Златно доба у односима Кине и Немачке

Немачка канцеларка Ангела Меркел налази се у тродневној званичној посети Народној Републици Кини.

Посета Меркелове Кини започела је у недељу у граду Ченгду у провинцији Сичуан. Овај град од 14.000.000 становника угостио је више од 160 немачких предузећа, а у њему ради и "Фолксвагенова" фабрика у којој је запослено скоро седам и по хиљада кинеских радника и која годишње произведе око 450.000 возила.

Медији у источној Азији јављају да су данас у Пекингу Меркелова и њен домаћин премијер Ли Кећанг потписали дуже времена припремане уговоре о наруџбини производа немачке аеро-индустрије и машинске индустрије, о инвестицијама у отварање нових фабрика аутомобила и удруживању немачког авио-превозника "Луфтханзе" и кинеске компаније "Ер Чајна".

Наиме, Народна Република Кина наручиће 123 хеликоптера компаније "Ербас", вредна више од 300.000.000 евра, док ће "Луфтханза" основати заједничку компанију са "Ер Чајном" са циљем да повећа број кинеских путника који користе њене услуге.

Лидери Немачке и Кине постигли су и договор о изградњи две фабрике БМВ-а у Кини, а Пекинг се и обавезао да ће дозволити да немачке банке уложе 10 милијарди евра у кинеско финансијско тржиште, јављају кинески медији.

Канцеларку Меркел у посети Кини прати велика свита бизнисмена чији је циљ да одрже раст у трговини између две државе, која је цветала у протеклих десетак година.

Немачка је највећи спољнотрговински партнер Кине у Европи, а софистициране немачке машине и алати, односно трансфер немачке технологије из области машинске, електронске и грађевинске индустрије, један су од важних носилаца индустријског развоја и економског прогреса које је Кине остварила у протекле три деценије.

С друге стране, Кина је највећи спољнотрговински партнер Немачке у Азијско-пацифичком региону и, према обиму међусобне размене, укупно трећи економски партнер Берлина, иза Француске и Холандије, али испред Сједињених Америчких Држава.

Осам фабрика "Фолксвагена" у Кини

Трговинска размена између две државе прошле године достигла је 140 милијарди евра и непрекидно је расла за протеклу деценију и по. Тако је, на пример, Кина 2000. године откупила 1,6 одсто свих немачких извозних артикала, али је тај удео прошле године достигао 6,1 одсто.

Немачки "Фолксваген" је најуспешнији произвођач аутомобила у Кини. Тај гигант ауто-индустрије поседује осам фабрика широм Кине и у протеклих 30 година продао је чак 20.000.000 возила у најмногољуднијој земљи света.

Он намерава да, скупа са својим кинеским партнером, у наредне четири године инвестира више од 18 милијарди евра у отварање нових производних погона у далекоисточној држави.

Немачки трговци и академици оцењују протеклу деценију као "златно доба" у економским односима између две земље, а велика фреквенција међусобних посета највиших званичника двеју држава показује да су и политички односи Пекинга и Берлина одлични.

Канцеларка Меркел, којој је то седма посета Кини од када је ступила на чело немачке државе 2005. године, састаће се и са кинеским председником Си Ђинпингом, који је раније током ове године већ боравио у Берлину.

Оно што би донекле могло да поремети те идиличне односе јесте питање нарушавања немачких права на интелектуалну својину, односно индустријска шпијунажа на коју се жале немачке компаније.

Последњих година трговинске односе између две државе оптерећивало је и питање дампинга кинеских соларних панела у Европи.

Наиме, масовна производња јефтиних соларних плоча у Кини запретила је да угуши индустрију производа за коришћење соларне енергије у Немачкој, где је развој технологије за експлоатацију обновљивих, чистих извора енергије велики циљ не само за приватне компаније већ и за саму државу, јер се Немачка, након нуклеарног инцидента у Фукушими, званично одрекла употребе нуклеарне енергије од 2023. године надаље.

Економски гледано, даљи раст трговине између две државе могла би да успори чињеница да у Кини расту трошкови живота и пословања, односно скаче цена радне снаге, услед чега последњих година немали број страних компанија сели своје производне капацитете у земље југоисточне Азије попут Вијетнама и Тајланда.

Превазиђени сложени односи из прошлости

Почетак односа Немачке и Кине у модерном добу није наговештавао обострану корист и задовољство које постоји данас.

Наиме, у другој половини 19. века Прусија, а потом и новооснована немачка царевина, настојале су да стану раме уз раме са европским колонијалним силама попут Велике Британије, Француске и Шпаније и да приграбе територије и богатства на другим континентима.

Немци су пажњу усмерили на огромну Кину која је тада, након много векова славе и успеха у развоју цивилизације, културе и војнополитичке моћи, пролазила кроз период велике слабости, јер је каснећи у индустријализацији, технолошкој и правној модернизацији, остала пољопривредна, феудална држава.

У последњој деценији 19. века немачки инжењери учествовали су у изградњи утврђења у лучком граду Ћингдаоу које је Кина, тада под владавином династије Ћинг, замислила као важно упориште одбране од све веће претње британских и америчких бродова, те растуће моћи Јапана који је већ показивао интересовање за Корејско полуострво и Тајван, након што је изузетном брзином спровео реформе политичког и војног система, уз увођење најмодернијих западних технологија.

Међутим, након што је тврђава изграђена, Немци су је силом приграбили 1898. године, користећи то што су два немачка мисионара убили кинески националисти који су се противили ширењу хришћанства као изговор за војну интервенцију.

Немачка казнена експедиција извојевала је велику новчану одштету од кинеске државе и повољну концесију над заливом Кијаочоу. Немци су тада започели урбанизацију залива и изградили комплекс улица са административним зградама и школама у Ћингдаоуу. Они су, такође, конструисали водовод и увели струју и улично осветљење, што је тада било непознаница у другим деловима Кине.

Ћингдао је тако постао база немачке Источноазијског ескадрона, једине тадашње морнаричке формације те земље која није користила немачку територију као своју домицилну луку.

Немачка окупација залива Кијаочоу покренула је једну врсту трке колонијалних сила за по Кинезе неповољним територијалним концесијама и представљала један од главних фактора који су довели до избијања тзв. "Боксерског устанка" 1898. године. У том двогодишњем окршају кинески родољуби и кинеска царска армија сукобили су се са трупама осам великих војних сила међу којима су били Јапан, Русија, Британија, САД и Немачка. Тај рат се завршио падом и пљачком Пекинга и означио почетак комадања Кине.

Након избијања Првог светског рата 1914. Јапан, који је већ био окупирао Корејско полуострво и Тајван и у Велики рат ушао на страни Британије и Француске, заузео је Ћингдао. Град је враћен под кинеску контролу 1922. где је и остао све док Јапан крајем тридесетих година није у потпуности окупирао Кину.

Упркос овим бурним политичким променама, Ћингдао је неколико деценија остао најважнији центар просвете у модерној Кини јер су хришћански мисионари у њему, многи од њих Немци, отворили велики број квалитетних школа.

Тако град Ћингдао и данас представља симбол и онога што је лоше и онога што је добро у кинеско-немачким односима.

Меркелова и њен тим, несумњиво, садашњост и будућност односа са Кином желе да граде на трговачкој и просветној, односно позитивној улози и симболици тог сада просперитетног насеља на обали северне Кине.