Поделе у Ал Каиди

Група је, у поруци од 4. јула, такође поновила верност лидеру целе Ал Каиде Ајману ал Завахирију чије је лидерство изгледа довела у питање недавно проглашена Исламска држава, пренео је АФП.

Исламска држава (ИС) бори се у Сирији и Ираку, а 29. јуна прогласила је "калифат", систем владавине окончан пре готово 100 година, падом Отоманског царства.

У аудио снимку постављеном на интернету, Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ), прогласила је свог вођу Абу Бакра ал Багдадија "калифом" и "лидером муслимана где год се налазили".

"Шура (Савет) Исламске државе састао се да би разговарао о калифату. Исламска држава одлучила је да успостави исламски калифат и именује калифа муслиманске државе", рекао је том приликом портпарол ИСИЛ-а Абу Мохамад ал Аднани.

Багдади је прихватио дужност и тако постао "лидер свих муслимана", пренео је АФП.

"Речи "Ирак" и "Левант", уклоњене су из назива Исламске државе, у званичним документима", додао је Аднани описујући калифат као "сан у срцима свих муслимана" и "наду свих џихадиста".

Од смрти пророка Мухамеда, калиф је представљао "принца" или "емира свих верујућих".

После прва четири калифа који су наследили Мухамеда, калифат је доживео своје златно доба у време династије Омајада од 661. до 750. године, а касније под Абасидима, од 750. до 1517.

Овај систем владавине укинут је падом Отоманског царства 1924. године.

Калифат је систем владавине у којем је врховни владар законити наследник Мухамеда, али то није наследан положај, већ би се бирао искључиво међу најпобожнијим и најобразованијим муслиманима.