Пољаци са кредитима у францима на улицама

Стотине Пољака демонстрирале су на улицама Кракова, Вроцлава, Лођа, Гдањска и Шћећина носећи транспаренте "Стоп банкстерима" а у Варшави су организовали протестну шетњу испред седишта пољског председника, зато што им градске власти због закаснеле пријаве нису дозволиле класични протестни митинг, преноси Бета.

"Банке су се према клијентима понашале као према Индијанцима којима нуде некакве ђинђуве уместо солидног продукта - кредита", казао је на протесту у Варшави Томаш Садлик из удружења "Про футурис" које је организовало демонстрације а иначе заступа Пољаке у њиховим споровима са банкама.

"Нисам желела кредит у францима али у банци су ме убеђивали да је то најбољи продукт а да је швајцарски франак валута која се практично не помера", казала је пољској телевизивији ТВП једна од Пољакиња на протестној шетњи у Варшави.

Они од укупно преко пола милиона Пољака са кредитима у швајцарским францима који су данас изашли на улице пољских градова захтевају да банке пристану на предлог Комисије за финансијски надзор и преведу њихове кредите у злоте и то по курсу који је важио на дан када је кредит узет.

У Кракову су демонстранти упозоравали да су многи узимали кредит у францима зато што су им код девизних кредита банке излазиле у сусрет и одобравале те кредите и Пољацима који их не би могли добити у националној валути, између осталог и за 100 одсто вредности
некретнине а не само 70 одсто као код кредита у злотима.

"Очекујемо да нам влада помогне неким законом. Појма немам колико ће износити рата мог кредита за две недеље. Прети нам банкрот и не знам уопште шта ће бити даље", казала је Пољакиња на демонстрацијама у Кракову.

Демонстранти су такође тражили да влада организује преговоре са банкама, како би се решио проблем након одлуке централне банке Швајцарске средином јануара да не одржава вештачки курс франка то је Пољацима драстично поскупело кредите у тој валути.

Пољска влада, централна банка и Комисија за финансијски надзор као евентуално решење виде то да се кредити преведу у злоте, али да клијенти отплате и то што су годинама кредити у францима били повољнији а да комерцијалне банке преузму на себе ризик померања референтних стопа швајцарске централне банке.

Такође, да не траже додатне аранције од клијената а такође где год је то могуће кредит репрограмирају и продуже рок отплате.