украјина кључни елемент европске безбедносне архитектуре.

У дискусији се чула и изјава како је Запад "нови политички феномен" – врло интересантан и интригантан став, који ће сигурно бити даље разрађиван.

Остали учесници скупа у барокној палати "Лихтенштајн" су, између осталих, и српски министар спољних послова и актуелни председавајући ОЕБС-а Ивица Дачић, европски комесар за суседску политику Јоханес Хан, руски помоћник министра спољних послова Алексеј Мешков, председник Естоније Томас Илвес, саветница председника Обаме за Русију Селест Валандер, министри спољних послова или одбране из низа земаља, као и истакнути национални или европски парламентарци и дипломате.