Јапан и Кина - вруће речи, хладни рат

Азијски економски и војни гиганти дошли најближе започињању оружаног сукоба од краја Другог светског рата на овамо, јављају јапански медији. Јапан и Кина размењују све јачу вербалну ватру око војног инцидента у водама око спорних острва Сенкаку.

Јапански војни хеликоптер и разарач у другој половини прошлог месеца озрачени су радарским снопом за навођење ватре од стране кинеских бојних бродова, саопштило је јапанско министарство одбране.

Хеликоптер из састава јапанске ратне морнарице, као и јапански разарач, који су се у другој половини јануара налазили на дужности у водама око минијатурног архипелага Сенкаку у Источном кинеском мору, били су озрачени радаром за управљање ватром од стране две кинеске фрегате, објавили су јапански медији саопштење владе у Токију.

Радари за управљање ватром разликују се од обичних радара који утврђују положај објеката у простору по фреквенцији и нарочито по томе што константно у снопу држе мету, односно немају празан ход када сноп прави круг од 360 степени и на неколико секунди оставља праћени објекат непокривеним, како је то код обичних радара.

Према речима јапанске стране, у озбиљном инциденту који се догодио 31. јануара, кинеска фрегата и јапански разарач налазили су се на одстојању од свега три километра. Да је кинеска фрегата након укључења радара за навођење ватре и запуцала, јапански брод не би био у стању да избегне штету, што би онда значило почетак оружаног сукоба две земље.

Службеници јапанског министарства одбране саопштили су да су јапански авиони у протекла три месеца узлетали чак 91 пут због приближавања кинеских пловила и летелица острвима Сенкаку.

Службеници кинеског министарства иностраних послова најпре нису имали коментар и деловали су затечени питањем новинара у Пекингу у вези са тим инцидентом – сцена која је више пута емитована у Јапану.

Међутим, после неколико дана ћутања, Кинеска народна армија издала је демант у којем је саопштила да су њени бродови вршили уобичајену дужност, те да нису користили радар за навођење ватре.

Кинеско Министарство спољних послова потом је изашло у јавност са изјавом у којој тврди да Јапан "покушава да наведе међународну заједницу у погрешан правац и оштети имиџ Кине ширењем лажи".

Јапански премијер Шинзо Абе затражио је у петак да Кина призна постојање два поменута инцидента и извини се, а политички коментатори у Земљи излазећег сунца оцењују да је разлог зашто кинеска страна овог пута није покушала да пребаци кривицу за сучељавање на мору на Јапан, како је то умела да чини у прошлости, тај што јој је добро познато да Јапан има физичке доказе да су његови морнарички хеликоптер и разарач били директно угрожени.

Архипелаг Сенкаку налази се под јапанском контролом, али је предмет територијалног спора са НР Кином и Тајваном. Његова укупна површина износи само око шест квадратних километара, али се под морем које га окружује налазе огромне резерве природног гаса и нафте.

Прошлог лета, јапанска влада је од приватног власника откупила три од пет сићушних острва из ланца Сенкаку. Сматра се да је држава исплатила јапанском индустријалцу Хиројукију Курихари око 26 милиона долара за власништво над тим острвима како би спречила да она у будућности буду откупљена од неке стране, нарочито кинеске компаније.

Јапанска влада била је принуђена да се одлучи на национализацију острва Сенкаку јер је градска влада Токија, тада на челу са опозиционим политичарем, изразитим националистом Шинтаро Ишихаром, покушала да стекне политичке поене пред јапанском јавношћу покушајем да откупи острва.

У Јапану влада уверење да је тај потез владе у Токију заправо био усмерен на смиривање тензија са Кином, јер је централна влада национализацијом предупредила покушај радикалних националиста да ставе острва под своју контролу и користе их као позорницу за провоцирање Кине.

То, међутим, није тако протумачено у најмногољуднијој земљи света, где је национализација острва Сенкаку изазвала жесток протест владе и грађана.

Одмах по спровођењу национализације у воде око острва Сенкаку, која су у Кини позната под називом Диаоју, ушло је шест кинеских патролних чамаца који су демонстрирали суверенитет своје земље над њима. Од тада па до данас, Јапанске самоодбрамбене снаге (СДФ) и Обалска стража откриле су преко 80 кинеских бродова и чамаца у водама које сматрају својим.

Ненасељена острва Сенкаку (Диаоју) налазе се у морском басену дужине око 900 километара, који, према процени кинеских геолога, садржи око 17,5 билиона метара кубног гаса и 20 милиона барела нафте. Америчка Администрација за информисање о енергији (ЕИА) процењује да читаво Источно кинеско море садржи фантастичних 100 милијарди барела нафте.

Јапански медији јављају да власти у Токију разматрају објављивање доказа о томе да је агресивно коришћење радара од стране кинеских фрегата довело две земље на саму ивицу оружаног сукоба.

Јапан и Кина тако настављају врућу вербалну размену која их, чини се, гура у даље захлађење односа, али коментатори у источној Азији, ипак, изражавају уверење да ће превладати разум и да мали хладни рат који се ових дана одвија на Далеком истоку неће прерасти у врући.

Јапан и Кина имају годишњу трговинску размену од чак 200 милијарди евра и даље заоштравање односа ради освајања домаћих политичких поена не би погодовало ни једној ни другој страни.