Кримска стратегија Владимира Путина

Да ли је Владимир Путин у Украјини одиграо најбољу партију шаха до сада или руски рулет? Након почетног пораза у Кијеву, однео је, по многима, геополитичку победу на Криму. Становници ове историјски важне области ће за два дана на референдуму рећи да ли желе да буду део Русије. А Путинову стратегију неки упоређују са историјским руским биткама.

"То је везано и за Кутузова, и за рат са Наполеоном, али и за Други светски рат. Дакле, ово је трећи пут у историји да се нешто тако дешава, да се пушта непријатељ у дубину територије, па да се онда организује контраудар", каже Душан Пророковић, извршни директор Центра за стратешке алтернативе.

Време у међународним односима поједини стручњаци деле на оно пре и после 2008. године. Рат у Јужној Осетији и нереаговање Запада тада многи виде као прву међународну победу Русије још од краја Хладног рата.

Међутим, бивши амбасадор у Вашингтону Иван Вујачић сматра да се Абхазија и Јужна Осетија овај пут неће поновити. "Мислим да ће Крим ићи у виду неке аутономије уз неке гаранције, можда Руске Федерације, али да неће бити припајања Крима Руској Федерацији, нити мислим да ће постати независна држава као што су постале, декларисале се, Осетија и Абхазија", наводи Вујачић.

Некадашњи амбасадор у Вашингтону верује да ће Путин сада стати и да ће настојати да са Западом пронађе неко решење, јер му криза не одговара.

"Oни имају интерес на Kриму, али им није у интересу да се сукобљавају са светом и да себи ствaрају санкције, руска економија је повезана са Европом више него што је икада била. Оног дана када се то десило каматне стопе су порасле на седам одсто, инвеститори су почели да размишљају да ли ту да инвестирају, тако да мислим да то није у руском интересу, да се ова криза настави."

Помало парадоксално, али руско јавно мњење не би се задовољило само Кримом, јер, како истиче Душан Пророковић, "поједини руски теоретичари у овом тренутку говоре да Русија не може да се одрекне ни педља Украјине".

А највећа претња би била Украјина као нова чланица НАТО-а. Социолог и докторанд на Харварду Данило Мандић подсећа да постоји 12 држава које су некада биле блиске Москви, а које су сада НАТО чланице.

"Тај савез је неприхватљив за Русију да се као такав налази на граници, и Путинове црвене линије у том контексту јесу Грузија и Украјина", истиче Мандић.

Душан Пророковић цитира речи израелског безбедносног експерта Јакова Кадима да ће "цео руски противракетни систем постати гомила неупотребљивог гвожђа уколико Украјина уђе у НАТО".

"И управо овим поступцима - присаједињавањем Крима Русији и фактичким уласком у руску геополитичку орбиту Доњецка, Харкова и Одесе, Русија спречава један такав сценарио", сматра Пророковић.

Источно од Дњепра

Тек, многи западни медији о Криму већ говоре у прошлом времену. Циљ Запада је, како наводе, да се спрече слични преседани источно од Дњепра. Међутим, није мало оних који сматрају да на истоку Русима неће ићи тако глатко.

Ипак, Данило Мандић наводи да је источни део Украјине компликован и разликује се од Крима. "Ту се нико не би добро провео да се нека анексија деси", каже Мандић.

Поједини региони били би и крупан економски залогај. Осим што је родно место Виктора Јануковича и главно упориште Партије регона, Доњецк је богат рудама и из њега долази најбогатији Украјинац - олигарх Ринат Ахметов.

Међутим, можда парадоксално, али овај регион је, уз Луганск, у највећим економским проблемима, јер много више добија из кијевског буџета него што му даје. Ова два региона, која се збирно зову Донбас, у великом су финансијском минису.

"Десет месеци пре новембарске кризе спроведено је неутрално украјинско социолошко истраживање о томе колико се Украјинци по разним регионима противе припајању Русији. Већина, укључујући и Крим, била је против припајања Русији. Ствари се мењају, референдум на Криму сада не може да не успе", каже Данило Мандић.

