Азија на прагу блоковске поделе

Јапански премијер Шинзо Абе је крајем прошлог месеца боравио у вишедневној званичној посети Сједињеним Америчким Државама и притом одржао говор пред оба дома америчког парламента, поставши први јапански премијер којем је то пошло за руком.

Јапански лидер је том приликом изјавио да ће његова земља до лета донети законске одредбе које ће омогућити јачање војног савеза са САД.

Tакође, најавио je да ће јапанска влада наставити заједнички рад са САД на продубљивању стратешког савеза са Аустралијом, земљама АСЕАН-а и Индијом, који је усмерен на ограничење раста кинеске војнополитичке моћи у Азији.

Јапан као "нова Велика Британија"

Премијер Абе је нагласио великодушност америчког народа, који је, по окончању Другог светског рата, Јапану упутио хуманитарну помоћ упркос непријатељству за време трајања тог сукоба.

Абе је свој говор у Америчком конгресу завршио рекавши да је нада највеће богатство које америчко-јапански савет доноси свету, што је наишло на велико одобравање у америчким политичким круговима и јавности.

Тако се у коментарима америчких политичара и новинара након иступа премијера Абеа у Конгресу војнополитички савез са Јапаном оцењује као "идеалан", а поједини аналитичари чак говоре о Јапану као о "новој Великој Британији", односно новом најприврженијем и најмоћнијем америчком савезнику.

Разлог за то је што, у ситуацији где САД настоје да фокус своје спољне политике пребаце са Блиског истока на Азијско-пацифички регион, војноекономска моћ Британије опада, док Јапан и даље одржава релативно снажну економију и висок степен технолошког развоја.

Токио сада предузима и конкретне кораке да се, не само економски већ и политички и војно у Азији наметне као савезник земаља попута Вијетнама, Филипина и Индије, које се осећају угрожене растом кинеске моћи.

У Јапану, међутим, коментари медија поводом посете премијера Абеа САД углавном су фокусирани на питање ревизије јапанског устава. Абе је, наиме, у свом обраћању Америчком конгресу изнео план да се законска регулатива која би то омогућила донесе већ током лета. Највиши правни акт до сада је онемогућавао активну и потпуно реципрочну колективну одбрану са САД, односно војно ангажовање јапанских трупа ван граница сопствене земље.

Јапански врх сматра дубоке законске промене, укључујући ту и ревизију устава, неопходним кораком у борби да се земља одупре војнополитичком притиску и територијалном изазову све моћнијег континенталног суседа – Народне Републике Кине.

Поједини коментатори међународних односа изражавају мишљење да је Јапан успешно одолео двогодишњем војнополитичком и економском притиску Кине у вези са спорним територијама у протекле три године, јер је ових дана видно отопљавање односа између те две далекоисточне државе.

Наиме, јапанска влада је 2012. године национализовала спорна острва Сенкаку (кинески Дијаоју) у Источном кинеском мору, која су до тада била у приватном власништву једног јапанског бизнисмена. Тада су кинески рибарски бродови, патролни чамци и извиђачки авиони почели да у великом броју улазе у водени и ваздушни простор око тог мајушног ланца острва који лежи на великим резервама гаса да би демонстрирали чињеницу да Кина не признаје управу јапанске државе над њима. У самој Кини одржавани су протести пред јапанском амбасадом, уништавана имовина и бојкотована роба предузећа из те далекоисточне царевине.

Да би одговорила на те, из Токија гледано, провокације, јапанска влада је спровела широки спектар мера: пребацила је више војних ефектива на југ земље, формирала нови амфибијски корпус који комбинује сва три рода војске и који је способан да ефикасније води борбу на удаљеним острвима, повећала потрошњу за армију.

Абеова влада је и ублажила ограничења на извоз јапанског наоружања, потписала више споразума о војнотехнолошкој сарадњи са традиционалним америчким савезницима као што су Велика Британија и Француска, те почела да још интензивније ради на јачању војног савеза са самим Сједињеним Америчким Државама.

У протеклих шест месеци јапански премијер Абе и кинески председник Си Ђинпинг сусрели су се два пута, као резултат дужих преговора и више претходих сусрета на нижим нивоима.

Јапан је у протеклих годину дана осетно ублажио визни режим за кинеске грађане, који сада пристижу у стотинама хиљада доносећи велику благодет јапанским угоститељима, трговцима и произвођачима електронике.

Очекује се и да јапанске инвестиције у Кину, које су драстично опале током времена највеће затегнутости у политичким односима између две земље 2013. и 2014, ове године поново почну да расту.

Чини се и да кинеска влада и армија све више пажњу усмеравају на Јужно кинеско море и тамошњи територијални спор са Вијетнамом и Филипинима. У том смислу, проблем сучељавања Кине и Јапана око острва Сенкаку сада бледи или се бар на извесно време замрзава. Фокус у односима тих двеју земаља се, прагматично, пребацује на економска питања.

