Европска војска пропала и пре формирања?

Јункерова идеја је, сматрају aналитичари, донекле привлачна јер би се удруживањем војних снага распоредио баласт војних трошкова у тренутку када су државне финансије свуда под јаким притиском, преноси Танјуг.

Ипак, у пракси се поставља питање како помирити интересе 28 различитих држава у суштински сувереној области националне одбране, при чему је могуће и преклапање са интересима НАТО-а.

"Видим много нерешених проблема у том предлогу", каже Маркус Кејм из Немачког института за међународна и безбедносна питања у Берлину.

Кејм подсећа да европска војска нема никакве везе са Русијом, а "само Јункер зна какве би додатне предности војска ЕУ донела у том контексту".

Бивши премијер Луксембурга, коме ова полемика није страна, објаснио је у изјави немачком листу Велт ам зонтаг да би се формирањем заједничке европске војске ставило до знања Русији да је Унија озбиљна у одбрани својих вредности.

Таква војска би, како је истакао, била ефектнија кад је реч о трошковима и дала би подстицаја ЕУ у успостављању заједничке спољне и безбедносне политике.

С тим у вези, Јункеров портпарол Маргаритис Шинас рекао је да би Европљани могли да уштеде 120 милијарди евра годишње.

Јункер, међутим, занемарује бојазан да би формирање европске војске могло да подрије улогу НАТО-а, наводи АФП.

Од 28 држава чланица ЕУ, 22 су и чланице НАТО-а, који шаље војску и опрему у своје источноевропске савезнице како би их уверио у приврженост Алијансе њиховој одбрани у тренутку када многи страхују да Русија жели да поново успостави сферу утицаја из совјетског доба.

Лидери ЕУ су у децембру 2013. одобрили даље кораке ка већој сарадњи на пољу одбране, али се британски премијер Дејвид Камерон успротивио предлогу да ЕУ размотри могућност успостављања сопствених војних капацитета.

"Има смисла да државе чланице сарађују по питањима одбране како бисмо сви били безбеднији. Али то не значи да ЕУ треба да има своје капацитете, војску, ваздухопловне снаге", рекао је тада Камерон.

Немачки аналитичар Кејм каже да се иза Британије "крију" и многе друге земље ЕУ.

"Све што наговештава истинско продубљивање европских интеграција нема већину, не само у Британији већ и у Немачкој или Француској", објашњава Кејм и додаје да мање земље рачунају на НАТО и не желе да се ослоне на ЕУ чији се учинак не може проценити.

Јанис Емануилидис из Центра за европску политику у Бриселу сматра да Јункер жели да делује импресивно кад је реч о могућности успостављања заједничке европске војске.

"Јункер жели да покаже да може да стави то питање на агенду и да је Европска комисија политички актер, али мислим да се та тема неће дуго задржати у јавној арени", истиче аналитичар Емануилидис.

И Каин и Емануилидис указују да државе чланице ЕУ љубоморно чувају своје војну индустрију.

"Војска ЕУ – оживљавање политичког леша"

Исту тему разматра и Дојче веле, под насловом "Војска ЕУ – оживљавање политичког леша", а аутор текста Феликс Штајнер сматра да Јункер својим предлогом очигледно жели да остави утисак на Москву, али да ће му то тешко успети.

Штајнер подсећа да је идеја о Европској одбрамбеној заједници тужна прича о неуспеху који се догодио пре више од 60 година јер, како наводи, великим земљама тешко пада одрицање од суверенитета, што доказује чињеница да је тадашњи план пропао у року од четири године у парламенту Француске, тада најмоћније чланице.

"Шта би то у Паризу 2015. требало да буде другачије него 1954. године? Како би, на пример Француска, требало да продужи свој велики војни ангажман у Африци, ако се о сваком детаљу буде одлучивало у ЕУ? Никако! Да ли ће она то дозволити? Наравно да неће", објашњава Штајнер и констатује да је Јункерова иницијатива пропала већ на почетку.

Штајнер такође сматра да заједничка армија не застрашује ништа више од 28 националних армија чији је ангажман од почетка – искључен.

"Европска политика није уверљива пре свега зато што европски политичари често говоре различитим језиком и не наступају јединствено. На пример, док већина жели да изолује Владимира Путина, појединци га посећују или примају у посету", наводи се у анализи.

Аутор текста указује и да би Европска унија могла много да научи од мањих држава, међу којима је већина одавно своје трупе специјализовала за поједине родове потребне НАТО-у.

"Само велике државе, као што су Француска, Немачка, Британија, Шпанија, Пољска и Италија, држе 'продавнице мешовите робе' у којима, наводно, могу све, а у ствари не могу ништа", закључује Штајнер.