Русија и Украјина, јабукa раздора у ЕУ

Преко тога ко ће водити Европску службу за спољно деловање (ЕЕАС), надлежну за дипломатију и безбедносно-одбрамбену политику Уније, прелама се и суштинско виђење стратегије у политици ЕУ према свету и првенствено Русији, што се посебно заоштрило због украјинске кризе, коментарише агенција Бета.

Пољска, балтичке земље и шеф шведске дипломатије Карл Билт су за то да се Европска унија органски повеже са Украјином, Молдавијом, Грузијом, као с НАТО-ом, траже много оштрије санкције према Москви због кризе у Украјини, тако да су у виђењу политике према Русији много ближе Америци.

Истовремено, "источноевропске чланице с историјским теретом односа с Русијом", како их зову медији у ЕУ, траже за себе положаје у Европској комисији, а имају и своје кандидате за челнике Уније, па у медијима има коментара и да је то део "трговине".

Немачка, Италија, углавном и Француска, као и чланице на југу ЕУ, траже од Москве да промени политику према Украјини, али нису за то да се жешћим економским одмаздама угрозе и велики пословни интереси европских компанија и банака у Русији и сматрају да је Русија превелики сусед и моћан партнер да би се с њом ишло у неки "хладни рат".

Ипак, (и) ЕУ заоштава санкције Русији

Лидери ЕУ су се синоћ ипак договорили да заоштре санкције према Москви, али дипломате у Бриселу мисле да никакве, па ни жешће америчке санкције, неће приволети Русију да попусти, ако не дође до обуставе војних операција Кијева у "проруским" областима Украјине и правих преговора "свих страна" око мирног трајног решења кризе.

У првим освртима европских медија, аналитичара и дипломата наводи се да су се балтичке земље и Пољска успротивиле кандидатури шефице италијанске дипломатије Федерике Могерини за наследницу Кетрин Ештон, с образложењем да је "неискусна у спољној политици и превише наклоњена Русији".

Али Варшава и Балтик нису дали неку јасну подршку ни другој кандидаткињи за шефицу европске дипломатије, европској комесарки за хуманитарне послове Кристалини Георгијевој, иако је она дуго радила и у Светској банци.

Италијански премијер Матео Ренци, нова нада европских социјалиста, запретио је да ће Италија први пут за педесетак година чланства у ЕУ употребити вето, ако се не нађе разумно решење за положај шефа ЕЕАС.

Ренци је снажно стао иза кандидатуре шефице италијанске дипломатије Могерини за то место, а добио је, према италијанским изворима, и подршку групације социјалистичких и социјалдемократских странака, а изгледа и прећутну сагласност немачке канцеларке Ангеле Меркел. 

Општи став у ЕУ је да на кључне положаје треба да дођу и жене, а Ренци је у један мах предочио да Рим може понудити и "врло искусног" бившег премијера и шефа дипломатије Масима да Алемему. "Па ћете уместо жене добити бркатог мушкарца", наводно је поручио.

Британски лист Гардијан у осврту наводи како би "неуспех да прогура Федерику Могерини на чело ЕЕАС могао бити ударац за углед Ренција, звезде у успону снага левог центра у Европи, а који може да буде противтежа преовлађујућем упливу Ангеле Меркел на десном крилу" политичких снага Уније.

Сва мерила у "трговини" за положаје у ЕУ

Ипак, и сам нови председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је, уочи самита ЕУ, изјавио да нови шеф европске дипломатије мора бити искусна и политички стамена личност, чиме је само на видело ставио да су у "трговини" око положаја у Европској комисији и ЕУ у игри и мерила "мушко-женско, левица-десница, мале-велике земље, север-југ, исток-запад".

Има и других важних мерила, па је тако француски председник Франсоа Оланд замерио да би долазак Хеле Торнинг-Шмит на чело Европског савета био проблематичан, зато што Данска није чланица еврозоне, а одбрана јединствене валуте евра је ту од пресудне важности.

Било је предвиђено и да Јункер вођама ЕУ представи и неке од кандидата за састав нове Комисије, међу којима би комесар за проширење, политику пријема нових земаља у чланство ЕУ, могао постати садашњи комесар Европске комисије за међуинституционалне односе, Словак Марош Шефћовић.

Пољаци, рецимо, у Комисији траже место комесара за енергетику, што држе Немци, а што је веома важно и због односа с Русијом и испорука руског гаса преко Украјине.

Немачка, поред осталог, сматра да би њој требало да припадне и положај комесара за економско-монетарна питања и оспорава кандидатуру Француза Пјера Московисија, јер сматра да није довољно стручан, па "нуде" Аустријанца Томаса Визера.

Најзад, у анализама медија и европских дипломата указивано је и на то да су Пољска, балтичке земље, и посебно Украјина, веома замерили Федерики Могерини што је, у својству председавајућег Савета ЕУ, после Кијева посетила и Москву и тамо заједно с руским председником Владимиром Путином снажно подржала изградњу гасовода "Јужни ток", па и позвала Путина да у октобру дође на самит ЕУ–Азија у Милану.