"Али кад уђете у те регионе типа Донбас, који су економске црне рупе и велики терет за кијевски буџет, а и били би велики терет и за Москву, та политичка компоненета не би била тако једноставна", додаје Мандић.

Компликовано је и питање украјинског идентитета у тим регионима. Од Украјинаца који говоре руски, Руса који говоре украјински, до Украјинаца који се моле у руским православним црквама. Зато Владимиру Путину понајмање одговара грађански рат.

"Уколико дође до грађанског рата, то украјинско становништво које је збуњено и са свим тим сложеним идентитеским питањима дугорочно ће то одгурнути од себе", истиче Душан Пророковић.

Односе на линији Вашингтон–Мосва затегла је бивша државна секретарка Хилари Клинтон која је рекла да је право Путина да заштити Русе исто као што је било право Хитлера да заштити судетске Немце 1938. године. Клинтонова је ову изјаву касније демантовала, али су односи захладнели.

Економија јача од емоција

Поједини немачки медији већ најављују да ће преговоре са Путином преузети Ангела Меркел. Иако и Меркелова протеклих дана води вербални рат са Путином, на преговоре ће их натерати економија. Сем тога, Меркелова је једини западни политичар који је са Путином на "ти".

Данило Мандић каже да Ангела Меркел има тај специфичан однос са Путином, који говори немачки, који њој верује јер зна на чему је с њом, верује јој више него Обами, кога сматра човеком који не држи реч.

Иван Вујачић подсећа да Немачка има велике инвестиције у Русији, велику трговину са Русијом, Северни ток је руско-немачка прича, много више Немачка има везе са Русијом него САД.

У кримској кризи до изражаја су дошле и европске разлике и то на питању економских санкција, где је Британија много гласнија од Немачке. Додуше јавно, док потајно Британци не прижељкују економски сукоб са Москвом. Напротив.

Али чак и ако се Европа у санкцијама уједини, главно питање је ко је јачи - европске санкције или руски гас? Шеф пољске дипломатије ових дана је изјавио да Европска унија користи 30 одсто руског гаса и да лако може да се окрене, рецимо, Норвешкој.

"Мислим да то није лако, пољски министар спољних послова је један веома образован човек, али није економиста и мислим да је олако дао ту изјаву", каже Иван Вујачић, који додаје да је потребно много времена да се неко прешалтује на неку другу причу поготово кад је енергија у питању.

Због кримске кризе поново се говори о међународном праву и праву народа на самоопредељење. Кримски званичници кажу да су Американци још 2008. пустили духа из боце.

А Путин, који се често представља као заштитник територијалног интегритета, поручио је да и Крим има право на самоопредељење ако су га имали косовски Албанци.

Да ли је онда кримска криза још једном оголила намере великих сила које међународно право користе само онда кад им то одговара?

Огољена политика

Иван Вујачић каже да се, с једне стране, међународног права нико не држи до краја. "С друге стране, самоопредељење постоји, Судан је настао тако скоро недавно, тако да и једно и друго се користи као оправдање за неке геополитичке промене", каже Вујачић.

Душан Пророковић сматра да је ово потпуни улазак у сферу реалполитике, а "Русија је у ту сферу ушла 2008. признавањем Осетије и Абхазије".

"Обично се каже да међународно право служи слабим државама, које немају другачији начин да се заштите, а да су војна сила и остали тврди инструменти моћи средство великих сила које желе да буду јаки геополитички играчи. И том смислу ово јесте повратак Русије на велику сцену после 1992. године и распада Совјетског Савеза", наводи Пророковић.

А кад је реч о украјинској арени, она ће постојати онолико колико то одлуче Вашингтон, Москва и Брисел. Иван Вујачић сматра да ће се ова криза сада "скинути са главне рингле на шпорету и онда ће тињати и крчкати се".

"На крају ће доћи до неког дипломатског решења", оцењује Вујачић и додаје да никоме није у интересу да се криза настави.

Пре више од пола века на Јалти су Запад и Исток делили интересне сфере у Европи. Иако неки тврде да кримска криза данас не може да се пореди са оном берлинском крајем 80-их година, ово је најгласнија расправа Истока и Запада од краја Хладног рата. Да ли ћемо после 16. марта на Криму имати нову шаховску таблу света?