Стратешке промене у источној Азији?

Председник Народне Републике Кине Си Ђинпинг налази се у дводневној званичној посети Јужној Кореји, где са домаћинима разговора о продубљењу економске сарадње и политичко-безбедсносној ситуацији у региону, са акцентом на заједнички наступ две државе у односу на питање севернокорејског нуклеарног програма.

Медији у источној Азији јављају да су се председник Си Ђингпинг и председница Јужне Кореје Парк Гунхје договорили да две државе међусобно сарађују у настојању да убеде режим у Пјонгјангу да се одрекне развоја нуклеарног наоружања. То је први пут да су се лидери две земље у заједничкој изјави отворено изјаснили за "денуклеаризацију" Корејског полуострва.

Највећа јужнокорејска ТВ станица КБС такође јавља да је кинески лидер позитивно оценио иницијативу председнице Парк о уједињењу Корејског полуострва и да су се две стране сагласиле да заједнички проуче проблем масовне присиле на проституцију, односно силовања, које су јапанске окупационе снаге спроводиле над кинеским и корејским женама током Другог светског рата.

Лидери Кине и Јужне Кореје сагласили су се и да током ове године склопе билатерални уговор о слободној трговини који би, како се сматра, могао да удвостручи већ сада значајан обим размене две земље.

Председник Си и председница Парк разговарили су читава два сата, двоструко дуже него што је предвиђено протоколом, а то је био њихов пети сусрет, па су медији у источној Азији сагласни у оцени да лидери две моћне светске економије имају топао међусобни однос.

Разлози приближавања Пекинга и Сеула

Посета кинеског лидера Јужној Кореји, у источној Азији се оцењује као историјска, или бар, као снажна политичка порука Демократској Народној Републици Кореји (Северној Кореји), јер је ово први пут да се један кинески председник након почетка свог мандата запутио у Сеул претходно непосетивши Пјонгјанг, престоницу свог традиционалног савезника на Корејском полуострву.

Коментатори у Азији оцењују да се кинески председник на такав гест одлучио из више политичких и економских разлога. Северна Кореја до сада је имала важну улогу у спољној и безбедносној политици Кине као једна врста амортизера који ублажава геополитички и војни притисак САД и њених савезника Јапана и Републике Кореје на источни бок Кине.

Међутим, растуће нуклеарне амбиције и прошлогодишња чистка у којој је лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун погубио сопственог рођака који је био близак Пекингу и имао важну улогу у трговини са Кином, сматра се, испровоцирали су Пекинг да промени свој покровитељски став према севернокорејском режиму и усвоји прагматичнији приступ према Корејском полуострву.

Тај приступ узима у обзир важну чињеницу да годишња трговинска размена између Кине и Јужне Кореје износи чак између 220 и 270 милијарди долара, од чега четвртину заузимају директне инвестиције.

Такође, последњих месеци Кина се налази у једној врсти дипломатске изолације или дефанзиве у источној и југоисточној Азији због територијалних спорова са Јапаном, Вијетнамом и Филипинима, који су те земље гурнули дубље у војнополитички загрљај САД и алармирали друге мање државе региона да покушају да диверсификацијом извоза умање економску зависност од Кине.

Јачање односа са Сеулом представља излазак из те изолације, али и битан геостратешки потез у циљу слабљења америчког утицаја у региону.

Економски чвршће везујући Сеул за себе и нудећи му координисани политички наступ у критици јапанске владе због њеног односа према злочинима које је Токио починио током Другог светског рата, Кина забија клин раздора у тројни савез САД, Јапана и Јужне Кореје.

Поред разговора са председницом Парк, кинески лидер има заказане разговоре и са премијером Чунг Хонвонгом, домаћим парламентарцима и бизнисменима, а његова посета Јужној Кореји завршава се говором на Националном универзитету у Сеулу.

Политичко престројавање на Далеком истоку?

Куриозитет је да је непосредно пред посету председника Си Ђинпинга Јужној Кореји у Токију донета одлука о ублажавању јапанских санкција Северној Кореји, јер је та држава формирала државни комитет који ће радити на расветљавању чињеница у вези са отмицом јапанских држављана које су седамдесетих година прошлог века севернокорејски агенти дрско киднаповали са обала Јапана.

Токио се нада да ће тај комитет, у којем сада седе највиши политички и војни званичници Северне Кореје, дати прецизне информације о судбини неколико десетина јапанских држављана које је након отмице користила севернокорејска тајна служба као учитеље јапанског језика и извор информација о политичкој и економској ситуацији у Јапану.

Тако сада у источној Азији полако почињу да се назиру обриси нових политичких односа – приближавање традиционалних војнополитичких ривала и удаљивање традиционалних савезника.

Ово, ипак, не значи да ће Пекинг потпуно окренути леђа Северној Кореји која у битној мери везује за себе пажњу преко 70.000 америчких војника стационираних у Јужној Кореји и Јапану, као ни то да ће званични Токио сада због кооперативности Пјонгјанга у једној сфери односа заборавити претњу коју за њега представљају нуклеарни арсенал Северне Кореје и тешко предвидиво понашање тамошњег режима.

Отопљавање односа Пекинга и Сеула и ублажавање расцепа између Токија и Пјонгјанга пре треба схватити као једну врсту сложене политичке партије шаха у источној Азији, где ново отварање фигура диктира тренутна потреба, односно актуелна безбедносна и економска ситуација.