Променама јапанског устава (не)извесна 

Упркос томе, територијални спор остаје семе раздора између Кине и Јапана. Власти у Токију и даље виде јачање своје армије и војног савеза са САД као неопходне мере за супротстављање амбицијама Кине да прошири свој војнополитички утицај у Тихом океану.

Међутим, вероватно највећа препрека за продубљивање савеза са САД је домаћи устав који је, иронично, усвојен по диктату из Вашингтона за време америчке окупације, непосредно по завршетку Другог светског рата.

У њему се јапанска држава и народ, у светлу грешака почињених у том сукобу, у потпуности одричу употребе силе у решавању међународних конфликата, па чак и поседовања војске.

Због тога, и дан-данас оружана формација Земље излазећег сунца формално носи назив "Јапанске снаге за самоодбрану" а не "војска" или "армија", што је компромис између онога што налаже устав и очигледне чињенице да Јапан има 245.000 људи под оружјем.

Они данас носе војне униформе јер је првобитни амерички план о томе да се Јапану дозволи само поседовање полицијских снага, који је инкорпориран и у јапански устав, напуштен упоредо са почетком непријатељстава на Корејском полуострву и продубљивањем Хладног рата између САД и СССР-а.

Те одредбе устава у послератном Јапану традиционално су тумачене изразито пацифистички, као забрана за војно ангажовање јапанских трупа ван њених граница.

Припадници оружаних формација те далекоисточне земље су у иностранству до сада били ангажовани искључиво на инжењеријским и логистичким задацима у очувању мира и у послератној обнови на кризним подручјима под окриљем УН, или као позадинска подршка војсци САД у њеним акцијама на Блиском и Средњем истоку.

Јапанска влада је, међутим, прошле године донела одлуку о измени званичног тумачења устава, па сада власти у Токију сматрају да припадницима Јапанских снага за самоодбрану устав даје право на колективну одбрану са савезницима. Одобрење парламента за ту одлуку очекује се током овог месеца.

Јачање веза са САД 

Крајем прошлог месеца одржан је и састанак министара спољних послова и одбране САД и Јапана, у којем је потврђена сагласност о стационирању нових, најсавременијих америчких борбених средстава у Јапану. Дато је зелено светло за заједнички рад на развоју војних технологија и сарадњи у области безбедности не само на земљи већ и у свемиру и кибернетском простору.

Тако, полако али сигурно, влада премијера Абеа ствара политички и правни оквир који омогућава неограничену колективну одбрану са САД, и ван јапанске територије и у случају да Јапан није директно нападнут.

Власт тиме настоји да елиминише асиметричност која је до сада постојала у посвећености том војном савезу, где су САД отворено и безрезервно пружале Јапану заштиту својим нуклеарним кишобраном и ваздушним и поморским ефективима. С друге стране, Јапан је могао да војно притекне у помоћ Америци само у случају да су нападнути њени војни ефективи на самој територији Јапана.

Јапански политичари из редова владајуће Либерално-демократске партије уверени су да само савез у којем не постоје географска и правна ограничења може пружити довољне гаранције за безбедност у условима када расте кинеска војна моћ.

Најмногољуднија земља света настоји да спроведе своју нову стратегију о активнијем изласку на море. То у пракси значи потискивање америчких ваздушних и поморски ефектива од своје обале, остварење веће контроле над стратешки важним трговачким рутама у Јужном и Источном кинеском мору и одлучнији и снажнији наступ у територијалним споровима у Пацифику.

Даљи корак у уклањању формално-правних препрека за јачање војног савеза са САД је доношење нове законске регулативе која би пружила правни легитимитет за деловање власти, а могуће и измена текста устава. То би отклонило евентуалну сумњу у вези с тим колико је одређено тумачење највишег правног акта оправдано или да ли је нова законска регулатива у складу са њим.

Власт за то има више него довољно политичког простора, с обзиром на то да ужива апсолутну већину у парламенту.

Проблем за власти је, међутим, то што се против измене устава изјашњава око 60 одсто јапанских грађана. Ангажовање јапанских трупа у иностранству, упркос сталном извештавању медија о кинеској претњи, подржава само четвртина гласача. Зато је могуће да ће даље правне реформе усмерене на јачање војног савеза са САД бити, бар на извесно време, ограничене на доношење нових закона.

Поставља се питање како је могуће да власт која наилази на такво противљење када је у питању напуштање послератне пацифистичке политике ужива апсолутну већину у парламенту?

Одговор на то питања јесте да је приоритет у животу просечних јапанских грађана економија, а да владајућа Либерално-демократска партија у тој области ужива велико поверење грађана.

Влада, дакле, има јасан мандат и легитимитет који су јој дали многи бирачи на недавним изборима. Због тога критика опозиционих партија да је иступ премијера Абеа, који је у америчком законодавном телу обећао измену правне регулативе у сопственој земљи до краја овог лета, арогантан и непримерен, вероватно неће бити довољни да заустави рад владе на продубљивању колективне одбране са САД, као ни повремене демонстрације домаћих пацифистичких група и општа антимилитаристичка клима у јапанском јавном мњењу.

