Милијарда гладних, а храна у смећу

У свету у коме 25 хиљада људи свакодневно умре од глади, а милијарда пати од изгладнелости, готово половина светске хране заврши у смећу. Истраживање британског Института индустријских инжењера показује да се годишње баци од две до четири милијарде тона хране. Највише у Европи и Америци.

Трећину бачене хране чини хлеб, четвртину поврће, а у смећу заврши и 20 одсто воћа. Енормна количина отпада настаје због лошег складиштења, строгих рокова продаје, изобиља понуде и избирљивих потрошача. Британска студија открива да у појединим азијским земљама чак 80 одсто пиринча не стигне до купаца, док Британци годишње баце око четири и по милиона тона хране.

"Опустили смо се јер је храна била јефтина, а кад је храна јефтина људи постану размажени и пробирљиви. Сада цене расту, па трпимо последице бацања хране", каже Џејмс Милтон из британске добротворне организације.

У појединим земљама воће и поврће баца се само због изгледа који не задовољава критеријуме великих трговинских ланаца. Такође се 550 милијарди кубних метара воде потроши на узгој усева који се никада не поједу. Количина бачене хране била би довољна да прехрани гладне у земљама у развоју.

"У протеклој години цене пшенице и кукуруза скочиле су 25 одсто, што је утицало на живот многе деце. Услед неухрањености, сваке године умре око три милиона малишана. Смртности доприноси и раст цене хране", каже Брендан Кокс из организације "Чувајмо децу".

А цене ће остати високе и ове године, предвиђа Агенција Уједињених нација за храну и пољопривреду. Да би се спречили огромни губици, требало би инвестирати у ефикасније начине узгоја, транспорта и складиштења хране. Али и учити потрошаче у развијеном свету, да буду мање обесни.