Страх од миграција потреса "обећане земље"

Од 1. јануара 2014. грађани Бугарске и Румуније стичу право да раде у било којој земљи Европске уније. Од имиграционих кретања са истока на запад и север, страхују Немачка, Велика Британија, Холандија и Аустрија. Иако је неким земљама потребна радна снага, у први план се стављају ризици, а ту се, пре свега, наводи могућа злоупотреба социјалних повластица.

Немачка је за многе обећана земља. Вапи за радницима свих профила, али се мало ко радује придошлицама. Немачка штампа данима упозорава на претећи талас из Бугарске и Румуније, који ће, тврде, потопити немачки социјални систем и тржиште рада.

"Главна идеја је слободно кретање радне снаге у Европској унији. То је у реду, али то не подразумева да свако безусловно има приступ немачком социјалном систему", каже стручњак за миграције Ханс Петер Ул.

Статистике, међутим, показују да је само девет одсто Бугара и Румуна последњих година примало неки облик социјалне помоћи. То је скоро упола мање од других грађана страног порекла који живе у Немачкој.

"Немачкој недостају квалификовани радници. Такви ће лако наћи посао, али је и све више оних без школе. То мора да буде под контролом", каже Паул Ебсен из немачке агенције за запошљавање.

Зато у Великој Британији ништа не препуштају случају. Премијер Дејвид Камерон пооштрава услове за примање социјалне помоћи за имигранте. Неће им бити обезбеђени станови и новац.

Бугарски званичници одговарају - Бугари не просе у Британији, не искоришћавају повластице, већ доприносе више него што добијају.

"Економска криза је погодила све. За мене нема много могућности у Софији, а када радим - мало зарађујем. Срећу морам да окушам у некој другој земљи", каже графички дизајнер Росен Јорданов.

Негативно расположење у британској јавности према Бугарима и Румунима могло би да се претвори у директну дискриминацију у пословним круговима. Зато гласови разума поручују да нема места паници и да су миграције нормална појава.