Стратешко престројавање Мјанмара

Мјанмар (некадашња Бурма) који се у годинама међународне изолације због кршења људских прва опозиционих група и националних мањина углавном ослањао на трговину и политичку подршку НР Кине, све више се отвара не само за економску размену већ и за војну сарадњу са САД и њеним савезницима.

Три брода из састава јапанске морнарице са 750 чланова посаде стигла су у Јангон (некада Рангун), престоницу Мјанмара, где ће наредних дана помагати у обуци домаћих морнара, јављају јапански медији.

Јапан има вишедеценијски војни савез са Сједињеним Државама, а његова влада настоји да успостави чвршће војне везе са Филипинима, Аустралијом, Индијом, а сада и са Мјанмаром, у склопу стратегије ограничавања војно-политичког утицаја Кине у Азијско-пацифичком региону.

Оружане снаге Мјанмара, које су се у прошлости ослањале и на увоз наоружања из СФРЈ и Србије (авион Г-4 "супер галеб", патролни чамци, брдски топови Б-1 и самоходне хаубице "нора" Б-52) полако се отварају и према Сједињеним Америчким Државама и њеним савезницама.

Деценијама изолована земља је у фебруару ове године први пут, у својству посматрача, присуствовала заједничким маневрима "Кобра голд" у Тајланду у којима су, под америчким вођством, учествовали војници земље домаћина, Сингапура, Индонезије, Малезије, Јапана и Јужне Кореје.

У 2011. години нови председник Мјанмара Теин Сеин објавио је да ће гигантски пројект изградње бране Митсон на великој реци Иравади на северу земље, у сарадњи са кинеским конзорцијумом "Чајна пауер инвестмент груп", бити замрзнут за време његовог мандата.

Према том пројекту, велике површине земље требало је да буду поплављене, а становништво измештено, док би се ту произведена струја највећим делом извозила за напајање привреде и домаћинстава у јужној кинеској провинцији Јунан.

Велика еколошка и људска жртва и релативно мала енергетска добит од ове бране, која би требало да буде дуга 1,3 километра и висока 140 метара, главни су разлог за суспендовање пројекта, али аналитичари у Азији сматрају да иза те одлуке стоји и покушај руководства Мјанмара да ограничи растући економско-политички утицај Кине, чије су компаније у последњој деценији уложиле милијарде долара, углавном у енергетски сектор бивше британске колоније која је дуго била позната под именом Бурма.

Наиме, сматра се да чак око 45 кинеских фирми ради на више од 60 пројеката изградње брана у Мјанмару, који пати од запостављене инфраструктуре и великог сиромаштва.

Убрзана демократизација?

Упоредо са почетком процеса демократизације и политичком либерализацијом који су почели са доласком на власт председника Теин Сеина, а који се огледају у пуштању на слободу политичких затвореника и успостављању примирја са сепаратистичким групама на северозападу земље, уклањају се и међународне економске санкције Мјанмару, те почиње његова трговачка размена са Западом и његовим азијским савезницима.

Од 2010. године, када су у Мјанмару одржани први избори након 20 година, обим америчке трговине са Мјанмаром се знатно повећао, и у првих шест месеци те године достигао је 120 милиона долара у поређењу са само седам милиона долара за читаву 2009. Иначе, од тога амерички извоз у Мјанмар износи чак је 109 милиона.

Ипак, и само 11 милиона долара извоза у САД успех је за Мјанмар који у периоду од три године, између 2010. и 2012, апсолутно ништа није извезао у САД.

Од прошле године у Мјанмар хрле јапанске и јужнокорејске фирме, али и западноевропске фирме које до сада нису хтеле да послују с том земљом због међународних санкција уведених због кршења људских права.

Јапан и Мјанмар већ су постигли споразум о трансферу јапанске технологије у области банкарства, саобраћаја, изградње и одржавања електрана, а Јапан ће помоћи овој земљи да у блиској будућности, користећи јапанске ракете, лансира у орбиту сателит намењен за унапређење телекомуникација. Мјанмар намерава да увезе чак 3.000 јапанских аутобуса како би обновио свој застарели јавни возни парк.

Конзорцијум састављен од тајландских, јапанских и француских фирми ове године улаже у бушење подводних налазишта нафте и гаса у водама које припадају Мјанмару.

Такође, на шездесетмилионско тржиште Мјанмара већ су ушли јужнокорејски конгломерати попут "Самсунга", "Ел-Џија", "Хјундаија" и грађевинске групе СК. Норвешки "Теленор" планира улагање скоро две милијарде долара у развијање мреже мобилне телефоније у Мјанмару, док јапанска брокерска кућа "Даива" настоји да успостави берзу у највећим градовима Мјанмара, Јангону и Мандалају.

Ова донедавно изолована држава, која је важила за отпадника од међународне заједнице због недемократског војног режима који је њоме управљао неколико деценија, сада је не само новооткривено одредиште за страни, крупни капитал већ и мезимче светских финансијских институција. Тако је Светска банка управо одобрила Мјанмару бескаматни кредит од 140 милиона долара за изградњу електричне централе у држави Мон.

Обим годишње спољне трговине Мјанмара последњих година износи око 18 милијарди долара, при чему су извоз и увоз уједначени са по око девет милијарди долара - што је износ који ће несумњиво експоненцијално расти у наредним годинама.

Овај економски залет има и своју војнополитичку цену, па се Мјанмар, чини се, удаљава од Кине под чијим се економским окриљем дуго налазио, и полако се све више приклања САД и њеним азијским и западноевропским савезницима.