Тајне службе: Ловачко друштво "Продорни поглед"

Како парламентарни одбори и опозиција са Зеленима и Левицом не даје знаке умора, већ напротив, најављује нова „саслушања" ове недеље, то питање је далеко од тога да буде хипотетичко.

Оно што актуелну НСА-БНД аферу разликује од уобичајених "шпијунских" афера које повремено потресају националне просторе европских држава, јесте њена прецизна концентрација на неколико сасвим одређених особа, временских периода и тип активности.

"Шпијунске" афере се обично појављују као "брејкинг њуз", остају недоречене и нестају нерасветљене, често будећи утисак како су ту углавном да би подизале медијске тираже.

Ова, међутим, има два јасна адресата, два министра чији је ресор сама влада, такозване владине "кординаторе": један је Петер Алтмајер, на тој дужности од децембра 2013, други Томас де Мезијер, актуелни министар полиције, који је између новембра 2005. и октобра 2009. обављао функцију главног владиног кординатора.

Оно што сад опозиција и медији раде се сликовито може представити на следећи начин: Покушавају да ухвате Де Мезијера у лажи, не би ли тиме натерали Алтмајера да реагује и отвори им пут до Ангеле Меркел, која би тако била присиљена да, у европској и немачкој јавности, комотни статус краљице протестантске етике и политичког морала стави на пробу.

Најновије испитивање немачког Инса института (наручилац: Билд; узорак: 2.150 испитаника) показује да афера озбиљно гребе по имиџу канцеларке – чак 62 одсто интервјуисаних сматра да је њена веродостојност озбиљно угрожена. Мишљење о "штетности за канцеларку" заступа 77 одсто социјалдемократских бирача, али и 54 одсто оних који гласају за Унију.

Доктор Т(абула раза)

Прошле среде и четвртка су два парламентарна одбора имала густо напаковани дневни ред, а исти интензитет се очекује и наредне седмице.

Неколико референата и подшефова БНД-а, увек под иницијалима, реконструисало је властиту улогу у остваривању договара о сарадњи немачке и америчке информативне службе после 9.11.

"Др Т", референт из БНД-ове централе у Пулаху и његов шеф Д. Б. дали су, према анализи немачког Шпигела, кључне изјаве прошле недеље.

Крајем 2013, на таласу интернационалне НСА-афере (Сноуден), Д. Б. "на своју руку" даје налог свом референту, "Доктору Т", налог да се позабави огромном банком података са НСА "селекторима", то јест Американцима интересантних појмова.

"Доктор Т" је разложио податке најпре по врсти комуникације – телефон, хенди, факс, мејл; затим по регионима и на крају по доменима. За тај посао му је требало месец дана, али је на крају филтрирао листу од две хиљаде "критичних" селектора и предао је свом директно надређеном шефу Д. Б.

(Мала дигресија: Свака сличност са некадашњом југословенском комунистичком службом ДБ није намерна. Ако ишта, "Алекса Жунић" је интернационални феномен!)

Може ли Парламентарни истражни одбор за деловање НСА у Немачкој да добије увид у ту листу?

Не може, одговорио је "Др Т". Не може, јер папирних и електронских доказа нема – извештај је сачињен у једном примерку, на позајмљеном компјутеру који "због обима података" није био повезан са електронским системом БНД-а.

То "пеликаново писмо", на немачки начин, очито је шетало по различтим нивоима БНД-а док није по правилу службе завршило на столу Алтмајера, а неколико минута након тога и у рукама канцеларке. И то је та листа са селекторима, поред оне старије из 2008, коју парламентарни одбори траже од Алтмајера и Меркелове, а она одбија да их испоручи "док не добије зелено светло од Вашингтона", како је изјавио њен потпарол прошле недеље.

"'Доктору Т' су се тресле руке за време наступа пред парламентарцима", коментарише Шпигл.

Индустријске шпијунаже није било!

Део прецизног фокуса афере у питању односи се и на тип активности – конкретно на индустријску шпијунажу унутар западног табора политичких пријатеља.

Када је Де Мезијер прошле среде одговарао на питања парламентараца у сталном Одбору Бундестага за контролу тајних служби, изјавио је да он као главни владин координатор "није знао за случајеве индустријске шпијунаже".

Интересантан одговор, коментарише Шпигл, поготово кад се зна да то није било његово питање.

Напротив, питање је гласило: "Да ли Американци покушавају да прошире информативно скупљање података на области које не леже у заједничком немачко-америчком интересу?"

Индустријске шпијунаже није било – зашто је у одговору?

Један кратки скок до Беча: на "НСА-Конгресу" у Хофбургу, где су учествовали парламентарци из одбора за контролу тајних служби с обе стране Атлантика, амерички представник Давид Медине је, према извору из Слободарске партије Аустрије (ФПО), изговорио једну необично формулисану реченицу – како "он потврђује да није било индустријске шпијунаже из економских разлога".

Да ли то значи да је индустријске шпијунаже било из неких других, политичких или безбедносних разлога?

Један од разлога због којег ЦДУ почиње да мирише превратничке намере код свог коалиционог партнера СПД-а јесте и изјава шефа социјалиста Зигмара Габријела с почетка прошле недеље. Габријел је "два пута, лично, питао канцеларку да ли је, осим ЕАДС било неког другог случаја индустријске шпијунаже", на шта је она оба пута одговорила категоричним "не".