Амерички утицај све интензивнији у Тихом океану

Јапански премијер је у свом говору у Америчком конгресу изнео и оцену да је "циљ близу" када је у питању потписивање билатералног уговора о Транспацифичком партнерству (ТПП), међународном споразуму о слободној трговини у Азијско-пацифичком региону.

ТПП предвиђа уклањање квота и драстично смањивање царина за увоз и обухвата државе са азијског и америчког континента које излазе на Пацифик, као и Аустралију и Нови Зеланд.

Споразум подразумева да се земље чланице низом билатералних договора међусобно сагласе о кокретним детаљима будућих, слободнијих трговачких веза.

Државе које учествују у Транспацифичком партнерству очекују да захваљујући њему увећају свој национални бруто производ за један до два посто годишње.

Интересантно, иницијатива за чвршће економско повезивање кроз ТПП, коју су покренуле САД, не обухвата Кину, другу по обиму економију света. Кина економски и културно припада том региону и, вероватно, једина има капацитете да великим количинама јефтиних производа заспе америчко тржиште и озбиљно га уздрма проузрокујући затварање домаћих фабрика и трговачких фирми.

У ту иницијативу није укључена ни Русија, која такође излази на обалу Пацифика, па САД остају убедљиво највећа и најмоћнија економија у том споразуму. Вашингтон има потенцијал да од домаћих предузећа у мањим земљама потписницама ТПП-а преузме локално тржиште и тако повећа економску зависност сваке од тих земаља у односу на САД.

Изостављање Русије и Кине јасно указује на то да ТПП није ни просто трговачки споразум, већ и политички уговор. Јапански премијер је, чини се са одобравањем, ту чињеницу изнео у Конгресу.

Абе је, наиме, рекао да "ТПП превазилази економску корист и има везе и са безбедношћу", те поменуо могућност да САД и Јапан кроз њега "шире заједничке вредности по свету" као што су "владавина права, демократија и слобода."

У Јапану најснажније противљење ТПП-у са САД до сада су изражавала удружења пољопривредника, нарочито сточари и узгајивачи пиринча и пшенице.

Наиме, очекује се да ће потписивање међудржавног споразума о слободној трговини између те две земље задати велики ударац јапанским произвођачима говеђег и свињског меса, који на својим малим фармама не могу да остваре ниску цену коју постижу амерички произвођачи на својим пространим поседима.

Такође, Јапан је изразито планинска земља са врло мало равнице и обрадивих површина, па су поља пиринча и других житарица у тој држави мала и расцепкана. То, такође, значи да ће амерички фармери који се баве узгојем тих култура моћи да заспу јапанско тржиште великим количинама јефтиних житарица, јер се оне у САД производе на великим површинама које омогућавају масовно и ефикасно коришћење пољопривредне механизације.

С друге стране, међутим, потписивању споразума о укидању трговинских баријера између две државе у Јапану радују се предузећа из области ауто-мото индустрије, произвођачи индустријских машина, алата, електронских уређаја, робота и делова за потребе авио-индустрије.

Ти исти сектори, међутим, у САД пружају отпор потписивању уговора о слободној трговини са Јапаном. Интересе тих сегмената америчке привреде, чини се, штите демократе, које у Конгресу коче одобрење тог споразума.

Такође, демократе су нарочито забринуте због чињенице да Јапанска банка блиско сарађује са владом у Токију и манипулише вредношћу јена, често га намерно обарајући како би појефтинила јапанске производе у иностранству. Такве манипулације нарочито одговарају великим јапанским извозницима из области аутомобилске и тешке машинске индустрије.

Све јасније дефинисање блоковских савеза у Азији

Народна Република Кина је, реагујући на ТПП, изнела сопствену економско-политичку иницијативу о интензивирању трговине и интеграцији тржишта "Појас свиле", које обухвата целу Азију и источну и средњу Европу.

Притом, Пекинг је успешно покренуо поступак за оснивање Азијске банке за инвестиције, која ће бити независна од америчког и јапанског капитала и политичког утицаја.

Суочене са том чињеницом, владе Јапана и САД ће сада несумњиво учинити све што је у њиховој моћи да изнађу компромис, неутралишу противљење ТПП-у у својим државама и потпишу тај споразум у најкраћем могућем року.

Санкције које Запад спроводи против Русије због конфликта у Украјини и сталан притисак САД и њених савезника на Кину усмерен на успоравање и ограничење њене војнополитичке и економске моћи у Азијско-пацифичком региону, зближиле су Русију и Кину више него икада раније.

О томе сведочи потписивање дугорочних међудржавних уговора вредних више стотина милијарди долара између Пекинга и Москве о куповини сибирске нафте и природног гаса, заједнички маневри оружаних снага две земље у Пацифику прошле године и у Средоземном мору касније овог месеца.

Показатељ добрих односа јесте и недавна парада за Дан победе у руској престоници, где је председник Си Ђинпинг стајао раме уз раме са председником Путином.