Ништа страшније није Габријел могао да направи канцеларки. Најпре, тражити од некога да нешто потврди "други пут" већ подразумева сумњу. Друго, он је безобразно пожурио – шта ако се на крају испостави да је још нека фирма осим "ЕАДС/Ербуса" била интересантна Американцима, а она већ рекла да није? И треће, она је то рекла само за Габријелове уши – а тајност, поверљивост, селективност котирају високо у радном моралу Ангеле Меркел, која већ десету годину води транспарентну немачку демократију.

Врлине јавне, пороци тајни? Неетичност је практично стандард политичке професије мерено глобално, рекао би просечни европски читалац. Зашто би сад одједном то било другачије? Зашто би Ангела Меркел била другачија?

Зато што је Меркелова изградила имиџ да је другачија. Њени успеси на изборима, њен утицај у немачкој јавности, њен углед на интернационалној сцени – све то стоји на идеолошком фундаменту радне, поштене, принципијелне немачке мајке и европске хранитељице.

Онај ко уништи тај, свеједно да ли стварни или имагинарни фундамент, уништио је Меркелин успех на следећим изборима. То би значило једно другу Немачку, и још више – једну другу Европу.

Већ и у самом Истражном НСА одбору Бундестага долази до јасног партијског разграничавања. Шеф одбора Патрик Сенсбург оптужио је колеге из СПД-а да су "дигли руке од коалиционе самоконтроле", док их Нина Варкен иритирано прозива због "јефтиних ефеката и игноранције".

Независни парламентарни одбор реагује партијски искључиво? То само доказује да су политички живци на немачкој сцени све тањи.

И није реч само о Томасу де Мезијеру и Петру Алтмајеру. Пажња парламентараца сада се усмерава и на Роналда Пофалу, који је водио владину канцеларију после Де Мезијера и пре Алтмајера; као и на Штајнмајера, који је, истина, социјалдемократа, али је био кључна особа у споразуму којим су НСА и БНД утврдили сарадњу 2002. године.

Столица се тресе и Урсули Лајен, министарки одбране у влади Ангеле Меркел. Њена је мука и другачија, и слична: с једне стране други проблем, с друге, заједнички шпијунски именитељ.

Јуришна пушка Г-36 (5,56 милиметара), коју производи "Хеклер и Кох", у оперативној употреби у немачкој војсци већ 18 година, има, изгледа, озбиљне грешке. Због неауторизованих извештаја о томе, који су се током 2012. године појављивали у немачким медијима, руководство фабрике "Хеклер и Кох", потпомогнуто шефом Бундесвера за војне набавке Детлефом Зелхаусеном, затражило је од МАД-а, службе за војну контрашпијунажу под ингеренцијом Министарства одбране, да пресече извештаје и говоркања о недостацима Г-36.

Конкретно, да се позабави медијским пискаралима који тврде да је Г-36 нешто мање од чистог савршенства.

У међувремену је Зелхаусен, сасвим згодно, отишао у пензију, Лајенова је функцију преузела тек пре годину и по дана, а МАД не држи превише до праксе спонтаних изјава за штампу.

У оба случаја, немачка штампа полаже испит из демократије, на коме је политика, изгледа, већ пала: ако медији заћуте, службеном Берлину ће лакнути.

"Ербас" у контексту Хегела

Питање је сада: када ће медији подгрејати причу из јесени 2012. Да подсетимо: Немачко-француски ЕАДС (унутар кога цивилна авио-производна линија претеже над војним асортиманом) и британски БАЕ-системи (премоћ војне компоненте над цивилном, 40 одсто продаје иде Пентагону) планирали су тада фузију тешку скоро 40 милијарди евра.

Обе фирме су акционарска друштва. У случају ЕАДС, службени Берлин и Париз, директно или индиректно, поседују пакет акција од 22,35 одсто сваки. Учешће британске владе у БАЕ системима је мање, али и она свеједно поседује договор који у функцији "златне акције" осигурава утицај на пословне одлуке.

Све је било спремно, обе фирме су биле споразумне, акције су се делиле по принципу ЕАДС 3/5, БАЕ 2/5; учествовање три владе по 9 одсто свака. Деветог октобра 2012, касно увече, Меркелова је позвала Холанда и рекла да од договора нема ништа.

Разлози о којима је штампа нагађала базирали су се на љутитим изјавама шефова обе компаније: да "Меркелова осећа филозофску нелагоду кад се спаја производња цивилних авиона и оружја за убијање", да је "пословично неповерљива" и да не жели проблеме са немачком јавности, идеалистичком, отприлике као и Хегел.

Сада, са најновијом НСА-БНД афером, питање се поставља другачије: Да ли је Меркелова у октобру 2012. реаговала тако зато што је располагала сасвим одређеним знањем, а не била вођена "филозофским осећајем нелагоде".

Пословни џин ЕАДС (150 хиљада запослених) је након неуспеле фузије променио име ("Ербас"), али не и председника Управног одбора (Том Ендерс), и најавио тужбу против "непознатог починиоца" због сумње индустријске шпијунаже.